id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
46736 | Ђак и школа | ;Мило Јововић
Ја сам ђаче, књигу волим,
Из ње учим да научим:
Прво да се Богу молим
И мудрости да докучим.
Да научим добро што је,
Да постанем човјек прави;
Да дужности вршим своје,
Да се из сна пренем јави.
Да упознам људе, свијет –
И Слављане браћу своју,
Да од драче будем цвијет
У мирисном перивоју.
Мила си ми школо... | [
"Јововићеве пјесме 1893."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BA_%D0%B8_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0 | 126 | 1 |
46740 | Дијете и одјек | ;Мило Јововић
Мали дечко зле наваде
Увјек псовкам на устима
Обијајућ' по планини
Спази да ту спила има.
Тумарајућ' тамо амо
Сједе покрај једне спиле,
Помишљајућ' биће ово
Кућа какве горске виле.
Па над спилом говорити
Поче дечко наопако,
А р'јеч му се повраћаше
У облику исто тако.
Сад окрену он пристојно
Поздрављати го... | [
"Јововићеве пјесме 1893."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BA | 124 | 1 |
46732 | Чудан сан | ;Мило Јововић
На памет ми јутрос пану
Да ти кажем мила мати,
Грозно сн'јевах у мом сану,
Бог ће сами добро дати.
Виђех ђе ме заробише
Турци испред куће наше,
Живога ме ухватише,
И руке ми повезаше.
Стадоше ме тешким бичем
Немилице ударати
У помоћ ми зовем, вичем,
Саму тебе драга мати.
Па и ти ми доћи нешће,
Но ми велиш... | [
"Јововићеве пјесме 1892."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B0%D0%BD | 163 | 1 |
46733 | Домовини (Јововић) | ;Мило Јововић
Мила си ми домовино
Па те за то љубит морам,
Мила си ми па се дичим
Са јуначким твојим горам'.
Мило ми је твоје ст'јење
И долови и врлети;
Што су крвљу покапани
За слободу и крст свети.
Мили су ми соколови
И змајеви огњевити,
Што на твоје голо ст'јење
Остли су гњезда вити.
Миле су ми твоје виле
Планинкиње... | [
"Јововићеве пјесме 1892."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 108 | 1 |
46741 | Загонетка (Јововић) | ;Мило Јововић
Моје име четир слога има,
Ја вам вр'једим само кад је зима:
Кад први слог одбијете мене,
Тад сам име узвишене жене;
Сад други слог ак' нећете рећи,
Једног града име ћете стећи.
''У Бару (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 7., у Сомбору, 1. јула 1894., стр. 112.'' | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 52 | 1 |
46738 | Ја сам Српче | ;Мило Јововић
Ја сам Српче нек зна сваки,
Подоји ме српска мати;
Дичићу се тим именом
Јер се друкче не смем звати.
Ја сам Српче од постанка
Цио свијет нека знаде,
Тим именом хоћу мрети
Пун утјехе, л'јепше наде.
Ја сам Српче од Косова,
Праунук сам Обилића;
И Лазара цара светог,
И славнијех Немањића.
Ја сам Српче, поноси... | [
"Јововићеве пјесме 1893."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%87%D0%B5 | 111 | 1 |
46739 | Старој години (Јововић) | ;Мило Јововић
Ти одлазиш бако стара!
Младој кћерци власт предајеш
Ти одлазиш, али код нас
Успоменом свеђ остајеш.
Јер у твоме кратком в'јеку
Што се збило Бог зна сами,
Кол'ко си нас на св'јет дала
А колико гробној тами.
Кол'ко суза, јада, плача;
Кол'ко опет среће, славе,
С тога име твоје неће
Никад људи да за'браве.
Зб... | [
"Јововићеве пјесме 1893."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%98_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 129 | 1 |
46743 | Пјаница | ;Мило Јововић
Пјаница је, дјецо драга!
Најгорији друг:
Њему нема ниђе мјеста
У поштени круг.
Јере пјанство води собом
Сваких мȃна рој;
Пјаница ће заметнути
Сред тишине бој.
Пјанац не зна за поштење,
Не хаје за част –
Од памети и свијести
Јер изгуби власт.
Пјанац човјек упропасти
И сам живот свој,
Са леношћу он презире
... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 123 | 1 |
46747 | Не плашим се | ;Мило Јововић
Ја сам Србин, челик љути –
Не плашим се туђе силе,
Српкињу сам мајку сне'о;
Српска крв ми ври кроз жиле.
Па нек душман у свом бјесу
Пери, сипље стр'јеле своје;
Не плашим се, јуначко је
У прсима срце моје!
Завјештај ми прађедова
Окријепи моћ и снагу,
Да се борим, да с' опирем,
Домовину бранит' драгу.
Налаж... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D0%B5 | 141 | 1 |
46748 | Поздрав роду | ;Мило Јововић
Здраво роде српски роде
Колијевко соколова!
Синула ти стара слава,
Силна слава Душанова!
Здраво роде мили роде,
Гријало те сунце жарко!
У теби се хиљадили,
Змаји љути Милош, Марко.
Здраво роде дични роде
Слобода ти увјек сјала,
И ускрсла величина
На Косову што је пала!
Здраво роде поносити,
Узор славе и п... | [
"Јововићеве пјесме 1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83 | 108 | 1 |
46745 | Косовска опомена | ;Мило Јововић
Сви већ знате Српчад мила,
На Косову што се збило;
Како нам је са неслоге
Пострадало Српство мило.
Моћ и слава српског рода,
И његова сјајна круна
Са неслоге и издајства
На Видов-дан паде туна.
Цар Лазара, Обилића,
И без броја великана;
Косово је прогутало
Немилога тога дана.
Ал' нека нас Српчад драга,
Тј... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 137 | 1 |
46751 | Љенивцу | ;Мило Јововић
Погледај мрава па се научи,
Како он храну трудом докучи.
Љети се брине, пландоват' неће
Но зрнца купи у подрум меће.
Кад б'јели снијег земљу покрије,
Он хране, има бриге му није.
Тако и пчела вриједна ради,
Па је страх није невоље, глади.
Обија шуме, поље и горе,
Враћа се храном у своје дворе.
А ти љенивч... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D1%86%D1%83 | 121 | 1 |
46746 | Није Србин | ;Мило Јововић
Није Србин кукавица
К'о што мисле неки људи;
Срце му је соколово,
Његове су челик груди.
Није Србин плашљиица
К'о што мисле неке рђе;
Он се ником не поклања
Нити тражи милосрђе.
Није Србин издајица –
Вјеран свом је завичају;
Као сунцу сјајни зраци,
Као анђели Божјем рају.
Није Србин скиталица
Да по св'јет... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD | 180 | 1 |
46750 | Слога | ;Мило Јововић
У слози се лакше сносе јади,
Слогом ћемо ране извидати –
Руку руци нек брат брату даде
Пак ће срећа роду да процвати,
Јер уз слогу ниче љубав права:
Само слога Србина спасава.
Нек се мржња у понор стровали;
Јер је она опако оруђе,
Жарка љубав нека се успали
И у братска срца нека уђе.
Раздор клета нек се и... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0 | 149 | 1 |
46754 | Светоме Сави | ;Мило Јововић
Слава му, слава кликнимо браћо!
Васц'јело српство, нек'диже глас;
Ето нам школе и цркве свете,
Тим свети Сава прослави нас.
Истакну прву просвјету роду,
Сазида српству среће олтар;
А лучу расу народу своме,
Вјеру да шири и знања дар.
Алем и злато, раскошне дворе
Сава остави, да каже нам';
Род како љубии к... | [
"Јововићеве пјесме 1897."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 125 | 1 |
46756 | Српско име | ;Мило Јововић
Српско име, славно име!
Које ми је дала мати,
С њиме ћу се поносити
И Србином увијек звати.
То је име за ме славно,
За свијет га не би м'јења',
Непомично увијек биће
Као тврда горска ст'јења.
Нек ме муче, нек ме даве,
Нек ме ставе на пропећу;
Србин ћу се увијек звати,
А именом другим нећу.
Са именом овим ... | [
"Јововићеве пјесме 1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B8%D0%BC%D0%B5 | 148 | 1 |
46758 | Малом Српчету | ;Мило Јововић
Посвећено моме миломе Ф. Маровићу
Знаш ли Српче мило да молитва твоја
Пред престолом Творца Свевишњега важи,
Моли му се, нека Српству да покоја.
У молитви светој смјерно му покажи:
У Србина да је снажна десна рука,
За обрану моћна као челик тврди;
Да се с мачем штити и брани од мука,
Не подноси да му туђи... | [
"Јововићеве пјесме 1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%87%D0%B5%D1%82%D1%83 | 151 | 1 |
46760 | У туђинини (Јововић) | ;Мило Јововић
Ходио сам свуд по св'јету
И обаша'сваку страну,
Да добијем себи храну,
Као пчела по цвијету.
Сусрео сам у мом путу,
Неприлика сваке врсте!
Ал' сам био снаге чврсте
Сносит' сваку бијед љуту.
„Туђа земљо, туго моја“!
- Уздахо би чешће пута –
„Тешко оном који лута;
„Ког' не храни мати своја.
„Без срца су туђ... | [
"Јововићеве пјесме 1897."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%82%D1%83%D1%92%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 143 | 1 |
46757 | Србину (Јововић) | ;Мило Јововић
Кад напане душман клети
Домовину да ти вређа,
Буди духа јуначкога
Нек окрене рђа леђа.
Као јунак ти се бори,
Милошева срца буди,
Нек с' од твога грома душман
Онесвјести и зачуди.
Узми копље Милошево,
С њиме смјело напр'јед ступај,
Домовину милу брани
И за њу се у крв купај.
Дјелом самим посвједочи,
Да си ... | [
"Јововићеве пјесме 1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%83_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 153 | 1 |
46759 | Српчету | ;Мило Јововић
Ходи амо, Српче мило,
Да послушаш пјесму давну,
Ова прича што је било,
И казује прошлост славну.
Прича славу Србинову
Која му је некад сјала;
Прича пропаст на Косову
Са којом је иста пала.
Прича снагу и прегнуће
Обилића бојног свата,
Кој' распори срце вруће
И осмрти цар-Мурата.
Прича, Лазар како паде
И ос... | [
"Јововићеве пјесме 1897."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%87%D0%B5%D1%82%D1%83 | 143 | 1 |
46761 | Голубу | ;Мило Јововић
Пригодом двадесетогодишњице
Двадесет љета наступише,
Од кад су ти срасла крила,
Од кад летиш неуморно
Куд те носи српска вила.
Двадесет љета летиш чило
Посјећујућ' српска врата,
Доносећи омладини,
Дивну киту бисер – злата.
Упућиваш српске тиће,
Да науче док су млади:
Што је добро и корисно
За живота да се... | [
"Јововићеве пјесме 1897."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D1%83 | 174 | 1 |
46724 | Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 1-Б | Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Савезна Република Југославија, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска (у даљем тексту: „Стране”) су се споразумеле о следећем:
Стране се слажу да је увођење постепених мера за регионалну стабилизацију и контролу наоружања од суштинског значаја за стварање ст... | [
"Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D1%83_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8/%D0%90%D0%BD%D0%B5%D0%... | 1,024 | 0.993 |
46753 | Братимска љубав | ;Мило Јововић
Посвећено моме драгом пријатељу И. Костићу
Залуд пакост клета о неслози ради,
Да међ' браћом сродном мржњу распростире,
Раздором да ц'јепа и злу да се слади;
Али братска љубав никад не умире.
Вода крвца није, мајка нам је иста,
Она свијех грли једнакијем жаром,
Вјера је у љубав и у срцу чиста,
Једна је мо... | [
"Јововићеве пјесме 1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2 | 341 | 1 |
46752 | Протекло је пет вјекова | ;Мило Јововић
(Прва верзија пјесме, објављена у ''Голубу'' 1896.)
Протекло је пет вјекова
Од Косовске кобне битке,
Гдје с' Србину поломише
Љути мачи, сабље бритке.
Ал' од тога истог кова
Поломљена по разбоју,
Србин скова ново копље
Да слободу брани своју.
Протекло је пет вјекова,
Од Видова страшног дана,
Кад је Србин п... | [
"Јововићеве пјесме 1896.",
"Јововићеве пјесме 1913."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%82_%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | 268 | 1 |
46762 | Мало Српче | ;Мило Јововић
Још сам д'јете, па не могу
Припасати сабљу бритку,
Са којом је крвну битку
Похађао отац мој.
Још сам д'јете, па не могу
Пуцат грома-џевердана
Са којим је он обара,
Душманине у љут бој.
Још сам д'јете, па не могу
На Косово да полетим,
Прадједове да осветим,
Што одавно тамо гњу.
Још сам д'јете, па не могу
Д... | [
"Јововићеве пјесме 1897."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%87%D0%B5 | 167 | 1 |
46726 | Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 2 | Република Босна и Херцеговина, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска („Стране”) сагласиле су се о следећем:
Граница између Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске („гранична линија између ентитета”) биће онаква како је одређена на мапи у Додатку.
Стране могу прилагођавати граничну линију између ен... | [
"Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D1%83_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8/%D0%90%D0%BD%D0%B5%D0%... | 621 | 0.998 |
46763 | Мајци (Јововић) | ;Мило Јововић
Мајко моја, мајко драга!
Сврху свега ја те волим,
И за то се сваког дана
За те драгом Богу молим.
Молим му се, да још дуго
Ти поживиш сретна, здрава,
Јер твој живот, твоје здравље,
Највећа је моја слава.
Кад ме свлада јад и туга,
И клоне ми свака нада,
Ти ме онда тјешиш мајко,
Ти ми бришеш сузе тада.
Док ... | [
"Јововићеве пјесме 1897."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B8_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 170 | 1 |
46727 | Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 3 | наслов|Анекс 3
Да би се помогли слободни, поштени и демократски избори, да би се поставили темељи за представничку владу и да би се обезбедило постепено постизање демократских циљева у читавој Босни и Херцеговини, а у складу са релевантним документима Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Република Босн... | [
"Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D1%83_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8/%D0%90%D0%BD%D0%B5%D0%... | 772 | 0.999 |
46764 | Не клони | ;Мило Јововић
Не клони духом јуначе врли!
Вини се зорно к'о соко сив,
Кад душман клети на тебе хрли,
Плани к'о муња и огањ жив.
Не клони снагом српски витеже,
Кријепко лети у крвав бој,
Кад бијесне рђе на тебе ржу,
Из паса тргни љут ханџар свој.
Не клони надом Србине мили,
И твојим мукам' доћи ће крај,
Патнику који рад... | [
"Јововићеве пјесме 1898."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8 | 107 | 1 |
46765 | Не дичим се | ;Мило Јововић
Не дичим се благом пустим,
Убога је кеса моја;
Ал' се дичим да сам Србин,
Јуначкога рода, соја.
Моје благо и богатство,
То је ст'јење поносито;
Моја срећа, моја слава,
И копље је убојито.
Нашто мени благо св'јета,
Кад је моја срећа ова,
Да у ст'јењу овом живим
Међу јато соколова?
Што ли злато, што ли бисе... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D0%B5 | 123 | 1 |
46774 | Зашто бих се сужњем звао | ;Мило Јововић
Зашто бих се сужњем звао,
И сносио јад и плач?
Зашто бих ја робовао,
Кад Милошев имам мач?
Ето храбре моје руке,
И челично срце то,
Не ћу терет, не ћу муке,
Робом бити то је зло.
Слободицу хоћу моју,
Што је моје, то не дам, -
Гинут, паст' у љутом боју,
Сваког часа за њу знам.
Ој слободо моја мила,
Ја без ... | [
"Јововићеве пјесме 1901."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%B1%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D1%83%D0%B6%D1%9A%D0%B5%D0%BC_%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BE | 113 | 1 |
46775 | Књига (Јововић) | ;Мило Јововић
Није доста да само читамо,
Но дух књиге треба да познамо.
Нашу душу штиво ће да кр'јепи,
Ако у њој има плода л'јепии.
Познаника имадемо доста,
Пријатељȃ правих пуно мање;
Тако исто има доста књигȃ,
Ал' све н'јесу вр'једне за читање.
''Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 17., у Сомбору, 1. новембра 1901., стр... | [
"Јововићеве пјесме 1901."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 60 | 1 |
46776 | Опомена за живот | ;Мило Јововић
Користит' се са пет ствари знади,
Док пет других наступило није:
Са младошћу, - од старости прије, -
Са богатством, - док не дођу јади. –
Здрављем, - док те болест не обали, -
Са одмором, - прије труда, рада –
Са животом, - докле не пострада,
Док га самрт у гробу не свали.
''Бар, Мило Јововић, „Голуб“, бр... | [
"Јововићеве пјесме 1901."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82 | 60 | 1 |
46766 | Роду | ;Мило Јововић
Кунем ти се, роде мили!
Да ћу т' вазда вјеран бити,
И за те ћу сваког часа
Кад устреба крвцу лити.
Твоје ст'јење, твоја брда,
За мене су алем камен,
У ком ничу од вјекова
Соколови сиви сами.
Твоје ми је ведро небо
Са кога ме сунце грије,
По ведрини у слободи
Твој се соко вазда вије.
Не плашим се грома бук... | [
"Јововићеве пјесме 1899."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%83 | 131 | 1 |
46771 | Србин | ;Мило Јововић
Слободан сам свету рећи
И с поносом казат' јавно:
Да је моје име славно,
Да се Србин зовем ја;
Мом' поносу, мојој срећи,
Нек' завиди пакост туђа,
Храбро мишце, челик груђа,
У мене су, то нек зна.
Не бојим се свих страшила,
Што их људска рука створи;
Срба ништа не покори,
Он је увјек ост'о јак;
Гле, Косово... | [
"Јововићеве пјесме 1901."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD | 125 | 1 |
46778 | Мајци (Јововић, 1894.) | ;Мило Јововић
Захваљам ти, мајко мила,
На све труде, патње муке,
Што су за ме урадиле
Љубезљиве твоје руке.
Захваљам ти, што с' ме малог
Уз љубезно држећ крило –
Научила, како треба
Љубит' наше Српство мило.
Захваљам ти, и за то се
Ето кунем твојом муком,
Да ћу бранит' Српство мило,
Док ми крвца тече руком.
Захваљам ти... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B8_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C_1894.%29 | 105 | 1 |
46777 | Поређење | ;Мило Јововић
У дјетинству ми смо слични тако,
Као класје незрело и лако,
Које у вис диже своје главе
Док не дође до зрелости праве.
Кад сазрије земљи се пригиње,
Тад већ доба озбиљно почимље.
''Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 19., у Сомбору, 1. децембра 1901., стр. 289.'' | [
"Јововићеве пјесме 1901."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | 48 | 1 |
46779 | Чежња за славом | ;Мило Јововић
Ко за славом тежи, пење с' на врхунце
Снијежнога брда, кога злати сунце.
Ал' што с' више пење све је студен већа,
Ђе је мучно наћи струк мирисна цвећа.
У ниској долини наћеш легло среће,
У високој слави и бриге су веће.
''Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 20., у Сомбору, 15. децембра 1901., стр. 305.'' | [
"Јововићеве пјесме 1901."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC | 57 | 1 |
46767 | Ђачка благодарност | ;Мило Јововић
На дан Св. Саве
Усхићено срце моје
У радосном пламти жару,
Па коме бих мор'о бити
Благодаран на том дару?
Зар Косовским јунацима,
Што падоше за род мили?
То признајем, харан сам им
Јер су Српство цијенили.
Нема на св'јет српске душе,
Њино име да не части;
Јер се роду посветише
Не жалећи жртвом пасти.
Дост... | [
"Јововићеве пјесме 1900."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82 | 204 | 1 |
46780 | Отаџбини (Јововић) | ;Мило Јововић
Отаџбино моја мила,
Најмилије биће моје,
Ја сам сретан кад сам ник'о
На слободне груди твоје.
Отаџбино моја мила,
Твој те синак вјерно брани,
Он за тебе крвцу лије
Кад настану мучни дани.
Отаџбино моја мила,
Ти једино моје благо,
У наручја твоја слатка,
Умр'јет ми је вазда драго.
Отаџбино моја мила,
Ти с'... | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 103 | 1 |
46773 | Не стидим се | ;Мило Јововић
(Прва верзија пјесме, објављена 1895. у ''Словјанском свету'':)
Не стидим се тог имена,
Нити мога славног рода;
Србин јесам, а то име
Српкиња ми мати пода.
Још ме закле мл'јеком својим:
Ово име вазда носи!
Зањ се бори, шњиме гини,
Шњим се дичи и поноси.
И ако ти у животу
Ступе црни мучни дани,
Да окове ро... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D0%B5 | 209 | 1 |
46783 | Матерински језик | ;Мило Јововић
Тко на себе језик туђински намеће,
Тај се материнског млијека одмеће,
Српски језик, што га зачух у бешику
Из устију мајке, он ми је на дику;
Он је милозвучан, он препун сласти,
Њега к'о светињу нека Србин части.
''Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 6., у Сомбору, 15. марта 1902., стр. 81.'' | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA | 54 | 1 |
46784 | Пријатељство (Јововић) | ;Мило Јововић
Пријатељство лажно зимзелену сличе,
Што зид квари, троши када уза њ ниче.
Пријатељȃ правих ни сто доста није,
Од једнога лажног нек' се сваки крије.
Злато ћеш познати најбоље у ватру
Пријатеља кушај кад те јади сатру.
''Бар, М. Јововић, „Голуб“, број 8., у Сомбору, 15. априла 1902., стр. 113.'' | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 52 | 1 |
46788 | Лењивцу | ;Мило Јововић
Ој лењивче, стид' се мало!
Млад си, здрав си, што не радиш?
Ни за шта те није стало,
Дангубом се само сладиш.
У љето ти жега худи,
А зима ти даје страва:
Ој лењивче, стид те буди!
Гледај пчелу, гледај мрава.
''Бар (Црна Гора), М. Јововић, „Голуб“, број 15., у Сомбору, 1. октобра 1902., стр. 225.'' | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%B2%D1%86%D1%83 | 58 | 1 |
46786 | Дијете и лептир | ;Мило Јововић
Весео је мали дечко,
Од радости нема мира,
Трче к мајци да покаже
Ухваћена свог лептира.
Гледај мајко, што ћу сада
Урадити са лептиром:
Ставит ћу га као роба,
Нека живи под шеширом.
Пусти њега, послушај ме,
Не мучи га, драго д'јете,
У слободи нека живи,
Ђе другови њему лете.
Нек' и њега сунце грије,
Нек' ... | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%B8_%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%80 | 107 | 1 |
46789 | Знање | ;Мило Јововић
Драгоцјено ј' благо
Наука и знање,
Без тога нам ништа
Не вреди имање,
Јер имање треба
Чувати до в'јека, -
Наука и знање,
Чувају човјека.
''Бар, (Црна Гора), М. Јововић, „Голуб“, број 16., у Сомбору, 15. октобра 1902., стр. 241.'' | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | 42 | 1 |
46793 | Пјеснику Змају | ;Мило Јововић
Седамдесет ти доврши
Па још си нам млад,
Здрав и чио, ведре душе
За корисни рад.
Твоје име – Чика-Јове,
Српчад знају сва,
Сви се за те Богу моле
Да т' чува од зла;
Да т' поживи још за дуго,
За читави в'јек,
Да с' пјесмама твојим мили
Хори диван јек.
Па и ја се с њима слажем,
Кличећ': Боже дај!
Да нам дуго... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%83 | 86 | 1 |
46787 | Љубав к роду | ;Мило Јововић
Све што мене окружује,
Подражује срце моје,
И савјет ми ови даје:
Љуби, љуби Српство твоје.
Зора рујна кад заруди,
Кад је оспу зраци благи;
Дивна ми се жеља буди,
Да ја љубим свој род драги.
Уздигнем ли очи горе,
Видим небо плаве боје,
Но њем зв'језде к'о да зборе:
Уби, љуби, Српство твоје.
Тихи вјетрић, ... | [
"Јововићеве пјесме 1897."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2_%D0%BA_%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83 | 154 | 1 |
46782 | Над гробом своје миле мајке | ;Мило Јововић
Ој да знадеш, мајко мила!
Каква бол ми срце кружи,
Каквом тугом твој син харни
Непрестано плаче, тужи.
Нема мира ни утјехе,
Ти би њега утјешила,
Кад га јади би допали
Уздан'о би: мајко мила!
А сад те више није,
Смрт немила тебе узе,
С тога, мајко, слатка мајко,
Мораш л'јеват' горке сузе.
До сад моје срце ... | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5_%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5 | 203 | 1 |
46790 | Поздрав Голубу | ;Мило Јововић
Четврт в'јека од кад шириш крила,
Гдје се српски говори и дише;
Харна су ти твоја Српчад мила,
Па т' љубезно свуда пригрлише,
Јере си им младе душе храна,
Одвраћаш их од злȏћа и мана'.
Што је часно, што је Богу драго,
То из тебе научити могу,
Род да штују, језик – своје благо;
Жарку љубав, братимствену сл... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D1%83 | 147 | 1 |
46785 | Пјесма на колијевци | ;Мило Јововић
Кад сам првом св'јет углед'о,
Над кол'јевком, драга мати
Пјеваше ми: слатко чедо!
Србином се мораш звати.
Чуваше ме као своје
Очи и све благо св'јета,
Клицаше ми: злато моје!
Мој лијепи пупчак цв'јета.
Жив ми био много љета,
На утјеху мајке своје,
Нек сврх тебе рука света
И анђели Божји стоје.
Сретан био ... | [
"Јововићеве пјесме 1902."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8 | 154 | 1 |
46792 | Црногорцу | ;Мило Јововић
Јуначки сине, јуначког соја.
Увјек си био и бићеш вазда,
Ни од ког се до сад нијеси боја'
На свом огњишту био си газда.
Зато и Бранко царем те зове,
Јер не знаш што су ропске окове.
Безбројне, силне душманске чете
Сртаху да те малог униште,
Ал' твоје бојно копље их срете
И одби да ти мило огњиште
Остане л... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%86%D1%83 | 148 | 1 |
46794 | Годишњица (Јововић) | ;Мило Јововић
Дан за даном брзо прође,
Па с' година створи једна,
Од кад тебе мајко драга,
Крије у гроб плоча ледна.
Дан за даном брзо прође,
Ал' остаде туга иста:
Са срца ми с' бол не брише
Ни с' очију суза блиста.
Јер ме сјећа љубав твоја
Превелика и бескрајна,
Зато, мајко, твој губитак
Мом је срцу рана трајна.
Ах, т... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 160 | 1 |
46795 | Царић | ;Мило Јововић
Тице мале и велике,
Све што спада у њин род,
Скупиле се на састанку
Да прославе свечан год.
У том скупу вијећале,
Ко ће бити њихов цар?
Сад како ће ријешити,
Јер то није лака ствар.
Биће смутње, отимања, -
За првенством хрли свак,
Док се једном предомисле,
Да им избор буде лак.
Све рекоше једногласно
Да н... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B | 245 | 1 |
46796 | Пригодом двадесетпетогодишњице ослобођења Бара | ;Мило Јововић
Четврт вјека навршујеш, Бару,
Од новога твога препорода;
Од кад ти је синула слобода,
Од кад доби Господара свог!
Триста љета дворио си цару,
Трпећ' муке бјесних јаничара,
Док ти судба даде Господара,
Да те спасе из очаја твог.
Твоји синци звали су се раја,
Клањали се беговима смјерно,
Подносећи мука неиз... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 221 | 1 |
46798 | Поезија (Јововић) | ;Мило Јововић
Мила ми је поезија
Јер ми она радост буди,
Она ми је тумач прави
Осјећаја мојих груди.
С пјесмом пјевам српску славу
И набрајам див-јунаке,
С пјесмом штујем род мој мили
Дижући га над облаке.
С пјесмом гласим све по реду
Од Косова што се згоди,
Муке тешке, крвне борбе,
Које од тад Србин води.
С пјесмом жа... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 123 | 1 |
46802 | Нада (Јововић) | ;Мило Јововић
Под теретом туге моје срце чами,
К'о у црном мраку заборављен роб,
Из њега се диже болни уздах сами,
Моје су му груди к'о ледени гроб.
Оно нема мира, нити веће бије,
Са бурнијем махом у млађану груд;
Ал' тек једна искра у њему се крије,
Која ублажује моју скромну ћуд.
И док ова искра у срцу ми гори,
Свака... | [
"Јововићеве пјесме 1904."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 101 | 1 |
46803 | Злотвор | ;Мило Јововић
Вук је овци злотвор прави,
Мачка мишу дође главе,
Јастреб мање птице дави,
Птице опет ситне мраве.
Већа риба мању једе,
А гуштера хвата змија,
Зец од псета има бједе,
А кокоши лови лија.
На све редом даље тако
Са живинам другим бива,
Душманина има свако,
Од кога се чува, скрива.
А на жалост, човјеку је
Ис... | [
"Јововићеве пјесме 1904."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80 | 87 | 1 |
46804 | Поносим се | ;Мило Јововић
Поносим се да сам Србин,
Соко сиви, ватра жива,
Ко је изрод, кукавица,
Нека бјежи, нек се скрива.
Моја прса изложена
На мејдану биће вазда,
Бранко рече: цар си мали
И од свога дома газда.
По вијека, нешто више,
Да се борим за слободу,
Бранећ име поносито;
Служећ вјерно милом роду.
Нек душмани срћу на ме
Д... | [
"Јововићеве пјесме 1904."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D0%B5 | 101 | 1 |
46805 | Слобода (Јововић) | ;Мило Јововић
Слободо мила, кад те је Господ
Србину дао, њему је река':
Њу ти даривам, и у твом роду
Не сме се чути окова звека.
Њу ти даривам! Чувај је, брани,
Дању и ноћу за њу се бори:
Има л' што шта горег но сужањ бити
Ропски је живот од свега гори.
Слободо мила, слободо златна!
Ко не ће за те свој живот дати,
Тај ... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 114 | 1 |
46811 | Искрице | ;Мило Јововић
Младеначно жиће, жељезу је равно,
Док са њиме радиш чистога је сјаја,
А кад га запустиш већ постане тавно,
Рђа га уништи, пропане до краја.
''Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 15., у Сомбору, 1. октобра 1905. стр. 225.'' | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 40 | 1 |
46809 | После распуста | ;Мило Јововић
После кише сунце боље сија,
Иза туге ј' радост веселија;
Тако и вас соколићи млади
За одмором нек' вас школа слади.
Сви на пос'о к'о радишна пчела,
Сласт црпите из просвјете врела;
Она ће вам много вриједити,
Да будете сретни и честити.
Не штедите ни труда ни рада,
Са науком није нико страда';
Она ће вам ... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0 | 83 | 1 |
46799 | Лажно пастирче | ;Мило Јововић
(Из приче.)
Ко једанпут слаже, други пут му се не верује и кад истину каже. Н.П.
Пошљедице лоше бивају од лажи,
Ето један примјер навести ћу сада,
Па нека нам дјецо опоменом важи:
У гори је пастир био код свог стада.
А под самом гором тежаци радили,
Па на једном чују уплашено дете,
Како плачућ' зове, да б... | [
"Јововићеве пјесме 1904."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%87%D0%B5 | 211 | 1 |
46807 | Већ је прошло пет вјекова | ;Мило Јововић
Већ је прошло пет вјекова
Од Косовског кобног рата,
Од кад Милош свој мач рину
По сред срца цар-Мурата.
Каза дјелом и јунаштвом
Вјерност своје домовине;
Каза како мр'јет је слатко
Кад се за њу славно гине.
Милош паде жртва роду,
Ал' мач његов оста цио,
Истим мачем до данас се
Душманима Срб светио.
Ах, тај... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%9B_%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE_%D0%BF%D0%B5%D1%82_%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | 129 | 1 |
46801 | Димњачар | ;Мило Јововић
Превод с талијанског.
Ја сам димњачар! малишан, јадан,
Снужден од зиме, жедан и гладан.
Напустих мајку и мјесто мило,
К'о птић гњ'ездо, кад стече крило,
Само да стечем залогај свој,
Цио дан вичем летећи чило:
Ја сам димњачар, димњачар ој!
Мјестанце родно, дивотна слико!
Ни Милан није драг ми толико,
Увије... | [
"Јововићеве пјесме 1904."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80 | 275 | 1 |
46813 | Искрице (II) | ;Мило Јововић
Благи Бог поступа с нама исто тако,
К'о што и ми с дјецом кад нас које вређа:
Најпре опомене, па удари лако,
А најпослије груне озбиљно у леђа.
''Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 16., у Сомбору, 15. октобра 1905. стр. 241.'' | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5_%28II%29 | 44 | 1 |
46810 | Презирем | ;Мило Јововић
Презирем рђу која се плаши,
Јер не сме Србин плашљивац бит';
Јунаци славни, дједови наши,
Знали су за род и крвцу лит.
Презирем оног што се одриче
Имена дичног, имена свог;
Изрод је прави, свак' нек' на њ' виче,
Из нашег јата гонимо тог.
Презирем оне будале глупе
Што им је вјера братимству трн,
И они нек ... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BC | 126 | 1 |
46808 | Сијено | ;Мило Јововић
(Превод с талијанског.)
Ој човјече горди, помисли се што си,
Ево како судба с нама обиграва:
На сунчаном зраку и тиханој роси,
Бјех узрасла и ја све до јуче трава.
Китњаста и густа пољану сам крила,
Обасута цв'јећем к'о небо зв'јездано,
Одакле се пчела медом нахранила,
А вјетрац мирис ширио пространо.
А с... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%BE | 182 | 1 |
46812 | Бранковој сјени | ;Мило Јововић
По вијека прође од кад умилни
Престаде на вијек лире ти звук,
Ал' спомен оста међ нама силни
Јер бјеше глас ти пјесме обилни
Ко славуј птици у зелен луг!
Пјесниче Бранко Српство ти кличе:
Слава ти, слава, док траје свјет
Из твога пера што њему ниче
Узору дивном све се истиче –
Као најлепши мирисни цвјет.
... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8 | 155 | 1 |
46819 | Знање (Јововић) | ;Мило Јововић
Неук човјек није ништа више,
Но кип један који само дише.
И сл'јепац ће правац пута наћи,
А с правога лудак ће изаћи.
Живот с знањем пун је хармоније,
Јер досади ту већ мјеста није.
Није сирак без икога ко је,
Ал'без знања много веће зло је.
Бољег друга од знања не тражи,
Да те стазом жића тјеши, блажи.
'... | [
"Јововићеве пјесме 1906."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 76 | 1 |
46797 | Надмудрио цара | ;Мило Јововић
Био један владар охоли по ћуди,
У њему је било свакојаких мана,
Од њега су чешће пострадали људи,
Вјешала су справна била сваког дана.
Па осим могућства, богаства и славе,
И мудрошћу хтједе првенство да има,
Дрхтале би пред њим најмудрије главе,
Јер питања глупа задаваше њима.
Па ко неби знао да их одгоне... | [
"Јововићеве пјесме 1903."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 554 | 1 |
46816 | Учите дјецо | ;Мило Јововић
Учите дјецо, Српчад предрага,
Без знања човјек остаје сл'јеп;
Ово је веће од сваког блага,
Јер души нашој урес је л'јеп.
Што вр'једи благо у шупој глави,
Кад она не зна управљат с њим?
Знање је теме чврсти и прави,
За сваку радњу и сваки чин.
Учите дјецо, Српчад премила,
Од школе бјежи глупак и луд;
Прегн... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%86%D0%BE | 106 | 1 |
46815 | Поздрав младом пјеснику | ;Мило Јововић
А. Кошутићу.
Ој здраво да си, пјесниче млади,
Нека ти пјесма срце заслади,
Ти знаш да она лијечи ране,
Мили драгане!
Пјевај нам здраво, лиру прихвати,
Она ће тугу сваку да скрати,
Она ће твоје веселит' дане,
Мили драгане!
Јер живот људски за мало траје,
Ко с' вилом дружи, он се не каје,
На њене груди слат... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 | 133 | 1 |
46814 | Ко да ме гони? | ;Мило Јововић
Ко да ме гони, ко да ми пр'јети,
Ко да ме спути к'о худог роба?
Кад сам већ готов борит'се, мр'јети
За српски понос у свако доба.
Слободу златну ко да ми дира?
Кад то је моје највеће благо,
У њој уживам највећег мира
Она је моје мезимче драго.
Ко да ми вр'јеђа у аманете
Дједова милих, дједова славни'?
Сам... | [
"Јововићеве пјесме 1905."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%3F | 172 | 1 |
46820 | Пјевати ћу | ;Мило Јововић
Пјевати ћу дању, ноћу,
На све стране нек'се чује;
Како Србин од постанка
За свој мили род војује.
Од Косова па до сада,
Мач му љути у рукама;
За слободу он је готов
По сред воде, по сред плама.
Лазар, Милош, Југовићи,
Осташе му примјер свети:
За обрану милог рода,
Како треба славно мр'јети.
Српски роде, м... | [
"Јововићеве пјесме 1906."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D1%9B%D1%83 | 128 | 1 |
46817 | Самрт | ;Мило Јововић
Сваком си мрска, свак' те презире,
Јер име твоје одвећ је грозно.
Ил' дошла рано, ил' дошла позно,
Увјек је горак твој љути мач.
Без милосрђа свуда допире,
Младе и старе једнако коси,
Хладноме гробу све редом носи,
Не штедећ сузе ни тужни плач.
Како си црна, смрти немила!
Од тебе ишта можел' бит горе?
Од ... | [
"Јововићеве пјесме 1906."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%80%D1%82 | 194 | 1 |
46821 | Пријатељство (Јововић, II) | ;Мило Јововић
Пријатеља много имаш,
Сви те воле, сви те штују,
Сви те хвале и да речем –
У сјајне те зв'језде кују.
То је дивно и честито,
То је нешто одвећ л'јепо;
Ал' се плашим да то може
Пријатељство бити сл'јепо.
Пријатеља много имаш,
Па баш да си сретан тако,
Да имадеш једног правог
Да т'утјеши кад би плак'о.
Тај ... | [
"Јововићеве пјесме 1906."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C_II%29 | 149 | 1 |
46822 | Братимство | ;Мило Јововић
Нема те моћи, нема те силе
Која би могла на пут ми стат';
Да ме раздвоји од браће миле,
Да с њима водим мржњу и рат.
Је л' Србин само, па то је доста –
Крвца је иста, један смо сој,
Његове вјере, његова поста
Ја се не дирам – братац је мој.
Како с' ко крсти мени не смета,
Ил' како с' клања то нећу знат:
С... | [
"Јововићеве пјесме 1906."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 169 | 1 |
46823 | Жеља (Јововић) | ;Мило Јововић
Где нам пропаст роду прети,
Где глас трубе у бој зове,
Српске синке соколове
Да покажу своју моћ;
Где се чује звек ханџара,
Где се крвца за род лије;
Тамо ми је најмилије, -
Тамо желим на мах доћи.
Где је мукȃ и страхотȃ,
Где се чује гром пушака,
Где је мејдан од јунака;
Желио бих и ту бит'.
Јер је слатко... | [
"Јововићеве пјесме 1907."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 131 | 1 |
46829 | Пролеће (Мило Јововић) | ;Мило Јововић
Успавана сва природа
Из мртвог се санка буди,
Размрзла се бистра вода;
Неста више јаке студи.
Снег се топи по планинам',
Зелени се чарна гора;
Трава расте по долинам',
Ласте стижу преко мора.
Шарени се разно цвеће;
Скакутају б'јели јанци;
Зелени се сво дрвеће, -
Настали су топли данци,
Неуморна вредна пче... | [
"Јововићеве пјесме 1908."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 116 | 1 |
46826 | Слога (II) | ;Мило Јововић
(Акростих)
Само слога Србина спасава,
А неслога обара у јаде;
Мржња клета руши, - уништава.
Од чег' наша стара слава паде.
Само слога болове нам блажи,
Лишимо се мржње и раздора,
Општа љубав милу браћу снажи,
Градиво је најлепег узора.
А к' желимо милом роду среће,
Сјетимо се тог златног оруђа,
Роду ништа... | [
"Јововићеве пјесме 1907."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%28II%29 | 135 | 1 |
46831 | Скиталица | ;Мило Јововић
Погледајте на онога
Подерана, босонога,
Што обија тамо амо,
Какво име да му дамо?
Млад је момак, здрава лица,
То је дакле – скиталица.
На улици наћеш њега;
У прикрајку гдје је лега,
За радњу му није стало,
Кад огладни шета мало,
Да се коме скромно јави –
Скиталица то је прави.
Гдје је гозба и пјевање,
Гдј... | [
"Јововићеве пјесме 1908."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 119 | 1 |
46832 | Зар да се бојим? | ;Мило Јововић
Зар да се бојим оштра анџара,
Зар да ме плаши душмански број?
Кад српско копље, порјекла стара,
Одоље вазда навали злој.
Зар да ми рука малакше сада
И да ми клоне јуначка моћ?
Зар да ми понос узвишен пада
И српско небо сакрије ноћ?
Зар мирне душе да сада слушам,
Премиле браће окова звек?
Зар мојим копљем ... | [
"Јововићеве пјесме 1908."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%80_%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%3F | 108 | 1 |
46830 | Над гробом Петра В. Дабановића | ;Мило Јововић
(Посвећено ученику IV раз. гимназије, Петру В. Дабановићу, преминулом у 18. год. живота)
Млади Петре, недорасли цв'јете,
Прерано те сруши смртна коса,
Те за навјек рече: збогом св'јете!
И нестаде к'о на сунцу роса.
Судбо строга, што тако поступаш?
Родитеље да у сузам' купаш.
Млади Петре, увенули цв'јете,
... | [
"Јововићеве пјесме 1908."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BC_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%92._%D0%94%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 154 | 0.993 |
46825 | Азбука | ;Мило Јововић
А што сад знадем штити и писати,
Благодарим теби, о азбуко мила!
Врлине ћу твоје увек поштовати,
Гласовима твојим стекох духу крила.
Дјетенце сам био тада седмолетно,
Ђаче ме називаше, то већ шала није,
Еј како се тада обрадовах сретно,
Живо ступих тамо у прве скамије.
Знадох твоја слова кроз тридесет дан... | [
"Јововићеве пјесме 1907."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0 | 200 | 1 |
46835 | Складујмо браћо! | ;Мило Јововић
(складујмо – сложимо се)
Складујмо браћо, слога је света,
Стресимо мржње опаку коб!
Народе руши неслога клета,
Она отвара пропасти гроб.
Складујмо браћо, па се не бојмо,
Пуни смо снаге, мач нам је љут –
Уз раме чврсто здружени стојмо,
Па ће мо среће прекрчит' пут.
Складујмо браћо, то нама треба.
Па ето ср... | [
"Јововићеве пјесме 1910."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D1%83%D1%98%D0%BC%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%BE%21 | 123 | 1 |
46837 | Радост пламљећа | ;Мило Јововић
Пролеће је дивно; оно из сна прене
Љубичицу плаву, мирисно цвеће –
Зеленијем лишћем гору заођене,
И у живот бајни природу окреће.
Са пјесмицом милом славујева гласа,
У тишини ноћној разл'јеже се гора,
И чује се шапут сребрни таласа
Што пјенуше рубом тиханога мора.
Скакутају јанци, игра им је, мила –
Неста... | [
"Јововићеве пјесме 1910."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%99%D0%B5%D1%9B%D0%B0 | 136 | 1 |
46833 | Птица у затвору | ;Мило Јововић
Зато бијеш са крилима,
Птицо моја ц'јелог дана:
Што си тужна, ваљда н'јеси,
Задовољна новог стана?
Нит' већ 'оћеш да запојеш,
Томе узрок не знам што је;
Слушај тамо на гранчици,
Како т' друга слатко поје!
Које су ти дакле бриге? –
Хране имаш ув'јек доста,
Све што желиш све то имаш,
Не познајеш худа поста.... | [
"Јововићеве пјесме 1909."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83 | 189 | 1 |
46840 | Пјесми (Мило Јововић) | ;Мило Јововић
Пјеват' ћу те, пјесмо моја!
Дању, ноћу, без престанка;
С тобом ћу се веселити,
Као славуј поносити –
До посљедњег мога данка.
Мила ми је дружба твоја,
Од ђетинства стобом дружим;
Низајућ' те све по складу,
Ти ме тјешиш у мом јаду,
Не допушташ да затужим.
Мудри нека мудро зборе,
Ја ћу оно, што природа
Мени... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B8_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 181 | 1 |
46842 | Највећи јади (Мило Јововић) | ;Мило Јововић
Кад бих стао да набрајам
Сваковрсни јадах број,
Мислим неби мањи био
Нег' пчелица читав рој.
Ал све јаде човјек може
У побједи савладат,
Но највеће јаде то је
Кад на брата мрзи брат.
То су јади несносиви
И гр'јех кога мрзи Бог;
Гојит мржњу и освету,
На рођеног брата свог.
Није л' мајка, мила мајка
На рође... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 124 | 1 |
46841 | Видов - дан | ;Мило Јововић
Кад се сјетим Видов-дана,
Тад оћутим тешку бол;
Што се збило нашем српству
На крваву ону дол.
Кад ми само на ум пане
Нашем сунцу ђе је жар,
Угасио своје зраке;
Ђе је пао цар Лазар.
Кад помислим, што је било
Пет вјекова назад ту?
Од кад наши прађедови
На бојишту оно спу.
Када станем даље мислит,
Душанову н... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2_-_%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 160 | 1 |
46838 | У ноћи (Мило Јововић) | ;Мило Јововић
По ноћи је, тишина је,
Не чује се живе душе;
Тихи само вјетрић пуше,
Листићам се поиграје.
Бјели мјесец провирио
Уздижућ се иза горȃ,
Па засјао испред двȏра
Ђе замишљен бијах сио.
Златне звјезде трепту, сјају,
Тајанствене р'јечи збору,
Мене тужни јади мору
Па се стиско у свом вају.
Црне мисли све се роје,... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 215 | 1 |
46839 | Срцу (Мило Јововић) | ;Мило Јововић
Срце моје, ти си у затвору,
У тами те судбина озида;
Бистре очи то су ти прозори –
Залуд куцаш прса без прекида.
На двор изаћ није ти могуће,
Јере би се одвећ замамило,
И тако си од нарави вруће;
У прсима ти највећа сило.
„Разложити јесу твоји свјети,
„О човјече све ти то признајем;
„Али жеља моја исто ле... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%86%D1%83_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 256 | 1 |
46844 | Мајци (Мило Јововић, II, 1894.) | ;Мило Јововић
Ријеч света! Кад т' изустим,
Сладе ми се усне моје,
Сваког пута кад те зивне
Мајко! – мило чедо твоје. –
Покле си ме на св'јет дала,
Тебе зов'јах дању ноћу;
Мајко, и сад, док си жива,
Вапити те увјек хоћу.
У радости и у тузи
Најпре тебе мајко тражим,
Тим именом сваку жалост
Са мојега срца блажим.
Па и онд... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B8_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C_II%2C_1894.%29 | 115 | 1 |
46846 | Није тајна | ;Мило Јововић
Није тајна, да те волим,
Моја мила, дјево красна!
Зато знаде небо, сунце;
Знаде свака зв'језда јасна.
Знаде зато жбун и гора,
Знаде цв'јеће по ливади;
Знаду птице и лептири,
Да те душо љубим младу.
Па кад ци свијет знаде,
Да те љубим, душо мила,
Зашто би ти мени сада
Твоју слатку љубав крила?
''У Бару (Цр... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0 | 76 | 1 |
46843 | Србинова молитва | ;Мило Јововић
Боже, кому на св'јет власти
Хвалу дају без пристанка,
На почетку овог данка
Уздижем ти уздах мој.
Ти нас брани од пропасти,
Десницом нас светом штити,
Да вриједни и честити
Усчувамо камен свој.
Што нам оте туђа рука,
Поврати нам добри Боже;
Да нам прва круна може
Истом славом заблистат.
Сносили смо доста ... | [
"Јововићеве пјесме 1894."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0 | 127 | 1 |
46845 | Руку ми даде | ;Мило Јововић
Руку ми даде и срце твоје,
Сада си моја, то добро знам;
Ал још је немир у срце моје,
Још је у огњу, још је у плам.
Та твоја рука и срце драго,
Истина, да је најљепши дар;
Ал твоју љубав и твоје благо
Постићу само пред свети олтар.
Још мало дана, сретан ћу бити;
Ал ти су дневи предуги, вај!
Кад ће нам' чел... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D1%83_%D0%BC%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B5 | 121 | 1 |
46847 | Ти ме питаш | ;Мило Јововић
Ти ме питаш, зашто моје
Увјек око сузом блиста,
То је лако погодити;
Ти си узрок томе иста.
Ти ме питаш, ског узрока
Жалосно је срце моје?
Како може бит весело,
Кад не видим лице твоје?
Ти ме питаш, зашто мрзим
Сву природу, цио свијет;
Како нећу, кад најљепши
За мене си душо цвијет!
Ти ме питаш, зашто кун... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B8_%D0%BC%D0%B5_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%88 | 113 | 1 |
46827 | Блудни син | ;Мило Јововић
Један човјек богат два сина имао,
Па ће једног дана млађи преда њ'доћи;
Да би његов дио припадајућ' дао,
Јер намјеру има по свијету поћи.
И ако се оцу то допало није,
Што припада тек, узми! – сину рече,
Овај њему: „збогом“ и крену чим прије,
Да у туђем св'јету бољу срећу стече.
Али га је она худо послужил... | [
"Јововићеве пјесме 1908."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD | 451 | 1 |
46848 | Мојој нади | ;Мило Јововић
Куд си, куд си, моја надо!
Залутала већ одавна?
Ја те чекам у походе,
А ти јоште н'јеси справна!
Видиш, да сам као лађа
На таласе сињег мора;
А ти опет све једнако
Прама мени биваш спора.
Видиш моје срце младо,
У немиру да пребива;
Видиш занос моје душе
Жеље пусте, које снива.
Ђе си дакле, моја надо!
Чује... | [
"Јововићеве пјесме 1895."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8 | 112 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.