id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
22277 | Алписке вечери (I – II) | Алписке вечери
I
Врх тужних шума, брда, четинара,
Вечерња плава полумагла леже;
По увалама сумрак се обара
И глухо пада све теже и теже.
Туга дубока све покрива свуда,
И алпска ружа, сама, сузе лије ...
Како је тужна љепота и худа,
Кад остављена у самоћи мрије!
II
Ви алпске вечери усамљене, чисте,
Са тужним мирисом пок... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B8_%28I_%E2%80%93_II%29 | 135 | 0.985 |
22282 | Мени се чини | Мени се чини
Мени се чини, ту, на мјесту овом,
Гдје свака трава, сваки цвијет, грана,
Још шапће љубав мојих сретних дана –
Мени се чини ти ћеш опет доћи ...
И често, ноћу, с немиром и болом
Вјерујем, слутим, чекам кад ћеш доћи! ...
Мени се чини, да у свакој сјени,
Док лије мјесец кроз лиснате гране,
Тебе ћу наћи несташ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | 121 | 1 |
22278 | Она (слика из санаторијума) | Она
(слика из санаторијума)
Усахнули прсти њени
прелетају врх пијана
А из њега кô да јеца
пригушени, тежак звук.
И, док њене очи крупне
болесничким огњем горе,
И бијели се Алпи жаре,
и вечерња пада сјен –
Са усница њених, тихо,
као гране кад шуморе,
Шапутање пјесме пада и убрзан дисај њен.
О, болесно, биједно дијете,
н... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%B0_%28%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B0%29 | 158 | 1 |
22285 | Киша | Киша
Киша шуми кроз гору, кроз грање
А у срцу моме туговање,
Туговање, болно уздисање, –
Киша шуми кроз гору, кроз грање.
Драга моја, ала ми је хладно;
Срце ми је заспало у груди,
Заспало је па ми се не буди, –
Драга моја ала ми је хладно.
Киша шуми, гдје си, драга, сада,
Једне боле да одболујемо
Једном душом да се мил... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%88%D0%B0 | 73 | 1 |
22284 | Ја тебе никад заборавит нећу | Ја тебе никад заборавит нећу
Ја никад тебе заборавит нећу
Ти плави цвијете из бокешких башта,
Ма куда било да ми пути крећу –
Ја никад тебе заборавит нећу! ...
Моја те бона увијек грли машта
И будно срце разговара с тобом;
За друго не знам више живит рашта
Већ за те живит и мријет за тобом.
Свуда ме прате твоје очи пла... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%B1%D0%B5_%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82_%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D1%83 | 112 | 0.982 |
22281 | Ти гдје си сада? | Ти гдје си сада?...
Нас простор дијели ужасан и дуги! ...
Ти гдје си сада? На сјеверу тамо? ...
У фјордовима? У руским степама?
Док ја, сред жеге грдног љета амо,
У царству југа, крај мора и палма,
О теби сањам, тебе љубећ само! ...
Срце је моје бијесно и лудо,
Оно је чедо овог топлог југа;
У силној страсти оно трује с... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B8_%D0%B3%D0%B4%D1%98%D0%B5_%D1%81%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0%3F | 185 | 1 |
22286 | *** (Снијег свуд и магла...) | * *
*
Снијег свуд и магла и суморна зима! ...
– Пођимо, туго, на море, на жале,
На драге наше, лијепе обале,
Гдје топлог сунца и живота има,
И сјајних дана без студене зиме
И ведрих ноћи, тихих мјесечина,
И тужно-страсног мира наранчина,
И слатких сâња крај жала са њиме! ...
Ту да огранемо све тмине у груди –
Живота ве... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%A1%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3_%D1%81%D0%B2%D1%83%D0%B4_%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0...%29 | 79 | 1 |
22287 | *** (Ја слушам звуке пјесме...) | * *
*
Ја слушам звуке пјесме из дјетињства! ...
О, ко то буди мирис успомена
И давни осмијех давнијех времена
– О слатки звуци пјесме из дјетињства! ...
Кô златна свјетлост луне са планина,
Кад мрак озари, плане и заблиста,
У души мојој ти се рађаш иста,
О пјесмо драга, пјесмо из давнина!
Но, ти гусларе незнани, откуда... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%88%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BC_%D0%B7%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5...%29 | 82 | 1 |
22288 | *** (Хоћу да легнем...) | * *
*
Хоћу да легнем на пијесак при мору,
У дому пуну сунца и топлине,
Да слушам уздах заспале пучине
Низ дуге жале, у тихом жамору.
– О, лијепо моје, о широко море –
У теби дух ми налази јарана;
Са тобом слушам своје разговоре
И бол трагедија својих мрачних дана!
Како си тихо, лијепо у том сјају!
– Та ко би рекô да де... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%A5%D0%BE%D1%9B%D1%83_%D0%B4%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%BC...%29 | 84 | 1 |
22289 | *** (Еј, откад се, драга, ....) | * *
*
Еј, од кад се, драга, у сну не појави!
Дођи, злато, дођи, олакшај ми ноћи.
– Видиш, кад у мори опазим ти очи
Душа мира нађе – небригу љубави.
У свијести је грозни страх од смрти, које
Неизвијесност страшно зјапи, кô пећина!
– Ја утаман не бих, да сам трун већина
И очајно заман љубим биће своје! ...
... Ја нећу да... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%95%D1%98%2C_%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%81%D0%B5%2C_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%2C_....%29 | 92 | 1 |
22283 | Сјећање | Сјећање
Пршти ми глава, болестан сам јако.
Грозница струји кроз жиле и тијело;
Ал‘ на те мислећ’, боље ми је малко
И мислим да ћу оздравит зацијело.
... Да, ја сам сретан ‘вако мислећ’ на те,
Походећ' нијемо, пун суза и среће,
Састанка ноћи и обале знане,
Гдје душа души у загрљај слеће:
Гдје нијемо, дуго, као мисли дви... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 403 | 0.995 |
22290 | *** (Ја осјећам језу...) | * *
*
Ја осјећам језу пољубаца твојих
Кô ледени додир змијске хладне пути.
И у тминама ти косâ разасутих
Дубоке ноћи пред очима својим.
У души својој кораке ти бројим
И твога смијеха потмуло шуштање,
И његов одјек, кô мора пљуштање,
У болу мисли и ријечи мојих.
О, грозна мајко вјечности бездане,
О, спаситељко свих бола... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%88%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BC_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D1%83...%29 | 81 | 1 |
22192 | Свирачица | Свирачица
— Ваши су чудновати појмови о друштву! викнуће један младић гомили одличнога мушкога и женскога друштва, које се спушташе низ камене степенице код саборне цркве доле к Сави.
— А, молићемо, какви су ваши? упитаће га једна госпа у српском оделу.
— Ето какви су: да ви скинете ваше бисерно тепе с главе, па да га ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 3,931 | 1 |
22293 | Јесени | Јесени
О друже без наде, о, јесени хладна,
Ја ти видим лице увело од бола;
Хаљина ти пуста; издерана, гола
Стојиш кô сирота бескућна и јадна.
Све бјежи од тебе: небо, сунце јасно
И шарено цвијеће скрива се и гине,
Не чују се птице нити пјесме њине,
Нит фрула пастира, нит пјевање красно.
Само црна шума тужно гране крене... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8 | 96 | 1 |
22296 | Немој ме звати | 11.
Немој ме звати...
Немој ме звати именом живота!
Гле, моја душа статуа је једна,
На њеном лицу умро је, издахнô
И бол и љубав и молитва чедна.
Немој ме звати именом живота
Та ријеч је гријех без краја и мјере!
У мојим груд’ма и демон и анђô
Умријеше мирно кô двије давне вјере ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%98_%D0%BC%D0%B5_%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8 | 55 | 1 |
22291 | Трагедија | Трагедија
Је си л' ти то, драга, што плачеш у мени
И јецаш за мноме? Ох, лутање жеља
У овој ноћи с треперењем звијезда
Боном чине душу! – Срце ми је пуно
И плача и смијеха, радости и туге,
Све у исто доба; ја сам чисто болан.
Сустô сам од свијета, од људи, од себе;
Нешто грца, јеца у сред мојих груди ...,
Но у оку моме... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 201 | 1 |
22292 | Јесен I (Јаков Шантић) | Јесен
О, тешка ми је ова јесен рана ...!
Суморне магле пале на све стране,
Обориле се на шуме и гране;
А тамо доље међу пећинама
Суморна хука ријеке не престаје.
– О, како патим с болом овог дана! –
У души мојој слушам са свих страна
Без звука музику, Бетовна очаје!
И силно ћутим, да је све свуд тако,
У овом дану без с... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD_I_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 90 | 0.989 |
22295 | Жеља (Јаков Шантић) | 10.
Жеља
Видим, како вене твоје лијепо цвијеће,
О, божанска жељо! И ту, гдје си давно
Весеље и живот разносила собом,
Сад је пуно туге, празно, нијемо, тавно.
Са злаћаном косом и осмијехом благим
Ти другарка бјеше младости ми ране,
Кроз живот сам с тобом сањајући лутô
У мору од нада топећ' младе дане.
Ах, ја блажен биј... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B0_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 157 | 1 |
22297 | *** (Под оловним небом пољане су биле...) | 12.
Под оловним небом пољане су биле,
Кô и моја душа, пуне умирања;
Око мене бјеше живот очајања
И страшна тишина студене могиле.
Од једног бола муклог умирања
По пољима ме луд страх гонијаше,
Док онесвјеснух негдје испод грања
Што свјештенички јоште издисаше.
И ту сам чуо... Да л' то бјеху сузе?...
Не! Нешто јаче, бол... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%83_%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5...%29 | 79 | 1 |
22299 | Пјевајте ми, друзи! | Пјевајте ми, друзи!...
Пјевајте ми, друзи, огњеве и страсти,
Пјевајте ми сласти
И младост и жар!
И појте ми живот и све друго јоште:
Љубав и милоште,
Слатки загрљај!
О, нека се хори све живље и живље,
Бијесно и дивље
Пјесма страшћу свом!
Да угушим боле, заборавим јаву
И у забораву
Да издахнем млад!
Пјевајте ми, друзи, ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%2C_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%21 | 80 | 1 |
22298 | *** (О, птичице моје, са радошћу појте...) | 30.
О, птичице моје, са радошћу појте,
И пјесмицом драгом блажите ми тугу!
Иако сам мрачан, о појте ми, појте
Свом биједном другу!
Усамљен од људи ... Ах, сјенкама хладним
Пространих дрвета, што се нијемо стеру,
Побјегох од свијета тек са срцем јадним,
Оставих и живот и Бога и вјеру –
Све узеше људи. И сад сам стијена
... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%9E%2C_%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5%2C_%D1%81%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%88%D1%9B%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D1%98%D1%82%D0%B5...%29 | 99 | 1 |
22301 | Жеља I (Јаков Шантић) | Жеља
Док врх бијелих брда шушти небо мразно
И болесно вече на њему се види,
Моја сјетна жеља отимље се страсно
Про ледених брда сиједог Дан-де-Миди
И, лутајућ дуго, пада на југ плави
У крај један драги; ту крај палме-цвијећа
И модрога мора и дјевојке неке
Сања лед и снијег и себе се сјећа...
''Leysin, X, 1902'' | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B0_I_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 60 | 0.966 |
22300 | Гробару, пожури | Гробару пожури
Гробару, пожури! Коштуњавом руком
На камен-плочу режи хладна слова –
Име моје! Гледај, смрт корача с хуком
Преко мрачна гробља тражећ плена нова.
О, режи слова! Ја осјећам близу
Богиња мрака гдје ми журно оди,
Она ће мене увити у ризу
И пружити ми руку да ме води!
О, каква радост лишити се јâдâ
И бола ов... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%83%2C_%D0%BF%D0%BE%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%B8 | 128 | 1 |
22302 | Незида | Незида
Дивна Неза, љубимица
Харемским је цвијетом зову,
Робови јој ака траже
Мигу њену да угову.
Ал' у заман. Она ћути –
Са звијездама говор води;
Њојзи душа некуд блуди
Кроз суморне вале броди.
Већ три ноћи како око
Не испија слатког санка,
Већ три ноћи како поглед
Кроз ноћ блуди до уранка.
Каква ли је туга мори
Какви... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B0 | 219 | 1 |
22294 | Пјесме из јесени (1 – 9) | Пјесме из јесени
1.
Лист опада ... Тужно цвили
И јауче вјетар хладни,
Као срце без љубави,
Ил’ без среће живот јадни.
Небо стере мрачну ризу
Кô очајник пуно јада,
А про влажних поља тавних
У јецају киша пада.
Све је пусто ... Без живота
Замрачена земља снива,
А кандило угашено, –
Сјајно сунце, зраке скрива.
Ја усамљен.... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%281_%E2%80%93_9%29 | 647 | 1 |
22303 | Виђење | Виђење
О, знај, мој је дух увијек поред тебе
И, можда, кô лахор некад ти се јави
И твоје меке омилује власи –
Па са погледом очију ти плави’
Умире негдје на широком мору
И, као галеб усред вала пада...
Док грдно сунце на рубу небеса
Вјечности своју букти жртву тада...
О, да ли мислиш, можда у том трену:
Далеко негдје, ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | 80 | 0.974 |
22305 | Неспокојство | Неспокојство
Гле звијезде!... Небо спава,
Спава земља – свуда тама
И бескрајна поноћ мека
Расипа се међу нама.
Кроз шипражје и кроз грање,
Кроз сводове дивљих ружа –
Сребрен, блијед и без шума
Сам се поток нијемо пружа.
... Шта то прену!? Да л’ то славуљ
Боно кликну из лугара?
Не – то бјеше уздах један ...
Ноћ и љубав ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 61 | 1 |
22304 | Fatamorgana | Fatamorgana
У бесане моје часе
Видим небо сјајних груди,
Са њег један анђô слази
И пун сјаја мени жуди.
Уста пуна слатког смијеха.
Пуна коса цвијећа има –
Он пребира златну харфу
Са ружичним прстићима.
О, ала ме мило зове
У заносном своме лету,
И ја пођем – ал', гдје анђô:
Мјесто њега зрем коб клету.
''Крф, X, 1903.'' | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Fatamorgana | 57 | 0.964 |
22306 | Агонија | Агонија
Мени се чини, ту на мјесту овом,
Гдје свака травка, сваки цвијет и грана
Још шапће љубав наших драгих дана,
– Мени се чини, опет ћу те наћи!
И често ноћу с немиром и болом –
Вјерујем, слутим, чекам, кад ћеш доћи!
Мени се чини, да у свакој сјени,
Док лије мјесец кроз лиснате гране,
Тебе ћу наћи несташно кô лане
... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 123 | 1 |
22309 | Једна ноћ I (Јаков Шантић) | Једна ноћ
Ја мишљах на те. – Бистра ноћ звијезда
Са модрим небом, сама, мирна, будна,
Корак је чула моје мисли таде,
Што кроз њу прође блиједа и чудна.
Тренутак један, пун свјетлости Бога,
Кроз моју душу пројури у трену,
Непојмљив, страшан, велики и моћан,
Кô цијела вјечност у свом болу њену. –
Ах тад те видјех, у трен... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%9B_I_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 77 | 0.987 |
22308 | Плачи срце моје | Плачи срце моје
Хоћу много суза – нек грца и јеца
Мој цијели живот у једноме часу.
Нека плину сузе у дубини груди,
Гдје судбина боле и све јаде сасу.
Душа ми је пуна сумора и суза –
Плачи срце моје као никад досле;
Све што у нам живи нека умре тихо,
Као бôно вече, као и ми после!...
Плачи срце моје, дај светињу ону
Што... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8_%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 106 | 0.991 |
22307 | Просвјети | Просвјети
Богињо света, која на небеси
Дубоких ноћи рајска сунца даде.
На крилима својим дигни и понеси
Душу и срце и умове младе.
Нек дугу таму твоје зубље ломе,
Нек звона јекну новог васкрсења,
Народу једном у рађању своме,
Да снаге дадеш и живота њена!
Вијекови нови, ново доба креће,
И сви у журби за тобом се грабе;... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8 | 164 | 0.994 |
22311 | Nostalgija (Јаков Шантић) | Nostalgija
Далеко су села, планине и горе
И голубље небо домовине драге
И сањиве шуме, обале и море
И вечери сјетне, божанске и благе!
Далеко, далеко, бескрајно далеко!
Оно топло сунце, што ми живот даде
И све што ј' у њему ужасно и дивно –
Мој дух и срце, сву срећу и јаде!
– Ах, у мом је срцу много сјете – много;
Ћути... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Nostalgija_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 104 | 0.981 |
22312 | Мостар – севдах – I. O прољећу! | МОСТАР – СЕВДАХ
I. О ПРОЉЕЋУ
О прољећу, благо мени
Причекај ме, душо, тада!
Бога ми ћеш бит' ми млâда!...
О прољећу благо мени.
Сакупићу, вала, свата
Испод брда, искрај мора,
Усред мога бијела двора
Бели вала: триста свата!...
Играће се, пјеваће се;
Напићемо добро свате!
А ми с кумом у вајате!...
... Играће се, пјеваће... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80_%E2%80%93_%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D1%85_%E2%80%93_I._O_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%9B%D1%83%21 | 96 | 0.979 |
22313 | Tramonto | Tramonto
О вечери чиста с небом од кадиве
И с мраморним челом безобалног мора,
И са раширеним једрима по њиме,
И с игалима од високих гора,
– Док око мене шуморе маслине, –
Ох, како души годи твоја сјета –
И како, кô и ти, чезне да премине
У загрљајима непознатог свијета!...
И у том трену широка, кô вече,
И тако исто с... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Tramonto | 85 | 0.988 |
22314 | Позив (Јаков Шантић) | Позив
Мрнару сиједи, поведи ме журно
Кроз то сиње море и пучине плаве,
Твоја лака лађа и бијела једра
Моју душу пуне чежњама и жељом...
Ах, ја бих далеко, бескрајно далеко,
Тамо гдје још нико никад није био,
Тамо гдје умире свако вече сунце
На крвавом небу са огњима својим –
Кроз хуку, кроз вјетар, кроз пиштање воде,
К... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 130 | 1 |
22310 | Једно вече (Јаков Шантић) | Једно вече
Ах, ја се још вјечито сјећам!... Вече је била
[плава
Свуда по планинама невесињскијем пала,
А врх њих небеса чиста звијездама посијата
С грдним обручем луне – пуним прашине од
[злата.
И ми смо у пусто поље, за селом забачено,
Пуни умора сјели на сијено покошено.
Ћук је суморно звиждô далеко кроз ноћ. Из
[шум... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 190 | 0.995 |
22320 | Покрај мора | Покрај мора
Док поноћ нијема свија се и тоне
И море бунца и о хриду звони,
Куда ли мене моји снови гоне
И – зашто срце шаље уздах бони?
За киме плаче?... да ли на гробове
Уз тужни шушањ бршљана зелена
Из црне таме моју срећу зове
Да тужно јекне бона пјесма њена?!...
... Да пјева мене!...
- - - - - - - ту, гдје хучни ва... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0 | 109 | 1 |
22315 | Послије гроба | Послије гроба
Ја знадем, да ми судба још кратко вријеме пише
И скоро да ће стићи мог жића задњи час;
И знадем – скоро, да те ја нећу гледат више
И чути ријечи твојих заносно меки глас.
Ал' када дође вријеме, да звона с цркве јаве
Младости моје ране завршен задњи дан, –
Хоћеш ли к небу тада подићи очи плаве
И молит’ Бог... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0 | 182 | 1 |
22318 | Једна ноћ II (Јаков Шантић) | Једна ноћ
Ћутим бол у души! Јеси л' ти то драга,
Што плачеш у мени и јецаш за мноме?
Ил' је то бурна, угашена младост,
Што рида и плаче ту на гробу своме?
– Ил' је то море преливене среће,
Досада пуста раскошности њене?
Те туга нијемо, кô молитва креће,
С животом бурним да помири мене!
Ил' су то можда из тавница тајних... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%9B_II_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 130 | 0.992 |
22322 | Екстаза | Екстаза
Спокојно се све одмара,
Море с небом разговара.
На висини мјесец гране,
Свијетли шуме успаване.
А планине из даљина
Стреме као сјенке џинâ.
Тиха поноћ тихо броди
И по земљи и по води.
Свуд спокојство и сан влада,
Нит весеља, нити јâдâ.
Али мени сан не скори,
Мој дух сада с Богом збори.
''Мали Лошињ'' | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0 | 56 | 1 |
22316 | Поздрав домовини | Поздрав домовини
Здраво мрачна брда и високе горе
И потоци хитри и долине благе!
Здраво свијетло сунце успламтјеле зоре,
Здраво свијете мили, домовине драге!
У минуле часе очаја и бола
Поливô сам сузом слику драгу твоју,
И у ноћи тамне плакао сам дуго
И на крше твоје донô душу своју.
Тад кô тешки ехо зујаху ми ријечи,
... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | 182 | 1 |
22321 | Залутао галеб | Залутао галеб
Залутао галеб над широким морем,
Чуј, цичи, тужи, кô дијете плаче,
Крилима слабим шестари виш бездна
Док море хуји све више и јаче.
Обале нигдје. Не зна куд би кренô,
Снага му слаба, ено, веће пада –
Море га зове... Ах, галебе јадни,
У страшној борби клонули, без нада,
Куд ли си пошô, гдје ли ти је мета,
... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BE_%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B1 | 105 | 1 |
22324 | После гроба | После гроба
Све ће свијетом да прохуји,
Кô прамени магле оне;
Жалосно ће смрт да бруји
У гроб хладни да утоне.
И тад, кад ме тама свије
У јазбину двери своји',
Прочитаћу књигу ону
Гдје скривена мисô стоји –
Па у часе ноћног мира,
Кад кандила небом плану,
Удесићу харфу своју –
На њој жицу растргану.
Задрхтаће акорд тада... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0 | 70 | 1 |
22323 | Песма о Хвару | Песма о Хвару
Мирише ваздух пун страсти и бола;
Мирише море! Свуда месечина.
А завалила се сребрена пучина,
Кô млада жена успавана гола.
Шуморе вали! Какве су то речи?
О, ко ће знати! Но, ослушни: јасно
Не чини л' ти се, да ту пати страсно,
Скривено негдје, душа и бол нечи!?
Ил' је то моја животна потреба,
Да у свему ћ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BE_%D0%A5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%83 | 92 | 1 |
22107 | О боју косовском | 0001 Гром загрми више Цариграда,
0002 Севну муња више Једреника,
0003 Заигра јарко на истоку сунце,
0004 Затресе се земља од запада,
0005 Па удари немир у цареве.
0006 Цар Мурату оштар верман пише,
0007 Па га шиље у Крушевцу кнезу
0008 На столицу у Крушевцу граду:
0009 ”Кнеже Лазо, српска круна светла,
0010 Једна земља... | [
"Српске епске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC | 14,425 | 1 |
22327 | Ја не знам | Ја не знам...
Ја не знам шта је – ал' кад ти гледам
Чаробно лице и вити стас
У моме срцу ја тугу чујем
И слушам срца пријекорни глас,
“Љуби и живи”– ал' љубав ћути,
У мојим груд'ма хладно је све;
Ни искре зрачка да откуд плане,
Да душу моју огрије.
– О, чедо, красно пролећа дивног
На коме анђô љубави спи,
Ил' даље бјеж... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D0%BD%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC | 73 | 1 |
22319 | Сумор | Сумор
I
Ко лептири, по гранама трепери ми лист до листа,
Па шумори зелен-гора, кô кад негдје из дубина
Притајени извор врије, ил' кô да му вода чиста
Са потмулим шумом пада са камена и висина.
Из дебеле хладовине ја кроз лишће густих грана
Гледам како плаво море смијеши се и бјеласа
И по њему лађе многе, гдје се бијеле... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D0%BE%D1%80 | 250 | 0.992 |
22325 | *** (Гдје, бијел галеб на далеко) | *
“Гдје, бијел галеб на далеко
Посред пучине,
Гдје крваво вече тоне
Посред дубине
Еј, то није галеб бијели –
Облака је прам,
Залутао пут бескраја
Па сад плови сам!
Нит је облак, нит је галеб;
Пој ми срце – пој!
Из далека с једром лаким
Стиже драги мој!
Море, море, модро море –
Наше море ти,
О не мрачи чело своје –
Буди... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%93%D0%B4%D1%98%D0%B5%2C_%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB_%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B1_%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%29 | 148 | 0.993 |
22326 | Очајник | Очајник
I
Звонила ми пјесма некад тако мила,
У срцу моме бјеше рајска моћ:
Љубав и вјера! – Сад их сумрак скрива
Крстаре врх њих мртвило и ноћ.
Од милог цвијећа ја сам вијенце брао,
Љубио живот, свијет и бијели дан,
Дрхтало срце у младости бујној
А сад, све скрио дубок, мрачан сан.
II
Сунце се рађа, свјетови се буде!
С... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 252 | 0.988 |
22328 | У ноћи (Јаков Шантић) | У ноћи
Кроз тамни ноћни вео, кад свијетом мрак се шири,
Из мира богиња ступа кроз мирну државу своју,
Ја чујем шапат тајни, шо свијетом нејасно струји,
Потмуло губећи се у тавне покрове тмине.
Уздахе чујем болне и тихо јецање неко
Ил' поноћ дише тихо?...
Ил' чудни Духови неки блуде кроз поноћ ову,
Рушећи тугом својом с... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 101 | 1 |
22317 | У Мљетцима – пјесма у пролазу | У Мљетцима
''– пјесма у пролазу –''
Венеција! Чудан град, као што је и његова про-
шлост. Да, увијек чудан! И сваким даном све тужнији,
све блеђи. У бури живота све више у забораву. Умире!
Пожурите, видите то, осјетите!... Дођите! – али на пр-
стима, кô у храм, у стари, давни храм!... Ах! Маркова
пијаца пати под кораци... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%9C%D1%99%D0%B5%D1%82%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%E2%80%93_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D1%83 | 397 | 0.995 |
22187 | Пут у просидбу | Пут у просидбу
::::::::I.
Има људи који се за тили часак могу заљубити. Да не тумарам далеко, ја вам одмах могу за то представити потпун доказ у лицу мог давнашњег друга Симе, који је у свако доба расположен, да ствара нове и нове љубави. Што год је у вароши лепотица, свака је била његова љубазница, макар један дан, ил... | [
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82_%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D1%83 | 4,003 | 0.998 |
22329 | Ја љубави иштем, ја љубави тражим! | Ја љубави иштем, ја љубави тражим!
Кроз ноћни вео, куд слободно крећу,
Разбуктале мисли сањалачког духа,
Кад осјећај букти у пламену страсти,
И хаосу жедан,
Ступам.
Али, куд сам пошô кроз ту поноћ тиху?
Куд ме чежње вреле по пучини воде?
Куд ме мисô креће кроз покрове тмине?
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BC%2C_%D1%98%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%BC%21 | 268 | 1 |
22331 | Останите мисли моје | Останите мисли моје...
Кроз тамни вео жића несретног;
Судбине црне моје пјенушне,
Куд хиташ мисли, куда путујеш?
Чемере горке, да ми повратиш,
Да ранам' оним, што ме минуше,
Отвориш опет извор жалости!
Да опет груди црне судбине,
Чемера горког пуне напуниш.
Не иди тамо! – Стани – почуј ме!
Не шири тако крила охола,
Јер... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 279 | 1 |
22332 | *** (Јеси л' ти то, драга, што плачеш у мени...) | 29.
Tu in ogni mia parola, arcani
leggerai sensi d’ amore.
Antonio Peletti
Јеси л' ти то, драга, што плачеш у мени
И јецаш за мноме? Је л' то љубав, је ли?
О, слатки боле, зар нису однели
Часови смрти твој живот у мени? –
Ти живиш са мном и ја ћу те дати
Једино небу, вјечности, тајанству;
Што божанскога имам, то божанс... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B8_%D0%BB%27_%D1%82%D0%B8_%D1%82%D0%BE%2C_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%2C_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%88_%D1%83_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8...%29 | 102 | 0.881 |
22330 | Вјечност (Визија) | Вјечност
''(Визија)''
Кô бура бијесна са тутњаве хуком,
Кад мукло стење у титрању своме;
Кô смрти сјенке, кад леденом руком
Стољетно грање живота нам ломе;
Слушô сам хуке и тутњаве неке
Из црног зјала земљинијех груди,
Кô страшни талас подземне ријеке,
Кад нијемо струји и бесвјесно блуди.
И јама мрачна отвори се, крену... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%98%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%28%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%29 | 546 | 1 |
22186 | Рањеник (Шапчанин) | Рањеник
Међу брдима фрушкогорским, недалеко од манастира Р., пружа се чаробна долина каква само у овом планкнском пределу бити може. На десној страни брда, баш покрај друма, лежи село П.
На главној улици овога села беле се двори Ранка Рашковића, кога са човечна понашања и велика богатства сваки поштоваше и уважаваше. Р... | [
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%28%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 5,493 | 0.999 |
22333 | *** (Чуј сјетне пјесме безбрижних мрнара!) | 28.
Чуј сјетне пјесме безбрижних мрнара!
Једре им душе истине су пуне,
Живота, страсти, љубави и жара!
О, носите ме мору под лимуне
Да душа чује те гласе огњева,
Још једном живот с горчином проснева! ...
Свуд вене и боно ... а мирис пиније
Пљушти као смијех здравих дјевојака,
Ах, за ме биједна животног просјака,
Он ниш... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%A7%D1%83%D1%98_%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0%21%29 | 82 | 1 |
22334 | Исповијест | 27.
Исповијест
Кô пећина хладна у свој помрчини,
Таки ми је живот без тебе, љубави;
Ту свако ко хоће улази. Ту се бави
И доброчинство и тешки злочини ...
Вај! Узаман разум тражи помирења –
Не, без тебе душе мудрост не осине.
Ти у једном бљеску налазиш истине
И подижеш живот из свог помрачења.
Ти си мој смисао и мудрост... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82 | 101 | 1 |
22335 | *** (О, вечери чиста с небом од кадиве...) | 27.
О, вечери чиста с небом од кадиве
И с мраморним челом безобалног мора,
И са раширеним једрима по води
И са игалима миртâ и ловора –
Док око мене шуморе маслине –
О, како души годи твоја сјета!
И како, кô и ти, чезне да премине
У загрљајима непознатог свијета! ...
И у том трену широка, кô вече,
И тако исто самотна и... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%9E%2C_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B8_%D1%87%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B5...%29 | 89 | 1 |
22336 | Прољеће бјеше | 26.
Прољеће бјеше
Прољеће бјеше и мирис љубице
Са пољана је с вјетром долетао, –
Лебдио као невине душице –
Без страсти чедно сањô, туговао ...
Ах, тада сам те цвијећем окитио
И покрио ти лавориком груди ...
О, како бијах чедан и без жуди!
Ах, тада сам те цвијећем окитио ...
Гле, опет ево прољеће, кô прије,
Но у радост... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D0%B1%D1%98%D0%B5%D1%88%D0%B5 | 88 | 1 |
22337 | Алеје старе | 25.
Алеје старе
Алеје старе ... Свуд тишина гроба ...
Коров и трава покрили су стазе ...
Овдје у глухо и поноћње доба
Љубави мртве с мјесечином слазе ...
Ту древни дворац самује у грању,
Крај њега рибњак пресушен ... Без рука
Кипови ћуте у свом умирању
И старо дрвље тужно, без јаука.
О, хајд'мо даље! Хајд'мо, но у тузи... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5 | 89 | 1 |
22338 | Здраво моје море! | 24.
Здраво моје море!...
Здраво моје море! Здраво моји жали!
Здраво моји вали,
Шкољеви и секе!
Ја долазим вама из маглених страна,
Снијега и слáнâ –
Из земље далеке.
И носећ' у срцу пустош очајања,
Ја ћутим топлоту гледајућ' те тако
О, пучино драга! Израз мојих сâња,
Израз моје душе ! ... Побожно, полако,
Ах, ти докле ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%21 | 132 | 1 |
22339 | *** (Кô лептири по гранама трепери...) | 23.
Кô лептири по гранама трепери ми лист до листа
Па шумори зелен-гора, кô кад негдје из дубине
Притајени извор врије, ил' кô да му вода чиста
Са потмулим шумом пада са литица и висина.
Из дебеле ладовине ја кроз лишће густих грана
Гледам како плаво море колеба се и бјеласа,
Док по њему бројне лађе са далеких плове ст... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A%2A%2A_%28%D0%9A%C3%B4_%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D0%BF%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8...%29 | 124 | 0.992 |
22340 | Пољуби ме, драга! | 22.
Пољуби ме, драга!
Срцем ћúтим тугу, чемер, сузе, јаде,
Пољуби ме, драга, туге ме разнијеше!...
У груд'ма ми исто кô на гробљу саде
Мртве, глухе леже покрхане наде;
Ах, и младост, занос ту сурвани леже, –
Пољуби ме, драга, туге ме разнијеше...
Као рањен орô дух мој сурван леже...
Ил’ не, већ ко лишће у прољећу рâну,... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%2C_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%21 | 87 | 0.988 |
22346 | Вече пада | 16.
Вече пада...
Вече пада; лишће њија
Тајанствени шапат благ,
Цвијет се цвијету тихо свија, –
Душа дрхти!... Свијет је драг!
Хајд'мо! Хајд'мо! Нисмо сами,
Чуј славујев звони пој!
Он нас зове, он нас мами
У завичај драги свој.
Хајд'мо! Хајд'мо! Сунце тоне,
Нојца свија тамну влас;
Слатке чежње срце гоне,
Хајд'мо! Славуј... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | 63 | 1 |
22345 | Мутан вјетар шуми | 17.
Мутан вјетар шуми...
Мутан вјетар шуми преко влажних грана
И пропада негдје у дубоке тмине;
И ноћ пуна туге, сјећања и сâна
Као плава бајка јавља се с висине.
И док са мог стола кандило прелива
Модро-блиједим сјајем све около мене,
Ја у овом часу смијући цјеливам
Пун среће и миља плаве очи њене.
“Драга, гдје си сад... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD_%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B8 | 90 | 1 |
22341 | Дајте ми кутак | 21.
Дајте ми кутак...
Дајте ми кутак, тамо, преко мора
У мојој Боки, усамљен и мио,
У каквој шуми маслина и кипра!
Ах, ту бих радо цијели живот био!...
Кућица једна уз обалу одмах,
Побожна, глуха, остављена, чека,
Кô умро кумир из древнијех дана –
Забачен добом и немаром вијека; –
Она ме зове... Ах, ту бих уз арфу,
У б... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%B8_%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BA | 127 | 0.992 |
22343 | Изгубљен I, II | 19.
Изгубљен
I
Зашто срце моје свуд осјећа пустош
У дваестом љету?... Гдје су мили снови,
Гдје младост пуста? Камо љубав жарка, –
Прољеће живота, мјесто тмина ови ?!...
Ја журих у свему!... Ах, и живот сами
Трошио сам нагло, крвнички и страсно;
Ја нијесам имô сажаљења ником
Ни себи, ни Богу, ни природи часно.
Бијах кô ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD_I%2C_II | 204 | 0.985 |
22360 | Вампир Пантелија | Вампир Пантелија
Сећам се, почиње тетка да прича, била сам већ одрасла, кад сам одлазила на гробље Чумићско, па око гроба Пантелијиног стоји празно, Бога ми, колико највећа соба около. Никог нису хтели да сахране у близини. И после више година тако је остало кад смо из Крагујевца прелазили у Чумиће. А за доцније не зна... | [
"Даница Марковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 98 | 1 |
22344 | Пјеснику | 18.
Пјеснику
О, да л' ћеш икад пропутоват’ веће
Просторе своје љубави и бола?!
Кроз страсне борбе, куд те срце креће,
Хоћеш ли икад без и једног слова
Уморан пасти? КÔ што борци често
Уморни клону?
Погледај свуда, лијево и десно
У овом мору, што се живот зове,
Свак плови, једри, куд судбина бијесно
Вјетрове хита и олуј... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 214 | 0.995 |
22356 | Ноћна идила | Ноћна идила
И брда, и поља, све околом спава,
Тек жубор потока тишину пресеца
И капање росе што у ноћи јеца.
А кроз облачиће месец просијава.
То с висине луна баца светлост бледу
На висока дрва у дугачком реду.
Измаглица сјајна уздигла се горе,
Крадући се у вис кроз мирну долину,
Па тананим велом обвила планину
И на ње... | [
"Даница Марковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0 | 108 | 1 |
22342 | Очекивање | 20.
Очекивање
Јадране, Јадране, водо широка,
Водо плаветна, водо миљена,
Видје ли гдјегод мога драгана?
И пуна једра, једра преб'јела
Кô ове груди моје набрекле
Ватром, љубави, огњем, тугама?
Еј, пусто море, водо Јадрана,
Видје ли гдјегод мога драгана?
Шта ми то шапће талас танани?
Про чистог п'јеска што се расплиња
Кô... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 202 | 0.995 |
22348 | Галео моја | 14.
Галео моја...
Галео моја, како ми је празно
И пусто усред собице ми мрачне,
Гдје моја душа, сјећајућ' се тебе,
Небеса снива и предјеле зрачне!
И док кроз вале поноћи и таме
У мојој соби кандило прскара,
У мојој души ређају се слике
И бујни занос прошле дане ствара.
И видим тебе... Кô анђео златан
У глухој ноћи када... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0 | 211 | 0.995 |
22349 | Мртве вечери I, II | 13.
Мртве вечери
I
Велико, нијемо, бескрајно и модро
Преда мном море шири се кô платно,
А тамо далеко страшни огњи горе
Грозни и дивни. Пламено и златно
То сунце мрије!... Гле ни једног гласа –
Заспало небо, дријемају вали;
Спи море даљно, кô мртвац блиједи
На своме одру, међ' небом и жали.
О, заспи и ти, моје срце биј... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B8_I%2C_II | 155 | 0.987 |
22357 | Априлска елегија | Априлска елегија
Прошле су љубичице!
И моја кратка и нестална срећа
Са дахом њиним у неповрат мину;
Април у цвету и у сјају сину,
И све, о друже, што ме на те сећа
Сад само тугу у мом срцу буди,
А уздах тешки раздире ми груди.
Сад нема љубичица!
Ходећ' кроз цвећем ишарана поља,
Где оне, смерне, не цветају више,
Где наш... | [
"Даница Марковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 194 | 1 |
22347 | О, да л' је тако? | 15.
О да л' је тако?...
О, да л' је тако, да те никад више
Анђелом својим ја не смијем звати?
И никад више за састанке миле
У глухој ноћи ја не смијем знати?
И да на слатке прохујале часе
Ја морам метнут' ризу заборава,
И љубав моју и очај сахранит'
Да буде гробље и пустош без јава?
Зар да из душе ја избришем дражи
Љеп... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%2C_%D0%B4%D0%B0_%D0%BB%27_%D1%98%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%3F | 311 | 0.997 |
22358 | * * * (Са последњим даном...) | *
Са последњим даном процветала лета
Одлетеше ласте пут топлих крајева;
Прнуше славуји, одлете и шева;
Сад у врту само зимска ружа цвета
Као спомен цвећа, што пролећа цела
Напајаше медом рој злаћених пчела.
Одлетеле тице — увенуло цвеће!
Сад ми једнолики, мучни дани теку!
Радо бих да прозрем будућност далеку,
Јер садаш... | [
"Даница Марковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%A1%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8%D0%BC_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC...%29 | 235 | 1 |
22371 | Женидба и удадба/12 | ОДЈЕЛЕНИЈЕ ВТОРО
::ШЕСТ НЕДЕЉА ПРЕ ВЕНЧАЊА
::УГЛЕД 1.
ДЕВОЈКА ''(сама седи и плете)''
ДЕВОЈКА: Право мије кумача казала да нећу моћи спавати. Како очи затворим, ето ти ми свадбе. Да га ђаво носи, сад опет уредили после Ускрса; зашто нису догодине? Лако је њима! Да, они мисле да је други луд. | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/12 | 51 | 1 |
22364 | Женидба и удадба/5 | ::УГЛЕД 5.
ОТАЦ ''(ступи)'', ПРЕЂАШЊИ
ОТАЦ:Слуга сам понизан, господо моја, мени је драго да сам ту срећу полућчио.
ПРОВОДАЏИЈА: Ми смо слободу узели вас посетити. ''(Устану.)''
ОТАЦ: Мени је особито мило. Та молим. ''(Опет се сви посаде.)''
ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте ми?
ОТАЦ: Фала богу!
МАТИ: Баш приповедам како смо са... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/5 | 159 | 1 |
22362 | Женидба и удадба/3 | ::УГЛЕД 3.
ДЕВОЈКА ''(ступи)'', ПРЕЂАШЊИ
ДЕВОЈКА: Једно је момче овде, каже да неки страни људи желе нас посјетити.
ОТАЦ: То ће бити онај. ''(Мане главом на матер и одлази.)''
ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи?
МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си. Сваки дан читам и говорим да чистиш људски, а тебе ни брига. Дај ов... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/3 | 227 | 1 |
22365 | Женидба и удадба/6 | ::УГЛЕД 6.
ДЕВОЈКА ''(доноси на служавнику слатко и ракију и послужује ПРОВОДАЏИЈУ'').
ПРОВОДАЏИЈА: Добро здравље и срећу. Да Бог дâ да се познамо и боље!
ОТАЦ: Да Бог да!
МАТИ:
ДЕВОЈКА ''(младожењи)'': Изволте.
МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим! Ракије никад не пијем.
ДЕВОЈКА: Али мало слатког. ''(Младожења узима.)''
ПРОВОДАЏИ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/6 | 216 | 0.981 |
22363 | Женидба и удадба/4 | ::УГЛЕД 4.
ПРОВОДАЏИЈА С МЛАДОЖЕЊОМ ''(ступи)''
ПРОВОДАЏИЈА: Помози вам бог!
МАТИ: Бог вам добро дао!
ПРОВОДАЏИЈА: Јесте ли ради, то јест, гостима, хе, хе, хе.
МАТИ: Добро сте нам дошли. Заповедајте сести. ''(Младожењи.)'' Молим изволте.
МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. ''(Седну.)''
ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте, како се наодите?
МАТ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/4 | 365 | 1 |
22361 | Женидба и удадба/2 | ::УГЛЕД 2.
''(КОД ДЕВОЈКЕ)''
ОТАЦ и МАТИ
МАТИ: Али, човече, ја не знам шта ти радиш; не бринеш се ништа за кућу. Ето нам девојки двадесет друга, па јошт седи. Зар оћеш да плете седе косе? Већ ми је срамота и у цркву да идем; а она се, сирота, искида од плача. Не видиш како се чисто губи у лицу? Није шала, срамота од св... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/2 | 531 | 1 |
22368 | Женидба и удадба/9 | ::УГЛЕД 9.
ДЕВОЈКА, МАТИ
ДЕВОЈКА: Шта ме зовете?
МАТИ: Довече ће ти бити прстен.
ДЕВОЈКА: Ала врагу...
МАТИ: Зар ти није по вољи?
ДЕВОЈКА: По вољи, кад нема бољега.
МАТИ: Шта ћеш, ћерко, доста си и седила.
ДЕВОЈКА: Ја знам. Да сте ме удали кад сам била од шеснаест година, него ви све: „Млада ми је девојка, млада ми је ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/9 | 253 | 1 |
22369 | Женидба и удадба/10 | ::УГЛЕД 10.
ДЕВОЈЧИНА КУМАЧА И ПРЕЂАШЊА
МАТИ: О, Персо! Откуд ти тако?
КУМАЧА ''(пољуби је у руку)'': Ето и ја наканила се да видим шта ради Јулка.
МАТИ: Баш си добро дошла, довече је Јулкин прстен.
КУМАЧА: Је л истина? А ја сам чула нешто.
МАТИ: Од кога си чула?
КУМАЧА: Та већ говоре сви.
МАТИ: Кад бр’?
КУМАЧА: Е, ви ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/10 | 177 | 1 |
22370 | Женидба и удадба/11 | ::УГЛЕД 11.
ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА
ДЕВОЈКА: А гле кумаче!
КУМАЧА ''(трчи јој, па се пољуби)'': Боже, па крије, крије, као да ће јој ко преотети!
ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала.
КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп?
ДЕВОЈКА: Мани га врагу, велики је.
КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац.
ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/11 | 241 | 1 |
22366 | Женидба и удадба/7 | ::УГЛЕД 7.
ПРОВОДАЏИЈА, ОТАЦ И МАТИ ВРАЋАЈУ СЕ.
ПРОВОДАЏИЈА: А ви се разговарате, то јест?
МЛАДОЖЕЊА: Мало.
ДЕВОЈКА ''(изиђе напоље)''.
ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи!
МАТИ: Бре добра ми је, сирота, и паметна, а радена, радена - ја не знам, откад је мало одрасла, сасвим сам одморна.
ПРОВОДАЏИЈА: Е при... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/7 | 378 | 1 |
22377 | Женидба и удадба/18 | ::УГЛЕД 7.
ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ
ДЕВОЈКА: Шта је тата тако викао?
МАТИ: Од Марића нема ништа.
ДЕВОЈКА: Забога, мамо, тако лепа прилика!
МАТИ: Ја знам, ал ти се не да отац ни осолити.
ДЕВОЈКА: Тако марите за мене! Та да вас псето толико служи, пак би се више бринули.
МАТИ: Јао, бог с тобом, ћерко, како то говориш?
ДЕВОЈКА: ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/18 | 305 | 1 |
22376 | Женидба и удадба/17 | ::УГЛЕД 6.
ОТАЦ, ПРЕЂАШЊЕ
МАТИ: Јеси ли и ти чуо каква се срећа појавила за нашу Јулку?
ОТАЦ: Каква?
МАТИ: Марић оће да је узме.
ОТАЦ: Којешта!
МАТИ: Ако је теби којешта, није мени. Ја оћу да имам зета господина.
ОТАЦ: Шта фантазираш?
МАТИ: Ти држиш да је то будалаштина?
ОТАЦ: Ја знам да Марић тражи десет хиљада.
МАТИ:... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/17 | 417 | 1 |
22380 | Женидба и удадба/21 | ::УГЛЕД 3.
ПРОВОДАЏИЈА, ПРЕЂАШЊИ
ПРОВОДАЏИЈА: Слуга сам, слуга; како сте? Како се, то јест, наодите?
МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали.
ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао!
ПРОВОДАЏИЈА ''(слеже раменима)'': Стара песма, то јест.
ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/21 | 253 | 1 |
22385 | Смрт Стефана Дечанског/предговор | ПРЕДГОВОР.
Дуго сам се предомишљао, хоћу ли позорије ово, којим се новозаведено у години 1842-гој позориште српско у Београду отворило, на свет пустити највише због тога, што је међутим епос истог садржаја од г. Д-ра Суботића издан, и што нисам желио читатељима оно впечатленије, које је Суботићево дело код њих произвел... | [
"Смрт Стефана Дечанског"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 162 | 1 |
22382 | Женидба и удадба/23 | ::УГЛЕД 5.
МАТИ, ПРЕЋАШЊИ
МАТИ: Шта је то? Шта чиниш ти с мојим дететом?
ЖЕНА: Одите, мамо, оће да ме изе. ''(Плаче.)'' Јошт ми ни капу није купио.
МАТИ: То је лепо! То је човек! Ја кад се с мојим тучем, бар знам зашто; а он због једне тричаве капе.
МУЖ: Шта ћете ви, мамо, овде?
МАТИ: Шта ћу? Оће да ми убије дете, па ј... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/23 | 252 | 1 |
22387 | Смрт Стефана Дечанског/2 | 2.
''ДОБРИЊА, пређашњи''
ДОБРИЊА: Скоротеча из војске.
МАРИЈА: Скоротеча? Пустићеш га унутра.
СИНИША: Мумко, хоће л' да ми Добриња оседла коња?
МАРИЈА: Зар ниси доста пре подне јашио?
СИНИША: Јунак треба непрестано да се учи, знаш како каже браца.
МАРИЈА: А ти му оседлај, Добрињо, оног мирног коња.
СИНИША: Нећу ја мирн... | [
"Смрт Стефана Дечанског"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/2 | 86 | 1 |
22374 | Женидба и удадба/15 | ::УГЛЕД 4.
''(Друга соба)''''МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА''
ТЕТКА ''(гледа у карте, које су по асталу разређане)'':Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави. други један црномањаст држи се смртан. ''(Броји.)'' Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тр... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/15 | 192 | 1 |
22381 | Женидба и удадба/22 | ::УГЛЕД 4.
ОТАЦ, ПРЕЂАШЊИ
ОТАЦ: Шта је то, децо, ви као да се свађате, јао, јао!
МУЖ ''(оцу)'': Гди су новци?
ЖЕНА ''(мужу)'': Гди је капа?
ОТАЦ: Ког врага, шта је то?
МУЖ: Јесте ли ми при прстену обећали да ћете ми новце, кад оћу, положити?
ЖЕНА: Јеси ли ти мени казао да ми код тебе неће ништа фалити?
МУЖ: Је л’ то ле... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/22 | 392 | 1 |
22386 | Смрт Стефана Дечанског/1 | ДЕЈСТВО ПРВО
1.
''Соба у Стефановом двору''''МАРИЈА, седи и с материном нежношћу гледа у СИНИШУ, који на страни припасује мач.''
МАРИЈА: Сунце моје слатко, како се мајци за војника справља. Али, ах, нашто, кад није оцу јединац, као што је мајци својој.
СИНИША ''(ступи ближе)'': Погле, мумко, како сад могу да ударам мач... | [
"Смрт Стефана Дечанског"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/1 | 205 | 1 |
22375 | Женидба и удадба/16 | ::УГЛЕД 5.
ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ
МАТИ: Где си ти, девојко?
ДЕВОЈКА: Био ми је младожења.
МАТИ: Шта је хтео?
ДЕВОЈКА: Ништа, дошао на разговор. Искао је и да ме пољуби.
МАТИ: Пак бићеш му допустила?
ДЕВОЈКА: Нисам.
МАТИ: Тако треба. Девојка мора да се онде покаже равнодушна што јој је најмилије. Него, знаш шта је? Од твоје ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/16 | 499 | 1 |
22373 | Женидба и удадба/14 | ::УГЛЕД 3.
''ПРОВОДАЏИЈА, ПРЕЂАШЊИ''
ПРОВОДАЏИЈА ''(младожењи)'':А, овде сте; ја знам, то јест, гди вас треба тражити.
МЛАДОЖЕЊА: Ја најрадије овде проводим време.
ПРОВОДАЏИЈА: Е, јесам ли добро, то јест, учинио, што сам вас овамо довео?
МЛАДОЖЕЊА: Никад вам нећу моћи довољно благодарити.
ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, каква де... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/14 | 461 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.