id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
20492 | Пословање с Прајзима | 28. декембра 1814. године, у 12 сати, одемо са г. Фрушићем у Бург, гди стоји краљ прајски, тражити прилику да би код краља добили аудијенцију, и својеручно прошеније предали му, и усмено молити га пространије о милости и помоћи к страждујушчим Сербљем. Но ађутант краљев каже нам, да они о том знаду, и да се о том говор... | [
"Мемоари",
"Матија Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81_%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 802 | 0.997 |
20506 | Јелисавета/Трећи део | [Ђурашко јавља Јелисавети о завери коју Станиша и Радошеви синови, Бошко и Богдан, спремају против двора. Капетан обећава кнегињи да ће, заједно са својим перјаницима, брзо угушити буну. Марта, Ђурашкова жена, опомиње међутим заверенике да беже из Црне Горе.] | [
"Ђура Јакшић",
"Јелисавета"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 39 | 1 |
20491 | Делања код Аустискога цара | 24. декембра 1814. год. дали смо писмо молбено на г. графа Врбну, да би нам у Јего Императ. Величества аудијенцију исходатајствовао, чтоби прошеније народно јему ми својеручно вручили. Момак његов одговори: „Дођите прекосутра, биће вам одговор. То смо били ја, г. Ф(рушић) и Је(вта). У речено време ишли смо ја и г. Је(в... | [
"Мемоари",
"Матија Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 3,550 | 1 |
20498 | Откриће Теслиног калема и трансформатора | Неко време сам се потпуно предао уживању замишљајући машине и измишљајући нове форме. Био сам духовно срећан, тако срећан као никада у животу. Идеје су непрекидно навирале и једино сам имао потешкоће да их брзо шчепам. Делови апаратуре коју сам замислио били су за мене потпуно стварни и опипљиви у сваком детаљу, до нај... | [
"Моји изуми"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B5_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0 | 2,885 | 0.991 |
20509 | Безимена | Безимена
А Мој брате драги, мили,
Ал' ме тиште ране,
Раниле ме девојчице
Гиздаве, млађане.
Ал' ћу им се осветити,
Ао, мили побро,
Док се само поприватим
Своје снаге добро.
Дегод коју дивну ватим,
Дању или ноћу,
Испритискат, ижљубити,
Изгрлит је оћу.
Моме младе, моме лепе,
Трипут лепше биле,
Око мога бела грла
Али, побр... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 82 | 1 |
20497 | Moји каснији подухвати | Кад ми је било десет година, пошао сам у Реалну гимназију, нову и сасвим пристојно опремљену. У кабинету за физику налазили су се разни модели класичних научних апарата, електричних и механичких. Демонстрације и експерименти које су повремено вршили наши наставници су ме очарали и несумњиво су били снажан подстрек мом ... | [
"Моји изуми"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Mo%D1%98%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8 | 3,341 | 0.984 |
20496 | Моји први изумитељски напори | Задржаћу се кратко на овим необичним искуствима, јер би она могла да буду интересантна студентима психологије и физиологије, као и због тога што је овај период агоније оставио највеће последице на мој духовни развој и каснији рад. Али преко је потребно прво повезати околности и прилике које су им претходиле и у којима ... | [
"Моји изуми"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B8 | 3,742 | 0.997 |
20495 | Моја младост | Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе људи. То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно схватају и не признају. Али он нала... | [
"Моји изуми"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82 | 3,750 | 0.999 |
20500 | Високонапонски предајник | Када разматрам догађаје из прошлости, схватам колико су танани утицаји који формирају наше судбине. Један догађај из моје младости може да послужи као илустрација за то. Једног зимског дана сам успео да се попнем на врло стрму планину у друштву других дечака. Снег је био доста дубок и топао јужни ветар нам је ишао на р... | [
"Моји изуми"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 3,267 | 0.992 |
20511 | II песма | II песма
1.
Тандр! тандр! ука, лупа,
Сад ће дивно чудо стићи,
И гле напред једног ћупа,
А за њиме све лончићи.
Ука, лупа! враг би цркâ,
Сваки од њи затандрка.
2.
„Какви Срби, гле и сада!
Какви“ — не знам што зборише —
„Илири смо од некада,
Красни синци, те сувише;
Наша мајка јесте и л а,
А то мислим већ је сила.“
3.
Св... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/II_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 124 | 0.992 |
20505 | Јелисавета/Други део | ПРВА ПОЈАВА
Скупштинска дворана. Владика Вавила, Радош Орловић, Катуновић и Вуксан.
ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче, децо! — Век за веком
Можда тужно уздишући плаче;
Али вапај до нас не допире —
Црна копрен вековечитости
Раставља нас од тајних гробова,
У којима сахрањени леже
Век човека, прошлост човечанства.
Туже л’ веци силн... | [
"Ђура Јакшић",
"Јелисавета"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 3,731 | 1 |
20504 | Јелисавета/Први део | ПРВА ПОЈАВА
У кнежевоме двору Јелисавета гледа кроз прозор.
ЈЕЛИСАВЕТА: Не, то није моја Венеција,
Невеста сјајна мора зеленог;
А то што гледим, тамо далеко —
Те горостасне, црне авети —
Што, као претећ небу, поносно
По пустој земљи сенке пружају:
То нису они чили валови
Што их је моја младост гледала
Са прозорија хлад... | [
"Јелисавета",
"Ђура Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 4,503 | 1 |
20489 | Послови с Русима | Декембра 15. дне 1814. год. дођем у Вјену по други ред с прошенијем из Земуна, одакле сам 9. декембра пошао.
16. декембра јавим се г. Недоби и предам јему писмо од народа с печати послато и објасним усмено, каково је сада страданије у Србији и прочаја.
17. декембра рано у 8 сати одем г. Недоби и све му по реду простран... | [
"Мемоари",
"Матија Ненадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%81_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 6,053 | 1 |
20508 | Јелисавета/Пети део | ПРВА, ДРУГА и ТРЕЋА ПОЈАВА
[Турска војска, у којој су Станиша и његови људи, надире кроз Црну Гору.]
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
Црногорске бусије Капетан Ђурашко, Катуновић, капетани и остали Црногорци пуцају.
КАП. ЂУРАШКО: Све ближе деру —
Само витешки!
Као што витезима српског имена
У ово кобно доба приличи —
Гађај, Вуче! Милоје... | [
"Ђура Јакшић",
"Јелисавета"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 3,864 | 1 |
20507 | Јелисавета/Четврти део | ПРВА ПОЈАВА
Ноћ. С једне стране мрко црногорско стење, на другој се види полумесец: Станиша сâм, а тамо даље Бошко, Богдан, Станојло, Мира и остали бегунци.
СТАНИША (ударајући ножницом од сабље у стену): Отачаство камен!... Брат крвник!...
Слобода име!... Народ превара!...
А вера, закон олтара нема!...
Или је оно где п... | [
"Ђура Јакшић",
"Јелисавета"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 4,137 | 1 |
20510 | (1 песма) | (1 песма)
(1)
Големо је пусто место,
Куће лепе и високе,
А дућани свуд учесто,
Да напариш жељне оке,
Истурили сребра, злата,
Свиле, свите све на врата.
2.
По улица каменити
Свуда силан народ грња:
Црни, бели, поносити,
Суви, товни, пуни прња,
Здрави, кљасти, голи, боси —
Сваког некуд ђаво носи.
3.
Ту ћеш наћи окићени
Л... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%281_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%29 | 2,835 | 1 |
20501 | Шта нам пружа телеаутоматика | Ниједна ствар којој сам се икада посветио није захтевала тако велику концентрацију и тако опасну напетост сваког нерва у мозгу, као што је то био случај са системом чија је основа високонапонски предајник. Уложио сам сав свој младалачки жар и снагу за усавршавање открића обртног поља, али ти рани радови били су другачи... | [
"Моји изуми"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 5,625 | 0.994 |
20512 | III песма | III песма
1.
Горе, песмо лакокрила!
Ал' не вод' ме на небеса,
Ниже пусти своја крила,
Нису за ме та чудеса,
Пут је тамо студен, ладан,
Могâ би се смрзнут јадан.
2.
Милтн, Клопшток, зле им среће,
Доше отуд промрзнути,
О носеви, ледне свеће —
Страота и и гледнути!
Ниже, ниже, чедо моје,
Земљица је царство твоје!
3.
Брда,... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/III_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 4,133 | 0.999 |
20518 | Рибарчета сан | Рибарчета сан
Облак небо не покрива,
Река с' бистра плави,
А рибарче у чуну снива
Јасно кô на јави.
Он је бац'јо удичицу,
Рибицу је стекô,
Метô ју на жеравицу,
Па је тако пекô.
„Жеравицо, де се труди,
Немој тако споро.“
Рибица му веће руди,
Готова је скоро.
Красно мирис од ње веје,
Већ му је печена;
Срце му с' у груди ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BD | 105 | 1 |
20519 | Опроштај драгог и драгe | Опроштај драгог и драгe
Спеван до поле 11/12. увече; од поле до краја 12. /12. увече. Опроштај чини прву част песме. Драгу сам узео, као да нема у драгоме поверења. Она се труди да га задржи од пута, опомињајући му разне путне незгоде и опасности. Но он остаје при свом намерењу. Напослетку она kommt mіt der Farbe herau... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3_%D0%B8_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3e | 100 | 0.969 |
20522 | Моја молитва (Бранко Радичевић) | Моја молитва
Звезде сјајне, небо ведро,
Плодно јоште земље недро,
Сатворити ко то може,
Ако не ти, вечни Боже.
Горе, доље, траве, дрва,
Лава, орла, а и црва,
Ти сатвори, драги Боже,
Ко овако јоште може?
Осим друга овде свега,
Мене створи из ничега,
Дуом твојим ти подуну,
У менека душу суну.
А у душу даде жаре,
Даде мен... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 96 | 1 |
20520 | Драги на путу | Драги на путу
6/1. ујутру. Место целог пута узет је један углед, који љубав и верност драгога довољно показује.
Доста веће месец реди
Пунио је бледи круг.
Брда путник доле гледи,
Стране земље, реке, луг.
„О дужино путовања,
Кад ће доћи теби крај!
Звездо мога миловања,
Кад ће синут твој ми сјај.“
Тако тужи, даље ступа
Њ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%83 | 124 | 1 |
20521 | Долазак драгога — 6/1. Ујутру | Долазак драгога — 6/1. Ујутру
Драги је обећао, за годину се вратити. Време се у песмици следећој узима последњи дан године (те, по свршетку које је обећао драги доћи). Ја сам се трудио описати неповерење драге у љубави и верност драгога, и њену голему љубав према драгоме. Колико ми је за руком испало, судите.
Ево саде ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%E2%80%94_6/1._%D0%A3%D1%98%D1%83%D1%82%D1%80%D1%83 | 176 | 1 |
20528 | (1)(Јао књиго, ала си ми дивна) | (1)(Јао књиго, ала си ми дивна)
Јао књиго, ала си ми дивна,
Каква л' рука написа те кивна,
Каква л' куку кака кеке кика
Вот, мој Ђуро, још дивнија стика | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%281%29%28%D0%88%D0%B0%D0%BE_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%BE%2C_%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D1%81%D0%B8_%D0%BC%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0%29 | 31 | 1 |
20527 | Де станак мој | Де станак мој
ДЕ СТАНАК МОЈ
(по чешком)
Де станак мој?
Де станак мој?
Знаш ли Дунав поносити?
Сеја Тиса к њему ити
А око њи диван крај,
Овог света прави рај.
Знаш Србију ону другу?
Та Србија, станак мој.
Де станак мој?
Де станак мој?
Знаш ли племе оно славно,
Још славније не одавно,
Када плану како змај
Да сачува родни... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D0%BC%D0%BE%D1%98 | 72 | 1 |
20525 | Убица без да зна | Убица без да зна
„Сјајно сунце већ је село,
Даље ићи није тело,
За гору је оно зашло,
Ту је кревет себи нашло,
И ја мени мој
На обали тој.“
Већ је стигô на обалицу
Разастрео кабаницу:
„Јоште нису дошли мраци
Још су овде дана зраци.“
Вади од појаса
Врулу мека гласа.
Он у врулу весô душе
Лаор крилом лако пуше,
На обалу д... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D0%B4%D0%B0_%D0%B7%D0%BD%D0%B0 | 102 | 1 |
20535 | Под прозором (Лаза Костић) | Под прозором
Поглéдô сам у небо,
у месец, звездице,
у прозор и у тебе
однета невице;
млад месец метô венац,
кô млада невеста,
млад месец тебе гледи
па венац намешта.
Месече, што се лудиш?
месече, што си слеп?
Тај венац би тек био
на мојој дики леп. —
На месец сам ти пружô,
а ти си ћутала,
ох, душо моја, душо,
јеси л' г... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC_%28%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 173 | 1 |
20538 | Објесен | Објесен
Остарело лето болно,
опада му коса густа,
дрвље сухо и невољно,
и што оста лишћа пуста
све је вело,
невесело.
Ал' моје је срце свеже,
пролећа се њему смеше,
па када би лишће вело,
па када би само хтело
по мом срцу да полеже,
сваки листак што би пао
кô цветак би поникао.
Ал' уместо лишћа вела
једна се је ружа св... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD | 83 | 1 |
20539 | Синоћ | Синоћ
(Одломак)
Синоћ, Дико, жељо жива,
синоћке те очекива'!
Силних жеља полетело јато
да с висине изгледује злато,
о небо се жеље приковале,
место звезда на мене су сјале,
а највећом од тих жеља клети'
придела је нојца вео бледи,
бледи вео сади-месечине,
хоће нојца комарник да гради,
да се под њим љубе двоје млади'.
К... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%9B | 74 | 1 |
20537 | После погреба | После погреба
Сахранио сам љубав
дубоко у земљу,
де дуси и вампири
свој конак узимљу.
Прилетеше зефири,
целиваше је сви,
зефири и лепири —
ал' она мирно спи.
Прилетели су зраци
да гроб целивају,
а сиђоше облаци
да сузе ливају.
Зефири и лепири
целиваше је сви,
и зраци и облаци
ал' она мирно спи.
Још приђе један зефир,
ј... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0 | 139 | 1 |
20536 | Погреб (Лаза Костић) | Погреб
Разболела се љубав
у твоме драгану,
разболела се часком
и часком издâну.
да виде како ми је
у тузи великој,
повешћу сјајан погреб
умрлој јединој.
У љубавна ћу писма
обавити је сву,
да чува тајна тајну
и клетва заклетву.
Положићу јој тело
на чудна носила,
од покиданих жица
и старих гусала.
За носили' ће ићи
родби... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1_%28%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 236 | 1 |
20540 | Љубавна гуја | Љубавна гуја
Неисказан још оста
неисказани јад,
неисказано доста,
што боли теке сад.
И хтедох ти га рећи,
ал' реч ми застаде,
с пољупцима се твојим
на усти' састаде.
А пољубац се свија
све један до другог,
румена, зрачна змија
живота руменог.
На усти' мојих лежи,
на својој пећини,
сунча се на сунашцу,
твог ока врућини.... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B0 | 139 | 1 |
20523 | Опроштај од Карловаца | Опроштај од Карловаца
У тебе је, бреже, рђав глас,
На теби нема никакви крас,
И осим што зелени стром
На гробни дигди сени** дом,
Ти сасвим стојиш овде наг —
И опета си мени драг.
Ти мало дете на те зваше,
Младића мене мамијаше;
Детенцету ти игре благо,
Младићу друго си наслаго:
Са тебе гледа он околине,
И њине млоге к... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B0 | 833 | 0.998 |
20543 | На поносној лађи | На поносној лађи
На поносној лађи,
На лађи љубави,
Пошо сам тебе наћи,
Островац убави.
Залуто сам далеко,
Ди престаје већ свет,
Од света сам и бего
И стваро га опет.
Метанишућ сам клеко
На диван оточац,
У уздисај се слего
Наметнут пољубац. | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8 | 43 | 1 |
20541 | Рече господ | Рече господ
Рече господ људем својим:
„Хоћу, децо, да вас спојим,
да вас спојим веригама,
миљем, вером и надама!
Јер ако вас спојит неће
мога раја плетицвеће,
хоће да вас обавије
клупче змије враголије!”
Прислушкујем божјем слову,
довијам се благослову,
у слушању услиша ме:
цветак један паде на ме.
Замириса око мене,
п... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4 | 120 | 1 |
20544 | Вече (Лаза Костић) | Вече
Благо је вече, кô лице благо
седога патријара.
Карловац румен; је л' од радости,
ил' је то зрака срдитог жара?
сунце већ седа; кроз облак густи
продиру светли његови зраци,
кô зрачни, сјајни подупирачи,
што сунце држе да се не спусти.
Ал' бадава је; ено их нема,
црн им се облак сумраком свети,
а ноћ ће црна скоро ... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5_%28%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 84 | 1 |
20546 | Еј, несрећо... | Еј, несрећо...
Е ј, несрећо земљо,
ти блудницо светска,
пунија си греха
него што си песка.
Та то нису горе,
то планине нису
што се тамо модре
у големом низу;
већ маснице то су
твога грешног тела,
бог је тебе шибô
за прецрна дела.
Летећи по свету
у мукама љутим,
маснице си гнојем
нагнојила жутим;
маснице су много
примам... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D1%98%2C_%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BE... | 91 | 1 |
20542 | Госпођици Л. Д. | Госпођици Л. Д.
(Ленки Дунђерској)
У споменицу
Свет је сваког пун створења,
једном цвећа, другом стења,
једном жетве и кошења,
другом жеља и прошења,
Теби младој младожења.
Али кога мајка роди,
те му судба тако годи
да је вредан тој дивоти?
Избери по милој вољи,
ал' остане л' који бољи,
боље ножем тог закољи,
кад му жи... | [
"Српска љубавна поезија",
"Љубавна поезија",
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%92%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%9B._%D0%94. | 271 | 1 |
20526 | (Кад Млидија умрети) | (Кад Млидија умрети)
Лишће жути веће по дрвећу,
Лишће жуто веће доле пада,
Зелена га више ја никада
Видет нећу.
Глава клону, лице потавнило,
Боловање образе попило,
Око тело поломљено,
А клеца ми слабачко колено:
Дође доба да идем у гроба.
Боже, (Боже)
Зар ме јача створити не може?
Кад у душу пусти силни пламен,
Зашто ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%9C%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%29 | 829 | 1 |
20514 | Утопљеница | Утопљеница
(1.)
I
Веће звездице се красне
Губе једна иза друге,
Па сузице оне јасне
Од големе роне туге.
На сеју им суза пада,
Штоно тамо реци шеће,
Што је сад још, па никада
Више, јао, видет неће,
Што им ево стазу стази,
Са које се не долази.
II
Лепа л' беше, Боже силни,
Па са тога сад и пати;
Он угледа цвет умилни,
З... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 2,878 | 0.979 |
20547 | Еј, ропски свете! | Еј, ропски свете!
Еј, ропски свете!
куда ћу побећи с образа твога,
с образа твога трпежљивога?
да пропаднем у земљу
од љуте срамоте са твоје грехоте?
Ил' у небо да скачем?
У небо?
Та ту је тек
најропскије блаженство
блажених робова,
највећа самовоља —
Бог!
А небо?
Небо је само
угнута стопа господа бога,
њоме да згњечи ... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D1%98%2C_%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5%21 | 128 | 1 |
20545 | У Срему | У Срему
Убава Фрушко, дивото моја,
у теби нема врлета горостасних,
ти се не намећеш поносном небу,
не Нудиш му љубави твоје
пружајући му голе, камените руке
у разблуди силовитој;
ти се смешиш, само се смешиш.
Кад је стварао бог ову земљу,
то пуначко девојче,
створење у кога је срце огањ
а тело камен и вода,
на теби је,... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%83 | 226 | 1 |
20517 | (Одломак) | (Одломак)
На срце њему ово тешко пада,
Он тресе тамо-амо своју главу,
Не што он не зна бољетице род,
Јер он је, као што сам рекô, стар,
Младости дане протрчô је већ,
Познаје добро сваки њиов јао;
Времена она истина су прошла,
Ал' још му јечи њиово звонашце,
Па ако не може по њим' да игра,
Он радо гледа друге играјуће.
... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA%29 | 1,518 | 1 |
20549 | Коло (Лаза Костић) | Коло
Мрак се црни небом шеће,
хоће да га покрије,
под пазухо главу меће
тамбурице божије.
Бледа глава, месец бледи,
месец бледи пуначак,
свуд около сетно гледи,
свуд у колу пушта зрак.
Мрак опружа руку тамну
на кумовске сламе стог,
па укида једну сламку
са тог гумна небеског.
Буновно се сламком титра
о тамбуру, о жице,... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%28%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 177 | 1 |
20534 | Међу звездама | Међу звездама
(Вилованка)
У по ноћи превесељке,
са нетренке теревенке,
загрејан се дигох дома.
На улици нема света,
само што по снегу шета
једна мома.
Одело је снежно, бело,
на брежне јој пало груди,
снег од једа чисто студи;
узалуд му Месечина
светло чело живо љуби,
он шкрипуће бели зуби,
гледајући како струком,
како ... | [
"Српска љубавна поезија",
"Љубавна поезија",
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83_%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 1,011 | 1 |
20550 | Разговор | Разговор
С увученом српском заставом
у мађистрату новосадском
Заставо моја, заставо тројна,
свијено срце народа бојна,
зар већ у твојим бојама спава
црвена крвца и крвца плава?
О чему сниваш кад се не њијаш?
Је л’ те рођено копље проболо,
те од белине рођене свијаш
самртни покров на тело голо?
Заставо моја, заставо тро... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 439 | 1 |
20548 | Прометеј | Прометеј
На камену високом прикован,
у окову се поноси титан,
поругљивим се баца погледом
на Олимпос, на душмана му дом.
На Олимпу је пировање, част,
међ боговима њему у пропаст;
пехарима се златним куцају,
од откуцаја горе пуцају,
а човек бежи неда'нимице
у гудуре, у мрачне станице;
ал' не дршће Прометеј, не дршће тит... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%98 | 442 | 1 |
20515 | Освета (Бранко Радичевић) | Освета
I
Пукло море поносито,
Крај њег' стење стрменито,
А на стењу двори бели,
Бели двори и весели,
Али у њи туга леже,
Ако није још што теже.
Двори стоје, сунце сјаје,
Ма он ко је, откуда је?
Одскора је како дође,
Одма дворе градит пође.
Ма зашто и гради туде,
Заш на стене удри уде?
Тамо де се дола вије,
Не би л' бил... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%28%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 2,948 | 0.999 |
20552 | Дим | Дим
Лулу пије Селим-паша,
љуби ћилибар,
уза њ љуби кауркињу,
свако по типар.
Задимио Селим-паша
нештедимице,
на прозору дим се вије
чак до гредице.
дим на стаклу тамно пише
чудновати шар,
мрке брке, мор-доламе,
дуги џевердар.
„Погле, пашо, што се дело
на врх горама? —
Мрки брци, мрко чело,
мрка донама!”
„Ваљда, чедо, п... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC | 179 | 1 |
20553 | Постанак песме | Постанак песме
Сунашца на залазу
кроз прозор пада жар,
оданде на твој адиђар,
са њега на дувар.
Разишô се у млазу,
па шара бледи зид,
плаветан као небни вид,
па румен као стид.
Запали срце моје,
из њега сину зрак,
кроз ока твога камен драг
просинуо је благ.
Па и он је у боје
разишао се цео,
још лепши шар је разапео
на ... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | 83 | 1 |
20554 | У ноћи (Лаза Костић) | У ноћ
Ој љубавниче, месече!
ој, љубо, ноћице!
ој, звезде, пољупцем његовим
ужежене јој очице!
Ој ноћи! ој звезде! ој месече!
та јесте л' ви тек сан
што вас из плама жешћег свог
успаван снива дан?
Бар љубав моја така је:
— ох, ал' сте јој прикладни! —
и она је, ко ноћни сан,
из жарких никла дни. | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 56 | 1 |
20516 | Урош | Урош
I
Ноћ пролази — данче свети,
Шта ли ћеш донети?
И пролази данак свети —
Шта л' ће ноћ донети?
Сунце сакри лице своје,
Кâ крв небо црвено је,
Ма де с' она гора вије,
Још је пуно црвеније.
Беше тамо млого муке,
Звеке, цике, уке, буке,
Јоште лишће, трава, цвеће,
Од голема стра трепеће;
Ма већ прође, све је тио,
Бојак... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88 | 3,180 | 0.999 |
20551 | Паризу | Паризу
1867 — 1870.
Поносна главо свију градова,
камо дивоте твојих кудара,
твојих булвара и алказара,
твојих прадо-ва?
Шарена главо селенске гује,
около земље што се колута,
присојка љута по свету лута,
да сунце трује,
Лакома главо Евине змије!
Још ти се швигар огњена репа
у вечној муци вражија чепа
по паклу вије,
А т... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%83 | 647 | 1 |
20557 | На парастосу Вука Ст. Караџића | Вука Ст. Караџића
Парастос опет: вера, љубав, смрт
Од неко доба виле српске глас
парастоса се не напараси.
Парастос Вуку, умро нам је Вук.
Па шта? па ко је самртник нам тај!
Је л' оно чело бледо, брижано,
боровито што борачки му ум
у бледилу сад крије вечитом?
На столу нове српске просвете
у прочељу је чело било то,
ал... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%83_%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%82._%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 271 | 1 |
20555 | Моја дангуба | I.
Камо ноћи, камо дани,
Прозборени, пропевани,
Братовани, друговани,
Камо ноћи, камо дани?
Румене се чаше љубе,
Лију им се кипом душе,
Здравице им срце дубе,
Уста им се љубом суше!
Камо ноћи, камо дани,
Пољупци проуздисани,
Клетвама прозаклињани,
Камо ноћи, камо дани?
Седи љубав, пије вина
Из очију пуни наши,
Што га в... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B0 | 634 | 0.992 |
20556 | Над Костом Руварцем | Над Костом Руварцем
Пробудите, пробудите ми га!
Пробудите га збору скупљеном!
Зар не видите тврд како је сан?
Већ трећи дан што спава, трећи дан.
Пробудите га! Пробуди л' се сам,
расрдиће се, караће вас љут,
толико спати што га пустисте,
толико њега, што је сваки час
необрађен што веку остаје,
прогонит знао нештедимице... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BC_%D0%A0%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BC | 314 | 1 |
20559 | Спомен Јовану Андрејевићу | Спомен Јовану Андрејевићу
Не суди мени, пресуђена сени,
не суди ми занесен покушај
из оних светова благословени'
у стари те домамит завичај!
Ал' чим да те мамим? чим да те зовем?
чим да ти тепам, да ти говем?
кад сваки слатке милости глас
у очајни се пресеца врисак,
од срдашца мека челичан стисак,
од љубави чини ужас
м... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83 | 308 | 1 |
20558 | О Шекспировој тристагодишњици | О Шекспировој тристагодишњици
Вештака вечног творилачка свест
умарала се мучних дана шест
Док створи свет:
светлине зрак у ноћни врже мрак,
висине кршне одби од мора,
славуја ружи, гуји даде зуб,
магарцу уши а голубу луб,
и стварајући све без одмора,
кад шесту зору рад му дочека,
и своју слику створи, човека,
створења ... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D0%A8%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 734 | 1 |
20562 | На парастосу Јелене Боздине | На парастосу Јелене Боздине
рођ. Белановића
А где смо ми?
Искаж' нам ти, задушна песмо ми,
ил' — немој ти! — навестила нам је,
означила је покојница већ:
у позоришту смо!
У позоришту светом, великом,
у ком се служи само један глум,
ал' према том су други глумови
кô према сунцу ситне звездице;
васељена је само кутија,
д... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%83_%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 216 | 1 |
20563 | Дон Кихоту | Дон Кихоту
Кад зареде нове беде,
кад се смркну бели дани,
кад потамне и побледе
зраци надом изасјани,
непогода невидовна
кад ми сломи крила пловна,
па, док снова не узлетим,
хоћу мало заветрине,
тад се навек тебе сетим,
будалине Саведрине.
Кад ме лепо чедо мамне,
те за њоме свест заблуди,
мрежом густом косе прамне
закл... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD_%D0%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82%D1%83 | 223 | 1 |
20569 | Молитва Богородици | Молитва Богородици
Јуле, ћерке Пере Сегединца
Ох, мајко света, Богородице,
штo слуга ти на мене каже лик,
у јаду ти се налик осећам,
помози ми, да, слаба, научим
олакшати бар осталима бол,
те сваки јад, ублажен, утишан,
да грдној мојој рани буде лек.
(Из драме Пера Сегединац) | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 47 | 1 |
20564 | Пролог за Горски вијенац | Пролог за Горски вијенац
Нa Ловћен гледах у сну, с Цетиња,
пун зазора, кâ негда, дјетиња.
Испитљив, ал' у смјерној молитви,
прозборих оној светој колиби:
„Пјесниче, друже, душе, што ти би
те тамо попе свог тијела прах,
у громове, олује, град и страх?
Нијеси л' зар свог праха био сит
опростивши се земне трпије,
но, попу... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86 | 251 | 1 |
20577 | Дневник једног добровољца/II | Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год.
...Каква разлика између живота у штабу и живота као добровољац на мртвој стражи, где Турци сваки час узнемиравају и не даду тренути... У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада. Видим да има много ларме, трке, мувања, галаме, много формалности, али ми се ... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/II | 140 | 1 |
20568 | Певачка имна Јовану Дамаскину | Певачка имна Јовану Дамаскину
за Српско певачко друштво панчевачко
Богу зефира, богу олуја,
господу сфера звучнога мâ,
богу славуја и богу гуја,
господу тутња громовима:
ти, клетво земне омане,
ти, песмо небних снова,
однес' му, свети Јоване,
и гласе наших бола!
Богу целива блажена цика,
пакленом страшћу што пише рај,
... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D0%94%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%83 | 170 | 1 |
20576 | Дневник једног добровољца/I | Делиград, З августа уторник, 1876 год.
Мене данас готово силом улисаше у чиновнике ђенералнога штаба тимочко-моравске војске — просто peћи реквирираше ме, као што се реквирира сено, зоб, со и друге ствари. Скидоше ми моју добровољачку блузу, моје опанке, моју црногорску капу, одузеше ми моју верну пушку, па ме умундира... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/I | 160 | 0.994 |
20566 | Минадир | Минадир
Што је силан, што је славан
краљ Рамсенит од Мисира,
таке силе нигде нема
од Индуса па до Нила.
Па што има силна блага
краљ Рамсенит од Мисира,
така блага нигде нема
од Индуса па до Нила.
Па што му је ћерка лепа,
поносита Валадила,
те лепоте нигде нема
од Индуса па до Нила.
Па како је воли бабо!
Један осмех сво... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%80 | 481 | 1 |
20580 | Дневник једног добровољца/V | Алексинац, ноћ од 7 на 8 август, 1876 год.
Ноћу између 7 и 8 августа добивена су многа извешћа: с левога крила (од св. Стевана), с фронта (од Катуна), с деснога крила (од Тешице и Вукање), — од свуда јављају да се Турци крећу, прибирају, концентришу. С наших предстража спрам Ниша јављају: »У турском логору спрам нас св... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/V | 437 | 0.991 |
20561 | Спомен на Руварца | Спомен на Руварца
Уочи нове године је било,
наканô сам се дома подоцкан
од вечере из друштва весела;
са ближње цркве куцнуло је триред
под кључем кад ми шкрину капија;
на дванаест као да беше.
Тишина је;
алʼ не тишина блаженог санка,
већ као тишина око боника тешког;
подухује ветар, као
испрекидано грчевито
дискање бол... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0 | 970 | 0.999 |
20584 | Дневник једног добровољца/IX | Алексинац 10 августа, уторак, 1876 г.
Турци су са свију страна стисли Алексинац. На левој обали Мораве продрли до села Житковца спрам Алексинца, а на десној, на којој је и Алексинац) прикучили се још ближе. Већ су ту на буимирском вису, само по часа пред Алексинцем. Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо вид... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/IX | 661 | 0.992 |
20582 | Дневник једног добровољца/VII | Алексинац, ноћ од 8 на 9 август, 1876 год.
Ноћ уочи 9 августа била је и мирна и опет врло бурна; у природи је владао свечан ноћни покој, у људима и људским делима (а и неделима) бура и урнебес. Леву обалу Мораве, од Алексинца па све до границе, сву драгу ноћ осветљавао је грдан пожар. Горела су ова села: Суповац, Велик... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/VII | 1,066 | 0.999 |
20579 | Дневник једног добровољца/IV | Делиград 7 августа у суботу, 1876 год.
Још пре зоре узрујао сe цео штаб. Пуковник Милутин Јовановић, командант суповачке војске, јавља да су га зором напали Турци јаком силом; да нападају на Суповац, Голешницу и Змијину Главу (погранична места на левој обали Мораве 10— 15 километара више Алексинца). То се дакле АлиСаји... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/IV | 1,718 | 0.996 |
20595 | Труба (М. Настасијевић) | ;Момчило Настасијевић
Шта вреди плаветно небо,
и зумбул и девојче и ласте лет.
Негде запева труба.
То иза гора и вода
лелек је рушне сељанке.
Род смо.
Кад умре човек,
и моје срце рушно је.
Откини зумбул с груди,
погни главу;
војника хоће да закопају,
а њему се тако живело.
Шта вреди поп што моли,
па крстача, па име,
не... | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B0_%28%D0%9C._%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 78 | 1 |
20578 | Дневник једног добровољца/III | Делиград, 7 августа у суботу 1876 год.
По заповести ђенерала Черњајева написао сам данас ову депешу на кнеза Милана: »Дошло ми је до знања да се у Београду ради на миру и да на томе особито настојава инглески конзул. Сад о миру не треба да буде ни речи, јер наш положај никад није био повољнији но што је сад. У сваком с... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/III | 1,952 | 0.996 |
20565 | Ђурђеви ступови | Ђурђеви ступови
I
Стоје пребели Ђурђеви ступови,
сведоци верни божје љубави,
облаци лебде над њима горе,
лагано броде лагано скоре,
казујућ богу молитве сетне
што им из цркве долећу чедне,
а кад им творац срдито грмне.
онда одлете за горе стрмне.
Стоје пребели Ђурђеви ступови.
љубазни знаци божје љубави.
љубазним лицем... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 2,349 | 0.998 |
20594 | Начертаније књаза Николе и књаза Михаила 1866. године | У име свете и једносушне Тројице. Његова Свјетлост Књаз Србије и Његова Свјетлост Књаз Црне Горе, имајући пред очима с једне стране своје свете дужности, а с друге стране жалосно стање народа српског у Турској, и одушевљени једнаком патриотском жељом, да у искреном споразумевању раде на ослобођењу и уједињењу свога нар... | [
"Књажевство Србија",
"Књажевина Црна Гора",
"Никола I Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BA%D1%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5_%D0%B8_%D0%BA%D1%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0_1866._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 438 | 1 |
20598 | Билећанка | Сред пушака бајонета,
страже око нас,
тихо креће наша чета
кроз билећки крас.
Чује се одјек корака
по камењу херцеговском;
Хеј, хај, хо!
Хеј, хај, хо!
Далеко си завичају,
ми прогнани смо,
прогоне нас због злочина
што те љубимо.
Чује се одјек корака
по камењу херцеговском;
Хеј, хај, хо!
Хеј, хај, хо!
Оста мајка без свог... | [
"Партизанске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | 106 | 1 |
20599 | Кад су Сремци кренули са те Фрушке горе | Кад су Сремци кренули
са те Фрушке горе
па одоше за Босну
тамо да се боре.
Кад су стигли до Босне,
до те реке Саве,
угледаше Мајевицу,
брда јој се плаве.
Ој, ти Босно, поносна,
високих брегова,
ето теби у помоћ
Сремачких синова.
Да бијемо фашисте,
да их истерамо,
а кад Буде готово
кући се враћамо.
На Босну су, на Босну... | [
"Партизанске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D1%81%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%82%D0%B5_%D0%A4%D1%80%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5 | 73 | 1 |
20600 | По шумама и горама | По шумама и горама
наше земље поносне
иду чете партизана,
Славу борбе проносе!
Нека знаде душман клети
Да ће код нас сломит' врат,
Прије ћемо ми умријети
Него своје земље дат'!
Казнићемо издајице,
Ослободит народ свој,
Казаћемо цијелом свијету
Да се бије љути бој!
Црне хорде нас не плаше,
Крв херојска у нас ври,
Ми не ... | [
"Партизанске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 63 | 1 |
20602 | Уз маршала Тита | Уз маршала Тита,
јуначкога сина,
нас неће ни пакао смест'!
Ми дижемо чело,
Ми крочимо смјело
и чврсто стискамо пест!
Род прастари сви смо,
а Готи ми нисмо.
Славенства смо древнога чест.
Тко друкчије каже,
клевеће и лаже,
нашу ће осјетит пест!
Све прсте на руци,
у јаду и муци,
партизанска сложила је свијест.
Па сад, кад... | [
"Партизанске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B7_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%B0 | 67 | 1 |
20601 | Падај сило и неправдо | Падај сило и неправдо,
Народ ти је судит зван.
Бјеж'те од нас ноћне тмине,
Свануо је и наш дан.
Право наше уграбљено,
Амо натраг дајте нам!
Не дате ли не молимо,
Узет ће га народ сам.
Градове смо вам подигли,
И палаче градили.
Одувијек смо робље били,
И за вас смо радили.
Невоља ће бити вела,
По палачи тврдими,
Кад вид... | [
"Партизанске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%BE | 104 | 1 |
20603 | Буди се исток и запад | Буди се исток и запад,
Буди се сјевер и југ!
Кораци тутње у напад,
Напријед уз друга је друг!
Напријед све ближе и ближе,
Чује се корака бат!
Глас милиона се диже,
Доље фашизам и рат!
Смрт ти од нашега трона,
Фашизам нек крвави спи!
Чека нас друже слобода,
Наш бит ће читави свијет !
Сложно смрт гвозденој пети,
Нестат ћ... | [
"Партизанске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA_%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4 | 71 | 1 |
20597 | Партизанске песме | * По шумама и горама
* На Кордуну гроб до гроба
* Билећанка
* Са Овчара и Каблара
* Иде Тито преко Романије
* Падај сило и неправдо
* Кад су Сремци кренули са те Фрушке горе
* Ој Козаро
* Уз маршала Тита
* Буди се исток и запад
* Куд народна војска прође
* Забрује тако пјесме знане
1 Шпанскi грађански рат
* Песма уједи... | [
"Партизанске песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | 56 | 1 |
20592 | Хајдук Станко | *Јунаку нашег доба
*Предговор
I део: Oдметник
# Црна бара
# Субаша
# Јарани
# У колу
# Злочинац
# Преображај
# Сплетка
# Гром из ведра неба
# Страшна заклетва
# Растанак
# Дева
# Горски цареви
# Први мегдан
# Проклета кућа
II део: Oсветник
# Паук
# Јелица
# Зека
# Потера
# Сима Катић
# Крушка ради
# Расцеп
# Тврдоглавс... | [
"Јанко Веселиновић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE | 104 | 0.981 |
20618 | Blaženi čas i hip | Blaženi čas i hip
Blaženi čas i hip najprvo kad sam ja
vidil tvoj obraz lip od koga slava sja.
Blažena sva mista kada te gdi vidih,
dni, noći, godišta koja te ja slidih.
Blažen čas i vrime najprvo kada čuh
ljeposti tve ime kojoj dah vas posluh.
Blažene boljezni ke patih noć i dan
cić tvoje ljuvezni za koju gubljah san.... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Bla%C5%BEeni_%C4%8Das_i_hip | 119 | 0 |
20620 | Прокламација Краљевске владе од 16. августа 1921. | Народу Срба, Хрвата и Словенаца
Његово Величанство Краљ Петар Први умро је 16. овог месеца у 17.30 у својој престоници у Београду, окружен члановима Краљевске Владе.
На престо је ступио, по члану 56. Устава, Његово Величанство Краљ Александар.
До повратка Његовог Величанства Краља Александара у Отаџбину, Краљевску Влас... | [
"Прокламације",
"Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_16._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0_1921. | 332 | 1 |
20583 | Дневник једног добровољца/VIII | Житковац, 9 августа у понедељак, 1876 год.
Три је часа по подне. Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком. Мој коњ привезан за крушку једе у сласт своју зоб и потреса зобницом. Штаб ево га недалеко од мене у другој авлији, само ђенерала не видим. С бојнога поља изретка се ч... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/VIII | 2,717 | 0.997 |
20567 | Самсон и Делила | Самсон и Делила
I
„ Оj, Самсоне, мајчин дане,
Израиљев Дични бране,
мрзи, синко, Филишћане —
Филишћани мрзе нас!
Ал' не љуби, мој голубе,
филишћанске толке љубе, —
јача љубав нег омраз!
Ал' И откуд у тих груди'
где мужевом отров суди,
за жене им толка слас?”
Тако мајка од милина
јуначкога кара сина,
дива свију јуначина... | [
"Лаза Костић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%BD_%D0%B8_%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B0 | 3,469 | 0.999 |
20581 | Дневник једног добровољца/VI | Алексинац, 8 августа у недељу, 1876 год.
Јутрос је све мирно; изађем у варош. Улице се загушиле од силнога света, све ти то некуд хита, одлази, долази, виче, пева, протестује. Ту су ти војници од свију родова оружја: пешаци, коњаници, тобџије, пијонери, болничари. А кроз ово море од људи снују на све стране коморџиска ... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/VI | 3,043 | 0.994 |
20625 | Прокламација привременог намесништва од 10. јуна 1869. | Најгрознијим и најподлијим убиством Србија је данас лишена свога прељубезног владаоца. Остављајући праведној признателности свију наши саочественика да оцене превелики губитак који је Србију овим несрећним случајем постигао, долепотписани испуњавају једну тужну дужност примајући у своје руке на основу земаљски закона в... | [
"Књажевство Србија",
"Прокламације"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_10._%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0_1869. | 298 | 0.997 |
20616 | Izveštaj šefa britanske vojne misije o govoru Draže Mihailovića od 28. februara 1943. | Strogo poverljivo.
I. Na dan 28. februara u kući mesnog pretsednika opštine, Mihailović i njegov štab, četnici i činovnici iz Kolašina, kao i seljaci iz okolnih sela bili su prisutni. Mihailović se koristio ovim poluzvaničnom prilikom da održi jednu nezvaničnu, veoma ogorčenu tiradu protiv Britanaca i Amerikanaca i pro... | [
"Други светски рат у Југославији",
"Документи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Izve%C5%A1taj_%C5%A1efa_britanske_vojne_misije_o_govoru_Dra%C5%BEe_Mihailovi%C4%87a_od_28._februara_1943. | 944 | 0 |
20621 | Прокламација Краљевског Намесништва од 6. марта 1889. | На листовима историје наше младе Краљевине записан је данас један редак, значајан догађај.
Његово Величанство Краљ Србије Милан I. давши Следства својој од дужег времена потхрањиваној намери, одрекао се свечано Краљевскога Му престола, и по праву, које Му даје Устав земаљски, пренео је Краљевску власт на свога малолетн... | [
"Краљевина Србија",
"Прокламације"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%9D%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_6._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_1889. | 787 | 0.992 |
20629 | Кад будемо заједно | Кад будемо заједно
Разгореле усне набубреле жедне,
А набрекла прса прељуба разрива,
Да сав пожар страсне, заносне и чедне
Младости што кипи, сагара и снива
Из пепла среће старим бесом плане!
Лудо дршћу усне и магле се очи
И траже, кад зора пољубаца гране,
Да два разна бола сласт у понос сточи.
У нама је понос самоувере... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE | 126 | 1 |
20631 | Pjesan XVI | Pjesan XVI
Majka i dijete, lijepi i poluslijepi
(iz latinskoga jezika).
Pozorom je sliep desnieme
diete Zorko, lieviem mati,
a oba mogu svo'em drazieme
licem sunce zatjecati.
Uzmi u sina, majko liepa,
pozor ki mu sreća ostavi:
tad on bit će ljubav sliepa.
a ti majka od ljubavi. | [
"Игњат Ђурђевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pjesan_XVI | 49 | 0 |
20589 | Дневник једног добровољца/XIV | Алексинац 18 авг. у среду вече, 1876 год.
Јадни мој дневниче! Четврти дан како нисам ништа у те записао. А и како ћy, кад прво што би требало да запишем то је претешки губитак једнога врлог пријатеља...
...Мито, непрежаљени друже мој, да ли ћy ce огрешити пред твојом блаженом сенком, што успомену на те бележим са сузам... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/XIV | 4,211 | 0.992 |
20585 | Дневник једног добровољца/X | Алексинац 11 августа, у среду увече, 1876 г.
Да страшна дана; никад га заборавити нећу. Он се дубоко урезао у мојој памети; да га забележим и у овај дневник.
Данашњи дан освануо је невесео. На Алексинцу се опажала нека тешка суморност. Чаршија је била већином затворена; само су још радиле каване, механе, фурунџинице и ... | [
"Пера Тодоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B0/X | 5,159 | 0.992 |
20632 | Pjesan XX | Pjesan XX
Grda vila
(iz latinskoga jezika).
Svoju u vodi pazeć diku
jur Narčizo u dubravi,
tač obljubi svo'u priliku,
da š nje izginu cieć ljubavi.
A ti, o vilo, sa svom vlasti
od zrcala bjež', da ne bi
izdahnula od pripasti
i od omraze suproć tebi. | [
"Игњат Ђурђевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pjesan_XX | 48 | 0 |
20646 | Da većma zamami ovaj me srdačce | Da većma zamami ovaj me srdačce
Da većma zamami ovaj me srdačce,
stala je s kosami na svitlo sunačce,
koje je rastresla na prame niz vrat bil,
ter se je uresla jakino sama vil.
Ar zlatom sve gore ter mi se sad vidi
Dijana iz gore, - tko da ju ne slidi?
tko da se ne smami, kako me srdačce,
gdi ona s kosami prisiva sunač... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Da_ve%C4%87ma_zamami_ovaj_me_srda%C4%8Dce | 72 | 0 |
20647 | Pokli plač, sunačce, vidiš moj i tužbu | Pokli plač, sunačce, vidiš moj i tužbu
Pokli plač, sunačce, vidiš moj i tužbu,
zovi me srdačce jedan dan u družbu;
er ako ja skončan ovako budem bit,
tvoj obraz vas sončan koju će čâs dobit?
Rada li s' prid Boga dat za me odgovor,
da mene željnoga rastvoriš, božji stvor?
ar gasne srdačce me kako cvit s rozom
ku ne obsj... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pokli_pla%C4%8D%2C_suna%C4%8Dce%2C_vidi%C5%A1_moj_i_tu%C5%BEbu | 76 | 0 |
20649 | Moj Bože, Bože moj, molim te za rados | Bože, Bože moj, molim te za rados
Moj Bože, Bože moj, molim te za rados,
izgubit još nemoj, oh, moju tač mlados,
dokli se ne budu naljubit gospoje,
a posli da zbudu volje se sve tvoje.
To li me ć izgubit, velika kriposti,
prî ner se naljubit budu nje liposti,
stvori me tebe dil kladencem vodice,
gdi ona ruci bil' umiva... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Moj_Bo%C5%BEe%2C_Bo%C5%BEe_moj%2C_molim_te_za_rados | 71 | 0 |
20648 | Pomisli, ružice, moj cvite svih gospoj | Pomisli, ružice, moj cvite svih gospoj
Pomisli, ružice, moj cvite svih gospoj,
jesu li tužice skončale život moj?
Er da sam satvoren od mora kamenom,
dosle bih rastvoren ljuvenim plamenom;
tuj imam nalogu od željne ljubezni
ter veće ne mogu trpit nje boljezni.
Rad se ću tvojemu obrazu pomolit
nemoj se mojemu prošen'ju ... | [
"Шишко Менчетић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pomisli%2C_ru%C5%BEice%2C_moj_cvite_svih_gospoj | 193 | 0 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.