id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
23773 | Џанан буљук-баша и Ракоција (Загорје) | 0001 Два везира зиму зимовала
0002 У Отоци ниже Темишвара,
0003 Авди Паша, Сеидија с њиме.
0004 Авди Паша земљом управљаше,
0005 Сеидија мухафезу чува
0006 С дван’ест хиљад убојите војске.
0007 А кад зиме половина била,
0008 Навалила од Ердеља раја
0009 И пред њима два царева кнеза,
0010 Вукашине и кнез Томашине.
0011 ... | [
"Народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BD_%D0%B1%D1%83%D1%99%D1%83%D0%BA-%D0%B1%D0%B0%D1%88%D0%B0_%D0%B8_%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5%29 | 10,248 | 1 |
23885 | Одлазак из Дубровника | ОДЛАЗАК ИЗ ДУБРОВНИКА
с брода 10/8 1839
Ој у једра духај јаче,
Духај, вјетре западњаче,
Да што прије са погледа
Ишчезне ми
Тај град кобни мојих дједа.
Колико сам там' живио
Вај! толико и цвилио;
Не знам дана, ноћи те
Кад рећ' могох:
Хвала Боже, славим те!
Тамна магла сиротињства
Закри сунце мог дјетињства,
Те је често ... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7_%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 188 | 1 |
23891 | Певам песму | ПЕВАМ ПЕСМУ
на коју ме ово тамно облачито вече побуђује:
Звезде се крију
Небо је мутно,
Облаци с’ вију
По небу журно.
Облаци страшни,
Ах, куда, куда?
Немојте небо
Наткрити свуда!
У једном крају
Белога света
С надеждом блиста
Сад једна звезда.
О, даље, даље
Од звезде оне,
Да ни облачак
На њу не клоне.
Да њени зраци
У но... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BC_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D1%83 | 81 | 1 |
23886 | Заклетва (Матија Бан) | ЗАКЛЕТВА
Дуже него што су
Власи ти на глави
Жиле си ми била
У срце спустила;
Ну срце попрвко
Ја раскинув, одох
Од тебе далеко.
Горе и долине
Море и језера
Сада широм стоје
Између — нас двоје;
Душа м' ипак жели
Да нас још и већи
Простор раздијели.
И кунем се прије
Него се ја вратим
Срушиће се горе,
Пресушиће море;
Једно... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BD%29 | 73 | 1 |
23888 | Одговор пријатељу | ОДГОВОР ПРИЈАТЕЉУ
О жалости њеној
Ој шути, не кажи,
Не оживљуј мене
Милостивом лажи;
Не подижи олуј
Мисли пламенитих,
Не гурај м' у вртлог
Чуст'ва убојитих.
Ја се већ од тога
Бијах одучио,
Миром очајања
Бијах с' умртвио;
А да видиш како
Сад на писмо твоје
Опет с' узрујаше
Ум и срце моје!
Страх ме да с' у уму
За свагда ... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%83 | 96 | 1 |
23887 | Без ње све је ништа | БЕЗ ЊЕ СВЕ ЈЕ НИШТА
На што мени младост, висок стас и витак,
Равно чело, живо испод чела око,
А румено лице ка' од руже цвитак
Када њу изгубих?
На што узорима душа одгајена?
И смјели јој полет у кругове више?
На што срце чија чуства су огњена
Када њу изгубих?
А пјеснички усхит, а пјесничка круна
На челу ми на што? на ш... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B7_%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%B2%D0%B5_%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0 | 129 | 1 |
23894 | Минки Караџић | МИНКИ КАРАЏИЋ
У туђини именом се дичиш
Србског Рода ког достојно носиш;
њим се дичиш, а ти с' дика србству,
јер му светлаш образ у туђинству.
Даље, даље, ништа лепше није
но кад љубав к роду срце грије,
то је накит Србину,Србкињи
ил' у дому или у тудђини.
И јошт једно: из далека света
кад ти душа отаџбини лета,
у Фрушк... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B | 73 | 1 |
23893 | Последње врсте | ПОСЛЕДЊЕ ВРСТЕ
Нек сунце сија, нек цвеће цвета
Сва моја мила нек краси места,
Али за мене ишчезло све је,
Ни на што душа с' моја не смеје.
Осећања је усахло море
Којим је срце бродило моје,
А сада река друга се пружа
Из које само извире суза.
У њој се сунце живота мога
Са свога свода јоште нискога
Огледа мутно, а њено ... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B5 | 167 | 1 |
23889 | Пјесников дух у љувави | ПЈЕСНИКОВ ДУХ У ЉУБАВИ
Зуј чујеш ли топла повјетарца
Кад цвијетку спушта с' у њедарца?
С њим се игра, лако га повија,
Његовим се мирисом опија;
То је, Маре, пјесников дух њежни
Кад се блажен у љубави њија.
Чујеш л' олуј кад с облака дуне,
И на земљу као гром се суне?
Гњеван муње стреса с крила своји',
Све обара што пре... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%B4%D1%83%D1%85_%D1%83_%D1%99%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 144 | 1 |
23892 | **** | ****
Свуд тишина, само поток
Кроз травицу што жубори,
Испод тамни сенки дрва
Са шуштањем лишћа збори.
Срце! ту је место за те,
Не разуму тебе људи;
Твоја топла к роду пјесна
Само злобу света буди.
Слушај како поток тече,
Погле' како небо блиста!
Амо срце, нису за свет
Ова твоја чувства чиста. | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A%2A | 52 | 1 |
23895 | На смрт | НА СМРТ
једној лепој сеоској девојци умрлој 2. марта 1855.
Твоје се друге купе,
Ој, лепа дево ти,
Рузмарин цвеће сваку
Кити зелени.
Под венцем и ти, млада,
Дочека данас све,
Али не као нева
Свате кићене.
А сваки сузе рони.
На какав идеш пут
Кад с’ звона гласи роје
И мајка бије груд?
Свенуо то је цветак
У мају века свог... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82 | 87 | 1 |
23896 | Излив чувства | ИЗЛИВ ЧУВСТВА
На пољу тамо већ пева шева
облака зимни и мраза нема,
и мен' је ведро, о хвала Богу!
(Коме се свагда ја молим крепко)
па сад весела певати могу;
доброга оца очима гледам,
од милог брата писманце читам;
честита сестри мило пролеће,
веки к' оно што ласта долеће,
и он диже на зеље крили
спуста се овде у нас ... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%B2_%D1%87%D1%83%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0 | 109 | 1 |
23884 | Ловћен | Ловћен
Диже се Ловћен поносна гора
Изнад пучине сињега мора;
Диже се гордо, ка’ цар планина
Изнад врхова, изнад висина
Горе нам Црне — светога храма,
Гдје но се ропства верига лама
Ножем и пушком, жртвом живота,
Поразом честим дивљега кота,
Којег би грдној пакленој жвали
Сав свијет био залогај мали. —
Ако ти љубав нади... | [
"Јован Сундечић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D1%9B%D0%B5%D0%BD | 554 | 1 |
23900 | ...ne more prijat dil kigodir radosti | ne more prijat dil kigodir radosti,
da osladiš gorki stril mojojzi mladosti?
Jeda si vazela na mene zlu volju,
krunice vesela? jur ti se ja molju.
Jeda li jer vidiš pravedno gdi služu
tere me tač vridiš u željah da tužu?
Ako je toga cić, do smrti, vaj, moje
na milos neće prić tva ljepos, gospoje.
Uredbu od zvijezda tij... | [
"Зборник Никше Рањине"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/...ne_more_prijat_dil_kigodir_radosti | 99 | 0 |
23906 | ...sve "vajme" da upi i da mu nenavis | sve "vajme" da upi i da mu nenavis
na ljubav nastupi, neka gre u nesvis,
neka gre uhiljen, kakono gredu ja
s gospođom razdiljen, sva suncem koja sja.
Ovakoj tuj rekoh i mnokrat toj pravljah,
mnokrat se zatekoh sam ubit i spravljah; | [
"Шишко Менчетић",
"Зборник Никше Рањине"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/...sve_%22vajme%22_da_upi_i_da_mu_nenavis | 42 | 0 |
23897 | Честољупцу | Честољупцу
Зашт' твоје лице, пријатељу, вене,
Подобно красу ружице румене,
Кад после мраза снужден ћути врт?
Остави жеље хранит' бригородне,
Остави мисли и многе и шкодне,
Мукла ти седи за леђима смрт.
Зар испод митре задовољство цвета
Ах, задовољство по колиби шета,
Где постан обед весели је пир.
Златно подглавље сан ... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%BF%D1%86%D1%83 | 204 | 0.995 |
23901 | Svim vilam ki je bil razgovor ljuveni | Maurus Vetrani.
Svim vilam ki je bil razgovor ljuveni
ovdi je priklopil mramorak studeni,
lakomi zač je ktio nenavid od smrti
taj cvijetak toli mio prije reda satrti.
Zatoj se sve muže jednaga u gori
na prijeku smrt tuže koja ga umori,
koja ga rascvijeli, da prjeđe povene
i svasma razdijeli od družbe ljuvene.
Nu, ako g... | [
"Зборник Никше Рањине",
"Мавро Ветрановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Svim_vilam_ki_je_bil_razgovor_ljuveni | 229 | 0 |
23904 | Ne mogu nikakor utješit srdačce | Ne mogu nikakor utješit srdačce,
ni strpjet tvoj prikor ki tvoriš, sunačce;
zatoj sam sve sasvijem misal svu smislio
istinu da t' povijem ki sam gnijev patio.
Uzrok bi tvoj pogled ki mi da skroveno,
er osta kako led me srce kameno;
jer da znam tvoj pogled da ima tužice,
ne bih ja ovuj zled primio u srce,
koja me porazi... | [
"Зборник Никше Рањине"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Ne_mogu_nikakor_utje%C5%A1it_srda%C4%8Dce | 302 | 0 |
23907 | Odiljam se, moja vilo | Odiljam se, moja vilo
Odiljam se, moja vilo, Bog da nam bude u družbu;
plač i suze i moju tužbu da bi znala, moja vilo!
Odiljam se a ne vijem komu ostavljam ličce bilo.
Pokle ti je služba mila koju ti sam ja činio,
a sad te sam ucvilio, ostaj zbogom, moja vilo!
odiljam se...
Putovaje, uzdihaje iz srdačcem svaki danak,
... | [
"Џоре Држић",
"Зборник Никше Рањине"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Odiljam_se%2C_moja_vilo | 223 | 0 |
23918 | Пјесми (Осман Ђикић) | Пјесми
Уздижи се пјесмо моја,
Из пламених српских груди,
Смјело лети кроз крајеве, —
Гдје год сл'јепи гуслар гуди.
Уз гусала јасне звуке,
Гдје год чујеш да се поје,
Ту слободно спусти крила,
Ту ћеш наћи браће моје.
Ал' међ' њима ако видиш
Ко те кривим оком гледи,
Тог се клони! Иарод то је
Тому Демон стопе сл'једи.
Узди... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B8_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 77 | 1 |
23919 | Химна Срба Муслимана | ХИМНА
Срба Муслимана
Хај, нек јекне пјесма лака,
Чедо нашег срца, жарка,
Нек напуни св'јет!
Мис'о наша света чиста,
Кô прољетно сунце блиста,
Кô априлски цв'јет.
Нек одјекне, нек се ори,
Наша нам је душа збори,
Појмо сложио ој!
Света вјера нам не крати
Именом се својим звати,
Љубит' народ свој!
Појмо пјесму, браћо мила... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 100 | 1 |
23913 | Избраник | Избраник
Пред лицем вечне Славе отворих срце своје,
И пламен свете Правде обасја бездан црну,
И тада угледаше несане очи моје
Мрачнога духа, како са страхом иза њ прхну.
А Вечни рече мени: "Сад ступај, Изабрани!
Пред мачем обнаженим неверник нека пада! -
К'о урма у пустињи, што гладни кар'ван храни,
И твоје Слово тако ... | [
"Драгутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 153 | 1 |
23921 | Ја сам младо херцеговче | ЈА САМ МЛАДО ХЕРЦЕГОВЧЕ
Ја сам младо Херцеговче,
Д'јете рода јуначкога,
За народ ми срце бије
Кô у дједа милог мога.
Ја сам младо Херцеговче,
А то ми је име дика,
Јер сам синак див-јунака —
Прослављених осветника!
Ја сам младо Херцеговче;
Једнако ми срце куца,
И гдје с' лахко коло вије,
И гдје дуга пушка пуца.
Ја сам м... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE_%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B5 | 77 | 1 |
23920 | Поздрав домовини (Осман Ђикић) | ПОЗДРАВ ДОМОВИНИ
Славна земљо, гн'јездо славно,
Љутих тића — соколова,
Херцег-земљо, мајко моја,
Мајко мојих прадједова.
Здраво да си! Здраво били
Кланци твоји, крши твоји,
Над којима мутни облак
С' громовима љутим стоји.
Твоју слику, мајко мила,
По сред живог срца храним,
На камену мачем оштрим
Да те чувам, да те бран... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 107 | 1 |
23905 | Moj Bože veliki ki dijeliš milosti | Moj Bože veliki ki dijeliš milosti,
ukaž' mi sad reći sve moje žalosti,
ter život pakljeni ki ćutim mučeći,
svaki čas boljezni dan i noć misleći!
Uzrok je sve tomuj diklica ku želim,
početak ovomuj, koju ja sad služim.
Viđu da vrh mene veliku ima vlas,
da drži slugu nje oholu t' ima čâs.
Još mislim, u meni slavan ti st... | [
"Зборник Никше Рањине"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Moj_Bo%C5%BEe_veliki_ki_dijeli%C5%A1_milosti | 422 | 0 |
23903 | Misal me obujmi odveće velika | Misal me obujmi odveće velika
umrijeti da bi mi, - to je sva mâ dika;
jer volju služiti smrt prijeku da dođe
nego se tužiti prid svake gospođe,
odakle nitkor nije tko me će požalit,
da mi da ufan'je i sebi primilit,
ali ki blag nauk mojojzi mladosti,
da ne ima vijek jauk ni gorke žalosti.
Još ako u jednom ufan'ju ne bu... | [
"Зборник Никше Рањине"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Misal_me_obujmi_odve%C4%87e_velika | 445 | 0 |
23908 | Избирачица/10 | ДРУГИ ЧИН
Врт код Соколовића
ПРВА ПОЈАВА
САВЕТА, СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА
(''Савета приправља доручак, Соколовић хода горе-доле по соби, Јеца седи и плете'')
СОКОЛОВИЋ: Ја ти кажем, жено, да су те проклете вечерње забаве велики трошак!
ЈЕЦА: Биле оне трошак или не биле, то је сад свеједно! Што мора бити, мора!
СОКОЛОВИЋ: Али з... | [
"Избирачица"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0/10 | 362 | 1 |
23924 | На Шћепан-граду | НА ШЋЕПАН — ГРАДУ
Суро, високо ст'јење у небо главу диже,
И мутним оком гледа у мрачне бездане доље,
Одакле тихим шумом кристална Буна гмиже,
И тече кроз цв'јетне башче и дивље, голе доље.
На врху оштрог ст'јења, гдје ор'о шири крила,
У давно некада доба диз'о се бијели двор,
Славнога Херцега ту је палача некада била,
... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%A8%D1%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83 | 137 | 1 |
23931 | О, ти!... (Осман Ђикић) | О, ТИ!...
О, ти, што ми искру свету, —
Љубавнога првог плама,
У горући огањ створи, —
Слађаним ти са уснама!
Што раствори груди моје,
И запл'јени срце врело,
Када оно први пута
Љубнух твоје алт'н чело!
Слатким узам што ме спута,
И учини робом мене;
О, ти поста господаром
Моје душе заробљене!
О, слатко је робовати —
Теб... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%2C_%D1%82%D0%B8%21..._%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 69 | 1 |
23922 | Српска вила (Осман Ђикић) | СРПСКА ВИЛА
У румену зору, кад зв'јездице сјајне
На пучини неба плаветног се гасе,
Кад гримизом зоре небеса се красе,
Тихо лебде зраком гласи пјесме вајне.
Одаклен се крећу, ко л' то тужно поје?
У зорицу рујну, кад све миљем гори,
Кога тако туга у грудима мори,
Да с уздахом прати гласе пјесме своје?
— Са врлетних гора,... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 187 | 1 |
23925 | Пред освит (Осман Ђикић) | ПРЕД ОСВИТ
Млађано се срце разиграло моје,
А ватрена душа жарким пламом гори;
У грудима више јади се не роје,
Нити чемер горки душу моју мори...
Пресахле су сузе уздаха и јада,
Радосница суза на мом оку блиста,
Моје младе груди препуне су нада, —
Кô капљица росе душа ми је чиста.
Ено, свиће зора и кô златни санци
Проси... | [
"1897.",
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%82_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 123 | 1 |
23934 | Гле, звјездицу... (Осман Ђикић) | ГЛЕ, ЗВЈЕЗДИЦУ...
Гле, звјездицу ону сјајну,
На пучини неба плава,
Што злаћаном зраком својом
С оком ти се поиграва!
— Онако се очи чарне
У драгане моје сјају,
Кад весело са пенџера
Мој долазак поздрављају!
Гледај, рујну зору, када
Са истока помаља се;
И сводови неба плава
У гримизу кад се красе.
— Онако се румен просп... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B5%2C_%D0%B7%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D1%86%D1%83..._%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 68 | 1 |
23923 | На гробљу (Осман Ђикић) | НА ГРОБЉУ
Дивно и мило свануло јутро,
МИЛЕНЧЕ јасне прољетне зоре,
Сунашце јарко весело сија
И злати небо — бескрајно море.
Природа ц'јела раскошјем блиста,
Мирисни лахор тихано пири,
А мали булбул пјесмице слатке
Кроз двери зрака у небо шири.
Овога — тако прекрасног јутра,
Ка гробу пођем прадједа свога —
Да скинем, ту... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 228 | 1 |
23930 | Молитва (Осман Ђикић) | МОЛИТВА
Мјесец жеже св'јетле муње,
А зв'јездице кандиоца,
На пр'јестоље Васионе
Сједа тиха, мајска нојца.
Са врхова зелен — гора
Повили се вихри лаки,
И са шарног, росног цв'јећа
Свуд разн'јели мирис слатки.
Са мирисне старе липе,
Севдалије булбул вије,
Драгани их својој прати,
Што с' у грању руже крије.
На све страни ... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 194 | 1 |
23909 | Избирачица/11 | ДРУГА ПОЈАВА
МАЛЧИКА и пређашњи
СОКОЛОВИЋ: (''иде пред њу''): Слатко моје дете, јеси ли добро спавала?
ЈЕЦА (''исто тако''): Чедо моје, да ниси ружно сањала?
СОКОЛОВИЋ: Јеси ли уморна од јуче?
ЈЕЦА: Да ниси ломна?
СОКОЛОВИЋ: Па јеси ли гладна?
ЈЕЦА: Хоћеш ли мало кафице или мало теја са шунчицом?
МАЛЧИКА: Јесам, нисам,... | [
"Избирачица"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0/11 | 366 | 1 |
23936 | Сећаш ли се (Осман Ђикић) | СЈЕЋАШ ЛИ СЕ
Сјећаш ли се јоште мила,
Оне ноћи звјездане —
Кад под ђулом, први пут ти
Љубнух усне слађане!
Мјесец нас је бл'једи глед'о,
И слао нам см'јешак свој,
А око нас мали булбул
Вијао је слатки пој...
Лаки лахор пирио је,
И лепрш'о твоју влас;
А поточић бисер капље
Расип'о је око нас.
Ах, то бјеше срећа права,
Т... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%88_%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 77 | 1 |
23935 | Моја ружа (Осман Ђикић) | МОЈА РУЖА
Све уморно лежи, мртви санак снива,
И земља и људи и природа ц'јела,
Увело је цв'јеће, маглуштина сива
Суморна је крила над земљицом свела.
Не чују се звуци славујева гласа,
Нити бруји фрула веселих чобана,
Све издише тужно у мртвилу часа,
Свуд се шири пустош — пустош бесконачна.
Али у мом врту румен-ружа цв'... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 80 | 1 |
23937 | У поноћи (Осман Ђикић) | У ПОНОЋИ
Поноћ је; све слатки санак крије,
Над земљом лебди тишина и мир;
Бл'једн мјесец са висине сије,
А н'јемо пири лагани зефир.
Све муком мучи, све санак скрива —
Пољане, шуме и цвијетни гај,
— Лађан поток кроз траву се слива,
И шумећ' блиста као сребра сјај.
Почива земља, почива цв'јеће,
И слатких тица умук'о је ... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 74 | 1 |
23898 | Деспот Ђурађ Бранковић I | Деспот Ђурађ Бранковић I
Двадесет лета Ђурађ напреже се, гризе и мучи,
Двадесет лета дугих српском за круном чезне.
Вук не рађа јагње, нит' коприва питомо воће;
Пород Бранковића очина пали жеља.
Престол, па престол! то је неситом жертвеник један,
Све часе, све мисли њему посвећује он,
Пола живота, блаженства полак узбу... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%92_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_I | 1,017 | 0.998 |
23938 | Емини (Осман Ђикић) | ЕМИНИ
Битха стаса, као јела
У облаке што се вије,
Обрашчића, на којима
Расцвале се руже двије.
Очи твоје, очи чарне,
Као јасне зв'језде сјају,
Ја сам срећа по сто пута
Кад ме мило погледају.
Та дивна си ко хурија
Понајљепша из џенета,
Ти си мени Емо мила,
Ц'јело благо овог св'јета.
Па још само кад помислим,
Да си ћерка... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 109 | 1 |
23939 | Први пољуб (Осман Ђикић) | ПРВИ ПОЉУБ
Ноћ је тиха — мајско доба,
Површином неба ведра
Безброј зв'језда у свом лету
Раширило златна једра.
Мјесечина мека сија
И од ноћи данак гради,
А лагани вјетрић пирка
И природи санак слади.
Сјетни булбул у ђул-башчи,
На румене руже грани,
У небеса пјесму вија,
Да опчара мјесец сјајни.
— Така ми се нојца усни
... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 92 | 1 |
23940 | На растанку (Осман Ђикић) | НА РАСТАНКУ
''(Прва пјесма)''
Збогом мила душо —
Љубави једина,
У даљину сад ти
Одлазим, Емина.
Ал' у срцу носим
Слику твога чара,
Да ме у туђини
Сјетног разговара...
Ал' опет ће, опет
Добри Алах дати —
Па ћемо се скоро
За навјек састати.
У ђул-башти ђе но
Слатки бумбул поје,
Миловаћу опет
Л'јепе власи твоје.
И слушаћу... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 71 | 1 |
23942 | Исповијед (Осман Ђикић) | ИСПОВИЈЕД
Не зови ме тако, брате,
Јер то није име моје.
Турчин нисам нит ћу бити.
Исто мене перје кити,
Ко и твоје, брате, што је!
Ево руку, пруж’ ми своју,
Поглудај ме, у очима
Прочитаћеш душе жеље,
Упознаћеш наде вреле
Што их носим у прсима.
Хеј, Србин сам, Србин, брате,
То је моје право име,
Које не бих, за све дао,... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B4_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 124 | 1 |
23941 | Први снијег (Осман Ђикић) | ПРВИ СНИЈЕГ
Ноћ се крили тавна, облачине густе
По небу се нижу ко валови мора,
Н'јемо леже поља и дубраве пусте,
Мртви санак влада; нема живог створа.
Не трепери мјесец, нит' звјездице сјају,
Нити славуј своју слатку пјесму вије,
Пустош влада свуда: у брду, у гају,
Љута бура дичи — први снијег вије. | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 53 | 1 |
23943 | Јутро (Осман Ђикић) | ЈУТРО
Јутро сунце рано уранило,
На се сјајно рухо ударило
Нарли небу на ширине стиже
И са земље таван дувак диже.
Диже дувак са земљина лица,
Санак трже с њених трепавица, —
Шевак даде на четири стране,
Вјетар духну од гране до гране.
Вјетар духну и разбуди лишће,
Лишће шушну прену слатке тице
Све оживи. На уранку дана... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 64 | 1 |
23945 | Моја мисао (Осман Ђикић) | МОЈА МИСАО
Под ударом тешким ја клонути нећу,
Што ми скоро вријеме на уздарје носи,
Ни у часу мучну вјечно небо клећу,
Нит ћу туга сузом око да ороси.
Усуде, потегни љуте биче своје,
Не поштеди, шибај, нек крв лије врела!
Али никад мисли, не помути моје
Нит очајем ведра набора ми чела.
Ја сам као стијена сурих наших бр... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 128 | 1 |
23899 | Марко Бочарис | МАРКО БОЧАРИС
I
Мустаф-паша с војском иде,
С војском силном, големом,
И као гром,
Што потреса лес и дом,
Кад грмове близу рази,
Грке вест порази.
Плачно старци руке шире,
Жене вриском вриште,
А дечица поплашена
На грудма им пиште.
Сам јунак
Духом до сад тврд и јак
Оборто брижну главу
Сузам' росећ' траву.
Тад пролети ср... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%91%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81 | 1,299 | 0.997 |
23944 | Моје увјерење (Осман Ђикић) | МОЈЕ УВЈЕРЕЊЕ
Задржати ме нити ће, нит' могу
На путу мучном и неравној стази.
Нек ошгро трње боде, а из ногу
Румене крви нека шикћу млази!
Не, на моме путу, пуном искушења —
Нит' туп звук гвожђа, нит' жеженог злата,
Поколебати ми не ће увјерења
Истинам светим у срцу истката!
Кроз трње, кроз мрак, преко провалија
Ступаћ... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D1%83%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 99 | 1 |
23946 | Сарајево огњем изгорило! (Осман Ђикић) | САРАЈЕВО ОГЊЕМ ИЗГОРИЛО!
Сарајево, огњем изгорило,
Што си моје срце заробило,
Заробило, у зиндан турило,
Кад ти ништа није учинило!
Осим што је јаче закуцало,
Кад је око Злату угледало!
Осим што је огњем успламтјело,
Кад је усна дотакла јој чело!
Осим што је пјесму разбудило,
Кад је јање на крилу уснило!
Осим што је те... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%BE%D0%B3%D1%9A%D0%B5%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%21_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 66 | 1 |
23957 | Лепа була/4 | IV
ПАЈА (''у војничком оделу, улази и загледа по соби''): Гле, па баш никога! А ја још нарочито пошао овом другом страном... Та ја обично туда и пролазим! Где ли је то Мила? Стева оста код Гроцке у другим колима, па му још коњићи оволишни, ко зна да ли ће и до подне стићи? (''Уздише''). Још не могу да се умирим... Горе... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/4 | 88 | 0.989 |
23962 | Лепа була/10 | X
ДРАГА (''сама''): Та полудећу од овога чуда! Све ми пред очима нешто трепери, све неки Турци, неке буле! Ах, була, була! Шта ће му була, да га човек пита? Зар није могао лепо да дође овамо, где га сви чекају?! Него оставио оца, оставио сестру, па нашао ту проклету булу. Та мрзим све буле на свету! Све! Зар су то жене... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/10 | 81 | 0.988 |
23964 | Лепа була/12 | XII
МАРКО и МИЛА
''(долазе са средине)''
МАРКО: Е, јеси чула, ћерко! Ја више нећу да трчим. Измислити тако којешта, па трчати, то се ни у ратно доба не ради, а камо ли кад је примирје! Ја ти кажем, то није истина!
МИЛА: Само, ко је то рекао?
МАРКО: Ја нисам.
МИЛА: То једино зна Драга, а ње нигде нема. (''Виче с врата''... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/12 | 125 | 0.992 |
23960 | Лепа була/7 | VII
МИЛА и ДРАГА
МИЛА (''с врата, весело''): И мајка је већ чула да ће доћи.
ДРАГА: Никад, никад, јеси ли чула? Све знам!
МИЛА (''изненађено''): Шта? Шта знаш?
ДРАГА: Знам да ће остати тамо!
МИЛА: Ко? Зар Паја?
ДРАГА: Да је већ нашао булу!
МИЛА: Ко, зар Паја?
ДРАГА: И да се потурчио!
МИЛА: Зар Паја? Потурчио се?!
ДРАГА... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/7 | 233 | 0.996 |
23948 | Срећа и људи | Насловна
ПРВА ПОЈАВА
ДРУГА ПОЈАВА
ТРЕЋА ПОЈАВА
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
ПЕТА ПОЈАВА
ШЕСТА ПОЈАВА
СЕДМА ПОЈАВА
ОСМА ПОЈАВА
ДЕВЕТА ПОЈАВА
ДЕСЕТА ПОЈАВА
ЈЕДАНАЕСТА ПОЈАВА
ДВАНАЕСТА ПОЈАВА
ТРИНАЕСТА ПОЈАВА
ЧЕТРНАЕСТА ПОЈАВА
ПЕТНАЕСТА ПОЈАВА
ШЕСНАЕСТА ПОЈАВА
СЕДАМНАЕСТА ПОЈАВА
ОСАМНАЕСТА ПОЈАВА
ДЕВЕТНАЕСТА ПОЈАВА
ДВАДЕСЕТА ПОЈАВА
ДВА... | [
"Срећа и људи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8 | 50 | 1 |
23959 | Лепа була/6 | VI
ДРАГА (''сама хода љутито''): Ао, була! Замотано була! Па јој само очи вире, а он нашао њу... ту проклету булу! А ја сам мислила да је то младић најбољи на свету. Да је... Да је... (''Смеје се љутито''). Ха, ха, ха! Какав ли ће изгледати, кад пође с њом? Цео свет ће рећи: «Гле оне буле, како иде!», а њега неће нико ... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/6 | 249 | 0.996 |
23953 | Лепа була/насловна | Илија Вукићевић
Лепа була
ШАЛА У ЈЕДНОМ ЧИНУ
ЛИЦА:
''Марко Петровић'', пензионисани чиновник
''Стеван Петровић'', његов син
''Мила'', Маркова кћи, заљубљена у Пају
''Драга'', њихова гошћа из Алексинца, вереница Стевина
''Паја Поповић'', Стеванов друг
Догађа се у Београду, код Петровића, за време Другог српско-турског р... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 46 | 1 |
23952 | Срећа и људи/насловна | Илија Вукићевић
СРЕЋА И ЉУДИ
ШАЛА У ЈЕДНОМ ЧИНУ
ЛИЦА:
''Макса Поповић'', чиновник у контроли
''Рокса'', његова жена
''Аца'', њихов син
''Евица'', њихова кћи
''Зорка'', њена другарица
''Мита Митровић''''Газда-Марко'', сеоски трговац
Догађа се у наше дане, код Поповића. | [
"Срећа и људи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 40 | 1 |
23961 | Лепа була/8 | VIII
МАРКО (''улази кроз главна врата и у пола гласа пева''):
„Свом султану пише саде:
««Слушај, царе, моје јаде!»»
И шта ти ја знам! (Скида шубару и остави штап). Све боље и све лепше! Ово ти сад вреди живети! Нећеш, бре, Османе сине, нећеш на ту страну! Стој! (''Задовољно''). Овај руски цар дрма! А да сам ја још нешт... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/8 | 329 | 0.997 |
23947 | Смрт Стефана Дечанског/17 | 3.
''РАНКО, пређашњи''
РАНКО: Помози Бог, куме! — Светлом краљу поклон од мене.
СВЕТКОВИЋ: Добро ми дош'о, Ранко, добро ми дош'о, куме, да те последњи пут загрлим, и аманет ти моја Зорка. Бог зна, шта је сутра чека. (''Полети му суза, он ју брзо обрише''). На моју душу и очи ме већ издају. Одкуд сузе у јунака?
РАНКО: Ш... | [
"Смрт Стефана Дечанског"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/17 | 679 | 1 |
23966 | Лепа була/14 | XIV
ДРАГА, СТЕВА, ПРЕЂАШЊИ
ДРАГА (''с врата''): Ево их! Ту су сви!
МАРКО и МИЛА: Сине!... Брацо! (''Грле се, љубе се'').
ДРАГА (''спази Пају''): А, ево оног господина!
МИЛА (''брзо''): Кога то?
ДРАГА: Што је казао за булу!
МИЛА: Па то је Паја!
МАРКО, ДРАГА и СТЕВА: Дакле, он!
ПАЈА: (''удари се по челу''): Ах, сад сам с... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/14 | 178 | 0.994 |
23970 | Под маглом/насловна | Алекса Шантић
ПОД МАГЛОМ
СЛИКА ИЗ ГОРЊЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ
МАРКУ ЦАРУ
ЛИЦА:
Јоксим - сеоски кнез
Станко - сеоски учитељ
Роган - сеоски кнез
Глигор - сеоски кнез
Мргуд - сеоски кнез
Вучић - сеоски кнез
Бећир-бег
Тахир-бег
Мноштво сељака. Жетеоци, жетелице и сеоска младеж.
Доба садње
Ова је слика први пут приказивана у Краљевск... | [
"Под маглом"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%BE%D0%BC/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 58 | 1 |
23956 | Лепа була/3 | III
ДРАГА (''сама''): Радићу, нећу ништа друго да мислим. (''Седа и узима платно''). И онако, кажу, нема доста руку, а посла и сувише. (''Ради''). Да ли може за њега да се каже: затворено смеђ, или баш црномањаст? Смеђ, црномањаст... смеђ, црномањаст! (''Вади слику из недара''). Има лепе очи... Врло лепе! (''Удаљи мало... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/3 | 442 | 0.998 |
23954 | Лепа була/1 | ПРВИ ЧИН
Соба код Петровића. Намештај прост. У дну позорнице и с десне стране врата. Насред собе стоји четвртаст сто, покривен белим чаршавом.
I
МАРКО, МИЛА, ДРАГА
МАРКО (''седи и чита новине и мимиком показује своје допадање''): Ех, ово вреди! Тако треба да буде!
МИЛА и ДРАГА (''Седе за столом испремају шарпију''): А ... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/1 | 569 | 0.998 |
23967 | Лепа була/9 | IX
ДРАГА, МИЛА, МАРКО
МИЛА (''задуваш''): Где си, за Бога?
ДРАГА (''исто''): Свуд смо вас тражиле!
МАРКО: Ехе, шта је то сад?!
МИЛА (''брзо говори''): Овде се не сме чекати! То се мора одмах.
ДРАГА: Што пре, што пре!
МАРКО: Шта је то сад опет?
МИЛА: Опасност за Пају!
ДРАГА: И за Стеву!
МИЛА: Ми морамо ићи тамо! Још, ва... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/9 | 270 | 0.996 |
23974 | Хасанагиница/насловна | Алекса Шантић
ХАСАНАГИНИЦА
ЛИЦА:
Хасанагиница
Златија - њихово дјете
Зерина - њихово дјете
Рашид - њихово дјете
Мерима - Хасанагина мати
Емина - Хасанагина сестра
Хамид - Хасанагин сеиз
Адем - Хасанагин капудахија
Хатиџа - слушкиња
Први момак
Други момак
Трећи момак
Момци
Ова драмска слика приказана је први пут у Српск... | [
"Хасанагиница"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 49 | 1 |
23965 | Лепа була/13 | XIII
ПАЈА (''преобучен'') и пређашњи
МАРКО (''устане брзо''): Гле сад! ? О, човече, кад те видех једном! (''Грле се''). О, мој Пајо! Мој голубе!
МИЛА (''збуњена''): Он! Сва дршћем!
ПАЈА (''Марку''): Свуд вас тражим. Већ има пола сата, како вас нигде нема! (''За се''). Још је лепша!
МАРКО: Какви Турци, како, шта!? А где... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/13 | 248 | 0.996 |
23955 | Лепа була/2 | II
МИЛА, ДРАГА
ДРАГА (''уз рад''): Има већ година дана, како га нисам видела.
МИЛА: Кога?... Зар Пају?
ДРАГА: Та откуд Пају?! Њега, знаш, и не знам и не познајем, већ Стеву!
МИЛА (''расејано''): А, да!... Имаће толико.
ДРАГА: Сигурно се изменио?... Како да кажем, сигурно је старији?
МИЛА: Ко? Зар Паја?...
ДРАГА: Та ниј... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/2 | 530 | 0.994 |
23980 | Освета (Алекса Шантић) | ОСВЕТА
ПРИЧА ИЗ НАРОДА
Неки сељак, кад је косио на својој ливади траву, спази једно легло (гнијездо) ласице. У леглу спаваху голи мали ласићи, али сами без своје мајке. Сељак се сагне и узме легло те га пренесе на друго мјесто, да га не би са непажњом какогођ косом утаманио. Сељак настави опет свој рад са косом. Наједа... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%28%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 286 | 1 |
23963 | Лепа була/11 | XI
СТЕВА и ПРЕЂАШЊИ
СТЕВА (''обучен као и Паја, за се''): Бога ми, то је она! (''Загледа је. За се''). Она! Али шта је с њом? (''Гласно''). Добар дан!
ДРАГА (''брзо скочи''): Боже мој! (''За се''). Он! (''Гласно''). Добар дан! (''За се''). А где му је була?
СТЕВА (''прилази''): Па, зар ни да се рукујемо? (''Пружа руку'... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/11 | 492 | 0.998 |
23988 | Пијанство (Владислав Петковић Дис) | ПИЈАНСТВО
Не марим да пијем, ал' сам пијан често
У граји, без друга, сам, крај пуне чаше,
Заборавим земљу, заборавим место
На коме се јади и пороци збраше.
Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако
Свет мојих радости, уморан, и моли
За мир, за спасење, за смрт или пак'о
Ја се свему смејем па ме све и боли.
И притисне очај,... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 145 | 1 |
23992 | На ономе брегу | НА ОНОМЕ БРЕГУ
† Јанку Веселиновићу
На ономе брегу што је над животом,
Тражио сам место где станује срећа,
И ишао дуго окружен лепотом
Из предела снова у пределе цвећа.
И ја сам се пео, уздизао горе,
Мислио сам да си на највећем вису,
И да плетеш венце, доносиш бокоре,
Да си сва у цвећу и самом мирису.
Али та је слика ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3%D1%83 | 83 | 1 |
23990 | Стара песма (Владислав Петковић Дис) | СТАРА ПЕСМА
За мном стоје многи дани и године,
Многе ноћи и часови очајања,
И тренуци бола, туге, греха, срама
И љубави, мржње, наде и кајања.
Све то стоји на гомили тренутака
У нереду, по прошлости разбацано,
Док њу време вуче некуд, некуд носи
И односи без отпора и лагано.
Немам снаге да се борим са временом,
Да одбр... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 171 | 1 |
23993 | Виолина | ВИОЛИНА
У тренуцима када тако клоне
И бол и нада, и младост и цвеће,
Кад страх и очај и судбина звоне
Самрт, која се неумитно креће
На моју љубав, на све жеље моје,
На моје небо, моју башту крина —
У тим часима нађу се нас двоје,
И тад плачемо ја и виолина.
У тренуцима када ветар мука
Оде нечујно преко моје главе,
И по... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 146 | 1 |
23989 | Она, и њој | ОНА, И ЊОЈ
Тамо где зима и лето, пролеће и јесен влада,
Где човек живи у борби са људима и самим собом,
Где безазлена невиност вечито пати и страда,
Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.
Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру,
Где се осмех и суза укрстили над твојом главом,
Где ти је лепота смело краси... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%B0%2C_%D0%B8_%D1%9A%D0%BE%D1%98 | 218 | 1 |
23958 | Лепа була/5 | V
ПАЈА, ДРАГА
ДРАГА (''за се''): Ко ли је овај војник?
ПАЈА: Добар дан! (''За се''). Бога ми, врло лепа.
ДРАГА: Добар дан! (''За се''). Није ружан човек.
ПАЈА: Ја сам дошао да... т. ј. ја тражим господина Марка.
ДРАГА: Он није код куће.
ПАЈА: Тако! А Ми... то јест, његова кћи?
ДРАГА: Није ни она.
ПАЈА: Тако! Опростите,... | [
"Лепа була"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0/5 | 1,202 | 0.999 |
23994 | Химна (Владислав Петковић Дис) | ХИМНА
Oдмани руком и загази бару
Што мили, тече, као живот мека,
Сарани разум, и удиши пару
С поднебља глиба што те свуда чека.
И пусти трулеж нека слепо гази
Љубав и душу, и натапа струну;
Задах нек на те своју сенку плази
Високу, крупну, као злоба пуну.
Одмани руком и затвори око,
Црвљиво доба нека нагло тиска
Спомен... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 93 | 1 |
23991 | Песма (Владислав Петковић Дис) | ПЕСМА
1.
У нехату и немару дани иду и пролазе,
И лагано све се губи, изумире и пропада,
И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе;
По сумраку сањарија пустош спава, мир свуд влада.
Покидани, растурени сви листови из живота:
Бесно их је разбацао по прошлости ветар мука;
Још ја стојим, кржљав израз свих болова и стра... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 267 | 1 |
23981 | Крадљивци | КРАДЉИВЦИ
У лијепој горама окруженој вароши А..., живио је један богат човјек по имену Лука. Њему је Бог дао свега, могао је живјети сасвим безбрижно. Али, и покрај толиког богатства, бјеше ипак незадовољан, јер не имађаше од срца порода. У истом мјесту налазаше се и један сиромашан али врлинама обдарен младић, Милан. ... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8 | 1,137 | 1 |
23996 | На очевом гробу | НА ОЧЕВОМ ГРОБУ
Госпођици Р. Г.
Оче, ево опет мене.
Твоја цура тражи тебе:
Сад је болна, нагло вене:
Не познаје данас себе.
Откад нисам била овде!
Светло цвеће већ мраз дене!
Ја сам једва дошла довде.
Твоја цура нагло вене.
Хтела сам ти рећи само...
Ах, ал' суза гуши, дави!
Како ти је, оче, тамо?
Твоју цуру што остави?... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83 | 103 | 1 |
23997 | Огледало | ОГЛЕДАЛО
Кроз свест и нерве чујем да корача
Сенка тишине и нејасна мира,
И густа магла лагано се збира
У покров бола, у завесу плача.
Осећам додир трулог огртача,
Себе, да идем из овог оквира,
И влагу земље, да линије спира,
Док шапат први буди се и јача.
Гледећи како изумире време
Слепоме телу, што га инстинкт крепи,
... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE | 82 | 1 |
23995 | Разумљива песма | РАЗУМЉИВА ПЕСМА
И на овој земљи живот ме опија.
По њој када лутам моје мисли бледе,
Губе се у небо, у свет хармонија,
У облак, у звезде, невине погледе.
На њој оно место мене само плени
Где станује љубав, где је радост млада,
Пролазна и лепа, к'о цвет драгоцени,
Као престо снова, као живот нада.
Не марим иначе за живот... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 109 | 1 |
23998 | Њено име | ЊЕНО ИМЕ
Кад склопим очи — и то једном биће —
Нестаће свести где су моје биле
Идеје, мисли; и покров од свиле,
Поклопац, земља тело моје скриће.
Видети нећу зору када свиће,
Молитву, сузе оних који цвиле,
Ни влагу, црве што по мени миле,
У облик иду час дубље, час плиће.
Све ми се чини да пре него вео
На мисли, снове и... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%B8%D0%BC%D0%B5 | 90 | 1 |
23987 | Пред капијама Св. Петра/1 | ''(Први сунчани зраци. У позадини, високо, диже се и трепти црвено-златна фасада. Уза њу преко смарагдових зидова башта превесиле се гране са зрелим плодовима јабука, наранача, лимунова, шипака, белог и''''руменог грожђа, док уз то висе и завесе ладолежа са снежним, плавим и пурпурним бронзама из којих провирују, где-г... | [
"Пред капијама Св. Петра"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B2._%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0/1 | 764 | 1 |
23983 | Амазонка | АМАЗОНКА
- ЦРТИЦА ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ -
Баш био снијег као и данас.. Студено, брате, да ти срце пуца. Ударила божја мећава, па не да око отворити. На путовима стоје сметови за два човјека, па изгледају као брежуљчићи бијели. Помамио се вјетар, па се дигао дим од снијега, е не видиш пред собом ама ништа.
Ја сам се враћао из ... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | 1,336 | 1 |
24000 | Идила (Владислав Петковић Дис) | ИДИЛА
Река тече мирно, благо; вода блиста;
Сунце сија, звоно лупка, овце пасу;
Поветарац лако гази преко листа;
Одмара се и сам ваздух у том часу.
На ивици од обале човек спава:
Лепо момче, лице свеже, црте здраве;
А већ доле вир је дубок, вода плава;
Рибе мале лова траже, излет праве.
Чобанин се тако смеши мило, боно!... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 155 | 1 |
24001 | Војиславу (Владислав Петковић Дис) | ВОЈИСЛАВУ
(Приликом откривања његовог споменика 1903)
Снев'о си о срећи коју човек нема,
У мислима својим пратио си дане
Изумрле давно, и време што спрема
Да разастре покров свуда, на све стране.
Глед'о си у прошлост за тобом што спава.
Под дахом живота она некад беше:
Сад је мирна, нема к'о пучина плава,
Као уста драг... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 149 | 1 |
24007 | Г. | Г.
Ходи. Остави све што је за нама.
Нека наш сусрет покрије минуте,
Велике мисли по којима ћуте,
Где живот иде кô јесен гранама.
Поноћ и сунце одјек су менама.
Заволи себе кроз несреће круте
И мене с њима. Нек лепоти путе
Покаже младост док је још са нама.
Осмехом душу и ране заклони.
Запали чула. Нека срце тако
Пређе ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93. | 85 | 1 |
24008 | Бол и стид | БОЛ И СТИД
Драга и ја на забаву неку,
Са облака, где нам љубав била,
Кренули се: падала јој свила,
Ход и осмех у музику меку.
Остависмо будућност далеку,
Дан вечности, покрајину вила,
Места кондор где развија крила,
Да би стигли на игранку неку.
Уиђосмо у дворану журно.
С наших лица још се небо сија.
Нисмо знали за жив... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB_%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B4 | 77 | 1 |
24005 | Виђење (Владислав Петковић Дис) | ВИЂЕЊЕ
Ноћас када сам ја спавати хтео,
Жељан да тело уморно одмарам,
Дух старе среће обузе ме цео,
И ја сам пошô срце да отварам.
Из снова прошлих, пријатних кô дýге
Нисам видео овај живот груби,
Већ моје небо, мој завичај туге
И тебе с венцем што ти косу љуби.
И тебе с венцем. А туга се сплела
У тајну жељу, пуну нежне... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 153 | 1 |
23999 | Највећи јад | НАЈВЕЋИ ЈАД
Ја знам једну песму као зима 'ладну,
Коју мирно слушам на прагу јесени,
При заласку лета и снаге у мени.
Ја знам једну песму као зима 'ладну.
Ја знам једну песму, и њу данас слушам
У одмору моме, кад се сутом спушта;
И осећам да ме мој полет напушта.
Ја знам једну песму, и њу данас слушам.
И та песма носи м... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B4 | 322 | 1 |
24009 | Први загрљај | ПРВИ ЗАГРЉАЈ
Загрљена лепотом, и умна,
Бледа као туга, месечина,
Израза божанства разумна
И дубоког као помрчина,
С крилима полутаме,
Крај клавира
Седи и свира
Комаде осаме.
Свирала је несрећу сонета
И свих срдаца куцала што су икада,
И свих срдаца којима планета
Љубављу сијала није никада.
Свирала је: венац снова,
И в... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D1%80%D1%99%D0%B0%D1%98 | 212 | 1 |
24006 | Променада | ПРОМЕНАДА
Kроз отворен прозор, несташан и мио,
На завесу ветрић невидљиви слеће,
И њоме се игра безбрижан и чио;
Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће.
Над земљом је сутон; а свуд по пучини
Тишина се дигла да спокојством лечи:
И у томе часу мени се учини,
Да звук један дође, носи твоје речи.
Звала си ме себи. Ја се нис... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | 326 | 1 |
24015 | Прича (Владислав Петковић Дис) | ПРИЧА
У ноћи тако кад никога нема,
И када људе, заједно са злобом,
Заборав узме, мисао се спрема,
Да приђе теби и говори с тобом.
К'о дуга небом после многе кише,
И моја нада појави се тада
Над љубављу ми, и лагано брише
Дубоки очај и трагове јада.
И твоја слика, као звезда среће,
Прилази мени: и ја видим тебе
Далеко, ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 120 | 1 |
24013 | Под дудом | ПОД ДУДОМ
Малаксао, ломан, сад одмарам тело,
Далеко од тебе, на сенци од дуда;
Разлио се ваздух и прамење бело,
Дан врео и топал, мртвило је свуда.
Загрљен умором и покривен прахом,
Младост још ме штити и мис'о о теби:
Љубав, бол и жудњу, заједно са страхом,
Ја у души носим, ја носим у себи.
Шта ли радиш сада, је ли, н... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%B4%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC | 149 | 1 |
24012 | Под прозором (Владислав Петковић Дис) | ПОД ПРОЗОРОМ
И синоћ сам био поред твога стана.
К'о болник кад дише, киша једва тече,
Лишће шушти, плаче, с мокрих, црних
грана;
Суморно и мутно спустило се вече.
Улица је била покривена мраком,
Кровови и куће тонули у тмину.
И ја сам се крет'о лаганим ,кораком
Као чувар мртвих кроз алеју њину.
Бојажљиво приђох до проз... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 138 | 1 |
24014 | Утеха (Владислав Петковић Дис) | УТЕХА
Мисао се губи, нестаје и тоне
У долини плача, где се нада купа,
Где страдања живе, где се сузе роне
И где точак патњи клопара и лупа.
И док мис'о спава, клонула, у миру,
Извија се љубав на крилима ноћи,
И са собом носи разлупану лиру,
И креће се, лебди по мојој самоћи.
Као ехо среће, без шума и гласа,
Преко тајни... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 130 | 1 |
24002 | Прва звезда | ПРВА ЗВЕЗДА
Већ се губи свело лишће с грана,
Песма тица и ведрина ствари:
Прилази ми ход јесењих дана,
И дах тужан обамрлих чари.
И док земља мирно прима цвеће,
Као ваздух умрле цвркуте,
Моја мис'о лагано се креће
Кроз гробове у мртве минуте.
Гледам доба изгубљено, тавно,
Где у хладу бајки се одмара;
Видим прошлост по'... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0 | 677 | 1 |
24010 | Сећање (Владислав Петковић Дис) | СЕЋАЊЕ
1
Често пута кад те видим гредом
Да корачаш хладна, мирна, строга,
Увек иста, увек с умним гледом,
У тренутку успомена многа
Оног доба, ког сад више нема,
Јавља ми се као бајка бледа;
Ја осећам да се прошлост спрема,
Да ми, мртва, живот приповеда.
Ја осећам њу и песму једну,
Што је младост к'о свој терет има,
Пе... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 553 | 1 |
24016 | Оргије (Владислав Петковић Дис) | ОРГИЈЕ
Пијемо нас неколико пропалих луди
И полусвет:
Без свега, и без радости; мада нам груди
Чезну за цвет.
Звуци виолина, вино, јак додир жена
Дају нам пир,
Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена,
Умрли мир.
Музика с песмом пружа нам старе јауке,
Опела траг;
Загрљај, занавек наше скрштене руке
И живот наг.
У самоћи ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 154 | 1 |
23977 | Пошљедњи пољубац | ПОШЉЕДЊИ ПОЉУБАЦ
I
- Устајте, дјецо! Здравко! Борко! Миливоје! Милутине! Растко! Спремајте се! Од честитога кнеза дош'о је глас и налог, да се све диже, ко се дићи може и да иде на Косово равно, а ко не дође: у дому му ништа не остало; у пољу му не родила шеница бјелица; не имао од срца порода и све му проклето било, к... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86 | 2,362 | 0.997 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.