id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
60112 | Резолуција о проглашењу АВНОЈ-а за Привремену народну скупштину Демократске Федеративне Југославије | <b>АНТИФАШИСТИЧКО ВЕЋЕ
НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА
ЈУГОСЛАВИЈЕ</b>
Број одлуке 65
РЕЗОЛУЦИЈА
О проглашењу Антифашистичког већа народног
ослобођења Југославије за Привремену народну
скупштину Демократске Федеративне Југославије
На својој четвртој седници Трећег заседања, која је одржана 10. августа 1945. године у Београду, Анти... | [
"Одлуке",
"АВНОЈ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D1%83_%D0%90%D0%92%D0%9D%D0%9E%D0%88-%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%83_%D1%8... | 107 | 1 |
60119 | Јована, Јованка | Јована, Јованка
Јована, Јованка,
Крај Вардара седиш, мори,
Бело платно белиш,
Све на горе гледаш, душо,
Срце моје, Јована.
Јована, Јованка,
Ја на тебе чекам, мори,
Дома да ми дођеш,
А ти не долазиш, душо,
Срце моје, Јована.
Јована, Јованка,
Твоја мајка неће, мори,
Неће да те пусти,
Код мене да дођеш, душо,
Срце моје, Ј... | [
"Македонске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%2C_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | 59 | 1 |
60084 | Благо цара Радована: О херојима (Глава 3) | Као што су одувек народи имали потребу за божанствима, тако су имали и за херојима. Људи су имитирали хероје, грамзећи за њиховом славом. Било је случајева да су они претварали хероје у богове, као Зевса, али и богове у хероје, као Херакла. Херој је био, по правилу, посредник између бесмртних божанстава и смртних људи;... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%3A_%D0%9E_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%28%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_3%29 | 1,244 | 0.999 |
60118 | Навали се Шар-планина | Навали се Шар-планина
Навали се, навали се Шар-планина,
Ајде, навали се, навали се Шар-планина,
И потхвати, и потхвати три овчара,
Ајде, три овчара, три овчара — три чобана.
Први овчар, први овчар њој се моли,
Ајде, ај, пусти ме, пусти мене, Шар-планино,
Имам жену, имам жену што ме жали,
Ајде, имам жену, имам жену што ... | [
"Македонске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D0%A8%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 150 | 1 |
60120 | Лажи, лажи Вера | Лажи, лажи Вера
Лажи, лажи Вера,
Лажи кога лажеш,
Само мене Вера,
Немој ти да лажеш.
Ја ти имам, Вера,
Леле, ја ти имам,
Ја ти имам, Вера,
Три големе бољке.
Прва бољка, Вера,
Леле, прва бољка,
Прва бољка, Вера —
Струмичке механе.
Друга бољка, Вера,
Леле, друга бољка,
Друга бољка, Вера —
Чека ме туђина.
Трећа бољка, Вер... | [
"Македонске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%B8%2C_%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B8_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 69 | 1 |
60093 | Болес | Неком приликом причаше ми један познаник ово: „Као студенат, у Москви, случајно сам становао заједно са једном од „оних”… ти већ знаш… Била је Пољкиња, звала се Тереза. Висока, снажна бринетка, црних састављених обрва, лица крупна и груба као секиром одељана. Био ми је страшан и поглед њених мрких очију са живинским сј... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81 | 596 | 1 |
60059 | Пролетње мелодије | Врт је испод прозора моје собе. По голим багремовим гранама скакућу врапци и живо разговарају а на ивици крова чучи поштована чавка и, слушајући разговор сивих тичица, важно одмахују главом. Топли ваздух, пун сунчаног сјаја, доноси ми у собу сваки звук. Чујем тихи и лагани шум потока, чујем мирни шумор грања, разумем о... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B5_%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 1,225 | 0.997 |
60062 | Руслан и Људмила/Песма друга | Вештине такмаци крваве
Не трпте мира благу ћуд,
Примајте данак мрачне славе
И опијајте распром груд!
Нек се камени свет не свикʼо
Успехе грозне гледати,
За вама неће жалитʼ нико
Нитʼ ће вам ико сметати!
Вама, такмаци другог рода,
Парнаски борци, велим ја,
Немојте бити смех народа
Нескромним шумом раздора;
Борте се, сам... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0 | 2,209 | 1 |
60061 | Реалност у поезији | У последњем броју Матице за годину 1869. читао сам у позиву на претплату за годину 1870. како се уредништво жали што је код нас завладао пуки „материјализам”, како би ми у данашње време требали да смо на вршку младићка одушевљења и поезије итд., а ми немамо песника који би био кадар да покрене народ на борбу за ослобођ... | [
"Српска књижевност"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8 | 1,506 | 0.999 |
60067 | Тамница (Горки)/I | Дан је био влажан, хладан; изнад вароши су непомично стајали мутни сиви облаци; на каљаву земљу без икаква шума полако падаше ситна киша, обмотавајући улице тамним дрхтавим велом.
Окружена телесним ланцем полицајаца, прибијајући се по мокром тротоару уз влажне, хладне зидове кућА полако иђаше густа гомила људи и жена, ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8%29/I | 1,056 | 0.999 |
60068 | Тамница (Горки)/II | И у тамници исто тако није било празних места те Мишу сместише у малу собицу за кривце. Сед, висок надзорник, дугачка лица, клинасте браде и непокретних, безбојних очију, са треском закључа масивна, прљава врата, па нагнувши се изрезаном на њима округлом прозорчету, рече, као да је говорио кроз трубу, потмулим, једноли... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8%29/II | 1,027 | 0.999 |
60121 | Благуња дејко, Пожаранко | Благуња дејко, Пожаранко тетовска је староградска песма. Описује неостварену љубав Тетовца по имену Аце према лепотици Благуњи родом од гостиварског села Пожарање.
1 Текст
Благуња дејко, Пожаранко
Благуња дејко, мори, Пожаранко;
Отвори ми џамли пенџер,
Оћу да те видим ја.
Прекини, Аце, море, аџамијо;
Што да ти отварам ... | [
"Македонске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%9A%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%BE%2C_%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE | 189 | 1 |
60070 | Тамница (Горки)/IV | Миша је чврсто спавао, раширивши се на кревету, и сањао као да мучно трчи по узаној, тамној улици, а да га јури неко невидљив, хвата га за леђа и виче неразумљиве оштре речи:
— Устајте! Преглед!
Он отвори очи, подиже главу, поред кревета стајаше риђи, дебели надзорник, и вуцијаше га за пеш од блузе, а високи погрбљени ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8%29/IV | 1,118 | 1 |
60123 | Биљана платно бељаше | Биљана платно бељаше
Биљана платно бељаше
На изворима охридским,
Пролазе туда винари,
Винари Белограђани.
„Винари Белограђани,
Около коње водите,
Да платно ми не згазите
За свекра и за свекрву.”
„Биљана, лепа девојко,
Ако ти платно згазимо,
Вином ћемо ти платити
И белом, љутом ракијом.”
„Винари Белограђани,
Не треба ме... | [
"Македонске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B1%D0%B5%D1%99%D0%B0%D1%88%D0%B5 | 113 | 1 |
60076 | Српски писци у страним преводима | С времена на време читамо у нашим књижевним листовима белешке о томе како је од овог или оног писца српског понешто преведено на какав страни језик. Те су белешке обично кратке, и осим чисто српског интереса што се за њих везује, оне, по правилу, немају друге до библиографске вредности. И ако ова последња није врло вел... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8_%D1%83_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 1,475 | 1 |
60134 | Облаци (Љермонтов) | Ој облаци танки ко̂ бисерне пене,
Куда жури тако поворка вам дуга?
Прогоне ли и вас, исто као мене,
Са севера мила на обале југа?
Да лʼ вас воља судбе разгони и шаље?
Илʼ потајна завист? Или злоба дрска?
Илʼ вас тешке клетве увек гоне даље?
Или подле речи пријатеља мрска?
Не! Вас гоне њиве што не носе рода.
Ви срећу и ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8_%28%D0%89%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%29 | 78 | 1 |
60103 | Тамница (Горки)/V | …Преглед је већ давно свршен, и тамница спава тешким сном. Кроз шупљине на вратима, из ходника с времена на време допиру некакви чудновати звуци: мора бити да неко шапће, бунца у сну. Испред врата је полако вукао ноге надзорник — данас је дежурни — старац са непокретним очима. Он полако хода по ходнику и мрмља, а Миша ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8%29/V | 1,252 | 0.998 |
60057 | Кан и син | …Био у Криму један кан. Звао се Мосолајма ел Асваб и имао сина Толаика Алгалу…
Овим речима отпоче Татарин, слепи просјак, једну од старих легенада тога полуострва, које је пуно оваквих успомена. Наслонио се беше на стабло мрке боје једнога јагодовог дрвета.
По каменим развалинама од времена урнисане канове палате, посе... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD | 2,002 | 1 |
60105 | Тамница (Горки)/VI | Миша, као да је залутао негде у страну од своје мале прошлости, и најсветлије тачке у њој — свога „јунаштва” већ се ређе сећао. У чудноватом животу у тамници, суревљиво ограђеној са свију страна каменим зидовима, он је осећао нејасни символ, удаљену напомену на нешто што је још било неприступно његовом сазнању. Он је п... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8%29/VI | 1,036 | 1 |
60117 | Догматичка и импресионистичка критика/IV | Књижевна критика осцилује између два крајња мишљења. По једноме, она је тачна наука као и све друге науке, по другоме, она је само једна префињена и дилетантска уметност. Но да ли истина неће бити између потпунога одрицања и апсолутнога тврђења, између анархије и тираније закона? Би ли се могло, ако не утврдити, а оно ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/IV | 1,024 | 1 |
60116 | Догматичка и импресионистичка критика/III | Догматична критика хоће да буде искључиво наука; нова, импресионистичка критика, која се расцветала последњих двадесет година у Француској, само је једна уметност. Филозофска подлога њена то је Кантов критицизам и Хегелов трансцендентални позитивизам. Ми не видимо васељену онакву каква одиста јесте, него преображену на... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/III | 1,041 | 0.994 |
60133 | За Србију | Постаје нужно да се пажња европских влада привуче на једну ствар која изгледа тако ситна, да владе не сматрају да су дужне да је запазе! Та ствар, то је ова: убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде.
Народи имају изнад себе нешто, што је ис... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83 | 682 | 0.997 |
60113 | Руслан и Људмила/Песма прва | Дела давно минулих дана,
Предања старине дубоке.
Међу синцима рода славна,
С дружином сред собе високе,
Владимир-сунце пирује;
Најмлађу ћерку сватује
За кнеза храброга Руслана,
И медовину из бокана
У њихно здравље испија.
Није журило претке наше,
Нит су дизали наглином
Пехаре и сребрне чаше
С пенастим пивом и вином.
Ве... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0 | 2,306 | 0.998 |
60101 | Тамница (Горки)/VII | Скоро сваке ноћи за време свога дежурства, стари надзорник — звали су га Корњеј Даниловић — прилазио би вратима собице, и уметнувши своје тамно лице у округао оквир прозорчета, са старачком брбљивошћу почео би причати Миши којекакве приповести, већином без икакве везе. Корњеј је много видео, много преживео, али сви ути... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8%29/VII | 1,372 | 0.994 |
60135 | Хај, дивно је по горама нашим | Хај, дивно је по горама нашим…
::Хај, дивно је по горама нашим!
Где год станем, где се срцем машим,
Грм до грма, на пољани цвеће,
::А кроз цвеће бистри поток бруји,
ОрО кликће и врх стена леће,
::А у лугу певају славуји,
У дубрави песникиње виле, —
Ја вас љубим, ој, ви, горе миле!
::А кад станем испод грма стара,
Сан н... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%2C_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D0%BE_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BC | 144 | 1 |
60069 | Тамница (Горки)/III | У непокретној тишини, која као да је вребала звуке и била спремна да их одмах изда, Миша осети да у њему поново расте гордост.
…Између стотине људи, само је он једини имао толико храбрости да смело устане и да се буни против насиља!... Он се сети влажних очију девојчиних — где ли је она? Сигурно јој је пошло за руком д... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8%29/III | 1,116 | 1 |
60147 | Посланица другу | Посланица другу
Себичност и глупост, досада и мора, —
Већ сам давно жељан искренога збора.
Да ме боље друштво и прилике круже,
Писо̂ бих ти, веруј, и раније, друже.
А овако воља посрне и пада,
И наступи време, кад те мржња свлада,
Све кроз мржњу гледаш, све се у њој губи,
Па мрзиш и оно, што ти срце љуби.
Да знаш како ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83 | 310 | 1 |
60155 | Шта ћеш више | Имаш злата и бисера,
Свега, за чим свет уздише;
Очи, што их лепших нема —
Е, па шта ћеш, душо, више?
Очи твоје, очи дивне,
Из срца ми измамише
Низ песама неумрлих —
Е, па шта ћеш, душо, више?
Патио сам са њих много,
Док ме сасвим не убише,
Очи твоје, очи дивне —
Е, па шта ћеш, душо, више? | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D1%9B%D0%B5%D1%88_%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5 | 57 | 1 |
60156 | Лорелај | Ја не знам шта треба да значи
Те тако тугујем,
О некој старинској причи
Једнако умујем.
Ту мирно протиче Рајна,
Хладно је, хвата се мрак!
На врху од брега игра
Последњи сунчев зрак.
А на том брегу се види
Лепоте девојке стас;
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.
Са златним чешља је чешљем,
И пева још уз то,
А г... | [
"Немачка поезија",
"Алекса Шантић",
"Хајнрих Хајне"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%98 | 104 | 1 |
60185 | Пролеће (Љубомир Ненадовић) | Веће преста бурно време,
Свуд окопне хладни снег,
И сурове неста зиме,
Зелени се сваки брег.
Избавила с’ свака доља
Од окова снега тог,
Јер свемоћна то је воља,
Заповеда тако бог.
Сваком с’ месту топлог лета
Сада зелен враћа знак;
И цвеће нам сада цвета
Јер га сунца сија зрак.
Процвала је љубичица
И олист’о густи глог,... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%28%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 67 | 1 |
60186 | Црногорски ускок | Заклела ме мајка
При часу постанка:
Да право говорим,
Да никог не дворим,
Да сам све слободан
И никоме подан;
Да стојим на боју
За слободу своју,
И за српску славу
Да не жалим главу.
Не умем орати
Нити трговати.
Пушка ми је сестра,
А помајка честа;
И још што ми треба
То је месец с неба.
Та нек за ме коси
Који косу носи... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BA | 91 | 1 |
60201 | Жена, колач и вино | Некаква жена била бређа, па јој на ум пане вино и врућ колач, те једно јутро умијеси обилатан колач у квасу и купи оку вина, па одламај комад по комад од колача врућа пa умачи у вино. Таман колач спачала цијели, а вина нестануло, па онда почне се срдити на колач: гле ти њега! попи ми све вино! мајде богме, кад је он по... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B0%2C_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%87_%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE | 220 | 1 |
60194 | Мрав (Љубомир Ненадовић) | Који створи небо, земљу,
И човеку даде моћ,
Који створи лава, слона,
И раздели дан и ноћ;
Тај је исти малог мрава
На тој земљи створио,
И за њега, к’о за сав створ,
Свуд се силно борио.
:''1844'' | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B0%D0%B2_%28%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 39 | 1 |
60188 | Надежда | Кад надежде нема човек,
Онда није више жив;
Свак надежду има своју
Макар како био крив.
Један пада, други стоји,
И сам чека горки час;
Ал’ се опет нечем нада
Надежда му шаље глас.
Са надеждом Лазар пође
На Косово бити бој,
Са надеждом он бејаше
Извадио и мач свој,
Милош оде ка Мурату
Са надеждом избећ' пак,
У свом срцу... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B0 | 87 | 1 |
60189 | Роса (Љубомир Ненадовић) | Прозерпина Церере
Уранила у поље:
Разгонила снегове
Подизала цветове.
Једно јутро иста та,
Врло рано урани,
Чистит’ поче потоке,
Изводити изворе
И стварати земљи рај;
Ал’ из тамног царства свог,
Плутон земљи завидећ’,
Накостреши с’, изађе,
Прозерпину украде,
С’ њом красоту земну сву,
И у тартар однесе,
Где је туга и с’... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D0%B0_%28%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 88 | 1 |
60190 | Задовољство (Љубомир Ненадовић) | Ао празна моја мисли,
Зашт’ ми жељом палиш груд?
Зашто у тој таштој жељи
Телу смртном ствараш труд?
Зашто тражећ’ задовољство
Спокојства ми рушиш храм,
И јединог мог пролећа
Помрчаваш јасни дан?
Нико није задовољан,
Сваки има неко зло;
Задовољство овд’ не расте,
Небеско је биље то,
Задовољство у рају је,
Задовољан тек ... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%28%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 65 | 1 |
60148 | Пјесме Алексе Шантића | Алекса Шантић: Пјесме. Српска Књижевна Задруга, 135. Београд, 1911.
Г. Алекса Шантић нема „мртву душу”, и оно што он пева није ни „поезија трулежи” ни „поезија грча”. Он је душевно и духовно здрав човек, који искрено пева оно што живо осећа, и чији стихови су, што рекао један модерни песник, „ломни мостови бачени с јед... | [
"Јован Скерлић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 599 | 1 |
60192 | Кнез Лазар | Ноћ престаје, зора свиће,
Већ нестаје Видов дан,
Громким гласом Лазар виче,
Обадрава српски стан:
„Напред, чија сад осећа
За род мили гинут’ груд,
Напред, мишцо, што мач носиш,
К слави Српству крчи пут.
Хајде тамо где је Мурат
Утврдио зверски стан;
Нек ти љубав к завичају
Посведочи Видов дан.
Сад ту ти је, о Србине,
Би... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80 | 69 | 1 |
60195 | Нећу чекати | Лука широка,
Трава зелена;
Пасла ми мила,
Пасла јелена.
То не би јелен,
Већ било лане:
„Почекај, мила,
Три лета на ме.”
„Три лета чекат’
Па се не удат’,
Несрећу себи
Могла б’ ископат’.
Несрећу ископат’,
Срећу закопат’,
По том до смрти
На те жалити.
:''У Прагу 1844'' | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%9B%D1%83_%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8 | 48 | 1 |
60191 | Сласт у отрову | Час за часом страшниј’ куца
Сократу се отров носи,
Реч’ма својим што не муца
И кад му се смрт подноси.
Сократ храбро отров прима,
Одриче се жизни ове,
Казујући вечност свима
Он плачуће теши, зове:
К небу очи диже горе,
Па отровну чашу попи,
Да анђелске види хоре,
Где с’ милином душа топи.
Зар не б’ плак’о и ридао
При с... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82_%D1%83_%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%83 | 133 | 1 |
60197 | Походе | Сестра се брату жалила:
„Нема ми, брате, похода;
Родбина мене остави,
Ја сам ти, брате, жалосна.
Свакога јутра изгледам
Рођаке миле премиле;
И свако вече тугујем,
Нема их, нема да дођу.”
Сестрици братац говори:
„Немој се, сестро, жалити,
Снег је притиск’о планине,
Магла притисла равнине;
Доћи ће мило пролеће,
Стопиће с... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B5 | 89 | 1 |
60196 | Невиност | Уснила сам ноћас
Крај моје постеље,
Да мој драги иде
Изван чешке земље.
Ах иде, ах иде,
И неће с’ вратити;
Ко ће ми невиност
Моју повратити!
Невиности, јао,
Где те људи беру?
У башти не родиш,
У пољу т’ не сеју.
Кад би, невиности,
У башти родила,
Свака би девојка
Невина ходила.
:''1844'' | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82 | 54 | 1 |
60193 | Марко | Над Прилипом небо ведро,
Сунце сија јарко;
У Прилипу вино пије
Краљевићу Марко.
Сам га лије из мешине
У златна пехара,
Сам га лије, сам га пије,
Сам се разговара:
„Изгибоше све војводе,
С њима царство паде;
Оставише својој земљи
Вериге и јаде.
По Призрену Турци вију,
По Косову с’ ба̑ше,
Њина сабља веће близу
До Прилипа... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE | 154 | 1 |
60153 | Мајка српскога јунака | Мајка жељка сина Вељка
::С поља Косова;
Жељкује га и страхује,
::Ноћи не спава.
Сама га је опремила, —
::Што га жељкује?
А знала је куд га шаље, —
::Па што страхује?
Јер је мајка, није камен,
::За то жељкује;
А синак јој млад и зелен,
::За то страхује.
Алʼ ево ти старој мајци
::До три гласника:
Прво стиже соко птица:
:... | [
"Јован Јовановић Змај",
"1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0 | 121 | 1 |
60199 | Уздисај из вароши | Пастирски је живот радост
И спокојства људског храм,
Где безбрижно тече младост,
Где је сваки вес’о сам.
Ту не слушам да ми птице
Из кавеза поју мај,
Кад и саме, све слободне,
Оживљују песмом гај.
Тамо славуј у шумици
Свој радосни пушта глас,
А затворен он не пева
Већ свог ропства плаче час.
Ах долине, брда, шуме,
Ви с... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%98_%D0%B8%D0%B7_%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8 | 207 | 1 |
60198 | Приморју | Ој Приморје мило моје
Мога срца цигли рају,
Желео бих оба света
Проживети у твом крају.
Тебе усред љуте зиме
Јарко сунце топло греје,
А у летњим врућинама
Морски ветрић теби веје;
На твојима долинама
Свуда расту медне смокве,
А јунаци по брдима
Новакове пењу токе.
На твојима обалама
Србин своје стадо пасе,
Српске песме... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83 | 169 | 1 |
60206 | Херо у приморца | Дошао херо у приморца својега познаника на конак, па шјутра дан у јутро пију кафу и ракију, и ручају кад је био вакат од ручка. По ручку неколико доба херо опет запита домаћици да му се даде напити ракије, а домаћица му рече: ма, Уста-херо! ракија се не пије код нас послије ручка, него само у јутру и пред ручак, а вина... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B0 | 96 | 1 |
60203 | Ништа | Грешни људи, зар мислите
Да је ''ништа'' само ништа?
И мислите, да је мање
Нег’ од руже једна лиска?
Ви мислите, да је ''ништа''
Идеални један трунак;
Ал’ је ''ништа'' било негда
Првобитни свега врутак.
Погледајте месец, звезде,
И осталих чуда триста,
Преко неба како језде
И како се сав свет блиста.
Стан’те наврх Апени... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0 | 255 | 1 |
60205 | Једној Пољкињи | О девојко, сузна лица,
Та каква те мучи жалост?
Те т’ никакву овог света
Уживати не да радост.
Што низ бело твоје лице
Теку тако мутне сузе?
Што на твоје младо срце
Сваљују се такве туге?
Ил’ ти умре мила мати,
Или оца више немаш?
Или брата јединога
Ти на бојно поље спремаш!
Ил’ те драги изневери,
Те он другу сада љуби... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B8 | 286 | 1 |
60210 | Нови пријеварни крчмар | Младић некакав отвори први пут у свом вијеку крчму, па да би намамио свијет к себи да више код њега харче, запише угљеном више врата великијем словима: данас се плаћа вино, а шјутра не. Навре свијет у крчму они дан те плаћај, а шјутри дан два пута више харчи; но кад им крчмар почне кусур тражити, они сви завичу: шта бо... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%87%D0%BC%D0%B0%D1%80 | 104 | 1 |
60209 | Пјанац и крчмар | Некакав винолок један дан добро дома ручао, а није имао ни једне паре чим би вина купио, а знао је да ra нико ''увересијати'' не ће, — те стане мислити како би и кога би преварио. Па пође код једног крчмара и рече му: дај наточи ми три оке вина, и ако све три из једног душка не попијем, да ти их платим — ако Бог да — о... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86_%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%87%D0%BC%D0%B0%D1%80 | 153 | 0.993 |
60204 | Шта желиш? | Прође и оде година стара,
Оде у прошлост, камо све тежи;
Нова година двери отварам
С надеждом сваки на њу се смеши.
По једну жељу имају сви —
Тужни песниче, шта желиш ти?
Хоћеш ли да ти нова година
Растера тугу и црну жалост?
Кажи, она је пуна милина,
Слаће ти сваку земаљску радост.
Над свачим дата је њојзи власт;
Весе... | [
"Љубомир Ненадовић",
"Адам Мицкјевич"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%88%3F | 269 | 1 |
60208 | Учитељ и црквењак | Нек је тако, Миловане,
За чудеса што с’ казао;
Ал’ што ћу ти ја сад рећи,
Кажи: би ли веровао?
„А да како не бих, брате,
Ко вероват’ теби неће!
Веров’о б’ ти, да ми речеш,
Да се земља та окреће.“
Е па добро, Миловане,
Сунце стоји, земља с’ креће.
„Право имаш, учитељу,
Јест тако ми моје среће.
И мени се земља ова
Окрета... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99_%D0%B8_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA | 76 | 1 |
60207 | Острву Ригену | Збогом, збогом, навек збогом,
Ви зелене обале!
На вама су срца мога
Све радости остале.
Збогом и ти, бурно море,
Јеси л’ шуштат’ престало?
Нећу нигда заборавит’
Како си ме препало.
Ал’ и моје мисли често
Ја сам тобом ведрио,
Кад сам на твом мирном брегу
Задовољан седио.
Збогом и ви, о птичице,
Које сте ми певале,
И рад... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83_%D0%A0%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%83 | 83 | 1 |
60182 | Морске песме | ::::I.
Ах мој поглед веће насићен брегова,
Насићен долина, насићен градова,
И насићен свега, што на земљи траје,
Насићен и неба, што звездама сјаје,
Окреће се тужно од свег тога створа
И жељно се пушта на пучину мора;
А она га срета с милион таласа,
Ја им руке ширим и певам из гласа:
Море, сиње море, море моје мило!
Ти... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | 743 | 0.993 |
60225 | Не мећи воде, тата је усуо | Крчмар некакав, колико би гођ об дан попио вина, толико би у вече у бачву метао воде, да бајаги намири штету. Један дан дође неко да попије по оке вина. Крчмар му уточи, па кад човјек почне пити, учини му се пријако, те рече синчићу онога крчмара који ту стајаше: моје дијете! тако жив био, донеси ми мало воде да прилиј... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%2C_%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D1%98%D0%B5_%D1%83%D1%81%D1%83%D0%BE | 85 | 1 |
60215 | Две руже (Љубомир Ненадовић) | Ружо бела, вода те однела,
За што си ме ти тако занела?
И ако си царица пролећа,
Има јоште и лепшега цвећа;
Има цвећа што милину роде,
Има цвећа што неће да боде;
Има ружа без пролећни дана.
Има ружа медених усана.
:''1847'' | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B5_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5_%28%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 43 | 1 |
60220 | Везе | У храму природе стубови су живи
и казују каткад тајанставне речи;
ту шума симбола човеку се пречи,
присно га гледају погледи им сиви.
Ко̂ одјеци дуги што се давно споје
у чудном јединству, мрачном и дубоком,
као ноћ илʼ светлост на плану широком,
мешају се звуци, мириси и боје.
Као дечје тело мириси су свежи,
слатки ко... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B7%D0%B5 | 84 | 1 |
60222 | Калуђер, хоџа и поп | Путовали негђе хоџа, калуђер и поп, па кад дошли на једну воду сјашу с коња, и сваки извади из својих бисага што је имао јестива, шједу и стану сви скупа да једу. Хоџа ставио преда се погачу и питу; калуђер проскуру н прашчевине, а поп хљеба вина и ракије; те почне један другога нудити: бујурум. Рече турчин: берићат-ве... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80%2C_%D1%85%D0%BE%D1%9F%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BF | 119 | 1 |
60223 | Игуман и калуђер | Био је у некакву манастиру један калуђер, који се често пута опијао или иначе преко мjepe пио вина. Игуман га је више пута корио и одвраћао да много не пије, доказујући му да је то смртни гријех, па и сами апостол Павле да вели: не опивајте се вином зане јест блуд. Но је све то било узалуд, а кад једном нађе калуђера т... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80 | 138 | 0.993 |
60216 | Теби само | Ново лето нови дан времена,
Све је ново али чуства стара
Сећају се једнога имена,
Сећају се небескога жapa.
Теби само, сунце мојих дана
Песму певам и имену твоме,
Теби само, славом увенчана,
Отворена двер је к срцу моме,
Ти си само једина на свету
Што се песми свагда узбуђујеш,
Ти ме само и новоме лету
На певање ново п... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE | 136 | 1 |
60221 | Клеветнику (Драгутин Илић) | Кад пламна муња шине,
Кад бије љути гром,
Када се тако гине —
То годи срцу мом.
За часак самрт дође
И одмах буде крај,
У часу би и прође
Досадног света сјај.
Ал’ кад ти дан ноћ цеде
Кап по кап отрова,
А беда шапуће ти:
„Још нисам готова!“
Па срце, душу кињи
Лагано дан по дан,
А чама, терет сињи,
Дави ти наду, сан ,
Ти ... | [
"Драгутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 114 | 1 |
60211 | Остављена (Љубомир Ненадовић) | Тихо ветрић око мене шушти,
Више мене лишће трепеће;
Један славуј на гранчици ћути,
Не осећа да је пролеће.
Још уплашен од зимскога мраза,
Не осећа да је дош’о мај.
Испод њега пружила се стаза,
Зеленило мами ме у гај.
Тргнем очи и погледам горе
На птичицу ову снуждену;
О, како се у жалост бацила,
И подноси тугу суђену.... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 104 | 1 |
60213 | Сонет г. Мишељу | О ти! што си чувства подигао наша,
:Распалио срца, усхитио груди,
:Показ’о нам правац, да душа не блуди,
Него да с’ на земљи за небеса маша;
Ти! кога не плаши Сократова чаша,
:И кога се душа неуморно труди
:Да у царству ума човек се разбуди,
Да у себи вечност, истину узнаша;
Ти прими, о прими, достојан похвала,
Прими о... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D0%B3._%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%99%D1%83 | 89 | 1 |
60228 | Што садиш лозе прије три године | Некакав сељанин садио виноград, па онуда прође некакав шаљив човјек, па пошто му назове: помоз Бог работниче! упита га: шта то радиш, болан? — Ево садим лозе, да ли не видиш? — Па, кад ће ти почети на њима рађти грожђе? — Богме, ако Бог да среће, топрва године треће. — А да за што га садиш сада а не треће године, јеси ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%88_%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%82%D1%80%D0%B8_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 125 | 0.992 |
60214 | Под воћком | Воћко мила, воћко млада,
Ја под тобом опет седим,
И из твога густог хлада
На шуштећи Некар гледим.
И до сад сам свако јутро
Теби прије сунца хит’о,
И у милој тој самоћи
Илијаду моју чит’о.
A јутрос ме рано ево,
Са листићем једним само,
Похит’о сам на брег теби
Да заједно ми читамо.
Ево, воћко, и ти види
Шта пријатељ ме... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D0%BE%D1%9B%D0%BA%D0%BE%D0%BC | 367 | 0.995 |
60212 | Песма жалосна | :Браћо тужна, приближ’те се амо,
Једним гласом сви да закукамо.
Погледајте кога већ немате,
Ког у хладну земљицу спремате.
То је онај што је им’о жељу
Послужити верно своју земљу.
Та му жеља сву душу занела
И у даљни свијет га однела;
Та му жеља срце распалила
И од свога рода удаљила,
Та га жеља од мајке плачуће
Отргну... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0 | 386 | 1 |
60229 | Са забаве | С машнама у коси и у плавој свили
Ви сте лепши него што сте икад били.
Измеђ’ елегантних играчица вити’,
Међу раним цвећем у пролећних дана,
Госпођо, ја мислим… „Доста комплимана!”
— Не, ја желим увек само искрен бити.
Дражесни сте као сетна, бледа Психа,
За вас је лепота Хајнеова стиха:
Мај, исток и вече и Ганг и паго... | [
"Милосав Јелић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5 | 117 | 1 |
60230 | Два сељака на крсном имену | Пошла некаква два сељака у један град с коњима да купују жита, а то први пут у њихову вијеку, па ходајући кроз град виде код некаква ханџије понамјештана свакојега меса и другога јестива, и обојица промисле да они ханџија слави они дан крсно име; па уљегу у хан те ономе човјеку почну честитати крсно име, да му на радос... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83 | 244 | 1 |
60261 | Певај ми... | Певај ми, песмо,
Још само мало,
Док срце није
Куцати стало!
Док ми још душа
У небу шеће
И док ми цвати
На земљи цвеће!
Певај ми тугу,
Што срце мори,
Певај ми љубав,
Некʼ срце гори!
Јер само донде
Живећеш ти,
Док срце могне
Љубећʼ горети.
Певај ми само љубав
И њезин вај,
Певај ми небо
И његов сјај! | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%98_%D0%BC%D0%B8... | 60 | 1 |
60262 | Мрзим... | Мрзим Турчина,
Душмана мога,
Ко самоћу пусту
Гроба леденога.
Мрзим га, мрзим
Из све снаге моје,
У мрзости срце
Сасвим сазрело је.
Па та мрзост љута
Срцу даје снаге,
Да покори своје
Побеснеле враге.
Ох, мрзости љута!
У тебека има
За моје срдашце
И нешто мелема.
Ти оружаш мишцу
Слабу и нејаку,
Ти утиреш сузу
Замућеном ок... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BC... | 71 | 1 |
60260 | Српкиња сам | Српкиња је моја мати,
Српског оца кћи сам ја,
Србина ћу на бој звати,
Некʼ му име славом сја!
За српство ми срце горе,
За Србина живим, мрем —
Радо идем на злотворе —
Ја сам жена, али смем!
Сунце љуби своје зраке,
Њима грије, њима сја,
А србињске те јунаке —
Српкиња их љубитʼ зна.
А сад, када душман бесни,
Борите се, б... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC | 88 | 1 |
60256 | Опрости ми... | Опрости ми!
Притегну ме терет туге,
Над тобом сам моро да се нагнем,
Руком да се такнем
Твоје руке;
Алʼ ти се светиш, свете мој,
Претрну ми рука у твојој,
И да каје своје греје
У твојојзи нестаде је,
Никад више
Витим пером да запише,
Да се маши за мач бритак —
Никад — никад! —
Опрости ми! опрости ми оку моме,
Оку моме ... | [
"Српска љубавна поезија",
"Лаза Костић",
"Љубавна поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BC%D0%B8... | 195 | 1 |
60122 | „До краја!” | Био некакав Тома Вараксин, столар од двадесет пет година, човек веома неугледан: лубања му велика, код слепих очију припљуснута, а према потиљку — дугуљаста; гломазан потиљак притезао је назад шишану главу. Тома је ишао по земљи, забацивши широки нос у вис — из далека је изгледало, да хоће као у неком заносу да викне н... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%94%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%21%E2%80%9D | 3,342 | 1 |
60264 | Ох жељо... | Ох жељо, пуста жељо!
Куда ме зовеш ти?
На онај крвни покољ
Крвцу пролевати!
Ој жељо, жива жељо!
Ти си ми цео свет,
Од тебе нека душман
Некʼ стрепи, трне клет!
Јер кад се жеље многе
У једну салију,
И Срби ʼрабра браћа
Почну да војуjу:
Дрктаће црна земља,
Дрктаће црни враг,
Кад мили Србин ступи
На бојни праг…
Па кад си, ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%85_%D0%B6%D0%B5%D1%99%D0%BE... | 76 | 1 |
60266 | Сестри (Драга Дејановић) | Када звезде небом плове
И спусти се тавна ноћ,
Мир нека ти блажи снове
И буде ти на помоћ.
Када сунца зрак заблиста,
Пробуди те из сна твог,
Жељу твога срца чиста
Нека чује вишњи Бог.
Када сунце небом плане
И оживи цео свет,
Весео данак некʼ ти сване
И донесе среће цвет. | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 53 | 1 |
60265 | Помозʼ, Боже! | Иза оне чарне горе
Цвета дивно цвеће,
Сваке ране беле зоре
Мирис нам долеће.
Није цвеће, што мирише,
Него крвца, што се лије —
Мирисала — мирисаће,
Де год Србин Турке бије.
Хеј, ти горо мирисава!
На теби се венац вије!
Српски врли соколова
У теби се крвца лије!
Љути бојак Србин бије
Са душмани, са проклети —
Ох помози,... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B7%CA%BC%2C_%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B5%21 | 64 | 1 |
60095 | Анџело | ПРВИ ДИО
I
У једноме граду Италије срећне,
Дужд добри и стари некад мирно влада.
Свог народа бјеше отац чедољубив,
А друг мира, знања и праведног рада.
:Али јача сила не хтје слабих рука,
А он сав доброти предао се био.
Љубљаше га народ алʼ га се не боја!
И сурови закон дрʼјемао је тиô
:У пресуди старца, кô у подне мрт... | [
"Преводи",
"Јован Дучић",
"Љубавна поезија",
"Руска поезија",
"Александар Пушкин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%9F%D0%B5%D0%BB%D0%BE | 3,779 | 0.993 |
60268 | Моја љубав (Драга Дејановић) | ::I
Моја је љубав чиста,
Ко зрака сунчана —
Не љубим друго ништа,
До милог Србина.
Зар има већег блага,
Зар веће љубави,
Зар могу лепши бити
Небески санови?
Зар има шта на свету,
Зар лепши врлина,
Што би ми драже било
Од српског имена!
Свет је мени спомен
Славни старина,
Та он ми свакад вели,
Да љубим Србина.
Српкиња м... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 163 | 0.988 |
60267 | Још да ми је... | Још да ми је мишца јака,
:Као срце што је,
Та ишла би и ја тамо,
:Да сʼ борим за своје.
Та ишла би — ни по часа
:Не бʼ часила овде,
Јер ме крвца теби вуче,
:Теби, мили роде!
За крст часни, име Срба
:Крвцу би пролила,
А за милу Србску мајку
:Радо би умрла. | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%88_%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5... | 55 | 1 |
60269 | Жеље моје | Ох, што несам
Љубичица мала,
Ја биʼ сʼ баш на твојиʼ
Груди расцветала!
Па када би зора
Свету засијала,
Ја биʼ само теби,
Душо, мирисала.
Развила би’
Моје вите гране,
Па би’ с’ лако свила,
Мој мили драгане!
Не ко бршљан
Око вије јеле,
Нит’ ко ружа
До те лице беле:
Већ ко она
Голубица сива,
Што голубу своме
На грлу почив... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 120 | 1 |
60219 | Песме Милутина Бојића | Милутин Бојић: Песме. Издање С. Б. Цвијановића. Београд, 1914.
У невероватно и опасно великој гомили младих који данас певају, Г. Милутин Бојић се истиче на првом месту. Али он се истиче не зато што његове песме имају релативну вредност према песничким натезањима и симулацијама стихотвораца његова нараштаја, но зато шт... | [
"Јован Скерлић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 832 | 1 |
60270 | Окови | :Звечи оков… О ти борче сужни,
На што осмех очајни и тужни?
:Да, у борби већ је пало тело,
Ал’ дух силни он се бори смело;
:Некад просјак, који мрве проси,
Сад је вихор па се с громом носи…
:Тресни оков, нека звекне јаче,
Са те звеке само тиран плаче;
:Као муња то му душу пара,
А твом духу нова даје жара…
:Погле, зрача... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 107 | 1 |
60272 | Полумесецу | Полумесец већем бледи,
Па му дршће блеђан лик,
На Србина кивно гледи,
Што јуначки диже клик.
Њему срце живо пуца,
Што му Србин није роб,
Дршће, што у Срба куца
Срце смело — њему гроб.
У планини и у лугу
Оштри Србин љуте ноже,
Заклиње се верну другу,
Да још Турке сећи може.
У гори се хајдук спрема,
Да помогне своме роду... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D1%83 | 139 | 1 |
60257 | Не гледај ме... | Не гледај ме, очи моје
::Не гледај ме тако живо,
::Животу ми чиниш криво,
Не гледај ме, очи моје.
Та зар не знаш вило моја,
::Кад очима виле дођу,
::Па кроз очи срце прођу,
Та зар не знаш вило моја.
Па расклопе виле беле,
::Књигу белу срца чиста,
::Све од листа па до листа,
Белу књигу виле беле.
Књигу белу да испишу
::... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98_%D0%BC%D0%B5... | 141 | 1 |
60258 | Наше | Та наше то су горе,
::Та наш је сваки крок,
И небо тамо горе,
::И наш у њему Бог.
У крви некʼ се гора
::Напоји, напије,
Та силна крви мора
::Да Богу вапије.
Нек’ види Бог озгоре
::Крвави земљин лик,
Да крвљу међе горе,
::Куд гине мученик.
И да су наше горе,
::И наш је сваки крок,
И небо тамо горе,
::И наш у њему Бог.
П... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%88%D0%B5 | 150 | 1 |
60238 | „Генералска влада“ | Кад је тај предлог одједном, из небуха, искрсао, нико га у првом тренутку није схватио. Данас му се знају побуде и смерови, али разлози стварни за такву једну меру нису показани, нити се они могу наћи.
Треба претпоставити врло низак ниво Парламента, са свих његових 315 чланова, или неурачунљиву међусобну нетрпљивост по... | [
"Милан Грол"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%E2%80%9C | 884 | 1 |
60241 | Наши унутрашњи задаци | До пре годину или две поједина питања нису чак ни признавана да постоје, а код других, сагласности није било у најбитнијим стварима. Ко се, на пример, не сећа заблуда у одређивању надлежности, величина области и њихових граница? Било је једно доба у коме се мислило да се може радити у корист народног јединства, што ће ... | [
"Милан Грол"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D1%83%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8 | 958 | 1 |
60235 | Земљораднички кредити | Наш народ налази се данас у епоси економског и политичког превирања. Стари начин домаће ручне производње, домаћим обичним ручним средствима за рад, којима су се производила и прерађивала средства за живот, скоро је потпуно ишчезао; стари начин задругарског рада и живота, заснованог на крвноме сродству такође скоро више... | [
"Павле Чубровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8 | 1,352 | 1 |
60227 | Руслан и Људмила/Песма четврта | Кад год се пренем иза сна,
Хвалим те душом, вишњи Бого,
Зато, што наша времена,
Чаробника немају много.
А уз то — част и слава им! —
Женидбе су нам безопасне,
Нити су више већ ужасне
Момку, момама млађахним.
Но чаробника иних има,
За које баш не марим ја:
Осмејком и плавим очима,
Гласићем љупким — друзи, да!
Не верујте... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0 | 1,436 | 1 |
60231 | Руслан и Људмила/Песма трећа | Залуд се у сенци таисте,
За мирну сретну братију
Стихови! Ви се несакристе
Од гневних, злобних очију.
Већ бедни критик, на поругу
Питање ставља с прекором,
Што Русланову зовем другу
Бајаги, на подсмех супругу
Час девом а час књагињом?
Но читаоче, ти видиш сам
Проклете злобе бачен кам!
Па, ето, реци замерниче мој,
Како ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0 | 2,076 | 1 |
60291 | Српкиња (Лаза Костић) | Српкиња је моја дика
Српски се понаша,
Српске душе, српска лика,
Вилинскога стаса.
Српски јој је осмеј бајни
На ти бели зуби,
Српски воле, српски грли,
Српски зна да љуби.
Српкиња је по погледу,
Речи и уздиху
И срце јој живо куца —
По народном стиху. | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0_%28%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 45 | 1 |
60286 | Њена исповест | Ја сам волела тајно годинама
Смртника једног који смртан није,
Ја сам му лицу облик дала сама,
Ја сам му срцу казала да бије.
Његова душа то је душа моја;
Он је мислио што сам ја мислила…
Фиктивних беше радости без броја:
Не само жена — ја сам мајка била.
„О, жалост, сама!” Кад ме неко жали,
Ја се радујем подижући глав... | [
"Јелена Ј. Димитријевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82 | 167 | 1 |
60293 | На Морави | Клонула уморно земља… Ниоткуд даха нема,
Суха полегла трава, заспало класје зрело,
Ћуте кућице беле, а тороњ на цркви старој
Високо подигô главу и чува убого село,
А тиха и бистра река кроз трску високу цвили,
Тешка је притисла туга, талас јој једва мили.
Пливају на небу звезде, а месец у води дршће,
Ветарац подухну св... | [
"Јелена Ј. Димитријевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 90 | 1 |
60290 | Даници | Од давна су славуји
:У ноћи певали,
Од давна о даници,
:О зори сневали;
Прижељкују у жељи,
:У тузи сувише.
Прижељкују од давна,
:И гле — прижелише!
Прижелише; – већ жеља
:И звезду довати,
Ал’ жеља ће је опет
:У звезде ковати. | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 40 | 1 |
60292 | Наискап... | Наискап сам испит’ тео
::Наздрављену пуну чашу,
::Твоја уста — пуну чашу,
Нанскап сам испит’ тео.
Ал’ тек само што сам сркн’о,
::Већ сам пао на те груди,
::Пијан пао на те груди,
Само — само што сам сркн’о.
Од љубавног тога вина,
::Како ми се дало пити,
::Мамуран ћу навек бити
Од љубавног тога вина. | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BF... | 56 | 1 |
60304 | Херцеговка | Херцеговка ј’ стаса вита,
Племенита, узорита.
Очи јој се духом жаре,
И поносом славе старе.
Херцеговка ј’ срца блага;
Песма јој је тако драга.
Здрава духа, здрава тела, —
Мила, збиљна, тиха, смела.
Као вила стењем греде,
Ил’ на дому че и преде.
Љуби своје кршне горе
Као други златне дворе.
Херцеговка јʼ дична, врла
— А... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0 | 70 | 1 |
60300 | „Српска војска приближује се Косову” | Од Косова до Косова
Пет стотина лета; —
Свршује се она борба.
Давно започета.
А век веку довикује
Шта је мука љута:
Векови се загрлили
Да нам кажу пута.
„На Косово, на Косово!”
Оре им се клици, —
„Не клоните, соколови,
Стари мученици!”
Са Авале, са Ловћена
Једна труба труби, —
Авала се приближује
Да Ловћен пољуби;
Ловћ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%B6%D1%83%D1%98%D0%B5_%D1%81%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83%E2%80%9D | 152 | 1 |
60295 | Не партија, већ патрија | Српски народ, иако мален, био је одувек богат у непријатељима. Отуда је његова историја тако бурна, отуда су његова страдања била тако велика. То је у многоме зависило од геополитичког положаја земаља које су Срби својим доласком на Балкан заузели. Кроз њих пролази главни друм који везује Исток са Западом, Европу са Аз... | [
"Други светски рат у Југославији"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C_%D0%B2%D0%B5%D1%9B_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 391 | 1 |
60311 | Дах земље | Једном,
У младости,
Ишао сам неким пејсажом чедним,
У ком су јабукове гране цвилиле као виолине,
А украј пута ражане стабљике
Звиждале као окарине.
Та ми је музика под језиком заспала сећањем,
Те често зането слушам шум у трави,
И пред сваким орањем,
Чим октобар небо загарави,
Дах родне земље у срцу ми се јави. | [
"Раде Драинац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%85_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5 | 55 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.