id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
20669 | Химна слободи | О лијепа, о драга, о слатка слободо,
дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô,
узроче истини од наше све славе,
уресу једини од ове Дубраве,
сва сребра, сва злата, сви људcки животи
не могу бит плата твôј чистој љепоти! | [
"Српске химне",
"Иван Гундулић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8 | 42 | 1 |
20651 | Zec tjeran od hrta, po poljih jur biže | Zec tjeran od hrta, po poljih jur biže
Zec tjeran od hrta, po poljih jur biže,
često se obrta jeda ga hrt stiže.
Ja se tač ozirem, prid vilom kad budu,
a željom umirem, kom je se izbudu;
zašto me nje lice ljuveno ucvili,
jakino grlice kad sokol razdili.
Mlados se i vrime u željah istraja
slideći nje ime i ljepos od raj... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Zec_tjeran_od_hrta%2C_po_poljih_jur_bi%C5%BEe | 136 | 0 |
20650 | Sve odkle grem dresel, vapije razbor moj | Sve odkle grem dresel, vapije razbor moj
Sve odkle grem dresel, vapije razbor moj:
"Ako ćeš bit vesel, služiti već nemoj."
I toj stah potvrdiv. Ali ti gre Ljubav,
većma se rasrdiv negoli na zvir lav;
skriti se gdi ne vih, a ne bih oružan,
tere se prida nj svih, da mu se dam sužan,
mneći će takoj proć. Ali luk rastegnu
... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Sve_odkle_grem_dresel%2C_vapije_razbor_moj | 141 | 0 |
20652 | Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu | Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu
Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu,
ako mi bit može u milos da priđu;
jer ovo od raja zlamen'je na svitu
koje se potaja jak miris u cvitu.
Svidoči nebesom ovaj vil gizdava
kakvim je čudesom uresna njih slava;
mani sja u gizdah, kako cvit u kruni
i mjesec u zvizdah kada se ispuni.
Va... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Svakomu_sve%2C_Bo%C5%BEe%2C_a_meni%2C_%C5%A1to_vi%C4%91u | 132 | 0 |
20644 | Pjesan CII (Saltijer slovinski) | Pjesan CII
''Spomenutjem od privišnje dobrote i bezbrojnijeh milosti koje je s nebesa primio užiže sama sebe na proslavjenje gospodinovo. ''
O me duše sva ljubavi,
daj blagosov stvorcu i bogu ;
sve što imam, sve što mogu
i sve što sam njega slavi
i njegovo pridrazime
uzvišivaj pjesnim ime.
Svemoguću krunu svudi
blagoda... | [
"Игњат Ђурђевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pjesan_CII_%28Saltijer_slovinski%29 | 501 | 0.006 |
20642 | Pjesan CIV (Saltijer slovinski) | Pjesan CIV
Iza duhovnijeh i telesnijeh dobara, kojijem bog inokupno sve ljudi nadariva, i koja je prorok u ove dvije prednje pjesni uljudno proslavio, slazi odi proslavjati osobita dobročinstva iz višnje ruke izbranom narodu izraelskomu dopuštena. Radi česa spomenjuje kako svemogući stvoritelj obeća Abramu, Izaku i Jak... | [
"Игњат Ђурђевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pjesan_CIV_%28Saltijer_slovinski%29 | 959 | 0.005 |
20586 | Дневник једног добровољца/XI | 12 и 13 август.
Шуматовац је сломио и ојадио Турке, али у српском штабу ни на дан саме битке, ни сутрадан 12 августа није се ништа о томе знало. Шта више Черњајев је утврдо очекивао да ће Турци 12 августа обновити своје јурише на Шуматовац, стога је прексиноћ издао наредбе да се сутра, 12 августа, концентрише што је мо... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/XI | 7,240 | 0.991 |
20587 | Дневник једног добровољца/XII | У логору на Пруговцу, 14. авг. у суботу вече, 1876 г.
— Распири ватру, Иване, па онда укрсти наше пушке и набаци одозго овај шињел, те начини мало заветрине, а после ћеш ми упалити ову свећу.
— А што ћe ти свећа?
— Хоћу нешто да пишем.
— Је л' за Чарнојевића?
— Није но за ме.
— Ваљаде писму кући?... му славца, господин... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/XII | 6,353 | 0.988 |
20702 | Сину тисућљетне културе | Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Шт... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%83_%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%9B%D1%99%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5 | 218 | 1 |
20774 | Зорки Коларовићевој | ;Војислав Илић
Крин није бељи од лица твог,
Недра су твоја од снега беља,
За љубав те је саздао бог,
Једина си ми чежња и жеља.
Због тебе ја сам тужан и блед,
Жудим и чезнем за тобом - где си?
Дођи, растури с душе ми лед, -
Буди ми Зора, кô што и јеси.
Само ти име...
''око 1881.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98 | 58 | 1 |
20769 | Пијмо вино ! | ;Никола I Петровић Његош
Пијмо вино, пијмо, пијмо,
животу је близу крај;
кубурлије испалимо,
ми смо млади, наш је мај!
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
Живи роде! Здрав ми буди ...
Здрав ми и ти, брајне, здрав! ...
Накити се док ти људи
мали буду као мрав! ...
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили р... | [
"Никола I Петровић Његош",
"Патриотске песме",
"Књажевина Црна Гора",
"Краљевина Црна Гора"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%BC%D0%BE_%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%21 | 220 | 0.995 |
20732 | Српске школе 1718–1739 0 | Период у аустријске владавине у Србији, у првој половини осамнаестога века (1718—1739 г.), од великог је значаја у историји српске цркве и народа. Но није томе узрок какав реформаторски рад аустријских власти у корист подвлаштеног јој Српског Народа и његове цркве; јер Аустрија не само да није мислила о томе, него се н... | [
"Српске школе 1718–1739"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5_1718%E2%80%931739_0 | 861 | 0.998 |
20734 | Српске школе 1718–1739 1.1 | ПЕРИОД ПРВИ(1718–1726 год.)
Увод. — Историјски подаци уверавају нас, да је и до овога периода у Српском народу, како под турском, тако и под аустријском влашћу, било основних школа, и ако у најпримитивнијем облику. Те школе постојале су, по узору грчком, у епископским резиденцијама, манастирима и при парохијским црквам... | [
"Српске школе 1718–1739"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5_1718%E2%80%931739_1.1 | 883 | 0.986 |
20775 | Свети Сава (Ко удара тако позно у дубини ноћног мира) | ;Војислав Илић
Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затворенoj светогорског манастира?
Већ је прошло тамно вече, и нема се поноћ хвата
„седи оци, калуђери, отворʼте ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, ал‘ одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге –
алʼ је крепка воља моја, што ме но... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%28%D0%9A%D0%BE_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%BE_%D1%83_%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%29 | 211 | 1 |
20776 | Свети Сава (Војислав Илић) | ;Војислав Илић
Над атонским храмом, још у давно време,
подиже се бура усред ноћи неме.
И док мрачним крилом за небо се хвата,
неко живо лупну у храстова врата. -
Игуман се диже. На уласку самом
стајало је момче, увијено тамом.
У његовој руци, што је горе диже,
с упаљена луча рујни пламен лиже.
Дим се вије, мота – и кот... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%28%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 175 | 1 |
20633 | Pjesan XXVII | Pjesan XXVII
Pripovijes izvađena iz Ariosta
Bosanski mladi kraj. Selimir čestiti.
toli drag bijaše i gizdav na sviti.
da ne bi te vile ka može braniti
svo'e srce stravljeno njegove od dobiti.
Nu n'jedna ne steče sred srca stan svoga
neg sama Danica. hći kralja srbskoga:
sam rajski nje ures i dragos nje mnoga
njegov duh... | [
"Игњат Ђурђевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pjesan_XXVII | 2,711 | 0.007 |
20771 | Тамара | Бурни Терек шуми, тече,
:И срдито игра вал,
Па пред собом земљу сече
:Кроз неравни Даријал.
По обали росно цвеће
:Чаролијски вије сплет,
Ал' где орô небу леће,
:Лепши тамо ниче цвет!
Над обалом, небу горе,
:Тамарин се диже двор,
Сваке ноћи, сваке зоре,
:Ту је шала, смеј и збор
Ту се свако жељом слади,
:Да угове само њо... | [
"Михаил Љермонтов",
"Војислав Илић",
"Преводи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 245 | 1 |
20740 | Српске школе 1718–1739 1.3 | ПЕРИОД ПРВИ(1718–1726 год.)
II.Грчка школа у Београду
За турске владе, беше у Београду доста Грка, који су, свакако, и своју школу имали. У ту школу сигурно је ишло и по које српско дете. — Митрополит Мојсије рођен је у Београду, те је лако могуће, да је и сам ишао у грчку школу и у њој научио грчки. А да је грчки знао... | [
"Српске школе 1718–1739"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5_1718%E2%80%931739_1.3 | 1,446 | 0.998 |
20588 | Дневник једног добровољца/XIII | У логору на Пруговцу, 16 августа у недељу, 1876 г.
Да продужим опис јучерање борбе.
Одбијени на првом јуришу,1) ми се станемо спремати за други. Зађемо прикупљати људе расуте по чести. Налазили смо их у гомилицама по З—4, по 5—6. Шћућурили се у зеленом густишу па ћуте. Неко запалио цигару, неко притеже обућу или заглед... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/XIII | 8,814 | 0.991 |
20777 | (Сиво, суморно небо...) | ;Војислав Илић
Сиво, суморно небо... Са старих ограда давно
Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже,
А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже;
Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно,
Без живота је све.
Изгледа као да самрт уморну природу стеже,
И она тихо мре...
А по каљавом друму, погружен у смерној т... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A1%D0%B8%D0%B2%D0%BE%2C_%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE...%29 | 86 | 1 |
20742 | Српске школе 1718–1739 2.1 | ПЕРИОД ДРУГИ(1726–1731 год.)
Увод. — Тек што је дознао митрополит београдски Мојсије Петровић, да је цар аустријски Карло VI. потписао 30. августа 1718. год. диплому, која га проглашује самосталним архиепископом у Србији, — одмах је, већ 1. септембра исте год., обратио се руском цару Петру Великоме за помоћ — у борби с... | [
"Српске школе 1718–1739"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5_1718%E2%80%931739_2.1 | 2,124 | 0.998 |
20778 | (То је било - сећаш ли се?) | ;Војислав Илић
То је било - сећаш ли се? - пре милијун можда лета.
Кад још нигде није било ових људи, овог света.
Ја сам био сам господар од звериња и од тица,
Ти си била, миље моје, моја лепа невестица.
И сада се живо сећам на тихотно једно вече:
Ти почиваш на мом крилу, а ниже нас Гангес тече.
Као стражар тавне ноћи ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A2%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE_-_%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%88_%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%B5%3F%29 | 156 | 1 |
20524 | Милета | Милета
I
Свуд весеље и радост и срећа,
Ветрић шушка око љупка цвећа,
Врело бистро по шљунку жубори,
Тице поју по лиснатој гори,
Пастир песму уз врулу извија,
Да травица стаду боље прија:
Све весело, свако тера своје,
Срце моје, та де ли је твоје?...
Овамо вас, србињске деклице!
Ви сте небу србињском звездице;
Амо и ви,... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0 | 15,249 | 1 |
20781 | (Збогом!... Никада можда нећу) | ;Војислав Илић
Збогом!... Никада можда нећу
Твој мили више чути глас,
Никада неће рука моја,
Грлећи тебе у самоћи,
Расплести твоју густу влас;
Нити ће икад више моћи
Чаробна сенка тавне ноћи
У загрљају наћи нас...
И све то зашто? Ја сам знао:
Туга и радост - све је сан.
И док сам слатки санак снивô,
С гордошћу ја сам о... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%97%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BC%21..._%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D1%83%29 | 92 | 1 |
20779 | (Вече је одавно прошло...) | ;Војислав Илић
Вече је одавно прошло... У шумарцима густим
Безбројних, малених тица звучни је стао хор;
Поноћ је спустила вео. По долинама пустим
Умукô људски збор.
Само Дунаво шуми у мраку и самоћи,
Ил' каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас;
То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи,
И њихов сурови усклик дол... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5_%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE...%29 | 86 | 1 |
20780 | Мојим пријатељима | ;Војислав Илић
1.
Шта ја хоћу? Чему срце жуди?
Ах, та ко би разумети могô...
А жеља је огњевитих много,
Што ми огњем распаљују груди.
Моја душа од детињских дана
Стремила је у бурноме лету
У пределе заношљивих страна,
Неком чудном, непознатам свету,
Где радошћу све живо мирише
И вечитом хармонијом дише.
2.
Сад не жалим... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 152 | 1 |
20782 | Фантазија у ноћи | ;Војислав Илић
Двороги месец над нама се сија,
Језеро плаво пред нама се нија.
Висока трска узнела се горе,
И ситни вали међу њом жуборе.
Шумори трска и жуборе вали,
И тихо трепте колутови мали...
А ја јој причам: ,,Давно, врло давно,
Милијун лета од онда је равно
На месту овом пећина је била,
Од самог стакла, боравишт... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8 | 204 | 1 |
20783 | Исток | ;Војислав Илић
Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете,
На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!
Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета,
Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете
И Гангес вечито шуми,
Носећи свештене вале са даљних индијских гора
У недра сињега мора...
Да, ми смо већ стигли тамо.... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA | 130 | 1 |
20785 | (Под ногама мојим отимљу се вали) | ;Војислав Илић
Под ногама мојим отимљу се вали,
Силан је и страшан њихов бурни лет;
А над мојом главом узнели се ждрали,
Они журно лете у далеки свет
Они журно лете у пределе југа,
Где се цвећем краси постојбина друга.
Обале су пусте и пољане мирне,
А студени ветар лелуја ми влâс...
Тужно шуми трска кад је крилом дирне... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC_%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%99%D1%83_%D1%81%D0%B5_%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%29 | 233 | 1 |
20654 | Србија у миру | БЕСЕДА Др. НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА, ОДРЖАТА НА ЕНГЛЕСКОМ, У КАМБРИЏУ, У НОВОЈ ДВОРНИЦИ ЗА ПРЕДАВАЊА; ПРЕДАВАЊУ ПРЕДСЕДАО ПОДПРЕДСЕДНИК СВЕУЧИЛИШТА.
(Превод са енглеског од М. Ј.)
Мук је најприроднији језик за трагедију. Трагедији Србије није потребан беседник; не треба јој речи да је описују, да је увеличавају. Јер мук, ... | [
"Николај Велимировић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83 | 4,975 | 1 |
20786 | У споменицу пријатељу Сими Ј. Аврамовићу | ;Војислав Илић
Кад протече младост што нас служи сада
И покида живот све жице весеља,
Кад нас борба смори и невоља свлада,
И нестане давно многих пријатеља
Кад јесењи ветар с непогодом дуне,
И тајни се одјек захори у миру,
Знај: то јече моје покидане струне,
То удара прошлост у сребрну лиру.
Васкрсне ли тада наше младо... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%83_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%88._%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83 | 79 | 1 |
20787 | Гласник слободе | ;Војислав Илић
У тврђави београдској стара кула и сад стоји;
Што времена ток суморни у мртвоме миру броји.
Многи борац за слободу, у мукама нечувеним,
Скончао је дане своје под високим кровом њеним.
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала
Јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала.
А с бедема порушених, где кржљава ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B5 | 267 | 1 |
20788 | Љубавна трка | ;Војислав Илић
Стегни жице, о кобзару,
И суморну тугу мани,
Па запевај песму стару
О Љубецком и Океани.
У Лисинског храброг пана
Има блага кô у мору,
Ал' његова кћи Океана
Беше украс целом двору.
Колико је Пољска дуга
На четири своје стране,
Од Њемена па до Буга,
Није било такве пане.
Па како ли бије стрела
Из ручице п... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%BA%D0%B0 | 389 | 1 |
20789 | Мраморни убица | ;Војислав Илић
За време Анџела славног живљаше у древном Риму
Силвије, убоги вајар. Под кровом нужде и јада
Он је трајао дане, непознат и презрен често,
Смрт гладну гонећи мучно заслугом скромнога рада.
Међу светила римска, запојен насладом таштом,
Силвије ступао није са својим издртим плаштом
И својом анђелском тугом.... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 593 | 1 |
20791 | (Kличе весело галеб над плавом пучином мора) | ;Војислав Илић
Кличе весело галеб над плавом пучином мора,
И мирта сладосно шуми под небом жаркога југа
И песма однекуд грмну. Уз удар сребрних струна,
Извесно левента неки поздравља срдачног друга.
''1889.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28K%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B1_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%29 | 32 | 1 |
20735 | Српске школе 1718–1739 1.2 | ПЕРИОД ПРВИ(1718–1726 год.)
I. Српско-словенске основне школе. Школе; школске зграде; учитељи; учитељски помоћници; школски надзорници; ученици; метод и средства наставе у школи и резултати
Школе. — Потребу добро уређених школа, давно већ пре овога периода, осећали су наши преци и према приликама времена трудили се, да... | [
"Српске школе 1718–1739"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5_1718%E2%80%931739_1.2 | 5,476 | 0.999 |
20695 | Бој на Куманову | БОЈ НА КУМАНОВУ
(10. и 11. октобра 1912.)
(23. и 24. октобра 1912.)
Боже мили, на дару ти хвала,
Кличе вила с Авале планине,
Па дозива своје посестриме:
Са Балкана вилу Загоркињу,
Са Ловћена вилу Равијојлу,
И с Олимпа вилу Приморкињу,
Па је њима вила бесједила:
„Ево има пет стотин' година
„Како смо ми Балкан изгубили,
... | [
"Јован В. Маговчевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83 | 1,822 | 1 |
20796 | Реалиста | ;Војислав Илић
Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком,
И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио,
А тајно је за комшиком неутешне сузе лио.
Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца,
Идол му се испросио за некаквог богословца.
И анђео његов тако попадија одсад би... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 | 100 | 1 |
20794 | Љубавна прича о Дону Нунецу и Дона Клари | ;Војислав Илић
У Севиљи цвета ружа,
Удовица дона Клара,
А ту ружу жарко љуби
Дон Нунец од Алкантара.
Дон Нунец је млад хидалго
С мамузама и гитаром;
А волô је нежну дону
Свим млађаним својим жаром.
И на дану и у ноћи,
Он о њојзи само снива;
Он је зове тако нежно,
Ал' она се не одзива.
Већ две ноћи како пева
Дон Нунец о... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0_%D0%BE_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D1%83_%D0%9D%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%83_%D0%B8_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8 | 344 | 1 |
20798 | Србин у Рају | ;Војислав Илић
Умре један Србин, не зна се од чега,
Али Господ прими у насеља њега,
И рече му Господ: „О љубазни сине!
Доспео си, ево, у рајске висине.
Ево овде има блага свакојака,
И учених људи, и добрих јунака.
Нек те, дакле, брига и туга не гуши,
Но слободно ишти што ти драго души.“
А Србин ће њему: „О Господе јаки... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD_%D1%83_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D1%83 | 109 | 1 |
20803 | Милану Савићу | ;Војислав Илић
Честитам ти Ново лето,
На које сам жељно чекô
Иако је осми прошô
Иако ми ниси рекô:
„3богом остај!“ кад си пошô.
Не знам како живиш тамо,
И да л' ти се свиди место?
Овамо се „ждере“ само
Пола плате крчми дамо,
А женскама оно ресто.
(То још могу, хвала богу!
Око флаша, око ногу...)
Је л' пријатно небо оно... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83 | 102 | 1 |
20793 | Плач Афродите над Адонидом | ;Војислав Илић
О звезде на висини.
Чујете л' моју тугу?
Ја плачем у тишини...
О Ехо, по даљини,
Поклони гласак другу,
Што блед и мртав лежи
У суморној долини.
Кô кедар оборени,
Кô цветак миришљави,
Он ћути... Тешко мени!
Његове бујне косе
Несташни ветри носе.
А руке, што су сретно
С дивљим се вепром биле,
Без моћи и бе... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%87_%D0%90%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BC | 302 | 1 |
20797 | Елегија једне залутале депеше | ;Војислав Илић
Грозно је и страшно, муке ме је стала,
Десила се са мном грешка једна мала,
Те тумарах дуго без правца и пута,
Кô што грешна душа по вечности лута.
У мени је неко депеширô другу
И на смртни случај изјавио тугу.
Било нас је доста - душа ми се тресе!
Те чиновник тако побрка адресе.
И несрећа моја тог се ча... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%B5 | 220 | 1 |
20795 | Пећина на Руднику | ;Војислав Илић
Трипут црни гавран загракта и прну
Над мрачним кулама Островице града...
А деспота Лазар подиже се тада,
Мрачан поглед баци у даљину црну.
Суморно грактање као крик се хори
И губи се нагло у неме даљине,
Нити поток шуми, нит листак шумори,
Почивају мирно рудничке планине
Ал' његову душу црна слутња пара,... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 560 | 1 |
20800 | Два песника | ;Војислав Илић
Два песника сретоше се на дверима божјег раја,
И како се сусретоше, подиже се силна граја,
Свадили се око тога и хтели се чак и тући:
Ко је од ког заслужнији и ко треба први ући?
Бог је чуо њину вику, па не знајућ шта је тамо,
Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо,
Неки тутањ чујем оздо и паклену... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 315 | 1 |
20804 | Телеграми | ;Војислав Илић
''Академији наука''''Париз''
Геније људскога рода,
Наш Богдан Поповић млади,
Јавите, је ли већ стигô
И шта међ вама ради?
'„Брка“''
''Брци''
''Београд''
Богдан је још јуче стигô,
И јављамо вам ово:
У част је његову Ренан
Држао поздравно слово.
Париз је окићен сјајно,
Заставе свуда се дижу,
А депутати раз... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8 | 108 | 1 |
20790 | Опсада Бенаре | ;Војислав Илић
1.
Три бурна минуше векâ откако у љутом боју
Падоше синови Буде, бранећи науку своју.
Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу,
Они су примали самрт од ножа Браминих слугу.
Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела,
А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела
И на долини страшној где пропас... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5 | 1,221 | 1 |
20799 | Пријатељу (Војислав Илић) | ;Војислав Илић
1.
Да суморне мисли и тугу одстраним,
Хоћу, драги друже, с тобом да диваним.
Згода ми се дала да те, путем овим,
Као дивљу зверку или зеца ловим.
Бадава се молиш... са песмама својим...
Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим.
2.
Већ је прошла зима и пролеће влада,
На престолу седи плавоока Лада
Природа ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%83_%28%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 411 | 1 |
20805 | Маскембал на Руднику | ;Војислав Илић
И код нас овамо маскенбал се гради,
Позвати су стари, позвати су млади
И одбор је склопљен. И већ ових дана
Позваћемо госте и са других страна.
Председник одбора о свему се стара,
Јер је он одређен да представља цара:
Имаће на грудма орден златног руна,
Али му на глави неће бити круна
Него, место круне, ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D0%BB_%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 202 | 1 |
20806 | Грађанска врлина | ;Војислав Илић
Строг и узвишен преда ме је стао,
Оружан мачем и гранчицом крина...
Ах, познајем га, и пре сам га знао,
Са светла ума, правде и врлина.
Сталан кô стена, мудар као змија,
Он чува народ и брани слободу,
Чело му ведро, а поглед му сија
Кô јасна звезда на небеском своду
Он тиранина мачем повргава,
Он белим к... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 302 | 1 |
20810 | (Са погледом угашеним) | ;Војислав Илић
Са погледом угашеним,
С прекрштеним рукама,
На мртвачком одру своме
Лежао сам међ вама.
Ви сте моје бледо лице
Росним венцем обвили,
И о мојим боловима
Са уздахом зборили.
Ја сам слушô речи ваше
С њиним слатким отровом,
И горко сам насмејô се
Под мртвачким покровом.
''Карантин на Зибефчу, 1893.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A1%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%29 | 52 | 1 |
20792 | Коринтска Хетера | ;Војислав Илић
Крилата божице моја, хајдемо у доба оно
Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима:
Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми
И седам подножја љуби, нежно се грлећи с њима.
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне,
Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже;
Фркћу уморни коњи и лаке кочије ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 812 | 1 |
20801 | Један монолог младог Слепчевића | ;Војислав Илић
„...Кратка смо вида“
Кошутић
Подне је. Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли. Косу је ђенијално растурио, а за ушима има држаље и перо.
Страшна јулска жега и мори и пали,
Снуждио се листак, не жуборе вали,
И кад ветрић пирне кроз ту жегу љуту,
Врео прах се диже по равноме путу
П... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 458 | 1 |
20802 | Из бележника | 1.
Слободна земљо, по којој се крећем,
Славићу тебе увек, кô и сада,
И твоја поља, окићена цвећем,
Где пасу твоја свилоруна стада.
У теби влада ред и благостање,
Па и твој народ нарави је ретке:
Забава му је - коло И певање,
А занимање - сточарство и сплетке.
Он се у томе извежбô толико,
Да га под сунцем не надмаша ник... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 467 | 1 |
20811 | Муратово тулбе | ;Војислав Илић
У дољи Косова равног, у жару пламене битке,
Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке,
Сад мир мртвачки влада.
Ту данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди,
И једнолику песму извија из снажних груди
Гонећи мршава стада.
Пусто почива Тулбе и над њим орлови круже,
А ветар пољаном душе и густе лелуја ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B1%D0%B5 | 110 | 1 |
20808 | Спомен (Војислав Илић) | ;Војислав Илић
Времена мрког мину вид,
И немир прође војни,
На мирног дома тврди зид
Положен мач је бојни.
И бојне трубе суров глас
Не тресе српске равни,
И с благим миром здрави нас
Оружја успех славни.
И јунско вече спушта мрак,
Копрену немо свија
Трепери звездâ бледи зрак,
И блага ноћ се нија.
Све мирно дише. Рата б... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%28%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 310 | 1 |
20809 | Моме Гарику | ;Војислав Илић
Гариче, мани занос драг,
Силази с твога трона,
Нек дрвен скиптар носи враг
И круну од картона!
Под скромном сенком дома мог
Спокојство леност пружа,
Где мирно дрема мали бог
У жбуну мајских ружа.
Ту бурних жеља силна моћ
Не мори људске груди
Спокојно овде пада ноћ,
Спокојно зора руди.
И ја, кô мирни, доб... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 265 | 1 |
20807 | Оргије | ;Војислав Илић
Немати нимало мира - та то је доиста псећи!
Лало! затвори врата, па слушај шта ћу ти рећи:
Дође ли познаник какав да моју маленкост тражи,
А ти га учтиво прими, па онда овако кажи:
„Господин на дому није, и тек ће увече стићи,
Па, да вам не буде дуго - можете слободно ићи.“
Да, то је доиста мучно! Ко сва... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 665 | 1 |
20812 | (Кад се угаси сунце...) | ;Војислав Илић
Кад се угаси сунце и тама на земљу сађе
И велом звезданим својим покрије бурни град,
И поља, и доле, горе; кад лахор ћарлија слађе
Кроз опустели сâд
Ја сиђем усамљен у ноћ. И речи тајанствене
Са усана мојих тада одгоне сан и смрт;
Духне ненадни вихор и све се иза сна прене,
Оживи цео врт.
И старо, столет... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D1%81%D0%B5_%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5...%29 | 138 | 1 |
20813 | Ниоба | ;Војислав Илић
У хладу жалосних врба, где вале поточић броји,
Сливена од хладног туча Ниоба очајна стоји,
Са беспомоћном тугом руке је клонуле свила
На своја уморна крила.
Трепери жалосно грање над главом Ниобе плачне,
Што тупо преда се гледа, без искре надежде зрачне,
И самрт суморну кличе
И онда кад хладни север опус... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BE%D0%B1%D0%B0 | 140 | 1 |
20816 | (Сува, кржљава крушка...) | ;Војислав Илић
Сува, кржљава крушка, кô црна огромна рука,
Суморно нада мном стоји. И криве њезине гране
Наказно пружене стрше с изразом паклених мука,
Кô да ме последњом снагом од мисли очајних бране.
''јуна 1892.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%B0%2C_%D0%BA%D1%80%D0%B6%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0...%29 | 35 | 1 |
20814 | Вече на броду | ;Војислав Илић
Горе на равном крову, гомила Турака седи
И стари некакав дервиш. Он сетно у жице бије,
Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи
И тама обале крије.
Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје
Као скелети страшни. Крај платна сурваних давно,
Убоги рибари блуде и мреже бацају своје
Кад вече онеми тавно
А бр... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83 | 92 | 1 |
20818 | (Заробљен Прометеј српски) | ;Војислав Илић
Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане
Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час:
Из мрачних долина српских са струна гусала јасних
Зазвони силан глас.
И прилив титанске снаге напрегну његове руке
Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче!
И Титан размахну плећа и тврди, огњени челик
С... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%97%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%98_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%29 | 85 | 1 |
20817 | Бабакај | ;Војислав Илић
Црн, растављен од пољана зрачних,
Ту се Дунав о кланце разбија,
Лаки чун се као перце нија
Изнад стене и провала мрачних.
Наваљене рукама титана,
Древне горе почивају с миром;
Мир је вечни оковао широм
Споменике изумрлих дана.
Ту ступаше у времена стара
Легионар преко мрког стења,
А у дане бурног пресеље... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%98 | 101 | 1 |
20822 | * * * Не зидамо дом камени | ;Војислав Илић
Не зидамо дом камени
Против мрачне непогоде.
Но храм славе и витештва,
Храм витештва и слободе.
Нека муња небо пали,
Олуј шуми по долини
С олујом смо друговали
На Дервену и на Дрини.
Не боји се бурних дана
Коме душом бура леће:
На пољани од мегдана
Као оркан он се креће...
Ти, што читаш ретке ове,
У вите... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%D0%9D%D0%B5_%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8 | 106 | 1 |
20830 | Елегија (1885) | ;Војислав Илић
Престаћу и ја скоро. И са мном, занавек можда,
Спомен љубави тајне зелена покриће трава
И вечни заборав с њоме. На моме спомену суром
Истрвен натпис биће тад.
Но ти, којој сам певô млад,
У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке,
Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке
За покој умрлог знанца? ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%281885%29 | 95 | 1 |
20815 | Запуштени источник | ;Војислав Илић
Разорен источник стоји, окружен високом травом,
И валов, изваљен давно. Из празних камених груди
Не струји бисерки талас у жарке јулијске дане,
Кроз пусте и мирне стране.
Сува кржљава крушка, кô црна огромна рука,
Суморно над њиме стоји. И криве њезине гране,
Наказно пружене горе, кô израз паклених мука,... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 208 | 1 |
20828 | Данаја | ;Војислав Илић
Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби
Са златном, обилном кишом. Но светла младост је прошла,
И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном,
Јер старост већ је дошла.
Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном
И златне нестаде кише,
И громовника с њоме. На олтар љубави твоје
Ни бакар не пада више... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0 | 58 | 1 |
20827 | * * * (Досада, магла и тама...На слаба колена своја) | ;Војислав Илић
Досада, магла и тама... На слаба колена своја
Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком
Додирнух сребрне жице. И лира загрми моја
Очајним и страшним звуком
И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно?
И онај суморни усклик и слатки онај над,
Што у акорду једном, кô тајно некакво звоно,
И сумњи и в... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0%2C_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0...%D0%9D%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%29 | 95 | 1 |
20826 | Химна векова | ;Војислав Илић
Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често
У чудан предео неки. Ту свако казује место
Трагове разорења;
Кипарис зелено тавни и коров шири се само,
И влажни, гробовски ветар океан таласа тамо,
И звижди са хладног стења.
И ја, уморан тешко са даљна некаква пута,
На пусту обалу седам. И тада поред ме... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | 124 | 1 |
20821 | (З*) | ;Војислав Илић
С духовне висине своје ти си ми пружила руке,
Твој говор, анђелски нежан, очара мени слух:
Кô демон, одбачен небом, ја слушах небесне звуке,
И препорођен к теби узлети блудни дух.
И чисте, невине сузе лијући на твоје крило,
Сладости кајања нежног познадох у тај дан.
Ах, ја сам грешио горко. Све што је не... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%97%2A%29 | 165 | 1 |
20829 | Мојој музи | ;Војислав Илић
С небесне висине своје, кô светли ђеније мира,
Ти си ми пружила лиру. И колебљиви дух
Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира
Мој очарани слух.
И препорођен тако, под заставом слободе
Мој дух се глупости смејô на њеном шареном трону
И грубој сокачкој луди, и робу салонске моде,
Нарцису фанфарону.
В... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8 | 145 | 1 |
20831 | У ноћи (За даљна брда бели дан се скрива) | ;Војислав Илић
За даљна брда бели дан се скрива,
И тавне ноћи повија се сен;
Дубрава нема, кô да вечност снива,
Потмуло хуји... У засенак њен
По уској стази ја се будан крећем,
И слушам шумор кроз дубоки мрак,
И гледам земљу, окићену цвећем,
И жудно пијем миришљави зрак.
Преда мном поток вије се и краде
Кô сјајна пруга... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%97%D0%B0_%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%29 | 144 | 1 |
20820 | Елегија на развалинама куле Северове | ;Војислав Илић
Путниче с обала цветних бисерне Ипокрене!
Певај ми песму о тузи,
Песму о болу вечном. Надежде вараху мене,
Обманули ме друзи,
Као блуднице - жене.
Садашњост моја је пуста, кô пуста пећина нека,
И у њој суморно звони мој слаби и празан глас;
Прошлост је протекла моја кô бурна планинска река,
А с њоме радо... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5 | 289 | 1 |
20833 | Стара песма | ;Војислав Илић
То је стара песма коју читам сада,
Мрачна нека туга у песми је тој;
Та ме песма сећа на времена млада,
Прошлост је у њој.
У њојзи је песник о истини певô,
О истини горкој: све је лаж и сан,
Дан љубави рајске, о којој сам сневô,
И слободе дан.
Ах, шта ли сам пута у тихој самоћи
С тајном тугом читô сваки њ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 126 | 1 |
20832 | На Тичару | ;Војислав Илић
На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина,
Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.
Њега муња не удара, нит секира оштра сече,
Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече.
Он je никô поврх гроба удовице неке младе,
Што je cилни јаничари исекоше у комаде.
Међ жбунастим гранчицама, по... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%A2%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%83 | 206 | 0.985 |
20836 | Анђео туге | ;Војислав Илић
Са распуштеном косом, под венцем од љубичица,
Спустивши блеђану главу на звучну, сребрну лиру,
Ја видим небеску слику. Са покиданих жица
Последњи акорд звони.
Божанска нека туга светли се са њеног лица
И она сузе рони.
Анђео то је туге. По дубравама тавним
Њезина чудна песма болно и слатко јечи;
У њојзи ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE_%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B5 | 84 | 1 |
20835 | Циганче | ;Војислав Илић
Безбрижно и мило дете, подигни витице своје...
Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне
И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне,
Веселе око моје.
Додај ми златни пехар. Из твојих очију, лане,
Ја читам страсну повест које се многи још сећа,
Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране,
На... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5 | 118 | 1 |
20837 | Опроштај са Шајкашком | ;Војислав Илић
Равна шајкаша поља, остајте збогом и даље,
Растанка нашег куца последњи, ево, час...
Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље:
Небо нек чува вас!
Ја волим кућице беле са трском покривене,
И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври,
Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене,
И све у санку сп... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BC | 176 | 1 |
20838 | На чарди | ;Војислав Илић
Снажни Арпадов сине, стасити и витешки!
Уморног од бесне трке одјаши хата свог,
И густе заглади брке и пехар подигни тешки,
Силан кô млади бог.
На рудину пусти хата,
Куцнимо се ја и ти;
Још не тутњи са Карпата,
Још пустара твоја спи.
Ђерам се уморно сагô, а орô лагано кружи;
Сунце је на зреник стало и вр... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8 | 94 | 1 |
20839 | (Плашљиво и мило лане) | ;Војислав Илић
Плашљиво и мило лане, остави играчке своје
За жртву свештених пената...
О, ја разумем огањ, што груди загрева твоје,
И страх, који те хвата.
Ја знам шта будна сневаш у тихе, звездане ноћи,
Кад с ока твога бежи детињски, ведри сан,
И чије име с плашњом спомињеш у самоћи,
И зашто с тугом чекаш празнично св... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%29 | 88 | 1 |
20834 | Оморика | ;Војислав Илић
У дубини тавних гора, где широка липа мири,
Усамљена оморика црне своје гране шири.
Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа.
Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа:
Видиш оне развалине на висини мрачних гора?
То су тужни споменици разорених царских двора.
С горком тугом бацајући су... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 227 | 1 |
20841 | Нимфа (Војислав Илић) | ;Војислав Илић
Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана,
И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава;
Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава,
И благи покој влада
У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана,
Живљаше нимфа млада.
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи,
Болно-слађане песме. С румених уса... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%B0_%28%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 91 | 1 |
20840 | Вечита хармонија | ;Војислав Илић
На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом,
Силази Дијана светла. Из своје вечите урне
Безбројне милијарде звездица по небу сипа.
У струји вечитог мира
Мирисни ћарлија лахор под светлим небесним сводом,
Кô Еолова лира.
Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири!
Вечити склад и покој нек блаже нем... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 70 | 1 |
20819 | Клеон и његов ученик | ;Војислав Илић
''Ученик''
Честити Клеоне, кренимо се даље!
Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами,
И поточић бистри што нам жубор шаље,
И вис Филопапе у јутарњој тами.
Страшан у самоћи, као света гора,
На древни ме Олимп у осами сећа,
Ја слутим, верујем: ту је драга Флора,
Флора, нежни симбол младости и цвећа.
''Клеон''... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD_%D0%B8_%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2_%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 391 | 1 |
20842 | Овидије | ;Војислав Илић
На суром далеком Понту где борје столетно краси
Томитске пределе мрачне, у земљи магле и снега,
Публије замишљен седи. На харфу, поред њега,
Седе му пале власи.
Вали суморно брује. Над седом његовом главом
Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт;
А кроз урвине снежне, гонећи страшнога вепра,
Јуначки звижди Г... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 151 | 1 |
20843 | (О горди, развратни Риме) | ;Војислав Илић
О горди, развратни Риме! Ти сузе видô му ниси,
Но зато он вечно живи, а вечна мумија ти си.
Царице векова тавних, где му је гробница света?
Под мрачним, суморним небом варварских
и дивљих Гета.
''15. децембар 1888.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9E_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%2C_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B5%29 | 40 | 1 |
20851 | Арнаутка | ;Војислав Илић
Са сурих камених брда, гонећи чупаво кљусе,
С нарамком трња и с пушком, љубави вична и боју,
Ти слазиш, Адиле драга. А твоје косице русе
Лелуја јутарњи ветар,
И диже фереџу твоју.
Јуначки каприс ме мучи гледајућ одважност мушку
Са којом походиш кланце, где орли с кликтањем лете;
Крв ми у главу нагне, - а... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BA%D0%B0 | 72 | 1 |
20845 | Пред Тројом | ;Војислав Илић
Дан је окончан бурни. Пред капијама Троје,
Страшне ахајске чете на равној пољани стоје,
И Феб буктињу пали, и зрачи са висине
Бакарне шлемове њине.
Чуј! у даљини тавној кимвали сладосно звоне,
И смех се разлеже њихов и трубе њихове јече.
У славу сутрашњег дана, о громовниче Кроне,
То њини пехари звече.
Ч... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%BC | 109 | 1 |
20849 | * * * (Подигни завесе тешке) | ;Војислав Илић
Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне,
Погледај како сунце у плавој пучини тоне;
С далеких обала морских безбројне галије стижу,
Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу.
На њима богате робе с далеког долазе Понта,
Из бујне Провансе, Смирне и тиха Хелеспонта.
Топовске чељусти страшне на море зијају г... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5%29 | 96 | 1 |
20848 | Ноћни гласови | ;Војислав Илић
1.
На пучини плавој тишина почива,
За Олимпом сунце у тами се скрива.
Са галија царских, што на мору леже,
Кроз вечерњи сутон пуцањ се разлеже
И док све у миру и санку почива
Изненадни шум се диже и разлива.
2.
Тамо куда прошлост од искони дрема,
И јуначки клефта на пљачку се спрема,
Где се вите куле са ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 122 | 1 |
20858 | (Векови су прохујали...) | ;Војислав Илић
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, свети Сава.
''15. децембар 1889.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%92%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%85%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8...%29 | 38 | 1 |
20856 | У пролеће | ;Војислав Илић
Премалеће кад засија,
Зазелени тавна гора,
Кад с пучине сињег мора
Благи ветрић заћарлија:
У те дане моја душа,
Као росом умивена,
Спокојније песме слуша
Болно слатких успомена
А у сусрет зоре ране
Кличе песму нових жеља,
И том песмом слави дане
Васкрснућа и весеља.
''март 1889.'' | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5 | 49 | 1 |
20847 | На мору Јегејскоме | ;Војислав Илић
На цветној обали морској, становник далеких гора,
Ја слушам потмули ропот Јегејског сињега мора.
Преда мном пространство пукло... Сведоци вековаславни.
Са дна се подижу морског Олимпа висови тавни.
Миртове шумице тамо свештене обале крију,
И сањалачки шумно таласи подножја бију.
Тамо, у подне жарко, клеф... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%83_%D0%88%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5 | 254 | 1 |
20850 | Са форума | ;Војислав Илић
Чуј, са форума, ено, вика се радосно хори,
Пред силном светином римском то Тиверије збори.
Шумно се пљескање шири подобно бурноме мору,
Храбрећи младога Граха... У Корнелијином двору,
На златној колесници, окружен светином Рима;
Он тогу трибуна римског и венац од мирте прима.
А сенатори подли и страшни л... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0_%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B0 | 131 | 1 |
20854 | Лелек | ;Војислав Илић
На обали пустој, о праведни бози!
Хаџи—баба, лелек, ситне вале броји:
Заклепеће кашто и на једној нози
Замишљено стоји.
Он је ноћас стигô од свештених страна,
Где евлија свете провођаше дане:
Где бисерни талас плавога Јордана
Орошава стране.
Пролеће је стигло. Више плаве реке
Све његово друштво лелуја се... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA | 85 | 1 |
20853 | Чекање (Војислав Илић) | ;Војислав Илић
У тавно зеленом сâду, где мирта слађано мири,
Заветни чека те часак и драги чека твој;
Он дише свежину ноћи, и небо над њиме шири
Звездани вео свој.
Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао,
И евнух уморни дрема на меком наслону свом:
На стара његова крила угашен чибук је пао,
И фонтан јасније шуми у пу... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%28%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 93 | 1 |
20852 | Петрарки | ;Војислав Илић
Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе,
Болном и чистом песмом здравећи бурни свет,
Ти си певао љубав у којој не беше наде,
И славом покрио светлом воклиски бајни цвет,
Бесмртном вечном славом.
И сад, у позне дане, кад ветрић таласе нија,
И мирта сладосно шуми И Веспер на небу сија,
На твоме ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8 | 146 | 1 |
20855 | Другу | ;Војислав Илић
Сто је припремљен давно, и мирта, и мајске руже,
На столу амфора блиста и скромна вечера с њом;
На празник светлога маја похитај, љубазни друже,
У мирни овај дом.
Дарови божице штедре на столу одавна стоје:
И поморанџа слатка, и сочне оливе плод;
Мирисом народа и смирне миришу одаје моје,
Светли се глатк... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83 | 113 | 1 |
20862 | (Столећа древна су прошла од Рахманове владе) | ;Војислав Илић
Столећа древна су прошла од Рахманове владе:
Боабдил побеђен беше, и славна Кордова паде.
Под арагонским мачем јекнуше дубраве родне,
И пожар обузе села, вароши и земље плодне,
Бришући спомене древне. Но тужне песмице ове
Нађоше у једном двору, Алхазра који се зове,
За владе Манојла Сретног, и њих су на ... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%A0%D0%B0%D1%85%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%29 | 80 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.