id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
59945 | Чучук-Стана/IV | У Букурешту је затекао Чучук-Стану устанак грчких хетериста 1821. Овде јој се родило и треће њено дете, кћи ''Јевросима'', која и сад живи у Атини. Кад је већ извесно било, да ће се рат несрећно свршити, остави Стана Букурешт и настани се с децом у Хотину у Русији (Бесарабији).
Јоргаћа свога није више видела. Он беше д... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D1%87%D1%83%D0%BA-%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0/IV | 479 | 1 |
59446 | Епитафи у драгачевским селима: Горачићи | Епитафи у драгачевским селима: Горачићи су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу (Општина Лучани).
1 Ружичићи
Споменик Василију Давидовићу (†1833) ''(Горачићи – Ружичићи)'': зде почивает раб: божи:
: ВАСИЛИЕ ДАВИДОВИЋ.
: престависе у наилепшем:
: цвиету от 30: лету
: 1833 иануариа 30
Споменик Мил... | [
"Горачићки епитафи",
"Драгачевски епитафи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8_%D1%83_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%3A_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8 | 4,156 | 0.995 |
59944 | Чучук-Стана/III | У Влашкој је тада владао Кнез Александар Караџа, ако се може владом назвати кад коме у исто време двојица заповедају. Караџи су долазиле заповести и из Цариграда и из Петрограда, које су често једна другој супротне биле, и између којих је Караџа вешто лавирати морао. У Цариграду се тада већ слутило нешто о плановима гр... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D1%87%D1%83%D0%BA-%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0/III | 1,048 | 0.999 |
59956 | Омладински конгреси | Изгледа да, од шездесетих и седамдесетих година до данас, никада омладински рад није био живљи и није показао таквих стварних резултата. Свакако, прилике су ишле на руку, ранија поколења припремила су земљиште, преображај у духовима био је извршен, али младеж која је данас на ђачким клупама, има да забележи два своја з... | [
"Српска књижевност"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8 | 452 | 1 |
59962 | Песма (Милица Стојадиновић) | (По словачком.)
Соко птица Дунавом прелетела,
А за драгим дева заплакала.
Драги јој се на сузе одзива:
„Плачи драга, ти не плачеш сама,
Тамо плаче Род и домовина.
Твоја суза моје срце тишти,
Кад Род плаче, моја душа пишти.
Твоја суза црној земљи капље,
Суза Рода самом Богу вапље.
Плачи драга, ти си уморена,
Погле и род... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 121 | 1 |
59957 | „Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814) | „Вси народи и сами язычницы книги своя по граматïискимъ правиламъ списаша, у насъ по правиламъ бабы Смиляани пишутся.“ Овим ријечма Г. Архимандрит Кенгелац свршује предисловије својега Јестествословија, а ми њима почињемо ову другу рецензију Српску. Већ има око 40 година, како смо почели Српски писати, а за то вријеме ... | [
"Вук Стефановић Караџић",
"Српска књижевна критика"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D1%83_%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%83%E2%80%9C_%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%28%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%2C_... | 570 | 1 |
59979 | Вечерњи се сутон спушта... | Вечерњи се сутон спушта
Преко шума и дубрава,
Зраке који душу крепе
Месец шаље с неба плава.
Цирчак зриче крај потока;
Путнику се позном чини
Да брчкање неко чује
И дисање у тишини.
То се купа дивна вила
У потоку, у планини;
Мило блеште плећа, руке
На сјајаној месечини. | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0... | 49 | 1 |
59968 | О разарању града Његуша 1822. године | О разарању града Његуша 1822. године
Санак снила Његушка девојка,
Санак снила рано у недељу,
У недељу, на сâм дан Велигдан:
У црнину одевена седи,
Мутна вода под сарајем тече.
Па отиде она у комшије,
Да му каже какав сан је снила.
Вели њојзи њен комшија:
»Послушај ме, Његушко девојко!
Појди кажи на татка ти,
На татка т... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%88%D0%B0_1822._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 236 | 0.978 |
59954 | Флорентинске ноћи/Прва ноћ | У предсобљу затекао је Максимилијан лекара баш кад је навлачио своје црне рукавице. Много хитам, довикне му овај нагло. Сињора Марија целога дана није спавала, и тек што је овога тренутка мало задремала. Не треба да вам препоручујем да је не будите никаквом лармом; а ако се пробуди, нипошто не сме говорити. Мора лежати... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%9B | 2,824 | 1 |
59910 | Житије Ајдук-Вељка Петровића | Ајдук Вељко Петровић, војвода Крајински и комендат Неготински родио се око године 1780 у Црној ријеци у селу Леновцима. Кад Пасманџијске крџалије, тукући се с војском Бијоградском, попале и поарају Леновце (који се потом прозову Негалица), као и млога друга села наоколо, Вељко, као дијете од десетак-петнаест година, ос... | [
"Биографије",
"Вук Стефановић Караџић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA-%D0%92%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 4,877 | 0.999 |
59980 | Анђео | Анђео лети кроз ноћни свет,
И тиху песму пева уз лет;
А облак, месец и звезда рој
Слушају немо тај свети пој.
Безгрешних душа он пева сјај,
Блаженство њихно и њихов рај;
И Бога слави и вечну власт,
Искреном хвалом дајућʼ му част.
Он младу душу преноси сад
Овамо у свет, у плач и јад;
И глас му песме у души тој
Оставља ж... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE | 87 | 1 |
59934 | Хрваштина у српскоме језику | Свак ко је пратио књижевност српску ван граница Краљевине морао је опазити у језику, независно од извесних покрајинских особености, које су, засада бар, неизбежне, још и једну другу појаву која прети чистоти нашег књижевнога језика. Та је појава у томе што се у књижевност, од толико година већ, стално увлаче и одомаћав... | [
"Српска књижевна критика",
"Српска књижевност"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 1,524 | 0.993 |
59967 | Чучук-Стана/VIII | Стана је била малена раста, с тога су је Турци и прозвали ''„Чучук”'' — то ће рећи ''„Мала”'' — Стана. У младости витка, у старијим годинама била се прилично раскрупњала, али јој је лице и онда било лепо и чисто. Имала је звучан и пријатан глас. Милина беше слушати је, кад је певала српске песме, што је често и радо чи... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D1%87%D1%83%D0%BA-%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0/VIII | 304 | 1 |
59966 | Чучук-Стана/VII | У пролеће 1845. задеси Стану највећа жалост. Немила смрт покоси јој сина Александра у цвету младости. Овај страшни удар необично је потресао нежну мајку. Сви се бојаху, да њен снажан дух не клоне под теретом ове грдне туге! На погреб се искупила толика пратња, какве нова Атина до онда још није видела. Од свуда се стекл... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D1%87%D1%83%D0%BA-%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0/VII | 554 | 0.998 |
59985 | Жеља (Љермонтов) | Самац ступам посред пута тога
Стрми пут у немој тами спи,
Ноћ тиха, пустиња слуша Бога
И звезда са звездом говори.
Небеса трепере тако чудно,
Спи земља под светлим плавилом,
Што ли ми је тужно, тако жудно,
Жалим ли илʼ душа жели што?
Већ од жића ништа не желим ја,
И не жалим за прошлошћу том,
Jа хоћу самоће и покоја,
Ј... | [
"Михаил Љермонтов",
"Драгутин Илић",
"Преводи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B0_%28%D0%89%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%29 | 110 | 1 |
59982 | Шала (Чехов) | Cвијетао, зимски дан... Јак мраз пуцкара, а у Надежде, која ме држи под руку, покривене сребренастим ињем витице и маље над горњом усном. Ми стојимо на високом бријегу. Од наших ногу до земље повукла се стрменита равна површина, у којој се огледа сунце као у огледалу. Поред нас су мале саоне, покривене црвеним сукном.
... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%28%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D0%B2%29 | 290 | 1 |
59991 | Писмо Милана Мартића Слободану Милошевићу од 4. маја 1995. | РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ
4. мај 1995.
Господине Предсједниче,
Трагедија која је задесила српски народ најновијом агресијом Хрватске на Западну Славонију има тешке и несагледиве посљедице по рјешење цјелокупног српског питања. Не само да је изгубљен териториј и не само да је страдало на стотине цив... | [
"Милан Мартић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%BE%D0%B4_4._%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B0_1995. | 271 | 1 |
59631 | Дучаловићки епитафи: гробље Садљике | Дучаловићки епитафи: Садљике су преписи са старих надгробних споменика са у селу (Општина Лучани).
1 Епитафи
Споменик Круни Пантелић (†1824)
: Овде почива раба Божи. КРУНА
: супруга Јована Пантелића
: из Дучаловића
: Поживи 45 година
: а престави се у вијечност
: 14 јуна 1824 г.
Споменик Божани Шибинац (†1827)
: БОЖАНА... | [
"Дучаловићки епитафи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%3A_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5_%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%BA%D0%B5 | 3,399 | 0.994 |
59958 | Гени Рода и млади Србин | ГЕНИ РОДА И МЛАДИ СРБИН (1846):::Млади Србин:
Куд год оком ја погледим
Нечастије само видим:
:У окови Босна тужи
:И код свију помоћ тражи;
Не долази помоћ та
Залуд Српска нада сва.
:::Гени Рода:
Утеши се Сине Српски
Није вeчни оков Турски;
:Још је моћна наша рука
:Победит’ ће њеног врага;
Просинут’ ће сунце њој
И остал... | [
"Родољубиве песме",
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%B8_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD | 528 | 1 |
59961 | Певање и мишљење/I | Још у најстарија времена песнике сматраху као нека виша створења која ми, прости смртни, нисмо у стању да разумемо. Песници певаху оде боговима и краљевима: опеваху зору и славуја и сравњиваху њихову лепоту и милину с лепотом своје драге. Прости смртни слушаху их и дивљаху им се, увенчаваху их ловорикама, дизаху им хра... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5/I | 1,511 | 0.997 |
59930 | Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848. | Доба од 1830. до 1848. било је у Француској тренутак највећег интелектуалног вријења у ХІХ вијеку, и једна од најљепших епоха људскога духа. Живот је текао таласима, и нека грозничава дјелатност подстицала је све душе. То је био тренутак грађења и преправљања свију идеја, свију вјеровања које дадоше особени жиг вијеку ... | [
"Српска књижевност",
"Јован Скерлић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D1%83_%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D1%83_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83_%D0%BE%D0%B4_1830._%D0%B... | 2,180 | 0.994 |
59545 | Устав Социјалистичке Републике Црне Горе (1963) | Полазећи од историјске чињенице да је радни народ Црне Горе, са осталим народима Југославије, с Комунистичком партијом на челу, заједничком борбом у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији срушио стари класни поредак заснован на експлоатацији, политичком угњетавању и националној неравноправности, ради с... | [
"Устави Југославије"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5_%281963%29 | 21,066 | 0.999 |
59977 | Бој у Фундини | Било је то у љету године 1876, кад је рат отпочет и кад је један дио јужне војске црногорске опсједнуо град Медун, у коме се бијаше затворио један бимбаша са 3 топа и 400 низама . Са војском, која је држала у опсади Медун, те спријечавала да се истоме додаје икакве помоћи (било у храни, џебани или војсци) из Подгорице ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%98_%D1%83_%D0%A4%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | 984 | 0.999 |
59987 | Сава Дангубић и Карађорђе | Неки Сава Дангубић из Херцеговине, стриц пок. Лазе Трипковића београдског трговца, као марвени трговац, лучио је стоку по Србији. Обично је с јесени стоку капарисавао, а у пролеће би долазио те лучио и гонио у Задар те продавао.
Тим послом находио се у Шумадији у јесен 1803. Дошавши, причао је сам Саво:
— пред ноћ у се... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%9B_%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5 | 662 | 0.997 |
59978 | Једна војничка успомена | Пошто књаз Данило помоћу мојом и још неколико одважних Црногораца сломи све велике препоне, које сметаху прогласу његовом за господара црногорског и брдског и пошто прогласи себе књазом а Црну Гору књажевином, оживјеше како Црногорци, тако и сва околна српска племена, и ратнички дух и жеља за уједињење Српства овлада с... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 2,103 | 1 |
59884 | Хикетиде (трагедија) | <b>Прибеглице</b>- Ἱκέτιδες -
Написао: Есхил
Превео: Милош Н. Ђурић
ЛИЦА:
ДАНАЈ, брат краља Египта
ХОР, ћерке Данајеве
ДВОРКИЊЕ, робиње Данајевих ћерки
ПЕЛАЗГО, краљ аргивски
ГЛАСНИК
пратња Пелазгова, народ аргивски
египтаски морнари и робови
Позорница представља аргивску обалу. На средини жртвеник
с кипом Дива, Аполон... | [
"Есхил"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B5_%28%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%29 | 6,540 | 0.989 |
59989 | Модерне жене | Ко хоће да студира жену, ваља да мотри литературу — стару и нову. Ту гледамо жену, душу њену као у огледалу. Узмимо на око главне, уопће познате типове: ''Goethe''-ову „Gretchen” и „Clärchen”, и Ибсенове „модерне”.
Кад ''„Gretchen”'' изгуби Фауста, а ''„Clärchen”'' Егмонта, онда је њихов живот не само фигуративно, већ ... | [
"Феминизам"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5 | 1,548 | 0.972 |
59581 | Горачићки епитафи: фамилија Стевановић | Горачићки епитафи: фамилија Стевановић преписи су епитафа са надгробних споменика у селу . Записи представљају драгоцена породична и микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности.
'' У овим гробовима почива прах прародитеља фамилије Ст... | [
"Горачићки епитафи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%3A_%D1%84%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | 2,604 | 0.993 |
59994 | Тартарен на Алпима/I | ''Појава на Риги-Кулму? — Ко? — Шта се говори за столом на коме је постављено за шест стотина особа. — Пиринач и суве шљиве. — У часу приређена игранка. — Непознати записује своје име у гостионичку књигу. — П. А. К.''
Августа 10, године 1880, у време кад је требало да се види онај баснословни сунчев залазак на Алпима к... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D0%BC%D0%B0/I | 2,236 | 0.988 |
59995 | Визија Карла XI | :There are more things in heaven
:and earth, Horatio,
:Than are dreamt of in your
:philosophy.:Shakespeare, Hamlet.
Свет не верује у визије и натприродне појаве; понеке су, међутим, толико осведочене да човек који неће да им верује, мора, ако хоће да буде доследан, да одбаци и сва остала историска сведочанства.
Да је о... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0_XI | 2,117 | 0.989 |
59917 | Живот и обичаји народа српскога/6 | 1 Село
У Србији су велика села која имају око сто кућа, а има села и од 15 кућа, али их највише има од 30 до 50 кућа. По брдовитијем мјестима тако су куће раздалеко да је село од 40 кућа веће од Беча н. п. у једном потоку стоје неколике куће, па онда (гдјешто по сахата или читав сахат далеко) у другом неколике и т. д.,... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_%D0%B8_%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0/6 | 7,281 | 1 |
59997 | Анте Старчевић/Почетак | Kerubin Šegvić: ''Dr. Ante Starčević.'' Njegov život i njegova djela. Zagreb, 1911.''Djela Dr. Ante Starčevića.'' Izdaje Odbor Kluba Stranke Prava. Knjiga I-III. Zagreb, 1893-1896.
Анта Старчевић за Хрвате је једно велико име. За њих је он оно што је за угарске Србе, од прилике у исто време, био Светозар Милетић: оличе... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA | 150 | 0.837 |
60007 | Порука (Хајне) | „Дворанине, устај хитно,
„Јаши свога Дора;
„Јаши пољем, шумом, све до
„Краљ-Дункана двора.
„И ту питај коњушара:
„„Од краљевих кћери,
„„Која ли је лепотица
„„Што се данас вери?““
„Каже ли ти „Црнојка је“
„Тад се жури јако;
„Ако каже: „Плавојка је“
„Враћај се полако“.
„Тад још сврати до ужара,
„Узми уже, плати,
„И полак... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0_%28%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5%29 | 61 | 1 |
60016 | Чаша живота | Ми пијемо чашу бића,
А очи нам вео крије;
По златним јој ивицама
Тôк се наших суза лије.
А кад пред смрт са очију
Спадне онај вео густи,
Кад све што нас обмањује
Оде с велом у прах густи —
Тад видимо да је празна
Била она златна чаша,
Да напитак беху — снови,
И да она — није наша! | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%88%D0%B0_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0 | 57 | 1 |
60018 | Молитва (Љермонтов) | Често пута у животу,
Кад ме снађе јад и туга,
У молитви једној краткој
Ја налазим свога друга.
То је сила чудновата
У звучности благе речи,
Умирује срце моје
И туга се моја лечи.
И увек се с душе моје
Скида сумња, страшни пако;
Тада плачем и верујем,
Тад ми је, ах, лако… лако… | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%89%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%29 | 54 | 1 |
60019 | Лотосов цвет | Цвет лотосов тужно клоне
Кад га жарко сунце згрева;
Па погнуте главе тако
Он свежину ноћну снева.
Бледи месец њега буди,
Светлошћу га својом зрачи;
Радосно га лотос чека
И копрену с лица свлачи.
Па се смешка, сија, цвета,
Диже чело с пуно тежње;
Па мирише, плаче, стрепи
Од љубави и од чежње… | [
"Преводи",
"Хајнрих Хајне"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2_%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82 | 53 | 1 |
60014 | Л. К. Лазаревић/Почетак | Чиме се Л. К. Лазаревић одликује од других приповедача српских, то није толико својим даром колико својом вештином. И ако се он сматра као најбољи српски приповедач, он није био прави приповедачки таленат; он није имао онога што, у првоме реду, чини приповедача, инвенција, као што није имао ни оног лаког и течног стила... | [
"Српска књижевност"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B._%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA | 137 | 1 |
60004 | Један „превод” са српскога на „илирски” | Како су још у почетку ХІХ века биле велике препреке између православнога и католичког дела нашега народа, и како су поједине локалне књижевности наше стојале далеко једна од друге, најбоље се види по „преводима” са „славанског” и „далматинског” на „славено-сербски”.
1793. године Стефан Рајић, учитељ „долно-осечке јунос... | [
"Српска књижевност",
"Јован Скерлић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%E2%80%9E%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%E2%80%9D_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%E2%80%9E%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%E2%80%9D | 273 | 0.828 |
60006 | Зимње вече | :Бура небом маглу свија,
:Вихорове снежне плете,
:Час ко дивља звер завија,
:Час заплаче као дете.
:Час високо сламе диже
:И зашушти кровом горе,
:Час ко путник задоцњени
:Закуца нам у прозоре.
У собицу нашу малу
Са тишином тама пала…
Моја стара, што си тужно
Код прозора заћутала?
Ил' си, добра друго моја,
Хуком буре з... | [
"Војислав Илић",
"Александар Пушкин",
"Руска поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5 | 127 | 1 |
60025 | Порука (Љермонтов) | Ма само бих, брате, с тобом,
Да пробавим још час који,
На свету ми, како кажу,
Јоште мало дана стоји.
Ти ћеш скоро видетʼ својe,
А за дане, видиш, моје
— Истину ти ваља чути —
Нису богме забринути.
А ако те ма ко пита…
Све једно је, ма ко био, —
Реци да сам на јуришу
Своју рану задобио,
Да сам умро за свог цара
И да не... | [
"Михаил Љермонтов",
"Преводи",
"Ристо Ј. Одавић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0_%28%D0%89%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%29 | 155 | 1 |
60026 | Белзацер | Ноћца је пала ко̂ црни вео,
У тами лежи Вавилон цео;
Алʼ тамо где су краљеви двори,
Уз блесак свећа песма се ори:
Белзацер силни не зна за ваје.
У двору своме весеље даје.
Гомила слугу с крајева разниʼ
Уз дивљу хуку пехаре празни,
А звек пехара баш ко̂ што ваља
Гођаше срцу силнога Краља.
Образ му пламти од светла жара,... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B5%D1%80 | 225 | 1 |
60027 | „Прерано —“! | Тако ти треба! Жељан си неба.
Похито тамо, веле, „прерано,“
А ниси чекʼо мирно, смерано.
Бројећи овде часове горке,
Да лепо сазреш, ко грозд за чворке;
Илʼ док те снага не прође мушка,
Да с гране паднеш, кʼо гњила крушка.
Па да те дерлад ногама ћушка!
Каква красота, каква дивота!
Алʼ ти се „прерано“ лиши живота.
Но сва... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%E2%80%94%E2%80%9C%21 | 192 | 1 |
60021 | Певање и мишљење/IV | Говорећи о нашој лепој књижевности, ја сам готово искључиво говорио о оним предметима што су печатани у нашим листовима. Може ми се пребаците пристрасност што не споменух нигде и ваљане ствари што се у њима налазе. На то одговарам ово: моја цељ није да разматрам поједине предмете наше да литературе, већ да определим ње... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5/IV | 352 | 1 |
60041 | Палестинска гранчица | Грано мала с Палестине,
Где си расла, где ли цвала?
Когʼ си виса илʼ долине,
Украс дивни бити знала?
Да ли те је код Јордана,
Зрак истока миловао,
Или ноћник са Ливана
Немилосно ковитлао?
Далʼ су тихо молитвали,
Ил' певали пјесан стари,
Када су те у сплет брали
Јадни синци — Селимари?
Да лʼ још твоја палма чами?
Да лʼ ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 162 | 1 |
60029 | Руслан и Људмила/Пролог | Крај морске луке дуб зелени,
Златан је ланац на дубу том.
Дан и ноћ мачак ту учени
Шета по ланцу сплетеном.
У десно — песму он изводи,
У лево — бајку наводи.
Тамо су чуда, тамʼ дух броди,
Русалка седи на грани;
Ту, на брвини потајној,
Траг видиш звери незнаној;
Дом на кокошињим ногама,
Без врата и без окана.
Ту привиђе... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3 | 164 | 1 |
60010 | Патриотизам у Књижевности/I | Српска је Књижевност у једном погледу судбине свог народа: она је препуштена сама себи, бави се сама о себи, чита се само у границама своје отаџбине. Критика њена, колико је има, она је критика само српска. Њу није осијала срећа других народа да је читају и пресуђују страни народи, да они откривају њене велике таленте,... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/I | 530 | 1 |
60043 | Крст на Кавказу | Ја знадем голу на Кавказу стену,
Куд само оро у свом лету стиже,
И где се само сред буре и леда
Дрвени крстић смерно у вис диже.
Већ много лета прођоше без трага
Од кад га с доље сагледаше људи,
Руке је небу подигао горе,
Облаке с неба као да схватитʼ жуди.
О, кад бих могао узлетети тамо
Како бих плако, молио се свето,... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D1%83 | 79 | 1 |
59998 | Анте Старчевић/I | Породица Старчевића, по традицији, изгледа да је пореклом из Херцеговине, али се поодавно доселила у Лику. У засеоку Житнику, код Госпића, од оца сељака, Јакова, и матере Милице, по роду Боданове и православне Српкиње, родио се 23. маја 1823. године Анте Старчевић. Основну школу свршио је у Кланцу, и као дете узео га с... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/I | 1,728 | 0.994 |
60003 | Догматичка и импресионистичка критика/I | — Општи, етимолошки смисао речи „критика” био би испитивање, расуђиване. Књижевна критика, према томе, била би суђење о књижевним производима, оцењивање њихових мана и врлина. Одредаба има толико колико и самих праваца. За догматичара, она је наука о оцењивању, класификовању и објашњењу књижевних дела, и састоји се „у ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/I | 672 | 1 |
60044 | Шкотска песма | Лете врaни врх ата́ра,
Један другом проговара:
Знаш ли, вране, где би пали?
Где би мало поручали?
Одговара вран с далека:
Ја знам где нас гозба чека;
Под ракитом у пољима
Убијени витез има.
Ко га уби и рад чега,
То зна соко више њега,
Знаде коњиц без коњика,
И невеста младолика.
Сив је соко одлетео,
На коњица душман се... | [
"Војислав Илић",
"Александар Пушкин",
"Руска поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 68 | 1 |
59984 | Таманго | Капетан Леду био је добар морнар. У почетку је служио на лађи као обичан матроз, али је доцније постао помоћник корманошев. У бици код Трафалгара једно одломљено парче дрвета пребило му је леву руку; руку су му одсекли, а њему онда дали добре сведоџобе и отпустили га из службе. Али он никако није могао да живи у доколи... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BE | 7,332 | 1 |
60022 | Село (Пушкин) | Село
Срдачно те здравим, мој кутићу знани,
Уточиште мира, надахнућа, рада,
Где нечујним током теку моји дани,
:::::У срећи, без јада.
Твој сам: јер промених грешне царске дворе,
И раскошне гозбе и заблуде њине
За тишину поља и шуштање горе,
Где ће дух слободан кʼо орʼо да сʼ вине.
Твој сам: јер ја волим овај вртић мрач... | [
"Милорад Митровић",
"Александар Пушкин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%28%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD%29 | 387 | 1 |
59999 | Анте Старчевић/II | Анте Старчевић није био ни најмање „дипломат“, и није говорио да сакрије своје мисли, но да отворено, безобзирно, често и брутално каже целу своју мисао. При испитивању и излагању његових идеја не може бити недоумице и забуна. Код њега се лако и јасно види шта хоће, или управо шта неће.
Јер, он је у првом реду био нега... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/II | 1,902 | 0.992 |
60045 | Песник (Пушкин) | Док песника не позове
На пир свети Аполон,
У болове и у бриге
Малодушно тоне он.
Дотле света лира ћути,
Душа сања хладни сан,
Ништавији по сто пути
Од свег света он је сам.
Алʼ кад песник с неба чује
Силног бога свети глас,
Песма тад му одјекује
Ко клик орла поврх нас.
Тад му громом песма груне,
И не види овај свет,
Ти... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%28%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD%29 | 88 | 1 |
59560 | Горачићки епитафи: ратници | Горачићки епитафи: ратници преписи су епитафа са надгробних споменика у селу . Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.
1 Епитафи:
: Оваи билег... | [
"Горачићки епитафи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%3A_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 9,352 | 0.985 |
60001 | Анте Старчевић/IV | Анту Старчевићу се десила једна велика посмртна несрећа: он је за биографа добио дон Керубина Шегвића. Г. Шегвић, који има не само публицистичку но и неку књижевну репутацију у извесним круговима хрватским, успео је да о једном јаком и интересантном човеку напише једну слабу и досадну књигу, да пружи једну идеално рђав... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/IV | 871 | 0.993 |
60017 | Певање и мишљење/II | Наша лепа књижевност — „тај нежни цветак који је тек почео свој пупољак развијати”, итд., итд. — тако би сигурно ваљало започети разговор о нашој књижевности по мишљењу каквог нашег естетичара. Но ја признајем да немам ни најмање естетичког осећања, а и не могу никако да гледам тако идилски невино на производе српске м... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5/II | 865 | 1 |
60046 | Песма о свечаности Нероновој | О, друзи, нас чама мучи, мудрац се клони ње, —
Ходите видети празник, на којʼ вас зовем све.
Нерон, господар света и хармоније Бог,
Даваће сјајну гозбу у славу скиптра свог.
И кʼо што певају Јонци певаће и он сад,
Уз звучну своју лиру божански свиће склад.
Весео позив нек вас доведе у тачни час.
И боље, сјајније, лепше... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BE_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98 | 564 | 1 |
60020 | Певање и мишљење/III | Ми досад спомињасмо само нашу „љубавну” поезију. То је стога што она заузимље односно највеће место у лепој књижевности и што је њен уплив био до сада најшкодљивији по наше образовање. Но лепа књижевност у прози није далеко отишла од лирике. Истина, у последње време престаше с фантастичким измишљотинама као што беху: '... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5/III | 899 | 0.999 |
59970 | Песме Милете Јакшића | Ова књига песама, која је с толико страна с великом хвалом и радосно поздрављена, на нас није учинила особита утиска. То не долази отуда што бисмо ми, по хвалама које смо о овим песмама читали, сувише много били очекивали, јер смо ми многе од њих већ раније били читали у разним књижевним листовима српским. Али и да нис... | [
"Српска књижевност",
"Српска књижевна критика"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 4,484 | 1 |
60005 | Догматичка и импресионистичка критика/II | Било је доба када се чврсто веровало у математички тачан научни карактер књижевне критике. У картезијанском XVII веку веровало се у суверенство разума, да је он највише својство, да он влада душама и води их, да све пре свега има њега да задовољи. Расин у предговору ''Ифигеније'' са уживањем тврди, да је здрав разум је... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/II | 1,190 | 0.996 |
60047 | Сужањ (Пушкин) | Седим за решетком сред тамничног мрака.
А млађани оро, син слободног зрака,
Мој жалосни садруг, крили узмахује
И крваву храну под прозором кљује…
Кљује и баца је… гледа окну горе
И њега ко̂ мене исте мисли море;
Криком ко̂ да вели: нешто бʼ рећи имо̂:
Слобода је мила… хајдʼ да полетимо!
Та време је, хајте! Полетимо, бр... | [
"Руска поезија",
"Војислав Илић",
"Александар Пушкин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B6%D0%B0%D1%9A_%28%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD%29 | 78 | 1 |
60008 | Анте Старчевић/III | Када један Србин прочита целога Старчевића не може се отети општем утиску да је пред њиме један сасвим наш човек, са свима манама и врлинама наше расе, који да је живео у Београду или Новом Саду шездесетих година потпуно би оличавао оно што се у то ултра-националистичко доба звало Србенда.
Овај лички горштак прошао је ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/III | 1,422 | 0.992 |
60042 | Козачка песма уз колевку | Спавај чедо моје дивно,
:::Буји — баји — бај.
Колевку ти гледа мирно
:::Од месеца сjaj.
Мама ће ти причатʼ приче,
:::Песме певатʼ — xaj!
А ти жмурећ дремај синче,
:::Буји — баји — бај.
Низ камење Терек јури,
:::Вали бију бој;
Обали се Чечен жури
:::И нож оштри свој;
Алʼ твој тата, борац стари —
:::Та челик је тај;
Спав... | [
"Михаил Љермонтов"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%83%D0%B7_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%BA%D1%83 | 194 | 0.995 |
60015 | Л. К. Лазаревић/I | Предмет је приповеткама Л. К. Лазаревића народни живот сеоски и маловарошки, какав је овај некад био у једном крају Србије. Све је то изнесено необично живо и верно; и ако је слика коју нам он о свему томе даје у многоме и идеалисана, она је исписана с толико топлине и љубави и толико је пријатна да волимо веровати да ... | [
"Српска књижевност"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B._%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/I | 1,209 | 0.999 |
60023 | Прича о Србима | Било је то у лето и на жаркој врућини. Господ беше заузет претешким бригама. Оне Му не даваху ни главе да дигне и само усрдна помоћ светога Петра, вернога Му помагача, олакшавала је донекле Његове божанске напоре. Радио је тако Господ једнога дана и бринуо кад, усред ових напора, зачу Он некакву необичну ларму која се ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0_%D0%BE_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 2,564 | 0.999 |
60000 | О српским женама | Господо и Госпође,
Кад ми је саопштено да је на мене пала част, да говорим пред вама о српској жени, доведен сам био у незгодан положај. О српској жени као о целини, као о једноме типу, не може бити говора, јер тога типа нема. У нас има неколико типова жена и међу њима је велика разлика: огромна је скала од патријархал... | [
"Тихомир Ђорђевић",
"Феминизам"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 2,555 | 1 |
59914 | Хиландарски типик | Оче, благослови!
Прекрасно је, и Богу угодно и упућено на вашу не малу корист, у Господу Исусу Христу браћо моја љубљена и чега духовна: пошто многи почеше повести писати о познатим овима стварима, догоди се и мени најхуђем од свију, а уз то и грешном, да вам испишем по реду, као онај који болује и жели да ви примите, ... | [
"Свети Сава",
"Српски светитељи",
"Српски књижевници"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BA | 14,177 | 1 |
60049 | Сат/I | Тик-так, тик-так!
Ноћу у тишини и усамљености тешко је слушати хладну речитост шеталице на сату: монотони и математички правилни звуци, који једнолико одмеравају увек једно исто — неуморно кретање живота. Тама и сан грле земљу, ћути све, — само сат хладно и гласно означује нестајање секунада… Шеталица куца, и при свако... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/I | 167 | 1 |
60024 | О Коштани | Стевану Луковићу
::::::::Cʼest lʼextase langoureuse,
::::::::Cʼest la fatigue amoureuse…
::::::::…Cette âme qui se lamente
::::::::En cette plainte dormante
::::::::Cʼest la nôtre, nʼest-ce pas?
::::::::La mienne, dis, et la tienne,
::::::::Dont sʼexhale l'humble antienne
::::::::Par ce tiède soir, tout bas?
:::::::::P... | [
"Јован Скерлић",
"Српска књижевна критика"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D0%9A%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 1,838 | 0.977 |
60050 | Сат/II | Тик-так, тик-так!
Нема ништа на свету безстрасније од сата: он правилно подједнако куца и у моменту нашег рађања и у оно време, кад жудно берете цвеће из маште младости. Од дана свога рођења сваким даном човек је све ближи смрти. И док ви будете бунцали у агонији — сат ће сухо и мирно бројати њене секунде. У његовом хл... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/II | 117 | 1 |
60051 | Сат/III | Тик-так, тик-так!
У неуморном кретању сата, нема непомичне тачке, па шта ми онда називамо садашњим? За новорођеном једном секундом рађа се друга и гура прву у бездан неизвеснога…
Тик-так! И ви сте срећни! Тик-так! И ето вам се у срце улива горак отров туге, и она може остати с вама целог живота, свих часова датог вам ж... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/III | 184 | 1 |
60054 | Сат/VI | Тик-так, тик-так!
„Зашто је дата светлост човеку, чији је пут затворен и кога си ти окружио мраком“. Тако је стари Јов питао Бога. Сада више нема тако смелих људи, који би, сећајући се да су деца божја и створови, које је он створио по „образу и подобију“ свом, говорили Богу, као Јов, и у опште јевтино људи себе сада ц... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/VI | 159 | 1 |
60053 | Сат/V | Тик-так, тик-так!
Ако размислите о томе, шта сада значите у бескрајном кретању сата — бићете убијени сазнањем ваше ништавности. Нека вас баш вређа то сазнање. Нека баш оно пробуди у вама понос, нека баш осетите непријатељство к животу, који вас понижава и нека му ви објавите рат. У име чега? Кад је природа лишила човек... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/V | 177 | 1 |
60052 | Сат/IV | Тик-так, тик-так!
Живот је човечији ужасно кратак. Како да се живи? Једни се упорно клоне живота, други му се одају потпуно. Први ће пред крај живота бити „нишчи” духом и успоменама, а други — богати и једним и другим. И једни и други ће умрети, и од свих неће остати ништа, ако не буде нико бескорисно посвећивао животу... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/IV | 203 | 0.995 |
60055 | Сат/VII | Тик-так, тик-так!
У самој ствари све је довољно просто у овом свету замршеном у противречностима, у овом свету, који живи у лажи и злоби. И било би још простије, када би се људи угледали један на другог, и сваки имао за собом друга.
Један, ако је и велики, ипак је мали. Неопходно је да један другог разумевамо: за бога,... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/VII | 206 | 1 |
60056 | Сат/VIII | Тик-так, тик-так!
Живели људи силни духом, људи храбри, — људи, који служе истини, правди, лепоти! Ми их не знамо, јер су они горди и не траже награде; ми не видимо како они радосно спаљују своја срца. Осветљујући живот јасном светлошћу, они чак и слепе натерују да прегледају. Треба да прогледају и слепи којих је тако ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82/VIII | 206 | 1 |
60063 | Л. К. Лазаревић/IV | Поред ове вештине његове има још нешто: он носи на себи чисто национално духовно обележје. Ово, до душе, имају и морају имати и други, али ни један тако да би могао послужити као типски представник. Код њих се оно више види по предмету, у њега у ''начину''; оно што они причају могао је испричати и странац који би довољ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B._%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/IV | 75 | 1 |
60065 | Јадни Петар | :::1.
Ханс и Грета лако коло вију.
Погледима љубавним се гледе.
Тихо, немо, упалих очију,
Седи Петар, блеђи је од креде.
Хане и Грета данас су младенци,
На их ките свила, злато венци.
Петру није до сјаја зацело:
ОбукO је радничко одело.
Петар тихо ређа јаде своје,
И погледа тужно на обоје:
Ах, да немам разума у себи,
Ј... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80 | 192 | 1 |
60072 | Л. К. Лазаревић/II | ОБРАДА КАРАКТЕРА
Такве су личности. Каква им је обрада? Ако се о тачности и може сумњати, обрада је истинита, без мало савршена.
Узмите његовог Митра. То је јака природа: ћутљив, прек, затворен; он крије радост и жалост. Никад се није насмејао, никад заплакао. Кад му је умро брат… Он не прима савета, прек је… тиран у к... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B._%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/II | 64 | 1 |
60064 | Л. К. Лазаревић/III | У томе је најјача страна његова, у овој вештини којом црта карактере. Али он није вештак само у томе; његова се вештина види још и у многоме другоме. Она се види не само у унутрашњој обради карактерА, него и у спољној изради, у начину причања његова.
Пре свега, у ономе што чини прво обележје сваког и истинског уметничк... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B._%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/III | 218 | 1 |
60089 | Сумрак мистичног вечера | Успомена са Сумраком румèни и дрхти на ватреном видику распламтеле Наде која одмиче и расте као тајанствен застор на којем се пуно цвећа — георгина, љиљан, лала и љутић — лелуја у сплету, и кружи посред болешљивог издисања тешких и топлих мириса, чији отров — георгина, љиљан, лала и љутић — потапајући моја чула, моју д... | [
"Пол Верлен"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 62 | 1 |
60078 | Краљевић Марко казује матери, како је убио Арапку дјевојку | Краљевић Марко казује матери, како је убио Арапку дјевојку
0001 Стаде мајка старица сину Марку говорити,
0002 Поштен домаћине,
0003 Весели се, домаћине, весели ти пријатељи, —
0004 „Како, сину, изиде из те арапске тамнице,
0005 Мој Краљевићу?
0006 Али ми се откупи том дробном спенцом,
0007 Али ми се одʼрва демескијом б... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D1%83%D1%98%D0%B5_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%2C_%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BE_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%BA%D1%83_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D... | 265 | 1 |
60091 | Ти тако мила си, лепа | Ти тако мила си, лепа,
И чиста к’о један цвет;
ја у те гледам, и туге
Хвата ме сумор клет.
Мени је, кʼо да бих руке
Сврх чела спустио твог,
Молећʼ да тако те лепу
И чисту уздржи Бог. | [
"Алекса Шантић",
"Немачка поезија",
"Хајнрих Хајне",
"Љубавна поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D1%81%D0%B8%2C_%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%B0 | 40 | 1 |
60092 | Страна књижевна критика | *''„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)'', Вука Караџића
*''Певање и мишљење'' (1896), Светозара Марковића
*''Песме Милете Јакшића'', Љубомира Недића
*''Л. К. Лазаревић'' (1904), Љубомира Недића
*''О Коштани'' (1901), Јована Скерлића | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 32 | 1 |
60088 | Савитри | (Маха-Барата)
Да спасе свога мужа, Савитри се заветова да стоји, три цела дана и три целе ноћи, мирно, и да не покрене ноге, груди или очне капке: укочена, како рече Вјаса, као колац. Ни твоји свирепи зраци, Курја, ни умор који у поноћи просу Чандра по врховима, не ослабише — у њиховом узвишеном напору — мисао и пут же... | [
"Пол Верлен"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8 | 91 | 1 |
60090 | Бели месец | :Бели месец светли у шуми; са сваке гране полази један глас испод грања.
:О драга.
:Рибњак, као дубоко огледало, одблескује сенку црне врбе у којој ветар плаче…
:Сањајмо: то је час.
:Пространа и нежна благост као да слази са небесног свода који звезда боји дугиним бојама…
:То је прекрасан час. | [
"Пол Верлен"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86 | 50 | 1 |
60060 | Пред животом | Лицем у лице, према опором и суровом Животу стајаху два човјека. Њих живот бијаше обмануо.
— Шта чекате ви од мене? упита их Живот — и један од њих започе с упорним гласом:
— Опорост твојих противности ми је одвратна; мој разум се узаман упире, да продре у смисао бића, и мој дух је пригушен тамном неизвјесности. Па и а... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BC | 614 | 1 |
60071 | Л. К. Лазаревић/V | Али, колика је та његова вештина, она се ипак опажа и прозире. Читалац добија утисак као да је све брижљиво проучавано, слагано, намештано, дотеривано. И ако без тога нема уметничкога дела, то не треба да се опази; уметник треба да уме сакрити своју вештину, да се не види иза дела; [иначе ће] оно што износи, место да и... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B._%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/V | 421 | 0.998 |
60083 | Благо цара Радована: О херојима (Глава 2) | Храброст, и кад је највећа, није дакле довољна да се назове херојством. Има људи неизмерно јаких, али по мрачној и бруталној сили, а не по свесној идеји. Највише је храбрих по атавизму, свирепости, сујети, болести, чак и по војничком васпитању. У једном јуришу на тврђаву, гину јуначки храбри људи свих ових категорија. ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%3A_%D0%9E_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%28%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_2%29 | 501 | 0.998 |
60077 | Победна песма | :Ево Господа с’ Војскама иде,
:душмани наши нек’ се постиде!
:Нек’ се постиде, нек’ се покају,
:гле, Војске Неба како блистају!
:Како блистају, како се ’оре,
:слежу с’ пред њима високе горе.
:Високе горе и горди цари,
:гле, иде Господ да се зацари.
:Серафими напред па Херувими,
:сва земља гори, сав свет се дими!
:Сав с... | [
"Николај Велимировић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 177 | 1 |
60085 | Патриотизам у Књижевности/III | И још нешто.
Како би било патриотски и од колике користи, да тај комитет буде једна контрола и свега онога што се на страни пише о нама Србима. А пише се доста често. Често нам је у туђини село капу кројило, а ми не дадосмо од себе ни гласа. Доста је Ренера и Нормана, који нам пред Европом негираху оно што нам је најсв... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/III | 370 | 1 |
60082 | Благо цара Радована: О херојима (Глава 1) | Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем називамо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек ј... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%3A_%D0%9E_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%28%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_1%29 | 755 | 1 |
60107 | Клеопатра | Негде покрај мора и у позно време.
Жар вечерњег сунца гаси се у води:
Ни плахога ветра сред тишине неме,
Један галеб само што полако броди.
И краљица гледа преко воде рујне,
Распустивши везе у хитона плава,
Таласа се тело, дижу груди бујне,
А у меком крилу његова је глава.
Устај, Антоније! Зар легије смеле
За венцима с... | [
"Милосав Јелић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0 | 99 | 1 |
60096 | Безверје | О ви, што гледате са прекором јетким
Безбожника, над ким склапају се вали,
И бежите од тог, што је првих дана
Угасио светлост, која срце гали, —
Умирите безум охолости круте,
(Зар на милост права он имао не би?)
Па, тронуте душе, почујте му ваје,
Он злочинац није, крив је самом себи.
Ко ће мелем дати за његове грехе,
К... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%98%D0%B5 | 502 | 1 |
60106 | Страст | Моје тихе, миле, сребролике руже,
Од вас ћу меки начинити одар
У сумрачје касно, кад виле закруже,
И тишма распе кроз луг сетан, модар,
Лагано када се поврх мирних њива
Месечево злато блиставо разлива.
Приви се уза ме плашива и мила,
Твој дрхтај нек нас жарког лета сећа,
Проснивајмо санак, што га младост снила
У бурне ... | [
"Милосав Јелић",
"Српска љубавна поезија",
"Љубавна поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82 | 140 | 1 |
60086 | Срећа (Верлен) | Љубав према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према Богу, то је ватра која се пали кад засветли дан у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен м... | [
"Пол Верлен"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%28%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%BD%29 | 474 | 1 |
60109 | Посланица у Сибир | По рудницима, где је сад вам ста̑д,
Чувајте понос и стрпљење чежње,
Пропасти неће ваш патнички рад.
Ни ваших мисли узвишене тежње.
Верна ће сестра несрећина поћʼ,
Нада, у таму подземља и сту̑ди,
Да вам весеље и радост пробуди,
Жељено доба тада ће вам доћʼ.
Љубав и дружба допреће до вас —
Тамнице мрачне њихна моћ прола̑... | [
"Александар Пушкин",
"Ристо Ј. Одавић",
"Преводи",
"Руска поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80 | 90 | 1 |
60110 | Песнику (Пушкин) | Песниче, не цени љубав пу̑чког хука!
Заносних похвала брз ће проћи рој,
Чућеш ми̑сли̑ глупог, смех бесћутног пука,
Алʼ ти буди миран, озбиљан и свој.
Ти си цар: са̑м живи! Слободних одлука,
Иди куд слободни води разум твој,
Усавршујући драг умишљај свој,
Подвигу не тражећʼ награда̑ од пука.
Оне су у теби. Сам си себи с... | [
"Преводи",
"Ристо Ј. Одавић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_%28%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD%29 | 93 | 1 |
60108 | Кујунџића мајка | Зажари се небо од огњева
И руј зали брегове потпунце
Као жарко да замире сунце,
Брзометка врисну песмом гнева,
А шкргутом бомба кад полете
Устукнуше Арнаута чете.
Слаба снага бесу одолева,
Док не згоре усред жива жара
Чета мала Кујунџић-Лазара.
Тад из куле пред обесну хајку
Још гром задњи што војвода баци,
Па животни у... | [
"Милосав Јелић",
"Родољубиве песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%98%D1%83%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0 | 331 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.