id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
24216 | Песник (Милорад Митровић) | Песник
Маните ме моме миру, не рушите рајске снове,
Та сујета, што вас креће, не прија ми и не гове.
Ја не тражим од вас ништа. У поднебљу мога света
Боље мислим, слађе сневам, и свака ми срећа цвета.
Свуд звездано небо јасно, сањалачка поноћ тија,
А под небом у даљини језеро се плаво нија;
Крај језера анђô стоји и про... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 147 | 1 |
24220 | Уздахну зима седа... | Уздахну зима седа...
Уздахну зима седа,
Уздах се ветром створи;
Подухну ветар хладни,
Обори лишће гори.
Увело, жуто, тужно,
По поду лишће пада,
Ал' један листак зелен
На мене слети сада.
Над овим листом лепим
Многу сам сузу канô,
И мене исто тако
Сустиже зима рано. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%85%D0%BD%D1%83_%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0... | 46 | 1 |
24222 | Ја и тица | Ја и тица
Питало ме једно тиче,
Што у гори песме ствара:
„Што не певаш, мој песниче,
Зар у срцу неста жара?"
„Певао бих, тицо мила,
Кликтао бих из дна груди,
Ал' за ког би песма била,
Кад су стене место људи?"
А тиче ми слатко тепа
И тепањем песму свија:
„Не угуши гласа лепа,
Певај себи као и ја." | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 60 | 1 |
24221 | Куцну зима на прозоре моје | Куцну зима на прозоре моје
Куцну зима на прозоре моје.
„Мрка зимо, казуј, шта би хтела". —
„Усуд седи послао ме теби,
За ту ружу, што ти лежи свела."
„Ту је ружу мени драга дала,
Она мене рајске среће сећа;
Ја је не дам. Ово лишће бледо
Више волим од свег другог цвећа."
„Све је прошло, и љубав и цвеће,
Пустим пољем хла... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%86%D0%BD%D1%83_%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 77 | 1 |
24223 | Мојим прошлим данима | Мојим прошлим данима
Искидани венци стоје
И по њима суза тушта, —
И пролете јутро моје,
А подне се тихо спушта.
Мир, унилост, сумор нека,
Вене цвеће око мене,
Само песма из далека
Што ми каткад срце прене.
И ја сањам, ал' не вече,
Што ће некад да ме скрије,
Јутро сањам, што протече,
А кад сањам, лакше ми је. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8%D0%BC_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 59 | 1 |
24224 | (Од свега ћу одрећи се једном...) | * * *
Од свега ћу одрећи се једном,
И љубави, и таштине пуке,
Уморно ћу очи заклопити
И на груди прекрстити руке.
А у вече благи поветарац
На мом гробу кад занија цвеће,
Зашумеће песма тајанствена,
Кô да отуд с оног света леће.
То ће бити с моје лире гласи,
Из прошлости вратиће се мени.
Да, свега ћу одрећи се једном,
А... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9E%D0%B4_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B3%D0%B0_%D1%9B%D1%83_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC...%29 | 65 | 1 |
24219 | Зимска ружа | Зимска ружа
Волео сам и ја оно цвеће,
Сплет до сплета што пролећу сплеће;
Ал' сад мени више дражи пружа
Цвет осамљен, моја зимска ружа.
Дошла зима. Гле свуд пустош саму,
Снег промиче кроз сребну таму,
Али она, као усред лета,
На прозору весело ми цвета.
Друго цвеће јасног сунца тражи,
А њу зрачак усрећи и снажи;
Јато п... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0 | 139 | 1 |
24225 | (Сам. Далеко. Нигде људског гласа...) | * * *
Сам. Далеко. Нигде људског гласа,
Само шумор са гранчица вити';
А ноћ баца своје звезде сјајне
И са њима свод бескрајни кити.
И час небу молитва ми крене,
Те ме теши, па ми душу крепи;
А час опет овлада ме туга
И срине ме са висина лепи'.
Па шта хоћу? Тако питам себе,
Станем, мислим, ил' и разум стане.
Ноћ. Тишин... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A1%D0%B0%D0%BC._%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE._%D0%9D%D0%B8%D0%B3%D0%B4%D0%B5_%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0...%29 | 97 | 1 |
24226 | (Под увелим венцем мртва јесен лежи...) | * * *
Под увелим венцем мртва јесен лежи,
Кô принцеза сана из прастаре бајке,
А око ње тице оборених глава,
Ко дечица мала око мртве мајке.
И небо је тужно као сузно око,
Ил' кô нежна душа, што одзива нема,
А снег тихо вије кроз провидну таму
И јесени мртвој бели покров спрема.
Тишина је гробна. И тек каткад само
Проте... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BC_%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD_%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8...%29 | 79 | 1 |
24229 | У тајности | У тајности
У тихом шуму звуци лете
Кроз поноћ доба мирно,
Кад нами сјајне звездице трепте
Ветрић је тихо пири'о;
Додирну усне, витице твоје,
Несташан летну ближе
И танки вео, смелости моје,
Криоцем лаким диже.
То ветрић пирну, не дршћи мила
На груди ходи моје.
О како пламте образи твоји,
Вреле су усне твоје!...
Милине ... | [
"Драгутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8 | 114 | 1 |
24228 | Пред пролеће | Пред пролеће
ЈАНКУ
Походиће пролеће и мене,
Кô и некад уз песама звуке, —
И мутне ће засијати зене,
И кликнуће срце, које вене,
И пружићу малаксале руке.
И кô дажда и над мојој главом
Расуће се и лишће и цвеће:
Ту је зумбул с љубичицом плавом
И ђурђевак са млађаном травом, —
А по свему сунчан осмех леће.
Ал' и суза на ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5 | 84 | 1 |
24227 | Источна прича | Источна прича
О, ти, чудна причо из прастара доба,
Ти, варљива причо, ја те добро знам:
У теби је светлост, којој равне није,
И сан, мрак и тама, што ће све да крије,
У пламену срце, а у срцу кам.
Још некада давно, у детињству моме,
Ја сам тебе познô кô у неком сну:
И градина рајска преда мном се створи,
И вилинска пес... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0 | 146 | 1 |
24218 | Шах и песник | Шах и песник
ПЕРСИЈСКА ПРИЧА
„Коме Алах круну даде,
Том и срца даде мах, —
Чуј, песниче, песму саде,
Што испева силни шах.
Од санова душе своје
Ја тај венац вешто свих,
А све небо дивне боје
У звучни сам унô стих..."
И песник је слушô немо,
Што шах чита њему сâм;
Није зево, није дремô,
Ал' је био као кам.
А кад песма с... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 311 | 1 |
24235 | Зашто? | ЗАШТО?
И ноћас, опет, седео сам, пио,
са људма који тугу своју блаже,
У вину покој и заборав траже, —
и опет нисам задовољан био.
На душу моју тешки јад се свио;
ни вино мени ништа не помаже:
са сваком чашом сињи јад се слаже,
к'о да се чемер с рујним вином слио! —
Што вечно туга, и јад, и бол расте? —
Што песма моја, ... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE%3F | 94 | 1 |
24236 | Моја песма (Велимир Рајић) | МОЈА ПЕСМА
О, када сколе јади, безмерно и бескрајно,
Мој живот пуст, без вере,
У души осетим тада нешто скривено, тајно,
И струне затрепере.
Затрепте лаке струне; гласи им звоне сетно;
Плачу судбину моју:
Животу негда живом, у доба лепо, цветно,
Самртну песму поју.
Тихо, безгласно, немо оплакују ми струне
Скрхане лепе ... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 66 | 1 |
24234 | Басна о животу | БАСНА О ЖИВОТУ
У једном куту небеснога шара
Још од постања стоји Разбој вити,
Ту Господ седи вечно. Живот ствара.
И чунак стално пролета кроз нити
Од Зла и Добра, од меда и жучи...
И анђели Му носе танку пређу
Од славе, јада, памука и тучи,
Јаковну, слабу, јаснију и блеђу,
Са једне хрпе, големе к'о гора.
У основицу, че... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%83 | 217 | 1 |
24238 | Моја судба | МОЈА СУДБА
Бог није имо чим дариват' мене:
Висину беше поклонио бору,
А снагу беше даровао мору,
Лепоту, до тад, разграбише жене.
И рече Господ: „На цвет што не вене,
Песму широку као лист на бору;
А за твој живот ја ћу узет' мору
Две до три капље ефемерне пене."
И тако, Бог је, силом своје моћи,
И светлост дана и тамн... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0 | 88 | 1 |
24237 | Мој живот (Велимир Рајић) | МОЈ ЖИВОТ
Расклапа зора трепавице сане,
И буди данак са својега крила:
„Устани, драги, ноћ је веће била!" –
И данак слуша, и покорно сване,
И крвав исток у свом жару плане. –
У соби тама... Малога кандила
Последњи зраци, меки као свила,
Умиру: нема уља ко да кане...
Кандило моје! Ми смо среће једне:
И моје груди за жив... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_%28%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 84 | 1 |
24232 | Завет (Велимир Рајић) | ЗАВЕТ
Када умрем — смрт ће скоро доћи,
још трен који па ће закуцати
и на мога живота тамницу,
те расточит железне окове
што ми душу од постанка стежу,
и спасти је ропства вечитога, —
немојте ми руке прекрштати,
јер ми живом беху савезане.
Немојте ме у цркву носити,
јер кад год сам у Бога молио
да ме спасе невоље очајне... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%28%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 213 | 1 |
24239 | Истинита песма | ИСТИНИТА ПЕСМА
Да когод знаде како мене боли
то што ме судба пасторчетом створи!
Колики терет моју душу мори!
И како душа преклиње, и моли!
И моје срце живо је, и воли.
Ал' о том једне не сме да прозбори!
И, као жижак, само себе гори...
о, нико не зна како љуто боли!
Па где су оне земаљске дивоте
рад којих човек Бога б... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 85 | 1 |
24240 | Ново лето | НОВО ЛЕТО
Ту скоро, ја сам многе људе срет'о
где један другом довикују, гредом,
и с пуним срцем: "Срећно ново лето!"
Сви моји дани једнаки су, редом:
Ниједан дан ми ниста није дао,
те да га бројим изван оних други',
и да ми, данас, чега буде жао,
јер сви су били досадни и дуги;
јер сваког дана ја сам на ноћ чек'о,
а св... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE | 111 | 1 |
24241 | Жеља (Велимир Рајић) | ЖЕЉА
Једној малој Госпођици
Хај, да ми је, мило драго моје,
Само једном да отворим теби
Широм срце ојађено своје –
Ништа друго ја желео не би'!
Ништа не бих ја желео друго,
До да главу спустим ти на крило,
И да плачем дуго, врло дуго –
Чини ми се лакше би ми било! | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B0_%28%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 52 | 1 |
24242 | Мој сан | МОЈ САН
Ја снивам, будан, мало, тихо место.
Ту мала кућа - мала али моја –
У трави, сниска, старинскога кроја. –
Руменог сунца зрак последњи несто;
Живота дневног дах последњи престо...
На трави, после умора и зноја,
Ја седим, срећан: покрај мене моја
Малена драга, а међ нама место
Где наше дете скакуће и цупка,
Час та... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98_%D1%81%D0%B0%D0%BD | 85 | 1 |
24209 | Немања | Насловна
Лица
ПРВО ДЕЈСТВО
Први призор
Други призор
Трећи призор
Четврти призор
Пети призор
Шести призор
Седми призор
Осми призор
Девети призор
ДРУГО ДЕЈСТВО
Први призор
Други призор
Трећи призор
Четврти призор
Пети призор
Шести призор
Седми призор
ТРЕЋЕ ДЕЈСТВО
Први призор
Други призор
Трећи призор
Четврти призор
Пети... | [
"Немања",
"Јован Суботић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0 | 124 | 1 |
24243 | Отаџбини (Велимир Рајић) | ОТАЏБИНИ
Крв рођена ме свег сажиже врела;
У сузама се покајничким купам:
Са светим страхом, погружена чела,
Пред жртвеник Ти грешном ногом ступам.
Јест', ја сам силно грешан према Теби,
Ја нисам ишо путем Твојим светим;
Ја сам се само старао о себи,
А никад Тебе, Мајке да се сетим!
До сад сам био себичан и ружан:
За св... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 177 | 1 |
24245 | Други завет | ДРУГИ ЗАВЕТ
Кад свршим ову жалосну судбину,
Кад стресем оков, и царству слобода
Одлетим - тада, против свију мода,
По мојој жељи, приступите чину:
Окупајте ме у чистоме вину,
Без једне капље минералних вода –
Не треба чак ни бикарбонат-сода –
И копајте ме земљи у дубину!
Ал' не у гробљу: у пољу, далеко,
Где земља грли ... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82 | 80 | 1 |
24247 | Љубавно писмо (Велимир Рајић) | ЉУБАВНО ПИСМО
Ти, можда, данас, у овом тренутку,
Са сузом бола, опет мислиш на ме,
Скривена негде, у каквоме кутку.
И твоје мисли, сплет жеља и таме,
Све теже могу да објасне "сцену" –
И с тугом чекаш сад свршетак "драме"...
Јест, ја сам збиља увредио жену
У теби што је, жену која воли,
Ту жену свету и благословену;
Ал... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%28%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 174 | 1 |
24249 | Молитва (Велимир Рајић) | МОЛИТВА
Кад никад, Боже, ниси на ме гледно;
Кад молбе моје чути ниси хтео;
Кад никад нисам сејо што сам жео;
Кад срце данас, некад тако чедно,
У грудма бије безбожно и ледно;
Кад сваког часа ја сам живот клео,
Мој живот што је још пре цвета свео –
Чуј и услиши барем ово једно:
У часу кад ми живци затрепере,
И успомене ... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 90 | 1 |
24246 | На карневалу | НА КАРНЕВАЛУ
Једној дубровачкој дами под маском
И ја сам дош'о да у хуци бала,
У ведрој шали, разговору медном,
Потражим лека свом животу ледном -
И ти си пришла, и руку ми дала.
Ја не знам ко си... Велика ти хвала
На пажњи што си указала једном
Малаксаломе; што си речју чедном
Васкрсла гробље прошлих идеала.
Крај тебе... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%83 | 97 | 1 |
24250 | Моја вера | МОЈА ВЕРА
I
Кад задршће звоно са цркве малене,
Тад ме мајка учи да се Богу молим;
Ја не знах за друго до милоште њене,
Научих се, уз њу, и Бога да волим.
Пред иконом светом кандиоце сене,
И обасја Мајку с невинашцем голим.
Мајка Мајку моли, а ја Бога молим,
Тепајући речи што мајка спомене.
Он се на ме смеши... У светој... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 188 | 0.989 |
24248 | На дан њеног венчања | НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА
И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји –
Проста ти била моја љубав жива!
Честито сам ти. И ти рече: „Хвала!"
А да ли знадеш да се, у том часу,
Гранитна зграда мојих идеала
Сруши, и смрви, и у пепо расу?
Ал' не! Не видим од тога ни сена:
П... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B0 | 270 | 1 |
24256 | Мати (По Арању) | Мати
(По Арању)
Остарела мајка
Писамце написа
Слогове по њему
Од сузица низа.
Књига јој љубавна
На јединца гласи,
Што сузама лице
У тамници кваси.
— „Искупићу тебе
Из сужанства; сине,
Да ми кући дођеш,
Да ме жеља мине.
Послаћу ти сребра
Бисера и злата,
Да т' отворим тврда
На тамници врата.
Ти си мојој души
Узданче и кр... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8_%28%D0%9F%D0%BE_%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%9A%D1%83%29 | 256 | 1 |
24251 | Моја тајна | МОЈА ТАЈНА
(ИЗ БЕЛЕЖАКА ЈЕДНОГ МЛАДОГ СТАРЦА)
(Датум)
Осећам да ћу скоро отићи с овог света на коме никаква добра нисам сазнао. И није ми жао ничег, баш ничег. Некада ми је, сећам се, било криво на много штошта, на све; а данас не: помирио сам се, одавно, са мишљу да сам рођен само зато да моји родитељи имају једну бри... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0 | 510 | 1 |
24266 | Први и други састанак | ПРВИ И ДРУГИ САСТАНАК
Глуха поља, тамне долинице —
Сетна ноћца са Истока гледа,
Сузне су јој црне трепавице,
Под грлом јој гори звезда бледа —
Ал док мине ноћ и зора сване
На том месту сунце ће да гране.
Тако љубав на првом састанку
Што је ко зрак у душу ми пала,
Целу ноћ је у немирном санку
Ко чаробна звездица трептал... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B8_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA | 72 | 1 |
24267 | Она (Милета Јакшић) | ОНА
Гледала је у дубокој ноћи
Црно небо пуно вечне тајне,
На очи јој две звезде слетеше
За то су јој очи тако сјајне.
Љубила се са ружицом младом
Кад се јутром у леји развија
Па јој листак па уснице оста,
За то су јој уста руменија.
Гледала је када облак букне
Муња суне, храст доле обори,
Па када је на ме погледала
Мој... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 68 | 1 |
24257 | Морска вила (Шветска балада) | Морска вила
Шветска балада
Плавог мора бела вила
Драго момче опчинила,
Што из чуна рујне боје
Златне рибе ловило је.
Баш онда га опчинила
Месечина кад је била,
А по мору звезде мале
Љубазно су трепетале.
Младо момче жеља гони,
Од љубави пламом гори,
Па на море навезло се
Где вилински беху двори.
Весло бије, чунак лети,... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%28%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%29 | 373 | 1 |
24264 | Сироче (Мита Поповић) | Сироче
Са престола од чистога зрака
Гдено нема сена од облака,
Вели господ
Арханђелу свом крилатом слузи:
„Сироче је једно
На подножју мом у вељој тузи.
Овака данка чујем му уздаје,
Свака часка чујем му вапаје;
Болано је,
Сињи терет лежи му на души
А млађано жиће
Из корена давно му се суши.
Ал ја хоћу, да сироче живи.
... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B5_%28%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 272 | 1 |
24261 | Робиново рођење (Старо-инглеска балада) | Робиново рођење
(Старо-инглеска балада)
Виљем племић, чувен јунак,
Потомак од славних Барда:
Отиш'о је, служио је — —
Слуга беше у Ричарда.
Ричардова млада ћерка
К'о љиљан је лепа била,
Ал љубавна за Виљемом
Полетеше њена крила.
... Дивно вече ... тихо вече...
Би се чуо дах од цвета ...
Виљем јунак с ричардовом
По гори... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%28%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%29 | 366 | 1 |
24260 | Јаро (Шкотска балада) | Јаро
(Шкотска балада)
I
Два јунака вино пише,
Свадише се, утврдише — о!
На сабљама да се мере
Крв увреду нека спере
На равници код Јаро.
„Мој племићу, добри тићу:
Не одлази, не полази — о!
Црне су ие стисле мисли
На издају брат ти мисли
На равници код Јаро."
„Збогом љубо, љубованко,
Збогом луче моје танко, — о!
Ја одла... | [
"Мита Поповић",
"Преводи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%80%D0%BE_%28%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%29 | 358 | 0.994 |
24262 | Клара Зач (Ј. Арањ) | Робиново рођење
(Ј. Арањ)
Краљичину башту
Зора обасјава:
Бела ружа, рујна ружа ...
Црна мома, плава?
„Ај краљице, селе,
Живота ми крадеш:
Дај ми ону рујну ружу,
Ако бога знадеш!
Срце ми је боно,
Јад ме коље клети:
Ако умрем, са оне ћу
Ружице умрети!" —
„Брате, Казимире!
Јој, немаш ли стида?
Нећу!. Иди!. То не могу,
Очњ... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D1%87_%28%D0%88._%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%9A%29 | 332 | 1 |
24259 | Едвард (Старо-шкотска балада) | Едвард
(Старо-шкотска балада)
Што ти с' мач од крви пуши,
Мој Едварде?
Што ти с' мач од крви пуши
Ил каква те сета мори? о!
— Ја сокола закла свога,
Мати, мати!
Ја сокола закла свога
Ком' не беше друга равна, о!
Крв сокола није така,
Мој Едварде!
Крв му није тако рујна,
Друго ти што срце тишти, о!
— Парипа сам свога пр... | [
"Преводи",
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4_%28%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%29 | 245 | 1 |
24268 | Посета (Милета Јакшић) | ПОСЕТА
Ходи моје злато, цича стеже,
Дркћу звезде, ти'о Север пири,
Стражарев се ноћни рог разлеже,
Пуста, хладна зимска ноћ се шири.
Твоју косу бело иње кити
Стрепиш, стојиш тако неодважно —
ја ћу дахом иње отопити
И згрејати твоје лице влажно.
И причаћу бриге своме злату
А ти мени стрепње, младе ране —
Све док терет у... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 64 | 1 |
24265 | Привиђење (Мита Поповић) | Привиђење
Глуво доба... црне мисли
Далеко ми лећу...
Из гробова ускрснули
Дуси ме облећу.
Светли дуси огњен-пасом
Славе опасати,
Све их знадем поименце
Сви су ми познати!
Ено оног, штоно Жичу
Манастир сазида,
Да он стоји док на земљи
Јвдног има рида,
Да нам живи сведок буде
Сретних оних дана
Још Немања кад нам беше
Гла... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%28%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 341 | 1 |
24270 | Растанак (Милета Јакшић) | РАСТАНАК
На растанку њена мила рука
Са уздахом спомен ми је дала,
Позна цвећа два увела струка
Што је кришом у башти узбрала,
Тако ветар, кад лето прецвета
Небом пођу јесењи облаци,
С жута грма, са гола дрвета
Мртав листак на праг нам добаци. | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 44 | 1 |
24263 | Седам кнезова | Седам кнезова
4. октобра 1875
Ветар риче, гора хуји,
небо сузе рони,
Од беснила, од покора
За облак се сунце клони;
Валовито сиње море
Саучешћем се комеша — — —
Сефкет-паша у Попову
Соколове српске веша.
Седам тића, седам лава,
Што Серверу предали се,
На срамнима вешалима
У Попову мртви висе;
Без уздаја, без вапаја
Исп... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | 450 | 1 |
24269 | Несаница | НЕСАНИЦА
Вук пред селом вије, глас му се разлеже
По белим пољима; бурна вејавица
Бесни ми на прагу — мраз и цича стеже
Земљу, тамно небо без сјајних звездица.
Кад кад олуј дрмне завејана врата
И уморног тргне из нотњега дрема;
Давно будан счушам како време бата
А срце осећа — ма да тебе нема —
Ко да главу спуштам на вр... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 79 | 1 |
24258 | Снаша Јања (Балада Ј. Арања) | Снаша Јања
(Балада Ј. Арања)
Снаша Јања у потоку
Бело своје рубље пере,
Бело рубље и крваво
Вода носи, вода дере...
Милостиви оче, не остав'ме, о!
Сокачка се деца скупе:
„Шта то переш, снашо? шта је?"
„Ћут'те, децо! Она крвца
На мом рубљу пилећа је."
Милостиви оче, не остав'ме, о!
Слегоше се комшијнице:
„А где ти је во... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%28%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%88._%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0%29 | 596 | 1 |
24255 | Бајазит | Бајазит
Нојца пала — — — бојна рика
Умукнула код Ангоре,
Ал у даљу наоколо
Бела села огњем горе;
Ко сторуки див обесни
Дим се диже у висине
Као да би звезде хтео
С тврда неба све да скине.
А на страшном, бојном пољу
Овде, тамо, са свих страна,
Суморан се пустош види
Велесилног Тамерлана;
Ратоборци, копља, хати
Растурен... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%82 | 723 | 1 |
24253 | Постанак бајске чесме | Постанак бајске чесме
Звоне звона, калуђери
Из ћелија већ се купе,
Прекрсте се, метанишу
Кад у свету цркву ступе,
Помоле се вишњем богу
Из дубине срца жива,
Још ће онда јеванђеље
Свак' побожно да целива,
Па отворе у певници
Староставне књиге свете,
А молитве узвишене
Већ у рајске висе лете.
Звона звоне — — — ал ето ти
... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | 697 | 1 |
24272 | Напомињање | НАПОМИЊАЊЕ
Знаш ли, мила, кад си моја била,
Мени руке око врата вила?
По лицу ме њежно миловала.
На вјечну се љубав заклињала?
Љубав била, па к'о рјеч и прошла,
А голема на ме туга дошла;
Из срца ми миље ишчупала,
Све узоре духа развејала.
Дај ми само један прошли данак,
Ох, дај ми га, ма био и санак!
Ну шта би ми? сан... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 116 | 1 |
24273 | Она се удала? | ОНА СЕ УДАЛА?
Ха ха! то'л је туга
Што је љуто мори,
И за коју мени
Ти, пријане, писа
Да ће да ј' умори?
Шта ли сада велиш
За ту тужну вилу?
Сва веља јој туга
Стопила се брзо
Другоме у крилу!
Е па нека; ево
Ја ћу даворити
Пјесмицу јој пирну;
А ти хтеј до р'јечце
Њој је доставити:
Хотјела си бисер
И камење драго;
Давило ... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B0%3F | 146 | 1 |
24271 | Последња ружа (Милета Јакшић) | ПОСЛЕДЊА РУЖА
Ружица бела у градини тужној
У позну јесен самохрано цвета
Ко̑ бледа зрака поврх гроба нема
Kо̑ светли санак преминула лета.
Чекала ваљда славуј да запоје —
Ал’ место песме северац застуди,
Насташе магле и буре јесење,
А вихор један рашчупа јој груди.
Тако се моје срце тебе сети
И живне спомен на времена ... | [
"Поезија",
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 69 | 1 |
24244 | Једна интимна историја | ЈЕДНА ИНТИМНА ИСТОРИЈА
1.
У први сумрак летње ноћи једне
Ја сам Вас првом у животу срео;
Кроз сребрнасто магличасти вео
Ја спазих Вашег лица црте чедне.
И моје очи, земне сласти жедне
Упреше у Вас поглед доста смео;
Тај смели поглед као да је хтео
Да изда тајне једне душе бедне...
Упознасмо се. И да бих Вас гледо
Избли... | [
"Велимир Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 1,108 | 1 |
24252 | Свети Сава (По туђој мисли) | Свети Сава
(По туђој мисли)
У Трнову граду, након богојава,
Када склопи очи просветитељ Сава,
Као да се засја васелена цела — — — —
Са неба се слећу два анђела бела:
Узеше му душу, па је носе горе
У божије светле и огњане дворе.
Ал' беседи Господ, а небеске силе
Све му се пред троном страхом поклониле:
„Верна моја слуг... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%28%D0%9F%D0%BE_%D1%82%D1%83%D1%92%D0%BE%D1%98_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%29 | 1,009 | 1 |
24254 | Зидање Дечана | Зидање Дечана
На огњена кола сео
Славни пророк, божиј' слуга,
Те појури преко неба
Од истока, па до југа.
Кола грме, земља тутњи,
Усијана стрела сева,
У пећину беже лави
Од божјега страшног гњева
У големој својој страви
Ветар риче, по дубрави
Најјача се ломе стабла,
Пенуши се хладна река,
Киша лије, ко из кабла.
Славан... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 1,159 | 1 |
24276 | Ванда/насловна | Матија Бан
ВАНДА КРАЉИЦА ЛЕШКА
ТРАГЕДИЈА У 5 ЧИНОВА
год. 1868.
ОСОБЉЕ:
ВАНДА, краљица лешка
МЛАДА, прва дворанка
БОГОМИЛ, краљичин ујак и врховни свећеник
ВЛАТКО, Вандин пјевач
БОГОР, и
ГОСТОВИТ, дворании и присни пријатељи
СТРОЈИМИР, и
ВОЈКО, војни старјешине
ПРВИ СТАРОСТА
ДРУГИ СТАРОСТА
Један Лех, главар страже на мо... | [
"Ванда"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 87 | 1 |
24274 | Ванда | Насловна
ЧИН ПРВИ
ПОЈАВА I
ПОЈАВА II
ПОЈАВА III
ПОЈАВА IV
ПОЈАВА V
ПОЈАВА VI
ЧИН ДРУГИ
ПОЈАВА I
ПОЈАВА II
ПОЈАВА III
ПОЈАВА IV
ПОЈАВА V
ПОЈАВА VI
ПОЈАВА VII
ПОЈАВА VIII
ЧИН ТРЕЋИ
ПОЈАВА I
ПОЈАВА II
ПОЈАВА III
ПОЈАВА IV
ПОЈАВА V
ПОЈАВА VI
ПОЈАВА VII
ПОЈАВА VIII
ПОЈАВА IX
ПОЈАВА X
ПОЈАВА XI
ПОЈАВА XII
ЧИН ЧЕТВРТИ
ПОЈАВА ... | [
"Ванда"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0 | 105 | 0.552 |
24277 | Ванда/1 | ЧИН ПРВИ
ПОЈАВА I
''Храм бога Световида у дну шуме. Наприједа са обје стране камените сједиљке под дрветима.''''Десно од храма кладенац. Звече ловачки рогови. Богомил излази из храма.''
БОГОМИЛ:
С ове стране звек рогова чујем;
То с'и данас Ванда у лов дигла,
Јер ничији други не би смјели
Да с' огласе у дубрави овој
Чет... | [
"Ванда"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/1 | 175 | 0.994 |
24280 | Ванда/5 | ПОЈАВА V
МЛАДА, БОГОР и ГОСТОВИТ; за њима остала пратња.
БОГОР:
Посланици краља Ритигера?
МЛАДА:
Бар тако сам свећеника чула
Гдје краљици рече.
БОГОР:
Шта ти хоће?
Што долазе с пратњом тако сјајном?
МЛАДА:
Даље чути не могох, јер старац,
Наложив нам да му претходимо,
С њом заоста тихо бесједећи.
БОГОР:
Шта ти мислиш о ... | [
"Ванда"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/5 | 190 | 0.995 |
24281 | У машти | У машти
За гором када умине
Заходног сунца зрак,
И шуме, цветне долине
Покрије густи мрак;
Звездама бледим када се
Окити небосклоп;
У души тада суморној
Одјекне чудан звон.
Заносни звуци хоре се
У немој тишини
Као жубор плавог Дунава
У тамној даљини.
Ах то су звуци суморни
Песмице незнане,
Њу нико више не чује
До звезд... | [
"Драгутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BC%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8 | 88 | 1 |
24279 | Ванда/4 | ПОЈАВА IV
''БОГОМИЛ и ОТО''
БОГОМИЛ:
Да ли данас ја добивам госта,
Или дрска насртача? Ако
Гост долазиш, со и хљеб ћу с тобом
Подјелити брацки, а говорим
Насртачу: бјеж' одавдје брже
Прије него страшни бог, ком' видиш
Храм онамо,
На главу ти није изврнуо
Све дубове ове свете шуме.
ОТО:
Мир доносим, оче, и пред тобом
Ду... | [
"Ванда"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/4 | 369 | 0.997 |
24278 | Ванда/2 | ПОЈАВА II
''БОГОМИЛ и МЛАДА у ловачком одијелу.''
БОГОМИЛ:
Дан ти срећан, Млада. Гдје је Ванда?
МЛАДА:
Отишла се за звјерином једном,
А међутим ја окренух амо.
БОГОМИЛ:
Успјева ли код ње мис'о моја?
Јеси ли јој знала хладно срце
Угријати племенитом жељом
За човјеком каквим?
Или бар јој разум упутити,
Да избором мужа мо... | [
"Ванда"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/2 | 389 | 0.997 |
24298 | Љубомора/4 | IV ПОЈАВА
Бранко ''(сам, љутит)'': Бадава. Овако не иде. — Ни корак не могу макнути, а да не пита: »ђе ћеш?« или »шта ћеш?« — Не смијем никуд изаћи, па ни у пријатеља!...! Право је каз'о неко да од љубоморне жене нема ниста горе. Морам тражити начина да је излијечим како-тако. (''Извади писмо.'') А сад да видим шта ми ... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/4 | 66 | 0.985 |
24297 | Љубомора/6 | VI ПОЈАВА
Милка (''сама, враћа се тужно''): Хтједох да учиним боље, па једва горе. Мјесто да га сузама ублажим, ја га распалих, и сад ће оној аспиди. (''Сједе опет.'') Није друге, морам тражити начина да га како-тако од ње одвратим. (''Устаде.'') Идем сад за њиме... (''Звони.'') | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/6 | 47 | 0.979 |
24287 | Два весеља/насловна | Милутин Ј. Илић
ДВА ВЕСЕЉА
КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА
ЛИЦА:
Теша Дућанџијћ, ситничар
Станка, његова жена
Јелица, њихова кћи
Милун, калфа у Тешином дућану
Савка, удовица
Славко Срећковић, богати масарош и расипник
Мата Оштроперић, бивши чиновник, зеленаш
Први момак, келнер у кафани код „Народног војника"
Други момак, који служ... | [
"Два весеља"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 63 | 1 |
24306 | Љубомора/10 | X ПОЈАВА
Арса ''(сам)'': Овај ми хуљов баш посла направи. ''(Диже боцу и лулу.)'' Да ово рашчистим, јер ако господин дође биће бруке... Ха, ха, ха, како жељно гледаше на боцу, као да ни њему није мрско коју осушити... Види се да је прави Србин... Право кажу стари: »Србин знаде добро мачем бити, али и добро пити.« ''(Чу... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/10 | 67 | 0.985 |
24302 | Љубомора/1 | I ПОЈАВА
''(Соба, фино намјештена, на сриједи сто, на њему звонце, перо и мастило, а около њега више столица.'')
МИЛКА ''(сама)'': Данас се Бранко неђе задржао док га још нема. Боже, ђе ли ће бити? ''(Гледа на сат.)'' Подне је давно прошло, школа се распустила, а њега још нема... Чудо ми је како је он заборавио на кућу... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/1 | 100 | 0.99 |
24301 | Љубомора/7 | VII ПОЈАВА
''Арса и пређашња''
Милка: Јес' чуо, Арсо...
Арса ''(упада)'': Нијесам баш ништа...
Милка (љутито): Ћути и слушај. — Ја одох мало у шетњу, а ти ћеш овђе остати, и пази, па ко год дође да ми јавиш.
Арса: О драге воље, све...
Милка: И што ти год ко каже...
Арса: До ријечи. ''(Чешкајући се.)'' А 'оћу ли што доб... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/7 | 104 | 0.99 |
24304 | Љубомора/3 | III ПОЈАВА
Арса ''(сам; још иза кулиса пјева)'':
Ој ђевојkо, материно милјеко,
Ој ђевојко, ђевојко, драганово цв'јеће...
''(Долози и сједне.)'' Еј, боже, тешко ли је бити слуга. — Ама баш никоме на свијету не угоди. Учини ово, учини оно, не ваља — никако право... (Мало љутито.) Бре, богме, лако је господарима господари... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/3 | 127 | 0.992 |
24300 | Љубомора/8 | VIII ПОЈАВА
Арса ''(сам; задовољно гледа на длан)'': Добра је напојница, а не би' се љутио и да је боља. ''(Сједа.)'' Што је право, право, али бог и слуге није заборавио, води он рачун и о своме Арси. ''(Узме чибук и запали.)'' Оно истина, није ми баш најбоље, а није ни најгоре — кад овако запалим, све ме бриге, прођу.... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/8 | 165 | 0.994 |
24299 | Љубомора/9 | IX ПОЈАВА
''Писмоноша и пређашњи''
Писмоноша: Добар дан.
Арса (''за себе''): Да те ђаво носи. (''Гласно.'') Овај је баш добар, као за мене...
Писмоноша: Имам једно писма за вас...
Арса: За ме?
Писмоноша: Та не, него за господина. (''Преда му писмо.'')
Арса (''остави писмо на сто''): Готови смо...
Писмоноша (''жељно гле... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/9 | 57 | 0.982 |
24305 | Љубомора/5 | V ПОЈАВА
Милка и пређашњи
Милка ''(која је опазила писмо)'': Шта је то?
Бранко: Ето виђела си, писмо.
Милка: Откуда?
Бранко: Е, то је само мој посао.
Милка: Али ми га ипак мораш показати.
Бранко: Ни за живу главу.
Милка ''(оштро)'': Бранко!
Бранко ''(истијем тоном)'': Шта је? Ти увек задиркујеш, само да се кољеш...
Мил... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/5 | 178 | 0.994 |
24294 | Љубомора | Насловна
I ПОЈАВА
II ПОЈАВА
III ПОЈАВА
IV ПОЈАВА
V ПОЈАВА
VI ПОЈАВА
VII ПОЈАВА
VIII ПОЈАВА
IX ПОЈАВА
X ПОЈАВА
XI ПОЈАВА
XII ПОЈАВА
XIII ПОЈАВА
XIV ПОЈАВА
XV ПОЈАВА
XVI ПОЈАВА
XVII ПОЈАВА
XVIII ПОЈАВА
XIX ПОЈАВА
XX ПОЈАВА
XXI ПОЈАВА | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0 | 43 | 0.512 |
24312 | Љубомора/16 | XVI ПОЈАВА
Арса (сави): Жена полудила, а муж се смије, овђе мора неки ђаво бити... А и онако гледају се некако попријеко, а бог би знао зашто... Или је политика или што друго, само мени не мирише. Сиромах господин. ''(Оде.)'' | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/16 | 40 | 0.975 |
24308 | Љубомора/12 | XII ПОЈАВА
''Милка и пређашњи''
Милка ''(долази на средња врата)'': Је ли ко долазио?
Арса: Писмоноша и господин, а више нико. Писмоноша је донио једно писмо, а господин га је читао — био је нешто врло весео.
Милка: Је ли ти шта говорио?
Арса ''(мучи се)'': Оно... је... није баш ништа...
Милка: А ђе је писмо?
Арса: На ... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/12 | 68 | 0.985 |
24310 | Љубомора/14 | XIV ПОЈАВА
Арса ''(сам, долази с лијева)'': Е, вјера и бог, овој мојој госпођи нешто фали, баш као да је... ''(Показује руком, као полудила.)'' Жао ми је само господина Бранка, а он је добар, к'о добар дан... Али онако човјек кад мудро размисли и право је... Хоће он њу да зове »чедо моје« и »злато«, а жени кад се пушта... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/14 | 100 | 0.99 |
24307 | Љубомора/11 | XI ПОЈАВА
''Бранко и пређашњи''
Бранко: Добар дан, Арсо.
Арса: Ево га, баш добар.
Бранко: Је ли когод долазио?
Арса: Оно јест... Писмоноша донио писмио за вас.
Бранко ''(узима писмо и отвара)'': Датума нема... ''(Чита.)'' »Драги Бранко! Мило ми је, што ти могу јавити да ћу ти сјутра у осам сати доћи. Мислим да ће те ов... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/11 | 126 | 0.992 |
24313 | Љубомора/17 | XVII ПОЈАВА
Милка ''(сама, обучена долази)'': Сад ћу са кума-Персом све удесити, бре, окрећаће им се глава, кад им ја станем читати... Вјешта сам овоме, па Бранко нека је велики дипломат, ја сам опет виши... ''(Куца се по челу.)'' Још овђе има памети више, него колико они мисле, а данас ће се увјерити... Само одважно! ... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/17 | 60 | 0.983 |
24309 | Љубомора/13 | XIII ПОЈАВА
Милка ''(сама, узима писмо)'': Од кога ли је ово? Баш сам љубопитљива да га прочитам. ''(Отвара и гледа.)'' Датума нема... Дакле, биће писмо 'одавде из мјеста. ''(Чита.)'' Драги Бранко! Мило ми је што ти могу јавити да ћу ти сјутра у десет сати доћи. Мислим да ће те моја вијест обрадовати. Твоја. ''(Упрепаш... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/13 | 101 | 0.99 |
24311 | Љубомора/15 | XV ПОЈАВА
''Бранко и пређашњи''
Бранко ''(који је пјесму слушао, ступи)'': Е, баш лијепа пјесма.
Арса ''(као уплашено)'': Ви сте дакле слушали?
Бранко: Све... ''(Осврће се.)'' Али ђе је Милка?
Арса: Отишла је овамо. ''(Показује налијево.)'' Али ми се чини да јој нешто фали, исто као да је — не дај боже — полудила.
Бран... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/15 | 62 | 0.984 |
24314 | Љубомора/18 | XVIII ПОЈАВА
Бранко ''(сам, весело трља руке)'': Све ми иде као намазамо. ''(Гледа на сат.)'' Још мало па ће и Ленка доћи, те ћу са њоме удесити све лијепо... И сама Милка чудиће се мојој вештини. ''(Поносито.)'' Море, професор је ово, ја и другима улијевам памети, а себи да не могу, та то би било више него наопако. ''... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/18 | 72 | 0.986 |
24316 | Љубомора/20 | XX ПОЈАВА
Милка ''(сама долази на средња врата)'': Баш ми ваља што одох у кума-Персе... Све сам ја удесила, а како, то ће знати само мој Бранко и Лена. ''(Чују се кораци с десна.)'' Боже, ево их. (Брзо се сакрије за завјесу.) | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/20 | 43 | 0.977 |
24303 | Љубомора/2 | II ПОЈАВА
Бранко ''(весело)'': Диобар дан, чедо моје, клањам се...
Милка ''(хладно)'': Добар дан.
Бранко ''(шаљиво)'': А шта је теби, чедо моје? Као да ти нијесу све козе на броју, чини ми се, да ти нешто фали, а?
Милка: Боли ме глава.
Бранко ''(задиркујући)'': О, то је врло лако казати... Та ти и за најмању ситницу зо... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/2 | 334 | 0.997 |
24315 | Љубомора/19 | XIX ПОЈАВА
''Бранко, Ленка и Арса (улазе сви на средња врата. Арса носи путничку торбу, сад је спусти.)''
Ленка: Па како сте?
Бранко: Боље никад нијесам ни мислио.
Ленка ''(осврће се)'': А ђе је Милка?
Бранко ''(даде знак Арси, овај изиђе)'': Е, ти је сад нећеш виђети.
Ленка ''(као уплашено)'': Шта је? Да није...
Бранк... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/19 | 178 | 0.994 |
24288 | Два весеља/1 | ПРВИ ЧИН
I призор
''(Види се кућа ограђена филаретама, тако да је ушла врло мало унутра, како би дошла у ред са осталим кућама. До ње висок плот па мало даље кућа удовице Савке итд. Иза прве куће чују се два женска гласа.)''
<''Први глас'', ''Други глас'', Јелица, Милун, Станка, Савка>
Први глас: Шта, шта? Зар ти мени ... | [
"Два весеља"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0/1 | 922 | 0.999 |
24317 | Љубомора/21 | XXI ПОЈАВА
''Бранко и Лена, кашње Арса. (Бранко и Лена долазе испод руке, Ленка има црну густу копрену, да се лице не може виђети.)''
Бранко ''(опазио Милку, али се чини невјешт)'': Милка зацијело није код куће, — дакле, ми се можемо слободније разговарати.
Милка ''(за себе)'': Ху, триста му мука. ''(Изиђе.)'' Али ако ... | [
"Љубомора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/21 | 304 | 0.997 |
24318 | Крст и молитва | ;Светолик Ранковић
Крст и молитва
Наш народ кад се моли Богу често пута каже : »Помози Боже и свети крсте !« Тим народ исказује своје веровање у моћ не само молитве, него и самог крсног знака. Кад сељак почиње какав посао, он се прекрсти, и тада верује да је се помолио Богу онако као што треба. Међутим у нашем вајном о... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0 | 1,237 | 1 |
24292 | Два весеља/5 | II призор
''(Ноћ. Месечина. Виде се куће: Тешина, Савкина итд. Из даљине се чује песма праћена музиком. Напослетку се јавља на позорници Славко, Мата и остали с музикантима)''
<Славко, Мата, ''један из гомиле'', Теша, патролџија>
Славко: Вина, море! ''(гологлав момак с пуном боцом у руци точи)''
Славко ''(диже чашу уви... | [
"Два весеља"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0/5 | 987 | 0.999 |
24321 | Порушени идеали/V | V
Ново место Љубомирово било је од ретких места. За такво „послуживање“ ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе. Била је то једна мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време. Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра. Не видите никакве богаштине, али је ипак све... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/V | 1,204 | 0.999 |
24320 | Порушени идеали/IV | IV
„Ђак београдске гимназије... Боже, јели ово истина или сан!... .Ја, Љубомир Васић, гимна... какооно кажу: гим-на-зист!“... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, ... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/IV | 1,244 | 0.999 |
24290 | Два весеља/3 | III призор
''(Обична момачка соба са простим дрвеним креветом; одело окачено о зиду, сто, две столице итд. Милун 'ода по соби.)''
<Милун ''и'' Мата>
Милун: Већ је прошло две недеље а ствар никако да се окрене ни на горе, ни на боље! Шта ли ће напослетку бити? Онога богатога бекрију не могу очима гледати! Био сам у два ... | [
"Два весеља"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0/3 | 1,578 | 0.999 |
24293 | Два весеља/6 | III призор
''(У кући Тешиној. Соба коју смо већ раније видели)''
<Теша, Јелица, Милун, Станка, ''долазе'' Мата, Савка ''и дете''>
Теша ''('ода љутито)'': И тако са мном да се треви! Под старост да ме осрамоте! Кажу: жену ваља слушати! Али, мени се чини, да би боље учинио, да је нисам слушао. Бар у овом случају. Да сам ... | [
"Два весеља"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0/6 | 1,228 | 0.999 |
24335 | Нови завјет (Караџић) | *Для русскихъ
*Alphabeti serbici
*Предговор
Гдје је што*Свето јеванђелије по Матеју
*Свето јеванђелије по Марку
*Свето јеванђелије по Луци
*Свето јеванђелије по Јовану
*Дјела светијех апостола, писао их свети апостол и јеванђелист Лука
*Саборна посланица светога апостола Јакова
*Прва саборна посланица светога апостола ... | [
"Преводи",
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29 | 161 | 0.988 |
24325 | Нови завјет (Караџић) / Для русскихъ | ДЛЯ РУССКИХЪ.
Буквы, употребляемыя Сербами, суть тѣже, какъ у Русскихъ, и имѣютъ тоже значеніе. О нѣкоторыхъ немногихъ особенностяхъ должно замѣтнть слѣдующее:
1) Ђ (ђ, ''ђ'') выражаетъ звукъ, котораго не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Онъ образуется изъ ''д'', ''жд'' и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) изъ ''г''. Выго... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_%D0%94%D0%BB%D1%8F_%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85%D1%8A | 225 | 0.995 |
24345 | Ноћас (Исидор Ћирић) | Ноћас
(из "Преоднице")
Ноћас сам те опет снев’о,
Мила моја дево,
Већ ти ближе прићи хтедо,
Ал’ те неста, чедо!
Неста мога лепог санка
На светлости данка,
Али туга, цвете плави
Оста и на јави! | [
"Исидор Ћирић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%B0%D1%81_%28%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%9B%29 | 36 | 1 |
24289 | Два весеља/2 | II призор
{Обична газдинска соба са миндерлуцима, столовима, орманима итд.)
<Теша ''и'' Станка, ''иза тога'' Милун и Станка, ''па'' Милун ''и'' Јелица>
Теша ''(замишљен 'ода по соби)'': Мучан ти је живот човечији с које га год стране погледаш! Почни од детињства, па навише до најдубље старости. Свако доба живота човечи... | [
"Два весеља"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0/2 | 1,739 | 0.999 |
24346 | На ливади (Исидор Ћирић) | На ливади
(из "Преоднице")
Девојчица уранила
С кошаром у руци,
Да набере лепа цвећа
По шареној луци.
Сусрело је младо момче,
— О ненадне коби! —
А ко би се, драги Боже,
Тој надао моби?
Молило је лепо момче,
Те је ш њиме брала,
А и где би она млада
Од њега бежала?
Још је момче тако дивно
Говорити знало,
Рекло јој је: „Д... | [
"Исидор Ћирић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%28%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%9B%29 | 102 | 1 |
24323 | Порушени идеали/VII | VII
Прођоше две непуне године. Љубомир већ момче. Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник. Обуче свој стари жути капут, једини остатак прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или цел... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/VII | 2,097 | 1 |
24291 | Два весеља/4 | ДРУГИ ЧИН
I призор
''(Кафана код „Народног војника". 'Вата се помрчина. Сам Мата за једним столом пише и врти главом. Затим запечати писмо и дигне се са стола.)''
<''најприје'' Мата ''и'' Момак, ''затим долази'' Славко>
Мата: Тако! Сад келеру да дам ово писмо да га преда Савки. Ја сам унапред знао, чим сам чуо сентимен... | [
"Два весеља"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0/4 | 1,408 | 0.999 |
24348 | Кали-мегдан | Кали-мегдан
Испред града Београда,
По ком Турци шире се и сада:
Равница се пружа гласна,
Кали-мегдан — пољана прекрасна ....
С ње ми лети поглед дивни
На све четир’ стране;
Ал’ ми српства удес кивни
Јетко зледи ране,
Помишљајућ’ на давнину,
На давнину давну,
И на српску царевину,
Царевину славну ....
Гледам Банат, родн... | [
"Јован Сундечић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 587 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.