id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
24319 | Порушени идеали/III | III
Ала је тешко у туђој кући! Па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби. Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласâ, прелива и одсјајкује на сун... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/III | 2,807 | 1 |
24355 | Васа Решпект/I | Знате где је Св. Андреја? Св. Андреја, мала варошица, лежи на десној обали Дунава, између Будима, Вишеграда и Острогона, столица најсилнијих мађарских краљева Матије Корвина и оца великог Лајоша, Роберта, и острогонских примас-патријараха.
Диван предео! Пред варошицом "мали Дунав", то јест рукав Дунава; пред очима плод... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/I | 248 | 1 |
24349 | Косово (Јован Сундечић) | Косово
(Даворија)
I
Хеј, Косово! — када се
Србин тебе сјети,
Зар да крв му не навре,
Да те и освети? . . .
Ту му злотвор закопа
Жице и слободу;
Клети јарам натисн’о
На врат српском роду ....
Пет в’јекова с’ напуња . . .
Ах! не оста муке,
Коју Србин не снесе
Од душманске руке. —
Хеј, Косово! — Србина
Све то сјећат мора:... | [
"Јован Сундечић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 677 | 0.991 |
24322 | Порушени идеали/VI | VI
Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу. Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго. Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па ... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/VI | 2,825 | 1 |
24356 | Васа Решпект/II | Још мало па ће бити два столећа како се српски народ у Србији поче кретати да би се од турског ига ослободио. Патријарх Чарнојевић извуче из Србије тридесет и седам тисућа породица, с којима се у Угарској населио. Сви који су се иселили задржали су веру да ће се својим оружјем, а помоћу ћесарске војске, опет у своју др... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/II | 626 | 0.989 |
24360 | Васа Решпект/V | V
Чика Игња, кад му се што допало, имао је обичај на то рећи: "решпект". Ако му се није допало, и онда "решпект"; ако се ражљутио, или подсмејавао, и онда "решпект". Тај "решпект" залепио се за њега, и место Игње Огњана постаде Игња "Решпект". Кад је синак Васа почео ићи у школу, њега деца назваше Васа "Решпект", и тај... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/V | 592 | 0.998 |
24350 | Порушени идеали/IX | IX
Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку. Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.
— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је ова... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/IX | 1,163 | 0.999 |
24359 | Васа Решпект/IV | IV
Када се разиђоше који хтедоше на бал, Војко Огњан овако поче причати:
Васа Огњан, или Васа Решпект, био је син нашег чика Игње Огњана-Решпекта. Које што сам од старијих чуо, које што сам видео сам, све ћу вам испричати. Пред очи ћу вам ставити једну жалосну породичну слику.
Игња Огњан, наш чика, био је прави Сент-Ан... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/IV | 600 | 0.997 |
24342 | Порушени идеали/VIII | VIII
Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао. Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу. Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га топи и цеди још у падању.
Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манастирском реком... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/VIII | 2,904 | 1 |
24358 | Васа Решпект/III | III
Сент-Андрејци су од вајкада врло гостољубиви. Седам цркава, свака има свој "храм", и онда онамо долазе господа и сељани, да прославе. Особито "Храм Преображенија" на гласу је у "Преображенској Цркви". и многи долазе из Пеште и Будима. Дођу чак из доње земље, Бачке, Баната и Србије. Већ у очи Преображенија многи се ... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/III | 626 | 0.992 |
24361 | Васа Решпект/VI | VI
Васа постаде већ повећи.
Васа се није рђаво учио, и рад је даље учити. Отац рад би га учити, али тако да иде у богословију, а после опет у калуђере, да постане владика, екселенција.
Треба знати да су Сент-Андрејци своје синове радо давали у калуђере, да постану владике, у солдате, да постану ђенерали; ако се то поки... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/VI | 964 | 0.998 |
24351 | Порушени идеали/X | X
Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице. У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.
За шест го... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/X | 1,414 | 0.999 |
24362 | Васа Решпект/VII | VII
Васа је већ свршио код куће "славеносербске школе[1] и прву латинску.[2] То је могао у Сент-Андреји изучити. Мразовића граматику[3] знао је у прсте.
Но на страну све те школске књиге, Васа је најволео читати српске јуначке песме, из неких старих "собранија". Што је год читао о јунацима, све је држао да се баш то та... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/VII | 903 | 0.994 |
24352 | Порушени идеали/XI | XI
Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама. Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је к... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8/XI | 2,761 | 1 |
24366 | Васа Решпект/VIII | VIII
Васа је побегао у Будим, управо своме газди, и јави му да је рад код њега остати као шегрт. Газда га драговољно прими, премда није допуштењем очиним, но он ће то, мисли се, код оца уредити.
Отац га свуд тражи; оде у Будим, нађе га код газде, зове га кући.
Васа се поплаши, но неће кући, већ побеже и сакри се у каса... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/VIII | 1,389 | 0.987 |
24378 | Чудан свет/XIV | XIV
Колико је Пецкошић на процес потрошио, да је то Ђоки Гроздићу дао, могао би га помоћи. Коштало је преко шест стотина форинти. Да је Ђока ову суму добио или примити хтео, исплатио би своје дугове, и на својој земљи покрај рада могао је живети. Но од кога једаред ђаво ушур узме, ту нема спасенија
Против Ђоке лежала ј... | [
"Чудан свет"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82/XIV | 417 | 0.998 |
24369 | Васа Решпект/X | X
Васина регимента одмаршира у Пешту, у "логор".
После "логора" та регимента не врати се на пређашње место, а то је било далеко, већ добије друго ближе место за штаб, и Васа дође са својим ескадроном у једно село, сасвим близу Будима, на штацију. Сад улучи прилику, па иште "урлауб" на неколико дана у Будим и добије га.... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/X | 940 | 0.994 |
24365 | Трпен-спасен/I | ПРВА КЊИГА
I
Макса Свилокосић био је берберин у Новом Саду. Нови Сад — српски Париз. Ту имаш пространу Бачку, која ти све за живот доноси. Тамо преко Дунава убави Срем, који ти шиљер и нектар, малвасију и шљивовицу даје. Пред тобом Петроварадин, капија сремска, — сремски Гибралтар. Скопчај с Дунавом каменичку башту и п... | [
"Трпен-спасен"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BF%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD/I | 2,229 | 0.998 |
24371 | Васа Решпект/XII | XII
Умре тамничар, који је истина био строг, али ипак Васи је чинио многа добра. Много пута да се такво што сазнало, био би и сам затворен. Дође нов тамничар, не строг, но баш немилостив. Нека страшна неотесана људина, на прсима златна и сребрна колајна и крст "Kanonenkreuz"[1] од Липиске Битке.[2]
Дошла је строга наре... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XII | 1,122 | 0.991 |
24370 | Васа Решпект/XI | XI
Чика Игња нагло је умро, као што рeкох, без тестамента. Газдарици су нешто исплатили, а и Аници очи замазали. Све имање су му продали и новац метнули у сиротињску касу.
Кад је Васа постао хусар, нико га тако није жалио као Аница. Увек је о њему распитивала. Кад је Васа споменутог Преображења овде био, заборавио је з... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XI | 1,177 | 0.999 |
24368 | Васа Решпект/IX | IX
Сутра опет млади домаћин овако даље приповеда:
- Тако пролазе дани и месеци чика Игњи прођу и две године, све у друштву Дениколе и подобне братије, Тако прођу и две године.
Ја могох имати тако седам година. Било је баш преображење као јуче ту се баш у овој кући, овде, родбина састала, и страни гости, баш тако као ју... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/IX | 1,642 | 0.99 |
24372 | Васа Решпект/XIII | XIII
Споменуто је да је чика Игња умро. Оплакала га родбина и Деникола. Био је, сиромах, поштен, али особењак, и много је узрок Васиној несрећи. А због тога и сам је био несрећан. У жалости, без искре наде, умро је. Куд ће горе?
Сад да видимо шта је са Стевом. Прве године добро пролазе; већ има и двоје деце, мушко и же... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XIII | 1,266 | 0.996 |
24327 | Нови завјет (Караџић) / Alphabeti serbici | ALPHABETI SERBICI.
cum
viciniorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis παραλληλισός.
Serbic., Illyr., Bohem., Polon., Hungar., German, Ital., Gall., Angl.
А а ''а'' Б б ''б'' В в ''в'' Г г ''г'' Д д ''д'' Ђ ђ ''ђ'' Е е ''е'' Ж ж ''ж'' З з ''з'' И и ''и'' Ј ј ''ј'' К к ''к'' Л л ''л'' Љ љ ''љ'' М м ''м'' Н н... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_Alphabeti_serbici | 392 | 0.251 |
24379 | Чудан свет/VI | VI
Ђока Гроздић је већ код куће. Каже жени да други или трећи дан што долачи биће одсудан за његову срећу, само да му да сада мира, и нека га не пита куд путује, нити коме о том да говори. Оде опет Јакову Чивутину и иште опет две стотинарке; моли га, куми га да му да, прекосутра ће добити осам стотина дуката, па ће му ... | [
"Чудан свет"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82/VI | 1,351 | 0.999 |
24329 | Нови завјет (Караџић) / Предговор | ПРЕДГОВОР
I.
Ево и на Српскоме језику ''Новога завјета!'' Да ми се кад овако опростити ''ријечи'' и осталога којечега о народу нашему што сам којекуда скупио, онда се смрти нимало не бих бојао.
II.
Историја је овога пријевода, од године 1815 до данас, врло знатна а на много мјеста и смијешна, али је и дуга и широка, за... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 2,867 | 0.98 |
24388 | Васа Решпект/XXII | XXII
Већ се рат започео. Србљи се у велико туку. Свуд на све стране гужва. Бан Јелачић, Виндишгрец, већ су упали. Врбује се на све стране, особито у Пешти. Кошут својом речи успаљује сву Мађарску, свуд се траже борци. Решпект не може оклевати. Не зна на коју ће страну. Он би најволео против Турака, али у Турској је мир... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XXII | 826 | 0.999 |
24384 | Васа Решпект/XVIII | XVIII
У Пожуну је угарски Сабор. Ту сад оци отаџбине кроје земљи хаљину. Ту сад можеш видети богата света у гомили, мањих, већих људи, митрополита, владика, грофова, посланика, лепих дама, Чивута и гризета.[1]
Коме је иоле могуће, дође да види онда Пожун. По себи пријатна варош, а још близу Беча.
Добијем допуст на осам... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XVIII | 1,047 | 0.993 |
24391 | Васа Решпект/XXV | XXV
У Прагу је Решпект могао дуже време у гарнизону остати а да не наиђе баш тако лако на какву опасност. А сасвим без опасности није ни ту било. На пример, да га ко позна да је он тај који је из М. као роб побегао, сасвим би пропао. А то није било немогуће. Већ одавна кује план како би се од возара ослободио. А још и ... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XXV | 1,060 | 0.996 |
24383 | Васа Решпект/XVII | XVII
Стева Огњан живи код своје кћери Катарине и зета. Од како је ту, миран је човек. Фале га да не пије, нити иде код "Зрињија", нити у мале каване, нити пева више "Hermine lieg in Zьgen". Сасвим је озбиљан човек.
Каква је то промена на њему?
Стева је био у детињству размажен, а рано су му родитељи умрли. Имао је имањ... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XVII | 1,678 | 0.995 |
24386 | Васа Решпект/XX | XX
Настала је година 1848. Фебруарски банкети срушише у Паризу орлеанску династију. Потресе се цела Француска, за њом Италија; дође ред на Аустрију. Само у Турској, у том европском "Цинзибару"[1], за чудо и приповест, мир и тишина влада. Цела Немачка сплетена, збуњена. Русија као укочена гледа на Француску шта ће онде ... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XX | 1,166 | 0.999 |
24387 | Васа Решпект/XXI | XXI
Решпект сад већ слободан човек, тражи себи стан где ће седети док не окрене на лево или десно Али дуго и не може чекати, јер без занимања не може бити: новац ће размазати што га Аница има а и онако, може ко на њега натрапати. Иде сам па тражи. У мађарском сокаку куд пролази, има таблица на капијама где се стан изда... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XXI | 2,021 | 0.997 |
24380 | Васа Решпект/0 | Предговор Др. Јована Скерлића
Последњих петнаестак година два наша старија писца су књижевно васкрсла. То су Јован Ст. Поповић и Јаков Игњатовић. Поповић, који је од шездесетих година прошлога века почео падати у репертоар скромних дилетантских и путничких позоришних дружина, око 1900 године победнички се вратио у књиж... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/0 | 3,262 | 0.997 |
24393 | Милан Наранџић/X | X
Једно предвече шетам се овамо онамо, кад кога видим — мог Бранка. Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би' да је међу рисови и лавови живео. Он у мене, а ја у њега гледим.
"Та јеси л' ти, брате Бранко?"
"Та јеси л' ти, брате Милане?"
Можете си мислити како нам је било.
Он је онај исти дан стигао. ... | [
"Милан Наранџић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%9B/X | 474 | 0.998 |
24395 | Милан Наранџић/XII | XII
Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила. Није била ни болесна ни здрава, нег' онако као велике госпође кад не знаду саме шта им фали. Доста то да јој је нешто фалило.
Код куће није било никог осим милостиве. Све сам ја то знао. Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.
Наједан... | [
"Милан Наранџић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%9B/XII | 560 | 0.998 |
24385 | Васа Решпект/XIX | XIX
Кад је Аница дошла у М., прва јој брига била да Решпекта походи. Тамничар је знао већ целу историју Решпектову, и знао је како је овај стајао са Аницом. Иначе и човек је по себи добар и милостив био, а и Аница му коју мангуру гурнула, а тај кључ и тамнице отвара.
Добила је приступ. Како се сиромах Решпект обрадова ... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XIX | 2,876 | 0.999 |
24398 | Калуђер и хајдук/XXI | XXI
Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.
Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили. И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току ... | [
"Калуђер и хајдук"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80_%D0%B8_%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA/XXI | 1,231 | 0.999 |
24392 | Васа Решпект/XXVI | XXVI
У Ј. Решпект у тамници чами. Строг тамничар, не да му шта он жели. Особито роб који је једанпут побегао, јако се пази, и тамничари крвавим очима на њих гледају. Но Аница зна себи наћи кључа да се отвори тамница и да му може при руци бити.
И овај тамничар има породице, има женске деце, велике кћери, живу жену. Женс... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XXVI | 1,738 | 0.996 |
24394 | Милан Наранџић/XI | XI
Једно предвече одем с Бранком у један киоск.
Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла Ливија, са једним младим, Бранку познатим човеком. Он баца на њу око, она на њега; зарумени се, па се опет чини канда га не познаје. Бранко ју познао, па одма' к њој, ал' она се извињва да јој је мило, ал' да је већ удата и ... | [
"Милан Наранџић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%9B/XI | 1,845 | 0.999 |
24407 | Ode seiner Exellenz | ODE SEINER EXELLENZ
Stephan, manchem rüѕtіgen Pіnduѕwand'rer,
Nachtgewölk dem hüllet dіe Luna, du eіn
Seіtgeѕtіrn! Am Flügel deѕ Lіedeѕ möcht' іch
Zu den geklärten
Höh'n deіn Lob verkündend der Welt mіch
ѕchwіngen.
Aber — durch dädaliѕche Wachѕbeflüg'lung
Strebt man kaum аufwäгtѕ, und eѕ drohet unten
Salzіge Fluth dem
... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Ode_seiner_Exellenz | 70 | 0.343 |
24403 | Ново доба/насловна | Милутин Ј. Илић
НОВО ДОБА
КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА
ЛИЦА:
Тривун Тутимрак, богат трговац и народни посланик
Цвета, снаха његова
Стана, кћи Цветина
Милева, другарица Станина
Драгомир Красић, писар окр. суда
Алимпије Рипида, свршен богослов и вереник Милевин
Оцило Цифрић бакалин
Станко Поноћ, трговац и председник збора
Ннкола ... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 110 | 1 |
24408 | Abchied vom Karlovitz | ABCHIED VOM KARLOVITZ
Dіe Sonne küѕzt deѕ Bergeѕ Spіtze,
Dіe Hürde bіrgt daѕ munt're Schaf,
Dіe blanke Senѕe ѕchіckt nіcht Blіtze,
Dіe Eul' erwacht von іhrem Schlaf1
Und Jedeѕ athmet Luѕt
Nur du nіcht meіne Bruѕt.
О Helіoѕ, ѕenk' den Wagen nіcht,
Daѕѕ mіt dem Blіck den lіeben Ort іch umfange
Und an den theuern mіch noc... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Abchied_vom_Karlovitz | 199 | 0.525 |
24390 | Васа Решпект/XXIV | XXIV
На штацији В. било је много рањеника, и ту их видали, лечили. Не један је сиромах рањеник овде умро, далеко од својих, и неоплакан. Тако је умро један млад војник, Србин. Ту се баш патер десио, и лепо ће га сахранити. Решпект и Аница су на окупу, Патер је био добар певац. Лепо отпева јектенија, а Решпект му помаже... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XXIV | 4,015 | 0.994 |
24382 | Васа Решпект/XVI | XVI
Решпект је волео што се канцеларије опростио. Много је комотније живео, јер остало чинило му се као играчка, тако му је све од руке ишло.
Но Решпект радо се картао, то му много шкодило, и приликом кад је при новцу, играо је и на веће новце. Ужасна страст, а несрећан карташ. Једаред прокартао је и новце, све најнужн... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XVI | 4,535 | 0.995 |
24397 | Калуђер и хајдук/XX | XX
Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право. Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима. Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 го... | [
"Калуђер и хајдук"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80_%D0%B8_%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA/XX | 1,736 | 0.999 |
24381 | Васа Решпект/XV | XV
Време пролази, прођоше и робијашке године Васи Решпекту. Пуних дванаест година! Доста се напатио. Аница му је непрестано била верна друга.
Како се ослободи, а он иде чика Јоси, каже му да је невино страдао. Овај га озбиљно, као каквог слугу прими, на његову споменуту невиност ништа не примећује, извади сто форината ... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XV | 5,153 | 0.989 |
24409 | Стара љубав | Стара љубав
Гле, на брегу тамо горе
Поносите старе дворе.
Ал' у двору никог није,
Ту сад гавран песме вије,
И векови, што све плене,
Мирно руше тврде стене.
Ал' кад поноћ санком ниха,
С двора блесне светлост тиха,
И кô небом орô сури,
Витез један двору јури.
Лик му мрачи сумња љута,
За мач хвата често пута,
А звекиром ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2 | 125 | 1 |
24411 | Два витеза | Два витеза
Поврх замка месец синô —
Два витеза пију вино.
Залактили лица бледа,
А преда се сваки гледа.
Само око каткад сене,
Ил' се чаши рука крене.
Сад се један чаше маши:
„Хајд' у здравље друга наши'!"
„Да нам живе!" сваки напи,
И испише све до капи.
Затим други диже чашу:
„Ја поздрављам славу нашу!"
И одјекну поноћ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%B0 | 140 | 1 |
24400 | Први пољубац (Милутин Илић) | Први пољубац
Не знам колико је управо часова било, али беше дубоко у ноћ зашло, а нас неколицина, који се бесмо искупили код свога доброг пријатеља и старога познаника Симе Главоње, још једнако седесмо искупљени око чашице. Беше јесења, мрачна ноћ. Напољу је звиждао ветар, а киша је ударала, ношена ветром, о стакла на ... | [
"Милутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 1,109 | 1 |
24389 | Васа Решпект/XXIII | XXIII
После четири недеље Решпект је већ у ватри, и после тога одмах каплар. Виндишгрец и Јелачић напредују. Мађари се повлаче натраг, и траже где ће се опет скупити. Нема дана без борбе. У опасном каквом патролирању, ту је Решпект; ако у претходници, или заступници, Решпект не сме фалити. Свак се диви његовој храброст... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XXIII | 4,624 | 0.996 |
23813 | Псалтир светог пророка и цара Давида | ОВАЈ ПРЕВОД ЈЕ САМО ЗА ИНТЕРНУ УПОТРЕБУ ВЕРНИЦИМА.
1 Предговор
Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Б... | [
"Свето писмо"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%80_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B0 | 36,423 | 1 |
24399 | Калуђер и хајдук/V | V
Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником. Путем уз реку јахаше један ко-њаник. Одело на њему беше српско, власте-оско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.
Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир. Овце иђаху мирно, па-стирче весело дуваше у с... | [
"Калуђер и хајдук"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80_%D0%B8_%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA/V | 2,858 | 1 |
24405 | Пророк (Милутин Илић) | Пророк
Увек сам уживао после дневног труда и рада, да се винем мало ван вароши: у оној тишини и чиотом ваздуху осећао сам, како ми се груди лакше дижу а срце у грудима брже куца... Кренуо сам се у своју обичну шетњу. Варош Н. лежи у једној равници а около ње висока брда украшена шумом и вечитим хладом. С десна између т... | [
"Милутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 1,575 | 1 |
24373 | Васа Решпект/XIV | XIV
Катарина је била одважна и отворена женска; да је свој природан дар употребила, не би пропала кућа. Добије нешто помоћи од своје родбине, остави своју варош и пресели се у Пешту. Но шта ће сад са четворо деце без ичега? У нужди развио се њен "жени". Треба лаким послом заслужити и опет живети. Оде у грчке куће, код ... | [
"Васа Решпект"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82/XIV | 7,762 | 0.995 |
24410 | Папучица | Папучица
I
О лепоти доне Ане
Већ говори Мадрид цео;
Ал’ њен поглед још се није
Са погледом мушким срео;
„Ја презирем људе,” вели,
А љубави и не жели.
Ал’ сем Ане у Мадриду
И дон Педро још се слави.
То је витез дивна лица,
А дон Жуан при том прави.
Црне очи, просто, плене
И искусне, зреле жене.
Пало вече. Дневну жегу
Пр... | [
"Српска љубавна поезија",
"Милорад Митровић",
"Љубавна поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 1,016 | 0.996 |
24333 | Нови завјет (Караџић) / Марко | Свето јеванђелије по Марку
0.1 Глава I.
1. Почетак јеванђелија Исуса Христа сина Божијега.
2. Као што стоји написано у пророка: Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.
3. Глас онога што виче у пустињи: приправите пут господњи, поравните стазе његове.
4. Појави се Јован к... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE | 12,087 | 0.999 |
24412 | Песма о срцу | Песма о срцу
О, нек бега, ком је живот мио,
Ужас један у двору се збио!
Крај царице, до узглавља меки',
Цар је јутрос плашт затекô неки.
Ал' плашт овај седог цара није,
А царица свог драгана крије.
„Ко је, ко је?" грми оркан љути,
Ал' кô стена лепа жена ћути...
И цар гневни сада веће гради,
Да ту реше, шта ће да се рад... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BE_%D1%81%D1%80%D1%86%D1%83 | 356 | 1 |
24375 | Пита хиљаду форината | ПИТА ХИЉАДУ ФОРИНАТА
Давно је било! У вароши Х. биле две госпође, Мица Рогозић и Алка Ћирковић. Обадве лепе, младе, не зна се која од које лепша. Што су лепе, али што су им мужеви за жене добри, у вароши пара им нема! Варош српска, српски свет влада, а и богата је. Давно је то било, још за време бунапартиских ратова. —... | [
"Јаков Игњатовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D1%83_%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 | 8,027 | 0.997 |
24339 | Нови завјет (Караџић) / Јован | Свето јеванђелије по Јовану
0.1 Глава I.
1. У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
2. Она бјеше у почетку у Бога.
3. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постао што је постао.
4. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.
5. И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.
6. Посл... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD | 16,106 | 0.999 |
24331 | Нови завјет (Караџић) / Матеј | Свето јеванђелије по Матеју
0.1 Глава I.
1. Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамова сина.
2. Аврам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3. А Јуда роди Фармса и Зару с Тамаром. А Фармс роди Есрома. А Есром роди Арама.
4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98 | 19,279 | 0.998 |
24337 | Нови завјет (Караџић) / Лука | Свето јеванђелије по Луци
0.1 Глава I.
1. Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2. Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:
3. Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4. Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.
5. ... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0 | 21,017 | 0.999 |
24413 | Пољубац (Милорад Митровић) | Пољубац
Далеко тамо, чак на крају света,
Бејаху двори из прастарих лета.
Ко их је зидô и у које време,
То не зна нико, а стене су неме.
И стуб до стуба, до кубета кубе,
Холо се дижу и под небом губе.
А гавран један, кô злослутник клети,
Крај дворских врата скакуће и лети...
Ал' двори ови беху пуни чини,
Да маме људе са... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 529 | 1 |
24341 | Нови завјет (Караџић) / Дела апостолска | Дјела светијех апостола
писао их свети апостол и јеванђелист Лука.
0.1 Глава I.
1. Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус и творити и учити
2. До дана кад се узнесе, пошто Духом светијем заповједи апостолима које изабра,
3. Пред којима и по страдању своме показа себе жива многијем истинитијем знаци... | [
"Нови завјет (Караџић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%29_/_%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0 | 19,938 | 0.999 |
24414 | Трубадур (Милорад Митровић) | Трубадур
I
Одјекни, песмо моја, подобно гласу буре,
Подобно страсти мојој, која ме вечно гони;
Ил' јекни тужним звуком, кô живот кад се гаси
И самрт види страшну и горке сузе рони.
Стократно пута јекни... И виј се миром ноћи.
Потреси мирис нежни и ваздух овај плави.
И чуће песму моју царица срца мога
И звонку лиру моју... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B4%D1%83%D1%80_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 494 | 0.99 |
24374 | Једна женидба | ЈЕДНА ЖЕНИДБА
I
Љуба Чекмеџија био је у варошици О. момак на гласу. До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено. Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану. Ту се он тако владао да је сваком шегрту за мустру служио. Г... | [
"Јаков Игњатовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0 | 21,030 | 1 |
24415 | Најтежи грех | Најтежи грех
Три хајдука усред горе старе
Очекују крви и шићаре...
Ноћ је мукла, нигде никог нема,
Само гавран што се на плен спрема.
Ал' сад шапну један хајдук ти'о:
„Ослушните, то је неко био!"
„Није нико, само ветрић дува
И шумори преко лишћа сува."
Ал' и опет први хајдук збори:
„Омрзô сам на живот у гори;
Све се пр... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%85 | 218 | 1 |
24417 | Фантазија о љубави | Фантазија о љубави
У љубави слаткој заносно се снива,
А и сан се чини ко истина жива...
Цар је био неки у времена стара,
Па је имô ћерку несравњена чара.
За њом плану срце и старо и младо,
И већ многи витез ради ње је страдо;
Наста љута борба у завади врелој,
И синуше сабље по држави целој.
Да то једном спречи и пореда... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 293 | 1 |
24418 | Двоје драгих | Двоје драгих
О мраморе бије море,
Двор на каму стоји том;
А са стране ту уз дворе
Убоги се диже дом.
У двору је с љубом медном
Витез седи, јунак знан;
А рибару младом једном
Колеба је опет стан.
И у свитак сваке зоре,
Кад унила ноћца мре,
На широко сиње море.
Са чунићем рибар гре.
А кад данак опет мине
И заблиста звезд... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%85 | 162 | 1 |
24419 | Мртав витез | Мртав витез
Мртав витез испод вите јеле.
А ту орли, па витеза деле:
„Мени очи; мени мишца јака;
Мени срце у тога јунака."
„Почујте ме" један орô вели,
„Тешко тому, ко то срце жели!
Тако мене не издало крило,
Ја знам, браћо, шта је овде било.
Много више но све благо холо
Тај је витез љуту борбу волô;
Ал' још више него б... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B7 | 146 | 1 |
24416 | Хетера | Хетера
Кад Милон, вајар млади, крај кипа спусти длето,
Одавно већ је сјао на небу месец светô.
Он уви хлену своју и пође журно дому,
И срете слуге неке, где прате једну мому.
На лице мрак му паде, а мржња покри зене,
И Милон саже главу и скри се крајем хлене.
Ал' мома врати слуге и диже с лица вео,
И брзо њему приђе уз... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 421 | 1 |
24420 | Лепа Ванда | Лепа Ванда
У сјајном двору Крашевског кнеза
Весеље бујно. И поноћ тиха
Из слатког санка често се преза,
Па опет главу сањиво ниха.
Час купе звекну, час клик се диже,
А час се песма за песмом ниже.
Витези први из Пољске славне
Кнезу су гости. А уз њих тамо
Блистају госпе, лепотом равне
Мајскоме дану, ил' себи само.
Изгл... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0 | 852 | 1 |
24429 | Кокета удавача | I. Кокета удавача
Ти си цветак мајски, што мирисом мири,
На који се слећу несташни лептири;
Ти си као звезда сред небесна сјаја,
Што светлошћу својом сваког обасјава;
Ти си као жбунић, препун љупка чара,
У чијем се хладу пролазник одмара.
Па се ипак чудиш, што си худе среће:
Јер те нико неће! | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0 | 53 | 0.981 |
24430 | † Божа Кнежевић | † Божа Кнежевић
Допусти ми, философе,
Да ти приђем мрк и плачан,
Искрена је туга моја,
А бол ми је бесконачан.
Ја знам добро: да све пада,
Да све вене једног дана;
Ја знам добро: све на свету
Да је ништа и Нирвана.
Ја знам добро: да све прође
И са својим гине веком; —
Ал' допусти, да заплачем
Над истином и човеком. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%A0_%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B0_%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B | 61 | 1 |
24432 | Позив на патриотски збор | Позив на патриотски збор
На, збор, на збор, ког колевка,
Српска занија:
Крвљу се је натопила
Маћедонија.
Где су била бела села,
Сад су згаришта;
Богу зулум дојадио,
Камен пропишта.
Бугари су подигнули
Револуцију;
Брже, Срби, да спремамо
— Резолуцију. | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80 | 39 | 1 |
24431 | Ловачка идила | Ловачка идила
Мећава и бура. Страшно ветар коси,
А притегла зима — да је ђаво носи!
Мрднеш ли се куда, кост ти мрзне сваку,
И засипа снегом и под саму јаку.
Ал' у крчми нашој ту је срећа права,
Нека, ноћ нек пада, нама се не спава;
Ту се пије, пева, ћерета и смеје,
А пећ ду! ду! чини и дивно нас греје.
Гле сад нове сре... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0 | 206 | 1 |
24421 | Млади пастир и царева ћерка | Млади пастир и царева ћерка
Јурећ' гором зеленом
За хитленом јеленом,
Кћи царева,
Лепа дева Залута
Са пута.
Заман у рог труби, заман к себи зове
Витезове младе, што ту с њоме лове,
Нигде живе душе, само пусте стене,
Што глас рога врате, или речи њене.
Ах, тешка л' се туга јадном бабу спрема,
Кад му једном јаве, да му к... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0 | 792 | 1 |
24433 | Пријатељска пошалица | Пријатељска пошалица
Ноћас дође вила моја
Под зеленим, дугим плетом,
Першуном се закiтила
И огромним сунцокретом.
Па ни лира није таква
Кô у другог небног створа,
Већ на њојзи неке жице
Кô бркови у мачора.
„Што будалиш?" ја јој рекох,
„Зашто брукаш божје дражи?"
А она се слатко смеје:
„Та ово се данас тражи!"
И уза ме ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%88%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 71 | 1 |
24434 | Пролог (Милорад Митровић) | Пролог
У ПРОСЛАВУ СТОГОДИШЊИЦЕ СРПСКОГ УСТAНКА.
''Сцена.''''Лица:'' Деда,
Унук,
Вила.
''Место:'' Мрачна планина. Стрмен и гудуре. У висини кликћу орлови. —
Долази деда и унук. Обојица у народном оделу. Деда води унука за руку. Унук се обзире.
''Унук:''
Деда, мене је страх!
Куд ме водиш у гудуре ове,
Нисам орô, да по њи... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 505 | 1 |
24436 | Ловчев сан | Ловчев сан
Ту, у хладу, испод густог грања
Стари ловац сладак санак сања.
Пред њим стоји кô шумарак зелен
И у њему један кршан јелен:
Вити рози, да се свако диви,
Очи сјајне као огањ живи,
Снажне груди, а поносна слика, —
Стао, гледа, кô да ловца чика...
Многа чуда, многе ретке ствари,
Све то знаде овај ловац стари,
Ал... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B5%D0%B2_%D1%81%D0%B0%D0%BD | 116 | 1 |
24435 | Зечја интерпелација | Зечја интерпелација
По планини глас се пронô, и то збори ко год зине:
Да смо на смрт осуђени кô некакве штеточине;
Па буде ли ово збиља, а не спрдња, што се збори,
Ми молимо, наш министер да следеће одговори:
Нек министер каже прво, да л' сте за то баш у праву,
И је л' од вас то поштено, и да ли је по Уставу:
Зар држав... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 189 | 1 |
24438 | Напуштено гнездо | Напуштено гнездо
Лепо лето прође, хладна зима наста,
И затутња север помаман и љут,
И од гнезда свога одрече се ласта
И даде се лету:
У туђему свету
Да потражи гдегод и топлији кут.
Ал' кад опет наста премалеће мило,
Поврати се ласта, да свој тражи дом.
„Ево дома мога!" Ал' је доцкан било:
Јер у гнезду њеном,
Са децом ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%BE | 105 | 1 |
24437 | Незахвално јагње | Незахвално јагње
Једном тако разне звери
Из поља и с горе,
Скупише се, сабраше се,
Хоће збор да зборе.
И ту паде доста речи
О свему и свачем,
Мањи већем пљескао је,
А слабији јачем.
Ал' најпосле реч се њи'на
И на ово свела:
Шта је који починио
Племенитих дела.
„Ја сам, браћо", поче овца
Својим тихим блеком,
„Многе глад... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D1%98%D0%B0%D0%B3%D1%9A%D0%B5 | 224 | 1 |
24439 | Мистерије | МИСТЕРИЈЕ
Далеко, на полукружној црти велике равнице, испод хоризонта, као на рубу огромног зеленог диска, видела се у сутону силуета једнога торња, труп једне ветрењаче са четворо непомичних крила, и црн масив велике шуме.
Све то беше оштро оцртано, као усечено у зажарен запад, на месту где је сунце зашло.
Пред вече с... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 2,194 | 1 |
24445 | Беспуће/I | БЕСПУЋЕ
Госпођици О.С.
ГЛАВА ПРВА
Oбична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају са треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пен... | [
"Беспуће"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5/I | 2,389 | 1 |
24446 | Беспуће/II | ГЛАВА ДРУГА
Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без мисли, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи. Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био об... | [
"Беспуће"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5/II | 3,355 | 1 |
24451 | Беспуће/VI | ГЛАВА ШЕСТА
Једно јесенско послије подне, поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким т... | [
"Беспуће"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5/VI | 1,415 | 1 |
24440 | Светац који не помаже | СВЕТАЦ КОЈИ НЕ ПОМАЖЕ
Друштво које је случај саставио за једном трпезом на храни у некој приватној кући провинцијалнога града, налазило се сваки дан на окупу при ручку и вечери.
Чим би откуцало подне, свако је дизао руке од посла и журио се да стигне на време, радујући се унапред што ће тамо пријатно провести у разгово... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%86_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B6%D0%B5 | 1,580 | 1 |
24448 | Беспуће/III | ГЛАВА ТРЕЋА
Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио. Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бледуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу... | [
"Беспуће"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5/III | 3,568 | 1 |
24457 | Херцег Владислав/45 | ПЕТИ ПРИЗОР
КНЕЗ ВУКАЦ ''(уђе)'':
На пољу је један књигоноша,
Носи књигу, што на тебе гласи.
ХЕРЦЕГ:
Одкуда је?
КНЕЗ ВУКАЦ:
Неће да се каже.
ХЕРЦЕГ:
Нека уђе!
КНЕЗ ВУКАЦ ''(изиђе)''.
ХЕРЦЕГ.
Опет каква радост! | [
"Херцег Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/45 | 35 | 1 |
24449 | Беспуће/IV | ГЛАВА ЧЕТВРТА
Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивали, смијали се и добацивали досјетке;... | [
"Беспуће"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5/IV | 4,471 | 1 |
24450 | Беспуће/V | ГЛАВА ПЕТА
Иза тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило. Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале... | [
"Беспуће"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5/V | 4,282 | 1 |
24452 | Беспуће/VII | ГЛАВА СЕДМА
Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну. Село се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа,... | [
"Беспуће"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5/VII | 1,624 | 1 |
24453 | Херцег Владислав | Насловна
Лица
ПРВО ДEЈСТВО
Први призор
Други призор
Трећи призор
Четврти призор
Пети призор
Шести призор
Седми призор
Осми призор
Девети призор
Десети призор
ДРУГО ДEЈСТВО
Први призор
Други призор
Трећи призор
Четврти призор
Пети призор
Шести призор
Седми призор
Осми призор
ТРЕЋЕ ДEЈСТВО
Први призор
Други призор
Трећи ... | [
"Јован Суботић",
"Херцег Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2 | 122 | 1 |
24461 | Златија/1 | 1 појава
''(На позорници је башча засађена разним дрвећем и цвијећем. Позади се позорнице види једнокатна кућа са прозорима и омањим вратима (капиџиком) која воде у башчу.)''
НУРИХАНУМА ''(старица шездесетих година сједи на кољенима под једним дрветом на серџади, подигнутих руку наспрам главе и шапуће дову (молитву). М... | [
"Златија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/1 | 81 | 1 |
24459 | Златија (Осман Ђикић) | Насловна
Лица
ПРВИ ЧИН
1 појава
2 појава
3 појава
4 појава
5 појава
6 појава
7 појава
8 појава
9 појава
10 појава
11 појава
ДРУГИ ЧИН
1 појава
2 појава
3 појава
4 појава
5 појава
6 појава
7 појава
8 појава
9 појава
10 појава
11 појава
12 појава
13 појава
14 појава
ТРЕЋИ ЧИН
1 појава
2 појава
3 појава
4 појава
5 појава
... | [
"Златија",
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 86 | 1 |
24464 | (Ја те љубим дивни створе) | ;Петар Кочић
(Ја те љубим дивни створе)
Ја те љубим дивни створе,
Љубићу те врелим жаром
Док ме смрца не уграби
И растави с твојим чаром.
Али ни гроб неће моћи
Угасити љубав свету,
Коју гајим у свом срцу
Према теби, љупком цвету!
Кад посетиш мој гроб хладни,
Чућеш речи о љубави,
Што ти збори тавна хумка,
Цвете лепи и у... | [
"Петар Кочић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%88%D0%B0_%D1%82%D0%B5_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BC_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%29 | 100 | 0.979 |
24465 | Пошљедња суза | ;Петар Кочић
Пошљедња суза
Клонуле су младе груди, изумрли осјећаји,
А у оку испијеном пошљедња се суза сјаји.
Ишчезли су мили снови, а живот ми као сјена,
Са сломљеним духом лута кроз пољане
успомена.
Кад застанем, сав задрхтим, јер се свуда
гробље стере,
Гробље свето слатких нада, гробље свето
жарке вјере.
Занесем се... | [
"Петар Кочић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0 | 114 | 0.991 |
24467 | Поточић | ;Петар Кочић
Поточић
Поточић је давно засто
И не креће млинског кола,
Што у леду тужно ћути,
Као израз тешког бола.
Преко шљунка таласићи
Са заносом пјесму више,
Разносише слатке звуке,
Па се боно заледише.
Не чује се пјесма тиха,
На валима да забруји -
Поточић је давно засто,
Кроз шумарке виш' не хуји.
Ох, да му је да... | [
"Петар Кочић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B | 142 | 0.993 |
24462 | Златија/2 | 2 појава
Аиша и Нуриханума
АИША ''(младо дјевојче (16—18 година) долази, и на округлом табаку-послужавпику доноси ибрик с кахвом, једну сребрну посуду за шећер, један филџан са зарфом и једну чашу шербета и то све ставља пред Нурихануму)'': Много си чекала, ханума, ама немој да се срдиш, нијесам могла прије. Побојах се... | [
"Златија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/2 | 164 | 1 |
24466 | Бар тад хоће л' | ;Петар Кочић
Бар тад хоће л'
Усануће огањ младалачког жара,
Изумр'јеће снови идеалног доба
И надања храм ће срушити се свети
И наручје н'јемо отворена гроба.
Китњасте ће равни прецвјетати тужно -
-На пропланку среће и спокојства мила
Завладаће сумор и гавран ће црни
Са рапавим криком раширити крила.
Освештани в'јенац с... | [
"Петар Кочић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80_%D1%82%D0%B0%D0%B4_%D1%85%D0%BE%D1%9B%D0%B5_%D0%BB%27 | 179 | 0.994 |
24468 | (У одбљеску бл'једих зв'језда) | ;Петар Кочић
(У одбљеску бл'једих зв'језда)
У одбљеску бл'једих зв'језда, што с висине
тужно сјају.
Под печатом разорења н'јеме хумке почивају.
Свуд тишина мртва влада под окриљем
благе ноћи,
Само гдјекад к'о да јекне бони јаук у самоћи.
Лаки листак са гранчице, што га вјетрић
с болом креће,
К'о да тугу слатку буди за ... | [
"Петар Кочић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A3_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%99%D0%B5%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%B1%D0%BB%27%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%85_%D0%B7%D0%B2%27%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%29 | 199 | 0.995 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.