id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
20859 | На гробу војводе Дојчина у Солуну | ;Војислав Илић
1.
По светим пољима отаџбине моје
Многе свете хумке растурене стоје,
Где витези врли у данима славе
Положише главе.
2.
Од капија тврдих Виндобоне града
До обала цветних, где пролеће влада,
Гроб до гроба лежи и сведочи јавно
Да гинусмо славно.
3.
Па и овај спомен, где замишљен стојим,
Јесте неми сведок о ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%94%D0%BE%D1%98%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%83 | 150 | 1 |
20861 | (Штекће лисица гладна...) | ;Војислав Илић
Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе,
А око појата селских са риком облазе вуци;
У селској чађавој крчми свирка се и песма чује,
И једнолико, ситно хоре се њихови звуци
И тону у јасној ноћи... На сниском огњишту старом
Огроман мачак дрема крај огорелог пања,
Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%9B%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0...%29 | 66 | 1 |
20860 | Поменак | ;Војислав Илић
У тавно зеленом саду угодни хладак се шири,
Санљиво жубори поток и ружа пријатно мири
И плави поменак цвета. Пред гордом царицом цвећа
Нежно те његово лисје на скромност и туну сећа.
Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе,
У цветне чашице ове лила је најдраже сузе.
И помињући прошлост, венац је ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BA | 104 | 1 |
20865 | Јутро на Хисару код Лесковца | ;Војислав Илић
Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже,
И хладни ћарлија ветар. У граду живот се буди:
Тамо убоги ужар износи мангале своје,
А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди,
Или замишљен пуши;
На мушком његовом лицу мрачна се замрзла збиља
А бол у крепкој души.
Чуј! У долини тамној затутњи недељно звона... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0 | 84 | 1 |
20867 | Постанак љубичице | ;Војислав Илић
Јунона, дојећи сина на своме облаку плавом,
Осети над главом својом глас свога љубљеног мужа
И поглед обрати горе. Високо над њеном главом
Шарена дуга се пружа.
И Арес с осмехом стоји. Божица стидно се трже,
И груди заклони брже.
Ал' чиста капљица једна из груди матере младе
Кô светла, јутарња роса на тр... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 100 | 1 |
20864 | Турска | ;Војислав Илић
Кô изумрли давно, преда мном градови леже
И мирна, убога села. Са мрачних домова њини
И древних, камених платна, вињага густа се вије
Ил' шуми на висини,
И као прастаро гробље лиснатом врежом их крије.
Ено на суром вису урвине вековне стоје
Кô страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста
Сањиво шумо... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 | 98 | 1 |
20866 | У споменицу пријатељу Ј. М. М. Х. | ;Војислав Илић
У часу радости слатке, ил' горке жалости своје,
Кад душа твоја стрепи, кô буром дирнут цвет,
Украси гордошћу себе. За радост и боле твоје
Да не зна овај хладни и бурни овај свет.
Не допуштај - о друже нежни! - у храму душе младе
Да твоје идоле позна лукави људски глед;
Јер ће ти он у безумљу да слатке ос... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%83_%D0%88._%D0%9C._%D0%9C._%D0%A5. | 135 | 1 |
20868 | Обућар и његов син | ;Војислав Илић
У мрачној, прљавој изби, у очи Лазарев-дана,
Сеђаше обућар бедни за сниским и старим столом
Kpпeћu брижљиво нешто. Пламен је лојане свеће
Озаравао бледо убоге и влажне куте,
Станиште нужде љуте.
А у буџаку једном, где мемла царује права,
Син жалоснога крпе на црним ритама спава,
И сања сутрашњи празник: ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%83%D1%9B%D0%B0%D1%80_%D0%B8_%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D0%BD | 128 | 1 |
20872 | Лора Лај | ;Војислав Илић
Пре много тамних лета,
Где Рајне трепери сјај,
Где тихи Бахарах цвета,
Живеше Лoра Лај.
Тајнама њених чари
Очаран беше тад
Многи калуђер стари
И многи војник млад.
У древном замку њеном
Порочни влада кал,
Под замком с мутном пеном
Жубори бурни вал.
Лепотом женских дражи
Нудила сваком рај,
Ал’ зато срце т... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D1%98 | 149 | 0.993 |
20876 | Бајка о јасици | ;Војислав Илић
Пукло поље око мене,
у даљини суре стене.
На средини мало хлада,
где јасика трепти млада.
Њезино се лисје нија
и кад лахор не ћарлија.
Она шуми са висина
мутне бајке од старина.
Она шуми: "Давним давно,
у минуло доба тавно -
ја сам лепа мома била,
и сурова, као вила.
Ја љубити нисам знала,
нит' сам коме ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 108 | 1 |
20873 | Босански бегунци (уз слику Предићеву) | ;Војислав Илић
Тужно шуми хладна Дрина
И Миљацка бистра вода,
Јер је Босна потлачена,
Њена слава и слобода.
Опустеле цветне равни,
Под згариштем села леже,
А потомци Нинослава
У гудуре мрачне беже.
Ено чедо мајка води,
Од ужаса да га скрије;
Уморан је деда пао,
А унука сузе лије.
А кад хладни ветар дуне,
И жарко нам ле... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B8_%28%D1%83%D0%B7_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D1%83%29 | 88 | 1 |
20874 | У споменицу другу Владимиру С. Цонићу | ;Војислав Илић
Живот је људски што и дим,
Чаробне, тужне слике лете с њим;
За један трен, за један час,
Па као и њих нестаје нас -
И само празна успомена
Остаје даље за времена.
Мој драги Цоне! Дан ће доћи,
И запитаћеш себе сам:
Ах, где су оне бајне ноћи,
И где се деде онај плам?
И пријатељи где су знани?
И где су моји... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83_%D0%A1._%D0%A6%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D1%83 | 94 | 1 |
20880 | У зору | ;Војислав Илић
Кроз прозорје звона звоне
И звук њихов тихо тоне;
Одјекује по даљини,
И по гори и долини.
Од небесних зрачних двора
На истоку свиће зора ...
Звучна звона звоне јаче,
А њихови звуци значе:
Нек' не клоне и не пада
Који љуби, који страда!
''18. децембар 1886.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%B7%D0%BE%D1%80%D1%83 | 48 | 1 |
20875 | Домовини | ;Војислав Илић
Нико се, канда, не жури више
Да вида твоја скрхана крила –
Ни мача нема, ропство да збрише –
О земљо драга! О земљо мила!
На гробу твоје прошлости славне
Садашњост стоји распета, бледа:
Кроз густи вео поноћи тавне
Будућност чека, па зору гледа.
А време иде лаганим гредом,
Да тужном робу окове смрви:
Не ч... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | 153 | 1 |
20881 | Ластавице | ;Војислав Илић
— Ластавице, тицо мила
Куда пружаш лака крила?
Зар је зима страшна тако,
Те развијаш крила јако?
— За пољима, за горама,
Јарко сунце сија нама.
Росно тамо цвета цвеће,
Не одлази премалеће.
Тамо, где се ласта спрема,
Нема зиме, мраза нема.
Ал' кад лето сијне само,
Доћи ћемо и ми амо,
''31. октобар 1884.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 55 | 1 |
20863 | Четири песме калифе Абу-Ел-Рахмана | ;Војислав Илић
Кад је Абдала—бен-Али, за љубав калифског трона,
На ужас Азије целе и древног Вавилона,
Потомке Омајида на гозби поклати дао,
Од страшног његовог ножа један је умаћи знао.
Омајид Абу-ел-Рахман млади склони се од ове беде,
Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе
И парип кô стрела нàже у таму вечери влажн... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%B5_%D0%90%D0%B1%D1%83-%D0%95%D0%BB-%D0%A0%D0%B0%D1%85%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 804 | 0.995 |
20879 | Словенски кнез | ;Војислав Илић
На обали хучне Травне,
где се шири Немац сад,
У исконске дане тавне,
На обали хучне Травне
Дизао се тврди град.
Храбри Никлот владао је
У тврдоме граду том,
Сад урвине тамо стоје,
Паук плете мреже своје,
У тихоме послу свом.
Једног дана до Балтије
Подиже се љути враг,
Диже војске и галије
И упорно на гра... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7 | 193 | 1 |
20878 | У тешком часу | ;Војислав Илић
У тешком часу болести и туге
ја бацам поглед у минуло доба,
и питам савест: је ли мирна она
пред вечним мраком отворена гроба?
Могући пламен племенитих страсти
коме је богу на жртвеник дала?
Је л' жива вера, је ли пала нада
у мору људских клевета и зала?
А савест мени: "Ме плашим се смрти,
ја мирно идем ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%83 | 216 | 1 |
20882 | 1. Молитва (Кад за гору сунце зађе) | ;Војислав Илић
Кад за гору сунца зађе,
Кад утрне бели дан,
И све живо мира нађе,
Што га благи даје сан —
Тад молитва Богу лети,
И нову ми даје моћ:
Пошљи мени, Боже свети,
Слатки одмор, лаку ноћ!
''28. јануар 1893.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/1._%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D1%92%D0%B5%29 | 41 | 1 |
20883 | Родољуб | ;Војислав Илић
Ја сам путник са Вардара,
Где је Српство без слободе;
Ал' сам чуо тужан жубор
И Миљацке, бистре воде.
Видео сам реке обе,
Мој Србине, сужњи робе!
Не хоре се песме тамо
Са лаганих тамбурица,
Суморне су песме њине
И суморна њина лица,
Ал' им језик слатко звони.
Којим зборе милиони.
Они штују обичаје.
Али п... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1 | 101 | 1 |
20877 | Посланица пријатељу | ;Војислав Илић
1
Има дана и часова кад те ништа не весели,
Кад ти срце и не жали, и не љуби, и не жели,
Кад овлада мрачна пустош у дубини твојих груди,
Кад ти поглед бесмислено у далеке равни блуди -
А тежак се отме уздах, и твоје се чело смрачи,
И ти не знаш у том часу ни откуд је, ни шта значи.
Пријатељу, тако исто м... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%83 | 456 | 1 |
20885 | Српчићима (На Нову годину) | ;Војислав Илић
Године старе брзи лет
У бурну вечност стреме,
И ново лето здрави свет,
Долази ново време.
Па каква жеља, какав сан
Заноси наше груди,
Кад ново доба, нови дан,
Годину нову буди?
Положен лежи бритки мач,
И штит и копље сјајно —
Ни ланца звек, ни ропски плач
Не ружи време бајно.
Наместо тога покој благ
Слоб... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%28%D0%9D%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D1%83_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83%29 | 177 | 1 |
20884 | На прославу косовске петстогодишњице | ;Војислав Илић
Као Христос на Голготи,
Кад га Јуде разапеше,
Векове је Србин страд'о,
Ал' на крсту није клон'о;
Јер му вера тврда беше,
Јер се Србин у спас над'о.
Страдао је, трпео је,
Подносио смртне муке,
И гледао, с крста свога,
Издајнике, Бранковиће,
Где, ко Јуда, перу руке.
И када је издахнуо,
Награда му синџир бе... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 183 | 1 |
20888 | Пожарничка песма | ;Војислав Илић
Тиха поноћ земљу скрива,
Све спокојно снева сан
И милине рајске снива,
Док не сване бели дан. —
Ал' спокојство све док љуби
Док царује ноћи крас,
Јасним гласом труба труби
И страшни се хори глас:
Тра-та-тра-та!
И у мирном часу тада
Засија се румен жар,
Дом се руши, стреха пада
Стресајући дим и гар.
Отимљ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 121 | 1 |
20870 | Усамљени гробови (1887) | ;Војислав Илић
1.
Песничкој причи протекло је доба,
Романи данас „уживају право“;
И ја је не бих дизао из гроба,
Да седу прошлост не поштујем здраво.
Сад што му драго. Ја баш слабо марим
Хоће л' је когод читати ил' неће...
Занета силно узорима старим,
И моја муза старински узлеће
Узлеће смело у светлу висину,
Са кратко... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%281887%29 | 992 | 1 |
20887 | Бродар (Војислав Илић) | ;Војислав Илић
Без крмила свога, без правца и пута,
Брод занесен јури, тумара и лута.
Под немирним крилом разигране буре
И пена и талас у ковитлац јуре...
И суморни бродар, прекрстивши руке,
Мирно слуша холуј и његове звуке.
Он ништа не тражи, ни за чим не жуди,
Не вије се уздах из његових груди.
К'о устргнут цветак, ш... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80_%28%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 73 | 1 |
20886 | Праведник | ;Војислав Илић
Умре једна бедна жена,
И за њоме оста син,
Сва утеха слатка њена,
Нежан као бели крин.
И завапи горко она
Пред светињом Божјег трона:
„О Господе, који храниш
Сваку живу земску твар,
Који слабе од зла браниш
Као вечни, славни цар.
Усрећи ми чедо моје
По доброти воље Твоје”.
И Господ је саслушао
Молбу бедн... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 160 | 1 |
20892 | Ускршње песме — Српкињама | ;Војислав Илић
10.
СРПКИЊАМА
(практичан савет)
Паз'те женске што вам велим,
Нек не буде као досле:
Не ломите јаја сва,
Сачувајте бар по два,
Требаће вам и за после.
В.(Илић)
''око 7. априла 1887.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%E2%80%94_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 36 | 1 |
20900 | Ускршње песме — Љубазници | ;Војислав Илић
7.
ЉУБАЗНИЦИ
(Еротично)
Прими ова јаја, и часа не губи,
Цвете убави!
Ал'ако их нећеш, а ти их пољуби,
Па их остави.
В.(Илић)
''око 7. априла 1887.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%E2%80%94_%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 31 | 1 |
20903 | На Нову годину (Срећно нек је ново лето) | ;Војислав Илић
Срећно нек је ново лето,
Срећан празник свима вама.
Што трајете мучни живот
У невољи и сузама;
Што за кору сува хлеба
Под теретом умирете;
Ал' што васкрс чисте правде
Веровати ипак смете!
Срећан празник свима вама,
Тиранија које гони:
Ал' што сузе разумете
Које лију милиони —
Вама који против ропства
Под... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D1%83_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%BA_%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE%29 | 84 | 1 |
20901 | Ускршње песме — Једној девојци | ;Војислав Илић
15.
ЈЕДНОЈ ДЕВОЈЦИ
(Ова се песма некако поткрала)
Като,
Злато!
Ја не могу већ да тајем:
То су јаја, што ти дајем,
Ради бољег отличија,
Човечија, човечија!
В.(Илић)
''око 7. априла 1887.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%E2%80%94_%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8 | 35 | 1 |
20893 | Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи) | ;Војислав Илић
Када ме осени мрак вечите ноћи
Ти ту нећеш бити, ти ми нећеш доћи :
Страшна моја судба ту ми радост не да,
Умирући поглед да те, милу гледа.
Али ја ћу опет на дверима гроба
Оживети мишљу наше златно доба -
И ко јасна звезда, невина и чиста,
Твој осмејак драги мени ће да блиста.
А кад вече падне, у спокој... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8%29 | 82 | 1 |
20899 | Ускршње песме — Слободњацима | ;Војислав Илић
5.
СЛОБОДЊАЦИМА
(Попустљиви тон)
Не бојте се, слободњаци, Јер нисте у "кноди"
Радујте се сви:
Црквена је, ето, боја данаске у моди -
Истина су јаја наша,
Ал' је боја ваша,
Седите на њи'.
В.(Илић)
''око 7. априла 1887.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%E2%80%94_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 41 | 1 |
20902 | Ускршње песме — Туторима саборне цркве, меценатима | ;Војислав Илић
19.
ТУТОРИМА САБОРНЕ ЦРКВЕ, МЕЦЕНАТИМА
Не чудите се, зашто баш код краја
Нађосте себи намењена јаја,
О меценати! то вам је због тога,
Јер само кад се око крајасиђе
На јаја онда свакад се наиђе...
Прим'те их, дакле, "с благословом бога".
В.(Илић)
''око 7. априла 1887.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%E2%80%94_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%2C_%D0%BC%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 50 | 1 |
20895 | Домовина | Нека друга земља у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу земљу богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Србијо драга
И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Србијо ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 215 | 1 |
20754 | Српске школе 1718–1739 2.2 | ПЕРИОД ДРУГИ(1718–1726 год.)
II. Школе; школске зграде; учитељи; учитељски помоћници; школски надзорници; ученици; метод и средства наставе у школи; резултати наставе
Школе. — Прва руско-словенска основна школа отворена је у Срем. Карловцима 1. октобра 1726. год. Наиме: чим се је Суворов опоравио од болести, изразио је... | [
"Српске школе 1718–1739"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5_1718%E2%80%931739_2.2 | 12,369 | 0.999 |
20894 | Елегија једне свиње | ;Војислав Илић
Каква је то збрка? Шта се ово ради?!
Домаћин ме гледа, смеши се и слади.
Тај обичај ружан одавно се води,
Свиња увек страда кад се Христос роди.
Ја претурам књиге из времена стари',
И налазим тамо различите ствари.
Православни ови кад год Божић славе,
Прво мотка звекне преко моје главе.
Било ти је свашта... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%9A%D0%B5 | 188 | 1 |
20905 | Радничка песма | ;Војислав Илић
Ај весело нек се ори
песме наше громки глас
и по долу и по гори
куд год живот води нас.
Чекић куца, песма лети,
с нашим трудом спојен над,
с надањем се иде мети,
пева стар и пева млад.
Ми гајимо земље равне,
снагом нашом живот ври,
гониоцу ноћи тавне
рад је луча, мач смо ми.
Наше руке лете свуда,
и у пољ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 99 | 1 |
20724 | Galeb | Anton Pavlovič Čehov
1 Galeb
''Komedija u četiri čina''
Naslov originala: ''ЧАЙКА''
LICA:
* IRINA NIKOLAJEVNA ARKADINA, po mužu Trepljeva, glumica
* KONSTANTIN GAVRILOVIČ TREPLJEV, njen sin, mladić
* PETAR NIKOLAJEVIČ SORIN, njen brat
* NINA MIHAILOVNA ZAREČNA, mlada devojka, kći bogatog posednika
* ILIJA AFANASIJEVIČ ... | [
"Драма",
"Антон Павлович Чехов"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Galeb | 13,114 | 0 |
20904 | * * * (Под покровом снежним природа почива) | ;Војислав Илић
Под покровом снежним природа почива,
И суморно сунце у таму се скрива,
Не трепери зрак.
Не хори се песма из даљине степне,
Само узвик јекне или бронза клепне
Кроз вечерњи мрак.
И свет дана у таму се скрива,
Под покровом снежним природа почива
Мртви тешки сан.
Тако вече пада, тако зора стиже
И тако се стр... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%B0%29 | 96 | 1 |
20906 | Правоверни | ;Војислав Илић
Кристална река кроз пољану тече
И биље крепи, које мори жега;
А верни живи како господ рече,
И своју крепост добија од њега.
Пустаре жарке пространога света
Он орошава животворном водом
Да палма расте и маслина цвета
Под вечно плавим и звезданим сводом.
Господ је мене дигао из праха,
Из царства ноћи у св... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8 | 113 | 1 |
20871 | Зона Замфирова/9 | Глава девета
''Она је пуна бурних сцена и крупних речи. У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи.” ''
Бата-Таско је одржао реч. Распитивао је и прокљувио све, сад је дошао да јави то Јевди, Маниној мајци. Све што је сазнао он јој је савесно и тачно реф... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/9 | 3,400 | 1 |
20912 | Позив на јуначку забаву | ;Војислав Илић
Беше негда златно доба,
Кад с престола чиста злата
Цареваше златна слога
Измеђ' Срба и Хрвата.
Љубили се преци наши
И крепили љубав своју
И у послу, и при чаши,
И у миру, и у боју.
Са клобука мртвих њини'
Вило се је густо перје,
А по сурој међедини
Алем-камен и бисерје.
Од исконских древних дана
Оцеви су... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D1%83_%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%83 | 171 | 1 |
20869 | Амор на селу (1893) | ;Војислав Илић
1.
У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете...
Јутро је стајало красно,
И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно.
Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима
Да света недеља свиће и празник доноси њима.
А кравар на посô крену. Ј... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BE%D1%80_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%281893%29 | 4,136 | 1 |
20916 | (Службено, у Београду) | ;Војислав Илић
Поред осталога за данас ко ново
Покорно Вам јављам да знате и ово:
Наш "добри" Ђура, чиновник журнални,
Отишо је јутрос на збор либерални.
А вратиће се, насигурно зна се,
Код "безобразног" кафеџије Васе.
Још синоћ је целу изузео плату,
А већ данас виси Рибарцу о врату.
Учтиво Вам јављам да и ово знате,
Т... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%BE%2C_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83%29 | 75 | 1 |
20917 | Беседа румунском краљу | ;Војислав Илић
Преда те ступам, усправљен ко даска
Да и ја викнем једно сетреаска!
Ал' само тако како Максим уме -
Да га ни Србин, ни Влах не разуме.
А реч, што рекли, ''аста еста буна''
Поштена, часна и поуке пуна:
Твој народ штујем, мада страст имаде
У седам дана да шест дана краде,
А седмог дана учи своје млађе
Како... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D1%83 | 119 | 1 |
20921 | Окружница члановима Књижевно-уметничке заједнице | ;Војислав Илић
Јавља се сваком (ко и за то пита):
Манојло ноћас своју драму чита
А говориће Др. Миленко Весник
Философ, правник и помало песник. -
За улазак се стрпељивост "иска"
Дођите, дакле, коме петља стиска.
''Председник''''почетком 1893.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 38 | 1 |
20922 | 2. Вино и љубав | ;Војислав Илић
Уз дубок пехар рујна вина
Кличемо сви у један глас:
Да живи Лаза и Ирина!
И бујна младост око нас!
Чиста је вода за говече,
А рујно вино пијемо ми...
Певајмо, пијмо свако вече
Ирино, Лазо и Зизи!
''28. јануар 1893.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/2._%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%B8_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2 | 43 | 1 |
20923 | 3. После туге | ;Војислав Илић
После туге, после мука,
Што кроз мрачни муче сан,
У спасења ведри дан
Одводи нас судбе рука -
Па нам пружа, пуну миља,
Златну купу изобиља.
Пијмо из ње, док опусти,
Јер смрт стоји иза нас,
Припремљена сваки час,
Да нам купу тргне с усти -
И пијући, да нам рече:
Добро вече! Добро вече!
''28. јануара 1893.... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/3._%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B5 | 58 | 1 |
20926 | * * * (Хтедох да певам Кадма и дела Атрида мужа) | ;Војислав Илић
Хтедох да певам Кадма и дела Атрида мужа
У песми и у свирки
Но звуци јекнуше јасно премилу и њежну химну
Јероту и Китирки.
Ја звучну измених лиру... И с мојих усана тада
Оживе о њима прича.
Јерот се на прсте пропе и шану с осмехом мени:
"Не ваља, љубезни чича".
''Београд, 16. априла 1893.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%A5%D1%82%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%85_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BC_%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B6%D0%B0%29 | 57 | 1 |
20924 | 4. * * * (Сладак је живот, чаробан и мио) | ;Војислав Илић
Сладак је живот, чаробан и мио,
Сладак је живот, ма и тужан био.
И туга људска има своје дражи,
Клонулу душу она ипак снажи.
И сунце сјајно својим путем тече,
Јутро нам враћа, што нам узме вече,
Будала само грози се од ноћи,
Јер смета с ума да дан мора доћи.
''28. јануара 1893.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/4._%2A_%2A_%2A_%28%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BA_%D1%98%D0%B5_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%2C_%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BE%29 | 56 | 1 |
20925 | 5. Глумици Н | ;Војислав Илић
Слава теби, о небесно дете,
Свештеницо Талијина храма!
Венац славе Талија ти плете
И под небо уздиже те сама
Где бесмртни вечни живот трају,
У небесном неугасном рају.
Вечна слава тебе чека тамо,
И награда за болове твоје;
А ми смртни дивимо се само,
И захвале казујемо своје:
Да ти спомен кроз времена бл... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/5._%D0%93%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%9D | 64 | 1 |
20933 | Књазу Александру Николајевићу Галицину | ;Петар II Петровић Његош
Добродјетељ дар је велик, зна се,
чиста, сјајна, па и беспорочна,
своиствена великим људима.
С њом се диче главе и умови
и питају благородне душе;
с њом се ратај, ка цар, дичит може;
без ње с'престол и порфира мрачи
ка дворови тавнога Ереба.
Ти се са њом дичиш и поносиш,
о, велики духом Галицин... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B7%D1%83_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%83_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D1%83 | 119 | 0.992 |
20934 | Степану Дмитријевићу Нечајеву Оберпрокурору Свјатјејшаго Синода | ;Петар II Петровић Његош
Друже људства и истине праве
и науке љубитељу здраве,
добрим дјелма сијајуће срце,
дично умом, характером лице,
Нечајеве, главо многознатна,
славе рода љубимче познатна,
тврди ступе цркве прађедовске,
важни к дјелма ползе отачаске,
вјерни сине цара господара,
пуна душо особитог дара,
заштитниче... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%9D%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83_%D0%9E%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%83_%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%98%D0%B5%D1... | 74 | 0.986 |
20940 | Шпанска посла | ;Војислав Илић
Мир је над Алахамбром
Спава сва натура
Спава замак Памбра,
И Естрамадура -
Спава и Родрига,
Сунце моје јасно,
Само поток шуми
У самоћи гласно.
Дајте ми гитару,
Радост овог света,
Мамузе и гиитар
И пар кастањета.
Гитаром ћу своју
Успавати бригу;
Ал' њом ћу да будим
Заспалу Родригу.
Пробуди л' се стража...... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0 | 77 | 1 |
20931 | „Одјекуј ми гласе, свиро“ | ;Петар II Петровић Његош
''Шта ћеш мају плести в'јенац
кад му га је сплео творац?''
Одјекуј ми гласе, свиро,
душевна ми сад пој, лиро!
Попуш'т синцир, ума рапство
душом грлит славе царство!
Појмо слави вјечно срцем,
наша с' правда јави лицем;
ти бјеж', варвар, с св'јета брже,
Славјан мача на те трже.
Свиј с', невехли в... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%9E%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83%D1%98_%D0%BC%D0%B8_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B5%2C_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%BE%E2%80%9C | 202 | 0.995 |
20941 | (Уз слику краља Александра I) | ;Војислав Илић
У грмљавини од топова
ко бајни је нико цвет,
Кад је борба Србинова,
задивила цео свет.
Кад свиташе зора рана
Са крвавих јатагана
Њега, радост који дели,
Чувао је српски бог;
Нијао га оро бели
Као младог орла свог.
И дарово, као сина,
Са гранчицом нежна крина;
И с тим крином он се диже
На предака сјајни т... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A3%D0%B7_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_I%29 | 131 | 1 |
20938 | Ода султану турскоме | ;Петар II Петровић Његош
Сунце сјајно јеси над сунцима,
које гријеш свијема Турцима!
Глава ти се мимо луне пружа,
сабл.а ти је трипут од ње дужа!
Светац чисте вјере тобом дише,
перо ти је од тополе више,
око њега челенке и гране,
те се с њима Турци од зла бране!
Теб' сви краљи што орлу пилићи
јал' соколу гадни грмушићи... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5 | 134 | 0.993 |
20936 | „Дуну вјетар јаки пут Русије“ | ;Петар II Петровић Његош
''Ко оће превеће,''''изгуби и вреће.''
Дуну вјетар јаки пут Русије,
над Москвом се у дим крсташ вије;
са престола орај искочио,
умало га пламен не сватио!
Него чуда ево да се прича:
ко ишћера орла Павловича?
Соко итри на њег' не удари,
а за змаја одавна не мари,
већ се кокот дига од Франције,
з... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%94%D1%83%D0%BD%D1%83_%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%83%D1%82_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%E2%80%9C | 188 | 0.995 |
20932 | Ода на дан рођења насљедника рускога престола Цесаревича Великога Књаза Александра Николајевића | ;Петар II Петровић Његош
Што се сјевер, св'јету страшни,
у лучама сјајног сунца
оно саде обукао?
Јал' се сунце обратило
с друге стране течност чинит,
и природа закон вјечни
тако страшно нарушила?
Јал' су мора ледом скрита
и планине свег сјевера
у св'јетлећа клупка бистра
окренуле с' и провргле?
Гле чудеса што се ради!
... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%99%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A6%D0%B5%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8... | 318 | 0.997 |
20935 | „Нево р’јеко, огледало људства“ | ;Петар II Петровић Његош
''Ти ћеш тећи у океан славе''''док се мудре на те круне главе''
Нево р'јеко, огледало људства,
славом ти си извор огласила
виш' но Дунај, Нил и Ефрат древни.
Красно ли си отсвуд накићена
с храмовима подигнутим творцу,
царским дворма и другим зданијам'.
Брегове си осула бисером -
просвјештењем, ... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D1%80%E2%80%99%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%2C_%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%E2%80%9C | 258 | 0.996 |
20946 | * * * (Под копитом бесна хата одјекнуше поља родна) | ;Војислав Илић
Под копитом бесна хата одјекнуше поља родна
И у огањ огрезоше мирно село, њива плодна.
Скромни ратар дом напусти и бритка се лати мача,
Да одбије бујне чете варварина - освајача.
Место рада и спокојства убиство се диже тада,
И у тврди крвав престо на пољима Делиграда.
Опустеше цветне равни, затутњаше брд... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BC_%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BD%D1%83%D1%88%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0_%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%29 | 224 | 1 |
20951 | Баш Албаба | ;Војислав Илић
У Мемфису, у Мисиру,
Живео је сед и стар,
У спокојству и у миру -
Баш Албаба мудри цар.
Он је имо дивну ћерку,
А ког ће му к (врага) син!
Дивну ћерку, мудру Зверку
Нежну као бели крин.
Где ј' љубави, нема свести,
А коњушар млад и јак,
Једног дана он јој смести
Ах! до м... смести чак.
Ти би можда краја хт... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%88_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B0 | 83 | 1 |
20939 | Србин Србима на части захваљује | ;Петар II Петровић Његош
Како одох из слободних горах,
мишљах у њих Српство оставити,
а међ' туђим уљести народом,
ком обичај ни језика не знам:
вјера друга, царство, миса друга;
мишљах презрен ка и крвник бити
ради вјере - свијета неслоге.
Но ја сасвим другојаче нађем:
бих дочекан у Котору красно
у српскојзи кући Лумб... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%99%D1%83%D1%98%D0%B5 | 380 | 0.997 |
20930 | Ода на дан рођења сверусијског Императора Николаја Првога | ;Петар II Петровић Његош
Славенство, штоно јеси
од постања славно, дично,
дај с олтара срце, душе
жертве чисте и искрене;
нек ти управ дим срдечја
иде к небу и к престолу
небодршца, всјех владике'
Данас ти је дан рођења
Николаја, твога Марса,
твог Олимпа цара права.
Дан рођења пој његова,
скачи увис, торжествуји,
пој у... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B2... | 541 | 0.998 |
20929 | Црногорац к свемогућем Богу | ;Петар II Петровић Његош
О ти бићем бесконачни
без почетка и без краја!
Почетак си сам основа
и крај свега у тебе је.
Ти, дубино неизмјерна,
ти, висото недолећна,
ти си сјајност своју скрио
млогостручним покривалом
величанства и пространства,
те се не даш да те види
око душе најумније,
нит' ум себе вообрази,
но тек поч... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86_%D0%BA_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BC_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D1%83 | 687 | 0.999 |
20942 | Лажни цар Шћепан Мали | ;Петар II Петровић Његош
Дјејствије прво
Дјејствије другo
Дјејствије трећe
Дјејствије четвртo
Дјејствије петo
1 Предговор
Шћепан Мали био је лажа и скитница, али је знамениту епоху у Црној Гори и у околини учинио именујући се рускијем царем. Његов живот још нико описао није, јербо се само у преданијама главна ствар сад... | [
"Петар II Петровић Његош",
"Лажни цар Шћепан Мали"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8 | 630 | 0.995 |
20956 | Ноћ скупља вијека | Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече
испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,
сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,
те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.
Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,
под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;
на грм славуј усамљени армоничку пј... | [
"Српска љубавна поезија",
"Љубавна поезија",
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0 | 539 | 1 |
20937 | Заробљен Црногорац од виле | ;Петар II Петровић Његош
Једну вече, ка обично чобан,
заспим под лист и осјенку букве,
више тора 6'јелијех овацах.
Код мен' близу нигђе никог нема
до друг вјерни шарка шестопетка
с двије мале и с дугачким ножем.
Њу покрај се, и пружим се лећи.
Дуго лежах, ал' заспат не могу.
Мислим: што је? На крајину нисам
да ми несан... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86_%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5 | 1,578 | 0.999 |
20968 | Слободијада/7 | Петар II Петровић Његош
Бој пиперски с Топал-Осман,
Скадра пашом и везиром,
у витешка брдска срца
из просуте крви заче
име славе бојеносне
и свободе људству драге.
Сташе брдски витезови
преко Турске пролећати,
састављат се с Гором Црном,
са њом братску свезу тврдит
како ће се тужни бранит
од огњена змаја Турске.
Свеза ... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/7 | 764 | 0.999 |
20965 | Слободијада/4 | Петар II Петровић Његош
Тек витешке херцеговске
и босанске бјеху мајке,
дичне сестре и љубовце
јаук гласа уставиле,
и од суза жалоснијех
своја лица осушиле;
тек бијаху мало, тужне,
господаре и синове,
врсну браћу и сроднике
нарицати оставиле;
већ кадуне бјеху често
проклињати прекинуле
крјепку мишцу Црногорца,
која њим... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/4 | 1,188 | 0.999 |
20967 | Слободијада/6 | Петар II Петровић Његош
Звук пламена оружија
и побједах хвале јасне,
којијема непрестано
црногорско знатно име
на све стране грмијаше,
и пиперски мач крвави
из ножнице тристаљетње
хитро нагна истргнути
и гола га показати
против трона Византије.
Врела турске крви хитро
од његова остра врха
многовидна потекоше
око града ... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/6 | 1,185 | 0.999 |
20964 | Слободијада/3 | Петар II Петровић Његош
Бешчовјечна дјела мрска
Думан-паше Ћуприлића
и невина крв ђетињска
коју Турство безрасудно
на приморска поља просу
срце, душу Црногорца
раздражише, увредише.
Поче права крв ђетињска
по држави турској викат,
и на освет дозивати
црногорску храбру мишцу
и потомке неутрудне
Немезисе, дјелом страшне;... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/3 | 1,366 | 0.999 |
20958 | Чардак Алексића | ;Петар II Петровић Његош
Љуто цвили Ченгићу Дед-ага
уз кољено мостарског везира:
"Хај, помагај, драги господаре,
од Ускоках, турскијех крвниках;
они су нам очи извадили,
они баба посјекоше мога,
око њега седамдесет агах,
све јунака и господичића
од све Босне и Херцеговине.
Бољи бјеше Ченгић Смаил-ага
са његово триста т... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BA_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 1,749 | 0.999 |
20972 | Огледало српско | ;Петар II Петровић Његош
Синови Обилића
Петар Бошковић
Синови Обилића
Пропјевала у планину славја,
припијева до три побратима,
три јунака од Горице Црне,
а од Цуцах Томановић Никца,
од Његушах Тома Жутковића,
кнеза Станка од села Предиша:
"3ло вам јутро, сва три побратима,
јево на вас силе и Тураках,
листом Босна и Хер... | [
"Огледало српско",
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE | 786 | 0.999 |
20978 | Лијек јарости турске/2 | ;Петар II Петровић Његош
1 Вук пријатељ овчи
Бијела је покликнула вила
сврх Пустога Лисца високога;
кличе млада Омутић-паланги
по имену Беровића Марка:
"Зло ти јутро код овацах, Марко!
У зо час си укротио овце
по паланци и турском ћенару!
Жалбе су се на тебе дигнуле,
оће тебе ударити Турци,
Херцеговци крвави јунаци,
од... | [
"Лијек јарости турске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA_%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5/2 | 422 | 0.998 |
20975 | Лијек јарости турске | ;Петар II Петровић Његош
Пјесна за Вида и Мирчету
Ударац на Мартиниће
Вук пријатељ овчи
Нахије
1 Пјесна за Вида и Мирчету, како су скупили чету и узели топ с Спужа
Вино пили двије четобаше,
четобаша Видо и Мирчета,
на обали Зете гласовите
у Пажиће, село поносито,
на високу кулу Агичину,
баш Агице, кнеза од Пажићах.
Вин... | [
"Петар II Петровић Његош",
"Лијек јарости турске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA_%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5 | 727 | 0.999 |
20910 | Житије Светог Симеона | О НАСЛЕЂУ СВЕТОГ МАНАСТИРА ОВОГ ПРЕПОДОБНИМ ОЦЕМ НАШИМ и КТИТОРОМ ГОСПОДИНОМ СИМЕОНОМ И О ЖИТИЈУ ЊЕГОВОМ КАКВО БИ ПРЕД БОГОМ И ЉУДИМА
Oче, благослови!
Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше — ловишта зверова беху. Дошавши, пак, у лов господин наш и самодржац, владар све Српске земље, Стефан Немања... | [
"Свети Сава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0 | 5,910 | 0.999 |
20980 | Лијек јарости турске/3 | ;Петар II Петровић Његош
1 Нахије
Црне Горе крајино и крило,
родом сваким Италијо српска!
Њиво златна и ливадо цв'јетна
и вјерношћу постојано гн'јездо!
Црно срце душманину даваш,
а оџбини киту и похвалу!
*
Расти, цв'јете, дивото јуначка
и похвало оца Горе Црне,
еј витештва излежало право,
чврста вјером, постојана дјело... | [
"Лијек јарости турске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA_%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5/3 | 165 | 0.994 |
20966 | Слободијада/5 | Петар II Петровић Његош
После много побиједах
које мишца црногорска
на различна мјеста знатна
доби крвљу и уграби
од синовах Цариграда,
већ бијесне турске војске
бјеху водит престануле
силни паше и везири
на области црногорске;
бјеше рука хитра српска
бедем тврди, непроходни
од турскијех кости дигла
међ' свободном Горо... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/5 | 2,188 | 1 |
20974 | Огледало српско/1 | ;Петар II Петровић Његош
Синови Обилића
Петар Бошковић
Петар Бошковић
Паде паша с војском на Дољане,
на Дољане више Подгорице;
ђе пануо шатор разапео,
под шатором ноге прекрстио
и дугачки чибук запалио.
Отлен паша књигу накитио,
а посла је у село Виниће,
у Виниће у Бјелопавлиће,
а на руке војеводи Раду:
"Чујеш мене, од... | [
"Огледало српско"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE/1 | 1,195 | 0.999 |
20976 | Лијек јарости турске/1 | ;Петар II Петровић Његош
1 Ударац на Мартиниће
Полећело тридест гаврановах,
гологлави, сломјенијех крилах,
од ћенара и турске крајине,
Подгорице, Спужа и Жабљака.
То не били, кажу, гавранови,
већ тридесет од крајине агах.
Прелећеше Зету и Цијевну,
пребродише Блато и Бојану,
пролећеше од града капијом,
доклен на град Ск... | [
"Лијек јарости турске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA_%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5/1 | 938 | 0.999 |
20961 | Слободијада/1 | Петар II Петровић Његош
О висока неба кћери,
којом вјечност види човјек,
која ув'јек свезу храниш
међу малим чојка умом
и високим неба духом,
распусти ми крила умна
да с' у ове стихе моје
види дара вишњег сила,
величаство душе твоје.
Дај ми пјеват славна дјела
отачаства бранитељах,
њих јунаштва казат фална
од нестања с... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/1 | 3,039 | 1 |
20957 | Кула Ђуришића | ;Петар II Петровић Његош
Књигу пише скадарски везире,
а шаље је у Стамболу граду
а на руке цару господару:
"Султан-царе, драги господаре,
Гору Црну мука притиснула:
погибе јој жито у долини
погибе јој стадо у планини;
узвија се народ у горама,
ништа не зна шта хоће да ради.
Но отвори благо из ризнице,
а отвори жито из ... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 2,878 | 1 |
20962 | Слободијада/2 | Петар II Петровић Његош
У вријеме оно исто
када султан Ахмет горди
глас побједе очекаше,
и кад мрске Меке жреце
бјеше звати наредио
да он с њима уједначке
даје жертве богомрске
на олтару поганоме
Абдолаха и Амене
човјечества гнусну сину,
за побједу коју мњаше
да ће турска непобједна
одржати многа војска
над блеснувшом ... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/2 | 3,503 | 1 |
20954 | Лажни цар Шћепан Мали/5 | Петар II Петровић Његош
ЈАВЛЕНИЈЕ ПРВО
''У СКАДАР У СОБИ МЕХМЕТ-ПАШИНОЈ''
КАРАМАН-ПАША ДУКАЂИНСКИ
Алаха ми и његове браде,
баш нам капе лете око главе.
По четири луле издимисмо,
а по осам кафах окидосмо,
да ријечи једне не пискосмо;
досадно је упусто брбљање,
али ни ту добра посла није
кад се смрзне језик у вилице.
МУЛ... | [
"Лажни цар Шћепан Мали"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8/5 | 3,440 | 1 |
20970 | Слободијада/9 | Петар II Петровић Његош
Змај Стамбола бјеше љути
већ огњене варовнице
пуштавати уставио
пут гњијезда Србах мала,
и делије Босне нагле
бјеху танке српске шарке
умудриле, разабрале
да бијесни сваког года
не јурише истр'јебити
дичне горе српско племе.
Ал' витештву судба неба
вјечито је одсудила
да без посла витешкога
дан ... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/9 | 3,252 | 1 |
20981 | Зона Замфирова/8 | Глава осма
''У њој је један, за Мана врло пријатан, извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.''
Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Ма... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/8 | 3,289 | 1 |
20986 | Зона Замфирова/4 | Глава четврта
''У њој је испричано једно фамилијарно веће на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или, још боље, девојака од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор Мане кујунџија.''
Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. Сваки ча... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/4 | 1,642 | 1 |
20983 | Зона Замфирова/7 | Глава седма
''У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.''
Али сада, у оно време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/7 | 3,205 | 0.999 |
20992 | Лимунација на селу | Глава прва
Глава друга
Глава трећа
Глава четврта
Глава пета
Глава шеста
Глава седма
Глава осма
Глава девета
Глава десета
Глава једанаеста
Глава дванаест
Глава тринаеста
Глава четрнаеста
Глава петнаеста
Глава шеснаеста
Глава седамнаеста
Глава последња | [
"Стеван Сремац",
"Лимунација на селу"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83 | 36 | 1 |
20990 | Поп Ћира и поп Спира | Глава прва
Глава друга
Глава трећа
Глава четврта
Глава пета
Глава шеста
Глава седма
Глава осма
Глава девета
Глава десета
Глава једанаеста
Глава дванаеста
Глава тринаеста
Глава четрнаеста
Глава петнаеста
Глава шеснаеста
Глава седамнаеста
Глава осамнаеста
Глава деветнаеста
Глава двадесета
Глава двадесетпрва
Глава двадесе... | [
"Поп Ћира и поп Спира",
"Стеван Сремац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF_%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BF_%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0 | 54 | 1 |
20984 | Зона Замфирова/6 | Глава шеста
''У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања дојакашњих пет глава, напослетку долази и натрпава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.''
Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по о... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/6 | 3,720 | 1 |
20969 | Слободијада/8 | Петар II Петровић Његош
Кад безумни, ненасити
са тирјанском руком владац
мањи народ и нејачи
покорити себ' не може,
нит' га свезат у несносни
и тирјански синџир његов,
онда себе пред свијетом
са порфиром пријеварном
он покрије и одије;
тобож оће са том лажом
да свијету каже свему
е он оно и презире
ка маленкост једва в... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/8 | 4,653 | 1 |
20971 | Слободијада/10 | Петар II Петровић Његош
О богиње пјеснопјења,
Аполона подручнице,
којих луче свјетлосјајне
на глас лире често теку,
сјајну зраку барем малу
у мој ума храм претавни
отправите и бјесните,
да његово представљење
не обија по мрачности,
ка крилата хитра тица
кад без очих, вјечним мраком,
лети тражећ' непрестано
виђет сјајно... | [
"Слободијада"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0/10 | 4,779 | 1 |
20988 | Зона Замфирова/2 | Глава друга
''У њој је опис Манасија кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је — иако ова приповетка не носи његово име као наслов — ипак некако главни јунак ове приповетке.''
А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кују... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/2 | 1,428 | 1 |
20985 | Зона Замфирова/5 | Глава пета
''Она је управо као нека епизода. Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина... Све ово мора... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/5 | 3,504 | 1 |
20987 | Зона Замфирова/3 | Глава трећа
Она је помало и наставак главе друге. У њој је gаље испричан један моралан удар који је задесио Мана — заједно с последицама његовим. У овој глави је, даље, и решење фамилијарног већа које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.
Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била ве... | [
"Зона Замфирова"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0/3 | 2,702 | 1 |
20944 | Лажни цар Шћепан Мали/2 | Петар II Петровић Његош
ЈАВЛЕНИЈЕ ПРВО
НА ЧЕВО
''Под шатором Беглербега румели-валиса.''''Црногорцима нестаде фишека; шаљу три посланика Турцима у околу на Чево да ако би како хитрином вратили Турке натраг. А посланици су по имену: игуман Теодосија Мркојевић, прото Јован Аврамовић Бјелица и Лазар Богдановић Његуш. Игум... | [
"Лажни цар Шћепан Мали"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8/2 | 5,518 | 1 |
20945 | Лажни цар Шћепан Мали/3 | Петар II Петровић Његош
ЈАВЛЕНИЈЕ ПРВО
НА ЦЕТИЊУ
''По разбићу Тураках патријарх пећки, владика Сава, владика Арсеније и игуман Теодосија послије службе божје чине
благодареније богу за побједу над Турцима. Излазе међу народом, који непрестано са сваке стране врви к Цетињу, благословјају народ.''
ВЛАДИКА САВА ''(к народ... | [
"Лажни цар Шћепан Мали"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8/3 | 5,458 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.