id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
24017 | Слутња (Владислав Петковић Дис) | СЛУТЊА
Небо мутно, издубљено, кобно;
Дан убијен притиснуо боје,
Светлост, око; и мртвило гробно,
Мир и страва око мене стоје.
Кроз природу, преко дрва, ружно
Јесен иде; голе гране ћуте.
И црнило обавило тужно
Кору, видик, време и минуте.
Бол клонуо; магла и брегови
Носе мис'о... и жеље се крију;
Тамне слике, бледе као ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D1%82%D1%9A%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 110 | 1 |
24019 | Јесен (Владислав Петковић Дис) | ЈЕСЕН
Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму
Иде, мили сумаглица, влага хладна,
Земља мокра и црни се к'о страст гладна.
Где-где само суве сенке голих грана
К'о костури од живота, мртвих дана.
Свуда земља; видик пао. Влажна тама
По звуцима, преко мира, лежи, спава.
И тишина у долини заборава
Мирно труне. Нигде ничег што... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 67 | 1 |
23984 | Љубав сиротице | ЉУБАВ СИРОТИЦЕ
- ЦРТИЦА ИЗ МОСТАРА -
Управо јој је кућа била у нашем сокаку, одма трећа врата. Познајем је као себе; а како и не би, кад сам, да кажем, и одрастао с њом?
Та колико смо пута, као дјеца, иза прољетне кише брчкали су у локвама и једно друго прскали водом!
Као да је и сад гледам: у малој танкој кошуљици, бо... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 1,848 | 1 |
23978 | На гробу љубави | НА ГРОБУ ЉУБАВИ
- НОВЕЛА -
Има једна тица мала, која ми сваког прољећа долети на прозор, па ме својим њежним цвркутањем измами у густу шумицу и уз жубор бистријех поточића прича ми, шта је све видјела и доживила.
Она је од вајкада и нема смрти.
Ја волим ову малу бесмртну тицу,
па ево да вам причам, шта ми је она овог п... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 2,641 | 0.997 |
24018 | Предграђе тишине | ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ
Ја видим, збиља, да већ немам снаге
Да волим, патим и да ишта желим;
И не знам више за спомене драге,
За пали живот са ружама свелим.
Ја не познајем сад ни она доба
Кад устајаху духови из гроба.
Истина, ја знам да све суве гране
Пролеће некад грлило је холо;
Истина, ја знам и за оне дане
Кад сам се над... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5_%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 193 | 1 |
24021 | Песма без речи | ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ
Eво данас умор пао на ме.
У очима поглед заборава,
Моја свест ми, у даљини таме,
И дух, к'о цвет у јесени, спава,
И дух спава. Ја не појмим сада
Да л' је било живота, и када?
Сјај и боли по'абани.
Дуге нема у сутону;
Не виде се ноћи, дани:
Моје доба све утону
У сан што ми сад не смета;
Немам више свог те... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8 | 176 | 1 |
24011 | Плаве мисли | ПЛАВЕ МИСЛИ
О што си, зашто занела се тако?
Зар не чу ветар да о прозор бије,
С њим моја слутња, моја чежња, нада,
Страх у даљини? Знадох да си млада,
И тако лепа. О зашто је, рако,
Ти бар не виде да за тебе није?
О ниси, знам ја; знам да ниси могла,
Ти, рако добра, црна и дубока,
Отићи икад до меке постеље,
Узети собо... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8 | 730 | 1 |
24022 | Престанак јаве | ПРЕСТАНАК ЈАВЕ
Долазе дани и ноћи без јаве,
И као сенке, без шума, нестају;
У сну, пролазом око моје главе
Сви догађаји и стварност престају.
Долазе дани и ноћи без јаве.
Сад не познајем израз божјег света
И немам појма за мисли и боје;
Небо и земља више ми не смета,
Као ни љубав, к'о ни ране моје.
Сад не познајем изра... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5 | 201 | 1 |
24020 | Волео сам, више нећу | ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ
† Милану А. Симићу
Каткада снага крвљу ми проструји
И пробуђена жеђ живота, да ме
Изведе мало из глуве осаме,
Где живи зима и мртви славуји.
И ја остављам видик стар, без мена,
Велику сенку што је пала на сан
Бола и среће, на шум река јасан,
На лишће, жеље и траг успомена.
По мртвом дану месечина б... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE_%D1%81%D0%B0%D0%BC%2C_%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D1%83 | 368 | 1 |
23976 | Оче благослови | ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ
- ПРИПОВЈЕТКА ИЗ МОСТАРА -
Е ко би се могао надати, да ће газда Симина шћи Ковиљка, коју он воли као зеницу ока свога, поћи за коровођу, коме је сав иметак у виолини!?
По цијелом Мостару пукао глас, а та новост бијаше женама главни предмет разговору.
Баш је била неђеља, кад се из цркве навратих мало код ... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B5_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 3,116 | 1 |
23979 | Друг (Алекса Шантић) | ДРУГ
Стеви Жакули
Сахранисмо га...
На новоуздигнуту хумку падали су златни увеоци што их вјетар доносаше са оближњих маслинових и смоквиних грана, а пошљедња опраштајна пјесма губила се у хладном сумраку новембарског предвечерја.
Уском стазом гробља враћала се је поворка разних лица, само он једини, тај "јадни" Јово, с... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3_%28%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 3,683 | 1 |
24023 | Са заклопљеним очима | СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА
Понова ево ја налазим себе
У плодном крају старога незнања;
Понова ево осећам потребе
За пали тријумф бола и надања
И илузија, и за све потребе,
Сарану цвећа, жеља и страдања.
Умире ветар равнодушне смрти
Тамницом звезда, мојом кућом мрака;
Умире немар, што је знао стрти
Места молитве, суза и облак... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 474 | 1 |
24024 | Коб | КОБ
То рећи данас ја не умем више,
То што ме боли и болове гуши,
То што ми поглед као облак брише,
То што ме труне, што ми снагу суши,
То зашто сан мој на сан не мирише.
Једва се сећам да сам бољи био,
Једва осећам зло како ме стеже;
Изгледа да се пут живота скрио,
И нека рука да злокобно веже
Мој дух за земљу и за све... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B1 | 395 | 1 |
23982 | Мајчина суза | МАЈЧИНА СУЗА
Кад су зимне ноћи у нас, сједи се за дуго. Искупи се у једну пријатељску кућу младежи, а буде и стараца. Старци обично причају и казују младежи своју прошлост. Тако ти се и ја десих једне зимске ноћи код врлог старца Драга. Ту се бијаше још доста младежи стекло. Старац Драго почео нам је причати. Мене је т... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0 | 3,579 | 1 |
24025 | Распадање | РАСПАДАЊЕ
Сад немам више оне старе плиме
За бол и љубав; нити данас расте
Цвеће слободе и осећај зиме,
Као ни жеља за јесен и ласте.
Сад немам више оне старе плиме.
Сад немам више очију за дýге,
За ведре боје облака и снова;
Сад немам више сутона и туге,
Ни сенку среће, ни шапат брестова.
Сад немам више очију за дýге.
... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 312 | 1 |
23971 | Под маглом/1 | ''(Ведар јулски дан. У дну виде се висока брда и планине. У њиховом подножју раштркане колибе, међу којима се диже једна црквица и џамија. Пред колибама поље, по коме се таласа зрело жито и турчинак. У пољу с лијеве стране, на једној ледини, под бријестом, сеоска младеж баца се камена с рамена. Жетва је. Жетеоци и жете... | [
"Под маглом"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%BE%D0%BC/1 | 3,432 | 1 |
24026 | Прва песма | ПРВА ПЕСМА
У овоме свету, испод неба овог,
Ја сам тебе срео једног топлог дана,
Са тамном радости због познанства новог.
Још је било сунца и зелених грана,
Ал' мирис пролећа ветрови разнеше,
К'о и свело цвеће плавих јоргована.
Мени ништа тада познато не беше:
Ни самоћа твоја, твој живот у страви,
Ни молитва с усни које... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 202 | 1 |
24028 | Седма песма | СЕДМА ПЕСМА
Прошли су априли.
И ми нисмо више
И нећемо бити оно што смо били.
Све тише и тише
Подносимо дане,
Овај видик сунца и магле и кипте.
Ту су руже знане
И промена иста,
Само наше песме већ су по'абане.
Данас нам не блиста
Као некад, пређе,
Победа и љубав и будућност чиста.
Дошли смо до међе.
Још једино јава
Сећ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 138 | 1 |
24027 | Трећа песма | ТРЕЋА ПЕСМА
Нема више дана, ни ноћи, ни ствари,
Где не видим тебе, твој усамљен лик
И поглед што мирно ни за чим не мари.
Свако јутро, вече, тишина и крик
Доносе ми тајну коју носиш сама;
И Док небо, земља, сâм тичији клик
Причају о нади што ти крије тама,
Јављају се мисли, где си увек ти;
Мисли, и још борба с небом и ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 207 | 1 |
24029 | Глад мира | ГЛАД МИРА
Саранио сам љубав к'о дан црне шуме,
К'о дубине остареле непознати мрак:
Саранио сам љубав што се не разуме.
И остављајући споро своје среће знак,
Са наслоњеном главом о мртве априле,
Ја осетих тада пораз, гроб и задах јак.
К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле,
Заборав ће сад падати на спомен и сан,
На одиг... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B4_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0 | 228 | 1 |
24031 | 17 септембар 1912 године | 17. СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ
Освојиле небо планине облака,
Хладан ветар дува и сунце је зашло.
Време кобног страха, невидљивих рака,
Аветиња коло отаџбину нашло.
И док иду споро неизвесни дани,
Напрегнуте пажње сваки очекује,
Како се привлачи њему гост незвани,
И како га земља мртвог дочекује.
Како гост незвани, огрнут у... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/17_%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1912_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 150 | 1 |
24030 | Ми чекамо цара | МИ ЧЕКАМО ЦАРА
Понели смо у рат своја срца мушка,
Сузе седе косе, загрљај девојке,
Осмех деце своје и сан што их љушка,
И веру у Бога, пушке и тробојке.
Знајућ ко нас зове, и зашта, и куда,
Научисмо брзо како да се гине:
Из борбе у борбу, са победом свуда,
Ми смо нашли земље старе царевине.
Обишли смо места световна и ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 200 | 1 |
24033 | По гробовима | ПО ГРОБОВИМА
Jа немам сузе за оне младиће
Што су остали кланцима и пољем;
Све друг до друга као једно биће,
К'о једна жртва нараштају бољем.
Ја немам сузе за оне младиће
Што су весели пошли из свог стана,
К'о да их зове за границом коло:
Њине су груди пуне светлих рана,
На које душа прнула им холо.
Ја немам сузе за тај... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 200 | 1 |
24032 | Прва песма среће | ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ
Моје срећне очи народу се диве,
Што оствари снове, дуге пет столећа,
Што унесе опет дух древног пролећа
У равнице пусте и гудуре сиве,
И обнови дане што подижу живе.
Пет векова, црни' као пет гаврана,
Пали су по земљи, у крваве воде,
Уз музику смрти и химну слободе,
Уз кораке моћне историјских дана,
Уз... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5 | 247 | 1 |
24039 | Испод зезде срећа | ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ
Позваше нас у рат сви гробови стари,
И заветна мис'о, и божија воља,
Дух великог цара, опали олтари,
Јаук са Вардара и Косова поља.
Позваше нас браћа из мртвих равница,
Понижене сестре и клонуле груди,
Јаворове гусле покиданих жица,
Закопана звона, оковани људи.
Кад је час куцнуо, ми пођосмо смело,
В... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0 | 185 | 1 |
24034 | Споменик | СПОМЕНИК
Са очију мојих сан лагано иде,
И душа се буди. И Док расте јава,
Израсли гробови сад се лепо виде,
К'о далека брда кроз поднебља плава.
Нека чудна радост и ново буђење!
Као да су дани страшни, али прошли,
Као да су слава, рат и мучно бдење
Били сан велики, да су из сна дошли.
Све се то десило к'о у наглом хуку... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 214 | 1 |
24038 | Уздах са Дунава (Верзија 2) | УЗДАХ СА ДУНАВА
(За дечија уста)
На Калемегдану, поред старог града,
Где Београд грле и Дунав и Сава,
Једно Српче гледа земље наших нада,
Што их тајно крије та даљина плава.
Огромна равница пред њиме се пружа,
Несрећна и лепа, као српска туга,
У тој земљи има и поља и ружа,
Ал' слобода само тој се земљи руга.
Столећима... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%85_%D1%81%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%28%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_2%29 | 185 | 1 |
24041 | Просто име | ПРОСТО ИМЕ
Кроз моју душу прошла су два рата,
Два стара орла завета и славе,
Прошла су црна, засићена јата,
Пали крсташи и заставе праве.
Кроз моју душу прошле су све трубе,
Добоши, песме и крваве сече,
Хиљаду срца што гину и љубе,
Дан пун гробова као звездâ вече.
Кроз моју душу прошли су пукови,
Еполете, сабље и шињел... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE_%D0%B8%D0%BC%D0%B5 | 138 | 1 |
24040 | Са крином у руци | СА КРИНОМ У РУЦИ
Када буде легло поколење моје
С њим ћу и ја лећи на крило Вардара,
Под пространим небом отаџбине своје,
У одблеску душе великог ратара.
И ми ћемо лећи у косовске снове,
Између цркава и старих џамија,
Народних песама и слободе нове,
Двоглавих орлова и црних шамија.
И ми ћемо лећи лицем према Богу,
Са тр... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%83_%D1%80%D1%83%D1%86%D0%B8 | 125 | 1 |
24035 | Звона на јутрење | ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ
Увек у средини која рани чамом,
Ја нисам веров'о да ће доћи икад
Растанак са пустом и суморном тамом;
Веров'о сам сунце доћи неће никад.
Сунце доћи неће дане да озари,
Да застали живот покрене на боље,
И земљу коју су повели возари,
Неутешно мали и болесне воље.
Веров'о сам да ће мој нараштај заћи
За н... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | 267 | 1 |
24042 | Цветови славе | ЦВЕТОВИ СЛАВЕ
Они спавају сви до једног, редом,
У плитком гробу, нескрштених руку,
Без свог покрова и под тешком бедом,
И труну мирно као у сандуку.
Они спавају, несебични, благи,
С ранама живим и мртвим очима,
Велике душе као камен драги,
Вечита песма коју им отима.
Они спавају, ти наши синови,
У својој крви, безбрижн... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5 | 117 | 1 |
24036 | Са Куманова | СА КУМАНОВА
(истинити догађај)
У једноме крају старог Београда,
После тол'ких дана опет гледам њега:
Насмејана, ведра, лица увек млада,
Које му сад краси из рата белега.
Шетајући дуго, уз долазак мрака,
Причао је мени он, капетан војни,
Кога су бојеви дигли до јунака,
А случај не хтеде да буде покојни —
Причао је ствар... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0_%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | 286 | 1 |
24037 | Уздах са Дунава | УЗДАХ СА ДУНАВА
(За дечија уста)
На Калемегдану, поред старог града,
Где Београд грле и Дунав и Сава,
Једно Српче гледа земље наших нада,
Што их тајно крије та даљина плава.
Огромна равница пред њиме се пружа,
Несрећна и лепа, као српска туга,
У тој земљи има и поља и ружа,
Ал' слобода само тој се земљи руга.
Столећима... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%85_%D1%81%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0 | 193 | 1 |
24051 | Поента | ПОЕНТА
Jедва чекам вече да и мени сване
Јер ја немам дана. К'о пустаром песак
Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак,
И види се живот, зима к'о две ране.
Младост и све цвеће створи се пред оком.
Ја осећам из њих како бол се вије:
Замириса уздах из оног што није,
Што остаје, труне, у сну у дубоком.
Ал' земљи ће сунце ве... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0 | 87 | 1 |
24047 | Први сусрет | ПРВИ СУСРЕТ
Једно послеподне — не сећам се које —
Ишли сте лагано и погнуте главе,
А око Вас ваздух, светлост и мир стоје,
А над Вама небо боје јасно плаве.
Сенку и с њом мене водили сте собом...
Силна дрскост беше овладала мноме;
Ја сам само знао бити њеним робом —
Да Вас пратим, гледам на домаку своме.
На уличном угл... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82 | 97 | 1 |
24043 | Штапови и штаке | ШТАПОВИ И ШТАКЕ
Да се поклоним пред вама, јунаци,
Што сад носите штапове и штаке:
Новоме добу ви сте светли зраци,
К'о многи живи, као многе раке.
Да се поклонимо одано и смерно
Пред вама, што сте ране без лека
Примили на се к'о знамење верно
Истинске службе, пробуђеног века.
Да се поклоним пред вама, што сада
На сваки... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B8_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B5 | 173 | 1 |
24044 | Многих неће бити | МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ
Када нам синови дођу са бојишта,
Запојени славом, к'о мирисом цвеће,
Уморни и лепи и жељни огњишта —
Многи што одоше на ратна војишта,
Вратити се нама, вратити се неће.
Они су остали испред Куманова,
Мердара, Прилепа и око Битоља,
Као мртва стража поколења нова,
К'о живи гробови, као златна слова,
К'о ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8 | 205 | 1 |
24053 | Песма без имена | ПЕСМА БЕЗ ИМЕНА
И дошли дани тегобни, мучни,
За љубав, мисли, за жеље моје —
К'о мутни, модри облаци тучни
За небо, светлост и плаве боје.
За муке, грехе, невољу, мене,
Они су знанци одавно стари;
У друштву с њима гаси се, вене
Понос и полет, младост и чари.
Болесне, бледе, поспале тако
Нада и вера, и бол утрн'о;
У мра... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 97 | 1 |
24048 | И тако | И ТАКО
Eто сузâ баш никако!
А радо бих ја оплак'о
Свој Вавилон — старе дане
И све наде — затрпане
Са животом; али тако
Сузâ нема баш никако.
Много суза о да ми је
Да их око плаче, лије —
Да прелије мисли, снове,
Љубав, младост и болове —
И све мртве... па и желе!
Чини ми се кад бих плак'о —
То би било тек весеље!
... А... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE | 119 | 1 |
24045 | 11. август 1913. године | 11. АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ
Долазите данас уз добоше, трубе,
Као кад сте пошли за слободу брата,
Само што вас сада венци славе љубе,
И што долазите из два срећна рата.
Ваша жарка љубав и витешке груди
Донеле су веру и времена боља,
Велика и светла, без страха и студи,
И испуњен завет са Косова поља.
Кроз топовску рику и ди... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/11._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_1913._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 163 | 1 |
24049 | Са шетње | СА ШЕТЊЕ
На корзоу јуче тек је вече пало,
Немарно и мирно шетао сам тако;
Дан је с нешто влаге — оно света мало
Модерно је ишло — мувало се јако.
У пролазу ђаче познато ми, смерно,
С осмехом на лицу, у респекту многом,
Правећи гримасе, к'о псетанце верно,
Дубоко се јави шеширом и ногом.
Ја окренух главу. Јер и на шта к... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0_%D1%88%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B5 | 111 | 1 |
24054 | Погреб (Владислав Петковић Дис) | ПОГРЕБ
Полагано спровод иде...
Киша сипи, прска блато;
Лица влажна, сетна, бона;
Тихо, тешко звоне звона.
Са погледом, к'о сањивим
Моја драга бледа, нема,
Иде тако... Спровод овај
Њеног драгог гробу спрема.
Рака стоји отворена;
Гробар прима... Врисак, сузе;
По сандуку тутњи, пада —
Твоју љубав земља узе.
Заплакати ниси... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 106 | 1 |
24046 | Ту је већ земан | ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН
Осећам често, у сатима мучним,
Језиву сабласт, к'о из црне приче,
И очи њене са погледом жучним,
И глас промукли, што смрт само криче.
Осећам често, у сатима мучним,
Језиву сабласт како пропаст плете
За народ што је из свога страдања
Подиг'о престо отаџбине свете,
Олтар слободе и небо надања.
Језива саб... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83_%D1%98%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D1%9B_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD | 243 | 1 |
24050 | Познанство | ПОЗНАНСТВО
Милостива госпо, пардон по шест пута!
Сукњу мало више држи рука мала,
Па се жипон види и ципела жута.
Опростите, али — подвеза вам спала.
У најмању руку, свет је овај злобан;
Узеће вас на зуб — пошалица ту је,
И ко може знати какав удес кобан
Најближа будућност спрема вам и снује.
Ако ништа против ви имали н... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 198 | 1 |
24055 | Живот (Владислав Петковић Дис) | ЖИВОТ
Уста се смеше; очи гледе боје,
Људе и даске. Већ клонуло тело;
Дише се тешко; дрхте руке моје;
Очи гледају... чека се опело.
Није још дуго — доћи ће и оно,
Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео
И много света. Удараће звоно.
И ја ћу затим иструнути цео.
Нестаће тада свег што моје беше:
Покрета, лица, и косе, и крви;... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 198 | 1 |
24057 | Поглед (Владислав Петковић Дис) | ПОГЛЕД
I
Идеали, чежње, амбиције, страсти,
Нада, осмех, радост и њени извори,
И све што човека поткупљује, мити,
Да корача, иде, креће се и бори.
Одвугло од влаге мутних, горких дана...
Нек престане живот и сви моји дани!
Ил' не, нека трају док их смрт не склони —
Док се мрак не спусти и дух ми сарани.
Све што је у мен... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 243 | 0.988 |
24056 | Посета (Владислав Петковић Дис) | ПОСЕТА
Дремеж пао на бол, мисли — жеља нема;
Душа као сва у телу; умор стеже
Ноге, руке, очи, главу и све дрема;
Апатија и клонулост миру теже.
Апатија и клонулост — речи ствари;
А досада преко свега мили, тиска,
Тежња среће видна, празна — нигде чари,
Нигде ичег да се жали, да се иска.
Јутро, подне, вече,
Небо мутно, ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 307 | 1 |
24052 | Како ми је | КАКО МИ ЈЕ...
I
Од некога доба изгледа ми као
Да ће се моје замутити око;
Душа и желе и све што сам знао
Губи се, пашће у мрачно, дубоко.
Миран сам: ни трун срџбе или чега
Што прави смешним немоћне и јадне;
Смрт, вечно жива, будућност је свега —
Свег што рођењем у колевку падне.
Некад, док младост, пролазна и блудна,
В... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5 | 561 | 0.995 |
24064 | Иду | ИДУ
Oчи им вире из гробнице страха.
Без душе. Црни к'о подигнут гроб.
Усне препукле од врелог даха.
Над сваком главом надвила се коб.
Уместо звона, ударају срца:
Звоне на ужасе. У ваздуху лед.
Невиност срећна пред понором грца.
Старост поцрне, човек поста сед.
А иду они, посланици пакла.
Напред корача побеснео пир.
Тре... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D1%83 | 92 | 1 |
24060 | III (Владислав Петковић Дис) | III
Ал' пропаст туђа није мој сан
А ни освете душа ми неће.
Да је да зађе крвави дан,
И смех крвави, крваво цвеће,
И да је да се најзад јави она.
... Откуд, да баш сада ударају звона?
Што л' је то тако? Одавде чак
Привиде ми се три бледе главе,
Три бледе главе и покров лак,
И покров велик, изаткан од страве.
Три мртве ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/III_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 195 | 0.995 |
24058 | I (Владислав Петковић Дис) | I
Не јавља ми се. А има кад.
Сем ако спава, ако не дише,
Десет месеци равно је сад
Од растанка нам, откако не пише.
Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о.
Десет месеци од мене моји су далеко.
Пре тол'ко ја сам оставио њу,
Завичај, децу и дом свој лепи.
Тад зима беше, сад жита зру.
А она не пише, а душа стрепи.
Залуд право... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/I_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 185 | 0.995 |
24062 | Погинули дом | ПОГИНУЛИ ДОМ
Без песама, жеља, потреса и смеха,
Сарањени звуци, зима и топлота.
Двориште је црно, црна је и стреха.
И црна су окна к'о црна доброта.
И дању и ноћу обавија патња
Мртав дом живота, као одјек ствари.
Чини се да и сад му силази пратња
За шум чим се јави, за поредак стари.
Двориштем су кратке и дубоке стазе,... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BC | 207 | 1 |
24059 | II (Владислав Петковић Дис) | II
Не јавља ми се. А има кад.
А можда не сме! Ко ли јој пречи?
Десет месеци равно је сад
Од растанка нам, а од ње ни речи.
Све ми се чини узалуд сам чек'о.
Све више су моји мили од мене далеко.
Можда јој брани баш светли цар:
Неће да царством утеха прође.
Милион срца пробо је бар,
јер мисли кроз срца небу да пође.
Он ј... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/II_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 205 | 0.995 |
24061 | IV (Владислав Петковић Дис) | IV
За бол и љубав душа ми зна,
У њој кајања никад не беху.
Од свог поступка не презах ја,
Па макар да је поник'о у греху.
Роб ако постах. Али нећу крити
У страној земљи изгнаник сташно је бити.
Оставих, дакле, свој кућни праг
И отаџбину: најљуће ране.
Некако пренех свој живот наг
И наду на зору да опет сване.
Над мојом... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/IV_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 191 | 0.995 |
24065 | Пролеће 1915. године | ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ
Опет нам је земља тешка к'о тамница,
Помрчина густа насред груди лежи.
И варош и вода, брдо и равница —
Све је једно данас, све гробови свежи.
Два вечита орла: слобода и сила,
Запеваше песму крвавих открића;
Два њихова јата небо су нам скрила:
И падају очи и главе орлића.
И падају очи к'о крунице ц... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_1915._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 131 | 1 |
24068 | Пет песама | ПЕТ ПЕСАМА
Једна песма стара, од мога рођења,
Иде кроз крв моју, кроз ноћ и кроз зоре;
Моја песма бола, који се не мења,
Уз године брзе и часове споре,
Преко смеха, плача,
Корача, корача.
Једна суза лепа, као осмех бајке,
Као цвет од сребра у заспалој коси;
Моја суза тешка, као сандук мајке,
Као младост коју крст до кр... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 159 | 1 |
24063 | После Албаније | ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ
Тако нас остави слобода и срећа,
Сан великих дана и победе хор.
Место главу с венцем, поразе на плећа,
А уместо мајке лепе као бор —
Ми, синови њени, витезови стари,
Деца смо несреће и лутања злог!
Нечувене патње небо нам подари,
Патње што не виде ни човек ни Бог.
А били смо дивни ми, мезимци славе.
Стра... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 200 | 1 |
24066 | Нараштај гробова и суза | НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А
Пођи ми збогом, моја мисли ведра,
Прошло је време за радосне приче:
Сурова смрт је отворила недра,
Велико звоно на сарану виче,
Трули ветрови ломе снажна једра.
Пођи ми збогом, моја веро јасна,
Можда те никад ја видети нећу.
Свуда крај мене кукњава је гласна,
Крваве сузе по крвавом цвећу,
Потмул... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0 | 265 | 1 |
24072 | Тајна (Владислав Петковић Дис) | ТАЈНА
Тај осећај страха, што у мени расте,
Како ме је наш'о баш у ове дане,
Кад кровови трошни дочекују ласте
И кад зумбул гледа где листају гране.
Тај осећај страха, што у мени расте,
К'о с пролећа воде, к'о црни облаци,
Да л' крије у себи смрт што ме полази?
Ил то прошлост моја — моје душе зраци —
Без покрова свога п... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 211 | 1 |
24071 | Нови дани | НОВИ ДАНИ
Једна стара радост! Скупили се мали,
Сви ситни и ниски, подигнути злобом,
Пред страхом што иде, нагло, као вали
Једне моћне снаге коју зваху робом.
Племе црних слугу и скупих ћирица —
Дрхти пред протестом што век овај носи,
Свет савести глуве искривио лица
Пред питањем кобним:“ Шта ћеш овде?
Ко си?”
“Шта ћеш ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 200 | 1 |
24069 | Пролећна песма (Владислав Петковић Дис) | ПРОЛЕЋНА ПЕСМА
Прошла је зима наше невоље
И лед се топи с голих планина,
Потоци бесни, пуни зловоље,
К'о гладни хрти јуре с даљина;
Прошла је зима наше невоље.
И хладно сунце од нас већ оде,
Дођоше други, весели зраци;
И оне мирне, слеђене воде
Сад иду као моћни јунаци,
И хладно сунце од нас већ оде.
Лагано, споро, буд... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 138 | 1 |
24070 | "Доћи ће ми скоро све што је потребно" | * * *
Доћи ће ми скоро све што је потребно
За одлазак дуге, једнолике патње:
И постеља чудна, и звоно погребно,
И кола, и сузе — сав обичај пратње.
Доћи ће и сунце, црвено и свеже,
И наћи ће мене прекрштених руку
Са свећом над главом, докле мртве леже
Моје црне очи у новом сандуку.
Са своје висине гледаће ме оно
Мирно,... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%22%D0%94%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%D1%9B%D0%B5_%D0%BC%D0%B8_%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE_%D1%81%D0%B2%D0%B5_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE%22 | 158 | 1 |
24067 | Крв и доброта | КРВ И ДОБРОТА
Ту, на ратишту, те јесени кобне,
Нашло ме писмо, њене златне речи,
И моја мала, прастара доброта.
Кратким покретом све одаје гробне
И сан лешева, онако сирота,
Заклони собом да земља не јечи.
И зачудих се откуд код ње снаге
Да црне слике све одједном скине,
Да ми издвоји из паклене јеке
Дан здравог сунца,... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B2_%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0 | 276 | 1 |
24073 | Задовољство | ЗАДОВОЉСТВО
Остала је прошлост моја још код мене,
У њој спава моја младост, моја патња:
Ја је гледам као тело хладне жене,
За чиј' одмор још сазнала није пратња,
Иако јој лице мртво мирно вене.
Остало је још код мене време, које
И сад чува моје дане, моју младост,
Све сударе земље с небом, све двобоје,
Где су редом пог... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 336 | 1 |
24074 | Роб (Владислав Петковић Дис) | РОБ
Књиго моја свију снова, ево роба!
Око душе, зоро дана, боје зрака,
Ја сам тебе пронашао до свог гроба
Да те гледам, да те волим из свог мрака.
И док стара поноћ носи моје дане,
И док ланац мука стеже и окива,
Бол, падања и потреси да саране —
Моја глава на твом крилу нек почива.
И док дуби верна слутња страх језиви... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B1_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 284 | 1 |
24076 | Црна крила | ЦРНА КРИЛА
Гледам ту јесен што иде кроз гране,
То лишће свело, уморно, што гине,
Мирно, у бледе и маглене дане,
У ноћи беле пуне месечине.
Гледам ту јесен. Дошле боје суре
И срце хладно, и лагано прате
Падање лишћа, умрле божуре
И црне гране што на ветру пате.
Осећам студен са поспалог цвећа,
Велики корак од те споре п... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0 | 143 | 1 |
24075 | Први пољубац | ПРВИ ПОЉУБАЦ
Тако у доба кад се мртви дижу
И кад часовник, по фабули, живим
Обзнану даје да авети стижу,
Да коло воде по плочама сивим,
Кад поноћ дође, и он нагло скочи,
Под дивљом страшћу што га намах сколи
Тражаше љубав и незнане очи,
Бога, да куне и да му се моли.
Празна и страшна јави му се соба.
Самоћа поче да га ... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86 | 358 | 1 |
23910 | Љубавно писмо | ;Коста Трифковић
ЉУБАВНО ПИСМО
''Шаљива игра у једноме чину''
ОСОБЕ
ВАСА ВИДИЋ, лечник
МАРИЈА, његова жена
ЕВИЦА, његова сестра
МИЛАВ, Евичин љубавник
ЛАЗА ДРАЖИЋ, адвокат
СОФИЈА, његова жена
ЈОВАН, Видићев слуга
Збива се у Видићевој кући.
ПРВА ПОЈАВА
(''Укусно намештена соба, десно у зачељу наслоњача, а близу ње виси ... | [
"Коста Трифковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE | 6,404 | 1 |
24077 | Повратак (Владислав Петковић Дис) | ПОВРАТАК
Oпет вам се враћам, моје ноћи црне,
К'о уморно дете крилу мајке старе,
Као густој шуми израњене срне,
Док далеке звезде тишину не кваре.
О, како је драго ту, под вашим плаштом,
Великим и добрим к'о моје страдање.
Моје ноћи црне, негујте ме маштом,
Да разумем мртве и њино надање.
Да разумем мртве и погледе звез... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 155 | 1 |
24080 | Мали Коњаник | Ђиха, ђиха, четир' ноге,
све четири круте!
Ђиха, ђиха, ми идемо
на далеке путе!
Седло ми је од мараме,
узда од канапа,
а бич ми је од очина
пребијена штапа.
Раго једна, баш си лена,
зар те није срам!
Ал' кад нећеш ти да скачеш,
ја ћу цупкат сам. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 49 | 1 |
24079 | Ноћ љубави (Владислав Петковић Дис) | НОЋ ЉУБАВИ
Једне вечери, као после града,
Мирисала је кожа тело моје:
Миран, без среће и радости које
Бијах као ван тамнице јада
Видео нисам сунце како пада,
Уздах и цвеће око сна мог што је
Очајем скрио њених нада боје,
Одвео дете у несрећу сада.
Драга моја, ја не умем више
Носити сузе што ти радост крије,
Ал' у ноћ м... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81%29 | 81 | 1 |
24078 | Увод у легенду "Лепота" | УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА”
Да л' се ова бајка у истини збила,
Тамо где већ нема ни руина стари',
Где ноћ заборава све је досад скрила
Осим ње, што иде са несталих ствари
Уз облик ветрова и говор дубрава,
Као дух умрлих преко наших глава?
Ил' је ова бајка не из овог доба,
Не са земље наше, већ са звезде неке,
Која данас не... | [
"Владислав Петковић Дис"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%83_%22%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%22 | 245 | 1 |
24083 | Мали брата | Дочепо се мали брата
очевога сата,
а сат је од злата
па има и врата,
- ала је то лепо!
А на уво кад га метне,
тад се чује нека звека,
сат говори: тика-така!
Брата мисли: хоће млека.
- Ала је то мудро!
Залио га слатким млеком
неколико пути,
брата мисли: сат се најо
па сад зато ћути.
- Ал' се разумемо!
Сад су пуни обадво... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0 | 79 | 1 |
24081 | Два зеца | Седела је без бриге
наша мала Мира,
ручала је лепо
из својег тањира.
Близу наше Мирице,
ту се преметало
весело и чило
једно зече мало.
Све док једно за друго
нису ништа знали,
весели су били
ови наши мали.
Ал' кад спази Мирица
зеку поред себе,
сва се усплахири,
срце јој зазебе.
А кад зека опази
ово страшно дете,
потрес... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B5%D1%86%D0%B0 | 94 | 1 |
24085 | Срда | Ја се често намрштим
и станем за врата,
па се срдим и срдим
по два до три сата.
Питају ме и отац,
и тетка и мама:
"Шта је теби, Евице?"
- Ја не знам ни сама.
А кад чело разведрим
(то ме стане труда),
онда питам саму себе:
"Што си била луда?" | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B4%D0%B0 | 51 | 1 |
24082 | Пера као доктор | "Господине докторе,
звала сам вас амо,
лутка ми је болесна,
гледајте је само.
Пипните јој образе,
пипните јој чело,
мени се бар чини,
ужасно је врело!"
Доктор седи укочен
са озбиљним миром,
пипа било луткино,
па дрма шеширом:
"Инфлуенца велика,
ал' умрети неће,
немојте је љубити
да на вас не пређе.
Лек ћу јој прописати... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80 | 81 | 1 |
24087 | Лени Рава | "Нисам нешто вољан," -
рече лени Рава,
изнесе ћилимац,
па леже да спава.
Кад је уст'о он се
сети шта је снив'о;
снивао је да је
расадник залив'о.
Мрзи он и у сну
што мрзи на јави,
па зловољан поче
чешат' се по глави:
"Кад у башти радим,
уморим се јако, -
морам опет лећи
да с' одморим малко!" | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0 | 60 | 1 |
24086 | Уф! | Уф, музике гадне,
уф срамоте веље!
Гледај како плачу,
како се кревеље!
Пружите им огледало,
нек виде изреда
да л' то деци доликује,
како то изгледа.
Нит их когод псује
нит им чини жао.
Зашто онда плачу?
- А ко би их знао!
Нит су гладни, жедни
нит их штогод боли,
такве књезе нико,
баш нико не воли.
Од оваквих лица
сви с... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%84%21 | 70 | 1 |
24084 | Мали Јова | Мали Јова једио се
што је тако мали,
попео се на столицу
па се, висок, хвали.
Једио се мали Јова
што нема бркова,
нагарио науснице:
"Сад сам чика Јова!"
Мали Јова силом хтеде
да је човек стари,
па метнуо преко носа
неке наочари.
Од кудеље направио
дугу седу браду,
а огрно дедин прслук
да га не познаду.
П' онда рече: "П... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | 122 | 1 |
24088 | Како би то стајало | Како би то стајало
кад би човек зрео
наједаред сео
на дрвена хата -
па да се климата?
Како би то стајало
кад би стари дека
напио се млека
па завијен у јастучак -
преспавао ручак?
Како би то стајало
кад би место ђака
спремала се бака
да у школу пође -
међу децу дође?
Како би то стајало?
Погодит' је врло лако
стајало би ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%B1%D0%B8_%D1%82%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BE | 72 | 1 |
23912 | Изборни закон Републике Српске | 1 Глава I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Овим законом уређује се избор председника и потпредседника Републике Српске, посланика Народне скупштине Републике Српске и делегата Већа народа, одборника градске скупштине, одборника скупштине општине, градоначелника града, начелника општине, чланова савета месне заједнице, именовање органа ... | [
"Закони Републике Српске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5 | 4,856 | 0.998 |
24090 | Зашт' је војска ућутала | Играла се деца мала
боја и војника,
а у боју има увек
вике и усклика.
Душмана су надјачали,
град су му отели;
победа је њина била,
њом су се занели.
Па ето их, вратише се
још од боја врући,
вратише се под заставом
кући певајући.
Ал' у собу кад уђоше
са тешкога пута,
наједаред цела војска
ко нема заћута.
Могао би човек ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%27_%D1%98%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D1%9B%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0 | 73 | 1 |
24091 | Чупоглавац из кутије | Отворише кутијицу
Јањица и Ната
коју им је са вашара
синоћ дон'о тата.
Из кутије искочио
чупоглавац мали
па је стао ко да пита:
Но - што сте ме звали?
"Звали смо те - да нам певаш",
хтеде рећи Јања,
хтеде рећи, ал' не може
од тешка смејања.
А Ната би радо рекла:
"Ја те нисам звала!"
Ал' од страха стисла јој се
та усташ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%B8%D0%B7_%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 65 | 1 |
24092 | Мали див | Ја сам сада највећи
у свој околини,
сви сте моји дечаци, -
тако ми се чини.
Има људи високих,
ал' оваквих нема:
и мој отац сад би ми
био до колена!
Поп'о сам се на дрво, -
то је цела тајна,
ал' та моја висина
неће бити трајна.
Морам сићи, гладан сам,
крај ће бити хвали,
па ћу опет, ко и пре,
бити дечак мали. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%B2 | 64 | 1 |
24089 | Купање | Ала је то дивота,
кад се ко окупа!
- што се не би купали,
вода није скупа.
Морамо се купати,
прљавштину стрести,
- нечистоћа навлачи
рђу и болести.
Зато ј' мајка спремила
воду, али млаку,
зато је окупала
свога малог Лаку.
А сад вели: "Цицу ми
пуштати не смете,
јер ће мислит' да је сир,
појешће ми дете!"
Куцову је слобо... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 114 | 1 |
24094 | Дете и лептир | Дете
Лептирићу, шаренчићу,
ходи к мени амо!
Ево имам лепу ружу,
омириши само.
Лептир
Ја бих дошо, ал' се бојим
какве игле клете.
Стиснућеш ме, пробошћеш ме,
п' онда збогом, свете!
Дете
Нећу, лепко, нећу, лепко,
живота ми мога.
Само хоћу да избројим
кол'ко имаш нога.
Лептир
Е, па то ти могу казат'
и издаље малко:
лептир... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%B8_%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%80 | 65 | 1 |
24093 | Ево наших ласта | Ево иду, као звани,
наши лањски сукућани.
Ево наших ласта мили',
баш смо вас се зажелили.
Ход'те ход'те, птице вите,
да с' од пута одморите!
Ход'те, ход'те, гости моји,
ваше старо гнездо стоји!
Порушит' га нисмо дали,
ми смо вам га сачували.
Не идите другој страни,
ход'те к нама ко и лани!
Под нашим је кровом мирно,
ни... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%85_%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0 | 83 | 1 |
24096 | Жаба чита новине | Седи жаба сама
на листу локвања,
од жаркога сунца
штитом се заклања
Да новине чита
то вам слика каже
ал' не мож' да нађе
што јој очи траже.
Знате већ о чему
жабе бригу воде:
хоће ли се скоро
одселити роде. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%B1%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 41 | 1 |
24095 | Како је жабац стекао бркове | Жапчева је жалост стара
и голема,
што на телу свом ниједне
длаке нема.
Ал' једаред, после таквих
брига многи',
приближи се један паук
дугоноги.
Сад ће му се испунити
жеља пуста,
те паука одмах зграби
- па у уста!
С обе стране ноге вире
паукове, -
поносито жабац суче
брке нове. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%86_%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5 | 49 | 1 |
24097 | Магарац и фрула | Погледајте нашег малог Ђурицу,
од трске је направио фрулицу.
Свирао је лепо, ситно, шаљиво,
а магарац слушао га пажљиво.
Ђурка мисли магарцу се прохтело
па би и он да посвира весело, -
ту му радост закратити не хтеде,
пружи фрулу, магарац је - поједе!
А по томе закључити ваљда смем
да магарац не ужива ни у чем.
Магарац... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86_%D0%B8_%D1%84%D1%80%D1%83%D0%BB%D0%B0 | 67 | 1 |
24098 | Аратос такве љубави | Сестра Јеца
и њен братац Неца
добили су зеца.
Сестра Јеца
и њен братац Неца
баш су луда деца!
Већ не знају шта ће с њиме
у вел'кој радости;
вуци тамо, вуци амо, -
пуцају му кости.
Зеца воле, - али како?
да је зецу наопако:
братац за реп вући стаде
да му воде даде;
за уши га вуче сека
да му даде млека.
Тешко зеки кад је... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81_%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B5_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 79 | 1 |
23933 | Сирота Банаћанка | Три дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљатоме осмеху провирујућег сунца. Густи, сиви облаци прекрилише хоризонт, један другог потискујући изгледаху као какве тавне слике немирних санова ил’ као црне сенке горостасних планина.
Људи су забринуто ... | [
"Ђура Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | 11,068 | 1 |
24099 | Врабац и мачка | "Где ћеш, врапче, зимовати?"
- пита мачка врапца стара.
"Овде, онде, -
туда, свуда!"
- тако врабац одговара.
"Где ћеш, врапче, данас ручат?"
- пита мачка врапца стара.
"На крај шора,
наврх ора!"
- тако врабац одговара.
"А где ти је конак, врапче?"
- пита мачка врапца стара.
"Шта те брига?
Погоди га!"
- тако врабац одго... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%86_%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0 | 71 | 1 |
24100 | Ала су то грдне муке... | Ала су то грдне муке,
тако гледат' у јабуке!
Јабуке су тако близу,
само уста да загризу.
А лепе су, румене су,
а слатке су, медене су,
само руке да су дуже, -
кад би могле да се пруже!
Или да је трска кака
ил' удица и пецаљка, -
или ветар да насрља
па да коју докотрља.
Ала су то грдне муке,
тако гледат' у јабуке! | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0_%D1%81%D1%83_%D1%82%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D1%83%D0%BA%D0%B5... | 64 | 1 |
24102 | Добри суседи | "Добар вече, суседице!
Ух, ала сам жедан!
Би л' ми дала мало воде,
само гутљај један?"
"Хоћу, хоћу, - драге воље,
вода није скупа.
Кад си жедан, ево ти је,
ево цела ћупа."
"Хвала, хвала, суседице!
Е, баш се разблажи'.
Кад вам од нас што затреба,
само мени кажи." | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8_%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8 | 48 | 1 |
24104 | Мали филозоф | Љуљао се, љуљао
наш весели друже,
наједаред, - ето ти га,
прекину се уже.
Том колачу, верујте,
није се ни надо;
да је било мало више,
и већма би страдо.
Ал' он зато не плаче,
филозоф је прави,
седећ' мирно на земљи
чешка се по глави. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84 | 45 | 1 |
24103 | Наш јунак | Погледајте амо,
децо, са свих страна,
ето, то је наш чувени
јунак од мегдана.
У руци му копље,
коме нема пара
(ништа зато ако је
оклагија стара).
О бедру му сабља,
ни њој нема мане
(случајно је опасао
сад са десне стране).
На глави му клобук,
с њиме парадира
(на слици се не види
да је од папира).
И трумбету има
кад тре... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%88_%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA | 88 | 1 |
24101 | Бродари на везаном чамцу | Збогом, мајко, ми идемо!
— Ако бог да тако?
У Азију, у Африку
И још даље малко.
Збогом, мајко, лађа сʼ креће!
Ми смо сад бродари.
Што је море тако плитко,
То ништа не мари.
Из Азије донећемо тʼ
Датула, смокава;
Из Африке једног малог
Тигра или лава.
Где најлепшег буде цвећа,
Узбраћемо тʼ стручак,
Вратићемо сʼ јоште дан... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%87%D0%B0%D0%BC%D1%86%D1%83 | 63 | 1 |
24105 | Аца гушчар | Још сам нејак, још сам мали,
зато су ми гуске дали
да их чувам, бригу моју,
да остану све на броју.
Ако будем добре среће,
па кад будем момче веће, -
тад ће чуват' браца Аца
чопор свиња и прасаца.
Нека, нека, Бог ће дати,
још ћу и то дочекати
да протерам кроз долове
саме краве и волове! | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%86%D0%B0_%D0%B3%D1%83%D1%88%D1%87%D0%B0%D1%80 | 57 | 1 |
24106 | Ветар (Јован Јовановић Змај) | Ја сам ветар, дижем прах,
зар вас није, децо, страх?!
Сад сам дете ко и ви,
па ћарлијам којегди;
сад сам вихор, момче холо,
играм коло наоколо;
сад вам цичим као гуја,
сад сам ветрић, сад олуја.
Затворите прозор, врата
да вас ветар на замлата!
Ја сам ветар, дижем прах,
зар вас није, децо, страх?! | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 55 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.