id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
52879 | Славујев сватовац на јорговану | »О, шта ми, птицо, сладиш
:Са плава јоргована?
И што ти тако стрепи
:Под крилом росна грана?«
— То нећеш питат’, дево,
:Кад прође месец дана,
Кад свати твоји дођу
:Да ломе — јоргована!...
''У Черевићу, 1868.
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела'', Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 87 | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2_%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83 | 49 | 1 |
52867 | Летња ноћ у Фрушкој Гори | ::::::I
О, тиха ноћи, како си лепа!
Како си пуна, препуна чара,
Рајевске среће, земаљског мира,
Што ми те лепу још лепшом ствара!
Како л’ ти дивно месече светли...
Та све би сребро просуо чисто
На зелен ћилим твојих ливада,
К’о да је вољан санано цвеће
Саном да смири, саном да свлада...
А звезда свака — красуљче неба —... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%9B_%D1%83_%D0%A4%D1%80%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8 | 280 | 0.993 |
52883 | Прстен (Јован Грчић Миленко) | Младожењи прстен с руке спао,
На мермеру ‘вако зазвeктao:
»Младожењо, добру се не надај,
Млада ће ти болест боловати,
На самрти синка поклонити;
Ал’ не зато да се с њим радујеш:
''Већ са њиме — да ју оплакујеш!«
То кад чуо тужан младожења,
На очи му сузе удариле,
А срцу му тако беше жао
''Да прстена није ни дигао...
''... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 78 | 1 |
52862 | Предговор збирци од 1869 | ::С књигом овом излазим први пут пред српску
публику и критику; у колико прву поштујем, у
толико другу уважавам, и у толико ми је ''нужна''.
Нужда та поглавити је мотив што ове песме пуштам
у свет. Певајући своје песме, нисам се стидео, ни
плашпо себе самога, — не плашим се ни јавности;
нисам загонетао себи самоме, — н... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%86%D0%B8_%D0%BE%D0%B4_1869 | 356 | 0.989 |
52885 | Девојка и зумбул | Девојка је зумбул хтела брати,
Ал’ на цвету роса затрептала,
Две капљице к’о два ока мала...
Стог’ је Мила цвећу говорила:
»Мој зумбуле, лалин ђувегијо,
Бих те млада радо узабрала,
Ал’ би спала два ти ока мала;
То би лали, знадем, било жао,
Баш к’о мени, када би ме ујко
Са очима драгог растављао...«
''У Бечу, на Иван-д... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BB | 76 | 1 |
52884 | Сирочад | Снуждиле се до две сиротице
Крај извора, воде провидљиве;
У воду се обе загледале,
И у води чудо угледале:
Чудно чудо — штаку просијачку
И над штаком белога голуба;
На поле је штака преломљена.
А голубу крила позлаћена,
Па им голуб из водице гуче,
Кад год гукне — задрхћу таласи,
Из њих ’ваки извиру му гласи:
»Не тужите... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%B4 | 140 | 1 |
52861 | Пролог (Ј.Г. Миленко) | :::::''Здрављам те, српска беседо,
:::::''У лепој српској забави!
:::::I
Знанци се, ево, скуписмо,
У туђем крају, искрено,
По срцу браћа рођена,
По добу својта поносна.
Ја не знам шта би милије
У души брата јекнуло
Од ''речце'' брата његовог!
Ја не знам шта би дивније
У срцу својте плануло
Од ''песме'' својте његове!
К... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%28%D0%88.%D0%93._%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 387 | 0.995 |
52877 | Ивањско цвеће | :::::I.
»На дрвету мог живота
Пожутеле вите гране,
Ка’но жуто цвеће твоје,
Да мој лепи Иван-дане!
Гране вену, лишће спада,
Гине дрво негда густо;
Да мој лепи Иван-дане,
Остануће скоро пусто!...«
Тако цура речцу води,
Па бисерне сузе лева;
А у груд’ма тужне мајке
Болна реч јој изумрева.
»О, не тужи, смиље моје!
Речца та... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5 | 324 | 0.991 |
52886 | Шајка на Дунаву | Шајка плови тихо низ Дунаво..
Шајка плови, а Дунав јој збори:
»Кажи, шајко, ко ти крму држи?
Весла су му брзо малаксала,
Па мирују сред несташних вала«...
Ал’ беседи шајка од дасака:
»Оj, Дунаве, радознали друже,
''Слаби старац'' моју крму држит:
Више спава нег’ што завеслава!«...
Кад приспеше граду Варадину,
А на град... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%83 | 95 | 1 |
52890 | Девојка драгог ишчекује | Што је цура на прозорић стала?
Што се цура у ноћ загледала?
Чека л’ звезду да јој с неба спа’не?
Или керче да пред врати лане?
Што се цура тако оборила?
Што је тужно прозор затворила?
''Нит’ јој звезда са висине спала,
''Нит’ на драгог кера залајала!..
''У Черевићу, 1868.
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела''... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3_%D0%B8%D1%88%D1%87%D0%B5%D0%BA%D1%83%D1%98%D0%B5 | 65 | 1 |
52881 | Убијен голуб | ::::I.
Девојчица уранила,
Голубове храни,
Око ње се начичкали
Гости одабрани.
Па јој гучу: добро јутро!
Па јој шапћy: хвала!
Што ’но их је тако рано
На доручак звала!
A њојзи је мило, мило,
Што им прија ’рана,
Па их оком љупко броји,
Ал’ — ''нема гаћана!...
»''’Де си, браца? пи, пи, пи, пи!«
Браца не долеће;
А све јато... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD_%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1 | 377 | 0.992 |
52889 | Девојка драгог куша | Ој, мој брато, моје злато,
Када звезду глаш,
Зашто нећеш да јој кажеш:
Звездо, ''мени'' сјаш!
Зашто нећеш да јој кажеш:
Звездо, ''мени'' сјаш!
»Зато, Нато, зато злато,
Не кажем јој ја,
Јера мени — на земљици
''Лепша'' звезда сја!
Јера мени — на земљици
''Дража'' звезда сја!«
Па ту звезду, ту на земљи,
Кад’ њу, брато, г... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B0 | 90 | 1 |
52895 | Омиле ми у село девојћа (Развитак 1962) | red Омиле ми у село девојћа
Омиле ми у село девојћа,
па ја прати оца да ју проси.
Он ју проси, три гласа доноси:
ед'н гласак — од лошега рода,
друђи гласак — семљива, дремљива,
трећи гласак — љута како змија,
Кој ми вели од лошега рода,
не видел си пород уз колено.
Кој ми вели семљива, дремљива,
не видел си с'н'к, у бо... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5_%D0%BC%D0%B8_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%9B%D0%B0_%28%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA_1962%29 | 88 | 0.988 |
52893 | Пастиркино »младо« и »старо« сунце | Пастирка ''јутро'' воли,
:Јер јутром стадо нађе;
Па сунце ''младо'' моли
:Врх брега да изађе!
Пастирка ''вече'' воли:
:Њу драги тада нађе;
Па сунце ''старо'' моли
:Да брзо за брег зађе!
''У Дорнбаху. 7 маја 1869.
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела'', Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 109-110 | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%C2%BB%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%C2%AB_%D0%B8_%C2%BB%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%C2%AB_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5 | 51 | 1 |
52894 | Сади Рада бел босиљак | red Сади Рада бел босиљак
Сади Рада бел босиљак
и под ваду и над ваду.
Ноћи јо га крадом крадне,
крадом крадне, ножом реже.
Т'вно беше — не видо га,
сумрак беше — не позна га,
чини ми се овчар да е.
Под мишку му в’кло јагње,
за повас му златан дукат,
па искочи на дел голем,
па закладе јасан ог'њ,
па припече в'кло јагње... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BB_%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BA | 88 | 0.988 |
52898 | Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим | Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим. Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41.
* Ноч, т’вна ноч
* Браћа и сестрица
0.1 Напомена
Песме забележио Борислав Првуловић. | [
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%87%2C_%D1%82%E2%80%99%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%87._%D0%9E%D0%BD%D0%BE_%D1%82%E2%80%99%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BC | 34 | 1 |
52891 | Звезда (Ј.Г. Миленко) | Ноћ jе тија, звезде трепћy,
А месец се крај њих шеће,
К’о баштован кад надгледа
Мирисаво своје цвеће.
Ноћ је тија, лахор благи
По врту се шири дивном,
Па му цвеће успављује
Молитвицом милостивном.
Ноћ је типја, све с’ одмара
Уморено што је било, —
Та сваком је добро дошло
Летње ноћи лако крило.
Зар свакоме? О, бар да ј... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0_%28%D0%88.%D0%93._%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 278 | 1 |
52892 | Бербанска ноћ | Месец се небом шеће,
А зрак му лако слеће
На »срце« села мог;
Ту коло лако шири,
Ту жељу сродну мири
Гајдашев јасни рог!
Девојке миле, младе,
Чедашца пуна наде,
Ту бајни вију сплет;
Амомци лоши несу,
Већ коло громко тресу,
Па мисле: њин је свет!
И шебој и шимшири
За нови, за шешири,
Чуде се игри тој;
А руже чисто стреп... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%9B | 254 | 0.996 |
52896 | По синочњи јадове | red По синочњи јадове
Девојчице, ројчице,
црне су ти очице,
дај да ји пољубим.
Не дам, не дам ђаволе,
по синочњи јадове:
ја си појдо за воду,
ти ме трже за руку,
па ми ведро заниша,
па ми воду срасипа,
па ми косу засипа.
Та ми коса опаде
по зелене ливаде,
па ју момци збирају,
та си плету канџије,
та си коњи шибају,
та ... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%87%D1%9A%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B5 | 83 | 0.987 |
52899 | Ноч, т’вна ноч | red Ноч, т’вна ноч
Ноч, т’вна ноч.
Оно т’вно ја не видим, т’вна ноч.
Ноч, т’вна ноч.
Ала ми је зла свекрва, т’вна ноч.
Ноч, т’вна ноч.
Узе ведро и тестију, т’вна ноч.
Ноч, т’вна ноч.
Појдо воду да заватим, т’вна ноч.
Ноч, т’вна ноч.
Оно на пут нешто лежи, т’вна ноч.
Ноч, т’вна ноч.
Стури прстен, пот(д)врљи се, т’вна но... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%87%2C_%D1%82%E2%80%99%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%87 | 184 | 0.994 |
52897 | Кои се попре ожени... | red Кои се попре ожени...
Горо-ле, горо зелена,
водо-ле, водо студена,
доста с’м по теб одила,
сас драго овце чувала.
На едан камен стовамо,
едну си думу думамо:
кои се попре ожени
он попре да се поболи
и нешто малко да лежи
за пуне девет године,
а када појде десета,
он малко да се придигне
и нешто малко да једе,
колко... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5_%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8... | 125 | 0.992 |
52900 | Српски дан | Кад поносна зора сване,
:Ја је питам: зоро мила,
Јеси л’ вид’ла — српску зору?
:Је л’ и она поранила?
Кад милосно сунце плане,
:Ја га молим: сунце мило,
Јеси л’ вид’ло — српско сунце?
:Где се тако задоцнило?!
А кад тужан сумрак пане,
:Ја заплачем: брате мио,
Ох, распучи груди тамне:
:У ''»сумраку« дан се скрио!...
''У ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 62 | 1 |
52903 | Сестра троваљћа | Сестра троваљћа. Песме забележио Светислав Божиновић. 3/1963. бр. 1. стр. 40-41.
* Сестра троваљћа
* Марко тавничарко
* Љуба Јове Стамболџије
* Сестра и љуба
* Дреновка девојка
* Невера
0.1 Напомена
Песме забележио Светислав Првановић, по казивању Лене Крстић из Врбице. | [
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%99%D1%9B%D0%B0 | 39 | 1 |
52901 | Мајко моја, српска славо! | Мајко моја, српска славо!
Ал’ ти спомен красно сија!
Е све мислим: ''из спомена
''Сад ће срећа да заклија!
Па те зивљем зато чешће...
— Шта би дете лепше знало? —
Али, јао, горко би ми
Свагда срце заплакало.
Јер ти ''ћутиш'' — у даљини...
Баш к’о да те мраци гоне, —
Па к’о суза да не видиш
Што их тужна деца роне.
Ил’ т... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0%2C_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%21 | 82 | 1 |
52880 | Груда снега поврх планине | Заостала груда снега
:::::По врх планине,
Па пркоси врелом сунцу
:::::С плаве даљине...
То гледало пастир-момче,
:::::Чило, млађано,
Па зборило ’вако тужно,
:::::’Вако јађано:
»Оно није груда снега
:::::По врх планине,
Што пркоси врелом сунцу
:::::Сплаве даљине:
Већ марама снежно-бела
:::::Моје Дадице,
Што јој с крила ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%85_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 115 | 1 |
52904 | Вилина суза | На чело моје, вило,
:Суза је твоја пала;
На челу моме глатком
:Заостат’ није знала;
С њега је склизла, вило,
:У тужно око моје:
Та суза сад је — песма
:Што плаче ''јаде'' твоје...
''У Бечу, на Видов-дан 1869.
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела'', Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 120-121 | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0 | 54 | 1 |
52882 | Регрут | :::::I.
::РЕГРУТОВА ПЕСМА.
Ој, мој царе, грдна царства,
:Далеки му пути!
Све ћу редом да их прођем
:С лагани регрути!
Пратиће ме шоца дуга,
:Нова моја те́та,
Ал’ ће красно да звекеће
:По врх панганета!
Па како ће да ми сија
:Ружа са клобука!
Сваки дан ће да је чисти
:Војакова рука.
Хеј, димшићу, што нас чекаш,
:Под Вар... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D1%80%D1%83%D1%82 | 298 | 0.99 |
52887 | Задовољна река | Сунце седа, ветрић пири,
:Таласа се река,
По њој гази лабуд бео —
:Белонога сека.
Јо, како је лепа, Боже!
:Ка’но горска вила!
Јо, како ли лако ходи —
:Ко да има крила!
Задигла је сукњу нову,
:Сукњу до колена —
Та ко ће је други видет’
:До тестија њена?
И ено је где застаде,
:Те ножице хлади,
А ветрић се сукњом игра
:— ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0 | 335 | 1 |
52848 | Пламенови I—IV | ::::::::''Пламенови, пламенови,
::::::::''Крепка вам је моћ:
::::::::''Осветлите данак нови,
::::::::''Ил’ раните ноћ!
:::::I
Ој, кад срцу зора руди,
Кад му свиће дан,
Мора срце да загуди
Милу песму умилоти,
Дивни спевак у дивоти, —
Да поздрави зору рану,
Да поклони рујном дану
Гласак уздрхтан!
Гле, и моја зора свити..... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_I%E2%80%94IV | 1,833 | 0.997 |
52905 | О Видову дну | Хеј, Косово, јади наши!
Докле ћеш нам тако спати?
Та докле ће ''тужно'' цвеће
На попрсју твоме цвaти?
Докле ће ти кукавица
''Тужне'' песме да попе̑ва?
Зар певала доста није?
Камо јој се песма дева?!
Да, у срца бедних Срба
Што за срећом својом туже,
Што над тобом сузе роне,
Хеј, Косово, јада друже!...
Па докле ће тако ж... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%83_%D0%B4%D0%BD%D1%83 | 167 | 1 |
52906 | Сестра троваљћа (песма) | red Сестра троваљћа
Огањ гори меџу две планине,
момче спева меџу две девојће,
меџу Анку и меџу Јованку.
Анку љуби, Јованку не љуби.
Анка ћути ништа не говори.
Проговара срдита Јованка:
„Ој, убаво момче нежењено,
што је боља од мен’ тој девојћа
те њу љубиш, а мене не љубиш?
Њој говори младо нежењено:
„Љубио би и теб дев... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%99%D1%9B%D0%B0_%28%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%29 | 176 | 0.994 |
52913 | Моја и њена срећа | У красном врту моје лепојке
Трепери цвећа чаробан спле̑т:
До руже зумбул, до лале божур,
Међ’ њима она — најлепши цвет!
Час ружу љуби, час босиљ грли,
Сад овај — онај залева ред;
Сад опет пчелу пажљиво гледи,
Где шебој љуби и срче мед...
А славуј мали са јоргована
Извија бајно песмица poj.
Све цвеће слуша; а она шапћe:... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0 | 104 | 0.99 |
52909 | Марко тавничарко (Развитак) | red Марко тавничарко
У планин' се три снега белију:
један лансћи, а друђи полансћи,
а трећи ти од овуј годину.
Меџу њи је мало прокапнело,
од њи тече река Раваница,
крај јој бије у т’вне тавнице.
У тавнице нигде никог нема
само један Марко тавничарко
и код Марка два сива сокола. —
Лице реже те ји лебом рани,
слзе рони ... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%28%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA%29 | 320 | 0.997 |
52914 | Попирни ветре, додирни лишће | Попирни ветре, додирни лишће,
Зањихај крилом зелено грање:
У срцу мом се мило одзива
Зелена лишћа тихо шаптање.
Зелено лише — младићки санци!
Пролетња срећа у срцу младом!
О, хајде, ветре, попирни малко,
Нек лишће збори са мојом надом!
Ја волим тајне надине зборе,
Јер ''српске санке'' у себи згрева;
Па кад их буди, к’о... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5%2C_%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5 | 142 | 0.993 |
52907 | Девет девојака | Питало се девет девојака,
Питало се све по девет пута:
Шта ће бити за девет година?
Ал’ их туга махом обхрвала,
Јер не знаде једна другој каз’ти...
Њих слушала с јеле кукавица,
Слушала их па им беседила:
»Питајте се, девет девојака,
»Питајте се још и девет пута,
»Па нећете знати на чему сте,
»Док не каже с гране кукави... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0 | 644 | 0.998 |
52920 | Свети оци | Ко то сабор саборише?
Свети оци!
Што га махом затворише
Свети оци?
Да л’ дођоше на исправку
Свети оци?
Ил’ да бране камилавку
Свети оци?
Ох, дража вам камилавка,
Свети оци,
Него народ и поправка,
Свети — оци!...
''У Бечу, на дан саборског нeсaбoрисања 1869.
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела'', Библиотека ср... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D1%86%D0%B8 | 59 | 1 |
52888 | Девојка несрећне руке | Девојка је цвеће брала,
:::::Па је плакала...
Питао њу кнежев сине,
:::::Момче млађано:
»А што ти је срце, сејко,
:::::Тако јађано?« —
»Руке сам Ти, драги брато,
:::::Одве несретне:
Чим узберем цветак који —
:::::Сместа увене;
Росица му чиста, мила,
:::::Махом уса’не!
Ој, па како душа да ми
:::::Тад не узда’не!«
То слу... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B5_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B5 | 136 | 0.992 |
52922 | Усрећен јавор | На јавору лишће задрхтало...
Не тресе га ветрић са планине,
Не диже га вихар из долине,
Већ се тресе лишће — од милине:
Под јавором »Младе Србадије«
Удешава гусле прадедове:
''Да Србину срећан дан назове,
''Да загуди песму слободњачку,
''Умну песму уз борбу јуначку!...
''У Бечу, 1869. | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 46 | 1 |
52917 | Три ковача | :::''(Алегорија).
Ков ковала три ковача,
Удари се јасно чују;
Но ма да су до три брата,
Разне справе покуцкују.
Један кује оштро рало,
Да заоре њиве плодне;
Други кује љута мача,
Да слободи неслободне!
Ох, ал’ трећи, — потурица,
Синџир тешки хитро кује,
Са окови немилосно
Браћу српску да окује.
Који кује оштро рало,
Та... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0 | 152 | 1 |
52923 | Сећање (Јован Грчић Миленко) | Сећаш ли се, чедо моје,
Оног лепог летњег дана, —
Сећаш ли се, ружо моја,
Међ ружама одабрана!
Знаш, како је сунце сјало!
Знаш, како је славуј пев’о!
Како сам те загрлио,
Сећаш ли се, драга дево?
Знаш када ми из недарца
Киту росна цвећа даде?
Сећаш ли се тога часка?
Ој, знадем га и саде!
Из руке сам твоје уз’о
Дара леп... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 105 | 1 |
52921 | Тамо, тамо — преко Саве! | Куд ме вучеш, срце врело,
:Са криоца Фрушке плаве?
— Тамо, тамо, омладинче,
:Тамо, тамо, преко Саве!
Где се кује, срце врело,
:Златна круна српске јаве?
— Тамо, тамо, омладинче,
:Тамо, тамо, преко Саве!
Где ћу пролит’ крвцу своју,
:Жртвовати своје главе?
Тамо, тамо, омладинче,
:Тамо, тамо, преко Саве!
''У Черевићу.
1 И... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BE%2C_%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE_%E2%80%94_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%21 | 63 | 1 |
52924 | Срца куцање — драгог уздање | Сунашце сија, славујак пева,
:Лахор се љуби са бујном травом;
А дика моја, јагњешце моје,
:Недарце кити љубицом плавом.
Љубице, љубо, премили цвете,
:Туби јој, туби срца куцање;
Па кадгод куцне, а ти му шани:
:»Срца куцање, драгог уздање«... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%E2%80%94_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3_%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 39 | 1 |
52910 | Заход сунца | Убава Фрушко, милото моја!
Сведоку верни рајевских дана,
Спомену драги младости моје,
Младости моје — зелених грана!
Да срећан једном у теби беја’!
Срећан к’о лепир у бујној трави!
Вес’о к’о птица кад зору гледи
И мило небо како се плави.
Мила ми беше, красна ми беше
И кад те зора дахом додирну,
И кад ти данак свесрдно... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B0 | 419 | 1 |
52925 | Кроз тијану | Кроз тиjану нојцу гледим
:На сјајане звезде го́ре,
На кандила она лепа
:Што небеске светле дворе.
Све сам звезде угледао,
:У потпуном броју стоје;
Само ''једне'' звезде нема,
:Нема бледе звезде моје.
Згорела ју она мала
:''Што најлепше небом сјаје;
А та звезда немилосна,
:Tajат’ нећу, Милкина је!
''У Сегедину, 1864, из... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%B7_%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83 | 54 | 1 |
52911 | Рајина суза | :::''(Алегорија.)
Падиша је дуран, бесан,
А не може бес да зблажи;
Падиша је срцем болан,
А узалуд лека тражи.
»Мене боли, — незналице!
Срце боли... бол га пали;
Видајте ме!«...
А лекари задрхтали
Поражени са — незнања.
Падиша је дуран, бесан,
А не може бес да зблажи;
Падиша је срцем болан
А узалуд лека тражи.
На далек... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0 | 394 | 0.995 |
52927 | Роса и суза | На цветићу роса трепти,
К’о суза у мом оку;
Сјајна роса ''радост'' значи,
Суза ''тугу'' предубоку.
Кад са цвета роса пане,
Он за њоме горко жали;
А ја сузу и сам тарем,
Не би л’ с њом и јади пали!
''У Сегедину, 1864, из »Слоге«.
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела'', Библиотека српских писаца, Народна просвет... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0 | 60 | 1 |
52918 | Српкиње на збору | ::''(У Н. Саду, 17 марта 1868).
Жељице дична, што срећу ствараш!
Вољице лепа, што срце згараш!
:Кренусте ''снажно'' успаван глас!
Што оку сетном даљина скрива,
О чему душа радосно снива,
:То данас, сејке, ''уздиже'' вас!
Кад срцем севне воља значајна,
Кад челом сијне помис’о сјајна,
:Зар се не ближи тад ''лепши'' дан?
... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%83 | 143 | 1 |
52915 | Чедо вилино | Шта се оно витла под облаком?
Ил’ је соко увис узлетео,
Под облаком да истегли крила,
Ил’ је Марко смртан ускрсао
И топуза у вис завитлао?
Није оно соко узлетео,
Под облаком да истегли крила,
Hнт је Марко смртан ускрсао,
Па топуза у вис завитлао,
Већ је оно загоркиња вила,
Од Косова сестра преостала.
На крилу јој чедо ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%B4%D0%BE_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE | 413 | 1 |
52928 | Венац | Оплео сам венац бујни
:Од ружица и од лала,
И од другог шарног цвећа
:Што ми га је дика дала.
Па како ли дивно мири
:То премило моје цвеће!
Као да је око мене
:Чаровито прамалеће.
Ој, ал’ где је рука она
:Што је цвеће ово брала?
Ој, ал’ где је душа она
:Што је цвеће ово дала?
У венац сам упл’о тугу,
:Тугу мога срца мла... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86 | 114 | 1 |
52919 | Пехар (Јован Грчић Миленко) | :''(Пунила га јава, испио га сан).
КОМЕ ПЕХАР ДА НАПЈЕМ?
Да ј’ у њему винце рујно,
Бих га пио и попио,
Весељу бих наздравно!
Спомен’о бих дане прошле
Ђаковањем што ми сјаше;
Спомен’о бих пријатеље
Веселити што се знаше;
Спомен’о бих осећаје
Што уз винце силно врију,
Спомен’о бих у здравици
Сву честиту Србадију!
Хој, ал... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%85%D0%B0%D1%80_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 365 | 1 |
52912 | Светковина душе | Голема тама — а ноћца није,
Громови бију — а громи нису
Што силно муте по неба вису
У гњеву свом;
Ох, бојни громи, и бојна тама
Данаске срећно српство целива...
Да л’ збиља ''срећно'', или се снива
У срцу мом?
О, није санак — о, хвала Богу!
Та то је ''јава'' златнога чела,
Крвава срца, погледа смела,
Та то је бој!
За с... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5 | 481 | 1 |
52902 | Невера Вук | :::''(Фантазија у очи Видов-дана.)
Суморна поноћ земљу целива.
:Црно јој чело, црне јој груди,
Па није чудо што тужном мени
:Жалосне слике у срцу буди!
Густа је тама поноћи неме.
:И опет кроз њу око ми сева,
Те видим оно о чему душа
:У часу овом преболно снева.
''Косово'' видим — гробље крваво,
:Ох, гробље свето јунака... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%92%D1%83%D0%BA | 538 | 0.994 |
52916 | Кандијот | :::::::''Хај, Мустафо, крвопијо,
:::::::''Смождио те срам!
:::::::''Та зар ниси кадар био
:::::::''Да угушиш плам?!...
Је л’ шака људи, је л’ шака крви
Од које данас хиљаде стрепе?
Јест, шака крви и шака људи
Гине за жиће слободе лепе!
Падају, гину, — сретна им мајка!
У борби светој мелема траже:
''Слобода ј’ мелем, ил... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%BE%D1%82 | 172 | 0.994 |
52926 | У зору (Јован Грчић Миленко) | Кад у зору славуј пева кроз горичин зелен вео,
По зорином миомиру умиљат му дршће глас,
К’о моје дике када зањиха се свилна влас.
:::::::::* * *
Кад у зору зумбул плави љубне лалин смерни лик,
У сласти се топи, губи, из корена дрхти цео,
К’о и ја када љубнем медне дике образ врео.
:::::::::* * *
Кад у зору роса пане на... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%B7%D0%BE%D1%80%D1%83_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 100 | 1 |
52908 | Соколови | Кад се оно небо наоблачи
Над Косовом, над пољем крвавим,
Кад севнуше једовите муње,
А кроз срце честитога кнеза
И његових чувених делија;
Кад јаукну срце Србадије,
Јер јој мило тад пропаде царство,
Тад прнуше до две тице сиве,
Тице сиве, два сокола сива:
Једно јесте соко Обилића,
Друго јесте соко Бранковића.
Полетели к... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 653 | 1 |
52878 | Сунце за гором | Јасно сунце узда’нуло
::::::::За гором,
::::::::За гором;
То причула танка јела
::::::::Са бором,
::::::::Са бором;
Па га пита танка јела
::::::::Са бором,
::::::::Са бором:
»Јасно сунце, што узда’ну
::::::::За гором,
::::::::За гором?« —
»Кад ме питаш, танка јело,
::::::::Са бором,
::::::::Са бором,
Оно чуј ме што узд... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC | 127 | 1 |
52929 | Моја ружа | Имам, браћо, једну ружу,
:Једну лепу мирисанку,
Па је гледам к’о зеницу
:Сваког дана на уранку.
Ружу ми је ову дала
:Лепша ружа, моја ра̑на, —
Аој, ружо мирисанко,
:Што ме сећаш оних дана!
Што ме сећаш њене душе
:Што милошћу срца чара;
Што ме сећаш њена жића
:Што с’ у гробу сад одмара!
Што ме сећаш свега тога
:Сред дан... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0 | 110 | 1 |
52930 | Моја добра и лепа девојчица | Имам девојку
:Ка’ ружу румену,
Слатку ка’ шећер
:У слатком грумену.
Имам девојку
:Ка’ с неба анђела;
Па та ми девојка
:Срдашце занела.
мам девојку
:— Ох, душо слађана! —
Којој бих сместа дао.
:По̑ жића млађана
Којој бих дао, —
:Верујте, невере, —
''Најдражу песму моју
:''Да је раздере! | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 46 | 1 |
52823 | Из „Бечких елегија“ | ::::::::::IV
::::::::ГРИНЦИНГ
Даше ми само два проводат девојчета млада:
::Ил’ је ту срећа већа, или је мука тежа!
Влас се таласа једној к’о златне повесмо свиле,
::У друге гори око, сунца електарска зрак!
Рек’о б’ да гледиш два тек развита пупољка,
::Ружице беле један, румене руже други.
Има људи којим’ у души ружа је... | [
"Поезија",
"Јован Суботић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7_%E2%80%9E%D0%91%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%E2%80%9C | 2,043 | 0.997 |
52934 | Царска круна | Красни цвете, царска круно,
А где ти је цар?
Да му није круна тешка,
Ил’ је болан, стар?
Красни цвете, царска круно,
А где ти је цар?
»Мој песниче! Певни гласно
Да је силан цар!
Да му није круна тешка,
Нит’ је болан, стар:
Јер ''пролеће'' — рајско чедо —
Оно ми је цар!« | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0 | 52 | 1 |
52933 | Љубичице (Гле, долина загрила...) | Гле, долина загрлила
:Јато љубичица,
А пчеле их у глас моле
:Да развију лица,
:Поносита лица!
Гле, љубице мирисаве
:Стидљиво се крећу...
Диве им се поточићи
:Што се крај њих шећу...
:Поносито шећу!... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5_%28%D0%93%D0%BB%D0%B5%2C_%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0...%29 | 33 | 1 |
52935 | Шева | О, шево мила! Зашт’ небу лећеш
Плаветном?
Да ли си жељна поносних двора
Сунчани’?
Или си рада са песмом твојом,
Невином,
Да с’ ближе нађеш код вечног божјег
Престола?
Лећеш ли зато, ој птицо моја
Милена?
Спомени тамо горе и мога
Имена!
::::::*
А кад се врнеш, опет ка пољу
Зеленом,
Попевни песму селу, мом селу
Маленом!
... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%B2%D0%B0 | 74 | 1 |
52936 | Пчела | Полети, драга пчело, полети!
На тебе давно чека шебојак!
У слатком виру своје чашице
Лековит сок је теби замедљ’о...
Полети, драга пчело, полети!
Шани му зујком твојом миленом,
Шани му дичну песму пролећа...
Полети, драга пчело, полети!
Поведи редом сестре милене:
Нека се лугом чује песмица!
Нека се трудом оспе долина!... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0 | 76 | 1 |
52932 | Пролетњи дан | Ох, пролеће поносито,
:Поносан ти дан!
Кога не би усрећио
:Осмејак му знан!
:Осмејак му знан!
Чисто небо распучило
:Свој плаветни крас,
А с њега се осмејкује
:Сунашце на нас...
:Сунашце на нас...
Мило брдо, шумадија,
:Хладовити гај,
Сунаницу се лепом чине
:К’о зелени рај!...
:К’о зелени рај!...
У том рају птице сретне
... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 122 | 1 |
52938 | Љубимче пролећа | Ружо, љубимче мало, не вени,
Никад не вени!
Диван је образ лишће ти свило,
Страсно га љуби пролеће мило,
К’о рујне зоре чар;
А мирис твој му ''на срце'' пада,
К’о мени песма ''из срца'' сада:
Нека ти буде дар!...
Ружо, љубимче мало, не вени,
Никад не вени!... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D1%87%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0 | 50 | 1 |
52939 | Птице у гори | Горина децо, тице умилне!
Певајте мајци медени пој!
Ни један гласак пропасти неће,
Згинути неће песама рој:
У мирис-груди гора их дева,
Брижљиво чува, милосно згрева,
А пламно воли к’о листак свој!
Певајте зато, птице умилне,
Певајте мајци брижних недара,
Меденим гласом медени пој?!
Та ко вам не би песмице слуш’о?
Та к... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%83_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8 | 96 | 1 |
52940 | Несташни дечаци | Лаку игру удесили
:Несташни дечаци,
Уска им је соба њина,
:А уски сокаци —
:::На брег! На брег!
У поље се захукали
:Ка зеленом брегу:
Баш к’о да им додијало
:У школскоме стегу...
:::На брег! На брег!
У горици презеленој
:Срце им се снажи,
Ту им око лептирића
:Шаренога тражи...
:::На брег! На брег!
Ту подижу — из прашин... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%86%D0%B8 | 110 | 1 |
52944 | Лахор и његове сасе | »Хеј, лахоре, лакше море!
:Куд се журиш с брда тако?«
— Нећу више брду горе,
:Брдо знаде и онако
::''Да сам већем ту;
И у ''дољи'', драги брале,
:Cace су ми процветале,
Па се жуди, па се чека
:Да им дођем — из далека!...
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела'', Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 1... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%80_%D0%B8_%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D1%81%D0%B5 | 57 | 0.981 |
52945 | Ђурђев-дан | ::::::I
Гора се смеши... С истока мила
Долеће ево зорица pа̑на,
Те рујном усном брижно целива
Поносно чело Ђурђева дана.
Гора је срећна... Срећа јој сија
Из младих груди, весела лица;
О срећи збори, о срећи снева
И сузно око чедних ђурђица.
О, срећна горо! О, дични рају!
Живота нова гласниче лепи!
Та како снагом твога ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2-%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 157 | 0.987 |
52952 | Љуба Јове Стамболџије | red Љуба Јове Стамболџије
Синоч Јова од Стамбола дојде
и доведе Стамболку девојку,
па не каже добро вече, мајко,
већ он пита где је њему љуба.
А мајка му тихо одговара:
„Сине Јово, стамболска делијо,
љуба ти се давно преудала,
не чека те ни за девет дана,
а камоли за девет година,
удаде се за нашег комшију."
Кад то зач... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 150 | 0.993 |
52931 | Пролетња зора (Јован Грчић Миленко) | Излетела зора, златокоса, ра̑на,
Из постеље златне дивотнога стана,
::::::Излетела млада
::::::Да загрли свет.
:У срцу јој красном оживнула нада,
:Јер пролеће зимску суровост надвлада,
::::::Те милосно шири
::::::По долини цвет.
»Здраво, мила дољо, здраво, брдо красно!
Здраво, мека траво, цвеће витостасно!
::::::''Зори... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 115 | 1 |
52956 | Дреновка девојка | red Дреновка девојка
Купала се Дреновка девојка,
купала се у Дренову воду. —
Сукњу баца ва зелену траву,
а кошуљу крај воде студене,
а прстење на бело камење.
Прикраде се овчар момче младо
па украде девојки кошуљу.
Љуто куне Дреновка девојка:
„Кој украде туј моју кошуљу,
трипут му се стадо иљадило,
пшеница му ва срп на... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0 | 104 | 0.99 |
52953 | Опроштај (Јован Грчић Миленко) | Па доста нек је, песмице моје!
У души мојој пролеће младо
Верно је каз’ло природне боје.
Усхитом живим пев’о сам слику
Што ми је негда у Фрушкој сјала;
Пев’о сам зраке пролетње душе,
Која ме ''и сад'' тешити стала.
О, лепа Фрушко, пролећа сејко!
Ти си ми, ти си пред оком била
Кад мис’о лака, кад мис’о ведра
Науми спеву... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 114 | 1 |
52948 | Киша пролетница на селу | На кровови сиромашни
:Сиромашног мога села,
Облачина црна, тешка,
:Мргодно се ево свела.
И с пегави крили своји
:Око танке куле врза,
Из грла јој мукло прети,
:И почешће муњу трза.
Па како се витла, Боже!
:K‘o у котлу хитра пара;
А селанце моје ћути,
:Па к’о вели: Бог се стара...
Грмну ево... Севну ево...
:Сва задрхта ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83 | 109 | 0.982 |
52955 | Сестра и љуба | red Сестра и љуба
Служи Виден цара девет годин',
нит задрема нит му чашу проли,
а кад наста година десета,
тад је Виден мало задремао
и цару је чашу просипао.
И тад не би, ал га преварише,
преварише курве по чаршији.
Кад је царе за ово дознао,
везиру је своме наредио
да Видена у тавницу баци,
ал Видена нигде живог нема... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0 | 200 | 0.995 |
52949 | После кише | Ох, како сунце сија
:Кад густи облак прође!
Ох, како зрачак прија
:Кад блага тишма дође!
Умилне птице мале
:Са росна грања слећу,
Па росу чисту круне
:У недра милом цвећу.
Уз поток жустар, мали,
:— Што сада јаче струји —
Небројно јато пчела
:Попевку своју зуји.
А с брда у дол виче
:Плаветна пресличица:
»О, ал’ нам киша... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%B5 | 95 | 1 |
52957 | Невера | red Невера
Стојан иде од орање,
Бела Рада од белило. —
Сретоше се насред друма,
насред друма на ћуприју.
Стојан Ради говорио:
„Драга душо, бела Радо,
довече ћу да ти дојдем
белом двору на прозору.“
Бела Рада проговара:
„Не долази, млад Стојане,
ја довече госте имам:
доћи ће ми мамин отац,
мамин отац а мој деда,
још ће ... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 207 | 0.995 |
52958 | Доситију | :::На дан 15 августа 1867.
Немиле ноћи жалосну таму,
Варљивог дана мекушку моћ
Твоја нам душа одагна смело,
Разведри мис’о и срце врело,
Оживи наду у новом пламу,
Доведе зору, одагна ноћ!
Учитељ ''први'' народна слова,
Просветном снагом заливен цвет,
Ти си нам, оче, ох, онда био
Кад нико није јоште ни снио
Да нову силу... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83 | 133 | 1 |
52961 | Поговор збирци од 1869 | ::Рекао сам у предговору, којега писах онда кад сам
се још надао лепоме одзиву наше публике, да ће ми прва
свеска песама бити раздељена у шест одељака; но како и
пет одељака засекоше у четрнаести табак, а штампарски
трошкови не допустише да их умножим, то беjах принуђен
да изоставим ''»Пламенове«'', песме које би можда... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%86%D0%B8_%D0%BE%D0%B4_1869 | 119 | 1 |
52954 | Спомен (Јован Грчић Миленко) | Ој! кад мајка мило дете
Из сна лаког тихо буди,
Те љубећи, милујући,
Кад му крсти мале груди:
Детета се усне смеше,
Гледи мајку шта с њим ради,
Мисли, тако бити мора,
Па од мисли ''срећу'' гради;
А када му иконицу
Посвећену пружи мати:
»Љубни, ’pано, то је Бо́га,
Што ће живот дуг ти дати!« —
Иконицу љуби дете,
Добро ту... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 226 | 1 |
52950 | Врбица (Јован Грчић Миленко) | ::(Из мога детињства.)
::::I
Тужила се мајка
Комшиници Насти:
»Што ћу, пријо, дете
Неће да ми расти?!«
::::''»Шибајте га — врбицом!
::::''Шибајте га — врбицом!«...
::::II
»Јо, погледај, пријо,
Вил’ у тако легло,
Како ми се дете
У небо отегло!!«
::::''»Што шибате — врбицом?
::::''Што шибате — врбицом«?... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 44 | 0.955 |
52937 | Висибаба | ''»Висибаба«'', стара баба,
::Оборене главе,
Згурила се, па све нешто
::Гунђа око траве.
Њу гледала подругљиво
::Танка ''»Пресличица«,
Па дозвала ''»Чукун-деду«,
::Свог шаљивог стрица:
»Валај, стриче, чини ми се,
::Баби треба лека, —
Да зовнемо оног младог
::Хуљу ''»Кукурека«!
Тај ће бабу да опрости
::Гунђања и беде:
Ч... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B0 | 207 | 0.99 |
52959 | На гробу Бранка Радичевића | :::::''»Млого ’тео, млого започео,
:::::''Час умрли њега је помео«...
Прочит’о сам...
Прочит’о сам речи твоје
Што ти смерна гроба ките
У недрима земље стране
Што ти име српско штите
Кад туђинство хладно шане
Да си – туђин...
:''»Много ’тeo...«
Воља ти је златна била...
Па код њених златних крила
Летео си ''лепшим'' све... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 179 | 0.977 |
52947 | Ласте (Јован Грчић Миленко) | ''»’Оди брже, Милче, ’оди:
''Дошле су нам пасте!«...
Мило дерле тако зове
:Милога другара,
А нана их с малог прага
:Погледима кара.
''»’Оди брже, Милче, да ви’ш,
''Дошле су нам ласте!«...
Дотрчаше, превесели,
:Па под стреју гледе;
Ал’ им радост махом клону —
:Код ластине беде...
Тужна песма птице миле
:На срце им слеће... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 138 | 0.978 |
52946 | Хајдуци на рочишту | :::::''Четобаша.
Пролеће је! Пролеће је!
:Сија Ђурђев-дан!
Здрава нек је гора наша,
:Наш ''слободни'' стан!
:::::::''Сви.
Ох, Ђурђев-дане, жељени бране,
:Срећан ти сјај!
Сабљи нам ковној, змији отровној,
:Душмана дај!...
::::::Ура! Ура!
:::::''Четобаша.
Сложите се! Сложите се!
:У слози је спас!
Стара срећа Душанова
:За... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%82%D1%83 | 103 | 1 |
52963 | Сирота девојка (Јован Грчић Миленко) | Девојка Бога молила:
»О, дај ми, Боже, радости!
Многу сам сузу пролила
У сузној мојој младости.
»Изгубих брацу маленог,
Голупче моје пребело;
Једно га лето доведе,
Друго га лето однело.
»Изгубих до две сестрице,
Две руже моје румене;
Пребрзо руже увеле,
Не маре више за мене.
»Изгубих војна вереног,
Копље га турско згод... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 365 | 0.997 |
52971 | Лаку ноћ (Петар Прерадовић) | Сунце зађе, мрак протеже
По обзорју своју моћ;
Санак спушта своје мреже
И све хвата – лаку ноћ!
Опет један данак прође,
Kao што ће и сви проћ,
Дозвати га нико óђе
Већ не може – лаку ноћ!
Дан за даном тако гине,
И тако ће једном доћ’,
И посљедњи да нам мине,
И смрт рече: лаку ноћ! | [
"Поезија",
"Петар Прерадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D1%83_%D0%BD%D0%BE%D1%9B_%28%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 56 | 0.982 |
52964 | Шала и збиља | ::::::''Знаш, неверо, како си се клео:
::::::''»Другу нећу, за тобом умрећу«.
::::::::::::::::''Народна.
Момак се с девом шалио,
Љубав јој сталну обрек’о,
И није деву жалио
Кад јој је љубав одрек’о.
Дева се с момком шалила,
Срце му дала млађано,
Већма је момка жалила,
Нег срце своје јађано!
Глед’о сам момче радосно
Где... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B0 | 89 | 1 |
52972 | Моја лађа | Плови, плови, моја лађо,
У кој’ годијер крај;
Ja ти циља још не нађох,
Сама циљ си дај!
Кад те амо већ занесла
Твоје судбе моћ,
Распни једра, пружи весла,
Плови дан и ноћ!
Уздај се у вјетра вољу
И валова бијег,
У будућност гледај бољу,
К небу дигни стијег! | [
"Поезија",
"Петар Прерадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0 | 50 | 0.98 |
52962 | Бадњи-дан у туђини | Звездо моја на висини
Што те чува месец млади,
Ти завичај драг ми видиш,
О, па реци шта ми ради
Кућа моја у даљини?
Јел’ унео божић бата
И у моју кућу злата,
Скромна злата, ''радост'' коју,
Да утеши дом сиротан
И старицу мајку моју?
Па реци ми, звездо мила,
Је л’ на дому све ми здраво?
Реци шта ми братац ради?
Шта л’ у... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%83_%D1%82%D1%83%D1%92%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | 517 | 0.998 |
52978 | Моје срце (С.В. Каћански) | За чим бије срце моје?
Ни за славом ни за ратом,
Ни за миром ни за златом,
Већ за усном од кармина
И за чашом рујна вина.
Како бије срце моје?
Нити слабо нити јако,
Ама вазда, вазда жарко,
За уснама од кармина
И чашама од рубина.
Када бије срце моје?
Или ноћу или данком,
Ил’ вечером ил’ уранком?
Увек бије срце моје,
Ал... | [
"Стеван Владислав Каћански"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5_%28%D0%A1.%D0%92._%D0%9A%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%29 | 68 | 1 |
52976 | Бродар (Медо Пуцић) | ''Ливорно, 1848.
Често бродар помњиви
Преко мора бродећи
Слуша с краја вечером
Свето звоно да звечи;
То му буди спомену
О далеком племену,
Па од жеље што срце му пара
Плач облије смуђеног бродара.
Тако, госпо прелијепа,
Кад ти небо загледаш
И у танке гласове
С бијела грла запјеваш,
Наша душа ледена
Створи с’ одма’ плам... | [
"Медо Пуцић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80_%28%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%9B%29 | 82 | 1 |
52980 | Да л' то | Да л’ то поноћ на снег пада,
Те му сенчи бели свет?
Ил’ је поноћ мога јада,
Црне косе свилоплет?
Ил’ је зора мога нада,
Витог тела лаки крет?
Ах, она је, она, млада...
А то ми је цео свет! | [
"Поезија",
"Ђура Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0_%D0%BB%27_%D1%82%D0%BE | 40 | 1 |
52977 | Живот (Медо Пуцић) | Шта je живот? њека л’јепа нада
Уживања Божијега свијета.
Части, љубве, славе благих љета,
Koja хоће да те смами млада.
Шта je живот? спомена нерада
Њеког чара, њеког аманета,
Њеког часа обожања света
Што нијеси кушао никада.
Шта je живот? часовно примирје;
Међ силама бореће природе,
Цв’јеће земно, небеско љепирје;
Шта ... | [
"Поезија",
"Медо Пуцић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_%28%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%9B%29 | 67 | 0.925 |
52974 | Признање | Теци, душо, Божје врело, теци
У захвалност Бога превишњега,
Створова му придружи се јеци,
Што се њему свуд одзивљу с њега!
Хвале гласом признај му и реци:
И ja, Боже, твоја сам биљега,
Ситна капља кр’јесница у ријеци
Твога св’јетла вијеком текућега!
По теби сам твог образа слика,
Посестрима твојијех духова;
По теби сам... | [
"Петар Прерадовић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 72 | 0.986 |
52979 | Молитва (Милица Стојадиновић Српкиња) | О Ти Боже бесконачни
Призри на ме са висина!
Твоја милост прама људи
Јесте увек неизмерна.
Koг уцвели земља ова
Ти га Творче тешиш небом.
Више беда земног бића
Душу дижеш том утехом.
Moja с’ душа к Теби диже
Очи траже небо Твоје
А на ову бедну земљу
Само капљу сузе моје.
Овде свако добро дело
Тек сретају беде само,
С т... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0%29 | 104 | 0.962 |
52973 | Мртва љубав (Петар Прерадовић) | Гдје ћу тебе, о љубави моја,
Сад закопат, кад си издахнула?
У мом срцу није ти покоја,
Јер си покој сав му разметнула.
Да те легнем у земљицу црну,
У земљицу ти не би сагњила,
Земска вила драгоцјеност твоју
У камење предраго би збила.
Да те спустим у дубоко море,
У мору се не би растопила,
Морска вила драгоцјеност твој... | [
"Поезија",
"Петар Прерадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2_%28%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 106 | 1 |
52981 | Не знам зна ли | Једно момче црна ока,
Наусница мали,
Допало се срцу моме,
Ал’ он — не знам, зна ли!
Дође к мени, погледа ме,
Погледи му вали,
Раздроби се срце моје
Ал’ он — не знам, зна ли!
Радо би’ му рекла: душо!
Анђели те дали,
Да те љубим као живот!
Ал’ он — не знам, зна ли!
Ја уздишем дању, ноћу,
Туга да ме свали;
Ја га љубим из ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC_%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%B8 | 73 | 1 |
52982 | Њена душа | ;Никола I Петровић Његош
''(Lucien Paté)''
Мислиш, можда, да те љубим,
моје злато,
рад’ косе ти, тамне круне,
je ли за то?
Ил’ дугих ти трепавица,
ил’ ти чела,
румених ти зар усница,
витка т’јела? –
То не вјеруј, то су ствари,
што проходе;
моја љубав, моја чувства
не заходе
ка’ славног ти лица зраци
са временом,
након ... | [
"Краљевина Црна Гора",
"Књажевина Црна Гора",
"Никола I Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0 | 89 | 0.944 |
52984 | Ој убава, убава девојко, ој,/Заблејало мало јагње | red [Ој убава, убава девојко, ој]
Ој убава, убава девојко, ој,
Заблејало мало јагње.
Лепа тицо, Бела Радо!
Питала га стара најка:
Што ми блејиш, калушице?
Проговара младо јагње:
Како јадно да не блејем?
Докле овчар бећар беше,
По планини траву пасох,
Из камена воду пијах.
Кад се овчар ожонио,
По буњишту траву пасем,
Из... | [
"Лирске народне песме",
"Српски народни обичаји из Среза Бољевачког",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98_%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B0%2C_%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%2C_%D0%BE%D1%98%2C/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D1%98%D0%B0%D0%B3%D1%9A%D0%B5 | 58 | 0.983 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.