id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
52646 | 'Оће паун да полети | red ['Оће паун да полети]
'Оће паун да полети,
да полети, да узлети;
пауна ми глава боли.
Мој паун, мој паун!
'Оће паун да полети,
да полети, да узлети;
пауна ми ноге болив.
Мој паун, мој паун!
'Оће паун да полети,
да полети, да узлети;
пауна ми крила болив.
Мој паун, мој паун!
0.1 Певач и место записа
Добрила Михајлов... | [
"Лазаричке песме",
"Лирске народне песме",
"Нишна се звезда по ведро небо"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%27%D0%9E%D1%9B%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%83%D0%BD_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8 | 62 | 0.983 |
52643 | Овај мома црноока | red [Овај мома црноока]
Овај мома црноока,
ладо, ладо!
црно гројзе засадила,
ладо, ладо!
висок чардак заградила,
ладо, ладо!
На њега је заседнала,
ладо, ладо!
Чардак ву се заљуљаја,
ладо, ладо!
фустан ву се завејаја,
ладо, ладо!
Сви војници попадаше,
ладо, ладо!
наредниче мртво паде,
ладо, ладо!
Не се стреви капка вода... | [
"Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије",
"Краљичке песме",
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B2%D0%B0%D1%98_%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D0%BA%D0%B0 | 74 | 0.986 |
52647 | Ој боже мили боже | red [Ој боже мили боже]
Ој боже, мили боже,
дај ни, боже, ситну росу,
ој додо додоле!
ој додо, додоле! —
да зароси по сво поље,
ој додо, додоле! —
и по наше, и по ваше,
ој додо додоле!
Од два класа шиник жито,
ој додо, додоле! —
од два грозда б’чва вино,
ој додо, додоле!
0.1 Певач и место записа
Љубица Павловић, Врбово | [
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Лирске народне песме",
"Додолске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98_%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B5 | 63 | 0.984 |
52644 | Свети Ђорђа вино пије (Нишна) | red [Свети Ђорђа вино пије]
Свети Ђорђа вино пије,
ладо, ладо!
вино пије у градину,
ладо, ладо!
у градину, испод божур,
ладо, ладо!
Отуд летив два сокола,
ладо, ладо!
да нарусив рујно вино,
ладо, ладо!
Ђорђа вика што год може,
ладо, ладо!
„Бре не дајте, миле снаје,
ладо, ладо!
додајте ми остре сабље,
ладо, ладо!
да убо... | [
"Лирске народне песме",
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Лазаричке песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0%29 | 119 | 0.991 |
52648 | Ајде, ајде, мори Стано | red [Ајде, ајде, мори Стано]
„Ајде, ајде, мори Стано,
ајде да жнејемо,
ајде да се претичамо
по теј, по теј, мори Стано,
широке смолнице.
Ако ме нажњејеш, Стано,
ђердан ће ти купим.“
„Ако ме нажњејеш, лудо,
прстен ће ти дадем."
Жнеје Стана, море, жнеје,
ич се не усправља.
Жнеје лудо, море, жнеје,
али се окрећа.
Нажњејал... | [
"Лирске народне песме",
"Жетелачке песме",
"Нишна се звезда по ведро небо"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B5%2C_%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%2C_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE | 103 | 0.99 |
52650 | Стано душо, Стано, дигни ми се рано | red [Стано душо, Стано, дигни ми се рано]
„Стано душо, Стано, дигни ми се рано,
тури срп па раму, бел тулбен на главу,
па ајдемо Стано, у широко поље,
у широко поље, у чичине њиве,
да жнејемо, Стано, теј беле пченице,
да жнејемо, Стано, да се наджњевамо.“
Нажнејала Стана триста и три снопа,
нажнејало лудо двеста и два ... | [
"Жетелачке песме",
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BE%2C_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%2C_%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE | 97 | 0.989 |
52655 | Јуначки одговор | Пружило се поље равно
Поље дуго зелено;
А на њему кнез Данило
Пије вино румено.
Према њему Омер-паша
Разапео шаторе —
Па он шаље посланика
Да ми с'лави покоре.
Сви се гротом насмејаше
Кнез Данило највише;
Па одговор Омер-паши
На фишеку он пише:
"Родио се с' да крст браниш
А сад си му ти злотвор,
Потурице Омер-пашо —
Фи... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 64 | 1 |
52652 | Ој Веро, Веро неверо | red [Ој Веро, Веро неверо]
„Ој Веро, Веро неверо,
што ти је рекла кашкана?“
„Росну сам траву газила,
нане, мила нане,
росно сам жито жнејала,
нане, мила нане,
затој ми рекла кашкана,
нане, мила нане,
затој ми рекла кашкана,
нане, мила нане!“
„Не, л’жи, Веро неверо,
мајка је била девојка,
росну је траву газила,
росно је... | [
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Жетелачке песме",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BE%2C_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE | 80 | 0.987 |
52654 | Зађи сунце, не зашло га! | red [Зађи сунце, не зашло га!]
Зађи слунце, не зашло га!
На мене се досадило,
досадило, додијало
на бегову њиву.
Досадило, додијало
од три настојника.
Један вика: „Брго жнејте!“
Други вика: „Сниско жнејте!“
Трећи вика: „Клас збирајте!“
На мене се досадило,
досадило, додијало.
Зађи слунце, не зашло га!
0.1 Певач и место... | [
"Лирске народне песме",
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Жетелачке песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%92%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5%2C_%D0%BD%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D0%BB%D0%BE_%D0%B3%D0%B0%21 | 58 | 0.982 |
52656 | Гавран и лисица | Са комадом меса, а у кљуну своме,
Стајао је гавран на храсту једноме.
Види га лисица, па под грану дође,
И гаврану птици говорити пође:
"О, да красне птице, и перја лепога!
Ал' штета, што нема гласа никаквога!
Још да може какав глас од себе дати,
Не би птица била, већ анђ'о пернати."
Би мило гаврану такву хвалу чути,
А... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 106 | 1 |
52653 | Доситејева реч | Кад последњи часак куцне,
Кад с' заклопе очи моје,
Уста ова кад се смрзну,
Хладно тело кад с опоје;
Кад дар с неба, дух премили
У наручја оде Богу,
У свет вечни, да истини
Престане и суду строгу;
Кад на гробу мом зеленом
Стану с мила Српчад играт',
И с камена леденога
Натпис од пра'стану брисат',
И кад виде на камену
Д... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%87 | 243 | 0.996 |
52659 | Што ми је мило и драго (61) | red [Што ми је мило и драго]
Што ме је мило и драго
спаија да сам на ваше село,
на ваше село големо,
на ваше поље широко,
на ваше моме убаве,
Божано, бела Божано!
Кад моме играв, коло да водим;
кад моме жнејев, ја да ги гледам,
Божано, бела Божано!
0.1 Певач и место записа
Стојанка Петровић, Лопардинце | [
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Лирске народне песме",
"Жетелачке песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%B8_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%2861%29 | 59 | 0.982 |
52651 | Лаури | ::::::VI
Само је једна
Мила и медна,
Само за једном уздишем ја;
Плава је ока,
Није висока,
Њу моје срце, ах, добро зна!
Лица је снежна,
Погледа нежна,
Сва млада срца збуни кȏ гром.
Хитра је хода,
Висока рода,
За ким уздахне — о, благо том!
Ведра је чела,
Лица весела,
Налик је свагда на мајски цвет;
Да јој се диви,
Бог ... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B8 | 272 | 0.993 |
52661 | Али кога вила певати научи | Али кога вила певати научи,
Тај се с’ својом главом задуго не мучи,
Јер му пјесне слазе са неба висока,
Слуша их у жубору извора дубока.
Пјесне му пробуди румена зорица,
Пјесне му разбије зелена горица,
Пјесне му донесе зелено пролеће,
Остави му пјесне и када одлеће,
Тај у грудма наде пјесну за Косовом —
Облеће га вила... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B8 | 90 | 1 |
52660 | Што ми је мило и драго (62) | red [Што ми је мило и драго]
Што ме је мило и драго,
Божано, мори Божано,
пољак да биднем на ваше село,
мори девојко,
и тебе младу да гледам,
мори Божано!
У твоју кућу да дођем,
мори девојко,
ракију да пијем, а ти да ме служиш,
мори Божано!
Стално те тражим, стално алујем,
мори девојко,
млого тугујем, млого болујем,
мо... | [
"Лирске народне песме",
"Љубавне песме",
"Нишна се звезда по ведро небо"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%B8_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%2862%29 | 77 | 0.987 |
52657 | Лав и миш (Љубомир Ненадовић) | Млада децо! Чујте приповетку једну
О маломе мишу, али за вас вредну.
Из те приповетке видите на свету
Какви с' случајеви у животу плету —
— после дугог лова, лав утруђен легне,
У дебелу хладу безбрижно с' отегне,
И тек што је хтео да затвори очи,
А миш однекуда на леђа му скочи,
Лав се тргне брзо и миша ухвати,
И љутит... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%88_%28%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 235 | 1 |
52649 | Последња песма | Ходи ми, ходи, стара лиро моја,
Ходи ми, песмо — има л' вас још која?
Не тражим да ме старца забавите,
Не тражим да ми живот наставите;
Од све вечности један минут мали
Богови с неба и нама су дали;
Мада је прошô, ипак нам је мио;
Најлепше ми смо провести га знали: —
Ми смо певали.
Ходи ми, лиро, и сам не знам зашто,
А... | [
"Љубомир Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 513 | 1 |
52662 | Једној српкињи са књигом Ј. Поповића Стерије | Читај те врсте, у њима светли
::Искра небесна једнога духа
Уздигнутога висинам’ сјајним,
::Откуда зраке по Српству спушта.
У њима светли плам једног срца
::Које је Српство љубило с жаром,
Дух се тај винȏ с овога света,
::А срце труне у гробу ’ладном.
1857 | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BC_%D0%88._%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 44 | 1 |
52663 | Колико је Бањско поље (Нишна) | red [Колико је Бањско поље]
Колико је Бањско поље,
Недо, бела Недо!
Нигде му се крај не види,
Недо, бела Недо!
Насред поље једно дрво,
Недо, бела Недо!
И оно је оголело,
Недо, бела Недо!
И под њега бунар вода,
Недо, бела Недо!
Око бунар ладна сенка,
Недо, бела Недо!
И у сенку рудо стадо,
Недо, бела Недо!
Овчар ми је бе... | [
"Нишна се звезда по ведро небо",
"Љубавне песме",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5_%28%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0%29 | 181 | 0.994 |
52667 | Карађорђу | Српска судбо врло превртљива,
Паде небо у које је гледȏ
Избавитељ робиње Србије.
После сунца навуче с’ облаком,
И далеко отргну јунака
Од намере духа његовога.
Па најпосле црна неумитна
С родом српским јошт непомирена
И смрт рану на пут му истисну
Горку чашу правог мученика.
Карађорђе, над Србијом звездо,
За којом је с... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D1%83 | 100 | 1 |
52670 | Куда ће, куд ће | Златна икона водом пловила;
Пред њом кандјело тихо горјело,
Рука босиља пут им пробија;
Лебди над њима мирух тамјана.
— Сви се брегови томе клањали,
А како не би људи јађани!
Сви се клањају, сви се питају:
„Куда ће, куд ће златна икона
И на икони свети Никола —
Хоће ли к нама ил’ ће другима_
Благо си цркви коју оснује,... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B4%D0%B0_%D1%9B%D0%B5%2C_%D0%BA%D1%83%D0%B4_%D1%9B%D0%B5 | 69 | 1 |
52671 | Бисенија | Бисенија по башти ходила,
Пелен брала, цв’јеће не гледала,
Од пелена вијенац савила,
Обвила га око чела свога.
Гледала је бака из прикрајка,
Пак јој вели: „Бисенијо драга,
Данаске је видовита среда,
Ти се попни на врх Јелашика,
Ту ћеш наћи камена бунара,
Наднеси се главом над бунаром,
Пак ћеш видјет свога суђеника!“
— ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 131 | 1 |
52672 | Из Дрине | Питају се птице подринице:
„Чије местве леже покрај Дрине,,
Чији в’јенац брзом плови Дрином,
Што га вали нису прогутали?“
Прозборише рибе ћуталице:
„То су местве Гојкове невјесте,
Што му мајка даде за недрага;
И в’јенац је са њезине главе,
Мрзак њојзи, па мрзак и Дрини; —
Л’јепа Пава сад у води спава,
Милије јој у води... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7_%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 92 | 1 |
52668 | Чарна горо, што се не зелениш | ::::::I
Чарна горо, што се не зелениш,
Срце моје, што се не веселиш?
Како ће се гора зеленити
А како ли срце веселити:
На зелене гране мраз је пао,
Срце моје тешки јад напао:
Али иде зелено пролеће,
Зелен листак горици донеће,
Срце моје ничем се не нада,
Свака овде издала га нада,
До што очи по небеси блуде
Да ту милу ... | [
"Милица Стојадиновић Српкиња"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%2C_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D1%81%D0%B5_%D0%BD%D0%B5_%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%88 | 192 | 0.989 |
52669 | Вила Андосила и птица невидица | Кад су виле на зборишту биле
У горице код своје водице,
У по ноћи под пуним мјесецом,
Упита их птица невидица:
„Је л’ вас која кад у цркви била?“
Све су виле једно говориле:
„Малена је и највећа црква,
Кубе ниско, а зидови т’јесни;
У цркву се не улази с крили,
А без крила на муци је вила.
Наш је олтар шири од ширина,
Н... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 199 | 1 |
52674 | Невина је | Невина је кȏ голупче,
:Не зна на чем жито расте,
Ал’ јој очи, ал’ јој очи
:Ипак тако ђаволасте.
Ја је тако гледам често,
:Гледȏ бих је гладан, жедан;
Пред њом стојим тако смеран,
:Ко да се исповедам.
Осећам јој мирис душе,
:Па у себи зборим тио:
То је душа у којој се
:Рај са паклом измирио.
1901. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5 | 58 | 1 |
52679 | Дунаво | Молио је Дунај Бога,
Постао је мелем р’јека,
Потекао, однео је,
Однео је Србу л’јека.
Старе ране испирао,
Старе боље мелемио,
Док је ране изапрао,
Сав је Дунај исушио.
Опет ’ује мутни вали,
Дунај опет протекао:
Са још већег јада Србин
Нов је Дунај исплакао! | [
"Дамјан Павловић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%BE | 47 | 1 |
52676 | Не пева лабуд | Не пева лабуд кад му се крај ближи —
:То нико није чуо.
То ј’ наша машта што измишља свашта
:Ил’ је ко уснуо.
Многима, можда, на крају свога века
:Дође нешто жао:
Та ја сам свету имȏ доста рећи —
:Што нисам певао?
И песнику неком, што је певȏ много,
:Исто буде жао:
Та на мом срцу јоште много лежи —
:Што ''све'' нисам д... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%B4 | 82 | 1 |
52680 | Избор (Дамјан Павловић) | Драго моје с усном од рубина,
Покрај мене вргло пехар вина,
Да ме куша куд ће рука прије;
Да упозна за чим срце бије.
Хеј, једна рука вије с’ око врата,
Друга хвата за пехар од злата,
Винце пијем, грлим драго своје,
Срце моје, бије за обоје!
1858. | [
"Дамјан Павловић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80_%28%D0%94%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 48 | 1 |
52673 | Што је пало у невр’јеме иње | Што је пало у невр’јеме иње
По Ајшиној по зеленој башти,
Пак се б’јеле софе и стазице,
Софе малко, а стазице јако? —
''Није иње'', већ је ђелзамиње,
Вјетар га је обронио с грања;
''Није вјетар'', већ су уздисаји
Пашинога најмлађега сина,
Што је Ајши сагледао лица —
''Није лица'', већ само очица.
Кад се Ајша по башти пр... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D1%80%E2%80%99%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%B8%D1%9A%D0%B5 | 89 | 1 |
52683 | Застаја слунце, море, застаја | red [Застаја слунце, море, застаја]
Застаја слунце, море, застаја,
застаја слунце насред небо;
еј, па све гледа на бегови двори!
Да л’ је бегу бегиња бегала?
Да л’ су бегу двори изгорели?
Нит’ је бегу бегиња бегала,
нит’ су бегу двори изгорели,
но је бегу робиња побегла.
Зато слунце стало па гледало. | [
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5%2C_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%2C_%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0 | 52 | 0.981 |
52681 | Гајтано моме, мори Гајтано | red [Гајтано моме, мори Гајтано]
„Гајтано моме, мори Гајтано,
Гајтан ти веђе, лудо, на чело.
Куде си била, џанам шетала?
В'здан ти очи, Гајро, не видо,
ни залак лебац, мори, не једо.“
„Турчине аго, млади спаијо,
на Врање пазар била, шетала.
Чудно сам чудо, аго, гледала:
куде се силни Турци писујев,
у турску војску, аго... | [
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5%2C_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%93%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE | 87 | 0.989 |
52675 | Лем-Едим | Самац седи стар Лем-Едим
На јастуку свиленоме,
Седа му је пала брада
По кафтану зеленоме.
Негде, негда ове очи
Жеравке су живе биле,
Сад у снегу од обрва
Жеравке се угасиле.
Ово ј’ лице ружа била,
Ал‘ давно је оно доба:
Сад је лице жуто смиље
Што изникне близу гроба.
Ово ј’ срце било орȏ —
Ој, младости, бајко мила!
Ој,... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BC-%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BC | 201 | 1 |
52678 | Виши дух | Што се души у сну не да,
::Фантазију што нам буди,
::То на јави ум се труди,
Да разбере и сагледа.
Живља душа живље снива,
::Живљи ум тек ту ликује
::Кад нам хоће да толкује,
Што у себи тама скрива.
Чији дух нам озго сноси,
::Што нам доле овде треба,
::Што је духу кора хлеба:
Тај нек с’ дичи и поноси! | [
"Дамјан Павловић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B8_%D0%B4%D1%83%D1%85 | 61 | 1 |
52686 | Што се чудиш? | Та што ми се чудиш, душо,
Што ме гони свијет цели?
Зар невидиш лице твоје,
Светло, кано данак бели?
Свет је пунан злобе кивне,
Па се буни, па се пита,
Па свуд тражи та два лепа
Твоја ока огњевита.
Још су и то ради, дане,
Да сазнаду име твоје,
Да сазнаду, ког то тако
Заволеше песме моје.
Па зато им ево велим:
Даном сам ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%81%D0%B5_%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%88%3F | 77 | 1 |
52685 | Питаш ме | Питаш ме зашто ћутим,
Мој цвете убави,
А не знаш како горим
Од силне љубави.
Пламен ме диже горе,
У небо жића мог,
А небо моје — све је
Створено из лика твог! | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%88_%D0%BC%D0%B5 | 32 | 1 |
52691 | Тамне м’гле затамнеше | red [Тамне м’гле затамнеше]
Тамне м'гле затамнеше,
а у белу зору отамнеше.
Пишти, плаче Миља, Миличица.
Дочула гу њојна стара мајка.
„Зашто, Миљо, толко жално плачеш?“
„Беле зоре, мајко, зазорише,
Турци наши двори опколише,
и мојега брата уватише;
врзаше му руке на грбину,
на ноге му гвожђе заковаше,
а кроз уста иглу п... | [
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%E2%80%99%D0%B3%D0%BB%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B5%D1%88%D0%B5 | 67 | 0.985 |
52695 | Сонет (Петар Сундечић) | Сини зоро, пјевни шево бајна,
Стреси крила с росних ливадица;
Скочи сунце с планинских литица,
Огриј окно њена двора сјајна!
Прени ми је, о природо чарна,
Да јој гледам анђеоска лица;
На уснама свитим од ружица
Да јој читам осмијеха тајна!
Ал’ ето је! Ох, ето је, цв’јете,
Лепрши јој одорица б’јела;
Смјерно ступа у свом... | [
"Петар Сундечић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82_%28%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 81 | 1 |
52692 | Сиви соко по трпезе шета | red [Сиви соко по трпезе шета]
Сиви соко по трпезе шета;
златна су му крила до рамена,
и обадве ноге до колена,
а на главе круна од бисера.
Питају га редом господари:
„Сив соколе, право да ни кажеш:
кој ти злати крила до рамена?
Кој ти злати ноге до колена?
Кој ти даде круну од бисера?“
Сиви соко господе говори:
„Је л'... | [
"Лирске народне песме",
"Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија",
"Лирске народне песме југоисточне Србије"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%BF%D0%B5%D0%B7%D0%B5_%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%B0 | 87 | 0.989 |
52697 | Пошла Јела да кумује | red [Пошла Јела да кумује]
Пошла Јела да кумује
сас Јована, милог брата.
Кад бејаше насред горе,
насред горе, насред воде,
изми Јела бело лице;
сину лице како сунце,
бело грло месечина.
Проговара Јован братац:
„Досад сестра, одсад љуба!“
„Ћути, брате, не говори!
Јечи, горо божурова,
да дочује моја мајка,
да ми прати си... | [
"Кића",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B4%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%98%D0%B5 | 105 | 0.99 |
52684 | За слободом | Чарна горо, ал’ си пуна
Тијанога лада,
Пуна чара, бајна цвећа
Пуна рајског слада,
::::Тијанога лада!
Ал’ што кријеш у недрима
Твоје тихе душе,
Чувај, јер међ’ цвећем
То су беле руже,
::::Твоје тихе душе!
Кад нам паде наша слава
У Косову равном,
Нек у теби беле руже
Одену се славом,
::::У Косову равном!
Па ту славу нек ... | [
"Драга Димитријевић Дејановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC | 71 | 1 |
52696 | Марку | Како си ми, змају од сјевера,
Како си ми, Иванићу Марко?
Не питам те, с'јева ли ти сабља,
Не питам те, рже ли ти коњиц,
Не питам те, љуби ли те љуба,
Био адет, па и битисао —
За јуначко питати се здравље.
Сад су други дани заиграли,
Сад су други п'јевци запјевали,
Па те питам, побратиме драги:
Како ти је кесици ћорици,... | [
"Петар Сундечић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%83 | 145 | 1 |
52689 | Својој вили (Дан ми без тебе тавнији дужи) | Дан ми без тебе тамнији, дужи —
Пружи ми руку, ох пружи, пружи!
Да те изблиза осетит могу,
Да стишам бољку дугу и многу,
Да мелем канеш на ране старе,
Да сузом гасиш срца пожаре
Димовном маглом што муте сјања
Полетних мисли и осећања.
Живота борба заман ме плаши
Ручица твоја кад ме се маши,
Страшила гадна гуве се, гасе... | [
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%28%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BC%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D1%82%D0%B5%D0%B1%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%29 | 259 | 1 |
52687 | У црно море | У црно море вечери тамне
Упада сунце, умреће дан,
Њему ми следи пратицал сужањ
Мој поглед тежак, у тузи пран:
Ишчезли зраче са смртног ложа
Још светлост баца на зелен хум,
Ал’ гробак мојих смрвљених нада
У мрак обукȏ ледени ум.
На росној стази бурна живота
Расташе многи шарени цвет,
И врелих мисли — богата јата
По њима... | [
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5 | 285 | 1 |
52698 | Синоћ коњи не дођоше (59) | red [Синоћ коњи не дођоше]
Синоћ коњи не дођоше!
Ја Јенто,
ја Сенто,
јасан котал,
зелен лозан!
Три дни резни,
резни перо,
ој каравиље!
Млад стојах, не вечерах,
но си свири у цивару:
цивара ми одговара:
„Жени мене, моја мајко!“
Ја Јенто,
ја Сенто,
јасан котал,
зелен лозан!
Три дни резни,
резни перо,
ој каравиље! | [
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Кића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%9B_%D0%BA%D0%BE%D1%9A%D0%B8_%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D1%92%D0%BE%D1%88%D0%B5_%2859%29 | 55 | 0.982 |
52699 | Нишан даде Димитраћи | red [Нишан даде Димитраћи]
„Нишан даде Димитраћи
на аџијску Ђул-Марику.
Друсто си је питувало,
питувало Димитраћа,
питаја га Шишко Коста,
Митичин га Дора пита:
„А бре Мито, две ти очи,
милујеш ли Ђул-Марику?“
Одговара Димитраћи:
„3аш’ питате, две ви очи?
Не л' видите што копнејем,
кај у пролет снег што копни!“
Друшке с... | [
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Љубавне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8 | 93 | 0.989 |
52693 | Зрачна свила | По зрачноме свету
::Лелуја се свила…
Стани, бела свило,
::Где си досад била?
::::Обустави лет!
::::Обустави лет!
Гле, за тобом светлом
::Још стотине стреме:
Весели се, цвеће,
::Биће лепо време!
::::Донео га Бог!
::::Донео га Бог! | [
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0 | 36 | 1 |
52704 | Што је лепо шимшир дрво, зими зелено | red [Што је лепо шимшир дрво, зими зелено]
Што је лепо шимшир дрво, зими зелено,
на њег’ пева славуј пиле, перјем шарено.
Листом се је заклањало од зла времена
како снаја о девера од мило војно. | [
"Лирске народне песме из јужне и источне Србије",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Сватовске песме",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE_%D1%88%D0%B8%D0%BC%D1%88%D0%B8%D1%80_%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BE%2C_%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BE | 36 | 0.972 |
52705 | Димитрије вино пије (73) | red [Димитрије вино пије]
Димитрије вино пије,
вино пије под божура.
Долетеше два голуба,
па обраше белу пену,
направише белу цркву,
белу цркву с троја врата;
прва врата шимширата,
друга врата од дуката,
трећа врата тањирата.
Ој убава мала момо, доз, доз! | [
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5_%2873%29 | 42 | 0.976 |
52703 | Младожењо, перо пауново (69) | red [Младожењо, перо пауново]
„Младожењо, перо пауново,
што ти перо без ветар трепери?
Је л' те срамота од милога кума?
Је л’ те срамота од старога свата?"
„Ни ми срамота од милога кума,
ни ме срамота од старога свата,
срамота ме од вашу девојку.“
Ој јубава, јубава девојко - и!
0.1 Певач и место записа
Народне песме из... | [
"Кића",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%BE%2C_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%BF%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%2869%29 | 68 | 0.985 |
52706 | Ката бели бело платно | red [Ката бели бело платно]
Ката бели бело платно
у сузице, без водице.
Питују гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш
у сузице, без водице?“
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју,
па гу дадо на далеко:
у петак гу испросише,
у суботу однесоше,
у недељу свадба беше,
понеделник сеја умре,
... | [
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Народне умотворине из часописа Босанска вила",
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме из јужне и источне Србије"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE | 90 | 0.989 |
52596 | Серблија | Прискорбна горлице! Камо намјерајеш,
::::::камо л’ одлетајеш?
::::::::Одвјешчај на сије!
::::::„В ину гору одлетају,
::::::гнездо ново да сплетају, —
::::::::тамо намјерају.”
Прискорбна горлице! Кто тја одгоњајет,
::::::здје жит возбрањајет?
::::::::Одвјешчај на сије!
::::::„Хишчни копци и јастреби,
::::::сњедајушчи и ... | [
"Јован Рајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 174 | 1 |
52701 | Време (Милета Јакшић) | Легле су давно горе, нигде гласа,
::Земљу прихваћа ноћ на груди меке,
Глуво је доба — ћути лавеж паса,
::Сањиво звезде трепере далеке,
Поноћ је... хуји нејасно и чудно
::Кȏ тајни вал по грудма ноћи неме,
Све спава, али има нешто будно:
::То неуморно жури, тече време. | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 46 | 1 |
52688 | Јесења песма (Шапчанин) | Клонуће љупке ружице,
Зажелеће их свет;
Све ће опасти, Милице,
И род, и лист, и цвет.
Славуји, шеве, грлице
Уставиће свој глас —
Природа цела, Милице,
Ћутаће око нас:
::: Ал’, ти ћеш двором ходити,
::: Ја нећу бити сам —
::: Твој нежан глас ће звонити,
::: Ох ја га, ја га знам!
Мркнуће небо плаветно,
Облак заклонит зра... | [
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 138 | 1 |
52710 | Калуђерице, млада невесто | red [Калуђерице, млада невесто]
„Калуђерице, млада невесто,
што црно носиш, а бело переш?
Калуђерице, млада невесто,
да л' мајку жалиш, ил’ татка тужиш?“
„Турчине море, млади бећаре,
нит’ мајку жалим, нит’ татка тужим,
но ми је моје драго далеко,
драго далеко Стамбола града!“ | [
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE | 43 | 0.977 |
52700 | Ноћ (Милета Јакшић) | Ноћ дубока... поноћ као гробље мукла,
::Из белог облака ко̑ бледа светиња
Месец је расипо̑ жалостиву светлост —
::Мир је... глуво доба, доба аветиња̑.
Излазити тада са̑м тек полубудан,
::Поведен нагоном бледог месечара,
Кaо сенка ући међу тихе сени,
::У збор тајанствени поноћних утвара —
То је подићи се над овим живото... | [
"Поезија",
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 91 | 1 |
52709 | Овија двори скоро градени | red [Овија двори скоро градени]
Овија двори скоро градени,
скоро градени, рано метени.
У среди двори млада невеста.
Кошуљу пушта до црну земљу,
перја уздиза до ведро небо —
па се препира с јасно Месече:
„Чујеш ли мене, јасно Месече,
високо грејеш, далеко видиш.
Да ли си бија скоро у наши?“
„Бија сам, бија, синоћ с’м до... | [
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Мори Бојо, бела Бојо",
"Лирске народне песме из јужне и источне Србије",
"Народне умотворине из часописа Браство",
"Лирске народне песме",
"Лазаричке песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8 | 88 | 0.989 |
52702 | Јесењи ветар | Је л‘ поманитȏ данас ветар
::Те плаче, звижди, звони,
Сметове лишћа с пута диже
::Небом облаке гони.
Напољу живе душе нема,
::У кућу свак се склања —
Кроз ветар чујем људску песму —
::Коме је до певања?
Слепац некакав путем иде
::С вођом, пева и проси,
Глас му је ветар дохватио,
::Витла га, собом носи.
Кроз хуку ветра ... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80 | 105 | 1 |
52711 | Месечино, царева девојко (85) | red [Месечино, царева девојко]
Месечино, царева девојко,
што не грејеш д'њу како ноћу?
Грејала би ал’ си пород немам.
Сву ноћ ткајем свилене пелене,
в'зд'н плетем свилене повоје,
да повијем студено каменче.
Па се молим Богу јединоме:
„Дај му, Боже, уста да прозбори,
дај му, Боже, душу да продија,
дај му, Боже, ноге да ... | [
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Мори Бојо, бела Бојо"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%BE%2C_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE_%2885%29 | 64 | 0.984 |
52708 | Понуд | Љубо! да се милујемо,
::Љубимо, и радујемо
::Лепом, цветном љубве добу;
::Час ког нико не достиже,
::Сваки дан нас води ближе
::Неизбежимому гробу.
Ведро нам док небо плави,
::Цвет невене и на глави,
::Хајде! да се ми герлимо;
::Јер кад весна љубве пројде,
::Доба јесен, зима дојде:
::Сваку радост изгубимо.
Изгубит чеш ... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%B4 | 103 | 1 |
52713 | Овце чува, џанам, дели Дима | red [Овце чува, џанам, дели Дима]
Овце чува, џанам, дели Дима,
по долине, џанам, по ридине;
триста овце, џанам, триста овни,
триста овни, џанам, и јагањци.
Сам је овчар Дима, сам господар.
Изгубија Дима рудо јагње,
рудо јагње Дима, лису овцу;
па је пошја Дима да ги тражи.
У срећу гу, џанам, силни Турци,
силни Турци, џа... | [
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B2%D1%86%D0%B5_%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%2C_%D1%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BC%2C_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 91 | 0.989 |
52714 | Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго | red [Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго]
„Море, врћај коња, Абдул-Ђерим аго,
туго, врћај коња, пишман ће да биднеш!“
„Море, не врћам га, џанум, млад Стамено,
туго, не врћам га, да знам да погинем!“ | [
"Лирске народне песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Мори Бојо, бела Бојо"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B5%2C_%D0%B2%D1%80%D1%9B%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%BE%D1%9A%D0%B0%2C_%D0%90%D0%B1%D0%B4%D1%83%D0%BB-%D0%8B%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC_%D0%B0%D0%B3%D0%BE | 35 | 0.971 |
52712 | Пуче пушка, пуче пушка | red [Пуче пушка, пуче пушка]
Пуче пушка, пуче пушка,
џанум, пиле ле Стано!
Из гору зелену, из гору зелену,
па погоди, па погоди,
џанум, пиле ле Стано!
Рашу буљубашу, Рашу буљубашу!
Бре, не дајте, бре, не дајте,
џанум, пиле ле Стано!
Рашу буљубашу, Рашу буљубашу!
Мртав лега, мртав лега,
џанум, пиле ле Стано!
Раша буљуба... | [
"Стојанке, бела Врањанке",
"Лирске народне песме из јужне и источне Србије",
"Историјске песме",
"Лирске народне песме југоисточне Србије",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%87%D0%B5_%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%2C_%D0%BF%D1%83%D1%87%D0%B5_%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0 | 66 | 0.984 |
52717 | Анђелијина песма | Еј, пусто море! Еј, пусти вали!
Поносни бељци, срчани ждрали!
Ви ми сву моју радост пренесте,
И опет зато уморни несте!
Који је од вас блажени ђога
Што ј' одн'о морем драгана мога?
Ил' није један толико сретан?
Пена вас бела све подузела,
Сви сте га ваљда трком пренели;
Зато сте бесни, коњици бели!
Ал' да вас пустим на... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 92 | 1 |
52718 | Снове снивам... | Снове снивам, снујем снове,
снујем снове бисерове,
у сну живим, у сну дишем,
алʼ не могу ситне снове,
не могу их да напишем.
Снове снивам, снове снујем,
у слике бих да их кујем,
алʼ су санци полетанци,
не могу их да прикујем
срцу моме лаганоме.
Алʼ наслони на те снове,
твоје груди бисерове,
две ледене бисер капи:
та би... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BC... | 68 | 1 |
52715 | У месту пријатном, тихој пустињи... | У месту пријатном, тихој пустињи,
Гди славуји поју, шума зелени,
У жалост погружен и света удаљен
::Сузе проливам.
Уједињеније пита моју жалост,
Нити серце моје зна за другу радост,
Око мене сад сви предмети весели
::Са мном тугују.
Они исти птични гласи умилни
С којима се сваки срећан весели
Нису већ за мене; јер ми с... | [
"Милован Видаковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BC%2C_%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%98_%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B8... | 83 | 1 |
52720 | Све што ми је рекла... | Све што ми је рекла у звезде сам сливо,
од тих звездица слику сам јој скиво
– та тако су ваљда некад и скована
по том божијем руву та пуцета сјајна –
све сам слици казо што ми срце таји,
накитио сам је моји’ уздисаји’,
ал’ за тај су терет звезде биле мале,
све су ближе, ближе западу се дале.
Накитио сам је жељом срца м... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0... | 183 | 1 |
52722 | Враћање у прошлост | Знам да неизбежно у ноћи несане
Оплави те сетног успомене плима.
Ти се врћеш мишљу, душе растрзане,
У вечери оне тонова и рима
Под прстима мојим кад је клавир стари
Плакао у песми тугу моју давну,
И твој поглед ведри продро да озари
Моје душе бездну суморну и тавну.
Ти пролазиш духом по местима оним
Где пролећне воде ш... | [
"Даница Марковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82 | 121 | 1 |
52723 | Љубавна кантинела | Јутрос ми снови тобом мирисаху
кô рано цвеће пролећем што буја
све жудње твоје име гутаху
кô јато синоћ рођених славуја!
Јутрос ми снови тобом мирисаху!
И тобом све ме поздрављаху ствари!
Из свег ми твоја уста пуна зоре
збораху својим говором што зари,
из свег љубљаху два ока што горе!
Тобом ме неме поздрављаху ствари!... | [
"Мирко Королија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B0 | 139 | 1 |
52719 | Што ми вене... | Што ми вене моја драга,
што ми бледи, што ми клеца?
Што ми дркће моја снага,
што ми плаче, што ми јеца?
Твоје очи, плакајнице,
то су мени двоје двери,
а твоје је сетно лице
иконостас мојој вери.
Иза њега љубав вири,
свештеника свештениче
у рукама сјај путири,
света капља де претиче.
Па кроз двери путир пружа,
кроз двер... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5... | 243 | 1 |
52716 | Жеља љубовника | Кад би мене моћна сила
Лаким саном створила,
и волшебства тајна врата
Жељи ми отворила,
Под лаку би' ја се подкрао
Миле моје завесу,
Ил’ би’ с гране њој слетио
Кад би легла у лесу.
На велике трепавице
Љуљкајућ се сео би’
и образе умиљате
Из раја јој свео би’
Час би' себе љубичицом
Мирисавом створио,
и за косом коврчаво... | [
"Јован Суботић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 322 | 1 |
52724 | Глас (Мирко Королија) | ''(Одломци)''
I
Умилни, млади, врући глас твој, драга,
чезнутљиво се повија и стрепи
као цвет неки раскошни и лепи,
што раствара пред сунцем недра нага.
И хуји, простран, као плима блага
најлепших ружа; изгара и крепи
кȏ говор срца од ког душа слепи,
кȏ талас рима, кȏ с пољупца влага.
Хуји, и душу овија кȏ свила
млака ... | [
"Мирко Королија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81_%28%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%29 | 173 | 0.988 |
52721 | 13. јануара 1901. | Помени ове страшне дане у миру ком се крећеш,
Праведна буди па не реци: веру му платих доста —
Верније срце никад, никад од овог наћи нећеш
У очајању које неми пред јадом што му оста.
У часу кад се новој срећи, животу новом спремаш,
Будућност гледаш с поуздањем, и ведри век за себе,
Ниједан поглед зар за оно, ниједан з... | [
"Стеван Луковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/13._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B0_1901. | 304 | 1 |
52707 | Туга за Љубицом | Ја на небо превисоко
::Слезно моје дижем око;
::Месец, звезде молим сјајне
::Да услишу жеље тајне,
::Скорб, и тугу возопиту,
::А затају слезу лијту
::::::За Љубицом.
Поток бистри, чувствујушчи
::Мом у сердцу бол вријушти,
::Тихо бежи под терњиште;
::Да обиде позориште
::Бесконечног плаћа мога,
::Љубовника прескорбнога
... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B3%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC | 131 | 1 |
52732 | Њене су мисли птице! | Њене су мисли птице а сенке успомене,
Још најдивнија сенка обала које беже,
Ево љубавне сенке између ње и мене,
И тежа од мог тела та сенка по њој леже.
Једна је земља тад ноћ, а друга је сјај зоре,
На једну спустим образ, она јеца од бола;
Гле, та ноћ ко земља да је, тај дан ко сјајно море
Покрију њено тело ако јеца о... | [
"Растко Петровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%83_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8_%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5%21 | 167 | 1 |
52740 | Пјесна страсна на градску молву и селско спокојство | (у весни 1807)
Почи, мило негда, перце њежнога голуба,
Пјело моје већ не мази невјеста ни љуба.
Боље мени сад пристоје седмоћевне стерни,
Пољска муса, без убора златни и среберни.
У отлуки безмолвија, под сјен’ју древеса,
Твоји чајем, о богињо, ја силу чудеса!
Не негодуј, твој пол вишњи радо има људе,
Слатке шале проде... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B2%D1%83_%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 293 | 1 |
52741 | Љето | (одломак)
Дању ти је све у послу, све се труди, ради:
Човек и скот и водени, преисподни гади.
Толика се свуд живота пучина разлива,
Рекао би, вода, камен, и земља је жива.
У љету су чуда јавна високога неба,
Страшна чуда, красна чуда, земљи дају хљеба.
По њивама волнује се златокласно море,
Које храни благи Ладо до њег... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D0%B5%D1%82%D0%BE | 205 | 1 |
52739 | Посланица Драги Теодоровићу Тријешћанину | Читаћете, кад ме од вас, дол и гора д’јеле,
Овај Павла, мили Драго, листак књиге б’јеле,
Читаћете, нека знаду рода вашег уди,
Да за њима и у даљи моје горе груди:
Да се срце све спомиње како му је било,
Прикривену под голубње дома вашег крило.
Слатки спомен! Сад најпаче двоумију моме:
Какова је судба опет ниспослана по... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8_%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%83 | 703 | 1 |
52748 | Све што мене окружава... | Све што мене окружава, све то са мном тужи:
Нити птица птици поје, нит’ се с другом дружи.
Одзив мени из горице с плачем одговара,
Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара.
И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, —
Проливајте, очи моје, горких суза кишу.
1793. | [
"Доситеј Обрадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0... | 49 | 1 |
52738 | Пјесна о путешествију из Тријеста у весни 1808. | Ја полазим, а ви мили остајете друзи!
О, зашто су тако њежни љубови сојузи!
Једа не би лучше било да љубезни живе,
Да се грле, док је в’јека, и друг другу диве?
Или (кад је таква судба) да љубови нема,
Да нам срце, ах, не пуца, кад се на пут спрема?
Дружество је гобза лоза, а розге јој друзи!
Плоди, слатка љубов в злим... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%98%D1%83_%D0%B8%D0%B7_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8_1808. | 690 | 1 |
52733 | Са светлим пољупцем на уснама | То, то! Умрети; никада више не живети! Никада!
Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли,
ово дисање;
Птицо, сложи крила, сенком њином узбуђује ме ливада —
Гледај, ево сунца! Јаднице, шта зовеш ти: дисање;
Зар и зато умрети и нигде више не живети!
Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије
Цвети!
Тешко... | [
"Растко Петровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%BF%D1%86%D0%B5%D0%BC_%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 646 | 1 |
52758 | Разврат | Шта је слава и јунаштво,
Шта је образ и поштење
Шта ли спомен и пофала,
Шта л' по смрти празно име?
Власт и сила мало трају;
Рај нам шта је? ђе ли вјечност? —
Сва ишчезну с нашим т'јелом:
Смрт и рака — опште мјесто.
Труд' се, књȉжни, колик' хоћеш,
Пуни главу (а празноћом!): —
Људска знања сва су незнан.
Кости у прах, п... | [
"Сима Милутиновић Сарајлија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82 | 137 | 1 |
52752 | Надгробни стихови | Пожих љета многа
В сјем ујединенији
Упражљајас всегда
Во свјатом писанији,
Всује ум мој возводих
Постигнути тајну,
Расуждаја о многих
Богом сокровену.
Сто тридесјат љета
Аки нека завеса
Покриваше всегда
Духа мојег очеса!
Многократ плаках сја
Слези проливаја,
Богу Творцу молих сја
Руки простираја:
Виновниче созданиј'!
О... | [
"Милован Видаковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 203 | 1 |
52737 | Доситеју | Овај поздрав Доситеју (ако можно коме,
Ко га позна, здравље без њег’) Павел шиље своме!
Чудно негли, слова моја, што се вру у врсти,
И откуда Мелпомене овог града трсти!
Града, сирјеч, куд је негда љезла Амфитрите,
Прве хиже гди по глиби с трошћу бјаху свите.
Крај је правда, овде Крајнци по славенски живе,
Пјесне строј... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%83 | 891 | 1 |
52756 | Мото | ''на серпску перву Пјеснарицу''
Серпска мома
Ил’ је дома
:::Или код овацах,
Радећ пјева
Као шева
:::Милом свога срца.
Он свирањем
Ил’ играњем
:::Одговор јој даје,
Да је тима
Љубве чин’ма
:::За себе обаје
1814. | [
"Сима Милутиновић Сарајлија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%82%D0%BE | 36 | 1 |
52747 | Тренодија | ''в мир человјека вшедшаго а от всјех, и својствених, презренаго''
Знају причину сјетоват бољно,
вес ја грозју сја в мисли довољно,
бо как родил сја,
на свјет јавил сја,
то мње бједа,
то мње бједа.
Ах, сам начаток бил мње нешчастљив,
что ја родил сја, всјак бил завистљив:
вси удручали,
дихат не дали
мње бједному,
мње б... | [
"Захарије Орфелин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 339 | 1 |
52742 | Зима (Павле Соларић) | Гадао би шта нам зима приутихла слути,
Какови су тајни Вида и сквозје смрт пути.
Кад се гласи по дубравам’ птичица угасе,
Круто р’јеке покривало кад навуку на се,
Заб’јеле се с’једе главе озебли планина,
Дух зан’јеми бритким мразом уснувши долина.
Кад разузда сјевер своје, који носе броње,
Упитане на јаслама вјечним сн... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%28%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B%29 | 787 | 1 |
52750 | Руска зима | Листопада седмог, навечер, при свећи,
В мојеј малој собицје за књигом седећи,
Неки ми се разговор на пенџеру чује,
И мени се учини да се некто псује,
Но разбрати не могох кто и што вељаше,
Ибо ухо на ухо друг другу шепташе.
Ја возведох очи посмотрети напоље,
Но, о тешке туге и велике невоље!
Черна ношу покрила вес град... | [
"Глигорије Трлајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 539 | 0.998 |
52757 | Непознатој | ''(У Скели под Видином смишљена)''
Чудна момо, Влахињо!
::Твога лица бијелог
::И срдашца весела
::у свем колу не бјеше.
Ал' ми жао остаде,
::И жалићу до гроба,
::Ђе ти очи не згледах,
::Образах ли јаготке.
Трепавице т' дугачке
::Прекриле их румене,
::Обрвам, си узвила
::Кано млада Сарајка.
Вјеруј вјери: Боли ме
::Што т... | [
"Сима Милутиновић Сарајлија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%98 | 68 | 1 |
52746 | Мелодија к пролећу | Дично време нам приходит,
зима прогоњава се,
что пролеће већ доходит,
љето приближава се.
Небо чисто нам јавља се.
и свјетљеје издаје се.
О златоје пролеће!
Живописци представљају
у садику дјевицу,
накићену нам издају
и прејасну у лицу,
вјенац цвјећа на јеј глави,
држи цвјеће к својој слави.
О златоје пролеће!
Сунце ја... | [
"Захарије Орфелин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D1%83 | 628 | 1 |
52751 | Завичајне радости | Ви велите да је умро Пеца, славни свирац?
„И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!”
Дакле шта ће саде реһи моја лепа снаша,
Или њежна Милица, ил' румена Неша?
Неће л' рећи младожењи: „K себи руке, девере,
Ти брадати ињем, руски хладни сјевере!”
Неће л' рећи: „Вала, момче, нећеш ми се ожећи,
Нећеш никад ти постељ... | [
"Глигорије Трлајић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8 | 557 | 0.998 |
52753 | Багрјаношарна от востока зарја | ::Багрјаношарна от востока зарја
:Се нам вјешчајет дневнаго царја
Иже ишодит с великолепијем
::::::на хоризонту.
::Како всја звјезди пред њим ишчезајут!
:Горди јего зраци тму разгоњајут,
Веју вселенују он занимајет,
::::::всја от сна движет.
::Птици по гори утренујут с пјеснми,
:В дубравах звјери с превелики слонми,
Ри... | [
"Милован Видаковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B3%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%82_%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0 | 109 | 1 |
52754 | Пјесн | Ах, престан'те, невине,
:::Окол' мене птичице!
Кому ви сад појете?
:::Еда ли се ругате
::::::::::мени?
Ја сам бедна Сербија,
:::Која сам вам страдала.
Где су моји синови,
:::Храбри они хероји?
::::::::::Пали!
Погледајте Марсово
:::Поље оно кроваво!
Погледајте с Авале
:::Синов' мојих гробове
::::::::::свуда!
Сестра моја... | [
"Милован Видаковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD | 72 | 1 |
52763 | К самом себи | :Пијериде! дајте лек!
Напрегну вражја рука љуту стрелу,
:Изненада јазви нас.
Зар мисли да ћу пасти жртва злобе?
:Чија носи броњу груд
И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи?
:Каква војна, око нас?
Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти.
:Чиста совест нама штит.
Трпење крепко груди нашој оклоп.
:Пијериде! лек ваш скор.
Гл... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8 | 88 | 1 |
52744 | Ил’ ја снивам, ил’ је тако | У Мисији (древно име иноплемни уста,
Земљи која дотле била нигда није пуста;
Јер Мезија и Мисија и Мизнија тужи,
Да је мати свим мужицка гди витаху мужи),
У Мисији, у држави родитељској муза,
Гортану мом није треба чужи богињ’ вкуса.
Мечтанија мом одавна нека ласте уму,
И срце ми не бдје туне к чувства моји глуму.
Ветх... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BB%E2%80%99_%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BC%2C_%D0%B8%D0%BB%E2%80%99_%D1%98%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE | 1,731 | 0.999 |
52743 | Весна | Све је друго кад нам весна природу пробуди,
Падне образ умертвија, и престану студи.
Воспрјанувша Жива ходи, колевке надгледа,
Доји чада и развија, толи узрок вреда.
Сјемена се разгријана по утробам крећу,
Племе племе, и колено своје на дан мећу.
Земља и заматорјела чуди се случају,
Се невјеста неневјестна, од ње плода... | [
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0 | 1,868 | 1 |
52768 | Клеветнику | Клеветај, враже, пакосну сити груд;
:Прати ми коња вражјим очима;
::Сваки му број ти скок: налево,
:::Десно, то на брдо, то пак у дол;
То преко струје, страшне и бездне там’!
:Противу стрела вражјих сматрај му
::Непоколебим взор, пак затим
:::Несташно по пољу там’ течење.
Њега ћеш видит самој у пени, а
:Мен’, коњаника,... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 71 | 1 |
52765 | Григорију Гершићу | Друже! ја сам ти већ на среди сиња
:Мора. Бурја ми чун колеба страшно.
::Ја т' не остављам весла;
:::Одгони таласе дух.
Морски различан гад све покрај мене
:Плива; уздиже врат; чељуст отвара;
::Грозно скрежеће зуби!
:::Ал! ме прогутат не сме.
Зар му не да Нептун; да ил' му с' чини
:Да је дух мој сам бог. И слаба мишца
... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83_%D0%93%D0%B5%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%9B%D1%83 | 91 | 1 |
52766 | Ода к самом себи | Мисли, о Лукијане, сред злоба, пакости зверских,
:Шта би чинио ту Сенека, шта л' Епиктет.
Несреће бездне јоште не бој с': бесплотни те диже!
:Заслуга ризом покриј с', ум на бесмртна упри!
Стреле врагова затупиће с', пашће неправедне мишце,
:Језик занемиће им: ти ћеш остати ти.
Врази су злобом нападали тако на Рајића кр... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B0_%D0%BA_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8 | 218 | 1 |
52759 | Сени Доситеја Обрадовића | Видевши многе народе, градове,
:И школе, нраве, својему народу на
::Стократну ползу, сребровласи,
:::Мили Обрадовић навек усну.
У Белом Граду, новом позоришту
:Мишица серпских, куд га нам приведе
::Из Треста љубав топла к својим,
:::Камен га с натписом краснопростим
Покрива дично: Серпскемуњегове
:Здје кости леже: род ... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 239 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.