id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
20132 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/17 | ПОЗОРИЈЕ 5.
ПЕЛА ''(с валом преко шешира, ступи)'',
ПРЕЂАШЊИ
ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме место.
ПЕЛА: Милостиви господине.
ТРИФИЋ: Шта је?
ПЕЛА: Опростите ми, ја нисам крива. Милостива госпођа заповедила ми је, ја сам морала чинити.
ТРИФИЋ ''(на Стевана и Персиду)'': Но?
ПЕРСИДА: ... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/17 | 791 | 1 |
20147 | Симпатија и антипатија/6 | :I ДЕЈСТВО
:::VI
::(Димитрије, пређашњи)
ДИМИТРИЈЕ: Господине Црнокравићу, ви сте желели са мном говорити.
ЦРНОКРАВИЋ: Добар дан, љубезни Димитрије, опростите, што смо вас трудили. Истина оно прасе, но о томе не треба сада говорити.
ДИМИТРИЈЕ: Ја мислим, да је време заборавити већ једанпут оно што је дете из несташи уч... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/6 | 709 | 0.997 |
20162 | Владислав/5 | ПОЗОРЈЕ ПЕТО
Несторица, бивши.
НЕСТОРИЦА: Народ, Владиславе, гомилама лети, освету виче над крвником Радомировим.
ВЛАДИСЛАВ: Над крвником Радомировим? Ха, над крвником Радомировим? Шта ће овај народ са мном? Ја га нисам . . .
ДАВИД ''(ухвати га за руку, лагано)'': Владиславе, шта чиниш ти? Опомени се Ивице.
ВЛАДИСЛАВ: ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/5 | 131 | 1 |
20145 | Симпатија и антипатија/4 | :I ДЕЈСТВО
:::IV
::(Аврам и пређашњи)
АВРАМ: Господине, велика се несрећа догодила. Цица, ваша мачка, без које нисте могли ни ручати ни вечерати, и која је у кући више вредила, него макар који гост, ова мачка, наша Цица...
ЦРНОКРАВИЋ: Но?
АВРАМ: Цркла је напречац.
ЦРНОКРАВИЋ: Је л’ могуће?
МАРТА: Сад кажи да девојка ни... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/4 | 853 | 0.998 |
20163 | Владислав/6 | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО
Зарица води окована Ивицу.
ЗАРИЦА: Краљу Владиславе, таквим те именом народ поздравља, ево убице нашег Радомира, у твоје га предаје руке, да му неумитан судија будеш.
ВЛАДИСЛАВ ''(тргне мач)'': у пропаст иди убицо брата мога.
ЗАРИЦА: Не тако, краљу Владиславе, твоја власт нека га осуди, а сви да участвују... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/6 | 195 | 1 |
20154 | Симпатија и антипатија/12 | :II ДЕЈСТВО
:::VI
::(Димитрије и пређашњи)
ДИМИТРИЈЕ: Ја сам опет дошо из почитања к вашој господични.
АГНИЦА: Овде си, љубезни Димитрије, о, колико сам те дуго чекала! Сваки минут био ми је година. Опрости, љубезни Димитрије, ја сам тебе увредила, али се нећеш срдити, знајући да сам ја несрећна девојка.
ДОКТОР: Симпат... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/12 | 701 | 0.997 |
20164 | Владислав/7 | ПОЗОРЈЕ СЕДМО
Владислив и Давид.
ВЛАДИСЛАВ: Друже верни, све нам срећно за руком иде. Један је Ивица у Бугарској, који би ме на одговор Радомира ради одвукао, но и он у оковма обезвлађен лежи. Хоће ли нам тако и Владимир допасти?
ДАВИД: С најбољом се надеждом лађар на море оправља. Пут је његов у рукама судбине.
ВЛАДИС... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/7 | 135 | 1 |
20152 | Симпатија и антипатија/10 | :II ДЕЈСТВО
:::IV
::(Доктор ступи, Тода и Аврам одлазе)
ЦРНОКРАВИЋ: Слуга, господине докторе.
ДОКТОР: Слуга сам. А гле болеснице. Је ли добро?
МАРТА: Сад јој је добро.
ДОКТОР: Како је дејствовао позвани младић?
МАРТА: Како је дошо, таки је почела веселија бити.
ДОКТОР: Јесам ли казао?
МАРТА: Разговарала се с њиме лепо ... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/10 | 755 | 0.997 |
20160 | Владислав/3 | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ
Владислав, бивши.
ВЛАДИСЛАВ: Ха, нек' се у пукотине као усукана змија крије, нека испод земље мили, где око човечије не допире, опет ће га она рука стићи, судија бити грдноме злотвору. Шта стојите жалостни ступци отечества? Мачеве оштрите, да покајемо крв праведну.
ДАВИД: Је л' истина за Ивицу?
ВЛАДИСЛАВ:... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/3 | 473 | 1 |
20165 | Владислав/8 | ПОЗОРЈЕ ОСМО
Владислав (сам).
ВЛАДИСЛАВ: Крв, ништа друго него крв. Мени нека служи пузећа множина, ропски нек' ми служи. У срцу нек' ме као врага проклиње, јавно ће ме се бојати, ласкати, да ме све доброте Радомира, све добродетељи света окружују. Ко се сунчаних 'зрака боји, нека сам сунце постане, па ће слабомоћно ок... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/8 | 133 | 1 |
20146 | Симпатија и антипатија/5 | :I ДЕЈСТВО
:::V
::(Доктор Макаријус, Црнокравић, Марта и пређашњи)
ДОКТОР ''(у разговору с Црнокравићем)'': Ја вас уверавам господине Црнокравићу, да је све онако, као што сам разложио. Ја ћу вама одмах доказати, систем вегетабилни нервозни јесте од система ганглиског сасвим изолиран, од церебралног система независан, ... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/5 | 1,203 | 0.998 |
20161 | Владислав/4 | ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО
Владислав и Давид.
ВЛАДИСЛАВ: Сад, Давиде, верни друже, Радомира нема, круна је моја. Шта се мрштиш, дрвени јуначе, зар није из твоје школе изишло? Уживај за чим смо
без одмора чезнули.
ДАВИД: Рано је то још било, Владиславе.
ВЛАДИСЛАВ: Рано? Колико сам дуго на ову прилику изгледао? На раскршћу једном ц... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/4 | 958 | 1 |
20166 | Владислав/9 | ПОЗОРЈЕ ПРВО
(Соба код Владимира).
Владимир и Косара.
ВЛАДИМИР (на једном столу пише, стане и замисли се, на једанпут баци перо): Како је тешко за владатеља, кад срећу својих поданика тражи! Срце мекано, правица пак строга. Ако строгост умекшава, светињу вређа; ако строго поступа, границу прелази; није земље отац, као ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/9 | 678 | 1 |
20167 | Владислав/10 | ПОЗОРЈЕ ДРУГО
Служитељ, мало затим Давид, бивши.
СЛУЖИТЕЉ: Посланик од Бугарске.
ВЛАДИМИР: Нека ступи посланик доброг мога Радомира. ''(Служитељ одлази)''. Таквог краља, Боже, даруј увек Бугарима, па ће свагда мир и једногласије међ' Србијом и Бугарском цветати.
ДАВИД ''(ступи)''.
ВЛАДИМИР: Је ли срећна Бугарска под му... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/10 | 234 | 1 |
20168 | Владислав/11 | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ
Владимир и Косара.
ВЛАДИМИР: Косаро моја, мене државна дела на даљни пут зову.
КОСАРА: Тебе Владислав позива? Небо, ја те више нећу видети.
ВЛАДИМИР (зачуђено): Косаро!
КОСАРА: О, ја познајем Владислава, гладну ону звер познајем, која је многе добре душе уцвелила.
ВЛАДИМИР: Владислав је твој брат.
КОСАРА:... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/11 | 338 | 1 |
20169 | Владислав/12 | ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО
(Соба код Владислава).
Владислав (сам).
Већ сам узде краљевине дочепао, нико ми их отргнути неће. Хиљадама врапци нек' на мене нападну, све ћу их као орао смелим погледом дочекати. Смејаћу се њиховом лудом цвркутању, сами ће пући од надува свога. Цепај се, Василије, твој ти јед помоћи неће ништа, није о... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/12 | 258 | 1 |
20171 | Владислав/13 | ПОЗОРЈЕ ПЕТО
Несторица, Зарица, бивши.
ЗАРИЦА: Светли краљу, трепет је обузео читав народ бугарски; на гроб Радомировом свеће упаљене виде се, и често се чује име Владислав.
ВЛАДИСЛАВ ''(ухвати се за мач)'': Ха, мраве, какве речи!
НЕСТОРИЦА: Праведне речи, краљу, јер крв света још није освећена. Сам те мртвац на дужнос... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/13 | 145 | 1 |
20174 | Владислав/16 | ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
(Соба код Владислава)
ПОЗОРЈЕ ПРВО
Владислав и Давид.
ВЛАДИСЛАВ: Слаба душо, кад ни то учинити ниси била кадра.
ДАВИД: Код твоје су сестре соколове очи.
ВЛАДИСЛАВ: Шта сестра? Ја немам рода осим мојих жеља. Руком јој утробу ишчупај, ништа ти нећу казати. Али ти, уди сине! Ослонио сам се на тебе као на пам... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/16 | 231 | 1 |
20176 | Владислав/18 | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ
Давид, пређашњи.
ВЛАДИСЛАВ:Владислав. Весели се, Давиде, змија је ухваћена; за мало, па ће Србија наша бити.
ДАВИД: Је л' Косара с' изволила?
ВЛАДИСЛАВ: Не питај, већ купи војску да Србију дамо потчинити. Како је пиштало женско малоумије под ударом мушког разума? Али, ах, далеко ме ревност завела. Обећао ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/18 | 194 | 1 |
20173 | Владислав/15 | ПОЗОРЈЕ СЕДМО
Смиљка (сама).
О, ако живе душе има, да ми ово протолкује. Ивица се за мог оца жервовао, и Ивица је убица оца мога! Онај, који је готов био увек свој живот за кћер Радомирову положити, тај је Радомира без икаквог повода убио. — Варај се, несрећно срце моје, варај се, кад друге помоћи немаш. Ивица ме лишио... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/15 | 270 | 1 |
20182 | Владислав/24 | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ
(Соба код Владислава)
Владислав (сам).
Ивица је утекао, безобразна га је Смиљка пустила, два непријатеља натоварише ми се на главу. Ха, проклета девојко, зашто ниси у животу, да искусиш терет освете моје. Ивица и Владимир, два очарана стуба о која увек величина моја удара. Подли робови безбројно ме окружу... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/24 | 83 | 1 |
20181 | Владислав/23 | ПОЗОРЈЕ ДРУГО
Косара (сама).
О, зашто ми немо слутење притискује тако душу! Ништа нисам нашла, што би ми подозрев подигло, и опет канда ми се вечита ноћ приближује. О, ако што буде, ако му се на путу што пригоди! Жалостна Косаро, са сузама си га испросила, са сузама да га испратиш! Зашто да га самог пустим, да ми ни је... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/23 | 113 | 1 |
20172 | Владислав/14 | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО
Смиљка, бивши.
СМИЉКА: Стани, старино, и саслушај глас несрећне девојке! Никога она у двору нема од како родитеља нема. Кажи, је л' истина да је Ивица мога оца убио?
ЗАРИЦА: Бедна девојко, од мене ли захтеваш ужасну истину? Ивица је заиста твога оца убио.
СМИЉКА: небо! Како страшно утробу ми потресаш. Гов... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/14 | 295 | 1 |
20177 | Владислав/19 | ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО
(Тамница, ноћ)
Ивица (сам).
Сутра дакле, сутра да светиња правде просија, да се крв Радомирова освети над невиним човеком, како ће бесни вук распуђено стадо лакше раздирати моћи. Кад крв моја на бојном пољу за отечество није могла протећи, нек' протече на губишту, с везаним наопако рукама. — Никакве сла... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/19 | 297 | 1 |
20186 | Владислав/28 | ДЕЈСТВО ПЕТО
ПОЗОРЈЕ ПРВО
(Шатор код Владислава, вече)
Владислав (сам, седи на столици и дрема неспокојно, на једанпут се тргне и устане).
Какве муке, какво неспокојство! Тек што очи сведем, хиљаду појава. Мачеви и стреле око моје главе; ништа друго, него убиства и крв. Ко си ти, који ми ова мечтанија дајеш? Не бојим т... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/28 | 164 | 1 |
20180 | Владислав/22 | ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО
(Соба код Владимира)
ПОЗОРЈЕ ПРВО
Владимир и Косара.
ВЛАДИМИР: Је ли срећан Владислав?
КОСАРА: О, краљу, не знам како ћу његово стање да толкујем. На срцу му црна туга почива.
ВЛАДИМИР: Срећа је, Косаро моја, бодљем неспокојства окружена.
КОСАРА: Свака његова реч носи име Владимирово. Благо земље и твој... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/22 | 247 | 1 |
20175 | Владислав/17 | ПОЗОРЈЕ ДРУГО
Косара, бивши.
КОСАРА: Сестра твоја, Владиславе, теби од Владимира поздрав доноси. ''(Загрли га)''.
ВЛАДИСЛАВ ''(отури је од себе)'': Иди, ниси ми више сестра.
КОСАРА: Шта је теби?
ВЛАДИСЛАВ: Ко брата неваљалог има, и сам је неваљао.
КОСАРА: Тако се давно невиђени састајемо?
ВЛАДИСЛАВ: Шта подозреваш? Хоћ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/17 | 436 | 1 |
20185 | Владислав/27 | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО
Зарица, бивши.
ВЛАДИСЛАВ: Опет новина?
ЗАРИЦА: Краљу господине, новина која ми дисање у једну точку купи. Ивица је међ' народ ушао, ужасна се промена збила.
ВЛАДИСЛАВ: Ивица у народу, и ни једног да му тело гавраном пошље?
ЗАРИЦА: Страшан покор по народу бугарском; Ивица виче да си ти Радомира убио, а не ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/27 | 151 | 1 |
20189 | Владислав/36 | ПОЗОРЈЕ ДЕВЕТО
Дух се опет с мачем у руци врати, бивши.
ДУХ: Јеси ли се покајао?
ВЛАДИСЛАВ: Опет долазиш? О, смилуј се, смилуј се, иди, куда душе одлазе.
ДУХ ''(дигне мач)'': Прекидам ти живот, Владиславе.
ВЛАДИСЛАВ: Ха, не дајте ме, не дајте, помагајте, јунаци, уби ме Владимир! ''(Падне на земљу, дух ишчезне)''. | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/36 | 52 | 1 |
20188 | Владислав/37 | ПОЗОРЈЕ ДЕСЕТО
Несторица, Зарица, одмах затим Ивица.
НЕСТОРИЦА: Каква ужасна вика?
ЗАРИЦА: Краљ мртав.
ИВИЦА ''(ступи с голим мачем)'': Где је ужасно чудовиште? Зар већ мртав?
НЕСТОРИЦА:Страшног позорја, Боже мој! Виче, помагајте јунаци, уби ме Владимир, и за мало, он мртав.
ИВИЦА: Чујте, војводе, Ивичиног гласа. Ова з... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/37 | 85 | 1 |
20179 | Владислав/21 | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО
(Тамница, ноћ)
Смиљка (сама).
Ова је тамница негда срећу Косарину гледала, сада гледа нешчастије Смиљке. Отац је мој под руком стрица мога пао, горком тугом прси своје кћери испунио. Куд се год окренем, само хладни погледи мене предусретају. Нигде пријатеља, нигде утехе у двору. Тамничар ће казати, да је ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/21 | 273 | 1 |
20190 | Владислав/34 | ПОЗОРЈЕ СЕДМО
Дух Владимиров (ступи и стане Владиславу на супрот)
Владислав
ДУХ: Владиславе!
ВЛАДИСЛАВ: Ха, ко си ти сушчество? Шта те иа мирних обиталишта доводи? Иди, иди, није ово место за тебе.
ДУХ: Покај се.
ВЛАДИСЛАВ: Долазиш ли ти, да ми душу узмеш? Иди, иди, моје те очи не могу да гледе. Давиде, Давиде! Чујеш л... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/34 | 57 | 1 |
20187 | Владислав/29 | ПОЗОРЈЕ ДРУГО
Несторица, бивши.
НЕСТОРИЦА: Он спава. Сујетан је мој улазак.
ВЛАДИСЛАВ ''(у сну)'': Уби, уби, не слушај писку!
НЕСТОРИЦА: Њега ужасан сан мучи.
ВЛАДИСЛАВ: Сакри мач, да нас нико не спази. Брзо, брзо, наша је победа!
НЕСТОРИЦА: Светли краљу.
ВЛАДИСЛАВ ''(тргне се)'': Ко виче? Нисам га ја убио.
НЕСТОРИЦА: ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/29 | 211 | 1 |
20183 | Владислав/25 | ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО
Зарица, бивши.
ВЛАДИСЛАВ: Шта те к мени доводи?
ЗАРИЦА: Светли краљу, не носим ти најпријатније гласове. Елемаг се с војском приближује.
ВЛАДИСЛАВ: Елемаг? Сатана из тебе говори.
ЗАРИЦА: Вести јављају да је гору Им претурио, и сад се у великој пољани находи.
ВЛАДИСЛАВ: Ко управља нашом војском?
ЗАРИЦА: ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/25 | 255 | 1 |
20184 | Владислав/26 | ПОЗОРЈЕ ПЕТО
Давид, бивши.
ВЛАДИСЛАВ: Носиш ли ми и ти какву ужасну новину?
ДАВИД: Краљу, полак ужасну, јер Владимир није на путу убијен.
ВЛАДИСЛАВ: Хаволе!
ДАВИД: Најподлије духове изабрао си за пратиоце. Са женским страхом стрепљаху они и од спавајућег непријатеља. Трипут су се накањивали, и трипут подло од тог одсту... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/26 | 380 | 1 |
20191 | Владислав/31 | ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО
Владислав (сам).
Какве речи, какав гром поразителни! Сво мужство моје ишчезе као дим при бурној олујини. Остадох као слаба лађа на бесним таласима моје судбине. Шта чиним, куд сам заишао? Речи истине громовно се оре по развалинама совести моје као кршањ камените стене; падају грмови намера мојих пред њи... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/31 | 123 | 0.992 |
20192 | Владислав/32 | ПОЗОРЈЕ ПЕТО
Несторица, бивши.
НЕСТОРИЦА: Светла круно!
ВЛАДИСЛАВ: Где је Давид?
НЕСТОРИЦА: Њега нема овде.
ВЛАДИСЛАВ: Нема? Нема? Ха, смртни! Давида ми дај, па ево ти круна!
НЕСТОРИЦА: Светли краљу, он није с нама.
ВЛАДИСЛАВ: Није, није? Он је при убиству највеће душе? Чуј, витеже, можеш ли ми Давида дати, честит ћеш ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/32 | 114 | 1 |
20193 | Владислав/35 | ПОЗОРЈЕ ОСМО
Давид, бивши.
ДАВИД: Шта захтеваш, краљу?
ВЛАДИСЛАВ: Гледај чудовиште.
ДАВИД: Шта, светли краљу?
ВЛАДИСЛАВ ''(на Духа показујући)'': Зар не видиш она лице, ону дугу косу. Гледај, како управо у мене гледа.
ДАВИД: Ја не видим ништа.
ВЛАДИСЛАВ ''(Духу)'': Шта захтеваш ти од мене? Овога је сво дело. Хоћеш да т... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/35 | 143 | 1 |
20178 | Владислав/20 | ПОЗОРЈЕ ПЕТО
Смиљка (с малим жишком ступи), бивши.
СМИЉКА: Какви страх! Како тужно веје воздух у подземном овом месту. ''(Опазивши Ивицу, стане, и дуго гледа га, ништа не говорећи)''.
ИВИЦА: Смиљка!
СМИЉКА: Несрећни, шта си учинио? То ли је моја љубов, то ли је моје срце заслужило, да га смртним мачем уцвелиш?
ИВИЦА: И... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/20 | 1,017 | 1 |
20202 | Светислав и Милева/3 | 3.
СЕЛИМИР, ПРЕЂАШЊИ
СТЕФАН: Добро нам дошао, дедо Селимире!
СЕЛИМИР: Добро нам је, синко, одавно потавнело! Зло нас гони и судбина још мачеве оштри. Ах, Боже мој! Зашто рана моја није била смртоносна, те не бих несрећу земље очима гледао?!
СТЕФАН: Ал' јој не би ни у чем ни помоћи могао. Добри старино, ти си један од р... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/3 | 169 | 1 |
20197 | Светислав и Милева/посвета | (ПОСВЕТА)
ПРЕДРАГОЈ И РОДОЉУБИВОЈ
МАТИЦИ СРБСКОЈ
усрдној просвештенија народног подпомагателници, ревнителници, благодетелници.
Књижевства српског попечителници. Изображенија правог подпори. Првој искусној методичне амврозије строителници виновници мали овај с умнога поља дарак усрдно приноси
:::::::::::::::::::::::::П... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0 | 33 | 1 |
20196 | Светислав и Милева/насловна | Јован Стерија Поповић
Светислав и Милева
ЛИЦА:
КНЕГИЊА МИЛИЦА, царица српска
СТЕФАН, њен син
МИЛЕВА, њена кћи
СЕЛИМИР, советник
СВЕТИСЛАВ, његов син
ДАНИЦА, Милевина пратиља
БАЈАЗИТ, цар турски
ЕМИР, паше
ОСМАН, паше
ИБРАХИМ, паше
ТИМУР ТАМЕРЛАН, хан татарски
Више војске татарске, стража | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 42 | 1 |
20208 | Светислав и Милева/9 | 2.
ОСМАН, ПРЕЂАШЊИ
ОСМАН: Светли царе, роб твоје сјајности извршио је заповест твоју совесно и точно.
БАЈАЗИТ: Је ли Милица примила услове моје?
ОСМАН: О, светли царе, а сме ли се ко твојој високој противити вољи?! Србија лежи као испробадани мртвац, око којега се грабљиве птице накупиле. Вук Бранковић са пуницом својо... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/9 | 157 | 1 |
20200 | Светислав и Милева/1 | ДЕЈСТВО ПРВО
1.
''Соба у двору Миличином''
СТЕФАН: ''(сам: седи замишљен, наслонивши се на руку. Наједанпут дигне главу)''. Тако мора бити! Србија, та пре та после, пасти је морала! Зар бадава толике кавге и распре, толика несогласија и бешчинија по њој бијаху? Зар она убиства, оне неправде да на добро буду?! — Јадни, ... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/1 | 254 | 1 |
20127 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/18 | ПОЗОРИЈЕ 6.
''(Соба код Срете.)''
СУЛТАНА, ''у постељи спава,''
СРЕТА, ''добро наквашен, ступи.''
СРЕТА: Моли се ти Богу што ја морам чизме да свршим, а видли би ми ко би пре под астал пао. Мој брајко, другојаче је јунаке Срета натпио, а не као ти што си; али срећа твоја што ја морам чизме да свршим. Нека, нека, биће в... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/18 | 1,800 | 1 |
20211 | Светислав и Милева/12 | 5.
ЕМИР, ПРЕЂАШЊЕ
ЕМИР: Роб твоје сјајности, царице, пада у прах пред тобом и благосиља срећу турскога рода. — Воља великога Бајазита позива те к себи.
МИЛЕВА: О, Боже! ''(Падне Даници у наручја)''.
(Завеса пада). | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/12 | 34 | 1 |
20209 | Светислав и Милева/10 | 3.
СТЕФАН, СВЕТИСЛАВ, ПРЕЂАШЊИ
СТЕФАН: Бајазиту, милостивоме цару, син кнегиње Милице поздрав доноси.
СВЕТИСЛАВ: Поздрав и мир доноси.
БАЈАЗИТ: На првоме хвала! Но, ти си се, јуначе, јако рата устрашио, кад о миру бригу водиш?
СВЕТИСЛАВ: Не, царе господине. Опрости младићу, који се нигда смрти не боји.
БАЈАЗИТ: Прилика... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/10 | 250 | 1 |
20201 | Светислав и Милева/2 | 2.
МИЛИЦА, ПРЕЂАШЊИ
МИЛИЦА: Нашто жалости онде места давати, где се о помоћи мислити мора?! Стеване сине, пробуди се! Унинијем отаџбина ништа не добија.
СТЕФАН: Унинијем, мати, цела тоне земља. Погледај на Косово, црни онај гроб свега што је Србину драго и свето. Сјајност, и слава, и слобода, свакоме мила, онде сахрање... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/2 | 560 | 1 |
20207 | Светислав и Милева/8 | ДЕЈСТВО ДРУГО
(Соба код Бајазита)
1.
БАЈАЗИТ седи, код њега ЕМИР и ИБРАХИМ
БАЈАЗИТ: Доста је протекло времена, откако ја овај сјајношћу украшени престол гнечим. Сваки га је од предака мојих каквим таквим победе цветом увенчао, сваки га је са неколико степени узвисио; само ја, као недостојно чедо оца, проводим дане у ле... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/8 | 333 | 1 |
20195 | Владислав/33 | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО
Давид, бивши.
ВЛАДИСЛАВ: Је ли убијен, говори, је ли убијен?
ДАВИД ''(сумнително)'': Светли краљу!
ВЛАДИСЛАВ: Је ли убијен? Пуштај гласа, је ли убијен?
ДАВИД ''(лагано)'': Убијен.
ВЛАДИСЛАВ: Ха, гујо, убијен и с њим срећа моја убијена. Шта ми остаје, него сопственим рукама ишчупати црну душу моју.
ДАВИД: ... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/33 | 402 | 1 |
20194 | Владислав/30 | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ
Пустињик, бивши.
ПУСТИЊИК: Светли краљу, срећу ти жели, који сам среће нема.
ВЛАДИСЛАВ: Ту задржи за себе. Шта те к мени доводи?
ПУСТИЊИК: Несрећа.
ВЛАДИСЛАВ: Несрећа је друга слабомоћних душа.
ПУСТИЊИК: Или боље, несрећа је пратиља људскога поступка.
ВЛАДИСЛАВ: Како хоћеш. Ко си ти?
ПУСТИЊИК: Ја сам пуст... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/30 | 596 | 1 |
20205 | Светислав и Милева/6 | 6.
СВЕТИСЛАВ, МИЛЕВА
СВЕТИСЛАВ: Какав глас, какав ужасан глас! Милево, тебе да изгубим?
МИЛЕВА: О, зашто ону убијаш, која је још онда убијена, кад је првим погледом угледала сунце? ''(Бризне у плач)''. Светиславе, смемо ли и једну реч проговорити, где се о добру домовине ради?
СВЕТИСЛАВ: Милево, цвеће живота мојега, на... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/6 | 383 | 1 |
20213 | Светислав и Милева/14 | 2.
БАЈАЗИТ, ПРЕЂАШЊИ
БАЈАЗИТ: Две вести и обадве различите: над Маџарима победа, који су се хвалили да ће небо, кад би пало, својим копљима задржати; а с Власима, који се с овима ни сравнити не могу, морадосмо изгубити!
ОСМАН: Само онда победу добија Турчин, кад се сам бори, а не кад се на лукаву помоћ туђовераца ослањ... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/14 | 277 | 1 |
20214 | Светислав и Милева/15 | 3.
(Врт у царевом двору. Сутон.)
МИЛЕВА: (на једној клупи седи печално, потом почне певати).
Што је, бедна, да све тако
Нешчастије спомињеш?
Зашто л' тугу све једнако
У прсима ти храниш?
Јер често мене
Горке судбине
Посећују удари.
Хоћеш кадгод с тугом твојом,
Бедна птицо, престати?
Хоће л' сунце с лучом својом
Кадгод ... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/15 | 220 | 1 |
20212 | Светислав и Милева/13 | ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
1.
ОСМАН, ЕМИР
ОСМАН: Где је цар?
ЕМИР: У ризници својој, мислима обузет.
ОСМАН: Или љубовљу султанке, каурке? Емире, залуд ми пролевамо крв и освајамо земље, кад Бајазитова воља то у ништа обраћа. Три сам ране на пољу Косову добио, сто тисућа витезова ту смо сахранили, и сам велики Мурат живот свој, свим... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/13 | 286 | 1 |
20203 | Светислав и Милева/4 | 4.
ОСМАН, ПРЕЂАШЊИ
ОСМАН: ''(поклони се)''. Цар Бајазит кнегињу Милицу и њене синове поздравља! Добро познаје храброст Србаља, о којој се недавно ма пољу Косову уверио: чествује такав народ и уважава, и зато ти својевољно мир подноси. Услови су кратки: да му твоја два сина с десет хнљада војника у помоћ шиљеш. А да вид... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/4 | 615 | 1 |
20216 | Светислав и Милева/17 | 5.
ОСМАН СА СТРАЖОМ СТУПИ, ПРЕЂАШЊИ
ОСМАН: ''(за њима)''. Стан'те, неверници!
СВЕТИСЛАВ и МИЛЕВА ''(окрену се)''.
ОСМАН: То ли је верност цару и господару?! ''(Стражи)''. Похватајте те несрећнике!
СВЕТИСЛАВ: Ха! Још је храбрости у мојим рукама. ''(Извади нож)''. Ком је живот додијао, нека се приближи.
ОСМАН: Заповест и... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/17 | 93 | 1 |
20206 | Светислав и Милева/7 | 7.
МИЛИЦА са СЕЛИМИРОМ ступи, ПРЕЂАШЊА
(Дубоко ћутање. Милица је главу оборила)
СЕЛИМИР: ''(торжествено)''. Милево дијете! У старо доба било је једно чудовиште, које је немилостиво морило људе м опустошавало земљу. Свако је живо било у страху и трепету; али се чудовишту није могло досадити. Најпосле почну разбирати, ед... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/7 | 517 | 1 |
20221 | Светислав и Милева/22 | 10.
СЕЛИМИР, ПРЕЂАШЊИ
БАЈАЗИТ: Ево, старче, како се владају Србљи твоји! Овај несрећник саму је светињу сераја оскврнио.
СЕЛИМИР: О, Боже! мој Светислав!
БАЈАЗИТ: Познајеш га?
СЕЛИМИР: Бајазите, Бајазите, шта учини свирепи? Ах, мој син, мој јединац! ''(Падне на њега и пригуши се)''.
БАЈАЗИТ: И нека је син твој, нека је... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/22 | 71 | 1 |
20198 | Светислав и Милева/предговор | ПРЕДГОВОР.
[I. издању].
Ретко се који од најпростијег до најсовршенијег народа налази ком не би древност мање или више (по мери чувства) мила била, и који се не би њу воображавајући увесељавао, или поне забаву какву у том находио. Колику је снагу страст ова у нама прострла из тога се види, што многи од нас колико више ... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 971 | 0.972 |
20217 | Светислав и Милева/18 | 6.
(Соба код Бајазита)
БАЈАЗИТ, ЕМИР
БАЈАЗИТ: ''(у доласку)''. Емире!
ЕМИР: ''(ступи)''. Заповедај, честити царе!
БАЈАЗИТ: Како стоји војска?
ЕМИР: Ја сам налог издао, да се за пут спреми. Све ће бити до зоре готово.
БАЈАЗИТ: Тамерлан напредује. Ја нећу да будем побеђен. Разумеш ли? Ја нећу да будем побеђен!
ЕМИР: Од т... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/18 | 174 | 1 |
20218 | Светислав и Милева/19 | 7.
ОСМАН, ПРЕЂАШЊИ
БАЈАЗИТ: Имаш ли и ти каквог непријатеља?
ОСМАН: Честити царе, страшног непријатеља, каквог не бих желео! Укорио си ме отоич за ревност моју прама лицу твоме: но правда хоће да се увериш о мојој искрености.
БАЈАЗИТ: Говори јасније! Који је тај непријатељ, од кога си се забунио?
ОСМАН: Смем ли слободн... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/19 | 217 | 1 |
20222 | Светислав и Милева/23 | 11.
ЕМИР БРЗО СТУПИ, ПРЕЂАШЊИ
ЕМИР:Честити царе! У најбржем трку стигао је скоротеча и ово писмо донео. ''(Преда му писмо)''.
БАЈАЗИТ: ''(после кратког читања баци писмо на земљу)''. Јесу ли се данас сви ђаволи заклели? Победио Тимур! ''(Осману)'' Пресуду ћеш извршити. Сви за мном, који Бајазита за цара признају! ''(Бр... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/23 | 54 | 1 |
20224 | Светислав и Милева/25 | 2.
МИЛЕВА (САМА)
Као у непроходној пустињи, без икаквога пута, без помоћи, находи се душа моја. ''(Клекне)''. Теби, непостижна сило, велики Боже, који се о најмањем мравку бринеш, управљам чувства моја. Ти ме под свемогућно крило твоје прими, расположи судбу моју, као што је твоја недостижна сила; укрепи ме, да све уда... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/25 | 94 | 1 |
20219 | Светислав и Милева/20 | 8.
СВЕТИСЛАВ, БАЈАЗИТ, ОСМАН, РОБОВИ
БАЈАЗИТ: Сине пакла, каква те слепоћа навуче, да се коснеш светиње саме царице турске?
СВЕТИСЛАВ: О, царе! Царица је толико света у мојим очима, да не бих на то ни помислити могао!
БАЈАЗИТ: Ко си ти и какво је твоје познанство с Милевом?
СВЕТИСЛАВ: Царе Бајазите! Ја знам што ме очек... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/20 | 236 | 1 |
20227 | Светислав и Милева/28 | 5.
ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊА
ДАНИЦА: О Милево, о Милево!
МИЛЕВА: Ти весницо беде и несреће, престани скорбне доносити гласе. Та од смрти ништа ми се горе догодити не може.
ДАНИЦА: О, каква вест, каква вест! Царица Милица овамо долази.
МИЛЕВА: Боже! У овај час! Иди, не дај — не дај да овамо дође!
ДАНИЦА: Твоја мати!?
МИЛЕВА: Заб... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/28 | 139 | 1 |
20220 | Светислав и Милева/21 | 9.
МИЛЕВА, ДОВЕДЕ ЈЕ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
БАЈАЗИТ: Милево, познајеш ли овога младића?
МИЛЕВА: ''(ћути)''.
БАЈАЗИТ: ''(у јарости)''. Говори! Познајеш ли га?
МИЛЕВА: ''(клекне на колена)''. Опрости! Он је невин!
БАЈАЗИТ: Је ли он с тобом био? — Ти ћутиш?! Погана веро, то ли је благодарност за моја благодејанија? Зато сам те ... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/21 | 148 | 1 |
20215 | Светислав и Милева/16 | 4.
СВЕТИСЛАВ, У ПРОСТИМ ХАЉИНАМА ОБУЧЕН, ЛАГАНО СТУПИ, МИЛЕВА
СВЕТИСЛАВ: Овде, кажу, да се често прохода: овде ћу је чекати, нити марим за икакву опасност. Но какво се тамо женско лице види? Да не буде...? Оче небесни! Милева!
МИЛЕВА: ''(тргне се, хоће да бежи, наједанпут стаде)''. Светислав?! — Несрећниче, шта си учин... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/16 | 780 | 1 |
20223 | Светислав и Милева/24 | ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО
1.
МИЛЕВА НА РУКУ НАСЛОЊЕНА СЕДИ, ДАНИЦА СТУПИ
ДАНИЦА: Једнако тужи. Боже! каква је судба њена, да је кроз цео живот без умора прати! ''(Приступи јој)''. Царице!
МИЛЕВА: ''(погледа је, па опет спусти главу)''.
ДАНИЦА: Нашто се жалости предавати, кад од тога никаква помоћ не сија?
МИЛЕВА: Желиш ли, Даниц... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/24 | 232 | 1 |
20228 | Светислав и Милева/29 | 6.
ОСМАН, ПРЕЂАШЊЕ
МИЛЕВА: Ходи, Османе: води ме на губилиште! Умртви ме овде! Брзо, брзо! — Али, ах! мајку моју да не видим, моју милу мајку још једанпут да не видим, да јој руку не пољубим, опроштај од ње не добијем? ''(Клоне на столицу)''. О, ти, који ово гледаш, је ли све по твојој превечној вољи?
ОСМАН: Јеси ли се... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/29 | 112 | 1 |
20204 | Светислав и Милева/5 | 5.
МИЛЕВА, СТЕФАН
СТЕФАН: Ходи, Милево, ходи, мила сестро, да те <5ратским рукама загрлим. Никада те нећу моћи ова-ко слободно, овако нежно загрлити, бсдна жертво наша!
МИЛЕВА: О, брате, мекано ово девојачко срце тако је измучено небројеним ударцима судбине, да никакву више тугу сместити не може. Штеди женску слабост, ... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/5 | 760 | 1 |
20230 | Светислав и Милева/31 | 8.
СТЕФАН ступи, ПРЕЂАШЊИ
СТЕФАН: Милево, сестро, не бој се! Бајазит је заробљен: нећеш овде више тавновати.
ОСМАН: Ха! Шта је ово?
СТЕФАН: И мати овде?! О, како сам срећан, да јој руку пољубим!
МИЛИЦА: Сине, избављај Милеву! Њу на смрт воде.
СТЕФАН: Милеву на смрт?! Ко има те силе да јој живот одузме?
ОСМАН: Каурине, ... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/31 | 114 | 1 |
20226 | Светислав и Милева/27 | 4.
ОСМАН, ПРЕЂАШЊА
ОСМАН: Царице! Ја у име султаново долазим.
МИЛЕВА: Султанова воља за мене је закон.
ОСМАН: Ја ти не носим пријатну вест.
МИЛЕВА: Овом сам се напред могла надати.
ОСМАН: Ти си на смрт осуђена.
МИЛЕВА: Неправедно. Османе, велико си бреме натоварио на твоју душу. Но и тебе чека судија.
ОСМАН: Време је п... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/27 | 243 | 1 |
20225 | Светислав и Милева/26 | 3.
ДАНИЦА СТУПИ ПЛАЧУЋИ, ПРЕЂАШЊА
ДАНИЦА: Милево! Ах! И ово да дочекам?
МИЛЕВА: Ти плачеш, Данице? Шта ти сузу изгони?
ДАНИЦА: О, зашто нисам на крају света, да то не гледам.
МИЛЕВА: ''(тихо)''. Шта је се догодило?
ДАНИЦА: Смем ли, могу л' ти казати?
МИЛЕВА: Је ли нови удар судбе? Говори! Видиш како је мирна совест мој... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/26 | 398 | 1 |
20233 | Наход Симеон/11 | ::5.
ПРЕЂАШЊЕ, ОМАР
ЦАРИЦА: Омару, последња потпоро моја, и ти овде? О, јесте, при највећој несрећи срећа по који зрачак своје благости просипа. Ти си, који моју бол истино чувствујеш. У присуствију твоме моја се жалост већма топи.
ОМАР: Ја се радујем, мила царице, видећи те у тихом расположенију. Тихост буру разблажуј... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/11 | 334 | 1 |
20231 | Светислав и Милева/32 | 9.
ТАМЕРЛАН, С ОРУЖАНИМ ВОЈНИЦИМА, КОЈИ ОКОВАНА БАЈАЗИТА ПРАТЕ, ПРЕЂАШЊИ
ТАМЕРЛАН: На страну, робови: Тимур Тамерлан долази! Где је султанка?
МИЛИЦА: Милост, милост просим од великога Тамерлана!
ТАМЕРЛАН: Ко сте ви?
МИЛИЦА: Њена несрећна мати, која ти са сином колена грли.
ТАМЕРЛАН: ''(Стефану)''. Јеси ти поглавар Срба... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/32 | 296 | 1 |
20229 | Светислав и Милева/30 | 7.
МИЛИЦА СТУПИ, ПРЕЂАШЊИ
МИЛИЦА: Милево, чедо, опет те видим!
МИЛЕВА: ''(ступи један корак натраг)''. О, небо, како ме јако искушаваш!
МИЛИЦА: Милево, кћери! Ти се устручаваш од мене?! ''(Загрли је)''. Бедна страдалнице, тугом изморена, и матер си твоју из памети изгубила!
ДАНИЦА: Ах!
МИЛЕВА: ''(грли нежно матер своју... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/30 | 247 | 1 |
20234 | Наход Симеон/12 | ::6.
ПРЕЂАШЊИ, НИКОЛА с НАХОДОМ ступи и стане у крај
ОМАР: Долазиш, Емару. Јест, ти нашој царици долазиш. Мила владателницо, има више на свету несрећних и, може бити несрећнијих, него што си ти. Благо нама, ако беднима помоћи можемо. Овде је један страни, познаник нашег Емара, који је од харамија пострадао и који од те... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/12 | 615 | 1 |
20235 | Наход Симеон/13 | ::7.
ЦАРИЦА (сама).
Ха, шта је ово? Какав ме гром порази, те овако дрхћем, те ми колена трепте, и срце бије, и кожа се јежи? Откуд ове ватре у мојим прсима? Шта ме с њим скопчава? Куд ме буктећи пламен вуче? Ламбро, Јамно, не дајте! Пропаде вам царица. Где сте? Нема вас. Ви се веселите, а она се с паклом бори. — Ах, ка... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/13 | 281 | 1 |
20210 | Светислав и Милева/11 | 4.
МИЛЕВА, СЕЛИМИР И ДАНИЦА СТУПЕ, ПРЕЂАШЊИ
БАЈАЗИТ: ''(дуго гледећи је за себе)''. Ха, каква лепота! ''(Гласно)''. Добро дошла, Милево, добро дошла, царице големе моје државе! Бајазит те поздравља.
МИЛЕВА: ''(ћутајући, смерно се поклони)''.
БАЈАЗИТ: Све што се налази у пространој земљи мојој, теби стоји на услузи. И и... | [
"Светислав и Милева"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0/11 | 1,175 | 1 |
20236 | Наход Симеон/14 | ::8.
РОБИЊЕ дотрче.
ЛАМБРА: Шта је то?
ЈАМНА: Милостиви Боже!
ЦАРИЦА ''(падне у њина наручја)'': Ево ме, ах! Где сте? Зашто ме упустисте?
ЈАМНА: Ми смо на твоју заповест изишле.
ЛАМБРА: Шта ти се прикључило? Где је тај страни?
ЦАРИЦА ''(сакрије лице у њина недра)'': Ах, Ламбро, ја њега љубим, ах, паклено га љубим! 0, п... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/14 | 234 | 1 |
20239 | Наход Симеон/17 | ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
(Ходник у палати царичиној)
1.
НАХОД СИМЕОН (сам).
Пођите збогом, сви моји трудови, и законе, и веро! Остај здрава, земљо! Нећеш више Находа видети. Остај у тами, мајко. Нећеш дочекати да твога сина загрлиш. Свезан је твој син, о троструким ланцем свезан, нити га може помоћ човеческа избавити. Немилостива... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/17 | 112 | 1 |
20237 | Наход Симеон/15 | ::9.
ПРЕЂАШЊЕ, ХАСАН
ХАСАН: Светла царице! Народ се купи и иште своју правицу. Без мушке главе царство бити не може, зато мене шиље.
ЦАРИЦА: Хасане, ти овде? Да Јања у море потоне, не може горе пострадати, него што ја страдам. ''(0тиде)''.
ЛАМБРА ''(за њом)''.
ХАСАН ''(Јамни)'': Чу ли, девојко? Ти си од робиња царичини... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/15 | 232 | 1 |
20238 | Наход Симеон/16 | ::10.
(Горњица у царичином двору).
Царица, Ламбра, мало затим Омар.
ЛАМБРА: Царице, ако Бога знаш, престани!
ЦАРИЦА: Ах, Ламбро, израженија заклетве, подобна једовитим змијама, подижу се и моју совест нападају. Ах!
ОМАР ''(ступи)''.
ЛАМБРА: Оди, старино, употреби средства, не би ли је како утешио.
ЦАРИЦА: Ах, Омаре, и ... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/16 | 731 | 1 |
20241 | Наход Симеон/19 | 3.
ПРЕЂАШЊИ, ХАСАН
ХАСАН: Ха, ево га! Емаре, познајеш ли ти овог?
НИКОЛА: Познајем, честити везиру. Он је мој пријан.
ХАСАН: То си и ти с њиме прошао! ''(Симеону)''. Паклени сине, како си се смео усудити на ову земљу стати?
НИКОЛА: Честити везиру, он је стран, и само је дошао милост код царице просити.
ХАСАН: Код које ... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/19 | 367 | 1 |
20240 | Наход Симеон/18 | 2.
ПРЕЂАШЊИ, НИКОЛА
НИКОЛА: Симеоне, опет те видим. Колике ме бриге узнемиравају! Кажи ми: шта си с царицом учинио, како ти се показала, и зашто је нас остале од себе отпустила?
СИМЕОН: Никола, ти си, ком могу открити што ми на срцу лежи. Но ти си крив. Зашто ме њој одведе, кад знаш какова је змија? Прошао је твој друг... | [
"Наход Симеон"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD/18 | 695 | 1 |
20248 | Моја женидба | Моја женидба
Што с' не женим сви ме псују,
Ал' како ћу невољан?
Да девојку себи узмем,
Гди ћу наћи по вољи?
Удовица 'оће владу,
С њом се сложит' не могу,
А да стару узмем? красно!
Празне кости да глођем.
Да родкиња жена буде,
Ко би глоту 'ранио?
С неродкињом не би племе
Моје распространио.
'Иљадарка зановета,
'Оће чеша... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0 | 135 | 1 |
20249 | Мојим песмама | Мојим песмама
Одлазите, песне моје,
Мога чувства мила чеда,
Кол'ко ћете л' трпет' вреда
Од несташних зоља многих!
Кад љубовно љубов блага
Свом породу прашта мане.
Строге јесу очи стране,
И спев худи мраком казне.
Но нек само Српство траје,
Макар били ваши дани
Заборавом претрпани,
Ил' песништва смешна брука.
Нек судбин... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 212 | 0.985 |
20265 | Шарл Бодлер - Албатрос | ;Шарл Бодлер
Докони морнари од забаве лове
често албатросе, силне морске птице,
на путу немарне, тихе пратилице
лађа што над љутим вртлозима плове.
На даске од крова спусте их спутане.
Краљеви азура, невешти, збуњени,
белим и огромним крилима скуњени
машу ко веслима на обадве стране.
Малочас прекрасан, а сад смешан, ја... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%91%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80_-_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%81 | 100 | 1 |
20243 | II. Сцена за оне који су за славенским језиком занесени | Сцена
ЗА ОНЕ, КОЈИ СУ ЗА СЛАВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ ЗАНЕСЕНИ.
(Отац седи удубљен у једну књигу, мати код прозора шије, а дете се по соби игра.)
Отац (као из сна). Источниче мудрости, сладости хранило, о кољ блажен час, јегда тја познах, јегда цјелбоноснија твоја струји вкусих! Се мудрост, се благост, слишите, земнородни, паче ... | [
"Јован Стерија Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/II._%D0%A1%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D1%83_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8 | 565 | 0.978 |
20254 | Лахан/5 | ::5.
ПАСТИР, ПРЕЂАШЊИ
ПАСТИР: Краљушо, Татари се заиста приближише прокопу.
ЛАХАН: Зацело знаш?
ПАСТИР: Ја сам их очима видео.
ЛАХАН: Каква им беше застава?
ПАСТИР: Жута и црвена.
ЛАХАН: То је Манџу. Момци Петрови нек' се попну на брег, баш где је теснац и с једне и с друге стране. Нека накупе доста камења око себе, ал... | [
"Лахан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%BD/5 | 228 | 1 |
20284 | Љубезна сербска јуносте! | Љубезна сербска јуносте!
Посвештавајући ја ову књигу теби, чрез то ништа друго развје твоје проштење, зато што с тобом не живим и оно што сам ја од других научио теби не соопштавам, получити желим.
Уздам се да сам на ови начин весма способно средство измислио не само твоје благосердечно извиновљеније и желајемо проштен... | [
"Доситеј Обрадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%21 | 300 | 1 |
20255 | Лахан/6 | ::6.
ДРУГИ ПАСТИР, ПРЕЂАШЊИ
ПАСТИР: Краљушо, Татари пређоше опкоп.
ЛАХАН: Сад је време! Десет људи с трнокопима и мотикама нека иду, да се пропусти јаз. Кажи Бориши: одмах. ''(Пастир одлази)''. Ја бих и вас позвао, војводе, против општег непријатеља, но бојим се биће вам стид са пастирима друговати. ''(Одлази)''.
БОГОР... | [
"Лахан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%BD/6 | 352 | 1 |
20287 | Орао устрељен | Орао сеђаше на једном високом месту, обзирући се не би ли што себи за ручак уловити упазио. Но, — како се често случава — ко друге лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам острижен дома дође. Ловац, негде ту сакривен, устрели орла. „А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи гов... | [
"Доситеј Обрадовић",
"Басне"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B0%D0%BE_%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD | 244 | 0.959 |
20285 | Предисловије о баснах | Сви народи на свету имали су, и до данас имаду, у великом почтенију морална поученија која се дају у баснам. Езоп, изобретатељ и отец баснах, посветио је своје лидијском цару; Лафонтен своје краљевском принцу. Платон у својеј „Республики” претпочтео је Езопове басне самим Омировим списанијам. Сократ божествени, на смер... | [
"Доситеј Обрадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE_%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0%D1%85 | 390 | 1 |
20276 | О подизању раслабљеног | Једном, када је дошао са самодршцем да види оне који зидају Архиепископију, јер многе раднике зидаре и веште мраморнике беше довео из грчке земље, и сам с њима пребивајући учаше их да украсе цркву по вољи његовој, тако да се и до данас ваистину види црква украшена у свему; једнога дана изишавши — нађе човека раслабљена... | [
"Средњи век",
"Историја Византије",
"Српска историја"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3 | 757 | 0.999 |
20288 | Лав и лисица | Лав дуго живећи, оматори и врло остари, и не могаше нити брзином ни спагом својом, као у младо добa, другу животињу надјачавајући прождирати. Мислећи дакле и на сваку руку размишљавајући у тако бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, м... | [
"Басне",
"Доситеј Обрадовић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 593 | 0.966 |
20286 | Орао и лисица | Орао и лисица учинили су међу собом дружество, и, што би то било всегдашње и постојано, уоговорили су се и согласили да живу у комшилуку да би у потреби један другом могли помоћ дати. Зато изберу један велик храст на којего гранами орао начини себи гњиздо, гди снесе јаја и излеже пилиће. Лисица, при корену у шупљини ис... | [
"Доситеј Обрадовић",
"Басне"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B0%D0%BE_%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 525 | 0.99 |
20251 | Лахан/2 | ::2.
БОГОР И ПРЕЂАШЊИ
НЕШКО ''(тргне се)'': Богор!
БОГОР: Једва вас нађо'.
ЕЛТИМИР: Заиста и тешко је наћи прописане бегунце код толико издајника у земљи.
НЕШКО: И подлих најемника.
ЕЛТИМИР: Камо ти чета? Вежи нас, па нас води, нека се зајази хала.
БОГОР: Мислиш ли да бих вас ја издао?
ЕЛТИМИР: То би велико и било чудо... | [
"Лахан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%BD/2 | 921 | 1 |
20292 | Лав и медвед | Лав и медвед пођу по једној дубрави од глади лекарство тражећи. Намере се заједно на једно дебело јеленче, које, један с једне стране а други с друге, ласно ухвате и убију. Да га разделе на полак? Сваки, есапећи по празнини трдуха свом, види уда ће му полак мало бити; свак би рад све имати. Почну се дакле око њега чупа... | [
"Доситеј Обрадовић",
"Басне"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D0%B4 | 226 | 0.938 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.