id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
19899 | И знао сам | ;Владимир Васић
И знао сам...
И знао сам да је тешко
Кад срце заболи,
И клео сам срце пусто
Да никог не воли.
Али у црној тмини,
Пустој туђини,
Наш'о сам, наш'о чедо
С груди вилини.
Наш'о сам тебе, душо,
Усред туђина,
А дивну кано шћерцу
Милог Србина.
Па нека љуби срце
Шћерцу туђина,
Љубиће чисто, врело,
Кано Србина.
П... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BE_%D1%81%D0%B0%D0%BC | 87 | 1 |
19900 | Злато моје | ;Владимир Васић
Злато моје...
Злато моје! еј, колико пута
Тек протепам у невољи љутој,
Злато моје, рајем задахнута,
Цигла надо срећи отргнутој!
Среће немам... е се срећа моја,
Срећа моја са несрећом срела,
Срећу моју несрећа отела,
Све изгубих осим уздисаја,
Што ми срце тамнином напаја.
На том срцу, на срдашцу томе,
Пр... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 107 | 1 |
19885 | Од погреба до ускрса | Од погреба до ускрса
Половина тисућу година,
Тако вели народно предање.
Тако књиге староставне пишу.
Како поде душаново царство
На Косову великоме гробљу
Са издајства Бранковића Вука.
Половина тисућу година
Како Турци по земљама суде
Где су негда оци наши славни
Мирна своја подигли огњишта.
Половина тисућу година
Како ... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D1%83%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B0 | 769 | 1 |
19901 | Кад јарко | ;Владимир Васић
Кад јарко...
Кад јарко сунце зађе,
Мир да мирује,
Вече ме увек нађе
Где с тобом другујем.
Кад црна тмина мине,
Кад мине црни мрак,
Опет ми прво сијне
Из твојег ока зрак.
Гледам те сваког дана,
Гледам у салик твој,
И тражим радовања
У слици дивотној.
Гледајућ' очи плаве,
Гледајућ' осмех твој,
По сто ми п... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE | 106 | 1 |
19902 | Још те љубим | ;Владимир Васић
Још те љубим!
И ако сам у туђини,
Пустој студени,
И опет се сећам твојих
Уста румени'.
Не куни ме... још те љубим,
Живота ми мог!
За ту љубав свезао ме,
Венчао ме Бог.
Хоћеш клетву?... Клетва ми је
С неба вечни Бог,
Кунем ти се, љубићу те,
Живота ми мог!
1863.
1 Напомена
Објављено у књизи Песме, стр. 34... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%88_%D1%82%D0%B5_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BC | 69 | 1 |
19903 | Волим те | ;Владимир Васић
Волим те!
Волим ти косу црну,
Волим ти осмех тај
Што ми из срца трза
Лагани уздисај.
Волим ти очи црне,
Волим ти поглед твој,
Волим те више, душо,
Него и живот мој!
1863.
1 Напомена
Објављено у књизи Песме, стр. 35. | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC_%D1%82%D0%B5 | 44 | 1 |
19904 | Нек види душман | ;Владимир Васић
Нек види душман!
Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?
Протрљај очи, слава те зове,
Слава те зове на црно гробље,
На оно тужно Косово поље.
Та да ли живиш, та да ли чујеш
Ту црну клетву, тај уздах тешки?
Да ли још памтиш, да ли још знадеш
За онај бојак, бојак витешки?
Грешниче тешки, тргни се, тресни
Ланцем о... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA_%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BC%D0%B0%D0%BD | 93 | 1 |
19891 | ПАВЛЕ БРАНКОВИЋ | ПАВЛЕ БРАНКОВИЋ
Огњем горе у Сибињу
Манастири, цркве, села,
Над њима се страшно вије
Црни облак од пепела,
А из огња, из облака,
Што језиком небо лиже:
К'о подземна тутњавина
Ужасна се клетва диже.
Али заман молитава,
Заман клетве, заман мача:
Кад бојника нема више
На оштре зелен-мача,
Да подете на бојиште
За слободу и... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%90%D0%92%D0%9B%D0%95_%D0%91%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%9A%D0%9E%D0%92%D0%98%D0%8B | 560 | 1 |
19905 | Сиромах сам | ;Владимир Васић
Сиромах сам...
Сиромах сам, сиромах сам,
Немам ни динара,
Немам ништа осим побра
Љутога ханџара.
А за пасом пушке су ми,
Пушке мале две,
Отац, мајка, браћа, сестра,
Све су мени, све!
Е, сад чекам кад загрми:
"Јуриш, ко ће пре!"
Еј, ала ће слатко онда,
Слатко да се мре!
Борићу се у том боју
Као српски си... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%85_%D1%81%D0%B0%D0%BC | 98 | 1 |
19898 | Склопих очи | ;Владимир Васић
Склопих очи...
Склопих очи, утајах се,
Замириса тамјан свети,
Диван тамјан, Срб за њега
Погинуће и умрети.
Јечи поље, мач се сија,
Мач пламени из корица,
А тамјан се небу пење,
Пушка му је кад'јоница.
Оштар ханџар оштро сече,
К'о што муња небо пара, —
Срб се бије, да добије
Што пропаде за Лазара.
Мрак с... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D1%87%D0%B8 | 293 | 1 |
19894 | Капљице | ;Владимир Васић
Капљице
:::1
Не би сунце никад село,
Довека би оно сјало,
Само лице да ти бело
Није, душо, угледало;
Ал' кад горе извије се,
Па кад почне свет да грије,
Угледа те, сакрије се,
Јер од тебе лепше није.
:::2
То би небо ведро било,
Не би никад помрчало,
Само овде на земљици
Да те није угледало.
Ал' тешко му... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 405 | 1 |
19865 | Закон о измјенама и допунама Закона о инспекцијама у Републици Српској | У Закону о инспекцијама у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 74/10), (у даљем тексту: Закон) у члану 1. ријечи: „и дјелокруг инспекција“ замјењују се ријечима: „инспекцијских органа“.
У члану 2. став 1. мијења се и гласи:
„(1) Инспекцијски систем Републике Српске, у смислу овог закона, чине Ре... | [
"Измјене и допуне закона Републике Српске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D0%B5%D0%... | 2,957 | 0.999 |
19907 | Сироче сам | ;Владимир Васић
Сироче сам...
Сироче сам
Ни мајке, ни брата,
Па ни миле сеје,
Да загрли брата око врата...
Сироче сам!
Осим оца стара
С еванђељем што се разговара,
Никог немам осим рода мога,
Рода мога, рода јуначкога.
Да сам анђ'о, —
Еј, када бих био! —
Плавом небу ја бих узлетио,
Молио б' се: "Аох, Боже свети,
Скини ... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%BC | 194 | 1 |
19908 | Да л' ме | ;Владимир Васић
Да л' ме...
Да л' ме волиш, злато моје,
Са мојега доброг срца,
Или што ми у жилама
Тече врела српска крвца?
Ил' си тако милостива,
Па ме волиш од милине
Што сам војник, прва жртва
Наше миле отаџбине?
Еј, ал' чуј ме, у војника
Нема куће ни кућишта,
Та он беле дворе зида
Крај крвава разбојишта.
Башта му ј... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0_%D0%BB%27_%D0%BC%D0%B5 | 127 | 1 |
19906 | Проклет био | ;Владимир Васић
Проклет био...
Хајде венац да вијемо,
Точи вино да пијемо,
Ама хоћу старом вером,
Без пехара и без чаша,
Старом вером, кондијером!
Точи само, терај тако,
Па ма било наопако;
Дед', живели, срећни били!
А што не би вино пили,
Кад по гори бела вила
И Маркова света душа
У вино се претворила!
Време лети, вре... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%82_%D0%B1%D0%B8%D0%BE | 677 | 1 |
19909 | И када | ;Владимир Васић
Да л' ме...
И када сунце греје
И када сунце зађе,
Увек се душа моја
Са душом твојом нађе.
И када нојца мине
И зора кад заруди,
Увек ме сенка твоја
Из тихог санка буди.
И усред тамне ноћи
И усред белог дана,
Грли те душа моја,
А срећом уздрхтана.
Ох, ал' се често сећам
На вече оно тио,
У твојем загрљају
... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | 124 | 1 |
19912 | На гробу Живка Шилића | ;Владимир Васић
На гробу Живка Шилића
слуш. I год. права, умро 17 маја ноћу
Под оштром косом смрти грозне,
Све један по један пада цвет,
Све један по један постаје жртва
Несите смрти, оставља свет.
Тек младој души што сине живот,
Тек што развије крила лет,
А већ јој рука грабљиве смрти
Одузме живот и земни свет.
Хеј, с... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%A8%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 349 | 0.997 |
19910 | Аох, туго | ;Владимир Васић
Аох, туго...
Аох, туго, ал' си црна,
Убио те Бог!
Зар баш нађе да се станиш
Усред срца мог?
Рашт' оплећеш мрежом црном
Млађан живот мој?
Та ја нисам никад био,
Никад драган твој!
Нити сам се кадгод досад
С тобом грлио,
Нити памтим да сам икад
Тебе љубио.
Па опет ми пружаш руке
Да те милујем,
Да ти после... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BE%D1%85%2C_%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%BE | 146 | 1 |
19911 | Имам побра | ;Владимир Васић
Имам побра...
Имам побра, па му пишем
Ситну књигу сваког дана
И питам га: "Како, побро,
Кад ће Срби на султана?"
А побро ми одговара:
"Сад се Србин дигнут' неће.
Ако Бог да, на пролеће,
Кад улиста зелен гора,
Та дигнут' се Србин мора!"
Е, ја чеках, па чекајућ'
Прође много, много дана,
Много турских рама... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B0%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0 | 175 | 1 |
19913 | Не питај | ;Владимир Васић
Не питај...
:::::1
Не нитај што те љубим, —
Без греха морам мрети,
А уста твоја, душо,
Пехар су мени свети,
А тај ми пехар веру
И златне крепи снове,
И све што срце спасом
И небом својим зове.
Не питај... јер кад из тог
Пехара не бих пио,
Без вере и без наде,
Тежак бих грешник био.
:::::2
Оковах срце пу... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98 | 192 | 1 |
19895 | Друговима на растанку | ;Владимир Васић
Друговима на растанку
Зашт' не сијаш, о сунашце јарко,
Зашт' не сијаш као и дојако,
Зашто тонеш у то сиње море,
Зашт' на челу купе ти се боре,
Зашто дркћеш кад злочинац неси?
Сини, бајно, те светлост растреси!
Ал' ти ћутиш као поноћ нема,
Хеј, некуда образ ти се спрема,
Сијаш тужно као самрт пуста
Кад о... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83 | 2,263 | 1 |
19917 | РИБАРЕВА СМРТ | РИБАРЕВА СМРТ
(Староинглеска)
Весело се извезло рибарче
На дебело, на море широко,
Ал већ ено бесомучне буре,
Бржа ти је него сиви соко.
Срдито се море ускомеша,
Слаби чун се горе, доле љуља...
„Јаој, доме, не видох те више,
Не чух више песме од славуља.
...Ветар риче, море се пенуши,
Бесни вали ко брегови бели,
Лаки ч... | [
"Преводи",
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%98%D0%91%D0%90%D0%A0%D0%95%D0%92%D0%90_%D0%A1%D0%9C%D0%A0%D0%A2 | 127 | 1 |
19918 | МАРКО и ТУРЕ | МАРКО и ТУРЕ
Дуран иде Марко, зорна је погледа,
А каква је њему невоља и беда?
Ваљда што су давно већ минули дани
Па у причи само што живе мегдани?
Ваљда што већ нема никога да чује,
Да Србину Турчин ропске ланце кује?
Дуран иде Марко... ал', гле, једног Мује
И, гле, по јунака изненад холује!
„Да л' већ више нема за кр... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%90%D0%A0%D0%9A%D0%9E_%D0%B8_%D0%A2%D0%A3%D0%A0%D0%95 | 191 | 1 |
19930 | САМО КАД БИ... | САМО КАД БИ...
Само кад би знала,
Жељо моја жива,
Какво ли се нечувено
Чудо са мном збива!
Као лисје дршћем
Кад сам поред тебе,
А срце ми ојађено
У грудима зебе.
Уздисај суморан
Уздахе ми вија,
А у оку драги камен —
Капља сузе сија.
На лицу ми јади
Ка облацц седе,
А на усти лакокрилне
Речи ми се леде.
Час ме опет црно
... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%90%D0%9C%D0%9E_%D0%9A%D0%90%D0%94_%D0%91%D0%98... | 134 | 1 |
19931 | Бели оро | Бели ор'о круну носи првог српског 'тића
и знамење старе славе првих Немањића.
У полету своме води краљевине брод
да поврати цело Српство, цео српски род.
Да освети наше старе што су славно пали,
своје жиће за слободу и Србију дали.
Бели ор'о круну носи првог српског 'тића
и знамење старе славе првих Немањића. | [
"Четничке песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%BE | 56 | 1 |
19937 | Последњи дан | Последњи дан
Под чудним знацима освану данашњи дан. Небо је
суморно било.
И сјајни точак свој, на бурном исходу своме,
Задржа вечитост тавна. Сву земљу, природу целу.
Мртвачки прожма мир и густа обузе тама.
Ах, судни освиће дан! У дивљем ужасу своме,
Свирепе чекаху звери и људи чекаху сунце,
А мрачно долази подне — и н... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 165 | 0.994 |
19936 | Добар друг (Ф. Милер) | Добар друг
- Ф. Милер -
На зидању неком два друга бејаху,
Чекићима својим радили су рад;
Студени је ветар са севера дувô,
А далеко доле ширио се град.
Раденици пуки обоје су били,
Радили су рада, кад им даде ко;
Образи им беху измучени, бледи;
Сиротињско руво у ритама сво.
Богаташу једном градили су здање,
А помаман ви... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3_%28%D0%A4._%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80%29 | 217 | 1 |
19914 | * * * (Кад олуја отвори чељусти) | ;Владимир Васић
* * * (Кад олуја отвори чељусти)
Кад олуја отвори чељусти,
Кад помрача и угаси сунце,
Црни облак, и олује сила,
Мрак кад земљу обавије пусти,
Скуп страхота када се узруја,
Кад уздрхти и стена и гора,
И пропишти под каменом гуја,
Земља, ваздух, кад се усколеба,
Хитра муња с намрштеног неба
Кад просецат' ... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D1%99%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%29 | 1,222 | 1 |
19919 | ЛОРД ТОМА и ЛЕПА АНА | ЛОРД ТОМА и ЛЕПА АНА
(Шкотска балада)
Млади Тома, лепа Ана
Сеђаху на брегу горе,
Мека нојца, поветарац
Слушао им слатке зборе.
Нашали се младо момче,
Као да је сред весеља:
„Ја се никад женит' нећу
Без савета пријатеља!“
„Убрисаћу горке сузе,
Угушићу уздисаје,
Ал за момка овакога
Још се Ана не удаје!“
У дворови праотац... | [
"Мита Поповић",
"Преводи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%9E%D0%A0%D0%94_%D0%A2%D0%9E%D0%9C%D0%90_%D0%B8_%D0%9B%D0%95%D0%9F%D0%90_%D0%90%D0%9D%D0%90 | 549 | 1 |
19939 | Страх (Милутин Бојић) | Страх
Ви, што Бизант тресли сте пун силе,
Копљем дворско пробијали кубе,
Чијих коња копите су риле
Црвен мрамор и бронзане стубе,
Што јесење кад вас засу иње
Тражили сте манастирска бдења?
Нашто тамјан, смирне магле сиње?
Место пира, кипарис и вења!
О, што нисте с трубама и хордом
Химне звонке просторима вили,
Крвили с... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 136 | 1 |
19921 | ОБИЛИЋ | ОБИЛИЋ
„Милоше, Милоше,
Нека ти је просто!
Жив ни један човек није
Још за навек ост'о, —
Па нек ти је просто!
Ко је живет' знао
Знаће и умрети;
Та са мене, неузданче,
Не ћу те проклети —
Знаћу и умрети.
Али са издајства
Бог нека ти суди!
Иадајицу тек презиру.
Тек жигошу људи —
Бог нека ти суди!
На здрав, мили зете,
Здр... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%91%D0%98%D0%9B%D0%98%D0%8B | 401 | 1 |
19942 | Освећене могиле | Освећене могиле
г. Радоју Јанковићу
И Косовом су протутњали хати,
Затрешта видик од рзаја хола,
Затутња грохот и победна кола
И небо кану сузом, као мати.
Пепео свети племства што је пало
Кô златан пухор просут је врх њива
Где рањен херој страсно га целива
И плаче судбу, што јој крви мало.
И звизну рзај и зазвони челик... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B5 | 112 | 1 |
19941 | Земља олује | Земља олује
»Не додируј ме!«
Мачеви дачки, секире Јапода,
Легије римске и хорде Татара,
Или витези с византијских вода,
Крвавили су ова поља стара.
И питом народ кад је пао на њих
Збратимио је орлове и челик;
Ту, где је мржња Већих против Мањих,
Сировом душом постао је велик.
Вековима се врх лешева клало
А земља, старо... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0_%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5 | 149 | 1 |
19916 | ДИМИТРИЈЕ ЈАКШИЋ | ДИМИТРИЈЕ ЈАКШИЋ
Дршће земља под оружјем
Смртоносних копљаника,
Од веселих од усклика
Корвинових победника.
Дршће срце старог Беча,
Грозиица га страшна ломи:
Нањ падају живи громи.
Живи громи одузданог
Осветнога мушког гњева,
И блискаве хитре муње
Од сабаља и мачева;
Краљ Матија бије њега —
Ево веће месец дана
Немило с... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%98%D0%9C%D0%98%D0%A2%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%95_%D0%88%D0%90%D0%9A%D0%A8%D0%98%D0%8B | 653 | 1 |
19929 | ПЕСМЕ и СРЦЕ | ПЕСМЕ и СРЦЕ
Срце моје, срце младо,
Да пуно си ти песама,
Као небо златних звезда,
Као море бисер-кама!
Занесеш се од дивоте;
А ја дршћем од милоте,
Од љубави пламене;
Па к'о јато голубова
Или мирис од цветова
Лете песме из мене.
Прва се над густом шумом
Драганине косе вије;
Друга јој се к'о голупче
Под мирисно грло ск... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%95%D0%A1%D0%9C%D0%95_%D0%B8_%D0%A1%D0%A0%D0%A6%D0%95 | 560 | 1 |
19688 | Пауци/II | II
Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга. Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.
— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом,... | [
"Пауци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8/II | 18,732 | 1 |
19945 | Молитва (Милутин Бојић) | Молитва
Ноћ је пуста. У царској дворани
Мрачан престо, тајанствен кô бајка.
А док ветар звижди на пољани,
Бога моли Југовића Мајка.
Камен ћути и небеса муче,
А сотона само из прикрајка
Са смехом јој пружа пакла кључе...
Бога моли Југовића Мајка.
Давно снахе под умором пале,
Ветрова се небом гони хајка,
Звезде трну што ... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 85 | 1 |
19946 | На водама вавилонским | На водама вавилонским
(Из Косовске рапсодије)
Девет снаха ноћ је проплакало целу,
Пуну сна и страсти, мириса и звезда,
Девет снаха плаче растурена гнезда,
Девет снаха у свом прозирном оделу.
Отмен бол је њина намрштио чела,
Свака од њих живи читав свет за себе,
Обвила их сумња кô јаблан имела,
А Страх слази целу Срећу ... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC | 107 | 1 |
19943 | Вера | Вера
Тада дохвати се очију њихових го-ворећи:
По вери вашој нека вам буде.
— И отворише им се очи.
(Матеј IX, 29, 30)
Глас је Господњи над водом. Бог славе грми.
(Псалам 29, ст. 3)
Благо народу који зна трубну поклич.
(Псалам 89, ст. 15)
Господе, да ли чујеш горде трубе?
Видиш ли Веру што гробљима гази
И химну кличе у ... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 172 | 0.994 |
19944 | Краљеви | Краљеви
И сваке ноћи заридају стене,
И сваке ноћи расклопе се плоче,
Краљева мртвих поворка се крене
Хуму са кога први поход поче.
Без речи они држе мукло веће,
Нечујна молба кроз поноћ проструји,
И, докле љубе крваво распеће,
Кроз њину душу клик прошлости бруји.
И чују своје фанфаре и трубе
И виде своје победничке вен... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8 | 147 | 1 |
19938 | Глас гусала | Глас гусала
I
Окован ланцeм, на стени хладној,
Гдe гневни хтедe Бог —
Ђеније Српства бројаше даnе
У болу јада свог.
Свакога јутра, кад зора сине,
Ил' светли прође дан,
Окован ђени, под бичeм судбe,
Сневаше тужан сан:
Векови тавни пролазe, јурe,
За часом стреми час -
И мрачна вечност милости нема,
Да пошаље благи спас!
... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81_%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0 | 444 | 0.993 |
19928 | ЂОРЂЕ и АНЂЕЛИНА | ЂОРЂЕ и АНЂЕЛИНА
(Шкотска)
„Ко ће моју косу плести?
Ко ће мене одевати?
Док се мени јунак Ђорђе
Из далека не поврати?
Или ко ће од невоље
Нејака ми бранит' сина,
Док се мени заручниче
Не поврати из даљина?“
„Мајка ће ти косу плести,
Бабо ће те одевати,
Док се теби јунак Ђорђе
Из далека не поврати.
Од невоље добар бог ћ... | [
"Мита Поповић",
"Преводи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%9E%D0%A0%D0%82%D0%95_%D0%B8_%D0%90%D0%9D%D0%82%D0%95%D0%9B%D0%98%D0%9D%D0%90 | 639 | 1 |
19949 | Поноћна песма | Поноћна песма
Војска врх њега протутња за славом.
Покопали су мртве и сажегли.
Над трофејима облаци се слегли,
Већ и гаврани одоше са стравом.
А заборављен леш у муљу труне
Што чекао је Косовку с кондиром
И свога цара с челичним панциром
И слепца да му смрт сложи у струне.
О, реч потомства како је замукла
Када му очи м... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 124 | 1 |
19948 | Сен (Милутин Бојић) | Сен
По улицама прљавим и кривим
Замире поноћ, а врх кућа лута
Сен Цара Силног од кута до кута:
Спасења тражи у гробљима живим.
Очајно шири зенице и слукти.
И дршће страшћу дохваћена меком,
Јер трубе зачу у пољу далеком
И крв осети и пожар што букти.
Заспали кут му оживе у блеску
И виде пурпур, велможе и схвати
Гигантск... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 108 | 1 |
19947 | * * * (Јесењи се вијор зацерио грозно) | *
* *
"La vie est bien triste. Encore
rions!!
Јесењи се вијор зацерио грозно,
И, кô с дивљим треском бронзе што се дроби,
Крикнула је зима у вечерје позно
И вриснула студен кикотом што злоби.
А ти, кô да ништа у души не пече,
Као да не спава гробље нада свелих,
Гробље, које осмех твој никад не рече,
Још си горд, ко нек... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%BE%D1%80_%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%BE%29 | 125 | 0.944 |
19950 | Северни богови | Северни богови
Дошли су млади са северних гора
С мирисом снега и јелова иња
И вером туге и облачних зора.
И у раскоши јужнога растиња
Кô ведре цуре Палестине, они
Пили су пожар и небеса сиња,
Секиром рили земљу што се рони,
А тужном песмом плели венац снова.
И док пољима њихов кикот звони,
У њином оку блиста мир гробов... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 146 | 1 |
19922 | ЕДОМОВА ЖЕНИДБА | ЕДОМОВА ЖЕНИДБА
(Староинглеска)
На брежуљку од мрамора
Поносити двори стари,
А у двори млади Едом
Чувен витез господари.
Жељно гледа добар јунак
Кроз дурбин из перивоја...
Ал' ето ти једног слуге
Пун прашине, крви, зноја.
Јелкин слдуга у најжешћем
Јурио је трку горе...
Пита њега добар јунак:
„Шта је, слуго, шта је, мор... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%94%D0%9E%D0%9C%D0%9E%D0%92%D0%90_%D0%96%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%94%D0%91%D0%90 | 949 | 1 |
19951 | Мехмед Соколовић | Мехмед Соколовић
»Јурио сам бесно ка циљу незнаном,
Дугачка је, страшна, прича мојих дана.
Газио сам. Дан је гинуо за даном
И цепао чалме старих великана,
А на том мегдану крвљу покапаном,
Ја, роб најскромнији најбешњег султана,
Летописе писах крвавим ханџаром,
Славу своју причах кумбаром и каром!
Дрхтале су чуке древн... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%BC%D0%B5%D0%B4_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | 437 | 0.995 |
19952 | Син велможа | Син велможа
Што не закликћеш преко свих равница,
Да славом својом разбудиш звонике?
Што мрк ти поглед избраздана лица
Пронире жудно маглене видике?
Ризнице туђе човекова ума
Ти, буром шибан, громовима громљен,
Кроз векове си чувао без шума
Ослоњен ћутке на свој скиптар сломљен.
Јер стид те беше да ти суза кане
И мртва ... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B0 | 130 | 1 |
19953 | Јесен на Вардару | Јесен на Вардару
Уморно клизиш кроз поља голема
Мрк, кô да слава рику ти помела;
Твој лом кроз кланце, пун даха с опела,
Звони ко одјек напукнута шлема.
Јер с поља твојих крв још није спрана,
Кости синова по дну ти се ломе,
Кô привид видиш војске које громе:
Још памтиш јаук после свежих рана.
Кô уздрхтало лишће тобом к... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%83 | 131 | 1 |
19954 | Годишњица | Годишњица
Сумор се тешки улицама гусне
Кô магла, муњу што у недру скрива,
Да буром шине и потопом пљусне
Преко долина и спаљених њива.
А с трошних кула сат потмуло вапи,
Казаљке дршћу и звоник се стреса.
Олован пролом пун лешева зјапи
И дим се диже с покошених леса.
Све чудном стрепњом обвијено слукти
Поноћни тутањ Год... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 164 | 1 |
19955 | Противници | Противници
Пружам ти руку, док су ране свеже,
Нећу понизност у отрочкој дворби.
Горд буди: сам си у свом паду, беже,
Кô ја што сам сам, усамљен у борби.
Посмртном трубом прошлост своју реци,
Њом се надоји, кад те смутње сколе,
Поносан трпи, јер ни твоји преци
Никада нису умели да моле.
Зенице твоје још су звезда пуне,
... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 131 | 1 |
19959 | Последња реч | Последња реч
И скршила се љубав која ствара
И угасила се лула нове вере,
Кад мрак с небеса хтела је да стере.
Над трошном хумком надање се згара.
То беше размах мржње и уздања
Кад братски недуг срце усколута,
Кад пожар части свест и мисли гута
И кад занеми говор покајања.
То беше одјек задављеног маха,
Кад црни видик п... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%87 | 124 | 1 |
19958 | У дан мртвих | У дан мртвих
Отворило се ноћас гробље цело.
Усташе сени крај зидина, које
Разориле су буром крви своје.
Чекају сени, чекају опело.
Уморно спава престоница стара.
Пророкова се блистају знамења,
Где се под златом пролећног прамења
Часни пепео султана одмара.
А сени чују кроз тај мир суморни
Поклич Велике Снаге што наступ... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%85 | 116 | 1 |
19957 | На обалама Јадрана | На обалама Јадрана
Ког изгледаш са обала, стара?
»Чујеш море како стене плаче?
Брујања му смех и сузе значе.
С њим се моја душа разговара.«
А зар деце не имаде, стара?
»Три ми сина бране Царства међе.
Тамо, где је душман био пређе,
Сваки од њих зид челични ствара.«
Где су они, да ли знадеш, стара?
»Један спава у битољс... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 137 | 1 |
19961 | Крумовим потомцима | Крумовим потомцима
Чујте како вас зову из дубине
Зелене кости ваше браће пале.
Оне вас куну, јер оне би знале
Поново пасти за част Исполина.
И чујте како сен за сеном јеца
На падинама крвавога Рила,
Јер виде гробља где сад неми Сила;
И чујте старост којој нога клеца,
Како вапије Господ, зове опет,
Да у сенкама збратимљ... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 125 | 1 |
19962 | Прекор (Милутин Бојић) | Прекор
Чуј с даљних гробља како шуме кедри,
Као да куну и кроз клетву моле:
Чуј, то су сузе наше браће холе,
Што гинула су уз осмејак ведри.
С маричких поља чуо сам да тутње
Краљева мојих песме васкрсења,
Чуо сам њина покајничка бдења
За пјане ноћи и блудничке смутње.
Крваво цвеће данас тамо вене,
А златну цену за њега... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D1%80_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 121 | 1 |
19963 | Шумадијска ноћ | Шумадијска ноћ
Широка вода мирно слази,
Озбиљан, свечан ход је њен:
Кô херој кад врх мртвих гази.
Обалских врба пада сен
И јабланови шуме вечно
И небом клизи месец лен
И сипа пољем уље млечно
И низу стена сребри руб
И мази меко лице речно.
И шума, стона, жбун и дуб
Господу поји. Плав се диже
Са жртвеника дима стуб.
Хим... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%9B | 121 | 1 |
19960 | А ко си ти? | А ко си ти?
Ивану Вазову
С орловима смо дошли пуни славе,
Грунусмо химну да кроз кланце навре,
Огњем и мачем осветисмо лавре
И петвековне поломисмо браве.
И не питамо: Ко су масе ове,
Што наше војске пресрећу са палмом
И наша дела славе гордим псалмом?
Јер бивши роб ме данас братом зове;
Јер куле наше сред његових њива... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90_%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D0%B8_%D1%82%D0%B8%3F | 194 | 1 |
19964 | Живе буктиње | Живе буктиње
Шибај и гони двоколице наше
Широким друмом куд врућ катран тече,
Високо дижи вином пуне чаше,
Нек сами ужас поноћ ова рече.
Како се вију, копрцају, криче
Очајне жртве обливене смолом,
Док пламен лиже по телу им голом,
На богове ти и демоне личе.
Шибај и гони кроз буктиње живе:
О, како гуши згар људскога ме... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B5_%D0%B1%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5 | 118 | 1 |
19966 | Сумња | Сумња
Данас кад су поља родила нам славом
И преко долина нове зраке пукле
И маглине тмуле у амбисе стукле
И кад су набрекле жиле чежњом здравом,
Ја осећам стара авет ме се хвата,
Вечна сумња опет по мозгу се грчи
И гребе и руши и видике мрчи
И гони преда ме црна тичја јата.
Васкрсла је о а страшнија но пређе
Са гробљиш... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D1%9A%D0%B0 | 116 | 1 |
19967 | Синови земље сунца | Синови земље сунца
И вођени вечно мишљу о бескрајном,
Мислени и горди, пуни остварења,
Лутају кроз пустош, пипају за тајном
Шибани олујом страшног искушења.
И пред страшним мраком што врх згаслог жара
Прети да храм свети оскрвни, издрозга,
Чупајући јетру из својих недара,
Сеју светлост крвљу властитога мозга.
Заљубљен ... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B0 | 106 | 1 |
19965 | Јерусалим | Јерусалим
Проклети ми смо народ изабрани.
И наш Јехова у крви нас куне
И наше »Напред!« у блату се храни
И наших жеља прљаве су круне.
Кô суманути, у рођеном зноју,
Дижемо своје престоле на блату.
Погнутих глава, у скерлетном кроју,
Слични смо увек задоцнелом свату.
Цареви ми смо без царства и власти,
Свештеници смо ср... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC | 160 | 1 |
19969 | Мисао (Отаџбина) | Мисао
Месецима тако ветар страха хучи
И ја слушам звуке, што их собом носи
Из мог луга где се цвеће крвљу роси,
Из земље где црква са звонаром мучи.
Но не чујем клетве, но чудним шапатом
Жубори изнуђе и опроштај свему
И цела се мржња утапа у њему,
А занос недара мирише вајатом.
Знају: Тако мора. И то усуд није.
Ми смо ... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE_%28%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%29 | 191 | 1 |
19970 | Крштење вечности | Крштење вечности
Непомична Вечност озбиљна и хладна
Избраника бира, да му венац стави,
Док Заборав, као аветиња гладна,
Народе и дела прождире и млави.
И векови тако промичу и трну,
На избрано чело не ставља се митра,
Народ за народом у дубину црну
Губи се, и Лета славом му се титра.
И поноћи једне, сред тутњаве ломне,... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8 | 187 | 1 |
19968 | Неречене мисли | Неречене мисли
Боже отаца наших, Господе деце моје,
Што си ме оставио и у прах све ми сруши?
Звоници моји мртве место часова броје,
И пред олтаром твојим моја се јетра пуши.
Градови моји леже кô развалине старе,
Житнице моје пустош, а дворце сумор краси,
Џелати друмом блатним спаљују и крстаре,
У затрвеном куту свети с... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8 | 189 | 1 |
19971 | Одлазак | Одлазак
Крвава поља позлаћена славом
Расплакана су остала за вама
Засута чађу и разорном лавом,
Здробљеним гвожђем и мртвим главама.
Кроззимску поноћ, којом очај веје,
Кроз вијор, кланце, сметове и воде,
Корачаш мукло, док се судба смеје,
Корачаш мукло, поробље и роде.
Но нигде јаук, ни роптање гласно,
Ни тешки уздах д... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA | 165 | 1 |
19972 | Мећава | Мећава
Бескрајна и бела пољана почива,
Као мртав херој залеђена трупа,
Коме бели покров ловоре прикрива.
Све је пусто, као да клетва приступа.
Кроз тишину гробну храстова и ива
Ни погребно звоно не чујем да лупа.
Кô надгробне плоче стрче брда сива
И глечере густа сумаглица купа.
Већ данима тако без промене све је:
Ни ц... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%B2%D0%B0 | 95 | 1 |
19973 | Кроз пустињу | Кроз пустињу
Лутасмо пустињом одмереним ходом
Без огњишта свога, огољена раја,
Али сумња нашим не застре се сводом.
Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја.
Не тражисмо да нам пошље заповести,
Ни да Мојсеј плоче ломи разочаран,
Нити у сутону утрнуле свести
У стени је извор поуздања стваран.
Пустиња је наша страшнија од оне
К... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%B7_%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%83 | 129 | 1 |
19975 | Као Прометеј | Као Прометеј
У кланцима се моја душа вије
И чини мисе они исти кланци
Кроз које прођох, где се патња крије,
Стежу ме, муче, кô тамнички ланци.
У кланцима сам а ваздух ме дави,
А снег нада мном своју воњу слаже,
Јер сунца нема да глечер открави;
О, залуд сунца моје очи траже!
У кланцима сам и реч моја трне
И моја вера и... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%98 | 96 | 1 |
19915 | Комшије | :Комшије
- ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА У СРБИЈИ -
Било је поодавно, већ се слабо и памти; многи су већ покојни; — наша је гора била онда ситногорица, зечеви се по њој легли, а сада би и вука скрила. Зло се не памтило!
И онда су људи живели међу собом — као и сада; неје да речем да се много изменило у народу; људи су љ... | [
"Илија Вукићевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 5,398 | 1 |
19976 | Сингидунум | Сингидунум
Ноћас сам те снио, престонице бела,
Китњасту и младу у сутону. Златна
На тврђави твојој зрцају се платна,
Горди сведок моћи и крвавих дела.
Сањао сам твоје торње и кубета
И свечану холост, што врх тебе клизи,
Докле у даљини по стењу и низи
У сутону плавом зрео живот цвета.
Окружена плавим висовима, слушаш
Шу... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%BD%D1%83%D0%BC | 123 | 1 |
19977 | Повратак (Милутин Бојић) | Повратак
О, ја те видим да се опет враћаш
Ти, коме смрт је одмор после битке,
Видим те да се старог плуга лаћаш
И береш младог босиока китке.
О, ево опет твоје верне жене,
Нејачи твоје мучене, а холе,
И њиве твоје још незатрвене,
И шуме које твоје песме воле.
Пепео с древних огњишта разгрни,
Освештај цркве, жртвеник уж... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 120 | 1 |
19979 | Звезда (Милутин Бојић) | Звезда
Не пустисмо суза, ридање не грми,
Али не што наша отупеше чула,
Но што знамо мрети рад' дедовских кула
Из којих су они, у злату и срми,
Излазили мирно — ради погубљења.
Отупели нисмо. Крв јаук разуме.
Али ми смо мирни, без маске и глуме,
Ми велика деца сјајних поколења.
Јер то је мирноћа свести која схвата,
Ми с... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 166 | 1 |
19978 | Вожду | Вожду
Све или ништа
(Ибзен: Бранд)
Ми смо оставили под предачким кровом
Крв рођене крви, срце нашег срца
И за собом чули како земља грца
И пошли смо стазом незнаном и новом.
Но пошли смо с Тобом. Не питасмо стога,
Ни куда нас водиш, ни мучења чему,
Јер кад Господ зове, следује се њему,
А реч твоја за нас беше кô реч Бо... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D1%83 | 237 | 1 |
19980 | Без домовине | Без домовине
Мисао нас једна раном зором буди,
Мисао нас једна целог дана прати,
Мисао нам једна ноћу тишти груди:
Да ли отац пати?
Брига једна зором ко џелат нас буди,
Брига једна вас дан у стопу нас прати,
Брига једна сву ноћ нагриза нам груди:
Је ли жива мати?
Жудња једна зором у освит нас буди,
Жудња једна вас дан ... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B7_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 144 | 1 |
19981 | Хероји | Хероји
И сваке ноћи заридају стене
И сваке ноћи расклопе се плоче,
Хероја мртвих поворка се крене
Хуму, са кога први поход поче.
Без речи држе они мукло веће,
Нечујна молба кроз поноћ проструји
И, докле љубе крваво распеће,
Кроз њину душу клик прошлости бруји.
И чују своје фанфаре и трубе
И виде своје победничке венце
... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8 | 147 | 1 |
19974 | Петровданска визија | Петровданска визија
Пучина спава огрнута дахом
Уморне ноћи задиханог лета,
Што небо златним обасипа прахом;
И тешко дишу сазрела дрвета.
А седи монарх узбуђено шета
И слуша шумор са далеких њива,
Кô тмули уздах неког другог света,
Окован како у помоћ призива.
И он се сећа фанфара и труба,
Што језом туђе стресале су дво... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 505 | 1 |
19956 | Химна поколења | Химна поколења
:::::1. ВАСКРС
Свуд јесен мрка разапела нити,
Камење плаче и прозебле гране,
А Поколење Суза болом кити
Гробове своје још непокајане.
Те сузе беху смоласте и вруће,
Сузе џинова које Господ укле,
Пред којима су звезде среће стукле,
А сумњом прано ишчезло чезнуће.
А на дну мора плачна очајања
Замрзла Вера,... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9A%D0%B0 | 798 | 1 |
19984 | Светиње | Светиње
Дајте ми први грумен земље свете,
Да амајлија буде ми од зала,
Да око њега злато се оплете,
Да алем буде победног кимвала!
Дајте ми прву кап светог кладенца,
Да њоме видам бол дубок и велик,
Да њом мирошем првога младенца,
Што часних звона покренуће челик!
Дајте ми први цвет са мојих њива,
Да, пољупцима и сузом... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5 | 151 | 1 |
19983 | Усуд (Милутин Бојић) | Усуд
Чекао си, можда, да грозна арена
Мој оборен палац види и признање;
Но ја, кô што не знам за ташт пљесак жена,
Не знам ни за пораз, ни за покајање.
Крвав песак шкрипи, пена се беласа
И пишти у кожи разбуктала смола,
Гледалаца ред се све већи таласа,
Куд мој хитац крене и колена гола.
Јер ја нисам призор свечаности ... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%83%D0%B4_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 191 | 1 |
19982 | Жене | Жене
Јато жена гробљем блуди крадом,
Ћутке гази, да мртве не вређа,
И низ жутих воштаница ређа,
Док децембар јауче над градом.
Скамењене крај крстача, неме.
Хладно вече у срж се увлачи,
Али мало мраз и тама значи,
Јер за њих је умрло и време.
Нигде звука, нигде једног крета,
Смрзла суза низ образ не тече;
Ни уздаха, да... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B5 | 89 | 1 |
19985 | Стражари | Стражари
Из борбе у борбу годинама ношен
Цео један народ сласти губи редом
И, несрећом шибан и бурама кошен,
Још осећа младост и под косом седом.
Надземаљски велик чари се одриче,
Страст љубавног бола савлађује ледно;
Он не слуша крв што из бедара виче;
Пред његовим оком блиста сунце једно:
Несамртно сунце, на жртвеник... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B8 | 125 | 1 |
19792 | Elektra | IMENA OD ONIJEH KOJI GOVORE U TRADŽEDIJI
UČITELJ
ORESTE
(PILADE koji ne govori)
ELEKTRA
KOR ŽENA MIČENEJSKIH
KRIZOTEMA
KLITEMNESTRA
EDŽISTO
Elektra
tradžedija Dominka Zlatarića
UČITELJ, ORESTE, (PILADE), ELEKTRA
''UČITELJ''
Sinu Agamemnona ki glava Grkom bi,
kad njih moć usiona trojansku vlas dobi;
sad gledat možeš toj... | [
"Динко Златарић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Elektra | 8,139 | 0.001 |
19986 | Братској крви | Братској крви
Хајде у крај, где се Авесалом руга!
Тамо леже кости твоје браће пале,
Што поноћи сваке, кô у знак недуга,
Дижу се и куну и плачу и жале.
Тамо труну срца палих ти предака,
А над њима порок срамно коло плете;
Место воштаница, химне и бајака,
Разривеним гробљем јетке псовке лете.
Тамо леже кости моје браће ч... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8 | 122 | 1 |
19988 | Храм (Милутин Бојић) | Храм
Господе, опрости, ако у час бола
Видео сам мрку поворку демона
Како јури хуком пиратских гондола
Уз дивљачку лупу разбијених звона.
Господе, опрости час слабости меке,
Јер сам тада чуо да тужно шуморе
Са планина мојих борови и смреке
И скршене древне преклињу ме горе.
Звало ме је цвеће и реке и села,
Звали су ме к... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 130 | 1 |
19991 | Неранџин цвет | Неранџин цвет
О, неранџин цвете мирисни и бели,
И ми смо женици стигли из далека.
Царске твоје ките судба нам додели,
Јер невеста жудно на жалу нас чека.
О, неранџин цвете, окити нам чела!
Нисмо за плач дошли ни за покајање,
Нити нас је судба за робље довела.
Младенци смо, што су дошли на венчање!
И невеста наша, Слава... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D0%BD_%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82 | 104 | 1 |
19990 | Бело усијање | Бело усијање
Попали и сруши, разби' и разори,
Полупај и скрши, роби и однеси
И испричај сунцу о оном што јеси,
Да о твоме делу звезда звезди збори.
Ја плакати нећу над кулама палим,
Ни у пустом дому тугованке плести,
Јер не можеш собом небо ми одвести,
А ја знам на песку дићи Јерусалим!
Јер ветар слободе мој сан је и с... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 140 | 1 |
19992 | Неочекивани | Неочекивани
Слатких уста беле одалиске,
Поиграјте врх мека броката,
Нек се распу од смарагда ниске...
Ко удара звекиром на врата?
Медовине дај, слуго, и вина!
Песме, цуре! Бисер вам је плата,
Хоћу гитар и звук мандолина...
Ко удара звекиром на врата?
Крши окна! Кроз прах ноћног вела
Дај ми цвасти мирте и граната:
Опија... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 106 | 1 |
19989 | На острву | На острву
Нечујно пучина примиче се хриду,
Сањива у вео облачи се мрачни,
Кô невеста бела, кад у чедном стиду
Са трептањем чека на пољубац брачни.
Озбиљних чемпреса нежна шапутања
Прижељкују шумор кактуса и палме,
А под густим хладом неранџина грања
Млади љиљан пева богочасне псалме.
Само наша душа у ту вечер страсти
М... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83 | 197 | 1 |
19987 | Туђој крви | Туђој крви
:::::::::I
Са северних жала, где кроз сумор магле
Звони ведра песма слободнога џина,
Ви сте дошли југу, где се врбе сагле,
Где плавило неба мути туга њина.
О, ви што с далеких долазите страна,
Радознало у нас упирете очи,
Да ли знате јаук гора и пољана
И о чему наше црно тле сведочи?
Ви под сурим небом осмех... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%92%D0%BE%D1%98_%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8 | 479 | 0.994 |
19993 | Без узвика | Без узвика
Ни чудног ни новог за нас нема више,
Све су земље нама и драге и сродне;
Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише,
Бесмо мирни, као усред земље родне.
Отаџбина наша са патње је знана,
Лутајући ми је носимо у себи;
Она је у крви наших вечних рана,
И, кушам те, судбо, такву је погреби!
Зато нама нису океани стр... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B7_%D1%83%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 170 | 1 |
19994 | Самосвест | Самосвест
Буди горд на време повесничког суда,
Кад стотина сиђе да крв одабира,
Кроз лубање празне ликовања свира
И згариштем створи врт вековног труда.
Буди горд на доба орјашко, кад стара
Јауче колевка, где се дробе мрави,
И чека да Господ с маслином се јави
У гвозденој мори очајног разгара.
Буди горд у ове ноћи мучк... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82 | 129 | 1 |
19998 | Изнад моћи (Милутин Бојић) | Изнад моћи
Како ми очајно слике ко црв мозгом гмижу
И како лудо горе
И како модре сенке са дна душе дижу.
Њине се болне песме кô De profundis хоре
И видим битку њину,
Где се кô древне војске о бедну превласт боре.
Хрлите, синови моји! Залуд вам главе гину,
Мој дух вам није одан,
Хоће да тела ваша у заборав се срину.
О,... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 138 | 0.986 |
19997 | Вечни пламен | Вечни пламен
Не као над судбом Јевтареве кћери,
Но кô на водама старог Бабилона,
Оне су, велике у највећој вери,
Чуле скривен поклич кô рог Јерихона.
Оне су, кô негда крај живих буктиња
Што су умирали са осмехом верни,
Чуле шум сокова згаженог растиња,
И не паде зато уздисај бисерни.
Јер та дивља снага која се не гаси,... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD | 108 | 1 |
19999 | * * * (Ноћас сам слушао тајом која броди) | Ноћас сам слушао тајом како броди
У дубоко ништа један час за другим
Кад се модар месец купао у води
И збориле тује у сенкама дугим.
Нека тиха светлост задрхта из мрака
Кô месечев блесак што пепели гране,
И ма ноћ да беше, ја чух јато сврака
Из славујских гнезда прхну у јаблање.
О, дубоко тада осетих у мени
Притајен бо... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%B0%D1%81_%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BE_%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BE%D0%BC_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%29 | 88 | 1 |
19995 | Пред обећаном земљом | Пред обећаном земљом
Кô пред вратницама старога Канана
Стоји један народ, после искушења,
Озбиљан кô кедар свештеног Ливана
И смирен ко верни у велика бдења.
У очима му се рађа и огледа
Низ градова древних, мора и врлети,
А траг тешких брига чело исповеда,
И усница чудно опрашта и прети.
Под челичним шлемом подочница и... | [
"Поезија Милутина Бојића",
"Милутин Бојић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%BE%D0%BC | 157 | 1 |
19996 | Јединство | Јединство
Једним истим болом све плачу планине,
Истим болом цвиле дубраве и стене,
Сумор стреса горе и пропланке њине,
Туга пахне поноћ и мирисе њене.
Ни стопе под сунцем, ни стопе без јада!
А широка поља жрвањ страха бразда,
Крв лије с чокота зрелих винограда,
А сунце се рађа, да бол сјајем разда.
Стог погребном језом... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 187 | 1 |
20006 | Под младим сунцем | Под младим сунцем
(Из епопеје »Јуда«)
Рутавих груди, замршене косе,
Крвава ока, затурена чела,
Скачући с грана стреса капи росе
И дави змију, што је се уплела
Око ноге му отврдле и босе.
И тада јури, тражи врућа плена,
Ноктима дави тигрове и рисе
И док на усни ври му модра пена,
Он чупа лавље размекшале сисе.
Ломе се м... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BC | 154 | 1 |
20009 | Сусрет (Милутин Бојић) | Сусрет
И демон смрти Азраел се крете
У земљу патње и крвавих њива,
И спази бедног ратника што снива
О вечном миру после борбе свете.
И демон стаде кад га сама срете,
Диваљ кô усов кад се с гора слива,
Страшан кô дуга кад поља разрива,
Ватрен ко вулкан, плах кô дивље чете.
И зацери се: »Куд ум ти лута,
Кад поља твоја ко... | [
"Милутин Бојић",
"Поезија Милутина Бојића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%29 | 175 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.