id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
22156 | Сеоска учитељица/XXIII | XXIII
Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа. Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде. Он држи да тако мора поступити сваки, ко хоће да навикне жену, да се не меша у негове »послове«. Жена је зато да с... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0/XXIII | 3,003 | 1 |
22168 | Женидба и удадба/1 | ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО
::ПРОСИДБА
::УГЛЕД 1.
ПРОВОДАЏИЈА И МЛАДОЖЕЊА
ПРОВОДАЏИЈА: Као што вам реко, педесет управо које мушки, које женски, ја сам, то јест, усрећио; и ако Бог да, мислим, још толико.
МЛАДОЖЕЊА: Али зар се може наклоност тако брзо набавити?
ПРОВОДАЏИЈА: Шта наклоност! Момак оће да се жени, девојка треба да се ... | [
"Женидба и удадба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0/1 | 749 | 1 |
22169 | На Косову спотакнем се | На Косову спотакнем се
На Косову спотакнем се
О јуначку кост.
(Где хтедошо да сахране
Српску народност).
Ја на земљу зачуђено
Очи обори',
А кост мртва поче тужно
Да ми говори.
Шта су кости говориле
Не смем причат' ја,
А и што ћу, када сваки
Србин добро зна.
Само ћу вам једну рећи:
Ту је доба, ту
Да се кости на Косову
К... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%BC_%D1%81%D0%B5 | 79 | 1 |
22153 | Сеоска учитељица/XX | XX
Влајко учеста са посетама. Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка. Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи. Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му пос... | [
"Светолик Ранковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0/XX | 5,230 | 1 |
22170 | Ох! ено је, гле је, гле је! | Ох! ено је, гле је, гле је!
Ох! ено је, гле је, гле је!
Како с' цери, како с' смеје!
Ка' пупољак росан, рујан
Тако јој је осмех бујан.
Осмех бујан — очи плаве,
Груди беле, мирисаве...
Још да не знам срце њено,
У грудима сакривено,
Бих је вол'о, бих је, рекох —
Ал' га знадем, па је волет'
Нећу никад ни до века!
0.1 Напо... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%85%21_%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D1%98%D0%B5%2C_%D0%B3%D0%BB%D0%B5_%D1%98%D0%B5%2C_%D0%B3%D0%BB%D0%B5_%D1%98%D0%B5%21 | 78 | 1 |
22171 | Златан прстен са бисером | Златан прстен са бисером
Златан прстен са бисером
Створио је Бога благи;
Мене Милка сухо злато,
Твоје срце камен драги.
Сва си, сва си од пламена,
Црне твоје очи склопи:
Ја сам, душо, танак ледак,
Што с' најмањег зрачка топи.
0.1 Напомене
* Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 11 | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD_%D1%81%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BC | 55 | 1 |
22173 | Опет нова песма | Опет нова песма
Опет нова песма,
На уснама лети,
Опет душа хоће
Небу да одлети.
Да утехе тражи
У том сунцу сјајном,
Да истресе туге
По небу бескрајном.
Ал' све заман — срце
Скаменило с' — море
Што не уме плакат'
Па не може горе.
Те ми тако песма
Мре у порођају,
А душа с' загунш
У уздисају.
0.1 Напомене
* Ова песма је п... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%82_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 71 | 1 |
22172 | Стани, душо, стани | Стани, душо, стани
Стани, душо, стани
Не пали ме тако,
И 'нако сам пламен
Изгорећу лако.
Стани, јарка, стани,
Светле очи склопи,
Да се од милина
Душа не истопи.
Ја сам, душо слатка,
Ослабио здраво,
Па не могу гледат'
Твоје око плаво.
Већ осећам задах
Вечне куће моје,
Доцкан су ми, доцкан
Те утехе твоје.
Но кад видиш гд... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%2C_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BE%2C_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 97 | 1 |
22174 | Кад о срећи прохте ми се | Кад о срећи прохте ми се
Кад о срећи прохте ми се
Коју речцу да прозборим,
Онда ти се тако следим
Да не умем да говорим.
У срцу ми нема ништа
Само ледне свеће висе,
А у груд'ма што је живља
Све у санте заледи се.
Напрежем се, отимам се,
Самог себе тешит' прегнем —
Но то врло мало вреди
Морам јаду да подлегнем.
Па да не... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%85%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%B8_%D1%81%D0%B5 | 118 | 1 |
22175 | Пуно ми је срце бола | Пуно ми је срце бола
Пуно ми је срце бола
Са псовака силне праске,
Што но сам их претурио
Овда, онда, до данаске.
Приближим се старом чики
Очи му се светле, звере,
И тек ти се пун љутине
Разрогачи, па продере:
«3ар те зато, хуљо, храним
Да м' лењштине твоје смраде? —
Узми куку и мотику
Па не седи бадаваде!»
Куд ћу, шта... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0 | 150 | 1 |
22176 | Савети | Савети
«Немој, сине, ноћник бити»
— Саветова баба сину —
«Немој само терат' време
«У љубави и у вину.
«И ја сам ти младић био
«Био хитар, храбар, смео,
«Ал' такова ја покора
«Нисам чуо, ни видео.
«Чим се смркне тебе нема,
«У механу одеш клетну:
«Тамо пијеш, певаш, пушиш
«Сваку нојцу боговетну».
«Окан'дер се цура, вина;... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8 | 224 | 1 |
22178 | Опет њој | Опет њој!
Знај — Бог небо кад је ствар'о,
Узео је очи твоје;
Гледећ' у њих стварао је
Дан и нојцу — драго двоје.
Уз'о твоје плаве власи,
Па их мало небу дав'о, —
Од тих божјих уделака,
створило се небо плаво.
Сетно лице плавог неба
Бог је глед'о па му жао —
Опет глен'о лице твоје,
Па у небо погледао.
На тај поглед сунц... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%82_%D1%9A%D0%BE%D1%98 | 138 | 1 |
22180 | Гле шта га је жеља | Гле шта га је жеља
Гле шта га је жеља
— Хиљада их клети —
Подигло се бурно
У мојој памети.
Свака за себека
Нешто ново тражи
Ташту своју ватру
Да мало разблажи.
Једна хоће вина —
— Та се здраво баца —
Друга скромнија је
Хоће пољубаца.
А ја само дршћем,
Протежем се, бледим;
Од тих празних жеља
Ни једну не гледим.
Ал' тек... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B5_%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D0%B5_%D0%B6%D0%B5%D1%99%D0%B0 | 105 | 1 |
22181 | На растанку (М.П. Шапчанин) | На растанку
Немој ми се, љубо,
У јаде занети.
Ја ћу скорим теби
Утехе донети.
Немој пуштат' суза
Тек онако слепо
То није јуначки,
Не изгледа лепо.
Када хоћеш мисли
Да те мене сете,
Место мене војна
Погледај у дете.
То је кутић иаших
Заслађених дана,
Успомена лепа
Нашег миловаља.
А кад чујеш да сам
На мегдану пао,
И теб... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83_%28%D0%9C.%D0%9F._%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 93 | 1 |
22179 | Што сам им'о пара | Што сам им'о пара
Што сам им'о пара
За вино сам дао,
Што било добара
Све сам проћердао.
Једно ј' што ме сећа
На та добра моја,
Зарђана ђорда
И та коса твоја.
Запуштена ђорда
То ми је имање;
Црне твоје власи
Жалосно сећање.
Тужна сабља прича
Све дедове врле;
Мека коса дане
Слатке, изумрле.
Па да не бих јако
Од јада прем... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D0%B8%D0%BC%27%D0%BE_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 102 | 1 |
22183 | Срце ми је пуно | Срце ми је пуно
Срце ми је пуно
— Ви мислите јада —
Варате се, није —
Среће изненада.
Синоћ доцкан било
Кад ти, драги, прнем,
Па кад би' код крчме
Ја ти мало сврнем.
Ту за столом седе
Моја браћа стара,
Невесела, тужна
К'о да се одмара.
Чим сам грун'о врати
Те жалости неста,
Ома мени жедном
Начинише места.
Лупали смо ча... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%86%D0%B5_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE | 120 | 1 |
22177 | Завет (Шапчанин) | Завет
Нашто да ми свет се руга,
Нашто да се кварим сам;
Нећу пити — нећу више
Да на вољу срцу дам.
Тол'ко благо, тол'ку земљу
Страћио сам, болан ја!
Свак' на мене пружа прстом,
Да сам лола свако зна.
То је тако до сад било,
Свој несрећи крив сам сам
Нећу пити — а шта ј' прошло
Нећу више ни да знам;
Бог је сведок мом за... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%28%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 118 | 1 |
22185 | Сунцу | Сунцу
Плавним небом када згараш,
Јарко сунце, сјајног зрака,
Огњен-пламом куле ствараш -
Црна чеда од облака.
Црна чеда, црних руку,
Као оца загрле те,
У превез те црн обуку,
Па ваздухом свуд полете.
Па загрме, па захоре
Пуцњавином страховито,
Пакла чеда крвно с' боре,
Прождиру се халовито.
А ти, сунце, склониш зраке,
... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%86%D1%83 | 102 | 1 |
22182 | Тих се месец с неба чуди | Тих се месец с неба чуди
Тих се месец с неба чуди
Што сам 'вако блед,
А ја опет њега гледам
Што је сребрн, сед.
Па ток сетан упитам га
Има л' зрака дост'
У њих светле да замотам
Њену невиност.
Да је тако срцу метнем
Да с њом живим ја,
Да засијам много боље
Нег' што и он сја.
Тих се месец с неба чуди
Што сам 'вако блед,... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B5_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%B0_%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B8 | 141 | 1 |
22184 | Склопи твоје очи плаве | Склопи твоје очи плаве
Склопи твоје очи илаве,
Сакриј твоје груди беле,
Давно сам се одрекао
Тих добара, мила селе.
Ја сам им'о лепу драгу
Ка' из неба да је пала —
За њом венем — кобна смрт је
Већ одавна прогутала.
Па сад, када сетан видим
Лепо чедо, ка' ти што си,
Жалосно ме осећање
Међ' гробове сиње носи.
Међ' гробов... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D1%87%D0%B8_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5 | 133 | 1 |
22188 | На брдашцу | На брдашцу
Ево ме, брдашце, опет.
Онда сам горко плак'о,
Данас ми душа мирна,
У срцу тако лако.
Оне сам сузе вреле,
Што сам их овде лио,
К'о нежне, мирисне цветке
У киту стихова свио.
И тужну песму спустио
У њена недра мила,
Она је читајућ' љубила
И чисте сузе лила.
Зато ми душа мирна,
У срцу тако лако —
Кроз песму чис... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%86%D1%83 | 87 | 1 |
22190 | Њој (Смејала се или сузе лила) | Њој
Смејала се или сузе лила,
Увек си ми и драга и мила.
Многа бољка кроз груди ми мине —
Чим те видим мени сунце сијне.
Та без тебе горке су и сласти,
А крај тебе крило ми порасти.
Душа плане, надима се, шири,
Док пољубац твој је не умири.
Ал' тек данас, моје чедо драго,
Познао сам колико си благо.
Као сунце зеница ти... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%BE%D1%98_%28%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D1%81%D0%B5_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B0%29 | 117 | 1 |
22189 | По молитви | По молитви
У цркви сам данас био
Молио се много, много,
Али нисам болној души
Ја утехе наћи мог'о.
Кад молитвом небо тражим
Твој се дворац небом ствара.
А у њему рај мирише:
Твоја недра пуна жара.
Душа ми се као мирис
Око твојих дражи свије,
Теби служим — ах! па зато
Света црква за ме није.
Грешни нисмо, — та чистота
А... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B8 | 107 | 1 |
22194 | Ка брду | Ка брду
::::::::КА БРДУ
Мутно јутро, тужан и ја;
Ветар пири, киша роси:
Пењимо се, бурно срце,
Та нас љубав напред носи.
Аох, брдо узвишено,
Големо је горје твоје,
Ал' су већи ови боли,
Што нас тиште обадвоје.
Огрануће опет сунце
Огрејаће ове висе, —
Тице миле, не бојте се!
Горо моја, зелени се!
Весел'те се, радујте се... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D1%83 | 86 | 1 |
22195 | Ја пружим ружу | Ја пружим ружу
::::::::ЈА ПРУЖИМ РУЖУ
Ја пружим мајску ружу,
А њој се чини трн;
Кад сијнем чист к'о сунде,
А њој се чиним црн;
Кад топлу душу нудим,
Тад шапће: то је грех;
Ја спустим главу сетну
И кријем горак смех.
Света, нежна и блага —
Анђ'о је душа та,
Ал' срце моје болно
Још тако мало зна.
И ја сам свет и нежан
Ка... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%83 | 147 | 1 |
22193 | Што је било није више | Што је било није више
::::::::ШТО ЈЕ БИЛО НИЈЕ ВИШЕ
Што је било није више сада;
Цвет ми није мио к'о некада,
Што га јаче притискам на груди
Мирис теже успомене буди.
И то сунце са етирни зраци,
И ти златни ружични облаци,
Поветарац што гранчице њише,
Птице, лузи — сви ме оставише,
Нигде, Боже, лека јаду моме,
Самац сто... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5 | 91 | 1 |
22198 | Љубичицама | ЉУБИЧИЦАМА
Тако мален цветак,
Тако велик дар,
У мени је разбуктао
Нов љубави жар.
Пољупцима осух
Тај малени цвет,
У њега сам удахнуо
Моје душе свет.
У књизи ће венут'
И постати прах,
Ал' из њега мирисаће:
Наш сљубљени дах.
0.1 Напомене
* Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 86 | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 56 | 1 |
22196 | Око ти је пуно миља | ОКО ТИ ЈЕ ПУНО МИЉА...
Око ти је пуно миља
Када читаш поред мене:
Ја те слушам, а срце ми
Или кипи, или вене.
А кад одем, моја душа,
Тебе тражећ', вазда уди —
Та да ти је прозрет' тада
У рањене ове груди:
У њима су бол и чежња
Наслагали тугу, таму,
У том мраку вид'ла б' само
Једну звезду — себе саму.
Да, још ти ми живо... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0 | 100 | 1 |
22197 | Чим се сунце јави | ЧИМ СЕ СУНЦЕ ЈАВИ ...
Чим се сунце јави
С први зраци своји,
Отворена књига
Већ преда мном стоји.
Удубљен у мисли,
У болове своје,
Место слова видим
Благе очи твоје.
Па се сећам да сам
Целу ноћ те снив'о:
Миловао руке,
У чело целиво.
И тек кад засијне
По листови мали
Твој блажени осмех —
Душа се разгали.
0.1 Напомене
* ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 74 | 1 |
22199 | Не питајте! | НЕ ПИТАЈТЕ!
Не питајте, драга браћо,
Што сам данас сетан тако —
На срцу ми тешко било
Па сам ћут'о, па сам плак'о.
Слатке су ми моје сузе,
Па их зато од вас кријем:
Ја сам блажен, ја уживам
У самоћи кад их лијем.
Кад сам с вама, уста пуна!
Весела ме друга знате,
А кукавног срца мога
Ви се никад не сећате.
Како ли му у ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5%21 | 137 | 1 |
22205 | Шта си ти? | ШТА СИ ТИ?
Ти си, душо, месечина тиха
Кроз поноћни што ме гледа мрак;
Ти си зора, која на уранку
На мој одар спушта румен зрак.
Ти си небо, које жељно гледам
У подмлађен кад изиђем дан;
Ти си лахор што у лице пирне
Кад у врту седим самохран.
Ти си сунце што ме вазда греје,
Драга мис'о што ми даје мах;
Ти чистота осећањ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D1%81%D0%B8_%D1%82%D0%B8%3F | 110 | 1 |
22200 | Тмори дани | ТМОРИ ДАНИ
Озго се је натуштило небо,
Планина је ишчезла у магли,
Сухо грање окитило иње,
Птице ждрали ка југу су нагли.
Дан с' увио неком полутамом,
Свака ти се помисао мути,
Душа клоне у том безживоту
Па и она полусном заћути.
Ал' гле! од пута тишином заструји
Звон вечерњи тајанственог лета,
Душа ти се притајала буди... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 104 | 1 |
22203 | Она | ОНА
На плаво је брдо стала
Па је цветак узабрала,
Бисером га сјајним кити —
Над њим поче сузе лити.
Шарен врт у долу цвао,
А по њему румен пао,
Из црквице песму, звоно,
Вечерњи је лахор дон'о.
Слуша песму — Богу с' моли,
Љуби цветак — сузе лије.
А што плаче лепа душа?
Јер њен анђ'о уз њу није.
0.1 Напомене
* Ова песма ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%B0 | 75 | 1 |
22204 | Туга (Милорад Поповић Шапчанин) | ТУГА
Ти си болна, дете моје,
Благи ти је образ свео —
Где је твоје око живо
И усница пламен врео?
Хај, и ја сам к'о цвет клон'о,
Притај'о се дах у мени;
Кипне л' срце малаксало
Ја му шапнем: вени, вени!
Твој весели драган ћути,
Без тебе је сâм у свету:
Нит' га сунце више греје,
Нит' с' радује мирис-цвету.
Снегови се ет... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B3%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 99 | 1 |
22206 | Вече (Шапчанин) | ВЕЧЕ
Кад вечерње звоно прати
Сунца зраке што се гасе —
Чини ми се звон проноси
Твог поздравља слатке гласе.
У гласова нежној струји
Миришу ми твоји даси, —
А вечерњу росу гледећ'
Страх ме хвата — плакала си.
Звоно стане, а вечери
Мирис даје дражи више —
Није, душо, пољско цвеће,
Љубав наша то мирише.
С планине ће сутон... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5_%28%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 88 | 1 |
22208 | Гранчици | ГРАНЧИЦИ
Ти ћеш се бокорит', гранчице,
А ја ћу сузу лити;
Тебе ће окитит' цветићи
Ал' мене неће бити.
И већ с цветића увелих
Лист по листак падаће,
С њима на гробак зелени
Њезина суза капаће.
А љубав наша чиста је,
А живот наш је свет —
Где кане суза невина
Опет ће нићи цвет.
0.1 Напомене
* Ова песма је први пут објављ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B8 | 70 | 1 |
22201 | Песмама | ПЕСМАМА
Што ме пустисте сама,
Песме, другови верни?
Куда летнусте крилих
Шарених и бисерних?
Та кад вас дома није
Себе се плашим сâм —
Пред мутним оком севне
Пакао, океан.
Нас је пренела жеља
Мајчину двору белу —
Љубљасмо недра бела,
Молисмо ноћцу целу.
Ох, пођи с нама, мајко,
Утехе оцу дај —
Ублажи нежном руком
Сузе и... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 138 | 1 |
22207 | Рука дрхти | РУКА ДРХТИ
Малаксала рука дрхти
А срце нам бурно бије,
Клонули смо, а око нам
Још и данас сузе лије.
Преко нашег свелог лика
Прелетели бурни дани:
И мучени борбом светском
И надама обасјани.
Па и данас, ка' и прије,
Строга судба лик не мења,
Пред нама је вазда разом
Пехар горких искушења.
Ал' не бојмо с'! — та скоро ће... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D1%85%D1%82%D0%B8 | 90 | 1 |
22202 | Ја немам ништа | ЈА НЕМАМ НИШТА...
Ја немам ништа ван песме моје,
Нису ми људи, дао ми Бог:
Свака је песма, сваки је стихић
Миришљив цветак са срца мог.
И од тог цвећа мирисног, топлог
Теби сам нежан поднео сплет:
Горчине старе и сласти нове
Беднима што нам удели свет,
У души болној немо сам плак'о —
А ти?
„Немојте више певати тако!"
У... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BC_%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0 | 192 | 1 |
22209 | И пухор је твој | И ПУХОР ЈЕ ТВОЈ
Док је твога блага ока
И усана слад —
Небо ми је безоблачно
Живот тако млад.
Сваки куцањ твога срца,
Ох разумем ја —
Читка ми је свака суза
Што т' у оку сја.
За мек додир прстâ нежних,
За твог лика плам,
Два живота, душо, да су —
Обадва да дам.
Саломи ли вал живота
Слаби живот мој,
Изгорем ли, увенем ли... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D0%BF%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%80_%D1%98%D0%B5_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98 | 84 | 1 |
22213 | КЊИЖИЦА ЈЕ... | КЊИЖИЦА ЈЕ...
Књижица је срце моје,
Нечитана књига чиста,
По књизи се свако слово
Као драги камен блиста.
У тој књизи од суза је
Свака тачка и запета,
Сваки лист и свака страна
Од пролетњег свежа цвета.
По књижице све слогове
Огњевита љубав писа:
Калем јој је сунчев зрачак
С недовидна рајска виса.
Ево срца препунога,
Е... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%8A%D0%98%D0%96%D0%98%D0%A6%D0%90_%D0%88%D0%95... | 89 | 1 |
22210 | Име | ИМЕ
Ваздан мислим и премишљам:
Како ћу те, душо, звати?
Хтео б' име понајлепше
Својој драгој — теби дати.
Да те зовем: срце моје,
Ил': анђеле, душо, цвете,
Или: сунце што ме греје,
Ил': невино моје дете?
Једно б' име, а у њему
Пуно дражи, пуно миља:
Једно да те мази, тепа,
Друго да те благосиља.
Име, име од уздаха
Ил' ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B5 | 131 | 1 |
22214 | ПРОКЛЕТ БИО!... | ПРОКЛЕТ БИО!...
Проклет био пламен,
Што у срцу гори
И љубавна жеља,
Што ме кињи, мори!
Проклета ми крвца
Што у недри врије!
Проклета и душа,
Што ми песме вије.
И умишљај сваки
Што ме наду води,
Проклет и тренутак,
Кад ме мајка роди!
Проклета ми била
Свака успомена,
Само ти ми буди
Ти — бдагословена! | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%A0%D0%9E%D0%9A%D0%9B%D0%95%D0%A2_%D0%91%D0%98%D0%9E%21... | 55 | 1 |
22212 | У самоћи | У САМОЋИ
У самоћи чујем такат
Твога срца бурна, врела,
Ил' уздахе кад си сама
Расплакана, невесела.
Слушам, бројим, а у души
Чаробне се дражи роје:
И невине жеље оне
И молитва за обоје.
Ти си тужна у твом двору,
Моја слутња мени каже;
Твоје друге нису кадре
Твоју тугу да разблаже. —
Измучено срце твоје,
Рај затворен, м... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8 | 151 | 1 |
22211 | Птицама | ПТИЦАМА
Птице моје, птице миле,
Где сте јутрос рано биле?
Што л' вам песма немо звони —
Дођосте ли с брда оних?
Видесте ли росну гору,
Моје дете на извору?
Је л' јој ведро лепо лице? —
Кажите ми, драге птице.
Кад устане да л' узда'не?
Када шеће бере л' цвеће?
Кад уморна доле седа
Да л' на ову страну гледа?
Да л' јој су... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 154 | 1 |
22215 | ОПРОСТИ МИ... | ОПРОСТИ МИ...
Опрости ми са смелости
Ако ћу те зле прошлости
За тренутак сетити;
Ако ћу ти за час тили,
Ао санче мој претили,
Садањост помрсити.
Ал' к'о негда твоји дани
Што бијаху оплакани
Без утехе, надеђе:
Тако, цвете прерумени,
У очима сад и мени
Дробна суза трепеће.
Као негда што су ваји
И теретни уздисаји
По изби... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%9F%D0%A0%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%98_%D0%9C%D0%98... | 151 | 1 |
22216 | ЗА ШТО НИСИ... | ЗА ШТО НИСИ...
За што ниси љубичица
Или цветак вити,
Јадоморни твој вереник тужни
Тобом да се кити?
За што ниси драги камен
На дну сињег мора,
Да се њему смео гњурач — душа
На дно саћи мора?
Или за што ниси моја,
У мом загрљају,
Да на земљи нађем оне сласти
Што нема у рају!
Ил' за што ме мајка добра,
Зашт' не роди слеп... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%90_%D0%A8%D0%A2%D0%9E_%D0%9D%D0%98%D0%A1%D0%98... | 74 | 1 |
22218 | ТИ СИ ЗВЕЗДА... | ТИ СИ ЗВЕЗДА...
Ти си звезда, висока,
Ја не могу горе:
А ти не ћеш да чујеш
Љубавне ми зборе.
Па када већ не могу
Звезду допевати:
Барем ћу је за навек
Сузним оком глати. | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%98_%D0%A1%D0%98_%D0%97%D0%92%D0%95%D0%97%D0%94%D0%90... | 35 | 1 |
22217 | НИЈЕ САМО... | НИЈЕ САМО...
Није само онда страшно
Море, кад га бура шине,
Када риком гаси звезде
Са рајевске са висине.
И онда је страшно море
Кад заузда своје вале,
А о стене камените
Прикује си бесне хале.
Када му по плећи гојни
И шајчица мирно плови,
А рибарче у чунчићу
Поуздано рибе лови.
Ал' ако га и не шиба
Силна бура ил' холу... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%98%D0%88%D0%95_%D0%A1%D0%90%D0%9C%D0%9E... | 106 | 1 |
22220 | СВЕ, ШТО ИМАМ... | СВЕ, ШТО ИМАМ...
Све, што имам, све ћу теби дати,
Тек јаде ћу себи задржати.
Од сузица на беле ти руке
Салићу ти сјајне белензуке.
Од уздаха лепеза ће бити
А песме ми око тебе бдити.
Ладник ћу ти правити од туге,
Од надеђе седмобојне дуге.
Од радости кревет од цветова,
Бело руво од бисер-санова.
А од срца? ништа, злато... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%92%D0%95%2C_%D0%A8%D0%A2%D0%9E_%D0%98%D0%9C%D0%90%D0%9C... | 68 | 1 |
22224 | НЕ МОЈ, ДА СЕ... | НЕ МОЈ, ДА СЕ...
Не мој, да се кунеш,
Не мој душе да си губиш;
Не мој, да ми кажеш,
Да ме волиш, да ме љубиш.
Женскиња си и ти,
Па какво ће чудо бити,
Ако ћеш ме скоро
Оставити, преварити? | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%95_%D0%9C%D0%9E%D0%88%2C_%D0%94%D0%90_%D0%A1%D0%95... | 41 | 1 |
22225 | СРЕТНА БИЛА... | СРЕТНА БИЛА...
Сретна била и благословена,
Одсад па до века
Кад те с крила један лаор спусти
Други нек те чека.
У колевци чедних љубичица
Срећа нек те љуља,
Складна песма нек те успављива
Од горских славуља.
Бела вила и кићена зора
Нек те дворе, служе;
Медовином нек те поје рајском
Из чаше — из руже.
Вечна радост нек т... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%A0%D0%95%D0%A2%D0%9D%D0%90_%D0%91%D0%98%D0%9B%D0%90... | 92 | 1 |
22226 | И ЗНАО САМ... | И ЗНАО САМ...
И знао сам, и рек'о сам,
Да ће тако бити,
Да ћеш мене, светли зраче,
Скоро оставити.
Па не могу протумачит'
Не могу ни себи:
Како ли сам веровати
Ја могао теби?
Та толико, за живота,
Искусих већ и ја:
Да женскиња што је лепша
Тим је лукавија! | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D0%97%D0%9D%D0%90%D0%9E_%D0%A1%D0%90%D0%9C... | 52 | 1 |
22219 | БЕЖ' ОД МЕНЕ!... | БЕЖ' ОД МЕНЕ!...
Беж' од мене, лепо име,
Не грли ме, не љуби ме!
Пусти срце нека спи!
Не гледај ме са очима
Са очима сунчанима,
Од којих ми крвца ври.
Као роса ти си млада,
Ја без вере и без нада
У понору лудила;
Кунем судбу, кунем дане,
Кунеам часе оплакане
Са удеса немила.
Теби, сестро нежна цвета,
На тракама од скер... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%95%D0%96%27_%D0%9E%D0%94_%D0%9C%D0%95%D0%9D%D0%95%21... | 191 | 1 |
22221 | МНОГО ПУТА... | МНОГО ПУТА...
Много пута тражио сам
Ал' не нађох никад згоду,
Да пролијем из недара
Врелу крвцу за слободу.
Више пута, кад сам само
За лепо јој чуо име,
Шаптао сам: „ходи вило,
Пољуби ме — сарани ме!“
И био би ударио
За слободу и на беса,
Би грунуо у лудилу
И на тврда на небеса.
Није л' чудо да ме саде
Тек ни савест јо... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%9D%D0%9E%D0%93%D0%9E_%D0%9F%D0%A3%D0%A2%D0%90... | 113 | 1 |
22223 | ДОШЛА НАМ ЈЕ... | ДОШЛА НАМ ЈЕ...
Дошла нам је баштованка —
Славно пролеће;
У очима чедног цвета
Бисер трепеће.
Сетан славуј, руажан драган
Пева у гори,
По ливади бистар поток
Слатко жубори.
Оставио диван мирис
Драге моје груд:
Па ко тамјан осуо се
Овде, тамо, свуд.
Човечје се од милоте
Срце опије,
А душа му у заносу
Слатко вапије:
Да к... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%9E%D0%A8%D0%9B%D0%90_%D0%9D%D0%90%D0%9C_%D0%88%D0%95... | 114 | 1 |
22228 | У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ... | У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ...
У лиснатом жбуну
Сетан славуј песме вије,
А од песме осетљиве
Нојца врије.
Поносита ружа
Разавија груди рујне...
Од милоте не зна славуј
Што ће бујне?
Испеваће ваљда
И душу до прве зоре —
Та од миља умрети се
Лако море.
И ја пишем, певам
Богодане ноћи сваке,
Као мирис лете моје
Песме лаке.
И моја ће... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%9B%D0%98%D0%A1%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E%D0%9C_%D0%96%D0%91%D0%A3%D0%9D%D0%A3... | 72 | 1 |
22222 | КАО ТЕШКЕ... | КАО ТЕШКЕ...
Као тешке стене
Јади су ме стисли;
Певао би, душо,
Али немам мислих:
Однесе их бездан
За на век, дубоко;
Однесе их, мудро,
Црно твоје око.
Не видим од нојце
Очајности клете,
Са усана тешки
Уздаји ми лете.
Па ни једног зрачка
Од питоме наде:
Надеђу ми благу
Ти, лане, украде.
И крвник, и сужан
Има кадкад мир... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%90%D0%9E_%D0%A2%D0%95%D0%A8%D0%9A%D0%95... | 175 | 1 |
22229 | Ја се питам: каква судба... | Ја не питам: каква судба
Младе моје песме чека?
Ја не питам: да л' ће кратка
Да л' ће дуга бити века?
Ил већ онда ни једнога
Не ће бити цветка жива,
Кад нестане баштована,
Да их чисти и залива. | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D1%81%D0%B5_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BC%3A_%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0... | 40 | 1 |
22227 | И ХРАБРИШ МЕ... | И ХРАБРИШ МЕ...
И храбриш ме, и тешиш ме,
И мелемом слатка нада,
Завијаш ми тешке ране
Осетљива срца млада.
И грлиш ме завидљивим,
Пламенитим загрљајем —
И љубиш ме замедљапним
Мирисавим пољубљајем.
И осећам живе пламе,
Што на усти моји горе,
И топим се од слађаних
Загрљаја, рајски створе!
И верујем, да ме волиш,
Да не... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D0%A5%D0%A0%D0%90%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%A8_%D0%9C%D0%95... | 108 | 1 |
22237 | МЛАДОЖЕЊИ | МЛАДОЖЕЊИ
Моја је дика јабука златна,
Што у врх куле на сунцу блиста:
Сунашце зађе — светило зађе!
Јабука ћути ка' нојца иста...
Твоја је дика звездица мала,
Што тихо, лако небом се њија;
Нојца наиђе — злато се мрачи —
Ал' твоја звезда све љупче сија! | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%9B%D0%90%D0%94%D0%9E%D0%96%D0%95%D0%8A%D0%98 | 44 | 1 |
22238 | ЂАЧКИ ЈАДИ | ЂАЧКИ ЈАДИ
Каткад ми се чини небо
Грдна совра мермерова.
А крај совре облачићи
То су јата ђаволова.
Па се крве црне хале
Око звезда — суха злата,
Око старих мамљивица,
Грешних пара и дуката!
А ја гледим... кад ће Бóга
Гневан храму свом да доспе,
Да ту бруку ногом гурне —
Да на земљу доле проспе? | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%90%D0%A7%D0%9A%D0%98_%D0%88%D0%90%D0%94%D0%98 | 55 | 1 |
22239 | ЈЕДНОМ ЈЕ БИЛО | ЈЕДНОМ ЈЕ БИЛО
И сузи небо, и сузи земља,
Кроз сузе сунчев краде се зрак,
Па блиста небом, па блиста земљом,
Па злати облак, па топи мрак.
Стазица златна ено се дала,
Рајски је зраци посули сву —
А деца доле сва мокра тапшу:
"Мезимче виле спуштају ту!"
Ој децо луда, отето већ је
Последње чедо на стази тој!
Ово те само ... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%9E%D0%9C_%D0%88%D0%95_%D0%91%D0%98%D0%9B%D0%9E | 90 | 1 |
22242 | ЈЕЗЕРЦЕ | ЈЕЗЕРЦЕ
Језерце благо, тихо,
И озго месец пун.
По месечини плива
Наш мали, глатки чун.
А ја ти мушком руком
Овио вити стас,
Да те не плаши, душо,
Тај вечити талас.
Тако те сањам, злато,
Вижљави рају мој,
У слатком, тајном санку,
Вечери вечитој.
Нећу се клети, вило,
Мој вилин изворе,
Како ми с тебе младо
Срдашце изгоре.... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%95%D0%97%D0%95%D0%A0%D0%A6%D0%95 | 71 | 1 |
22241 | Бршљан и стужа | Бршљан и стужа
Жури, жури сетна
Та водица јадна
Слушај, како пита:
Што си тако ладна!
Шушти ветар, шушти,
Без цвета ливадна,
К'о да шумом тужи:
Што си тако ладна!
Облаци се ломе
Са врха и са дна,
Хеј, нечујеш дрхат:
Што си тако ладна!
Груд ми већма пали
Све ватра ненадна -
Ох кажи ми, кажи,
Што си тако ладна!... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D1%88%D1%99%D0%B0%D0%BD_%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B0 | 61 | 1 |
22231 | Козачка шала | Козачка шала
Дојездио козак из даљних даљина,
Па пред неким ханом напио се вина.
Кад загаси жеђу — омара је била —
А жељи му нова порастеше крила.
Жеља га је вукла прот душмана свога,
Па усести хтеде коња виловнога.
Ал окретан крчмар козака ухвати,
Те га опомене да за вино плати.
Уздануо козак тешко и дубоко,
Ал у глав... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%BB%D0%B0 | 328 | 1 |
22233 | Шуматовац | Шуматовац
Ејуб-паша, дика Цариграда,
Скупи војске тридесет хиљада;
Силна војска, па још одабрана:
Над и понос Хамида султана.
Хуче војска, као морски вали,
Роби, хара, пустоши и пали,
Сво имање сиротиње раје,
Све жељезу и огњу предаје.
Руши војска, к'о летња холуја,
Земља тутњи од њенога бруја,
А столетне и високе стен... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86 | 405 | 1 |
22243 | ТИШЕ ВЕТАР | ТИШЕ ВЕТАР
Тише ветар... Месец мучи,
Тајом зраци уморени
У постељу белу тону
По кровових залеђени'.
А ја стојим, стојим, гледим
Поврх крчме бели вео,
Бадава ме свирка мами,
Нит бих пио ни грмео.
Као лавче, кад прилегне
Супарника да упозна,
Па да груне новом страшћу —
Ко зна?
Срце ми се, богтепита
Око чега загледало...
... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%98%D0%A8%D0%95_%D0%92%D0%95%D0%A2%D0%90%D0%A0 | 84 | 1 |
22244 | ОТКУДА РУЖА | ОТКУДА РУЖА
То недро твоје занесе листка,
Пупољак једар те поче вити,
Пупољак спази ништоћу своју,
Па румен стидак стаде га бити —
А ти ме гледиш... откуда ружа...
Ко ли ми тако дивну је пружа!
Па како л' усне заносе твоје,
Уздахну цветак те мирис просу,
Виде ти очи што стрелом дишу,
Па одмах малом бодљом се осу —
А ти... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%A2%D0%9A%D0%A3%D0%94%D0%90_%D0%A0%D0%A3%D0%96%D0%90 | 71 | 1 |
22245 | ЛАБУД СЕ КУПА | ЛАБУД СЕ КУПА
Лабуд се купа у реци малој,
Спустио главу на беле груди,
Кроз меко грање, кроз густи хладак
Речицом плови, речицом блуди.
О, плови, плови, лабуде мали,
Куда те носе сребрни вали!
Моја је љубав, олујна љубав,
На твоја бела спустила крила,
Са тобом блуди, са тобом лута.
О, плови, плови, лабуде мали,
Куда те... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%90%D0%91%D0%A3%D0%94_%D0%A1%D0%95_%D0%9A%D0%A3%D0%9F%D0%90 | 60 | 1 |
22247 | Чини | Чини
Ја знам дево, ја знам, ђуле
Оне дивље карауле
Што гледају, кроз тамнине,
Млад месече кад засине,
Па закликћу са свих страна:
Ето, Турци, рамазана.
Ал' ко, злато, ђаурскога,
Ко опчини срца мога,
Тено тако чека, дркће,
Те загрми, те закликће -
Изнад густих завесица
Кад запази твога лица! | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | 49 | 1 |
22246 | ЦРВЕНА, ПЛАВА, БЕЛА | ЦРВЕНА, ПЛАВА, БЕЛА
На путу видех, вило,
Књигу си ти изнела,
У књизи наша трака,
Црвена, плава, бела.
А златна гривна гори
На руци твојој малој.
Гривна ми буди мисли
У души радозналој.
Видиш ли, вило сјајна,
Сред света превесела
Како нам чезне трака
Црвена, плава, бела?
А би ли душо драга
Гривницу сјајну дала
Кад би је... | [
"Милан Кујунџић Абердар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%A0%D0%92%D0%95%D0%9D%D0%90%2C_%D0%9F%D0%9B%D0%90%D0%92%D0%90%2C_%D0%91%D0%95%D0%9B%D0%90 | 78 | 1 |
22249 | НИСАМ ЖЕЉАН... | НИСАМ ЖЕЉАН...
Нисам жељан више неба,
Нити неба, нити раја;
Та у небу, та у рају
Нема тога чистог сјаја,
Што га, данче, тамо има
У твојима, у очима.
Грдна лаж су оне речи,
Да Бог рај на небу створи;
Лаж је и то, да на њему
Само једно сунце гори.
А да шта су, злато моје,
Муњевите очи твоје?
Не молим се више богу,
Не мол... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%98%D0%A1%D0%90%D0%9C_%D0%96%D0%95%D0%89%D0%90%D0%9D... | 155 | 1 |
22250 | ШТО ШУМОРИ?... | ШТО ШУМОРИ?...
Шта шумори ладовита гора,
Кад јој лаор гранчице заљуља?
Ил' љубавне какве ли су речи
У песмама сетнога славуља?
Шта беседи стидљивом пупољку
На уранку медоносна чела?
Шта ли хуји валовито море,
Кад уседне свог коњица бела?
Шта беседе златокосе звезде,
Ил' сунчеви шта говоре зраци?
Или они лабудови бели
П... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%A2%D0%9E_%D0%A8%D0%A3%D0%9C%D0%9E%D0%A0%D0%98%3F... | 99 | 1 |
22248 | СЕБИЧЊАЦИ... | СЕБИЧЊАЦИ...
Себичњаци, превртљивци,
Злоковарни људи!
Што пеленом напунисте
Ломне моје груди:
Што сејете семе лажи
Пакости и злости?
Што би живе, да ми у гроб
Положите кости?
Што гракћете к'о гаврани?
Што ме пападате?
Ил' камењем, што се на ме
Немило бацате?
Зашт' и данас непрестано
Вигове плетете?
Ил' би ваљда и од др... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%95%D0%91%D0%98%D0%A7%D0%8A%D0%90%D0%A6%D0%98... | 144 | 1 |
22232 | Ниш | Ниш
У славноме граду Нишу
Две чувене турске паше,
Што Хамиду велесилном
Тврду своју веру даше:
До последње капи крви
Да ће храбро град да бране,
А каурске бунтовнике
Да потпуно затамане.
Ил ко не зна Халил-пашу
И злорада Рашид-пашу,
Србадији мученичкој
Што напише смртну чашу?
Јолдашима што се хвале,
Да ће Србе да подав... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88 | 646 | 1 |
22230 | Бар | Бар
Где слободне гњезда своја
Вију старе орлушине,
А од пута уморене
Одмарају с' облачине:
На висини заноситој
А на стени стрменитој
Поносито стоји Бар...
Ко му беше неимар?
У каменом граду Бару
Витезови одабрани,
И змајеви и арслани
Цару верни и одани.
Ал верни и бегу своме
Ибрахиму чувеноме
На копну и на мору
И на са... | [
"Мита Поповић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80 | 797 | 1 |
22253 | Заплакаће | Заплакаће...
Заплакаће златна младост
Крај гробнице мога жића,
Закукаће сретни дани,
Брзо јато соколића!
Заплакаће златна нада
Са милином прошлих лета,
Засузиће лепо око
Свенулога мога цвета.
Заплакаће струна тужна
На гуслама песмостана,
Па и ја ћу да заплачем
Под теретом светих рана!
Здробиће се кости моје,
Тако ће мп... | [
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%9B%D0%B5 | 74 | 1 |
22262 | Очи твоје | Очи твоје
Очи твоје
То је простор,
На коме је
Анђô тужни,
Из небеског
Прогнан раја,
Писô боле срца свог.
И сав они
Бол, без краја,
Пун божанства
И пун раја,
Паде у сјај ока твог. | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B8_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 36 | 1 |
22259 | Љубави | Љубави
Благосиљам тебе сада
О, љубави вјечно млада!
Ти си милост богом дана
У данима људских рана, –
Благосиљам тебе сада!
Ти кô модро, плаво море
На своме нас њихаш крилу,
Сваке ноћи, сваке зоре,
Пружајућ нам срећу милу:
Слатки занос, златне снове,
Васкрс нада, жеље нове
И све друго, пуно сјаја
Што нам душу с небом сп... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 87 | 1 |
22260 | Поздрав (Јаков Шантић) | Поздрав
Слушај, вјетар хуји кроз ноћ, пуну
[тмине;
Он на црном грању, кô сироче, плаче
И у часу пане, негдје, у дубине,
И ја чујем како уздише све јаче.
Еј, колико пута, кô дијете лудо,
Слушао сам њега крај мајчина гроба!?
У срцу ми бјеше суморно и худо –
И ми смо плакали обоје крај гроба!
Он је и сад дошô са њезине ху... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 109 | 0.991 |
22261 | Отаџбини (Јаков Шантић) | Отаџбини
О, гола брда, голо камење,
О, мрачне горе небом љубљене,
О, земљо света мојих очева, –
Витешке крви, свијетла образа,
Зашто си тако тужна, жалосна?
Зашто ти чело облак покрива
И тешки терет груди салама,
Кад увијек бјеше чила, весела? –
И онда, кад те бичем шибаху
Тирани бијесни дивље Азије,
Подижућ' горди пог... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 214 | 1 |
22251 | На Давидовцу | На Давидовцу
Из »Слоге«
У долини једној рајској,
Где славујак песме поји,
На подножју брда лепа
Давидовац извор стоји.
Обгрљен је зелен-грањем,
Што му густа хлада даје.
Хеј, извора овакога
Око моје не познаје!
А из њега поток мали
Кроз долину путе шара,
Са шљунчићи чисти, лепи,
Тије зборе разговара.
Па се с њима љупко ... | [
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83 | 315 | 1 |
22263 | Лаку ноћ (Јаков Шантић) | Лаку ноћ
Нек те мирис љубичица
Блаженијем кријепи сном;
Нек славуји химне поју
Божанственом чару твом.
Нек те златне звијезде штите
И мјесеца блиједи сјај.
Нек доносе херувиме
Твоме сну у загрљај!
А ја шта ћу, но с немиром
Чекат' кад ће ноћца проћж,
Да у вече, сјутра, опет
Теби речем: “Лаку ноћ!”
''Херцег-Нови, 1901.'' | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D1%83_%D0%BD%D0%BE%D1%9B_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 56 | 1 |
22264 | * * * (Гле, скончање како стиже...) | * * *
Гле, скончање како стиже,
Дух малаксÔ како пада,
А ум стао као лађа
Без кормила и без нада.
Преда мном се пути дали
Ал' их мрачни покров скрио, –
Ја не видим ништа него
Стопу, гдје сам загазио!...
Ал' куда ћу ? Не, то не знам,
Гдје је стаза, куд би хтео
И гдје стигох. Осврнем се,
Гле! Још нисам ни почео... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%2A_%2A_%2A_%28%D0%93%D0%BB%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B6%D0%B5...%29 | 60 | 1 |
22252 | Тужне песме | Тужне песме
1
Славуј мали тужно песму
По зеленој гори вије,
Ал' у срцу моме јоште
Тужнија се песма крије.
Свака песма јад-сећања
Што у срцу моме звони
И остатке златног нада
Све од мене даље гони...
Даље гони, све до гроба
Где борави моја мила,
Што је мене тужна, млада,
Тако рано оставила.
Оставила, па за навек;
Али ту... | [
"Јован Грчић Миленко"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | 480 | 1 |
22266 | Пошљедња зима | Пошљедња зима
Под ногама снијег пуцкара и шкрипи, –
Исто и у груд'ма... Свуд бескрајно бијело,
Мртво, без живота, без духа, без наде –
Свуд земља снијега – мртво, голо тијело...
Замрзнута мисÔ не диже се више,
Спава... С њом и туга и бол с њоме спава.
Да ли, ово, зима и на душу пада,
И је л' ово корак у сан, ноћ без ја... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 66 | 0.985 |
22265 | Војиславу (Јаков Шантић) | Војиславу
Хајдмо, о, хајдмо, тамо, бесмртни Војиславе,
Из ових тешких дана, у крило чуднога света!
Ах, ја сам уморен страшно сумором наше јаве
И добом очајним нашим, празним и без полета...
Хајдмо! Води ме собом! Моје те срце тражи,
У болу борба својих изгубив своју вјеру,
Кô сунце истине благе, у свијету гријеха и лаж... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 144 | 0.993 |
22267 | Јесен (Јаков Шантић) | Јесен
Замућена
Ријека дере
Кроз литице
И стијене;
Цичи вјетар,
Облак плови
И све свуда
Мре и вене.
Над пољима
Гавран кружи, –
Живот гине,
Живот пада.
Гле, а јоште
Срце снива! –
Чему ли се
Оно нада?... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 36 | 1 |
22270 | Зора (Јаков Шантић) | Зора
Модро, глатко море
Избило из ноћи,
Док на небу горе,
Трепти у самоћи,
И гаси се ти'о
Као једна тајна,
Као атом мио,
Задња звијезда сјајна.
Са пучине, тамо,
Види се гдје стиже
Барка нека амо
Све ближе и ближе.
Уморни рибари
То стижу са мора,
А исток се жари –
Зора!... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 53 | 1 |
22269 | Из туђине | Из туђине
Далеко су села, обале и горе
И голубље небо домовине драге,
И сањиве шуме, и широко море,
И вечери сјетне, божанске и благе. –
Далеко, далеко, бескрајно далеко
Оно топло сунце што ми живот даде,
И с њиме све што је ужасно и дивно –
Мој дух и срце, сву срећу и јаде...
Ах, у мом је срцу много сјете, много!
Ћути... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7_%D1%82%D1%83%D1%92%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 83 | 1 |
22272 | Поздрав (На мору) (Јаков Шантић) | Поздрав
Умрли су вали! У плаветној ноћи
Под звјезданим небом заспало је море,
Док ја на пучини, без иједне боре,
Са једрима мојим, с барком у самоћи,
У сребреном путу мјесеца по води,
У миру, без шума, без ћуха, без гласа,
ЗаспÔ сам и чекам поврх мртвих јаза
Лахор, да ми једро затегне и броди.
Но узаман! Мирно! Чујем у... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%28%D0%9D%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%83%29_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 96 | 1 |
22271 | Подне | Подне
Ми доље бјесмо на пјешчани жали;
Ваздух олован, тежак, пун топлине,
И смокве, мурве, наранче, маслине,
И поља житâ, све кô да се пали.
У густом хладу кокосових грана,
На жутој трави изгорјелој јако,
Ми смо сједили, заклоњени тако
Од грдне жеге и од огња дана.
Досадно муве зујаху са стране,
Слух нам је тиме већ ум... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5 | 202 | 1 |
22268 | Чежња (Јаков Шантић) | Чежња
У старо древно доба живљаше рибар неки
Крај пустих обала Нарба.
Он бјеше врло млад.
Самац у тешком чуну лутô је по ријеци
И риболов је био једини његов рад.
Он никад није знао за боле и за тугу,
Нит је од своје среће познавô срећу другу;
Бјеше кô лептир лаки,
што слатки живот пије
И своју ведру душу на јарком сун... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B0_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 321 | 1 |
22274 | Одговор | Одговор
Кад ноћас славуј проспе пјесме своје
Под мирисавим сводовима ноћи,
По брсној шуми и обали танкој,
У драгом миру и тајној самоћи,
И кад о жале и пошљедњи талас,
Бунцајућ', пљусне, замукне и заспе,
И са планина, млад и бијел мјесец
Хладну и тужну своју свјетлост
[распе,
Не чекај драга! Ја ти нећу доћи
На драго мј... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 78 | 1 |
22273 | На мјесечини (Јаков Шантић) | На мјесечини
Мјесечина! ... Тихо! ... Видим далеко
С терасе бујне море широко,
Модро, свијетло, мртво; тек кадгод
О секе пљусне и чује се нешто,
Кад тежак уздах, туробно, дубоко.
Мјесечина! ... Тихо! ...
Сањам и чезнем, док тамо у ноћи
Чујем како пјева рибар у самоћи:
“Виени сул мар’!
Ево баркета спремна ми је мала, –
... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 161 | 1 |
22275 | Један живот | Један живот
Ту на игалу, поред мртва мора,
Испод маслина, ловора и руже,
Док танак мјесец извире из гора
И славуј птице у самоћи туже,
У моме срцу ја осјећам тугу
И суза пуно. Ал' ја не знам сада
У тамном болу шта ми душа жели,
За чиме плаче, рад чега ли страда.
Дјевојче једно са очима плавим
И плавом косом и осмјехом ... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82 | 130 | 1 |
22280 | Снијег (Јаков Шантић) | Снијег
Снијег.
Побијелило поље, шума, дô и бријег;
Затрпане куће, борови и смрека,
Не види се ништа до свуд само исто,
Бијело бескрајно, свијетло и чисто,
Или, какво село, ако издалека
Угледаш, ил' гладну лисицу низ бријег; –
Снијег ...
Пахуљице крупне, сребрне, бијеле,
Витлају се, сипљу весело и вазда.
Затрпана ћути в... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3_%28%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 77 | 1 |
22276 | Јутро на Алпима | Јутро на Алпима
Јутарња небеса, као суза чиста,
На гробу мајке кад заплаче дијете;
На њима јоште, као парче листа
Разбијеног мраза, бијел мјесец блиста.
И док румен жарка огромне планете
Разбија исток из модрих дубина,
С косматих брда, као стухâ чете,
Дремовне сјенке буде се и лете.
Ах, често овдје, сред алпских висина... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 133 | 0.985 |
22279 | Алписке тишине | Алписке тишине
Стоји тужна шума модрих четинара
Побожна и глуха; очекује, слути,
Кô побожни факир, сред жарких пустара,
Што Алаха чека, тражи га и ћути ...
У дубини њеној, кроз дрвеће густо,
Широк, бујан, поток види се гдје блиста,
И језеро једно малено и чисто
И ведро и плаво, кô небеса иста ...
Земља свуд зарасла у б... | [
"Јаков Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 120 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.