id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
20007 | Давидова песма | Давидова песма
Ослабљен и сломљен, пун суморних снова,
Седећи на стени коју плаче море,
Гледа грдно јато сивих галебова,
Што кричући мукло јури доле-горе.
Бурна му је младост сахрањена давно.
Нестало је моћи. Он очајно стрепи.
Дршћу уди што су некад били лепи,
А море се лупа мукло, једноставно.
Пучина бескрајна! О како... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 334 | 1 |
20015 | Мене, текел, фарес | Мене, текел, фарес
Сваке ведре ноћи ја те видим, Граде,
Чујем ти хероје што богове славе,
Док им вино кваси коврчасте браде
И док Седмоспратни Храм буктиње плаве.
Видим просут бисер, крзна из Картаге,
И расуто вино и сажегле нарде,
Видим где се тегле твоје жене наге,
Док оргије звоне кô јек алебарде.
О, како те ноћи, с... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B5%2C_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BB%2C_%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%81 | 132 | 1 |
20013 | Јудин плач | Јудин плач
Голгота је пуста. 'Рчу страже пјане,
Натуштено небо чека туч да срине
У земљина недра, жељна свете мане,
А врхом корача стазом пуном глине
Страшни црни колос, и кадикад стане
Пред крвавим крстом и лудачки зине,
А с његових уста, кô очај кад плане,
Тутњи усов речи и јечи сред тмине,
Док се очи цере да и враг ... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87 | 216 | 1 |
20018 | Пољубац | Пољубац
Mи смо деца среће и живота зрела,
Наша чудна љубав до нискости нага,
Мрзи легендарних ноћи чеда свела:
За њу младост Бог је, а страст јој је снага.
...Јануар фијуче у сутонској студи,
Бичевана река модри се и пени.
Јаук голих грана мртве из сна буди:
Кикоће се време у вечитој смени.
Све тутњи у снази напрегнуте... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86 | 204 | 1 |
20011 | Deus Deorum | Deus Deorum
Порђалих уста, повијена чела
Певаш смртну песму гробљем фараона
Или пишеш, док се врти тарантела,
Пропаст изнад врата блудног Бабилона.
Хордама хероја где тисуће мреше
Крстарила ти си врх калпака тучних,
Да с крвавим сунцем питаш: Чему беше
Сав тај тутањ бакра и воњ рана мучних?
У ложници дворској твој се ч... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Deus_Deorum | 258 | 0.984 |
20005 | Госпођици Н*(Поклоник муза,ја и сада) | ;Војислав Илић
Поклоник муза ја и сада
звуцима лире здравим вас
из околине шумна града,
што славом својом дичи нас.
Коме сам граду као дете,
непознат јоште с правим злом,
прориц'о дане славе свете
у патриотском жару свом.
У ком је све што срце иште
и што напретку даје лет:
различне школе и позориште,
и виши свет и нижи... | [
"Војислав Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%92%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%9D%2A%28%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B0%2C%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0%29 | 539 | 1 |
20012 | Магдалена | Магдалена
Елои, Елои, лама савахтани?
(Марко, XV, 34)
Продрта небеса модар ветар кида,
Пожар божјег гнева урла и фијуче,
Бичевана клетвом Света Река рида,
Све дршће ко запад кад се боје луче.
Мртав Син је Божји. И наричу жене.
А вртлогом беса пир сотона хуче
И гуши се с плачем јадне Магдалене:
»Чуј, мраморни Боже, химн... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 396 | 0.997 |
20016 | Последњи император | Последњи император
::::::::::::Паук је исплео мрежу своју
::::::::у царској палати, совуљага је
::::::::закликтала своју ноћну песму
::::::::на кулама Афразијаба.
::::::::::::::::::::(Персијски стих)
Хор модрих звезда мрким небом плови,
Љубичаст вео изнад мора блиста.
Ноћ византијска, сладострасна, иста
Кô она кад се р... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80 | 173 | 1 |
20008 | Заљубљени Давид | Заљубљени Давид
::::::::::::И пред вече уста Давид са постеље своје,
::::::::и ходајући по крову царскога двора угледа
::::::::с крова жену гдје се мије,
::::::::а жена бјеше лијепа на очи.
::::::::::::И Давид посла да пропитају за жену
::::::::и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи
::::::::Елијамова, жена Урије Хетејина?
... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4 | 627 | 0.997 |
20017 | Део први | Део први
::::::I
Хладан и страшан мрак се стере
И кружи ноћних тица ред,
Оловно небо оркан дере.
...Те ноћи Каин уста блед.
Усна му дршће, грех га мори;
Оронуо је, мрк и сед.
И наста тајац. Храст шумори,
А Каин дршће мршав, бон.
Да ли то стена стени збори,
Кад кроз ноћ клетве чује звон?
Нема је, пуста, црна гора,
Но је... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8 | 902 | 0.99 |
20045 | Чистач | Десило се тако да је помиловани осуђеник 12-12 остао без одеће. У магацину пакета овога броја није било, али се убрзо разјаснило. Осуђеник је извршио дело као војник, чина наредничког, још недемобилисан, под униформом, која је враћена његовој команди чим је на осуду ступио.
То што га је овамо довело био је злочин из љу... | [
"1932.",
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%87 | 1,005 | 1 |
19687 | Пауци/I | I
На Бадњи дан у дућану газда—Јова живље је но обично. Са села наврвљели сељаци да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.
Газда сједи за писаћим стлом, у ограђеној писарници големо... | [
"Пауци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8/I | 23,126 | 1 |
20037 | Пад са грађевине (прича) | У дворишту је нова грађевина, углавном, била готова. Појавила се она као преконоћ и поникла, радосна и млада, између старих оронулих зграда тамних боја, остареле дрвенарије. Могло се приметити да се около све радовало док се она подизала. Деца и стари уживали су што је ту, пред њиховим очима, ново заменило старо.
Рано ... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D1%81%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%28%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%29 | 1,389 | 1 |
20034 | Сумњива прича | Па шта, баш све да признам! И кад поверим све, знам, одлакнуће ми; мучиће ме мање она грозна слика која ми често, ноћу, кад сам расејан и нервозан, кад ме злоставља несаница и кад се нимало не надам, искрсне у свести да ме престрави.
Испричаћу брзо и површно, јер и не могу и не смем дубоко и дуго да мислим на оно, нити... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D1%9A%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0 | 1,560 | 0.999 |
20026 | Понор (Драгиша Васић) | Сасвим горе, на вртоглавим висинама Gemmypaѕѕa, стајали су они сами, раме уз раме, и чекали рађање сунца. Над њима је зјапила прозрачна дубина неба, под ногама друга, црна безданска дубина понора. И ћутали су и чинило се да не дишу да не би нарушили тишину.
Оздо, из потпуне таме, подизале се горе ка светлости мутне ноћ... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B%29 | 2,076 | 1 |
20043 | Сведок | Била је оморина, па су у тој врелини судије биле страшно изморене. Небројени сведоци ништа нису могли да посведоче о делу ради кога су судска дворана и сви њени ходници били испуњени сељацима. Председник је уморно диктирао деловођи све једно те исто: Јанко Јанковић, говорио је, ништа не зна по ствари за коју се пита, М... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BA | 1,565 | 1 |
20038 | Прича о Лазару Пардону, човеку који није господин | Ја сам извршилац тестамента извеснога мога ратнога друга Лазара Пардона. Тај Лазар Пардон (пре познанства с њим, нисам ни слутио да и овакво презиме постоји), мој, дакле, ратни друг предао ми је, пре равно пет година, а по једноме лицу, овакво писмо:
„Поштовани господине друже, ако случајно сазнате да сам се преселио у... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0_%D0%BE_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%83_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%83%2C_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD | 1,831 | 0.998 |
20010 | Салома | Салома
::::::::::::Изнемогох и веома ослабих, ричем
::::::::од трзања срца мојега... И нема здрава
::::::::места на мени.
::::::::::::::::::::(Псалам 38)
::::::::::::Поцрнела је кожа моја и кости моје
::::::::посахнуше од жеге.
::::::::::::::::::::(Књига о Јову, XXX, 30)
::::::::::::Окадила сам постељу своју смирном,
:... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0 | 605 | 0.997 |
20024 | Освета (Драгиша Васић) | Дрхћем, сам мртвачки модар дрхћем. „Мајко“, кажем, „добра мајко, пустите ме, пустите ме, бежите!“ Ојађена, бела као креда, унакажена, дрхти и она као ухваћена, препала звер. „Шта ти је, сине? Сине, шта ти је? Сине, сине!“ — „Хоћу да убијем, да распорим, да исечем на парчад.“ — „Кога да убијеш? Зашто да убијеш? Зар оца ... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B%29 | 2,418 | 1 |
20027 | Жена | Прозори су гледали у врт и први сунчани зраци пролећа златили су чипкане завесе. У постељи, у пени из чипака, лежала је болесна жена и дисала брзо. Над њом, сасвим младом, лелујали су се лаки облаци завесица од белог тила, а према њој, на зиду, висио је гоблен са мотивом пасторала. Доле, на поду, плавио се ћилим пастел... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 2,193 | 1 |
20023 | Витло | Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо. Оне ноћи није се могло даље, морао сам рећи (какав чемер растанка!) јаој збогом, сва пријатељства, све симпатије, сва побратимства, све љубави моје, збогом, збогом свима! Тада сам побегао на гробље. А знао сам добро да нисам први очајник што је, гоњен неодољивим и неја... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%BE | 2,904 | 1 |
20042 | Иван — Илија Илић | Ми се сретосмо случајно, трговачки путник, чини ми се да се звао Иван или Илија Илић, и ја. Заједно смо чекали воз, који је по навици одоцнио да на време пође, попили по кафу у ресторацији, па смо се тако један другом представили. Као обично, после једнога сата, и пре него што смо сели у вагон, ја сам знао много из њег... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%E2%80%94_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B | 2,825 | 1 |
20044 | Завејани | Пошто је пре снега било суво, а засипало још од јутра Бадњега дана, то су мале страћаре и сви сокаци, потпуно пусти, брзо завејани дебелим белим слојевима. И околина, сва бела овога Божића, изгледала је свечано нема, док је варошица уливала тугу. Чинило се тако да је овај празник далеко од ње: као да је свуда, само не ... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 2,617 | 1 |
20046 | Сви смо ми Колета од Розена | Спровод веома свечан, који је привлачио пажњу свих пролазника, кретао се службено и полако све до улице Гробљанске. Ту, од почетка њенога, прво су носиоци крста и кољива, без договора, убрзали кораке. За њима је, да би одржао одстојање, пожурио и сам носач одличја. У истој намери, носачи венаца, којих је било много, не... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%A0%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 1,995 | 1 |
20041 | Ослобођење | Интабулационога протоколисту Митра Марамицу задесила је невоља. Прегледали су му доктори жену, па су казали најгоре од свега: да је операција једини спас, све што остаје, последња нада. Боловала је она сирота поодавно, на ногама; крпарила се и помагала како је знала и умела, али лека није пронашла, мада и наду није изг... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | 4,033 | 1 |
20028 | Васкрсење | :::::::::::::::1
Онога вечера, уочи великог празника, кад је мала госпођа Леђенски сама и узбуђена излазила из кина где је гледала „Васкрсење“, Београд је бљештао у осветљењу преко обичаја, и онај свет који се тискао, пун свежег и звонког смеха, газио је чврстим и слободним покретима, махао рукама, ишао уздигнуте главе... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | 3,699 | 0.999 |
20035 | Напаст | Пред главном кафаном седело је неколико људи, са оним мртвопразним изразом паланчана кад ништа више немају да кажу све док не стигне данашња пошта с новинама. Добро ме промерише. А ја опет нити сам млад, нити толико наиван да не бих знао зашто: они су на мени тражили ма какав смешан повод те да прекрате ону мучну досад... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82 | 4,302 | 0.996 |
20048 | Пацко | На часу историје, коме сам ових дана у гимназији присуствовао, професор Бошковић, резервни официр, не могавши одолети наваљивањима, рекао је најзад својим малим гимназистима:
— Е па лепо. Били сте вредни и послушни па сте научили лекције. Заслужили сте, према томе, да испуним обећање које сам вам дао на прошлом часу. Е... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%86%D0%BA%D0%BE | 1,250 | 1 |
20040 | Погибија Јаћима Меденице | Ових дана кад је најављивана много припремана и ретка светковина свесловенскога соколскога слета у престоници, онај чији ћемо подвиг, тим поводом, покушати да испричамо, није за њу показивао чак ни обичнога интересовања. И не само да није показивао ни обичнога интереса, него се донекле и љутио на сличне честе и скупоце... | [
"Драгиша Васић",
"1932."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 5,510 | 1 |
20049 | Мемете, мори, Мемете | Мемете, мори, Мемете
Околина Врања
Мемете, мори, Мемете
Три села викав на тебе,
Четврто село Кулино:
Колико ли им обљуби
Све младе жене неротке
А и убаве девојке!
Мемете, мори, Мемете
Докле ће викав на тебе? | [
"Српске епске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%2C_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%2C_%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5 | 36 | 1 |
20029 | Исповест једног сметењака | ::::::::::::::::::::::::::::::1
Има неко време, патим од несанице. Ево шта ми се дешава. Легнем у кревет мртав уморан. Дакле, сасвим уморан легнем у кревет и рачунам заспаћу сместа. И заиста, како сам склопио очи, обузима ме занос тако као да ћу сместа заспати. Али наједном, док тонем у оном мрачном заносу и пред сном ... | [
"Драгиша Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0 | 8,362 | 1 |
20057 | Џандрљив муж/15 | 3.
НИКОЛА, МАКСИМ
МАКСИМ: Ах, Никола, брате мој рођени, страдаш ли и ти, као што ти ја страдам?
НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе.
МАКСИМ Еј, брате, ја сам ти прошао; ја сам мртав, сарањен, закопан — пропао сам, па то ти је!
НИКОЛА: Шта је, брате, побогу?
МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/15 | 406 | 1 |
20059 | Џандрљив муж/17 | 5.
СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ
СОФИЈА: Ево ме, Максо, шта ме зовеш?
МАКСИМ: Ходи, слатка жено моја, ево ти кључ од сандука с новцима, ево ти кућа; располажи, уређуј како знаш, кувај, пеци, држи балова колико оћеш; ја видим да си ти паметна жена.
СОФИЈА: Шта је опет ово?
МАКСИМ: Мислиш ли ти да сам ја џандрљив и опак? О нисам; ја ... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/17 | 756 | 1 |
20058 | Џандрљив муж/16 | 4.
КУМ, ПРЕЂАШЊИ
МАКСИМ: Оди, куме, ти то боље разумеш. Оди, куме мучениче, као и сам што сам ти! Мој Никола има Магу, пак и не зна, шта је зла жена.
КУМ: Ћути, куме, сад ћемо дознати која је добра. Чули сте ваљда, како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/16 | 940 | 1 |
20051 | Војводе Српске четничке организације 1903-1908. | Урош Шешум
ВОЈВОДЕ СРПСКЕ ЧЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 1903-1908.
апстракт: ''Рад се бави војводама Српске четничке организације у Старој Србији и Македонији у периоду од августа 1903. до јула 1908. године. Представљен је историјат стицања војводског звања и дат приказ дужности које је то звање повлачило са собом. Пружен је п... | [
"Османско царство",
"Српска историја"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_1903-1908. | 1,362 | 1 |
20061 | Џандрљив муж/19 | 1.
МАКСИМ
МАКСИМ ''(сам)'': Сви ме зову џандрљивим, а не знају зашто. Истина, каткад и забадава пропсујем, али зато се не може казати да жену кињим, кад она има увек понешто старога дуга. Ено, тек што је омирисала бал, па већ оће и она да прави. Ајд, ајд! Али откуда је то, те ми се сад одпире? Најпре бијаше мирна, тиха... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/19 | 94 | 1 |
20062 | Џандрљив муж/20 | 2.
МАГА ''(ступи)'', ПРЕЂАШЊИ
МАГА: Добро јутро, браца.
МАКСИМ: Бог ти добро дао, Маго. Шта радиш, Маго?
МАГА: Фала богу, браца, здрава сам. дошла сам, ето, да питам нешто сека Соку.
МАКСИМ: А шта ћеш је питати. Ако оћеш да те поквари, то уме.
МАГА: Е, боже, браца, сека Сока је, ето, добра.
МАКСИМ: Би л’ ти правила бал... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/20 | 147 | 1 |
20064 | Џандрљив муж/22 | 4.
КУМ, ПРЕЂАШЊИ
КУМ: Помози бог и опет!
МАКСИМ: Да немаш какав нов лек, куме?
КУМ! Засад немам, а нећу ни тражити, док не видим најпре како ће дејствовати овај што имам.
МАКСИМ: Јеси ли почео?
КУМ: Тамо од понедељника мислим у име бога.
МАКСИМ: Јошт ти није тако зло, кад можеш одлагати.
КУМ: Већ данас свакојако не би,... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/22 | 199 | 1 |
20065 | Џандрљив муж/23 | 5.
МАГА, И ПРЕЂАШЊИ
МАГА: Ето, заборавила сам, да те питам.
НИКОЛА: Мани се свега, Маго, данас се раздаје награда доброј жени. Иди брзо, те се обуци, може пасти на тебе коцка.
МАГА: Е, морам, ето, да купам дете.
НИКОЛА: Остави сад дете, за по дана неће пропасти.
МАГА: Али сам, ето, згрејала воду.
НИКОЛА: Па мани бестра... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/23 | 182 | 1 |
20068 | Џандрљив муж/26 | 8.
ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ
НИКОЛА: Шта је Лепосава: обуче л се Мага?
ЛЕПОСАВА: Ево је гди иде.
НИКОЛА: Но кад је дао бог! А зашто се ти ниси обукла лепо?
ЛЕПОСАВА: Е, мене се то ништа не тиче.
МАКСИМ: Јошт би боље тај Перкић погодио, да је одредио ти сто дуката за девојку, која је најбоља, те би се бар удала.
КУМ: Девојка н... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/26 | 99 | 1 |
20066 | Џандрљив муж/24 | 6.
СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ
МАКСИМ: А јеси ли се ти, куго, обукла?
СОФИЈА: Ја сам обучена.
МАКСИМ: Како се ниси нацифрале?
СОФИЈА: Зашто, данас није празник.
КУМ: Али се данас даје награда доброј жени.
СОФИЈА: Пак?
КУМ: Данас је прописано да се свака лепо обуче.
СОФИЈА: Праве само комендије са женама.
МАКСИМ: Видите, ова је те... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/24 | 114 | 1 |
20060 | Џандрљив муж/18 | 6.
СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ
МАКСИМ: Одите, Светозаре, ви сте млад човек, неожењен, да чујете, каква је добра жена.
СВЕТОЗАР: То ћемо чути сутра, јер је опредељено да се сутра даде награда оној која буде проглашена да је добра.
МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока.
КУМ: Како би моја ту славу другоме уступила... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/18 | 423 | 1 |
20063 | Џандрљив муж/21 | 3.
НИКОЛА, ПРЕЂАШЊИ
НИКОЛА: Маго, море, деца тамо мртва гладна.
МАГА: Ето, шта ћу да им дам?
НИКОЛА: Начини им штогод. Зар оћеш да им ја кувам?
МАГА: Па дала сам им ето леба. Шта ћу друго?
НИКОЛА: Што и ниси очешљала и умила, него изгледају као Циганчад.
МАГА: Ето, кад не могу да стигнем.
НИКОЛА: Ти све не можеш да сти... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/21 | 373 | 1 |
20070 | Џандрљив муж/28 | 10.
ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ
ЈЕВРЕМ: Какав је то аларм на сокаку?
МАКСИМ: Какав аларм?
ЈЕВРЕМ: Опколили људи кућу, као да ће на јуриш да је узму.
МАКСИМ ''(гледи кроз прозор)''. Који је то враг, та ја нисам никоме дужан.
СОФИЈА: Ваљда су чули да ћемо давати бал.
МАКСИМ: Бре ако те окупим, пресешће ти бал.
ЈЕВРЕМ: Шта, јошт ниј... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/28 | 108 | 1 |
20075 | Волшебни магарац/3 | ПОЗОРИЈЕ 2.
ЈАКОВ ''(сам)'': Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру? Он се није никада опио, није јело повраћао, није непристојно говорио, не пије ракију, нити пуши. Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру н... | [
"Волшебни магарац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86/3 | 158 | 1 |
20077 | Волшебни магарац/5 | ПОЗОРИЈЕ 4.
МАРКО И МИЛОШ (воде магарца)
МАРКО: Купите магарца, купите магарца! Кукавац Јаша, сад ваљада чувствује шта је магарећи зној.
МИЛОШ: Играчка. Зар је тешко постати магарцем? Има филозофа који држе да ће човек после смрти прећи у магарца. Пак зашто не би и за живота? Купите магарца, купите магарца! | [
"Волшебни магарац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86/5 | 51 | 1 |
20079 | Волшебни магарац/7 | ПОЗОРИЈЕ 6.
ЈАКОВ, ПРЕЂАШЊИ
ЈАКОВ: Побједа!
МАРКО: Јеси ли утекао?
ЈАКОВ: Јошт три дуката добио.
МАРКО: Његов је госа малочас овде био.
ЈАКОВ: Пак?
МАРКО: Неће магарца да купи.
ЈАКОВ: Ха, ха, ха!
МИЛОШ: Кад је тако поштен, требало би да му вратимо магаре. А нама је доста сваком по дукат.
МАРКО: Није него јошт штогод. О... | [
"Волшебни магарац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86/7 | 77 | 1 |
20069 | Џандрљив муж/27 | 9.
МАГА, ПРЕЂАШЊИ
МАГА ''(мало небрижљиво обучена)'': Ето и ја сам се обукла.
НИКОЛА: Фала богу; а зашто ниси малопре, да те писар затече?
МАГА: Ето, нисам могла да стигнем.
НИКОЛА: Еј, дртино моја! — Како ти стоји та шкуртељка? нешто егаво.
МАГА: Та добро је, добро је.
НИКОЛА: Видим, како је добро. ''(Намешта је.)'' О... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/27 | 293 | 1 |
20078 | Волшебни магарац/6 | ПОЗОРИЈЕ 5.
СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ
СЕЉАК: ''(познавши магарца)'': Шта, опет си нешто скривио? Еј, несрећни сине, зар си заборавио моје савете и оне муке које си подносити морао? Али нека, кад си такве памети, а ти се мучи као враг.
МАРКО: Купи, чича, магарца.
СЕЉАК: Не превари!
МИЛОШ: Зашто? Видиш како је леп.
СЕЉАК: Децо, зн... | [
"Волшебни магарац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86/6 | 200 | 1 |
20087 | Превара за превару/6 | ПОЗОРИЈЕ 5.
ДАМЈАН ''(полако ступа)''
Није ни најмаље за оклевање. Ако мој комша нађе празну земљу, јамачно неће остало закопати, то би морао бити сасвим луд. Сад ћу дакле с његовим семеном сејати, а чија ће бити жетва, видићемо. ''(Затрпава новце.)'' Све је на свету превара и опсена. Жена се споља кити, да ругобе узну... | [
"Превара за превару"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83/6 | 139 | 1 |
20088 | Превара за превару/7 | ПОЗОРИЈЕ 6.
КУЗМАН ''(ступа)''
KУЗМАН: Мој комша опет се канда врзе око моје баште. Да не буде ухитрио с новци. Не шкоди прокушати. ''(Приступи месту.)'' — На моју душу, малда није радио, зашто ми се чини да је ово место сасвим други вид добило. ''(Почне копати.)''
ДАМЈАН се полако укаже.
ДАМЈАН ''(за себе)'': Аха, ова... | [
"Превара за превару"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83/7 | 104 | 1 |
20085 | Превара за превару/4 | ПОЗОРИЈЕ 3.
КУЗМАН ''(врати се)''
Право сам ја казао, да су новци као жена. Тек што се удалиш, стотину брига, шта је код куће, да се није разболела, да је није ко увредио, да јој није дуго време самој, а она Бог зна куда витла по вароши. Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место. И заиста, онде, г... | [
"Превара за превару"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83/4 | 233 | 1 |
20083 | Превара за превару/2 | ПОЗОРИЈЕ 1.
(ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.)
KУЗМАН ''(сам држи једну кесу у руци)'': Новац је као жена. Докле је не добијеш, уздишеш за њом и преврћеш се; а кад се ожениш, Бог зна шта би дао, да се натраг повратиш. Ту ти је она досадна у кући; ту се бојиш, да је ко не обмане — сам не знаш шта ћеш да почнеш. Тако исто и с новци. ... | [
"Превара за превару"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83/2 | 340 | 1 |
20080 | Волшебни магарац/8 | ПОЗОРИЈЕ 7.
СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ
СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета. ''(Спази Јакова.)'' Шта је то? ''(Увати га за руку.)'' Стани мало, дечко.
Кажи ти мени, шта си ти?
ЈАКОВ: Ја сам ја.
СЕЉАК: А шта је оно?
ЈАКОВ: Магарац.
СЕЉАК: Јеси ли ти он?
ЈАКОВ: Ја сам ја, ти си он. Ко је сад магарац?
СЕЉАК: Јеси ли ти био везан о... | [
"Волшебни магарац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86/8 | 310 | 1 |
20084 | Превара за превару/3 | ПОЗОРИЈЕ 2.
ДАМЈАН (ступа)
Шта је мој комша онако подозрително изгледао? Или је што ујагмио, или друго што на срцу има? Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи. Сад би рад знати, каквог су створа интриганти и притворице, који нам лажи с тако невиним лицем продају, канда је с неба... | [
"Превара за превару"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83/3 | 315 | 1 |
20093 | Лажа и Паралажа/18 | :::6.
МИТА, ПРЕЂАШЊИ
МИТА ''(за себе)'': Ког врага, нашла га је.
МАРИЈА: Ево, и овај је с њим заједно око мене облетао; сад ме неће ни он познати.
МИТА: Ја? Господин барон, тко је ова персона?
АЛЕКСА: Остави је, молим те, девојка сишла с ума, пак говори и сама не зна шта.
МАРИЈА: Није ли ово Мита, који ми је сваки дан ... | [
"Лажа и Паралажа"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%B0_%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0/18 | 272 | 0.996 |
20076 | Волшебни магарац/4 | ПОЗОРИЈЕ 3.
СЕЉАК (тарући очи), ПРЕЂАШЊИ.
СЕЉАК: Баш бог да прости, поштено се испава. Сад ми ваља кући. ''(Смотри ђака.)'' Шта је то? Ко те ту привеза?
ЈАКОВ: Судбина.
СЕЉАК: Шта је то судбина?
ЈАКОВ: Девојка, која људе донде вара док јој не падну у мрежу.
СЕЉАК: Гди је мој магарац?
ЈАКОВ: Ја сам.
СЕЉАК ''(смеје се)''... | [
"Волшебни магарац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86/4 | 673 | 1 |
20089 | Превара за превару/8 | ПОЗОРИЈЕ 7.
ДАМЈАН и ПРЕЂАШЊИ
ДАМЈАН: Шта је, комшо?
КУЗМАН: Да видиш, нешто сам се предомислио. И мислим да ће боље бити да новац не закопам.
ДАМЈАН: Шта?
КУЗМАН: Знаш, комшо, башта је одзјапљена, а сандук у соби колико-толико затворен.
ДАМЈАН ''(притворно)'': Како знаш, комшо; но ја бих ти рекао, да закопаш.
КУЗМАН: ... | [
"Превара за превару"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83/8 | 506 | 1 |
20092 | Лажа и Паралажа/17 | :::5.
ЈЕЛИЦА, ''мало затим'' МАРИЈА, ПРЕЂАШЊИ
ЈЕЛИЦА: Господин барон, једна девојка пита за Алексу Никића.
АЛЕКСА: Пак шта се то мене тиче?
ЈЕЛИЦА: Каже да сте ви.
АЛЕКСА: То је лепо. Ако јој је што дужан, добро се и досетила.
ЈЕЛИЦА ''(отвори врата)'': Ја сам вам казала да ово није тај господин. Ово је барон Голић.
МА... | [
"Лажа и Паралажа"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%B0_%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0/17 | 323 | 0.994 |
20067 | Џандрљив муж/25 | 7.
СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ
СВЕТОЗАР: Ја вас често посећујем, али данас по дужности, јер је женски празник.
МАКСИМ: Само гледајте да им умножите празнике, и онако мало тумарају. Како човек устане, друго ништа и не види, него гди се успроодале жене. Шта је? Света Софија, Огњена Марија, треба да се честита, па не само женама н... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/25 | 859 | 1 |
20086 | Превара за превару/5 | ПОЗОРИЈЕ 4.
ДАМЈАН И КУЗМАН
ДАМЈАН ''(за себе)'': Шта ме то мој комша зове? Да не буде осетио штогод?
КУЗМАН ''(за себе)'': Како крије очи! Кад би се очи каткад за сведочанство узимале, пређе би се истина изнашла, него поред гдекоји сведока, којима је савест чашом ракије покривена. ''(Гласно)'': Ја не знам, комшо, од н... | [
"Превара за превару"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83/5 | 663 | 1 |
20100 | Београд некад и сад/11 | 11.
НЕША, ПРЕЂАШЊИ
СТАНИЈА: Еј Нешо, проклет не био мајци, што учини од мене.
НЕША: Што је, мајка?
СТАНИЈА: Што ти мене доведе у Београд, што ме уби?
НЕША: Ама што је?
СТАНИЈА: Дојдо у род, да видим децу, шта најдо? Девојку сас кошницу на глави, како вата момче за руку, и унуче с брадом и погано.
НЕША: Е, што ћеш, така... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/11 | 292 | 1 |
20101 | Београд некад и сад/12 | 12.
ЉУБА, ПРЕЂАШЊИ
ЉУБА: Јело је усуто.
НЕША: Ајде, мајка, да ручамо.
СТАНИЈА: Фала, синко, благодарим.
НЕША: Ајде, како не би ручала?
СТАНИЈА: Не могу ти ништа.
НЕША: Е, није него јошт штогод. Оди, седи с нама.
СТАНИЈА: Донеси ми овде нешто да једем.
НЕША: Како би то било, побогу, мајка! Нисам те видео толико година, ... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/12 | 208 | 1 |
20096 | Писмо члана штаба горске гарде упућено Дражи Михајловићу | ``Драги и много поштовани Чика Дражо,
Пре свега извините ме што Вам морам овако да пишем, али као Србин и национални борац од првих дана са Вама за спас српског народа, морам и сматрам за дужност да Вам ово напишем. Реч је о Горској Гарди, и Г. Калабићу.
# — Вар(ошицу) Страгаре упалили су зато што су од првог до послед... | [
"Писма",
"Четнички документи из Другог светског рата"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B5_%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8... | 582 | 1 |
20074 | Волшебни магарац/2 | ПОЗОРИЈЕ 1.
(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.)
МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео свет почива. Млад човек све ово има, зато он и највеће вниманије заслужује.
ЈАКОВ: Осим кад главом о зид лупи.
МАРКО: Главом лупити — значи у подобном случају предосторожнији бивати. ... | [
"Волшебни магарац"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86/2 | 1,072 | 1 |
20106 | Београд некад и сад/17 | 5.
ЉУБА, СТАНИЈА
ЉУБА: Шта је, мајка?
СТАНИЈА: Ништа.
ЉУБА: Бáба вели да ме вичеш.
СТАНИЈА: Викам те. Тај те твој слуга проси.
ЉУБА: Па шта каже бáба?
СТАНИЈА: Оће да те да, да не шурујеш са ш њим.
ЉУБА ''(весела)'': Ју! Идем одма да јавим Пијади.
СТАНИЈА: Како би девојка испрошена ишла по сокаку?
ЉУБА: Па то је ништа.... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/17 | 132 | 1 |
20105 | Београд некад и сад/16 | 4.
НЕША, ПРЕЂАШЊЕ
СТАНИЈА: Фала ти, синко, баш ти фала, што ме доведе у Београд!
НЕША: Што је опет, мајка?
СТАНИЈА: Ама не знаш ко је горе, мушко ли, женско ли? Што говори, што ради, што пева, што чита, само безобразлук.
НЕША: Љубо, изиђи мало напоље. ''(Љуба изиђе.)''
СТАНИЈА: Мало сам спавала. Што да видим, кад дојде... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/16 | 188 | 1 |
20091 | Лажа и Паралажа/16 | :::4.
МАРКО и ЈЕЛИЦА ''(враћају се)''
МАРКО: Господин барон, ја вам имам једну велику тајну саопштити, само не знам оће ли се примити.
АЛЕКСА: Заповедајте слободно. Што је год у мојој власти, увјерени будите да вам нећу одрећи.
МАРКО: Не знам како вам се допада мој дом, но ја кажем да вас радије имам него да сте ми рођ... | [
"Лажа и Паралажа"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%B0_%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0/16 | 873 | 0.999 |
20071 | Џандрљив муж/29 | 11.
СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ
СВЕТОЗАР: Ја опет к вами и то с лепом новином. Пресуђено је за награду.
СВИ: Па која је добила?
СВЕТОЗАР: Погодите.
МАКСИМ: По правди, Мага.
КУМ: Јест, јест, кума Мага.
СВЕТОЗАР: Шта ви кажете, тетице Софија?
СОФИЈА: А шта знам ја ту говорити. По мом мнењу добиће награду она, која је најлепша, је... | [
"Џандрљив муж"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B6/29 | 1,411 | 1 |
20102 | Београд некад и сад/13 | 1.
ВЕЛИМИР и МИЛАН ''(седе и сваки за себе чита новине)'', ЉУБА ''(ступи)''.
ЉУБА: Оћемо ли данас пробирати франсе?
ВЕЛИМИР: Јок! Ја сам већ поручио да не долазе.
ЉУБА: А што?,
ВЕЛИМИР: Имам важна посла.
ЉУБА: Ала Боже, ти увек мораш да квариш друштво.
ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила.
ЉУБА: Ја већ доб... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/13 | 477 | 1 |
20109 | Београд некад и сад/20 | 8.
ВУЧКО, ПРЕЂАШЊИ
ВУЧКО: Ево Вучко.
СТАНИЈА: Да ми скупиш хаљине, па да те пратим код Нешу.
ВУЧКО: А што, мајка?
СТАНИЈА: Ништа. Иди, синко, те скупи хаљине.
ВУЧКО: Оћу, мајка. ''(Одлази.)''
ЉУБА: Ама што ти је?
СТАНИЈА: Доста сам ведла, да идем.
ЉУБА: Зар ти мислиш, да би ја заиста пољубила господина Милана?
СТАНИЈА:... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/20 | 84 | 1 |
20099 | Београд некад и сад/10 | 10.
ВЕЛИМИР, с брадом и у униформи; ПРЕЂАШЊЕ
ЉУБА: Ево и Велимира. — Гле, дође мајка.
ВЕЛИМИР ''(начини поклон са стране)'': Драго ми је. ''(Скине сабљу.)'' На, бога ти, ово ''(да Љуби, после отиде к асталу, седне и почне чело и косу трти)''. Ах, боже мој, боже мој!
СТАНИЈА ''(Љуби)'': Па ко беше то момче?
ЉУБА: Кажем ... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/10 | 1,039 | 1 |
20108 | Београд некад и сад/19 | 7.
МИЛАН, ПРЕЂАШЊЕ
ЉУБА ''(трчи му укоб, пак га увати за руку)'': Бáба је казао да оће.
МИЛАН: Мени је познато. Зато сам и дошо, да с вами радост делим.
ЉУБА: Данас ми је најмилији дан.
МИЛАН: Томе се врло радујем. Кад мислите да буде весеље?
ЉУБА: То је бáбина брига.
МИЛАН: Ја би желио што пре.
ЉУБА: С моје стране ја ... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/19 | 519 | 1 |
20107 | Београд некад и сад/18 | 6.
ПИЈАДА, ПРЕЂАШЊЕ
ЉУБА: Ево Пијаде, баш добро.
ПИЈАДА: Ја сам, па реци.
ЉУБА: Данас нећемо играти.
ПИЈАДА: Засто?
ЉУБА: Велимиру није ћеф.
ПИЈАДА: Зао ми је. Могла би отичи у Топћидер,
ЉУБА: Нећеш се кајати што си дошла. Скини виклер, пак ћу ти казати. ''(Пијада скине, па га метне на кревет.)''
СТАНИЈА ''(Пијади)'': ... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/18 | 748 | 1 |
20103 | Београд некад и сад/14 | 2.
СТАНИЈА, ПРЕЂАШЊИ
СТАНИЈА ''(за себе)'': Куку, сама с момком (узима јастук из кревета).
ЉУБА: Ама немој то, мајка, ено канапе, па седи љуцки.
СТАНИЈА: Ху!
ЉУБА: Срамота је вући јастук из кревета пред страним.
СТАНИЈА: То је срамота, а друго није? ''(Седне и стење.)''
ЉУБА: Шта ти је, мајка?
СТАНИЈА: А, куку!
ЉУБА: Т... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/14 | 1,045 | 1 |
20094 | Лажа и Паралажа/19 | :::7.
БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ
МАРКО: Баш си у добро време дошо.
БАТИЋ: Господин Вујућ, не знам како ћу да вам у очи погледим. Моја безумна, тако да јој кажем, мати полакомила се на речи једног ниткова, и дала прстен Јеличин, мислећи да добија дукате у залогу за њега. Но како ми је било кад сам кући дошо и ове тантузе нашао. ''... | [
"Лажа и Паралажа"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%B0_%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0/19 | 1,464 | 0.996 |
20110 | Београд некад и сад/21 | 9.
ВУЧКО, ПРЕЂАШЊИ
MИЛАН: Слуга сам понизан.
НЕША: Господине Милане, ви сте моју Љубу искали, и ја немам што друго да кажем, него да будете срећни.
МИЛАН ''(пољуби га у руку)'': Моје ће једно највеће старање бити да се достојан покажем и вашег поверења и њене љубови.
НЕША: Ја кога сам год запитао, сваки је добру реч за... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/21 | 389 | 1 |
20122 | Плач Матере Човекове | Плач Матере Човекове
Данас је несрећни дан синуо,
и први му је поглед пао на беду:
најближе њему, у тихом предграђу,
једна је Мајка расплела косу седу,
јер јој је син преминуо.
Данас је умро један Човек,
и Мајка му је вриснула:
- Ох, када човек није Човек,
већ роб Неког, кога нема,
од кога сам до јуче милост искала;
ох... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%87_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5_%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5 | 281 | 1 |
20114 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/11 | ПОЗОРИЈЕ 4.
СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ
СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је.
ПЕЛА: Таки, Стево. ''(Узме велику мараму, Персида јој намести, потом са Стеваном за њом и малочас врати се.)''
ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она. Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. ''(Чује се лупа од каруца.)'' И то ј... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/11 | 497 | 1 |
20113 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/10 | ПОЗОРИЈЕ 3.
ПЕРСИДА ''(дотрчи)'', ПРЕЂАШНА
ПЕРСИДА: Таки ће готово бити, милостива госпођа. И Глиша и Стеван се забунио.
ПЕЛА: Они су добри момци, и Срета и ''(тргне се)''... сви и похваљују.
ПЕРСИДА: Они су добри; али сад, како су чули за ваше милостиве речи, наврат-нанос наваљују. Заповедате да вам наместим мараму, м... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/10 | 226 | 1 |
20126 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/12 | ПОЗОРИЈЕ 5.
ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ
ТРИФИЋ. Је л’ вам устала госпоја?
ПЕРСИДА: Ах, милостиви господине!
ТРИФИЋ: Шта, опет си добила бој?
ПЕРСИДА: О, нисам, милостиви господине!
ТРИФИЋ: Ништа, добићеш, то бар код ње није скупо.
ПЕРСИДА: О, милостиви господине, да је видите не би је познали како се променила.
ТРИФИЋ: Биће болес... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/12 | 407 | 1 |
20128 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/13 | ПОЗОРИЈЕ 1.
''(Двор код Трифића.)''
СТЕВАН, СУЛТАНА
СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.
СУЛТАНА: Орјатине, ти се смеш мени противити, не видиш да сам ја твоја госпођа?
СТЕВАН: Сад ћеду ми јошт и чизмашице бити госпође.
СУЛТАНА ''(замане на... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/13 | 333 | 1 |
20129 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/14 | ПОЗОРИЈЕ 2.
ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ
ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика?
СУЛТАНА ''(удари Стевана песницом)'': Орјатски роде!
ТРИФИЋ ''(увати је за руку)'': Но, но, шта је то?
СТЕВАН: Милостиви господине, ождркељала се као свиња, па дошла да је пустим унутра, каже да је милостива госпођа.
СУЛТАНА: Скотино, сад ћу ти зубе избит... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/14 | 210 | 1 |
20104 | Београд некад и сад/15 | 3.
ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ
ВУЧКО ''(Љуби)'': Еве цедуља за театор.
ЉУБА: Остави тамо.
ВУЧКО: Ама што ће да се игра?
ЉУБА: Зар би ти ишо?
ВУЧКО ''(тресе главом)'': Ја!
ЉУБА: Светислав и Милева.
ВУЧКО: То се играло већ.
ЉУБА: Сад по други пут.
ВУЧКО: Јок! Ту не идем. Ете ако ће мајка.
СТАНИЈА: А што је то, синко?
ВУЧКО: Театор.
... | [
"Београд некад и сад"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4/15 | 917 | 1 |
20131 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/16 | ПОЗОРИЈЕ 4.
ПЕРСИДА, ПРЕЂАШЊИ
ТРИФИЋ: Девојко, гледај добро ову жену.
ПЕРСИДА: ''(Иста наша госпођа)''.
ТРИФИЋ: Сад кажи: гди ти је госпођа?
ПЕРСИДА: Извела се на каруца.
СУЛТАНА: Нисам се ја извела.
ПЕРСИДА: Та ти и ниси.
ТРИФИЋ: Ово је твоја госпођа.
ПЕРСИДА: И — хи! хи! ''(Смеје се.)'' Таква госпођа могу и ја бити!
... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/16 | 182 | 1 |
20143 | Симпатија и антипатија/2 | :I ДЕЈСТВО
:::II
::(Тода и пређашња)
ТОДА: Господична, шта сте се тако замислили?
АГНИЦА: Љубезна Тодо, мене ће страшна судбина постићи. Не примећаваш ништа на мом лицу?
ТОДА: Мало сте бледи.
АГНИЦА: Ах, шта ће бити од мене? Седим отоич код прозора, ал’ наједанпут ми се укаже нека зелена ватра пред очима, и из ње два г... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/2 | 212 | 0.991 |
20144 | Симпатија и антипатија/3 | :I ДЕЈСТВО
:::III
::(Црнокравић, Марта и пређашњи)
МАРТА: Шта ти је?
ЦРНОКРАВИЋ: Каква је то вика?
ТОДА: Ах, господична...
ЦРНОКРАВИЋ: Шта господична?
ТОДА: Пала у велику болест.
МАРТА: Шта? ''(приступи кћери)'' Агнице!
АГНИЦА: Даље од мене нечисте руке! ''(Отури је)''
МАРТА: Је л' ти зло?
АГНИЦА: Даље!
ЦРНОКРАВИЋ ''(Т... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/3 | 198 | 0.99 |
20140 | Симпатија и антипатија/насловна | Јован Стерија Поповић
Чудновата болест
или
Симпатија и антипатија
Пародија у два дејства
ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА:
САМУИЛО ЦРНОКРАВИЋ
МАРТА, његова супруга
АГНИЦА, њихова кћи
ТОДА, слушкиња
АВРАМ, служитељ
ДОКТОР МАКАРИЈУС
ДИМИТРИЈЕ
Пародија ова односи се на Чокеову новелу под насловом "Преображења". | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 40 | 1 |
20149 | Симпатија и антипатија/7 | :II ДЕЈСТВО
:::I
::(Црнокравић и Марта)
МАРТА: Бадава. Затворила се у соби, па не пушта никога.
ЦРНОКРАВИЋ: А не боји се она, да је што не снађе
МАРТА: Како ти могу такове мисли на памет доћи. Ниси видио, шта је претрпела.
ЦРНОКРАВИЋ: Баш зато, што је болесна, не треба да се затвара.
МАРТА: Оваква није била никада. Как... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/7 | 243 | 0.992 |
20141 | Симпатија и антипатија/1 | :I ДЕЈСТВО
:::I
::(Агница)
АГНИЦА ''(Сама, остави књигу коју је читала)'': Бадава! Коме није разум код куће ''(што но каже један српски философ)'', боље и да не чита, јер му неће ништа у глави заостати. Сирота Хортензија, не знам, ко је од нас две горе среће! Ти си љубила оног, на кога си опет сама мрзила, а ја? Ах, ја... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/1 | 314 | 0.994 |
20134 | Djevojcica sa sibicama | Spuštalo se veče uoči Nove godine. Hladnoća je bivala sve veća i surovija, a po toj hladnoći i mraku išla je jedna siromašna devojčica gologlava i bosonoga. Kad je toga jutra izašla iz kuće imala je na nogama papuče, ali su one bile toliko velike jer ih je ranije nosila njena majka, da ih je izgubila prelazeći ulicu. P... | [
"Ханс Кристијан Андерсен"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Djevojcica_sa_sibicama | 674 | 0 |
20151 | Симпатија и антипатија/9 | :II ДЕЈСТВО
:::III
::(Тода, Аврам, пређашњи)
ТОДА: Ах, слатка господична!
АВРАМ: Медена господична!
ЦРНОКРАВИЋ: Но?
ТОДА: Зашто да ме удајете после шеснаест година, пак још за пијаницу.
АВРАМ: Шта сам вам ја скривио, да ме обесите за права бога.
ЦРНОКРАВИЋ: Који вам је враг, шта сте напели буке?
ТОДА: Ах, господине, пр... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/9 | 311 | 0.994 |
20153 | Симпатија и антипатија/11 | :II ДЕЈСТВО
:::V
::(Тода, пређашњи)
ТОДА: Димитрије Мандић дошо је питати, може ли у собу. Каже да га је господична звала.
ДОКТОР: Видите, како она напред зна, да је он овде.
ЦРНОКРАВИЋ: Али она на њега мрзи.
ДОКТОР: То не чини ништа, то је оно, што сам вам једанпут већ протолковао антипатија на јави, симпатија у болес... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/11 | 183 | 0.989 |
20150 | Симпатија и антипатија/8 | :II ДЕЈСТВО
:::II
::(Агница, пређашњи)
АГНИЦА: Ах, слатка мамице, што учини!
МАРТА: Кћера моја, ти си била болесна.
АГНИЦА: То осећам, јер канда ми све нешто по срцу ходи.
ЦРНОКРАВИЋ: Али кажи ми, ћерко, како да ти у такву болест паднеш?
АГНИЦА: Ја не знам, слатки татице, нити да ми је било зло, ни да сам у болест пала... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/8 | 429 | 0.995 |
20155 | Симпатија и антипатија/13 | :II ДЕЈСТВО
:::VII
::(Црнокравић и пређашњи)
ЦРНОКРАВИЋ: Е, је л' се већ приволила?
МАРТА: Једва с тешком муком.
ЦРНОКРАВИЋ: Видите, Димитрије, мали прасећи реп учинио је, те сам се посвађао с Вашим оцем, с којим сам иначе лепо живио. Тако често из мале искре велики пожар произилази. Дајући вам моју кћер заборављам све... | [
"Симпатија и антипатија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/13 | 96 | 0.979 |
20157 | Владислав/1 | ДЈЕЈСТВО ПРВО
(Двор код Владислава)
ПОЗОРЈЕ ПРВО
Несторица и Зарица.
НЕСТОРИЦА: Је ли могуће?
ЗАРИЦА: Радомир мртав, Радомир, који је над Бугарском као мајка над првенцем лебдио, у којега је прсима само благо рода свога, само добро земље наше благотворно клијало. судбино, како се немило титраш са несрећним овим светом!... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/1 | 144 | 1 |
20133 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/предговор | ПРЕДГОВОР
:::::Оном који је с немачком литературом мало више познат, пашће може бити на памет да је оваково што и у књигама славног Вајсе читао, ал ће одма и то примјетити, да између мојег и Вајсиног дјела никакве друге слике нема, осим прве једнаке идеје, коју смо обојица — Вајсе за волшебну оперу (Zauber Oper), ја па... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 441 | 0.995 |
20130 | Зла жена (Ј.С.Поповић)/15 | ПОЗОРИЈЕ 3.
СРЕТА, БИВШИ
СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме!
ТРИФИЋ: Је л’ то твоја жена, мајстор Срето?
СРЕТА: Требало би да је моја, али ево ушло јој у главу да је она милостива госпођа, гди млого на милостиву госпођу наличи. Неће да преде, неће да кува ћириш. ''(Преши јој песницом.)'' Чекај, палигорко, н... | [
"Зла жена"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%88.%D0%A1.%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29/15 | 829 | 1 |
20158 | Владислав/2 | ПОЗОРЈЕ ДРУГО
Давид, пређашњи.
НЕСТОРИЦА: Казуј, Давиде, како она добра душа паде, ко забоде отровни нож у срце најбољега краља. Казуј, има ли трага овај нечувени злочинац.
ДАВИД: Још завеса тајне преко овог дела лежи. Но велика сумња пада на војводу Ивицу.
НЕСТОРИЦА: Ивицу?
ЗАРИЦА: Ивицу?
ЗАРИЦА: Како, казуј, како Иви... | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/2 | 148 | 1 |
20156 | Владислав/насловна | Јован Стерија Поповић
ВЛАДИСЛАВ
ЛИЦА:
ВЛАДИСЛАВ, краљ бугарски
СМИЉКА, његова синовица
ДАВИД, његов совјетник
НЕСТОРИЦА, војвода
ЗАРИЦА, војвода
ИВИЦА, војвода
ВЛАДИМИР, краљ српски
КОСАРА, његова супруга, сестра ВЛАДИСЛАВА
ДУХ Владимиров
Војници
Место дејства је од части Бугарска, од части Србија, године 1015 | [
"Владислав"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 42 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.