id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
52760 | Сочињенија Державина и Шишатовцу | Державин, спутник верни Хорацијев
:И стрелотечна Пиндара, душе мој,
::По среди нас у Шишатовцу!
:::Бриге некњижне отвергни црне.
Које нам власе рано посребрише,
:И лака крила свезаше мислима,
::Под којим серпски лавр нам вене.
:::Истини другови наши туже,
За гласом чезну серпскога варвита!
:Више се пењи славе на лестви... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A8%D0%B8%D1%88%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83 | 210 | 1 |
52771 | Тужба(Јован Пачић) | Лиру морам, јадан, оставити,
::Смутно-гласне покидати жице,
::Пјесна врсте мојих загладити,
::Подрет пјеник, бацит ил’ у трице:
::::Јер ји љуба и не слуша моја.
Што ћу, тужан, Петровом у Граду,
::Гибралтару славно-мађарскоме,
::Што л’ у лепом искат Новом Саду,
::Љубе ради земском рају моме.
::::Не гледа кад љуба мене м... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 111 | 1 |
52770 | Тибул срећнији | После скорби, туге петолетке,
:::Давно жељан видих Нови Сад,
И тврдости скоро необретне,
:::Врагом смрт претјашчи Петров Град;
Славно-српског епископа смерни
:::Мимоидох и бешумни двор,
Благочест’ја православног верни
:::Гди је често свјашчеников збор;
Слушах Сербов језик, весма складну,
:::Слатку мекост буквам Славов ... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BB_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8 | 163 | 1 |
52769 | Љуби | Дјево! Чрни твоји
::Заплећу ме власи,
::Љубов нежна своју
::У прејаку мрежу,
::А погледи твојим
::У очесам лежу,
::Којих један скорби
::Моје све угаси:
::Лице бело твоје
::Болесну ми душу,
::Болесно и срце
::За тобом распали.
::Твоји су ми прсти
::Ране горке дали,
::Љубве ране, живог
::Мене да угушу.
::Твоје стопе лаке... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8 | 84 | 1 |
52775 | Језд коњички | Лепо сабљу тргнут бритку
::И у љуту рушит битку,
::::Кад нас трубе зове глас;
::Знамен кад се напред вије,
::Бубањ поступ вес’о вије,
::::На јунаштво храбру нас.
Кад војника пример стари’
::Бодрост, храброст у нам’ жари,
::::Вид је лепи, взор је драг
::Громом гласних кад пушака
::К’о што молном из облака
::::Побије се ... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B4_%D0%BA%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8 | 107 | 1 |
52776 | При концу лета 1825 | Скорбно кончам старо доба лето.
::Јошт скорбније ће ми ново бити:
::Штогод упов’о сам — ништа, ето,
::Не получих, нит’ ћу прибавити.
Срећа ми се, худом, ах! не смеје,
::Љубов увек љубјашчег ме бежи;
::Мен’ весеље радост и не веје:
::Моме скорб и јад на срцу лежи.
Срце ми се увенуто вади
::Љубвоболних, тужних из прсију;... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D1%83_%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_1825 | 91 | 1 |
52773 | Лали | Од рубина и опала
::Блистајушча цвета лала.
::Завистнице њу не гледу,
::Сагнуле су главе, бледу
::::::::Покрај лале.
Ружо, криј се ти размазна
::И понизи безобразна,
::Смерностију холу саму
::Љубичицу сад у таму
::::::::Мећу лале.
Љубичица, ниска, стидна,
::Јест у трави једва видна,
::Витком и на танком струку
::Наша п... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BB%D0%B8 | 104 | 1 |
52778 | Исповед | Да сам убог и сирома’
::::Био већ од младости,
::Скорб за тужну да сам о’ма’
::::Ретке мењ’о радости, —
::То сам пред’о све забвен’ју.
Да противност сад ме гони,
::::Бреме тишти несреће,
::Пода мном да брег се рони,
::::Тре м’ убоштво највеће, —
::Дајем саде немарен’ју.
Убудушче творит шта ћу,
::::Срећан хоћу л’ постат... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4 | 69 | 1 |
52781 | Састављено кад у горњокарловачку боловаоницу доспедох побеђен и остављен од свега света | Јао! Јао! Јао триста пута!
::Пала нам је, пала коцка љута;
::::Море зала ов’ је свет!
Леди ватра, зрак, и гром, и вода,
Звери, змије, гад од разна рода,
::::Често век нам чине клет!
Зло је мучно садашње поднети,
::Зло нас бивше пече у памети,
::::Будуће већ једе нас.
Дневне туге рађају сне худне,
А сни ноћни растуже на... | [
"Сава Мркаљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%83_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D1%83_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83_%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D... | 101 | 1 |
52772 | Очи лукаве | Мамне очи јесу силне
::Кад погледом преумилне
::Варат, чарат тако знаду
::Сваког власти да имаду
::::::::Промотрити.
::Очи, на ме не мигајте,
::Остро нит’ ме погледајте:
::Буд гледање љупко тако
::Хоће мене сасма лако
::::::::Растопити.
Силне искре просипате,
::Власт од мене узимате;
::Растопим се ја при концу
::К’о шт... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B8_%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B5 | 109 | 1 |
52783 | Старац(Сава Мркаљ) | Сва ми тужном крепост оде,
::Стар сам, слаб сам, о незгоде!
Једва лозна кап и шала
::Би сад мене разиграла.
Оде моја сва милота,
::Оде цвеће и красота;
Црвенило и белило
::Из мог лица одлетило.
Мора срце да ми грца,
::Јер на врати куца смртца,
Које око увек суво,
::Које уво сваком глуво.
Пре 1833. | [
"Сава Мркаљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%28%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99%29 | 55 | 1 |
52782 | Јелени Дијаковић за нову годину | Јутрос ми рече вила посестрима:
::„Жедниш ли, Сако, сам себека знати,
::То немој све код својих брига стати,
::Посматрај ход и туђим пословима.
Жедниш ли знати радо л’ госта прима
::И што замучи пријан док те прати:
::У своја недра озбиљски се хвати,
::Ти кључ имадеш груд’ма дволичнима.
Сагревају сва срца исто семе!
::... | [
"Сава Мркаљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83 | 89 | 1 |
52786 | Миленко и Благоје | — Гле Благоја! Куд ти тежиш? Ваљда на орање?
Дај да ти плуг видим и на њему опрану. Гле! ни
Јарма честита немаш, какве су ти палице! Е, мој
Брајко! Заливено сребром код мене све, да је мило
Сваком ји гледати. Твоје спрам волова палице нису.
Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен.
Шта за јело носиш у торби, ... | [
"Владислав Чикош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%B8_%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 231 | 1 |
52774 | Музики | Благи, слатки и пречисти,
::::Свјати неба разговор
::Ти си, дивни рај к’о исти,
::::Смеран твој сам пјеснотвор;
::У радости красном цвету
::::Раскоши ја пијем сласт.
::Музико! Теб’, увек свету,
::::Хвалит, славит узох власт.
Кад у срцу не мож’ чувство
::::Тесном од весеља стат,
::Дај му пјесне, свирке, друштво,
::::Сла... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B8 | 144 | 1 |
52764 | На Видовдан | Да грозна серпском духу позоришта!
:О мати беде, вечеро кнежева!
::Уви, Лазаре, што ти рече!
:::Подиже неверу поред себе,
А благородну низврже душу, ах,
:На вечно Сербом жалосну пагубу!
::Он рече. Уста Милош, духа
:::Храброшћу, душе красотом, дика
Свег серпског рода; прси му с' волнују,
:У духу расте намера гигантска.
... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 300 | 1 |
52785 | Купац и пиљарице | — Дед, шта, пиљарице, имаш у корпи, покажи ми, — воће?
— Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће.
— Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу,
Уста ми купе при јелу, и никакву желудцу храну
Дају. Пиљарице, нећу дивљака! — Плати па кушај,
Новци су мени од нужде, марим за уста ти, небо,
Желудац. — једв... | [
"Владислав Чикош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%86_%D0%B8_%D0%BF%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 282 | 1 |
52788 | Сакриј бледе твоје зраке... | Сакриј бледе твоје зраке,
::О светило месеца!
Тиха ноћи, прими тајну
::Уцвељеног мог серца.
И ти, ветре, носи драги
::Горки овај уздисај,
Носи речи и потајно
::У серце јој уливај.
Дањом тужим у тајности
::Кријућ серца мога страст,
Тежим к ноћи, гди ћу сузе
::Слободније ронити.
Да сујетне моје жеље!
::Без ње нема живота... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B5... | 81 | 1 |
52798 | Славеносрпски језик | О премили језик, одавно се слави
Твој слатки и глатки и виспрени глас,
Из дубоког чувства и смирене нрави
Ти стројиш и гојиш свог суштества крас;
И зато све веће
Јест торжество среће
Што разгониш мрак,
Јер звезде ти сјају
И утеху дају
Да јеси нам слоге и поноса знак.
Твог народа песме свак жељно већ поје,
И Немац к’о С... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA | 159 | 1 |
52799 | Тврдица (Никола Боројевић) | Разболи се ћифто (големе невоље!),
Без лекара тешко да ће бити боље;
Нападе га огањ и грозница љута,
Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута,
Ал, он вели: — Волим од стопе умрети
Нег’ толики трошак на себе нанети;
Треба мало јести, да се при тој беди
И невољи тешкој барем што заштеди.
Зовите ми баке које бајат знаду,
Оздр... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 240 | 1 |
52801 | Чудновати људи | — Нерадину у великом граду
(Петсто миља од нас је далеко!)
Видно сам — каже старац Пеко —
Све господу, и стару и младу,
Гди заједно за асталом седе,
И по дану и у зимној ноћи,
Рекао бих да немају моћи
(Нит, тко збори, нит’ пије, нит’ једе),
Већ ти тако непрестано чаме
Замишљени, намрђени, ружни,
Укочени, заслепљени, ту... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8 | 132 | 1 |
52803 | Немарном човеку | Нека гаче или пева
Врана, славуј или шева,
Нека куди или хвали
Дух велики или мали,
Што је боље, што је горе,
Хлебац свој ил’ туђе коре,
Зелен гај од мало рали
Ил’ да стадо сунце пали,
Без пландишта гладно, жедно —
Њему је свеједно.
Било касно, било рано,
Горко, слатко или слано,
Црно, плаво или бело,
Окрпано или цело,... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83 | 126 | 1 |
52789 | На природу (1830) | Ти, која с’ тако лепа, совршена
Из руке Творца благога пренула,
::Да мати, љуба земљи будеш,
::::Природо драга, с тим дичним руном;
О, могу л’ тебе оком погледати
Не дивећ с’ твоме чудесном саставу;
::Може л’ што год лепше, може л’
::::Стројније бити од тебе што год?
У тебе нема теретних правила,
Натеге нема трудно пол... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83_%281830%29 | 173 | 1 |
52787 | Песма (Владислав Стојадиновић Чикош) | Тражиш ти искреног, брате, пријатеља,
Ил’ дволичнога? Тог наћи ћеш свагди на
::Путу. Мани се њега —
::::Реч је сама по себи та
Ружна. Искреног тражи пријатеља.
Тај прави је. Људи гину но слабо за
::Њим; поклонима мисле
::::Права наћи пријатеља.
Ту се варају. — Гле, гле! добродетељ нит’
Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? ... | [
"Владислав Чикош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%88%29 | 203 | 1 |
52800 | Терпсихори | О богињо лепа, за којом све лепе
Девојке и снаше тако жељно хлепе,
Твоје царство наста: музика се чује,
Балови почињу, фаршанг торжествује.
Код његовог шума сваком срце туче,
Многог, па и мене, лудост за нос вуче
Да, богиње красна, принесем ти хвалу
Најбржим галопом на првоме балу.
Није бриге за то ни да се задужим,
Са... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B8 | 303 | 1 |
52779 | Сни | Сни прелесни! Зашто ме варате,
::Зашт’ ми предмет срцу скупоцени
::В’ображен’ју живно представљате,
::А пробудном одузмете мени?
::Пакосно вас каквогод је боштво
::Измислило мучит, једити ме,
::Откуд инач’ би толико мноштво
::Сваку ноћ и могло борити ме?
::Сан уморне тек што склопи очи,
::Таки, к’о у колу опсеноме,
::О... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B8 | 237 | 1 |
52804 | Карневал | Што је дош’о тај заванда,
Јер се кући већ не вуче?
Чујете ли како банда
По сокаку лепо туче,
Да навести карневал
И весели ноћас бал?
Дајте брже корпу цвећа
И четири огледала,
И воштаних девет свећа,
Нови мидер од перкала,
И париски рококо,
И пантлика барем сто.
Прем ме неки ђаво боде
Да већ једва дисат могу,
Дајте кацу... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BB | 134 | 1 |
52762 | Вуку Стефановићу, Сербљину од Сербљина | ''О почетку ополченија Сербаља''''против турских дахија (1804)''
Да, бодри Вуче! Љуте из нужде су
:Премноги добри Сербије синови,
::И мирни, њежни серцем, душом,
:::Туђем незавидни сребру, злату,
Оравши радо својима волови,
:По лепим, топлим, плоднима предел'ма,
::Оцена својих житне њиве,
:::Ручак и ужину чекајући, —
З... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%99%D0%B8%D0%BD%D1%83_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 472 | 1 |
52810 | МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ (Развитак 2/1962) | red | МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ
алил (алел) - девојка — заручница. девојка уступљена момку с алалом, благословом.
ломан — шибљак у реци или уз саму обалу
војно — муж
брећиња — брекиња (шумско дрво).
бробињак — мрав
тавашка — штапић
в’кло јагње — бело јагње са крупним мрким шарама испод
закладе — запали, заложи (ватру)
дел — бр... | [
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%90%D0%8A%D0%95_%D0%9F%D0%9E%D0%97%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%95_%D0%A0%D0%95%D0%A7%D0%98_%28%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA_2/1962%29 | 98 | 0.99 |
52805 | Бал | Ала опет, дођавола,
Ето опет банда свира,
К’о упркос красног пола
Хуком, буком гратулира,
Да настаје карневал
И почиње свуда бал.
Аратос га и то било,
И онога ком’ је мило,
Али, знате, човек мора,
Из атора и декора,
Ићи тамо сваки пут,
Ма трошио дукат жут.
Дукат — ни то није благо!
Само папи није драго
Што рад’ тога је... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB | 193 | 1 |
52790 | Даворје на пољу Косову | ''(Одломци)''
1.
Гди је Призрен, славни град,
::Гди су царски двори?
Гди Душанов златни век
::Што чудеса створи?
Све прогута Косово,
::Оде српска слава,
Гди су били градови,
::Сада расте трава.
Косово, црно поље, ти Срба друже неверни,
::Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако?
Весном суво твоје промењујеш лице печал... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83 | 281 | 1 |
52806 | Реч у своје време | ::Да многи који се пером рита
Сам себе, и то строго, пита
Је л’ оно што он жаром брани
И за свој род написат кани
Не само њему духосродно,
Нег’ општем вкусу тако сходно
Да читат буде сваком мило —
Знам да би књига мање било.
::Да — (остаде ми што у перу!)
Да сваки, велим, своју веру
К’о оца свог аманет чува
Кад не знам... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87_%D1%83_%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5 | 135 | 1 |
52807 | Покладница | Госпоја Персида
Носи штехер леп,
Краткога је вида
Кад огледа џеп;
У цркву оклева
И на пети звон,
У глави јој сева
Да је то бонтон.
Муж је боје мрке
Носи палето,
Радо суче брке
Кад пун види сто,
О лутрији снева,
Сваку игру зна,
А код посла зева
Од тешкога сна.
Она к њему дошла,
И каже: — Шармант,
Окани се посла,
Буди шп... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 240 | 0.996 |
52777 | Сујетна жеља моја у прадедова кући живот закључити | Крај дунавске ширне баре,
::Прадедова куће старе,
::::Как’ у сену пребит желим!
::Прем је мала, ниска, проста,
::Била б’ опет мени доста
::::Да у њој се развеселим.
Мог детињства спомен слатки,
::Сна и мечте образ глатки,
::::Што исказат није словом,
::Јошт у кући тој се баве,
::Родитеља памјат славе
::::Моја чувства т... | [
"Јован Пачић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8 | 211 | 1 |
52808 | Питомица | Дочекавши мајка с пута
Питомицу института,
Своју милу Фему,
Кликну срцем нежног жара:
„Има ли јој, Боже, пара
У читавом Срему?”
Да је лепа, рећ се мора,
И сличнија красу двора
Нег’ обичног стана,
А притом је научена
Шта ће радит као жена
Сходно воспитана.
Зато пева, декламира,
Чита, пише, клавир свира
А игра балете,
И ... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 242 | 1 |
52815 | Сива магло... | Сива магло, ти не падај на ме!
Крај мене су развалине саме,
С којих туга најчешће полеће,
Ту ни теби добро бити неће.
Склониште је овде цигло за ме —
Сива магло, ти не падај на ме!
Већ се дижи небу у висине,
Пусти сунце нек’ ми једном сине!
Душа жуди мира који чара,
Жели да се с небом разговара,
За тобом ће кад је тере... | [
"Поезија",
"Никанор Грујић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%BE... | 72 | 1 |
52814 | Варалици нади | Куд нас мамиш с умиљатим лицем,
Завараваш очи од намера
Са тобожње љубави погледом,
Што нам ласкаш с подмуклим осмејом
И шапућеш којекакве тајне,
Кад си празна к’о месечна сенка
Претворена у утвору часком?
Свака празност: била па и није!
Ал’ твоја је к’о громовна стрела
Која душу и срце потреса,
Па и силу живота из гру... | [
"Никанор Грујић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8 | 356 | 1 |
52802 | Обилић | Нек’ непријатељ свега што је добро
У чисто жито црни кукољ сеје,
Нек’ сваки држи оно што је добро,
Нек мрзост режи а лудост се смеје, —
Ја и ти ћемо, мили српски побро,
Да опевамо што нам срце греје,
Да опевамо славнога јунака,
У мишци крепка, срцем, духом јака.
Нестрпљиво, знам, желиш чути тко је
Тај ретки јунак ког’ ... | [
"Никола Боројевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B | 938 | 1 |
52816 | Мој гроб | Биће па ће проћи све то кано сан,
И суђени једном освануће дан.
Биће па ће проћи и жалост и вај,
Побледиће звезде — спомену је крај.
И на гробу моме, вечном дому мом,
Дићи ће се дрвце у расцвату свом.
Рашириће гране, осенчиће ’лад,
А њему ће прићи путник неки млад.
Оставиће терет, с лица отрт зној,
У мислима тражећ он ... | [
"Поезија",
"Никанор Грујић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1 | 160 | 1 |
52795 | Први прелазак Црнога Ђорђа | ''из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године 1787.''
Доста се крви проливало српске у окови турски,
Страдала невина деца у мајчиној утроби грозно,
Гнусним и блудом чистота оскверњена девице, брака;
Образ и закон, и црква и свеци погажени јавно:
Све је пропиштало ливајућ сузе у нево... | [
"Милош Светић",
"Јован Хаџић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0 | 1,288 | 1 |
52812 | Прстен | Иди к драгој, међ високе, ој прстене, стене,
::Дар си мали, ал’ срдечан, вредан руке њене.
Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава,
::Ил’ доброту срца песме гласом изражава.
Ако спава, поглед тихи на лице јој баци,
::И примети јављају л’ се на том љубве знаци.
Мудро гледај, и причекај док се не пробуди,
::Кад се пре... | [
"Никанор Грујић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD | 279 | 1 |
52813 | Идеалу | Полету мисли виспрених, танког из
Облачка дивно, сјајна к’о зеница,
::Трепћеш одозгор, пут блистањем
::::Зрачка светлаш му кроз магле мутне!
Дижу се жара из чистијег силе
Земника умног тамо куд ји мило
::Позива поглед твој; дижу се,
::::Ал’ бадава! Све више летиш ти.
Земном се руком ником додирнути
Не даш. И сам дух ре... | [
"Никанор Грујић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D1%83 | 159 | 1 |
52809 | Што ли Тимок мутан тече | Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 63-67.
* Што ли Тимок мутан тече
* Ћирјана девојћа
* Кои се попре ожени...
* По синочњи јадове
* Омиле ми у село девојћа
* Сади Рада бел босиљак
* Петар Долњоз... | [
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%BB%D0%B8_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA_%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5 | 135 | 1 |
52817 | Песма (Јован Суботић) | Зашто да се ја бринем,
::Зашт’ да се печалим,
Зашт’ овај свет рђави
::Јошт већма да кварим?
Та нисам ја дошао
::На овај свет бели
Да у туги несносној
::Век проведем цели!
На радост је човека
::Створила судбина,
Зато му је сладости
::Поклонила вина;
Зато му је веселе
::Песме дала гласе,
Да разведри облачне
::Овог света ... | [
"Јован Суботић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 91 | 1 |
52793 | Гробље | Сладак је заклон, када ветар љути
Мора тишину пакосно узмути,
И трошна лађа у највећој беди
::::::::::Гибељ победи.
Сладак је одмор после тешких мука,
Кад злоковарства изгњечи нас рука,
Ил’ судбе игра, пуна горка једа,
::::::::::Дух изуједа.
Живот је, друже, ово бурно море,
Облаком тешким обастрто горе,
Гди вихор струж... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5 | 218 | 1 |
52818 | Српкиња | Ја сам млада Српкиња,
::Милком ме зову,
Имам другу Српкињу,
::Анку кумову,
Имам драгог Војина,
Српског сина, Србина,
::Лепог, красног Србина,
::Правог Србина,
Мати ми је Српкиња,
::Српског оца кћи,
Оца си ми дојила,
::Српска мајко, ти:
Срб Србина родити,
Српска сиса дојити
::Мора новог Србина,
::Правог Србина.
Ја ћу мл... | [
"Јован Суботић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0 | 101 | 1 |
52792 | Спомен путовања | ''по дољним пределима Дунава''
Промено света, шта је обичније, чешће од тебе!
::Непостојанство судбе, шта је од тебе брже!
Силно с’ напреже човек вечностална стварати дела,
::Ал’ у прсима свак трулежа усев носи.
Залуд лекова цед против отрова болести разних,
::Судба је човека та: земља да земља буде.
Није ли древност с... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0 | 658 | 1 |
52819 | Србин (Јован Суботић) | Ја сам Србин, српски син,
::Име м’ Радивој;
Први ми је завет тај:
::„С’ Српством падај, стој!“
И тог’ ћу се држати
Док год будем дисати,
::Српског оца прави син,
::Прави српски син.
От оца ми остала
::Лепа дара три:
Име Срба, мач и крв
::Што м’ у срцу ври;
От матере свети дар —
Српски језик и олтар —
::Има сваки српски... | [
"Поезија",
"Јован Суботић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 129 | 1 |
52822 | Облаци(Јован Суботић) | Зачудо ти волим лаке
У зраку облаке,
Кад бих мог’о, сместа б’ к њима
Окрен’о кораке.
Све бих рек’о да облаци
Дивна чуда крију,
Да с’ у њима беле виле
Сиграју и смију.
Чисто видим девојчице
Са криоци мали
Како с’ тамо лепршају
У песми и шали.
А лепе су, не било их,
И миле су, младе,
Свака ће ти, чим је спазиш,
Срце да у... | [
"Поезија",
"Јован Суботић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 87 | 1 |
52767 | Глас харве шишатовачке | ''Лиро-дидактическа песма,''''дар на Ново лето''''народној серпској јуности.''
О, ако сам ти икада, Музо, ја
:Са песмом серпском, земни, угодио
::(У самој беди с тобом срећан),
:::Варвит ми сладошћу обли данас!
Приведи струне победоносно у
:Согласје. Данас песму ниспошљи ми,
::Која ће живит док је серпска
:::Племена ја... | [
"Лукијан Мушицки"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81_%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B5_%D1%88%D0%B8%D1%88%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5 | 760 | 1 |
52829 | Што ли Тимок мутан тече (песма) | red Што ли Тимок мутан тече
Што ли Тимок мутан тече?
Да л' га коњи пребродују,
Ил јунаци препливују,
Ил девојће платно беле?
Нит га коњи пребродују,
Нит јунаци препливују,
Нит девојће платно беле.
Купале се две девојће,
Алил-Вера и Тодора,
Купале се насред воду,
Па Тодора испливала
Алил-Вера није могла.
Поручује алил-В... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%BB%D0%B8_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA_%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5_%28%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%29 | 108 | 0.991 |
52830 | Ћирјана девојћа | red Ћирјана девојћа
Прошетала Ћирјана девојћа,
Прошетала проз широко поље,
Уросила свилену кошуљу.
Мајка ју је љуто проклињала:
„Еј, дабогда, Ћирјано девојћо,
Свилно руво пусто да остане!"
Снажале се Ћирјане дееојће,
Па отиде у гору зелену,
Па се створи на младу брећињу.
Отуд иду слепци Светогорци.
Проговара Ћирјана де... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%9B%D0%B0 | 98 | 0.989 |
52828 | У ноћи (Васа Живковић) | Куд ме вуку чудне сласти
Кроз улица тамне краје,
Зашт’ ми маме силне стасти
Тешке срцу уздисаје?
Беспокојан идем тамо
Где борави моја мила,
Да сам ближе оној само
Која ме је опчинила.
С надеждом се мисли боре:
„Ваљда мила јошт не спава!”
До поноћи и до зоре
Не мирује љубав права.
Прозори су прешкринути,
А ја нагло хода... | [
"Поезија",
"Васа Живковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 160 | 1 |
52836 | Јова и тамбура | red Јова и тамбура
Ветар ружу преко поља носи,
на Јованов шатор ју доноси.
А под шатор ништа друго нема,
само Јова болест боловаше.
До главу му тамбура стојаше.
Јова јечи, тамбура му звечи.
Јова јој је тио говорио:
„Тамбурице, моја другарице,
доста си ме сас хлеб похранила
сас црвено вино напојила,
младе жене из двор и... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B0 | 83 | 0.988 |
52834 | Загорче и Нејка | red Загорче и Нејка
Уценило се Загорче
по дивно, равно Загорје,
по сиву селцку говеду,
купило гајде за девет,
т'нку цевару за десет,
куде одило, свирило,
све (ј)е девојке мамило —
премами Нејку девојку.
Д’н по д'н дојде Гмитровд’н,
оче Загорче да иде
и оче Нејку да води.
Говори Нејка девојка:
Витице, мо(ј)е тужице,
рад... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме",
"Двори самотворни"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B5_%D0%B8_%D0%9D%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B0 | 83 | 0.988 |
52832 | Даници на нову годину | На ливади красној
Србинскога нада
Цвета један цвет.
Цвет ил’ цура млада?
Ох, па то је једно
За осетљив свет!
Цурица је, цура,
Што већ седам лета
Грли зорин сјај,
Штоно смело шета
И по трудном путу,
Здрављајући мај.
Па како је лепа!
Није нуждe каз’ти
Кад је свако зна.
Док мало одрасти,
Причекајте само,
Стрпите се, да!
И... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83 | 131 | 1 |
52838 | Мили санци | Сневао сам звезде, што ’но
Небу тако лепо стоје,
А на јави згледах, рано,
Те пламене очи твоје.
Сневао сам дивну башту
И у њојзи руже бајне,
А на јави спазих тебе
И образе твоје сјајне.
Ох, кад год се из сна пренем,
Пред оком ми слика твоја,
На срцу ми уздах тежак,
Девојчице, туго моја!
Уздах што ће тада текар
обићи ми... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8 | 89 | 1 |
52821 | Ембриону | Откуда тако, ти мили путниче,
::У живот овај посла л’ живот тебе?
Је ли то живот, је л’ то право биће?
::Кад свет не видиш, видиш ли сам себе?
Отац у теби себе не познаје,
Кћер мати тражи, ту јој вид не даје!
Зашто си боље оставио дане,
::Да пут нов овај ти свршиш у ноћи?
Знала је судба да зора да сване
::Нећеш ти, нећ... | [
"Поезија",
"Јован Суботић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%83 | 405 | 1 |
52826 | Цвет (Васа Живковић) | Ничи, ничи, крине бели,
::Дивни цвете мој,
Над тобом се суза блиста
::Љубавника, ој!
Ничи, цвете, чело главе
::Ладног гроба, ах,
Где почива драге моје
::Освећени прах.
Чиста љубав нек’ те снажи
::И сунашца зрак,
Зора нек’ те росом поји,
::Ноћце крепи мрак.
Ти си залог од љубави,
::Моје драге дар,
Ах, у теби тужан гледи... | [
"Васа Живковић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82_%28%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 75 | 1 |
52833 | Љубичице (Ј.Г. Миленко) | Зелено брдо, зелена доља,
:У дољи поток сребрна лица,
Обале мале грлі му трава,
:А траву краси — ох, љубичица!
Малене птице ту песме вију,
:Смирене, чедне, слатке и бајне;
Питајте само љубицу ону
:Што листом крије очице сјајне!
Па шта им зборе птичице мале
:У милој песми, у слаткој сласти?
Пит'о сам дуго поточић лепи,
... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5_%28%D0%88.%D0%93._%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 106 | 1 |
52835 | Ево ти песме | Ево ти песме, песмо моја!
:Милог одјека срдашца мог;
Журно ти лети на лаки крили,
:Што пре да с’ нађе крај срца твог!
Хладним животом туђина дише.
:Хладно је грли туђински свет.
Теби се жури најближем своме, —
:Надај се, брз је песмичин лет!
Надај се, ’pано, па ми је прими
:На срце твоје, на срце, знај!
Јер тако само з... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%BE_%D1%82%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | 117 | 1 |
52839 | Под брегом | red Под брегом
Под брегом се јела разграњала,
а под јелу зелени се трава,
з трави је извор вода ладна,
а на траву девојћа заспала,
прекрела се са марем-јаглуком.
На груди јој два бела голуба,
а на лице два румена ђула,
очи су јој два бистра кладенца,
веђе су јој морске пијавице,
мека коса свила непредена.
Мен пратише к... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%BC | 105 | 0.99 |
52831 | Љубичице | ::::::I
У Фрушкој Гори, у рају моме,
Сад мило цвета љубица цвет,
Дика је моја мирише, пита:
»Да л' ти је мио убави свет?«
Љубица красна на то јој шапће:
»Мио, дабoгме, к'о свети рају,
К'о и ти што си мила и драга
Драгану твоме у даљном крају!«
::::::II
и сада береш љубице мале,
Исто к'о лане што си их брала;
Да л' ћеш ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 175 | 0.983 |
52841 | Три ране | red Три ране
Павол мину проз гору зелену
и проведе коња рањенога,
и на коња брата рањенога.
На њега су до три љуте ране:
Една рана од туј т'нху пушку,
друга рана од туј остру сабљу,
трећа рана зуби девојачћи.
Што то рана од туј т'нку пушку —
она боли оче и да мане.
Што то рана од туј остру сабљу —
она вене и че да заве... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5 | 96 | 0.989 |
52844 | А ја те нечу, па нечу | red А ја те нечу, па нечу
Заклала Ненка седењћу.
Обиди, либе Стојане
по горње, долње седењће,
па очеш код мен да дојдеш,
а ја те нечу, па нечу.
Твоја се мати смејала
на моји бели пешћири,
где несу збивом збивани,
Где нису густо шарани.
0.1 Белешке
Записано 1962. по казивању Милице Милићевић из Књажевца (родом из Кожеља... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90_%D1%98%D0%B0_%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D1%87%D1%83%2C_%D0%BF%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D1%87%D1%83 | 64 | 0.983 |
52825 | Љубопевац | Ти плавиш, зоро златна,
::Твој сјајни блиста зрак,
Сви срећни тебе славе, —
::Ја љубим гроба мрак.
Ти плавиш. „Ето красне!” —
::Чује се света клик.
Ја, певац, сузе лијућ,
::Твој рујни кунем лик,
И бежим — куда? Не знам!
::Усамљен тражим луг,
Покоја нигде немам,
::Плач ми је верни друг.
Од првога огранка
::Тих боравићу ... | [
"Васа Живковић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86 | 116 | 1 |
52837 | Враголан славуј | Мили славујак
:Од свилна гласа
Песмице везе,
:Песмице краса,
Па их на крило
:Лaxopa мeћe,
Гласника верног
:Прелепе среће,
Да их разнесе
:По врту чара,
Да сваком цветку
:Удели дара —
::А зашто то?
И божур красни
:И зумбул вити,
И лалу лепу
:Ca отим мити:
Да дубље штују
:Краљицу цвећа,
Краљицу цвећа
:И прамалећа,
Ох, мил... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%98 | 101 | 0.99 |
52846 | Куде да си ми, Стојане | red Куде да си ми, Стојане
Станајо, стара планино,
в'зд'н сам по теб одио,
с девојћу овце чувао.
Д'н'с ју нема да појде,
наврну овце к'м село.
У село оро играше,
најнапред моја девојћа,
најнапред оро заигра,
најнапред песан запева,
у песан м'не помене:
„Куде да си ми, Стојане,
те с' ногу да ме настанеш,
те с' руку да м... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B4%D0%B5_%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%2C_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B5 | 96 | 0.989 |
52843 | Дојди ми либе, дојди | red Дојди ми либе, дојди
Дојди ми, либе дојди,
ел овуј вечер ел онуј.
Ја му се надам да дојде,
а он га нема да дојде,
тиће ми гласи допраћа:
— Жени се, либе, жени се,
ја сам се јадан погодил
код коњи сеиз да будем,
по море цвеће да берем,
по Дунав пловће да чувам,
у беле буле да гледам.
Бела-ле було, ружице,
бел чобани... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%98%D0%B4%D0%B8_%D0%BC%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B5%2C_%D0%B4%D0%BE%D1%98%D0%B4%D0%B8 | 84 | 0.988 |
52847 | Два сокола | red Два сокола
Два сокола, два брата рођена
заједно су гнездо саградили.
Сву ноћ граде, ваздан попевају:
— Која гора од коју полепа,
је л' јелова, је л' бршљанова?
Полепа је гора бршљанова,
ал не може од себе да буде,
привија се уз јелову гору.
Које цвеће од које полепо,
да л' големо, је л' бели босиљак?
Полепо је то г... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0 | 106 | 0.99 |
52820 | Сабља-момче, цвет-девојче | Љубило се двоје младих,
Сабља-момче, Цвет-девојче,
За годину и за другу,
И за трећу до ускрса.
Кад свануле беле Цвети,
Разболе се Сабља-момче,
Двори њега Цвет-девојче,
Залаже га понудама,
Са неранџом и лимуном,
Морским грожђем и смоквама
Преко мора узабраним.
Ал’ беседи Сабља-момче:
„Залуд мука, Цвет-девојче,
Залуд нег... | [
"Поезија",
"Јован Суботић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D1%99%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B5%2C_%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%87%D0%B5 | 2,296 | 1 |
52840 | Болном злату | О, расклопи трепавице,
:Разведри ми дан!
Тешка туга у срцу ми
:Настанила стан.
Погледај ме, сунце моје,
:Омили ми свет!
Та откада бол болујеш,
:Пост’о ми је клет!
Погледај ме, разведри ме,
:Оживи ми над!
Кажи оком души мојој
:Неисцрпну слад:
Ох, та да се здрављу нада
:Твој златали век;
Па је доста, — у том лежи
:И за м... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83 | 89 | 1 |
52842 | Птица на грани | Са истока ведра, мила,
Сунашце се креће,
Брда злати, доље буди,
Подмлађује цвеће.
Лептирићи уранили,
Па се бојом хвале,
А пчелице зујком буде
Јагодице мале.
Поточићи бистри зборе,
Срећни су им гласи:
У њима се сунце купа,
Ватру да загаси.
Све то види, ''прва'' види
Птичица на грани,
Па песмицу срећну пева,
Пева на тена... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 196 | 1 |
52850 | Растанак с драгом | Бледо вече задрхтало
У зеници ока твога,
Тужну звезду изазвало,
Сузу ока стидљивога,
Да нацрта лет.
Сетна си ми, моја ’рано!
Срце ти је расплакано...
О, па с чега тако страда
Да ми бледиш данас млада
К’о без росе цвет?
Ја те питах тако вајно.
Ти не шану ништа, сетна.
Недарце ти уздисајно
И усташца непокретна
Затајаше г... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D1%81_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BC | 104 | 1 |
52845 | Раздраганој браћи | ::::::Das Leben ist der Güter höchstes nicht.
::::::Der Übel grösstes aber ist – die Schuld.
:::::::::::''Schiller, Braul von Messsina.
Кривица, браћо, кривица, знајте,
На срце ва̑ља претешки кам;
У грудма руши животну снагу,
А рађа змије и отров сам!
Срце је гробље кад снаге нема,
А пак’о: снага кад му је квар.
Пазимо... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8 | 153 | 0.882 |
52827 | Младој невести | Радуј се, млада нево!
::Већ чарне твоје власи
::Од мирте венац краси,
::::Зелене мирте сплет.
Кићени свати вичу:
::Одби се вита грана
::Од плавог јоргована,
::::Одби се с граном цвет.
О, врат’ се, нево, врат’ се!
::Зар нису сеје миле
::Доста ти нежне биле?
::::Куда ћеш? Врат’ се, ој!
Из света зар је момче
::Од мајке сл... | [
"Васа Живковић",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8 | 166 | 1 |
52853 | Троји јади (Развитак) | red Троји јади
Ђул-девојћа под ђулом је села.
Ђул се рони, по девојћу пада,
а она му тијо проговара:
„Не рон, ђуле, не падај по мене,
мене није до твоје падање,
већ је мене до моје јадање.
На срце ми до три јада леже:
први јада што ми мајка болна,
друђи јада што ми дара мало,
трећи јада што ме младу просе,
младу просе,... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%28%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA%29 | 97 | 0.989 |
52849 | Кад кишица сипи | Шта ти с’ лепше чини, лане,
:Море када кипи,
Ил’ кишица богодана
:Тихо када сипи?..
Ил’ кишица богодана
:Тихо када сипи?
»Море; ал’ не зато што је
:Тад срдито, дурно,
Већ — к’о љубав твоја што је —
:Плаховито!... бурно!...
Већ — к’о љубав твоја што је —
:Плаховито!.. бурно!
В’иш, твоја је љубав тиха,
:Страшћу не прекип... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%B8 | 91 | 1 |
52796 | Страданије српско 1813. | Од Босне се турска војска силна љута диже,
Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже,
А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише,
Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише.
::::::::::::Облак се вије,
::::::::::::Сунце се крије
:::::::::::::::Сербији.
С Делиграда, Неготина и Кладова тутњи,
А Морава предаје се горке судбе слутњи... | [
"Јован Хаџић",
"Милош Светић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_1813. | 245 | 1 |
52856 | Најлош дел | red Најлош дел
Месечино, царска ладовино,
што не грејеш цару на вечеру,
нел огрејеш ајдуци по гору
куде деле сиротинско благо.
Свим ајдуке добар дел дадоше,
моме бралу најлош дел дадоше:
дадоше му коња и девојћу.
Коњ побеже, девојћа утече,
он се чуди по кога да иде,
да л' по коња, да ли по девојћу.
Бољ' по коња нег’ ли... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%B4%D0%B5%D0%BB | 74 | 0.986 |
52854 | Ој јабуко... | red Ој јабуко...
Ој јабуко, зеленико,
што си толко род родила:
на две гране по јабуку,
а на трећу сокол стоји,
сокол стоји, перје реди,
перје реди, тужно гледи
где но Иван сина жени;
пред кућу му до три ора:
прво оро све девојће,
друго оро све невесте,
треће оро млади момци.
Моје момче најђаволче:
на пушћу се наслонило... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98_%D1%98%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE... | 108 | 0.991 |
52852 | Павле и гора | red Павле и гора
Ова гора нама разговора.
Прође Павле, рањена делија,
тужан прође те ју разговори.
Он проведе коња оседлана,
и на коња брата крвавога.
На њега су ране седамнаест
све од пушће и од остре сабље.
Кад је Павле близу гору био,
истиха је гори говорио:
„Бога тебе, зелена горице,
да ли имаш студенога лада
да од... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%B8_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0 | 139 | 0.993 |
52858 | Лајте га, псета, лајте... | red Лајте га, псета, лајте...
Лајте га, псета, лајте,
до мен га близо долајте
не седај близо до мене,
не гледај право у мене,
моје су друшће душманће,
оне че мајће да кажу,
мајка че мене да кара,
да кара, оче да бије.
0.1 Белешке
Записано 1957. год. по казивању Мирославе Живковић из Врбице, старе 59 година. Уме да пепа... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5_%D0%B3%D0%B0%2C_%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0%2C_%D0%BB%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5... | 61 | 0.982 |
52857 | Нешто Миље врева искочила | red Нешто Миље врева искочила
Овце чува Миља Лазарова,
чувала ји за девет године,
очувала до девет стотине.
Нешто Миље врева искочила.
Миљин башта у голему муку,
па сазива голему гарију,
па дозива Миљу из планину
да засица теј широће постад,
да запева теја тужне песме.
Миља дојде у широко поље,
па запева теја тужне пес... | [
"Лирске народне песме",
"Развитак - Зајечар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%99%D0%B5_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%B0 | 101 | 0.99 |
52866 | Мојковачка битка | Сестро мила, горска вило,
да ли памтиш шта је било,
Бадње вече шеснаесте,
црногорске славне чете.
Да ли памтиш вило горска,
то је дика црногорска,
Вукотића сердар Јанка,
што га једном рађа мајка.
Кад у рову Божић славе,
сердар Јанка мушке главе
па се с пушком причешћују
неће ником да робују.
Нико кући не утече,
а бијаш... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0 | 95 | 1 |
52860 | Смиљана | red Смиљана
Ој, травице ситнице,
што си толко поникла,
све си поље покрила,
само једно остало
и то ружа румена.
Под њу седи Смиљана,
ситан бисер низала
на две игле сребрне,
на два конца свилена.
Оздол иде старчићу
на коњчићу вранчићу,
па питује Смиљану:
„Ој, бога ти, Смиљано,
има л' дуго до ноћи,
могу ли ти помоћи
сита... | [
"Развитак - Зајечар",
"Лирске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 125 | 0.992 |
52851 | Коло Срданово | Ко то ситно коло води
:Под прозори Иванови?
Чија ли се слава чује?
:Чији ли су свати ови?
Срдан ситно коло води
:Под прозори Иванови!
Његова се слава чује!
:Његови су свати ови!
Венчао се, срећан, данас.
:Невесту му Смиљком зову.
Узео је — нуто јада —
:Миленицу Иванову!
A Срдан је срца ''злога,
:Па и свате на зло зове:... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE | 215 | 0.995 |
52865 | Девојка и суза јој | Цурица је сузу лила,
Суза цури беседила:
»Оj, цурице, лане мало,
Шта је теби додијало?«
Ал’ цурица само плаче...
Лије сузе све то јаче:
''Кад би суза — драги била,
''Тада би је утешила!
''У Гргуревцу, 1865.
1 Извор
Јован Грчић Миленко: ''Целокупна дела'', Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 70 | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D1%98%D0%BE%D1%98 | 50 | 1 |
52859 | Пролеће на гробљу | Сунце, мило сунце, што сијаш овде?
Никога не грејеш!
Птицо, мила птицо, што певаш овде?
Нико те не слуша!
Цвете, мио цвете, што клијаш овде?
Нико те не бере!
Ox!...
И тужном врту свeнулих жића
Пружило дара пролеће мило;
Ал’ заман, заман, пролеће драго:
''Срце се овде у таму скрило.
У крају хладном подземна мира
Нико о ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83 | 283 | 0.986 |
52870 | Несташна девојка | Бацала се девојчица снегом,
Ударала драгом у прозоре:
Док драгоме прозор не разбила!
Њу карала зима са сокака:
»Јо, шта радиш, несташна девојко,
Што разбијаш прозориће драгом?!
Да ти није вером преврнуо,
Или те је љуто увредио?«
Ал’ девојка зими одговара:
»Мучи, зимо, снег ти поцрно,
Ја не лупам прозориће драгом
Што је... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0 | 159 | 1 |
52871 | Стари звонар | Што је звоно заплакало?
Што жалосно тако звони?
К’о да с куле село зове
Да са њиме сузе рони...
Како не би заплакало!
Како тужно да не звони!
Кад звонилац, седи старац,
Прса грува, сузе рони...
По столећа како звони...
Огласно тол’ке веће!
Но име им не зна више,
Одавно их с ума смеће...
Ал’ данаске оглашује
Изда’нулу с... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80 | 142 | 1 |
52863 | Песникова срећа | Што ме, брате, одговараш
Да не певам певак мио?
Та песме сам умљате
Још к’о дете посестрио!...
Па кадгoд се срцу прохте
Милогласно да запоје,
А ја зивљем песме лаке:
''Загрл’те ме, сестре моје!
У тренутку томе, брате,
Јављају се сестре миле;
На срце ми младо лију
Чаровите своје силе;
А у сили чаровитој
Шапућу ми поздра... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0 | 161 | 1 |
52874 | Заборављена вереница на самрти | Куцај, срце, дуго куцат’ нећеш!
Могла би ти избројит’ ударце,
И ма да се једвимице крећу:
К’о соколи крила саломљених,
Што узалуд жуде да полећу.
Куцај, срце, дуго куцат’ нећеш!
Сваки удар праћен је уздахом...
Не уздишем што живота жалим,
Већ уздахе драги што не чује,
Ил’ што чује, ал’ им не верује!
Куцај, срце, дуго к... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8 | 100 | 1 |
52855 | Пролеће усрећило пастира | Пастирче се замислило,
:На далеке мисли краје,
Баш к’о да би тамо хтело
:Откуда му сунце сјаје.
Погледује у висине.
:Пита нешто небо мило.
У срцу му осмех сину:
:Небо га је усрећило!
»Ох па ''све'' зар мени даде
:Што преда мном ево сјаје:
Љупка брда, доље миле,
:Поносите земске раје?«
»Теби! Теби!« — глас му јекну
:По ... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0 | 211 | 0.995 |
52876 | Пакосна девојка | Везак везла пакосна девојка:
Сву је пакост у везак увезла.
Од пакости жице попуцале,
И пуцајућ‘ вако беседиле:
»Ој, Бога ти, пакосна девојко,
Од пакости ми смо попуцале,
Што и твоје срце не препукне?!«
Ал’ беседи пакост из девојке:
»Би одавно срце препукнуло,
Ал’ му не да ''пакоснији'' драги.
Час га воли, а час другу м... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0 | 83 | 1 |
52875 | Млади Волујар | Пада киша каблом из облака,
Кваси лице младом волујару.
Прокисла му нова кабаница,
С кабаницом платнена торбица,
У торбици — Милкино уздарје:
Пол тањира и полак пешкира,
У пешкиру патка — препечена,
ИтИиквица — водом наливена.
Патка није сољу посољена,
Тиква није чепом зачепљена,
Па како их киша задесила,
То у води пат... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0%D1%80 | 212 | 1 |
52872 | Заљубљена девојчица | Купала се два лабуда
:У језеру ’лађаноме;
Њих гледала девојчица
:У заносу слађаноме.
Ох, како је лепо тамо
:У језеру ’лађаноме!
Ал’ цури је лепше јоште
:У заносу слађаноме!
... Дуго их је глала тако
:У језеру ’лађаноме;
Вурила им ђердан с врата
:У заносу слађаноме.
Чудиле се птице томе
:У језеру лађаноме;
Ал’ c’ не чуд... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 97 | 0.989 |
52869 | Путник (Ј.Г. Миленко) | Разбол’о се млади путник,
:Па на туђа врата куца:
»Отворите, добри људи,
:Од бола ми срце пуца!«
То милосна дева чула,
:Па у кућу странца пушта;
Ох, ал’ му је лице бледо,
:У срцу је бола тушта!
Постељу му брже стере,
:Па му хлади чело врело;
Ал, он је тамно гледа —
:К’о да му је сунце село...
»Двори, двори, ћери моја!
... | [
"Поезија",
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%28%D0%88.%D0%93._%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%29 | 143 | 1 |
52864 | Моје селанце | Бела птица крај Дунава
:Раширила крила;
Птица та је — село моје,
:Што га чува вила.
Добра вила, посестрима,
:Ту ме неговала;
Неговала, миловала, —
:’Вако јадовала:
»Мој побрате, бригo моја,
:Чело ми се мути;
Тајна страва груд ми мори,
:Јер ''зло'' ти се слути:
Младост твоја пропеваће,
:Ал’ са ''тужни'' гласи;
Срећу тво... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5 | 127 | 1 |
52873 | Одбијена грана | ::::''(Алегорија.)
Запловила по Дунаву грана,
Ал’ не плови лишћу на утеху,
Већ се кр’а са хучни таласи.
У борби је брзо малаксала,
Па борави сред големих вала...
Њу гледала с обале девојка,
Поносита, скоро испрошена,
Гледала је, па је дозивала:
»Цветна грано, среће прецветане,
Куд си тако водом запловила?«
Њoj из воде ... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 208 | 1 |
52868 | Ох, како сам срећан био | Ох, како сам срећан био
:Пре некол’ко мутних лета,
У недрима Фрушке горе,
:У недрима дична цвета!
Ходао сам сваког јутра
:По ’ладовној лепој гори;
Слушао сам сваког дана
:Шумски поток где ромори.
Здрављао сам стазе многе;
:Слуш’о славље где ми поје;
Бирао сам шарно цвеће,
:С њим радов’о миље своје.
Другов’о сам с браћо... | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%85%2C_%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD_%D0%B1%D0%B8%D0%BE | 171 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.