id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
24107 | Позив у комендију | Јављамо ти ја и Мија:
сутра биће комендија.
Нека дође коме прија
каламандарија.
У трумбету ја ћу свират',
Кастор ће ми секундират.
Малог мопса већем уче
да скакуће кроз обруче.
Стевица ће памук јести
па из уста траке прести.
Анђелија биће дама
у дугачким хаљинама,
па ће играт' на штулама.
Андрија ће бити деда,
брада ће... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83 | 93 | 1 |
24108 | Концерт | На овој је слици
једна вешта рука
нацртала мачке
целог комшилука,
како држе пробу
свог красног маука.
Витлају се чиле
од крова до крова,
раскидају санак
земаљских синова, -
ту ти има разних
и чудних гласова.
Ту ти има скале,
триле свакојаке, -
но, сачувај, Боже,
хармоније таке!
Али цртач мора бити
баш ђаволан прави,
је... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82 | 77 | 1 |
24110 | Ђацима на почетку школске године | Одмора је било,
хвала Богу, доста, -
и од кожне лопте
само вуна оста.
Лопту, чигру ма'ни,
змај и стрелу баци,
купите се опет
око школе, ђаци.
Знам да ћете бити
и вредни и орни. -
А како и не би,
овако одморни! | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BA%D1%83_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 42 | 1 |
24109 | Патак и жабе | Ако сте докони
прочитајте ово:
патак украј баре
држао је слово.
Слушале га жабе
велике и мале,
слатке су му речи
једва дочекале.
Говорио патак
о врлини мира
и да нико никог
не треба да дира.
Свако има права
да слободно живи,
не сме тлачит' оне
што му нису криви.
Слога, мир и љубав
благослов је прави,
зато нека нико
ник... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D0%B8_%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B5 | 101 | 1 |
23975 | Хасанагиница/1 | ''(Богата турска соба. У позадини два растворена прозора што гледају у башту уз чије се демире, споља, вије процвали ђулбехар. Испод прозора миндерлук са јастуцима. У десном углу, пред миндерлуком, једна овећа мунтафта, на којој је наргила, неколико филџана у жутим зарфовима и једна сребрна кутија за шећер. С лијеве и ... | [
"Хасанагиница"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/1 | 4,884 | 1 |
24111 | Свет (Јован Јовановић Змај) | Ала је леп
овај свет, -
онде поток,
онде цвет;
тамо њива,
овде сад;
ено сунца,
ево хлад;
тамо Дунав
злата пун,
онде трава,
овде жбун.
Славуј пева,
не знам гди, -
овде срце,
овде ти! | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 34 | 1 |
24112 | Откиде се | Једна мисô, као муња,
Тако брза, тако сјајна,
Откиде ми с’ исред душе
И постаде души тајна.
Кâ да оде у вис горе, —
Не дâ с’ видет’ оку моме;
Ја осећам бол откида
И жалим за њоме.
Хоћеш ми се икад вратит’,
Да те боље чувам таде,
Мисли моја... или жељо...
Ил’ спомене... шта л’ бијаде?
А она ми канда шапће
Кроз тишину бл... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B5_%D1%81%D0%B5 | 75 | 1 |
24114 | Туга материна за првенцем | Jа не могу суза скрити,
Макар да се трудим, силим.
Ви велите: Свладај тугу
За јединцем својим милим.
Ох, ласно је мудар бити,
Ласно ј’ тешит’, световати;
Али људи, Бога ради,
Зар не знате шта је мати!
Добротне су ваше речи:
„Бог га дао, Бог га узô!“ —
Да ко ми је тебе дао,
Моја мила, грка сузо?!
1865. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B3%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BC | 58 | 1 |
24115 | Ко ће као љубав! | Гора гору не мож’ грлит’,
Не дâ долина;
Дан не може дан пољубит’,
Ноћ је међ’ њима.
Ал’ на гори овде момче,
Онде девојче;
Ови ће се грлит’, љубит’
Данас довече.
Дуго уста неће моћи
Да се растану,
А у то ће и два дана
Да се састану.
—
Горо, горо, долина вас
Залуд раставља;
Дане, дане, ноћ вас дели,
Љубав саставља! | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE_%D1%9B%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%21 | 61 | 1 |
24113 | Волео бих лежат’ мирно | ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...
(Од Хамерлинга)
Волео бих лежат’ мирно
Где с’ не чује тичји глас,
Ни човеков плач, ни попев,
Ни жуборак, ни талас,
Нит’ улицом грмеж кола,
Нити сатов тикатак —
Одмору ми да не смета
Ни мог срца удар лак...
Ал’ на земљи таких места
Нема више, само два;
Једно ј’ место с једне стране,
Друго с дру... | [
"Преводи",
"Роберт Хамерлинг",
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE_%D0%B1%D0%B8%D1%85_%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D1%82%E2%80%99_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%BE | 77 | 1 |
24116 | Оркан | Пробудио с’ оркан љути,
Ишчупао врту цвете;
Од туд даље — кâ да риче:
Тешко теби, јадни свете!
Подигô се у висину
Па облаке раздерао;
Стогодишњем храсту рече:
„Ето, видиш, сад си пао!“
Тражи море, па га нађе,
Тресну, смрви чврсте броде,
Па уздахну урнебесно,
Насмеја се — даље оде.
Гром га прати, а он лети;
Куда лети, к... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD | 89 | 1 |
24117 | Из космичких песама | ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА
Јана Неруде
С брзе реке хтедох донет један вал.
Вал захитих, ал’ залуду —
Тиху воду донео сам дома
У маленом суду.
Леандер
I
Летње ноћи, ноћи јасне,
Ноћи жиле, ноћи красне!
Данак мори, сунце жеже,
А ви, ноћи, тако свеже.
Отац стари, месец бледи
Кроз облаке доле гледи,
Гледајући кроз облаке
Сребрне н... | [
"Јан Неруда",
"Преводи",
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7_%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 229 | 0.987 |
24118 | Једној девојци | Воли те отац, воли те мати,
Воле те сестре, воле те браћа;
Ја нисам чуо да ко са тебе
Свој поглед брзо, мргодно враћа.
Воле те болни, воле те гладни,
Срцу т’ и руци кликују: хвала!
К теби се журе, ширећи руке,
Гдегод те виде дечица мала.
Воли те куца, воли те цица,
Воле те пчеле, зналице цвета;
За тобом трче пилићи мал... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8 | 92 | 1 |
24119 | Одзив | Кад те прваш видех
Посред друштва живна,
Хтедох те упитат’
Је л’ ти име Дивна?
Састајô се с тобом
И за те разбирô, —
А штогод сам чуо,
Кâ да ј’ голуб бирô.
Веровô сам радо,
Ал’ загледах дубље:
Скрите се, голуби,
Ово ј’ надгољубље!
Певају ти очи —
Блажен ко их слуша!
Не певају очи
Већ то поје душа;
А душа ти поје,
Јер ј... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B7%D0%B8%D0%B2 | 119 | 1 |
24121 | Рузмарин | Mлада мома неговала
Зелен рузмарин,
Што ’но га јој поклонио
Газда - Лазин син.
Свако јутро устајала
Раном зорицом,
Свој рузмарин залевала
Бистром водицом.
Зборила му: „Ал’ си красан,
Рузмарине мој!
На срце ми, у душу ми
Пада мирис твој.“
А рузмарин усуди се,
Шапће — учи је:
„У сватови ја миришем
Мало друкчије.
То ти не... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD | 97 | 1 |
24120 | (Хајне) | Јест, много су ме мучили
На овом свету дивном,
Једни са својом љубави,
Други са мржњом кивном.
Хлеб су ми једом шкропили
На овом свету красном,
Једни са својом љубави,
Други са мржњом страсном.
Ал’ она, она, што ми је
Сву срећу убила,
Мрзила није никад ме, —
Никад ни љубила. | [
"Јован Јовановић Змај",
"Хајнрих Хајне",
"Преводи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5%29 | 50 | 1 |
24123 | Хеј, да ми је царевати | ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ...
(По немачком)
Хеј, да ми је царевати
Тебе ради, моја мила!
Данас јоште, овог часа
Царица би, веруј, била.
Пустио бих све нек’ иде
Својим путем, својим током
Ја бих само тебе слушô, —
Куд ти оком, ја бих скоком.
Умáкô бих шећер у мед
Да ти буде слатка храна;
Пурпур, свила и кадива
За тебе би би... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%98%2C_%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8 | 120 | 1 |
24124 | Негда | Негда је друкче било,
Друкчије него сад:
И свет је био млађи,
И ја сам био млад.
И цвет ми био цветан,
И зелен беше луг,
И ја у њему сретан,
И друг ми беше друг.
Нису ми биле мучне
Братинске здравице,
И могô сам поднети
И мало славице.
На развали сам света
Мисли одмарао,
И светове сам нове
За тренут стварао.
И врагу са... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%B0 | 129 | 1 |
24122 | На извору (Јован Јовановић Змај) | НА ИЗВОРУ
(Слободно по Шамису)
Хај, под липом извор што је!
С липе мири цео дô.
Како онде тице поје
Не зна свако, не зна то.
Ту по воду ето моме,
Села мало у тај хлад,
Дигла очи, а пред њоме
Стоји детић красан, млад.
Детић рече: „Добар вече!“
Па одговор чека њен.
„Добар вече!“ мома рече, —
Стид је зави у румен.
Ал’ ка’... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 158 | 1 |
24125 | Не жалим | Имао сам добру мисô
(Тако мислим бар),
А у мени горуцô је
Са Парнаса жар.
Свећа гори, перо спремно,
Хартија је ту;
Е, сад седи па напиши
Лепу песмицу.
Ал’ у то се неки лептир
Лудо наврзао,
Па на свећу, па на свећу —
А мени га жао.
Чим ја почнем, ево ти га
Да скочи у плам;
Бацим перо, од свеће га
Даље отерам.
Ја хартији... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC | 113 | 1 |
24126 | Лепотица без милоште | ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ
(Од Хамерлинга)
Хладно се смешиш из празних груди,
Гиздавко хола,
Љубав и чежња к теби
Немају приступа...
Чежња и љубав, која
На голом платну дивне
Слике развија,
И мртвом кршу мраморном
Живота дâ.
Нека се рујна ружа
Никада не уплете
У брачни венац твој!
На груд’ма твојим никад
Нека не почине
Веран... | [
"Роберт Хамерлинг",
"Преводи",
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B5 | 98 | 1 |
24130 | Киша (Јован Јовановић Змај) | Кишо, мати,
благодати!
Падај, падај,
прах утоли,
дај живота
гори, доли.
Кишо, мати,
благодати!
Покваси ми
цвеће мило
не би л' јоште
лепше било.
Кишо, мати,
благодати!
И поток те
чека вити,
па ће боље
жуборити. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%88%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 36 | 1 |
24128 | Хвала (Јован Јовановић Змај) | Ево, драга дечице,
воћа свакојака:
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!
То је само на слици,
па нам мира не да;
оно воће, право воће,
још лепше изгледа.
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!
Сетимо се пролећа,
... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 103 | 1 |
24131 | Весеље у риту | У риту је сјала
месечина блага,
јест, она је пала
као нова снага;
просула се као
неко старо вино, -
жаба рече патки:
"Хајд' да с' веселимо!"
Те је лепе речи
и корњача чула
и по њој се нека
радост разасула;
па за часак тили
коло се ухвати. -
Тако, моји драги,
весела вам мати!
Играју кроз трску,
играју кроз ситу;
лепо је... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5_%D1%83_%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83 | 106 | 1 |
24132 | Зека, зека из јендека! | Скочи зека из јендека
па по снегу лако прти,
за њим скочи други, трећи,
а за трећим и четврти.
По ћилиму белом скачу
један другом на кркачу, -
преметну се преко њушке,
ваљају се полеђушке.
Гуркају се у том трку,
ћушкају се у том хуку,
- ко их гледа не мож' знати
играју се или туку.
Гледао их ловац стари,
пуцати му беше... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BA%D0%B0%2C_%D0%B7%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%21 | 87 | 1 |
24129 | Пера и његов Каро | Верни Каро нема мира,
по вас дан га егзерцира
господар.
Бичем маше, грди, псује,
и тако му командује
сваки дан.
После разне муке многе
Каро мора на две ноге
стајат' прав.
Бачен рубац мора наћи;
дигнут прутић: хајд прескачи!
А сад лај!
Покрије му главу капом,
а он мора бројит' штапом
кол'ко ј' стар.
Затим мора опет стат... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE | 138 | 1 |
24134 | Што се касно увиђа | ШТО СЕ КАСНО УВИЂА
(По Жан Полу)
Sладости меру праву
Свако је дознати рад,
И дозна, —
Али кад?
Тек у времена позна,
Кад више није млад.
Па њему кад не вајди,
Другима збори тад:
Слађи је дуги нâд
Нег’ кратки изненад.
»Јавор« 1884. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%81%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B0 | 43 | 1 |
24133 | Човечје срце | ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ
(Од А. Шелса)
Oј, срце, срце, ти чудни створе!
Сва рајска сладост што је живот даје
У тебе стаје.
Паклене муке, отровне, љуте
Сместе се у те.
Време са благим мелемом својим
Замаже зјâпе ранама твојим.
Ал’ ето кресак, дим,
Оловно зрнце с њим —
И један горак уздисај...
Па онда тише, тише,
И никад,
Никад више... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5 | 63 | 1 |
24127 | На гробљу (Јован Јовановић Змај) | Гробар је копô гроб
— Обикнут њему рâд —
Три лакта уздуж доста,
У шир ни пуна два.
„Што дубље, то је боље“,
Помишља копач стар
Тарући с чела зној;
А онај прамен магле,
Што му с’ над главом вије,
Из луле му је дим.
Кад је већ на дну био,
Десницом пипа шпаг,
Погаче комад налази,
У меден једе кус.
Било му довољане
За слаб... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 192 | 1 |
24135 | Хука... треска... | Хука... треска... звека... јека...
Неко трчи... ко си? стој!
„Ја долазим из далека!“
(Из луднице утекô ј’).
Куда журиш? — „Пузим дома!“
Зар га имаш? — „Сто и два!“
О сирома’, о сирома’!
Теши себе како зна.
Та што бунцаш! Буди свесан!
Гле, крвав си, модар, блед.
„Ујео ме голуб бесан,
Па му пуштам крв на мед.“
Дај ми рук... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BA%D0%B0..._%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0... | 139 | 1 |
24136 | Веверица | Алов! Онамо чак!
Да ли је још ко лак
'вако ко ја?
Јест, да!
Час крив, час прав,
час стрмоглав, -
сад сам на земљи,
сад сам на грани,
сад сам на врху,
ма'ни ме ма'ни!
Још један скок, па гле!
Хајд', ко ће пре?
Ко сме?
Па тако по вас дан,
а никад сан.
Без крила лети враг
чио и лак.
Дајте ми простора,
не треба м' одмора,
б... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 186 | 1 |
24139 | Вече (Јован Јовановић Змај) | Сунце ј' прешло своје путе
преко неба, њиве плаве,
сад ће птице да ућуте,
а звездице да се јаве.
Још је светла она страна,
јоште запад румен краси,
као спомен великана
кој' се смрћу не угаси.
Пастир своју фрулу лаћа,
песма крила разавила,
раденик се с посла враћа,
њега грле деца мила.
Тишина се блага лије
по сеоцу наше... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 68 | 1 |
24138 | Страшило | Мили боже, шта то бити може,
или грми ил' се земља тресе,
па се руше зечији конаци,
па ти беже зечији јунаци,
старо тамо, а младо овамо.
Нити грми нит' се земља тресе,
већ ено га чуда некаквога:
освануло јутром на уранку
посред лепа поља купусова,
- ко с' осврне, до срца претрне.
Беж'те зеци (то вам је у крви),
страшно... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BB%D0%BE | 112 | 1 |
24141 | Код мачке на части | У прастаро време
- тако шала гуди
мишеви су били
безазлени, луди.
Мачка их позове
на слатка семења,
а они јој дођу
пуни поверења.
Трпеза је пуна,
све избрано јело,
а мачка је села
баш у горње чело.
Па очима светлим
мери своје госте,
мисли ког ће прво
а кога ће после! | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8 | 51 | 1 |
24140 | Зимска песма (Јован Јовановић Змај) | Зима, зима, - е, па шта је?
Ако ј' зима, није лав!
Зима, зима, - па нека је,
не боји се ко је здрав!
Хајд' напоље момак ко је,
тамо веје крупан снег,
видиш онде навејо је
читав бедем, читав брег.
А шта може зима мени,
шта ми може, шта ми сме?!
Нек ми носић поцрвени,
ето то је, то је све.
Сека Зорка, немој стати,
твој н... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 96 | 1 |
24137 | Чворак | Нисам дете, нисам ђак,
ал' сам ипак весељак.
Вид'ли сте ме по сто пута,
али никад забринута.
Не знам шта су бриге, боље,
ја сам увек добре воље.
Радо сам код људи,
веселе сам ћуди.
Не знам певат' баш на ноте
да се топиш од милоте, али певам брзо, лако,
сад овако,
сад онако,
И ко ласта кад цвргукне;
и ко славуј кад пром... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA | 183 | 1 |
24142 | Сунце и ветар | Хвалио се ветар свуда,
уздизо се преко свега,
и сунцу је пркосио
да је јачи и од њега.
"Ниси јачи, - сунце рече. -
Хвалиша си, ветре, само."
"Ја ти рекох да сам јачи!"
"Е, па хајд' да покушамо!
Ви'ш путника оног доле
где корача поред Саве,
да видимо ко ће прије
шубару му скинут с главе!"
Поче ветар дуват, - али
што он ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5_%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80 | 92 | 1 |
24143 | Лакоумна штука | Штука реком плови, ништа јој не смета,
ал' у реци била мрежа разапета;
ту је мрежу сплела рибарева рука,
у ту мрежу сада заплете се штука.
"Пропала сам!" - рече кад у мрежу паде,
па у муци вељој врпољит' се стаде;
срећа је послужи па излазак нађе,
- из мреже изађе.
"Ко би се том надо, - мишљаше у себи -
да ту има мреже... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%83%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D1%88%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0 | 102 | 1 |
24144 | Коњ и врабац | Врабац
Ој, дорате, дико међ' коњима,
ти благујеш пред пуним јаслима:
на тој хрпи не би ни познао
два-три зрна кад би мени дао.
Коњ
Гле ти мога самозвана госта!
Лаже да му два-три зрна доста,
чини ми се да је гладан јако, -
једи, врапче, колико ти драго!
И они су јели, јели натенане,
за обоје беше довољано хране.
Коњ је... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%9A_%D0%B8_%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%86 | 103 | 1 |
24145 | Мачак иде мишу у сватове | Женио се млади миш
у селу Шалали,
водили су девојку, -
мачка нису звали.
Мачак реко: "Чекајте
и госта незвана!"
У с'онице упрего
четири зекана.
Па појури сватовски
по том путу белом,
у паради највећој,
с породицом целом.
Али неко поручи
мишу брзојавом:
"Сакријте се, сватови,
не шал'те се главом!"
Мачак стиже прекасно, ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%83_%D1%83_%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B5 | 79 | 1 |
24149 | Јеси л’ гледô... | Јеси л’ гледô слепца
Кад пева и гуди,
Како диже очи
Кâ да сунца жуди.
Он не тражи светлост
Да се њоме снажи,
Светлост је у њему:
Он топлоте тражи.
Светлости је дато
Да и кроз мрак сине
Песничка топлота
Без топлоте гине.
1889. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B8_%D0%BB%E2%80%99_%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%C3%B4... | 44 | 1 |
24147 | И ако је ноћ вечита... | И ако је ноћ вечита
У што тоне жића дан;
И ако је живот ништа,
Или само шарен сан;
Па баш да се свако вара
Мислећ’: „Ја сам на то зван“ —
Ипак, ипак благо оном,
Благо оном који умре
Одушевљен, раздраган. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%BE%D1%9B_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0... | 41 | 1 |
24150 | Мојој деци | МОЈОЈ ДЕЦИ
(Од Бернеа)
Двоје малих, сећате ме
На времена журан лет:
Црно ј’, плаво ј’ ваше теме,
Моје застрô снежан смет.
Ох, нек’ јава буде вама
Што ја сневах надом пјан.
Моје јаве црна тама
Вам’ нек буде само сан.
»Јавор« 1888. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B8 | 43 | 1 |
24146 | Ћуран и врабац | По дворишту ћуран шеће,
ваздан пућка и блебеће,
главом вије, шири реп,
мисли: Боже, ал' сам леп!
Све се шири, све се мери,
кинђури се, кочопери,
али једно
зло га једи,
што га нико,
ал' баш нико,
и не гледи;
пси пролазе,
ал' не хају,
неће да га
ни залају!
Само један врабац клети
са тарабе доле слети
поред ћурка надувена... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8B%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%86 | 192 | 1 |
24148 | Тихе сузе | ТИХЕ СУЗЕ
(Јуст Кернер)
Tек што је данак сванô,
Пробудио те мај,
Ти видиш јутром рано
Ведрога неба сјај.
А док си ти проспавô,
Купећи нову моћ, —
То небо, сада плаво,
Даждило ј’ целу ноћ.
Јест, многи у тишини
Исплаче с’, па је лак;
Кад сване, вама с’ чини:
Но, то је весељак!
»Српска Зора« 1878. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%B5_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B5 | 56 | 1 |
24151 | Суза и уздах | СУЗА И УЗДАХ
(Сонет)
Суза ј’ тешка, земљи пада,
Многи с’ људи суза стиде.
„Шта, зар да ме плакат’ виде!“
Јунак сузу зна да свлада.
Савлада је усред јада.
Свом горчином кроз свет иде,
Носи своје неизвиде,
Уме живет’ и без нада.
С уздисајем није тако,
Из груди се отме лако,
Тежећ’ небу, својој кући.
Уздахнути мора свако,... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%85 | 68 | 1 |
24152 | Лупеж и пас | Лупеж:
Ћути, зељо, ћути,
на ме се не љути!
доно сам ти красну
кобасицу масну.
Пас:
Не бих, хуљо, ја заћуто
да ми десет дадеш,
јер ја видим шта ти хоћеш,
ти хоћеш да крадеш.
Верно псето лаје, лаје
и лајати не престаје.
Не треба му кобасица,
од лупежа дара,
дужност му је чуват кућу
и свог господара. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BF%D0%B5%D0%B6_%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%81 | 58 | 1 |
24154 | Лаж | Да је плитко дно у лажи,
то већ свако зна.
Ја бих о њој друго реко:
да и нема дна.
Јер коме се год у њојзи
купат' допадне,
данас, сутра, прекосутра
у њој пропадне. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6 | 34 | 1 |
24158 | Пливач и жаба | Гледала је једна жаба
из прикрајка, из близине,
како неко хитро момче
вешто скаче с трамбулине.
Па му рече: "То је лепо
што си тако вешт и чио.
Лепо, красно! Ал' то, мајде,
од мене си научио!"
Момак на то: "Истина је,
ти си мајстор посла тога;
и што ј' добро, није стидно
научити - ма од кога!" | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B8_%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B0 | 57 | 1 |
24153 | Четири мачке | Четир' лепе мале мачке
имао сам прошле зиме;
посматрајућ' њине ћуди
дадох свакој згодно име.
Једну назвах ''Мазулина'',
другу назвах ''Теша преда'',
трећој рекох ''Мишисава'',
а четвртој ''Брзоједа''.
Нађикаше моје мачке мале,
и сад збиља постаде од шале.
Мазулина, та се само мази,
са столице никад не силази.
Тета пред... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5 | 77 | 1 |
24159 | Прекомерност | Једна кап би млека
муви доста била,
у њојзи се никад
не би удавила.
Ал' лакоме муве
најрадије суну
у море од млека,
у музлицу пуну.
Ти што немаш мере
у свом младом веку,
гледни муву што се
удави у млеку.
Да и млеко шкоди,
ко би рећи мого?! -
Ал' отров је, веруј,
све што год је много. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82 | 58 | 1 |
24156 | Пази шта чиниш | Нежном руком дотичи се цвета
ком се боја под росом прелива,
за час тили од наглости твоје
спашће с њега прашнаста кадива;
сатро си му красоту с недара,
а што оста, то је жалост прека...
Ох, ласно је починити квара,
ал' је тешко после наћи лека.
Дивна крила видиш у лептира
који лети по зеленом лугу,
гледајући очи ти се ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B8_%D1%88%D1%82%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%88 | 134 | 1 |
24161 | У новом капуту | Добио је капут нов
па шета по среди,
кад опази сиротињу -
ни да је погледи.
Ко сам, ја сам - мисли он
шта ја за ког марим!
Нек завиде који дршћу
у траљама старим!
Два сиротна детета
стајала крај пута,
два сиротна детета,
без топлих капута.
Кад је холи капутлија
дош'о до њих близу,
они су га гледали, -
завидели нису.
Мо... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%83 | 74 | 1 |
24166 | Дед и унук | Уз'о деда свог унука,
метн'о га на крило,
па уз гусле певао му
што је негда било.
Певао му српску славу
и српске јунаке,
певао му љуте битке,
муке свакојаке.
Деди око заблистало,
па сузу пролива,
и унуку своме рече
да гусле целива.
Дете гусле целивало,
п' онда пита живо:
"Је ли, деда, зашто сам ја
те гусле целив'о?"
"Т... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B4_%D0%B8_%D1%83%D0%BD%D1%83%D0%BA | 79 | 1 |
24165 | Страшљивац | Ко се боји сам у соби,
то је рђав знак,
кога плаши помрчина
или празан мрак;
ко верује у вештице,
леп ми је то ђак!
Тај ми неће никад бити
Србин ни јунак. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%86 | 33 | 1 |
24157 | Нећеш, лијо, што си хтела! | Две су патке живовале
на обали неког рита,
где је никла разна трска,
красан рогоз, вита сита.
Ту је њима добро било,
имале су, барем, мира;
нико није долазио
да им смета, да их дира.
Поветарац ћаркао је
својим меким дахом тихим,
жабе су им крекетале,
а комарци певали им.
Летеле су куд им воља,
увек скупа, нераздвојно, ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%88%2C_%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%BE%2C_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D1%81%D0%B8_%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0%21 | 241 | 1 |
24164 | Гаша | Гашо, Гашо, тужан Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гаша хтеде столар бити,
тежак му је сврдо.
После хтеде ковач бити,
гвожђе му је тврдо.
Он је хтео тикач бити,
кидају се конци,
и лончар је хтео бити,
ал' му смрде лонци.
Затим хтеде кројач бити,
ал' га игла боде.
Што год Гашан поче радит,
све натрашке оде!
Гашо, Гашо, лени Г... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%88%D0%B0 | 194 | 1 |
24167 | Птица у кавезу | На прозору кавез стоји,
у кавезу птица мала,
а тужна је, врло тужна,
тек што није заплакала.
Па је пита хранитељка
кад грумечак њојзи даде:
"Шта је теби, птицо моја?
Изјадај ми своје јаде!
Та сад имаш лепу кућу,
ја ти дајем лепо хране,
сад би могла певат' песме
да се ори на све стране."
Из кавеза птица вели
гледећ' там... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83 | 87 | 1 |
24163 | Песма о Максиму | Кад је Максим чуво стадо,
премишљо је врло радо
о причама старих бака,
о четама вилењака.
Било подне тихо, немо,
Максим сео па задремо,
наједанпут, нуто чуда,
скочи неки старац с дуда.
На старцу је било џубе
од шалимсе светле чоје;
седа брада до колена
од варамте беле боје.
Им'о ј' крила ко у рака,
а рогове ко у миша, ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%83 | 226 | 1 |
24162 | Слон | Подигло се шест другова
у Индију, у далеку,
жеља им је видет слона, -
не вид'ли га у свом веку.
Рекао им један старац:
"Признајем вам прохтев лепи,
ал' ви, људи, видет слона
не можете, јер сте слепи."
Јер одиста, слепи беху
сва шестор'ца - ваља знати,
ал' одговор њихов беше:
"Ми ћемо га опипати."
Е, па добро кад је так... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%BD | 265 | 1 |
24168 | Малена сам | Малена сам... и птица је мала
што се небом у свет завитлала.
Лако ј' птици, птица има крила,
аој, крила, кад би моја била!
Па да пр'нем по српскоме свету,
не по роси ни мирисном цвету,
већ по земљам' што се српске звале,
где год нађем Српкињице мале
да им паднем на те груди беле,
да им кажем: "Благо теби, селе,
благо т... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC | 284 | 1 |
24171 | На мору (Милорад Митровић) | На мору
I
Месец сија с неба ведра
И смеши се на нас двоје;
А обале, цветна недра,
У крило нас маме своје...
Обалом се вали ломе,
Уз пролећну, бујну струју;
И кô одзив гласу томе
Срца наша одјекују...
Па што стрепиш, душо верна,
Мáни сузе, шта те плаши ?..
Та пучина неизмерна
То је јава снова наши'!..
А што морем галеб ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%83_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 151 | 0.987 |
24172 | На развалинама | На развалинама
Под копреном маховине меке
Тужно стоје развалине неке;
И кад машта разигра се жива,
Бурне снове подиже и снива.
Ту су некад сјајни двори били,
Трептали су у злату и свили,
А витези у окриљу њину
Певали су љубави и вину.
Ал' што буде мора једном проћи,
И пир преста у вечитој ноћи,
А у миру, у тузи и чами,... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 133 | 1 |
24174 | Из Дневника | ИЗ ДНЕВНИКА
Некол’ко лепих фебруарских дана,
Кад на пригревак људи измиле —
(У хладу још сe бели слана:
Ноћи су ведре и студене биле) —
Излазио сам сунцу да се подам...
Са јужне стране крај црквеног зида
Ту стојим или полагано ходам...
Са мном, оставив пукотине, рупе,
Зимња склоништа, зачкољице своје,
И оне, муве, на с... | [
"Поезија",
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7_%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 121 | 1 |
24180 | Хвалисави мајмун | Хвалисави мајмун
Хвалио се мајмун неки
како много зна:
"Сваки од вас нек се скрије,
јер ми нико раван није, —
знајте, ја па ја!
Ја сам хитар као мачка,
а ко јелен лак;
час ко човек идем право,
а час висим стрмоглаво,
као ђаво свак.
И уопште нашто речи,
зар шта спори ко?
Запамтите, друзи моји,
што год уме од вас који,
и... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83%D0%BD | 88 | 1 |
24182 | Шта ће бити на послетку... | Шта ће бити на послетку...
Шта ће бити напослетку
Од чаробног мога санка,
И од нада, и од лире,
И љубави без престанка?
Шта ће бити?... Хумка свежа
И нахерен крстић мали,
И на крсту две-три сузе —
Био неко, да ме жали.
А сунашце јасно блиста,
Опет тепа цветак цветку;
Све је мирно и весело —
То ће бити на свршетку.
1899... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D1%9B%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BA%D1%83... | 62 | 1 |
24181 | Ненаписана песма | Ненаписана песма
Она је никла о поноћи немој,
У часу мира и тишине свете;
И ја је певах раздраган и срећан,
Кô тица горска или мало дете.
Њу нико није слушао ни чуо,
Њу ми је душа сама себи плела;
Кликташе срце из рањених груди,
И мрачне боре нестајаху с чела.
Да, ја се бејах измирио с тугом,
Са патњом мојом и са јадом... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 101 | 1 |
24175 | Март | МАРТ
Пустило јару мартовско сунце
Ко ужарена пећ
И зелен мами — пробија земљу
Зумбул и лала већ;
Покрај ограда листала зова
Пупчао јоргован —
У дворишту се ракољи кокош
Петô поздравља дан —
Пролеће! Пролеће!
Осмехује се зелено поље,
Чује се шевин клик;
Плаве се шуме у танкој пари
И дàлеки зреник,
Над младим житом ветар... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82 | 107 | 1 |
24183 | Недеља на селу | Недеља на селу
Кô анђелска песма, ил' молитве свете,
Тако росним јутром гласи звона лете;
Свечаним је миром замирило цвеће,
А вредни се ратар у храм божји креће.
Устај, душо моја! Из мртвила прени
И прогони сумњу и мрак мисли њени';
Слађана је нада, у њој пуно чара,
А искрена вера два живота ствара.
Тихо гора шуми... С... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83 | 81 | 1 |
24179 | Свиња реформатор | Свиња реформатор
Била поноћ нема, глува,
Вртар спава, врт не чува,
И сред врта цветна, чедна,
Увуче се свиња једна,
Свуд по врту гледа, мери,
Па започе да се цери:
"Баш су људи ума мала,
Узалуд им само хвала;
Ове травке шта им вреде,
Шта ту има да се једе?
Гле, свуд руже, лале стоје,
И шебоји разне боје,
А баш нигде ти... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%9A%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80 | 152 | 1 |
24191 | Стара прича (Милорад Митровић) | Била једном ружа једна
У мајке је ћерка била,
К'о дан лепа, к'о цвет чедна,
Па заволе једно момче.
Била једном ружа једна . . .
Ал' то момче лептир беше,
И њу презре, срца ледна:
Другој моми руку даде.
Била једном ружа једна . . .
У цркву се свати крећу,
Разлеже се песма медна,
А са цркве звоно јеца:
"Била једном ружа ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 61 | 1 |
24184 | (Наоколо гора свуда...) | * * *
Наоколо гора свуда,
Храст и бор;
А на стени на врлети
Срушен двор.
Поврх двора месец сија,
Блед и сан;
А из горе, издалека
Гракће вран.
Лишће шушти, нешто прича,
Ко зна шта;
Тишина је и мртвило
И тих стра'.
А ја сањам: пир у двору,
Бљешти сјај.
Мушко чедо сердар доби —
Вина дај!
После видим: свати орни
Иду ту;
Ен... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9D%D0%B0%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D1%83%D0%B4%D0%B0...%29 | 97 | 1 |
24178 | Дон Рамиро | Дон Рамиро
I
Дон Рамиро коња јаше
У младачком, бујном жару,
А пита га седи слуга:
"Куда тако, господару?"
"Кроз сумрачак, погле, старче,
Ено двора суре стене,
Ту борави драга моја
И позива ноћас мене."
"О, не иди; о, не иди!"
Седи старац брижно цвили:
"Њени преци са твојима
У мржњи су увек били."
Ал' по мачу витез куца... | [
"Српска љубавна поезија",
"Љубавна поезија",
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE | 319 | 0.991 |
24186 | Била једном ружа једна | Била једном ружа једна
У мајке је ћерка била,
Ко̂ дан лепа, ко̂ цвет чедна,
Па заволе једно момче, —
Била једном ружа једна.
Алʼ то момче лептир беше,
И њу презре, срца ледна:
Другој моми руку даде, —
Била једном ружа једна.
У цркву се свати крећу,
Разлеже се песма медна,
А са цркве звоно јеца, —
Била једном ружа једна... | [
"Љубавна поезија",
"Милорад Митровић",
"Српска љубавна поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0 | 59 | 1 |
24185 | (Далеко, далеко да ми је да бежим...) | * * *
Војиславу
Далеко, далеко да ми је да бежим
У предео неки, и сâм не знам куда,
И под јасним небом и зрацима свежим
Да се тихо губим к'о ледена груда
Под пролећним дахом . . . Ја замишљам сада:
К'о јелова шума нада мном се нише,
Шуми песма горска, а кроз лишће пада
Зрак румен и златан од сунчане кише,
И над травом ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%2C_%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D0%B4%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BC...%29 | 117 | 1 |
24187 | Одзив (Милорад Митровић) | Одзив
Бела вила клицала
Са балканских гора:
„Где си, мајко Србијо,
Последња је ора?
Већ мре Стара Србија,
Спомен дана славни';
А крв тече бујицом
Низ вардарске равни.
Ту ти срце чупају
Црних врана јата,
А нож блиста крвави
У небрата брата.
Обилића сети се,
Не подлегни сраму,
Авај, мајко Србијо,
Мој студени каму."
И би ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 68 | 1 |
24194 | Заборављена путања | Заборављена путања
Под сплетеним грањем као да се крије,
Посред горе пусте путања се вије.
Прошлост јој се не зна, нит' ко њоме ходи,
Па ни мете нема, куда ће да води.
Али једног дана са далеког пута
Амо дође путник, што по свету лута.
Седина се вила низ то лице борно,
А струпô је лако, одважно и орно.
Али тешка туга н... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0 | 109 | 1 |
24188 | Бег Али-бег и Ајка Атлагића | Бег Али-бег и Ајка Атлагића
Бег Али-бег у тамбуру куца
Испред двора Ајке Атлагића:
„У маглу се сунце заронило,
А по цвећу дробне сузе пале, —
Казуј мени, лепото девојко,
Што си тужна, што си невесела.
Кô горица, када јесен дође?"
Проговара Ајка са пенџера:
„Не питај ме, момче аџамија,
Не питај ме, не зледи ми ране,
Сву... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B3_%D0%90%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%B3_%D0%B8_%D0%90%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 123 | 1 |
24193 | Крај мора | Крај мора
У дубоком санку силна бура спава,
Све је пуно среће,
Са гранчицом крина на површје мора
Тишина се слеће.
Не мичу се вали, а лепота шири
Своја бајна крила,
Ни галеба нема, тек се песма вије
Бродарица вила.
Сад је блажен сваки, ал' и трепет неки
У радост се сплео,
А и ко би мору, слици дана наших,
Веровати смео... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0 | 62 | 1 |
24196 | Облак (Милорад Митровић) | Облак
По небесном своду тмуром
Лагано се облак вије;
Он је миран, али с буром
У недрима дажду крије.
Куд је пошô, где ће стати?
Камо мете којој жуди?
То ће ветри само знати,
Он је жртва њиних ћуди.
Али свуда, куда леће,
Пред њиме се храшће страви,
А с ливада нежно цвеће
Мирисом га својим здрави. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%BA_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 57 | 1 |
24200 | Цветак (Милорад Митровић) | Цветак
Цвета цветак у сред горе
Чара пун,
Ту га крију, ту га дворе
Дуб и џбун.
Ал у оку мога цвета,
Суза сја,
Он би жића, он би света,
Он би мâ.
Хај, он не зна, да. би свенô
С жуди те,
Много цвеће погажено
Тамо мре. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 48 | 1 |
24195 | При постању | При постању
Кад сам некад пошô у свет овај бели
На раскршћу стадох, где се судба дели.
Као вечност сêда, безбрижно и немо,
Ту је Усуд силни на троношцу дремô.
„У живот се крећем”, ја му тихо рекоʼ,
„Упути ме, старче, на поприште неко.”
Старац диже веђе, што му очи крију:
„Два се пута, сине, испред тебе вију.
Да ли воли... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D1%83 | 125 | 1 |
24192 | (Не, никада неће моја лира...) | * * *
Не, никада неће моја лира
Зазвонити у славу кумира:
Коме годи, да га клетва прати,
На част њему, нек се с ропством брати;―
Мрачне душе истине се боје,
А ја мрзим подле славопоје.
Још некада, кад сам свету хтео,
Слети анђô кроз облака вео,
Скиде тмину са очију моји'
И засија у пурпурној боји,
Па ми рече: „Ја ти са... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9D%D0%B5%2C_%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B0...%29 | 137 | 1 |
24198 | Дух прошлости (Милорад Митровић) | Дух прошлости
Кад засија месец бледи
Врх развала старих, сêди',
Из вечности мирног стана
Дух се буди прошлих дана.
И кô зрачак посред тмине
Он се небу хитро вине,
И по ноћи, пуних груди,
Недогледом немо блуди.
И кад рујна зора сване,
Над светом му суза кане,―
И стресајућ' боно главом
Растаје се с кратком јавом. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%85_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 56 | 1 |
24197 | Идол (Милорад Митровић) | Идол
Охоло идол стоји. А пред њим небу плавом
Жртвени дим се диже. С побожном неком стравом
У праху људство клечи и пева песме миле
У славу божје силе.
Али кô вечна правда истина дође смела
И скиде венац славе идолу с гордог чела,
Гвозденом руком затим сруши му престо нице,
И згази лажно лице.
И сад се људство смеје за... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 84 | 1 |
24201 | Љубав (Милорад Митровић) | Љубав
Свет је створен. Са осмејком чедним
Трепте звезде небом недогледним,
А под њима, слична леда груди,
Мртва земља по свемиру блуди.
Алʼ кô мирис из рајскога цвета
Анђô један пред Господа слета,
И Бог рече: „Ти си љубав, сине”.
Па га посла у земаљске тмине.
Анђô оде. И у истом трену
Живот бујни мртвом земљом крену.
... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 67 | 1 |
24190 | Двоје младих | Двоје младих
(Народно предање)
У дубрави испод густог грања,
Пастир млади о пастирци сања,
Јечи фрула, све тужнија бива,
Ал' се њему она не одзива…
А кад једном мајско паде вече
Пастир млади холој моми рече:
„Бол болујем, моје драго мило,
„Пољуби ме, би ми лакше било!”
Осме’ну се несташница муком,
И показа према небу р... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%85 | 271 | 1 |
24203 | Стари дуб | Стари дуб
Дуб оронô, стар и пао,
Прекрхана дивна круна;
Ал' кô да му мрети жао,
Два три листа још су туна.
И он живи. Суве гране
Нијају се доле, горе.
Да л' за старе моле дане,
Ил' би и сад да се боре?
А на грану пало тиче
И веселу песму пева;
То животу славу кличе
И о вечној срећи снева. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B4%D1%83%D0%B1 | 62 | 1 |
24202 | Два листа | Два листа
Седа јесен гору коси, —
Два листића вихор носи.
Један тужан, жут и свео,
Други љубак кô дан бео.
Док не махну вихор крили,
На једној су грани били.
Једном сјала сунца зрака,
А у тами други плака.
И то прође. Судба иста
Сад је стигла та два листа.
Тамо доле гроб до гроба,
Ту ће пасти листа оба. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 | 60 | 1 |
24199 | (Бурно вече пада и вихор се диже...) | * * *
Бурно вече пада и вихор се диже
И прамење снежно с неком журбом веје ;
А студена зима леденице ниже
Низ окна и стреје.
И улицом пустом, као сенке саме,
Њих двојица журе кроз мећаву сада;
Пијуке су тешке завргли за раме,
Враћају се с рада.
Усне су им неме, ал' са лица бледа
Огледа се јасно нека радост жива; —
Једа... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%91%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D0%B6%D0%B5...%29 | 176 | 1 |
24204 | Једна прича | Једна прича
То је стара прича из давнашњих дана,
Ходи, да ти причам, моја зоро рана.
У дуброви некој, крај потока чила,
Живела је једном једна горска вила.
По вас дан је брала мирисаво цвеће
И певала песме тишине и среће.
И нити је за њу когод знао туде,
Нит' је она знала за свет и за људе.
Али једном тако, терајући ст... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0 | 200 | 1 |
24205 | Незнани гроб | Незнани гроб
Тамо гора, грм до грма,
А овамо пут се краде;
А крај пута гроб се диже
Крај таштина и крај наде.
Хеј, пастиру, знаш ли рећи,
Ког ту стиже судба прека?
„На том месту мир је нашô
Путник неки из далека."
А да л' когод на гроб дође?
Верна љуба ил' друг мио?
„Јуче сврати путник други,
Па је дуго сузе лио." | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1 | 64 | 1 |
24206 | Бедуин | Бедуин
Помамно коњиц јури. На њему витез смео
И врелим, рујним зраком вије се бурнус бео.
Витезу око сева, спустио главу ниско,
А руком сабљу стискô.
Ни мете, ни оазе, ни стазе, нити пута,
Пустиња вечна пукла. И опет, он не лута;
Једна га звезда води и даје срцу крила,
Слобода то је мила.
Он чује тамо некуд, где робље ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B8%D0%BD | 82 | 1 |
24207 | Ноћна посета | Ноћна посета
Куца, куца! Ко ми покој коси?
„Ја сам ветар, што уздахе носи."
Са љубави мени срце пуца, —
Збогом, ветре. Ал' ко опет куца?
Куца, куца! Ко је у то доба?
„Смрт долази из хладнога гроба."
Срце моје још се драгој нада. —
Збогом, смрти. Ал' ко куца сада?
Куца, куца! Ко то мени жели?
„Ја сам време, што заборав ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0 | 72 | 1 |
24208 | Пѣсма уз вино | Зашто да се ја бринем,
Зашт' да се печалим,
Зашт' овај свѣт хрђави
Јошт горе да кварим?
Та нисам ја дошао
На овај свѣт бѣли,
Да у туги несносној
Вѣк проведем цѣли!
На радост је човѣка
Створила судбина,
Зато му је радости
Поклонила вина.
Зато му је веселе
Пѣсме дала гласе,
Да разведри облачне
Овог свѣта часе.
Нека плаче... | [
"Поезија Јована Суботића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%A3%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%83%D0%B7_%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE | 92 | 1 |
24212 | Немања/Лица | ЛИЦА
Радослав краљ србски
Кнез Владимир брат краљев
Кнез Првослав брат краљев
Кнез Немања брат краљев
Кнез Гоислав Крусић
Кнез Радивој Опорчић
Стѣпан Борић, бан босански
Анна, кћи бана Борића
Владислава, кћи кнеза Крусића
Чуч, себар и слуга кнеза Владимира
Више кнезова краљевих
Више кнезова Немањиних
Дворанин краљев
Дв... | [
"Немања"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 66 | 0.985 |
24213 | Немања/6 | ШЕСТИ ПРИЗОР
''Дворанин уђе.''
ДВОРАНИН:
Један гласник краља Радослава
Носи књигу, и жели ти дат’ је.
НЕМАЊА:
Нека уђе, и добро ми дош’о!
''(К Првославу и Радивоју.)''
Ево гласа. Сад ћемо видити,
Да л’ ми у циљ стријела погоди! | [
"Немања"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0/6 | 40 | 1 |
24215 | (Пред сликом твојом замишљен стојим...) | * * *
Пред сликом твојом замишљен стојим
И будан сањам нестали сан,
А срце дршће к'о слаби листак,
Кад једном стигне јесењи дан.
Да л' љубљах некад пламене очи,
И косу црну, и уста та?
О, кад то беше? Сећам се, сећам,
Од тада прође векова тма.
Ал' онда дани ведрије сјаше,
И слађа беше сањива ноћ,
И ја сам онда друкчији... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%BC_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD_%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC...%29 | 116 | 1 |
24214 | (Растанка нашег доћи ће доба...) | * * *
Растанка нашег доћи ће доба,
И ја ћу једном остати сам;
Ти нећеш више крај мене бити,
И ја ћу бити ледени кам.
Пропала нада, нестало снова,
А срце плане, да опет мре;
И ја ћу страсно грлити тада
Ту моју тугу, која ме тре.
А ноћ кад падне, по звезди једној
Слаћу ти поздрав. Ал' нашто то?
И ову звезду покриће тама,... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%D1%9B%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0...%29 | 114 | 1 |
24217 | Три анђела | Три анђела
Три анђела с неба слећу
У мој бурни сан;
Затрепташе, заблисташе
Као мајски дан.
Један рече: „Срећу лепу
Дарујем ти ја";
А ја рекох: „Нашто срећа, -
Све је само пра."
Други рече: „Славу дајем
И њезину моћ";
А ја рекох: „Нашто слава,
Све ће скрити ноћ."
Трећи рече: Љубав дајем,
Да ти тугу стрем";
А ја рекох: „... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0 | 65 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.