id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
60478 | Чачански епитафи: Рошци | Чачански епитафи: Рошци преписи су са надгробних споменика и кенотафа у селу . Епитафи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне историјске, друштвене и животне околности.
Крајпуташ Глигорију Павловићу (†1876) ''(Рошци, Чачак)'': Г... | [
"Чачански епитафи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%3A_%D0%A0%D0%BE%D1%88%D1%86%D0%B8 | 437 | 0.993 |
60554 | Зла срећа девојачка | Баци око на коју хоћеш страну, свуда ћеш наћи девојака и жена, које се туже на худу срећу своју. А шта им је срећа крива? Оне су се питале надеждама, којих испуњење није од њих зависило, него од среће; оне нису биле одгојене, да што озбиљно ''раде''; оне нису биле научене на то, да саме што ''привреде'', него да се осл... | [
"Драга Димитријевић Дејановић",
"Феминизам"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0 | 533 | 1 |
60566 | Караула на Вучјој Пољани | :Насред куле карауле,
Око ватре на огњишту
Стражари се искупише…
Ватра гори, пламен лиже
И по тамни дуварови
Горостасне сенке диже,
Ко да јʼ рада из прошлости
У ватреној занетости
Витезове да наниже;
И тим време доба давна,
С нашим даном да изравна.
:„Дружба јʼ мала… Пет стражара!…
У свакога пушка танка,
Дуга пушка бел... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D1%83%D1%87%D1%98%D0%BE%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 578 | 1 |
60571 | Једном пјеснику | Зови љубазну музу и пјевај, свјетлости наша,
Признањем увјенчана свештена твоја лира
Нека нам крунише радост што покрај жарких чаша
::Под сјенком ноћног мира —
Ко бурни талас тече. Нек звуци стихова твоји’,
И нашем смртном бићу надземна пружа крила,
И дигну душу нашу у сфере бесмртног сјаја
Далеко од таштог св’јета у к... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 118 | 1 |
60564 | Бојна песма (Ђура Јакшић) | Шта ће нам овај мир,
Овај блатомир?
Зар није боље борба — и крв и нож,
И крвав онај пир?
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!
Зар није боља смрт?
Није ли лепши гроб —
Но хладан ланац, мемла, тамница,
Срамотни роб?
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гро... | [
"Поезија Ђуре Јакшића, 1871."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 269 | 1 |
60553 | Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941. | Страшна катастрофа коју смо ми комунисти већ одавно сигнализирали задесила је народе Југославије. Освајачке армије осовинских сила провалиле су у нашу земљу изненада и свуда куд пролазе сију смрт и пустош. Београд је сравњен са земљом. Невина дјеца, жене и старци који су се у паничном бијегу хтјели спасти из горућих ру... | [
"Документи НОВЈ",
"1941."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81_%D0%A6%D0%9A_%D0%9A%D0%9F%D0%88_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_15._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0_1941. | 960 | 1 |
60573 | *** (О шта те из сна буди) | (Старој љубави.)
О шта те из сна буди покојна мртва сјени
Те тихе вјечности своје напушташ мрачни стан,
Каква те жеља жива доводи амо к мени
Кад изморена душа призивље слатки сан?…
Пред хладним споменом твојим вјечито ја сам бјего
И остављао тебе у мрачној прошлости тој,
И сад, кад глуха ноћца влада у васиони
Преда мно... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%9E_%D1%88%D1%82%D0%B0_%D1%82%D0%B5_%D0%B8%D0%B7_%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%29 | 93 | 1 |
60574 | *** (Кад се спусти сјенка) | Кад се спусти сјенка ноћи и анђео благог мира
Склопи своја њежна крила над ложницом твојом туди
Мјесечина благозрачна кад засије из свемира
И освијетли милим зраком обнажене твоје груди.
И кад мирис мајских ружа, хијакинте и багренка
Разаспе се по одаји па се с блиједим зраком сплете;
И поноћни тихи вјетри кад заструје... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8_%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%29 | 135 | 1 |
60572 | Прољетне мелодије | Ко да су се раствориле свете двери вјечног раја,
Просуо се благи мирис по веселом царству маја.
И мирише ваздух свјежи, шарно цв’јеће, трава мека,
И мирише тихи вјетрић што ћарлија из далека.
Цвјетићи се тихо круне и падају с густих грана
И жагоре мале птице и цвркућу са свих страна:
И весело поток бруји по меканој буј... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 265 | 0.996 |
60579 | Малом ђаволу | Ала су ти очи лепе,
Мали ђаволе,
Та ко може такав бити,
Да их не воле!
Уста су ти к’о пупољак,
Мала, румена,
А ведро ти чело љуби
Коса свилена.
Зато не би ништа хтела,
Да ми боже да,
Само уста да пољубим
Малог ђавола! | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC_%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83 | 46 | 1 |
60577 | Макар Чудра | С мора је дувао влажан, хладан ветар и разносио по степи сетну мелодију ударања морских таласа о брегове и шушањ приморских шумарака. По кадшто намане на ветру по који озебао, спрчен, жут листак, и распири пламен, од којега уздрхће јесења магла и склони се као уплашено, дајући прилику да се за часак угледа с леве стран... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0 | 288 | 1 |
60585 | Коса твоја | Ох, ал’ ти је коса твоја
Црна, као поноћ иста,
Па је сјајна, кано роса,
По цветићи кад заблиста.
Ал’ је црна коса твоја,
А мека је, кано свила,
Па се ’нако нежно, лако,
Око срца мог савила.
Та за један само прамен
Сав би свијет жртвовала,
Па ако т’ је и то мало —
Животом би куповала. | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0 | 57 | 1 |
60580 | Над тобом | Жеља ми жеље вија
Једну за другом,
Ал’ опет све се купе
Ох, душо, над тобом!
Над твојом лепом главом
Свршују њихов лет,
Па ту се онда свију
У један китњаст сплет.
Ал’ није сплет од ружа,
Није од алема —
Жеље га бурне свише
Од самих песама.
У души што се нашле,
У срцу створиле,
Када су тебе, сунце,
Од бога просиле.
Када... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4_%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BC | 78 | 1 |
60568 | Приступна беседа новоустоличеног епископа канадског Митрофана | ''„Господе, Господе, погледај с неба и види, и посети овај виноград који засади десница Твоја”.''
Ове речи изговорисмо на данашњој Св. архијерејској Литургији. У ствари, то су речи старозаветног псалмопојца (Пс. 79, 16). Наиме, он говори о винограду који је Бог пренео из Египта, изагнао је незнабошце, и засадио га. Нап... | [
"Митрополит канадски Митрофан",
"Беседе"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D... | 1,302 | 0.999 |
60578 | Српска вила (Драга Дејановић) | Ето зоре
Одозгоре,
Де на земљу гледи доле —
Мора да нас лепа нева
Из све душе своје воле:
Јер гле, како с’ слатко смеје,
Како своји бели крили
На нас благи мирис веје,
И к’о канда нешто збори,
Нешто шапће, нешто дршће,
А око јој пламом гори,
Мислиш, свијет сагореће.
Па је лако разавила
Та прозрачна бела крила,
А косу ј... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 452 | 1 |
60586 | Бежʼ од мене! | Беж’ од мене
На далеко — белом свету,
Да ти живот не увене
У младости, у цвијету.
Ја сам сушта
Отровница љута,
Па ти могу живот отровати,
Па да плачеш,
Када други пева,
Да се смејеш,
Кад други запева,
Да немаш мира, ни станишта
Нити врела својега огњишта.
Беж’ од мене!
Несрећа је моја рана,
Па и свака капка крви
У мени... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B6%CA%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%21 | 245 | 1 |
60584 | Дај ми, Боже... | Дај ми, Боже,
:Соколова крила,
Ил’ бар реци,
:Да постанем вила.
Да пошетам
:По најлепшем дану,
У шареном, лепом,
:Цветном вилистану.
Сви цветови туди
:Шарени и мали,
Сви би мени радо
:Један стручак дали,
Да оплетем венац
:На српском олтару,
Те слободне земље
:Српском господару. | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%98_%D0%BC%D0%B8%2C_%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B5... | 45 | 1 |
60587 | Ја те љубим (Драга Дејановић) | Ја те љубим
Од све душе ове моје;
Ја те љубим, ко што сунце
Љуби миле зраке своје.
Мог живота наде миле
Око твога лепог лика
Нежно су се обавиле,
Па их роје, па их пише
Твоје очи усијане,
Твоје усне замедљане,
Што се тако слатко смеше,
Те ми живот мој јађани
Тако мило, тако љупко,
Тако нежно љубе, теше,
Да у томе милом... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D1%82%D0%B5_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BC_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 278 | 1 |
60583 | Невера (Гете) | Љубило је момче једно девојчицу младу,
У другоме вилајету — не знам у ком граду.
Често јој је говорило: О невесто моја!
Ту падахy с обе стране пољуби без броја.
И најпосле изневери момак деклу младу,
И она се разболела у тузи и јаду.
И с ума је мома сишла, јаој, Боже свети!
Па је тако у лудилу морала умрети.
Ал’ и момк... | [
"Јохан Волфганг Гете",
"Немачка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0_%28%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B5%29 | 301 | 1 |
60575 | Стража | :::…Сунце седа,
А месеца зрака бледа
Кроз вечерњу тавну румен
У суморну гору гледа.
У гори је чета мала —
Сто јунака, сто горштака
Од умора, од мегдана,
И од бола, и од рана
На го камен попадала…
Гора ћути,…
На грудима чисто нија
Храбру децу Кривошија. —
Лист простире маслинака,
Да уморном чеду своме,
На камену студено... | [
"Поезија Ђуре Јакшића, 1871."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0 | 542 | 1 |
60592 | Сузе (Драга Дејановић) | I.
Де си, душо,
Ој убаво злато моје,
Санче дивни мога царовања,
Милог девовања!
Око моје тебе тражи —
Свуд’ те тражи.
Тебе нема!
Усред бела љупка дана
Поноћна је тама,
Јер ми нема сунца — ока твога,
Да позлати неба мога,
Да позлати лака крила
Зоринога чеда мила.
Ој, та зора
Кад би знала само,
Какво чедо моје срце љуби,... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B5_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 341 | 0.994 |
60593 | Хај | Де је србска Војводина?
У Маџарској, ил’ Угарској,
Или у сну, ил’ на јави —
У Банату, ил’ у Бачкој,
Ил’ у Срема старој слави? —
Није сада тамо, није —
Већ у ''души'' Србадије.
Је ли жива Војводина?
Жива нам је сарањена —
Ал’ умрети донде неће,
Док сва крвца неистече
Из јуначка срца њена —
А то ''живо'' срце ди је? —
У ... | [
"Стеван Владислав Каћански"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98 | 90 | 1 |
60600 | Србији (С. Милетић) | Ој давори мајко Србу мила!
Што Т’ је Слава кћери дала слику,
Којој јато горских пева вила’,
А на Твоју и Твојих дику —
Гди л’ су орли моћи твоје јаке,
Што је Силни од твојега двора
До Балкана и сињега мора,
Ол’ месецу пушт’о под облаке.
Гди су оне круне твоје златне,
Којим Душан красио Ти главу:
Там на пољу битке оне з... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8_%28%D0%A1._%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 680 | 1 |
60599 | Славјанки | Још је сунце ниж’ обзора —
Ал’ јутрењи љупки зраци,
Играју му с’ у облаци.
Те се рађа рујна зора:
::Зора каже бели дан,
::Бели данак Спасов-дан.
И славуји на Слав-Гори,
Поју песму своју милу,
И Славјанку буде вилу,
И гласају, да јој зори:
::Од истока бели дан,
::Благи данак Спасов-дан.
Ал’ на гору ко се пење?
Млади Срб... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8 | 276 | 1 |
60607 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/II | Било је, извесно, врло погрешно, и сасвим грешно, подметати Хрватима како су они творци једне идеје о солидарности Јужних Словена, која се зове „југославизам”, и коју је требало сматрати довољном као основу и за стварање једне заједничке државе тих Словена. Ни сами Хрвати нису ништа слично за себе тврдили. Чак су се на... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/II | 633 | 0.998 |
60621 | Москви | Опростимо се, мили граде,
Матушко Москво, сад праштај!
Ал’ не, опрости, сваки знаде,
Да ово није опроштај!
Ми полазимо, ал’ нек иде
И Москва с нама један пут,
И браћа наша нек је виде
Кад отворимо своју груд.
И наша нека види земља
Словенског братства живи знак!
Нек разаспу кубета Кремља
По западу источни зрак!
И браћа... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8 | 191 | 1 |
60589 | Туциндански чланак | На туцин дан 1860.
Војводство је дакле сахрањено!
Тако је.
Ми смо већ од ручног писма од 20. окт. страх захватили; од како је нама позната алијанција мах преотела, знали смо, колико је сати ударило.
Не жалимо за Баховим војводством; ко је за њим жалио? Али зар осим Баховог војводства никакво друго није постојати могло?... | [
"Либерализам"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA | 558 | 0.998 |
60625 | Пастирева тужна песма | На брегу оном горе
:Толико пута стојим,
Па сетно у до гледим,
:Пригнут на штапу својим.
Па онда стадо кренем,
:Псето га чува лако;
С брда се у до сиђем,
:А ни сам не знам, како.
Доља ми цветке пружа,
:Шарене, миле, младе;
Моја их рука бере,
:За кога — то не знаде!
На бури ту, под брестом,
:Престојим пљусак густи,
Дом о... | [
"Немачка поезија",
"Јохан Волфганг Гете"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 101 | 1 |
60595 | Питање гледишта о војводству српском | За кратко време ово, како је питање о Војводству српском предметом расправе у нашим новинама и у нашим дружевним круговима постало, два су се мненија показала; једно, да се војводство по поглавитијем домашају народности српске окружи, и да се у том обласном простору условно, т. е. са правама обласне автономије и са гар... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC | 1,014 | 0.995 |
60631 | Обична сатира | Кад опусте врти у мом тихом селу
И магла се вине поврх мрких грана,
У суморну јесен, ружаву и свелу,
Кад опада лишће са старих платана.
И мој ће час доћи. Сандук и крстача.
Једно тужно звоно, што до гроба прати.
Облигатна туга. Искренога плача
Имаће за мене само стара мати.
И ви, који сте ме клеветали вазда,
Држаћете т... | [
"Милосав Јелић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0 | 130 | 1 |
60630 | 30. новембар | Зора млада родила се
Иза оне чарне горе,
Својим оком — сунцем јарким
Поздравила млоге дворе.
Беле дворе, србске станке,
Цркву свету и олтаре
Окитили србски синци
Са најлепшом китом цвећа:
Старом славом Немањића.
Двор до двора поносито
Чак до неба диже сʼ плава;
Србског тића крило вито,
Србско чедо туда спава.
На криоцу... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/30._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80 | 254 | 1 |
60602 | Стефан Душан Силни, цар српски | Кликни мило са Авале вило!
Кликни вило са горице чарне,
Нек’ се чује на све четир’ стране,
Сваки живи, да се чуду диви,
Кад Бог кара, што је за карање,
Казни грехом окаљане људе,
Што не хају за веру и правду,
Те на Грчку потоп шиље други,
А на земљи цветом процветане,
Од старина чувене на гласу;
Па он топи земљу МаЋедо... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8%2C_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8 | 1,183 | 1 |
60606 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I | Хрвати нису никад марили за славизам, нити без неповерења говорили о југославизму. Они су славизам идентификовали са руским православљем, а југославизам са балканством. Зато су обоје сматрали неподударним са хрватском идејом о култури, јединој правој култури, западњачкој, значи већим делом католичкој. А тако исто непод... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/I | 913 | 0.991 |
60615 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX | Не треба да нико за ову погрешку криви Пашића. Али ни неке његове главне чланове владе из 1914-1918, у емиграцији. Ово ћемо видети даље, и по многим фактима. Пашић је можда најбоље познао хрватске Југословене на закључивању Крфске Декларације, около 7 јула 1917, на чаробном јонском острву. Уосталом, Пашић је већ и до т... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/IX | 709 | 1 |
60610 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/V | Да видимо тај Штросмајеров југославизам у целом обиму.
Штросмајер је био магнат Цркве, богат свештеник, са амбицијама Мецене, господин „сплендидан”, са пуно наслеђеног инстикта за вођство и завојевање. Како онда у убогој Хрватској није постојало ништа историјско ни краљевско из средњег века, он је знао да ни туриста ко... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/V | 742 | 0.999 |
60617 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XI | Постоји једно раздобље врло интересантно за "кристализацију југославизма", која је предходила непосредно оснивању државе Југославије. То је најпре оно доба које иде од анексије Босне и Херцеговине, 1908, до атентата у Сарајеву 1914 године.
Анексија је тешко погодила Србију и Црну Гору, које су за њих једине и више него... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/XI | 756 | 1 |
60616 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X | Ми смо видели да до освита XIX-ог века није било међу Србима и Хрватима него само прогона и покоља; и да се и у том XIX веку политика хрватска кретала само у оквиру аустријанштва и католичке пропаганде са крупним заверама против православних крајева. Никад није било, према томе, кроз небројене генерације Срба и Хрвата,... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/X | 911 | 0.996 |
60613 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII | Ето ово је све био „југославизам” бискупа Штросмајера на делу.
Али има и нешто још драстичније. То је био његов такозвани ТРИЈАЛИЗАМ.
Шта је опет то? запитаће какав наш политичар, увек далеко од наших и српских, и хрватских, и, најзад, међусобних проблема, о којима он за скоро четврт века није никад хтео нешто позитивн... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/VIII | 520 | 1 |
60612 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VII | Немогуће је икаквом здравом мозгу претпоставити, да се за аустријску окупацију Босне и Херцеговине борио и Папа римски и Цар из Беча, а да је Штросмајер, врло угледни магнат своје Цркве, остао скрштених руку, и сањајући о том да православна Србија заузме оне крајевима у којој живи трећина католичког народа!… Верски рат... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/VII | 1,089 | 0.994 |
60609 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IV | Да пређемо на ЈУГОСЛАВИЗАМ БИСКУПА ШТРОСМАЈЕРА.
Илиризам је хтео да Хрвати, присвајајући себи за књижевни језик онај којим су дотле писали само Срби, добили су убрзо прохтев да тако помоћу заједнице језичне наметну оним другим свој дух хрватско-католичко-аустријски. Кајкавски говор којим се говори око Загреба, и на ком... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/IV | 1,075 | 0.997 |
60620 | Омладини на збору | Добро се нашли у младом жару,
:Добра ви срећа срећан ви рад,
Народу своме, патнику стару,
:Несмртности символе млад!
Чудне ми мисли надимљу груди
:Гледајућ умом скупљене вас;
Иза сна тешка ко да се буди
:Обамро неки прежаљен глас.
Из тога гласа као да ничу
:Зборова старих ликови сви,
Над вашима се главама стичу,
:Да ви... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%83 | 378 | 1 |
60490 | Чачански епитафи: Кукићи | Чачански епитафи: Кукићи преписи су са надгробних споменика и кенотафа у селима и . Епитафи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне историјске, друштвене и животне околности.
1 Споменици житељима Кукића на гробљу у Мршинцима
Спом... | [
"Чачански епитафи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%3A_%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B8 | 1,014 | 0.997 |
60629 | Слободан Јовановић (Ј. Дучић) | Слободан Јовановић је средиште српског интелектуалног друштва у Београду. Педесет година већ овај човек стоји на врху пирамиде. Сви су га слободњачки покрети сматрали својим учитељем, а сви мрачњачки режими својим главним непријатељем. Сваке четврте године је излазила из његових руку једна нова правничка генерација њег... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%28%D0%88._%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 776 | 0.994 |
60611 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VI | Хрватско име било је одувек у Босни туђе, колико и португалско или финско. Босна је свагда називана само српском земљом. Да то и докажемо овде игнорантима који су кумовали бестидном Споразуму Цветковић-Мачек.
На почетку историјског живота Босне, српска династија под зетским кнезом Војиславом је заузела са Хумом и са Ра... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/VI | 1,341 | 0.987 |
60608 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/III | Нарочито су у Србији наши шири кругови били дуго заваравани речима, сибилски неразговетним, као што је Илирство и Југославизам, а затим именима Штросмајера и Рачког, која су најзад била постала символима и легендама, скоро светачким и пророчким. За словенску психу српског човека изгледало је на тај начин да је оно што ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/III | 2,151 | 0.986 |
60632 | Руслан и Људмила/Песма шеста | Ти велиш, нежни друже мој,
На лири лакој безбрижној,
Давнину древну да сањам
И верној музи поклањам
Одмора свога доколице…
Но ти знаш, мила другарице:
У свађи с мнењем ветрастим,
Твој друг, блаженством запојени,
Напусти пос’о усамљени
И звуке лире милене.
Од складне, сликовне забаве
Одвратих свој блажени лик…
Сад дишем... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0 | 1,659 | 1 |
60648 | Питај зору | Љуби ли те душа моја,
За то питај зору сјајну:
Ја сам њојзи поверила
Страховиту ову тајну.
Каква ли је љубав моја,
Нек ти она прича саде,
Нек ти каже све по реду
Мога срца горке јаде… | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%B7%D0%BE%D1%80%D1%83 | 37 | 1 |
60649 | Ох, жао ми те је! | Ох, жао ми те је, искрено ме љубиш
И питаш: да лʼ те љубим ја?
Но, јаднице, тим сама себе губиш,
Не могу да ти кажем: да!
И тог је било, љубио сам и ја,
У младом срцу живот кипну млад,
Алʼ око срца мога жесток огањ бија,
И прекипи живота прва слад!
И преста плам, и преврила је врева,
И утиша се срцу кип,
Алʼ ни од ку... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%85%2C_%D0%B6%D0%B0%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D1%82%D0%B5_%D1%98%D0%B5%21 | 153 | 1 |
60651 | Имна уједињене српске и хрватске академске омладине | Богу слава, Богу хвала,
Затрпан је извор зала̂,
Сад нам свјесна душа поје:
„Ми смо једно, нисмо двоје.”
Ко год ра̏ни Срба брата
Ра̏нио је и Хрвата;
Ко Хрвату бол заснива,
Тај и Србе изазива.
Једно т’јело, један рад,
Једна мисо̂, један над.
Неће више туђе тане
Погађат’ нам слабе стране,
Одбиће... | [
"1897.",
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 86 | 1 |
60650 | Увелак | Преврћући прашну књигу нађо
Сув увелак, заборављен ту,
И гле! чудна, необична машта
Испуни ми душу моју сву!
Де је, кад је, колико је цвао?
Ког пролећа? — Де је онај врт?
Је лʼ га страна илʼ позната рука
Узабрала? — Шта му значи смрт?
Зашт’ је овде? Какав ли је спомен?
Да ли тужног од растанка ког?
Илʼ састанка — час... | [
"Јован Јовановић Змај",
"Александар Пушкин",
"Руска поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BA | 93 | 1 |
60657 | Граов лаз | Тако рече кнез Данило,
А кнежево десно крило
Одполети лака лета
Крају малом кршна света,
Одкуд оно јека звони
Соколова и јунака
И одсевак бритка мача
Са јуначки сукће бедри,
Те по небу звек корача,
Те небеса сев му ведри;
Одкуд оно јаук тоне
У кршеве и у роне,
Ка’ од зверја и јакрепа,
Те до срца земљу цепа;
Зверски Тур... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%B2_%D0%BB%D0%B0%D0%B7 | 213 | 1 |
60652 | Народна имна | Боже правде, браничу створења,
Боже нада, Боже искушења,
Праотаца штите свети,
И унука с’ њини сети!
Свак’ је Србин син јунака,
Што је за крст живот дав’о,
Јера му је спас са крста
И ''слободу'' обећав’о.
Боже греха јоште неопрани
И векова горко проплакани!
... | [
"1865.",
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0 | 146 | 1 |
60658 | Молитва (Јован Дучић) | Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
Теби су пружене њине чисте руке;
За Твоју су они пали величину,
На Твој знак принели све сузе и муке.
Свака беше за Те рана која тишта,
А свака реч ехо Твога страшног слова;
И сада ти кличу само с губилишта,
И сад су нам гробља већа од градова.
Благослови, Благи, оне што су пали
Под ... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 103 | 1 |
60664 | Месецу | Препун стоји до и џбун
Сјаја сребрног,
Па и ја сам данас пун,
Препун мила твог.
Пошљи ведар зрачак свуд
По селени шир,
Нек и моја да’не груд,
Позва слађан мир.
У несретном срцу мом
Угушен је лет;
Сад усамљен овај дом
Читав ми је свет.
О и ја сам им’о рај!
Ал’ је прошло све;
Срећи рано беше крај —
Још ме спомен тре.
Сре... | [
"Јохан Волфганг Гете",
"Немачка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D1%83 | 84 | 1 |
60660 | Босна (Јован Дучић) | И ови те, Светла, иду да продаду:
Сви те вођи воде од трга до трга!
Само на пазару твоју цену знаду,
Твоју снагу мере по терету кврга…
О земљо створена за светле мегдане,
Увек си на тезги срамних трговаца;
Сви продају твоје краљеве и бане,
Крв твојих синова и завет отаца.
Дрину, поред исте и бразде и сетве,
Између два ... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 176 | 1 |
60653 | *** (Тебе тражим дан кад мине) | Тебе тражим дан кад мине
::И спусти се вео ноћи,
Кад звјездано небо сине
::И по тихој по самоћи —
Мјесец бл’једи кад заплави
::По пучини неба плава,
И проспу се слатки снови
::И утрне гласак јава;
Па без мира, кад с обала
Слушам слатки шумор вала.
Ил’ пламеним када жаром
::Сине жеља срца млада,
Па опијен — са пехаром
И... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B5_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%BC_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B5%29 | 140 | 1 |
60670 | Свирач (Гете) | У самоћу ко с’ удуби
Одмах је сасма сам;
Сваки живи, сваки љуби,
Ман’те га у мукам’.
Да! Ман’те ме у болу мом’!
А могу-ли тек једном
Самац да с’ осећам —
Тад не би био сам.
Љубавник се тихо краде,
Да-ли му је драга сама?
Тако мене пре и саде
Самораног мори чама,
Мори дању, ноћу
Ах, да једном хоћу
У гробу снити —
Тад ћу... | [
"Јохан Волфганг Гете",
"Немачка поезија",
"Милорад Шимић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87_%28%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B5%29 | 157 | 1 |
60678 | У сну си ми дошла ти... | У сну ми дошла жива,
Уз мене стала тик;
Ја гледах бледу сенку,
Божанствен, драги лик.
Од једном сину осмех
На лицу веселом —
Алʼ то су биле сузе
У плачном оку мом;
Ал’ то су биле сузе,
Мој свете самртан,
''Јер тебе више нема.''
Све је само машта, сан. | [
"Преводи",
"Хајнрих Хајне",
"Благоје Бранчић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%81%D0%BD%D1%83_%D1%81%D0%B8_%D0%BC%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B0_%D1%82%D0%B8... | 49 | 1 |
60665 | Баук | Ко блуди ноћу, гле, мраком тим?
То отац иде и синак с њим;
И отац држи синчића свог
И нежно чува од ветра злог.
Ти дршћеш сине, је л’ ти чега стра?
— Ох бојим се, бабо, та бојим се ја:
Јер ено авет, ено је, гле!
— Та нема, сине, нема је…
Хајдемо са мном!… хоћеш знам;
Ох шта ћу ћу ти само да дам;
Да видиш цвеће, што има... | [
"Немачка поезија",
"Јохан Волфганг Гете"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%83%D0%BA | 213 | 1 |
60682 | Моје срце тужи, плаче... | Моје срце тужи, плаче
Ко и онај облак мрачни.
— Што ли га се туга таче,
За што ли ми срце плаче?
Одмерено пљусак лије
По калдрми и по крову,
А са срца јад се вије
И са пљуском у склад лије.
Срце плаче, — не зна с чега!
Само себе већ је сито…
Ал’ не дарну нико њега
А да није им’о с чега.
Најстрашније срце боли
Кад се... | [
"Ристо Ј. Одавић",
"Пол Верлен"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5_%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%2C_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B5... | 82 | 1 |
60669 | Једној девојци (Ј. Ј. Змај) | Дево, тебе ј’ небо бајем обавило!
Певаш тако дивно, играш тако чило,
:::— О дивоте, о!
У погледи твоји к’о да вечност стоји,
Блаженство се роји у осмејци твоји,
:::— А ти не знаш то.
Опазимо-л тебе ма са које стране,
Нама зора сване, јарко сунце гране.
:::Свак је душом твој.
И ка’ што се зором распевају тице,
Тако се и... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8_%28%D0%88._%D0%88._%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%29 | 103 | 1 |
60673 | Пролећу | Добро дошло, красно момче,
:Благодети врело!
Добро дошло с милим цвећем
:На поље нам цело!
Гле, та збиља ту си опет?
:Чедно, к’о што беше; —
Ох, а ми те поздрављамо,
:Срца нам се смеше.
Сећаш ли се цуре моје,
:Што ме љубља лане?
Чуј, па и сад још ме воли
:Та цура без мане!
Молио сам за њу цвећа
:К’о што и сам знадеш —
... | [
"Фридрих Шилер",
"Немачка поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D1%83 | 93 | 1 |
60666 | Зулејка и Хатем | :::Зулејка.
Где ј’ студенац онај леп
У долини шареној,
Тамо с’ от’о поглед мој.
Спазих тебе, где мој сплет
Својом руком горе диже, —
Здраво, срећо, сад си ближе.
:::Хатем.
Бистра вода нек ти каже,
И ципреса ето та:
Од драгане до драгане
Да је моја шетња сва.
:::Зулејка.
Крај потока диван сад,
Шетала сам туда ја,
У једа... | [
"Немачка поезија",
"Јохан Волфганг Гете"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC | 78 | 1 |
60689 | Таљиге живота | И ако ј’ тешко у њима бреме,
Таљиге иду брзо и лако.
Кочијаш стари, то седо време,
Не слази доле, већ тера тако…
Из јутра седнув, без бриге каке,
Не пазећ’ себе, храбри и смели,
Презирућ’ леност, нежности сваке
Вичемо: „Напред!” — брже би хтели.
Ал’ већ у по дне храбрости није;
Растресла кола; страше нас сада
Провале... | [
"Преводи",
"Руска поезија",
"Александар Пушкин",
"Ристо Ј. Одавић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%B3%D0%B5_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0 | 89 | 1 |
60694 | Опорука | Вол’о бих, друже, да смо сад
На само двоје нас,
Јер ево, веле, — и сам знам:
Ту ми је крајни час.
Кад дођеш скоро селу мом
Под брених липа сен,
Дабогме, ја ћу онде већ
Бити заборављен.
Запита л’ ипак за ме ко,
Реци му удес мој:
Зрно ми прошло кроз груди,
Баш кад се поч’о бој;
Реци му, да сам погин’о
За цара и за дом;
И... | [
"Јован Јовановић Змај",
"Михаил Љермонтов"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0 | 167 | 1 |
60674 | Мињон | Знадеш ли земљу, гдје ’но лимун цвати,
У тамном лисју поморанча пламти,
Са плавог неба благи вјетрић стиже.
Скромна се мирта с лавориком диже?
Знаш ли је, војно?
:::::::::Тамо, у крај благи
С тобом бих жељно вијнула се, драги.
Знадеш ли дворе? На стубима стају,
Од жарког сунца собе му се сјају,
А мрамор слике гледају м... | [
"Јохан Волфганг Гете",
"Алекса Шантић",
"Немачка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%9A%D0%BE%D0%BD | 118 | 1 |
60679 | Поликратов прстен | На кули танкој бела града
Стајаше он, — а Самос ада
Пред вољним оком лежи сва.
„Куд гледнеш, све то мене двори,”
Мисирском краљу тако збори,
„Па признај, да сам срећан ја.”
„На теби милост неба стоји;
Поданици су сада твоји,
Што пре бијаху ка’ и ти;
Ал’ један ће их светит’ знати,
Зато те нећу срећним звати,
Док душмана... | [
"Исидор Ћирић",
"Немачка поезија",
"Фридрих Шилер"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%BF%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD | 478 | 1 |
60690 | Прометеј (Гете) | Заклони своје небо, Зевсе,
Димом облака
И вежбај се кô деран који
Креше чкаљ
На храшћу и на висовима брегова.
Ал’ земљу моју мораш
Мени оставити
И колебу моју коју градио ниси
И моје огњиште
Због чијег ми жара
Ти завидиш!
Под небом не знам
Ништа јадније од вас, богови!
Кукавно храните
Ваше величанство
Приносима од жртв... | [
"Јохан Волфганг Гете",
"Немачка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%98_%28%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B5%29 | 228 | 1 |
60680 | Тајна (Шилер) | Ниједне речце да ми рече,
:Прислушкивача беше тма,
Што ваздан пиље, ваздан чече —
:Поглед јој само питах ја!
И сазнах га — па сада хитим
:Под твојих, ладу, грана сплет,
Ох, сакри драге гранам витим,
:Да за нас не зна цели свет!
Далеко чујем, како бруји
:И ради тамо трудни дан;
Кроз вику опет сад зазуји
:Чекића удар убр... | [
"Немачка поезија",
"Фридрих Шилер",
"Исидор Ћирић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0_%28%D0%A8%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80%29 | 168 | 1 |
60683 | Шваља | Уморно је сунце село —
Гледајући невесело
Кроз редове двокатница,
Мрачних кућа и улица
Она сетна, бледа лица
Мученица, радница…
Па када се нагледало,
Од бола је задрктало,
Па је доле у мрак пало,
У поноћи утонуло…
Бледи месец приповеда:
Да се и то лепо чуло,
Кад је сунце уздахнуло,
Гледајући бледа лица
Раденица, сироти... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B0 | 423 | 1 |
60677 | Алманзор |
1.
У Кордове сјајном храму
Стоје ступа тисућ-триста,
Тисућ-триста џин-ступова,
На њима се кубе блиста.
По зидови и кубету,
По ступови нанизани —
Алкорана збори мудри
Арапски су написани.
У Алаха славу негда
Храм су овај сазидали
Краљи црни, но с’ промену
У времена мрачних вали.
Са мунаре, где је оџа
Позивао на кл... | [
"Хајнрих Хајне",
"Преводи",
"Јован Симеоновић Чокић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%BE%D1%80 | 471 | 1 |
60695 | Сељеницима | :::Како ти је без крила деснога?…
:::Како брату, једном без другога!…”
::::Нар. Пјес.
Пет стотина љета дугих
Нападô вас душман клети,
Да вам отме гнијездо ваше,
Горе ваше и врлети…
Ал’ залуд га пак’о слао,
Залуд мука злобном џину —
Својим знојем сам вам створи
Сјајну славу, величину…
Ал’ душмана горег сада
С вама ето н... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 186 | 1 |
60693 | Душа свемира | Разделите се у све регионе
:Са свете гозбе те,
Разнесите се кроз најближе зоне
:И ведри испун’те Све!
Лебдите већ кроз безмерне даљине
:Кô блажен божји сан
И зрачите међ звездане светиње
:Кроз простор обасјан.
Погон’те се ви, рој моћних комета,
:У све, све даљи кут,
И нек лабиринт сунаца и планета
:Пресеца ваш пут.
Тво... | [
"Немачка поезија",
"Јохан Волфганг Гете"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0 | 162 | 1 |
60687 | Марзељанка | :::1.
Ајдемо, децо родовине,
Славе је наше сван’о дан,
Диже се на нас робовине
Крвави барјак завитлан.
Чујете л’ како на бојишту
У дивљем бесу риче звер,
Подавиће вам сина, ћер;
Другаре ваше, браћу ишту!
За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред!
Напред, напред,
Нек скотска крв залива сваки гред!
:::2.
Па шта ће ропск... | [
"Лаза Костић",
"Марсељеза"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B7%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | 396 | 1 |
60703 | Јесен (Ламартин) | Здраво, украшен луже остатком зеленила!
Последњи лепи дани што нам вас небо своди!
Увело лишће, здраво! Јесењи дах мртвила
Уз тешки бол пристаје и моме оку годи.
Усамљен стазом ходим, пун болних сањарија,
Последњи пут бих вид’о, док зрак не клоне сниже,
То сунце бледолико, нејасна светлост чија
Кроз шумску полутаму до ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD_%28%D0%9B%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%29 | 241 | 1 |
60618 | Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XII | Европски рат, кренут на српском питању, избацио је на површину једно ново име југословенско, најзначајније у неком погледу, од времена бискупа Штросмајера.
То је био др Анте Трумбић.
Др Анте Трумбић је био сплитски адвокат и посланик у далматинском Сабору, познат као некадашњи велики присталица хрватске странке права С... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%E2%80%9E%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%E2%80%9D/XII | 4,133 | 0.998 |
60709 | Промашен циљ | Бомбардовања која су извршена над Нишом и Београдом од стране Англоамериканаца не могу се оправдати никаквим политичким и војничким разлозима. Напротив, она су могла и морала пот пуно изостати. Јер, какав се политички разлог може навести као оправдање за убијање мирног становништва једне земље коју Англоамери канци још... | [
"Други светски рат у Југославији"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD_%D1%86%D0%B8%D1%99 | 356 | 0.994 |
60708 | После две године | Две године је откако смо за рачун међународног капитализма и комунизма гурнути у рат, који се по нас неславно завршио капитулацијом. Кроз ове две године искушења и патњи многи се од нас морао запитати: зашто смо уопште ступали у рат? Какви смо то ратни циљ имали пред собом?
„Боље рат него пакт” одјекивало је пре две го... | [
"Други светски рат у Југославији"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D0%B4%D0%B2%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 347 | 0.994 |
60724 | Очи твоје (Драга Дејановић) | Што је зора белом дану,
То су мени очи твоје;
Очи твоје, пламен живи,
Згореле су срце моје.
Што је ружи мирис бајни,
То су мени очи твоје,
Као мирис, слађане су
Очи твоје алем-боје.
Па да имам сто срдаца,
И у њима мушке силе —
Ох, ал’ твоје очи миле
Све би силе растопиле. | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B8_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 55 | 1 |
60636 | Злочин и казна/Део први/I | Почетком јула, у веома топло време, изиђе, предвече један млад човек из своје собице, коју беше закупио од становника у улици С., на улицу, и лагано, као у недоумици, упути се К-ном мосту.
На степеницама је срећно избегао сусрет са својом газдарицом. Његова собица налазила се под самим кровом високе петоспратне куће и ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B0/%D0%94%D0%B5%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8/I | 2,975 | 1 |
60732 | Име твоје | Ох, да ми се нешто може,
Да раздвојим груди моје,
Место крви ту би нашла
Урезано име твоје.
Ил’ да могу срце ово
На две поле раздробити,
Ти би у њем, душо, могла
Твоје име прочитати. | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B5_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 36 | 1 |
60731 | Кажите ми... | Кажите ми, божји људи,
Светујте ме, шта да радим,
Расрђено моје злато
Како себи да повратим!
Ох, ил’ каж’те, божји људи,
Ил’ светујте моје злато,
Поврат’те ми моју душу,
Оно злато умиљато! | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%B8... | 34 | 1 |
60707 | Говор министра В. Јонића у Нишу | Браћо и сестре Нишлије,
Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули ... | [
"Говори",
"Антисемитизам",
"Антикомунизам",
"Други светски рат у Југославији"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%92._%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D1%83 | 1,066 | 0.999 |
60735 | Што ме гледаш? | Што ме гледаш јадну, стару,
Где пред тебе смерно стаје,
Где се вреле сузе краду
Низ старачко лице моје?
Што ме гледаш? — Суза ова
Пред тобом се сада проли,
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли!
Не гледај ме! горке су ми
Ове муке што ме киње,
Да ме јади не утопе
У крваво море сиње,
Не гледај ме! но помози,
Дај ми ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%B5_%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%88%3F | 214 | 1 |
60733 | Моје цвеће | Црни јаде!
Да л’ за тебе моје цвеће знаде?
Да л’ те знаде,
Да л’ те разумева,
Да л’ га когод сузама залева,
Кад је тако оборило главу
На зелену траву,
Па се дало,
К’о да је заспало,
К’о да с’ више пробудити неће
Моје алем-цвеће?
Па ако те по несрећи знаде,
Мој големи јаде,
Ти му кажи, нек ми једном дође,
Када мимо мо... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5 | 138 | 1 |
60738 | Оно око... | Оно око љупко, бајно,
Пуно миља опчинљива,
Што ми душу моћно, тајно,
Слатким санком успављива —
Оно око кад се смеши,
Па се топи, па се блиста —
Од њег, рају, неси лепши,
Неси, веруј, неси ништа!
Шта је зора, сунце шта је,
Овог света све врлине?
Друго сунце мени сјаје —
Мили зрачак рајевине! | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%BA%D0%BE... | 52 | 1 |
60734 | Моја душа | I.
Последњи се зрачак губи,
Сунце залази,
То је часак, моја душа
Кад ми долази.
Нека сунца, нека иде;
Сретнија сам ја
Усред глуве, црне ноћи,
Кад ми месец сја.
На површју плава свода
Звезде трепере —
Дођи, душо, дођи мени,
Дробни бисере!
Низаћу те у низове
Моје љубави,
Љубићу те, душо моја,
Цвете убави!
Као цветак ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0 | 212 | 0.986 |
60740 | Лаку ноћ! (Абердар) | Издалека још смешење чара! —
И тај месец раздрагао с’ блед,
Месец наг’о, блене, да полуди,
А мој образ — стенокос је сед…
Нити чујем, ни опажам штогод,
Тебе само, луну срца мог.
Чини ми се од тебека месец,
А звездице ода друштва твог.
Мени дође слика оне звезде
Крај месеца, што му прати траг,
Мени дође — та бејах кра... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D1%83_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%21_%28%D0%90%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%80%29 | 90 | 1 |
60739 | Хеј смрти, смрти! | Хеј смрти, смрти!
Често л’ ми глас,
Ноћи у тихој
Уздрхти вас. —
Хеј смрти, зашто
Недигнеш моћ,
У мрклу да ме
Пренесеш ноћ?
Па из те ноћи
Да сијне дан,
Да нагнем гор’ — у
Небески стан.
Тамо, де Творца
Тај престо сја,
Да паднем, тужан,
Да паднем ја.
Сузом да сјајни
Пошкропим прах,
„Милост! ох милост!”
Пустим уздах…
... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%98_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8%21 | 106 | 1 |
60741 | Јесам сретна? | Питате ме, божји људи
Јесам сретна, како ми је?
Ој како ћу да вам кажем
Веровати није — није!
Запитајте сунце јарко
Како му је кад засија, —
Је ли сретан цветак мали
Кад поникне, кад проклија!
Запитајте чедо мало
На криоцу мајчиноме,
Кад загрли мајку своју:
Како му је, маленоме!
Је ли сретан сужањ тешки
Кад угледа б... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%3F | 204 | 1 |
60722 | Сентомашка беседа у Новом Саду | На сретеније дадоше нам врли наши Сентомашани у Новом Саду једну беседу у корист србском народном позоришту.
Лепа ова и племенита забава за цело ће остати сваком, који је на њој био, као златна успомена; беше то права србска забава.
Најпре је хор одпевао „Црногорку” од Ђ. Јакшића.
''Г. Јован Николић Џавер'', наш врл... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D1%83_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%83 | 688 | 1 |
60742 | Певала сам | I.
Певала сам маче, ноже,
Убојите џевердаре,
Димишћије крвопије,
Љуте топе и ханџаре.
Певала сам песме своје,
Бојно цвеће, сјајну зору;
Певала сам јаде моје,
Јарко сунце на обзору.
Певала сам горке ваје,
Кад ме они обхрваше,
Певала сам сузе вреле,
Кад ми срце утопише.
Па о ружи, о славују,
О чарима овог света;
Певал... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC | 204 | 0.99 |
60725 | Несретна мати/II | Јесења зора, ладна, намрштена, завирила је кроз отворен прозор у тајне пуну одају. На тлу лежала је несретна мати — млада невеста. Она је ван себе била. Мало после дођоше у одају и разбудише је. Први поглед њен пао је на седога оца њенога. Он је био врло тужан и забринут. Кћи му паде око врата… Дођоше енђебуле, растави... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8/II | 587 | 1 |
60736 | Јан Хус (Драга Дејановић) | I.
С науке поља светога мужа,
Из света грла ори се глас:
Слобода браћо нама се ближи,
Устајмо за њу, то нам је спас! —
Устајмо слошке, стресимо ланце;
Доста си чамо, премили роде,
Окован тешком мантијом црном,
Без свести свете и без слободе!
Устајмо слошке, та недајмо се!
Нек’ душман види, нек’ види свет;
Бог је са ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A5%D1%83%D1%81_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 629 | 0.995 |
60699 | Кавкаски роб/Други део | Горска декло, срце твоје
Жића сладост познало је;
Твоје око, када гледа,
Саму љубав исповеда!
Еј у ноћној мрклој тами,
А вас двоје кад сте сами
Загрљени, немислите,
Да још кога живог има!
Ти му дркћеш на прсима,
Он ти стиск’о руке вите,
Па те љуби; ти му збориш:
„Робе мили, вес’о буди!
Нагни главу ту на груди,
С мојим ... | [
"Преводи",
"Петар Деспотовић",
"Александар Пушкин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%BE%D0%B1/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 1,889 | 1 |
60743 | Туго! | Туго моја, туго!
Зар ти нема лека?
Та зар ћеш ме болну
Морити довека!
Туго, тешка туго,
Горка чемерико!
Са тобом ми срце
Непомири нико!
Срце ми се, туго,
Ојадило тешко,
Ал’ у тузи својој
Држи се витешко.
Одкако се памтим,
Од мога постанка,
Нисам била срећна
Баш ни једног данка.
Туга ме је горким
Млеком запајала,
А ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B3%D0%BE%21 | 76 | 1 |
60698 | Кавкаски роб/Први део | Там’ у аулу на свом прагу
Черкези вам ваздан седе,
Па у друштву свом беседе:
О биткама, о свом врагу,
О лепоти своји ата,
О дивљима насладама,
О прошлости пуној злата,
Што не дође у тал нама,
О лукавству узда своји,
Како им је шашка била,
Како стрела тек летила,
Како млога лепа села
Разорише до пепела,
И какве су зароб... | [
"Преводи",
"Петар Деспотовић",
"Александар Пушкин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%BE%D0%B1/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 1,820 | 1 |
60744 | Утеха (Драга Дејановић) | Цветак мали, мирисави,
Бадава ме себи мами,
Бадава се на ме смеши —
Душа моја и срце ми
За њʼга више и нехаје.
Шта ће мени цветак мали
Са мирисом, пуним сласти?
Већ ако ће, да ме жали,
Да ми теши живот млади,
Тужан, јадан, без радости.
Ја неберем цвеће више,
Већ га само сузом квасим;
Неберем га; срце моје
Већ нејеца,... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%B0_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 138 | 1 |
60715 | Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском | Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједа... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D1%98%D0%B5%D1%87%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%... | 2,173 | 1 |
60601 | Вилински збор | Тамо, гди се гора диже,
::И зелени вечно гај,
Тамо, гди је моћ природе
::Произвела земни рај,
У бајноме тамо лугу,
::Од векова бели с’ двор,
И ту беле горске виле,
::Често држе тајни збор.
Бајно вече — кад је свуда
::Сјајни месец лио чар,
У чаробну ону гору,
::Одмами ми чувства жар.
Све је тихо — све је мирно, —
::Само... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80 | 462 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.