id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
29875 | Кад ћу престати | КАД ЋУ ПРЕСТАТИ...
Кад се сунце горе смрзне,
Кад усахне дан и нојца —
Оставићу вино хладно,
Дићи ћу се с твог криоца.
А кад тога чуда није
Слава Богу шта да радим,
Него песму, рујно вино
Миловањем да засладим.
Дај крчмару вина амо,
И ти драга ближе приђи,
А ти сунце од воље ти,
Ил’ ћеш сјати, ил’ ћеш сићи.
0.1 Напомене... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D1%9B%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8 | 75 | 1 |
29870 | Још је око | ЈОШ ЈЕ ОКО...
Још је око бујна суза,
Још је срце камен тврди,
Још је грло немо доба —
Још се дика моја срди.
Сетни дани, сетне ноћи,
Тешим себе више пута,
Мало гукнем, па умукнем —
Још је жица прекинута.
Одлетео живот сладак,
Над гроб стао, па је пао —
Већ осећам, хладном земљом,
Где га живог закопао.
Над том унком сла... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%88_%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%BA%D0%BE | 250 | 1 |
29877 | Код Христова гроба | КОД ХРИСТОВА ГРОБА
Кад ее сетим драге моје,
Бог нека јој душу прости!
Тако ми је онда тешко,
Мислим пућ’ ћу од жалости.
Ево лане у’во доба
Тек заклепа на бденије,
А бледа се драга моја
Око мене обавије.
Па идемо да чујемо
Како с’ негда Христа боли.
Моја драга скрсти руке,
Па се тихо Богу моли.
А и ја се небу дигнем,
Па... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0 | 124 | 1 |
29876 | Насмехни се, душо моја | Насмехни се, душо моја
Насмехни се, душо моја,
Лепи су ти бисер зуби,
Давно сам те, срце, жељан —
Хоће живот да те љуби.
У мене је душа бујна,
Врела крвца, не знаш кака,
Кад те љубим, милина ме
Носи с тобом врх облака.
Више неба, више света,
Више сласти, више раја
Па ме пусти у пучину
Пуну тихих уздисаја.
Ту у празном ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B5%2C_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0 | 172 | 1 |
29878 | Кад иструне тело моје | Кад иструне тело моје
Кад иструне тело моје —
Растворе се ломне кости,
Још над гробом светлиће се
Љубав наше невиности.
Када умрем — па би когод
Двар гробнице моје шкрин’о,
Чуће да још чаше звоне,
Да мирише слатко вино.
А кад коме жао падне
Што сам умро, што ме није,
Нека чита песме моје
И за душу коју пије.
А у тесном... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 93 | 1 |
29771 | Ајант | <b>Ајант</b>- -
Написао: Софокле
Превео: Коломан Рац
ЛИЦА:* Божица АТЕНА
* ОДИСЕЈ
* АЈАНТ, син Теламонов
* ТЕКМЕСА, робиња а љуба Ајантова
* ТЕУКАР, полубрат Ајантов
* МЕНЕЛАЈ, брат Агамемнонов
* АГАМЕМНОН, врховни војсковођа
* ЗБОР САЛАМИЊАНА, момчади Ајантове
* ГЛАСНИК
САДРЖАЈ:
Чин први
Чин други
Чин трећи
Чин четврт... | [
"Софокле"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%82 | 10,152 | 1 |
29879 | Успомене. Ој Карловци Сремски | УСПОМЕНЕ
Ој Карловци Сремски
Ој! Карловци Сремски, баш вам нема пара
У вама су двори седог патријара,
Што чувају једну сандучину пуну
Где народна права спавају и труну.
Лепог сте изгледа кад вас очи мере,
Са једне вас стране плави Дунав пере
А около брда, к стари и млади,
У зелен се дали грозни виногради.
У вама је дос... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5._%D0%9E%D1%98_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8 | 202 | 1 |
29880 | Успомене. I. Ово jе механа | УСПОМЕНЕ
I
Ово је механа «Код три бела зеца»,
Ту сам био сваког боговетног свеца,
Певао и луп’о, дерао се, скак’о,
А при том сам чаше нагињ’о једнако.
Преко пута тамо стоји кућа стара.
Туна ти је била моја баба Мара,
Погурена, мала, збрчкана и седа
Та тако је ружна — жали Бож’ погледа.
Ишао сам Мари — нек иде до врага ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5._I._%D0%9E%D0%B2%D0%BE_j%D0%B5_%D0%BC%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 284 | 0.996 |
29885 | Јутро (Шапчанин) | ЈУТРО
Гле, како се зора смеје,
Ова зора рана,
Као да је усред раја
Руком узабрана.
Гле, како се небо плави,
Пружа руку дану —
Црна нојца савила је
Своју косу врану.
На далеко тамо горе,
Где су оне јеле,
Тамо су ме слатке мисли
Пре зоре однеле.
Па спустиле под прозоре
Оне куће мале —
Ту су мисли заплеле се,
Па су задрхт... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE_%28%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 123 | 1 |
29883 | Успомене. IV. Код мене су често | УСПОМЕНЕ
IV
Код мене су често долазили ђаци,
Пратили ме вазда к'о попа чираци,
Још кад друштву нашем придружи се вече
Ту нас богме радо и поноћ затече.
По неки пут јако моја савест тре ме
Богослови кад ми одају запреме.
Са своји шешири велики и крути
И ти фарисејски дугачки капути.
Не знам ком је даби то на памет пало,... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5._IV._%D0%9A%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%83_%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE | 413 | 0.998 |
29887 | Неранџе. I. Разведри се лице бледо | НЕРАНЏЕ
I
Разведри се лице бледо,
Не мршти се чело бело,
Што си тихо, чедо моје,
Тако тужно, невесело?
Кажи мени, лепа драга,
За киме те срце боли,
Ваља да ти тешко пада
Што те моје срце воли.
Да знаш само, душо моја,
Шта у теби бледој гори,
Е онда би знала зашто
За тобом ме жеља мори.
У твом тихом, плавом оку
И аиђелс... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._I._%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE | 152 | 0.993 |
29882 | Успомене. III. Представите себи | УСПОМЕНЕ
III
Представите себи једну собу малу,
Покрај тог дубоко у земљу упалу,
И прозоре ниске, што јој светлост дају —
Онда сам вас ув’о у једну одају.
Ђаковање моје где сам скоро пров’о
Десетак година где сам конаков’о,
Зарезујућ’ пера, преврћући књиге,
Док сам мог’о вако живети без бриге.
Између прозора на белом ду... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5._III._%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8 | 619 | 0.998 |
29881 | Успомене. II. Ено она кућа | УСПОМЕНЕ
II
Ено она кућа — обијена плаво —
Тамо сам ти увек ђаком обитав’о,
Капиџик и клупа у багреном хладу
Још се врло добро на мене сећају.
У недељу свету, свако бож’је вече,
Тамо се на клупи сав комшилук стече;
Ту се разговара, ту се збија шала,
Оживи улица, оживи сва ма’ла.
А тек која тета изнесе колача,
Шеширића ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5._II._%D0%95%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B0 | 712 | 0.999 |
29884 | Успомене. V. Ено тамо доле | УСПОМЕНЕ
V
Ено тамо доле где се Дунав бели
Па се тек замути, јади га однели,
Од «задаће» силне кад смо ти на миру,
Буде нас сијасет доле на бајиру.
Проводимо време — да шта млади знамо,
Купамо се лети — зими тоциљамо,
Често нас и поноћ — ал’ у летње дане,
Затече на води младе разгрејане.
А чунићи јуре и тамо и амо,
Пос... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5._V._%D0%95%D0%BD%D0%BE_%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B5 | 549 | 0.998 |
29844 | Сањало/4 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::IV
Сутрадан је освануло ведро небо, помало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмрчарнијег дана из дубоке јесени. На забрану „попечитељства просвјештенија” није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, д... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/4 | 4,846 | 1 |
29852 | Сањало/12 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::XII
К° нијб о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај «е зна, шта су јесење лепоте. Још се свуда види зе-лен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог га-кања и врапчијег цвркутања не чујете више ни ве-селих птица у гори, ни зујање ... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/12 | 3,143 | 1 |
29886 | Очајник (М.П. Шапчанин) | ОЧАЈНИК
На руку бледу главу је наг’о,
Па се дубоко пут земље саг’о.
Да ли са бола од рана тешких,
Штоно их дају бојеви витешки?
Или са чежње за силним благом,
За каквом лепом однетом драгом,
Што беше једиа утеха снажна
За таква јунака, смела, одважна?
Чело му мутно — у црној боји
Ка’ бурно море отворено стоји;
По њему ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%28%D0%9C.%D0%9F._%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 669 | 1 |
29845 | Сањало/5 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::V
Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима. Чини вам се данас је све у длаку онако као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/5 | 1,549 | 0.999 |
29847 | Сањало/7 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::VII
Кад се зађе дубље у Дорћол, таЈ комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице. Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол. Све добије друг... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/7 | 4,238 | 1 |
29851 | Сањало/11 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::XI
Седи учитељ Макса, али пред њим ни Александра царја Македонског, ни Жертве Аврамове, ни Алек-сија божијег человјека, сам самцит, задубљен у ми-сли, седи у својоЈ соби и броЈи броЈанице. Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи. Али се ... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/11 | 4,051 | 1 |
29846 | Сањало/6 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::VI
Беше настала друга половина августа. Врућине нешто мало попустиле. Чича Иван овро раж и пше-ницу и сасуо зрна у кошеве. Летина какве скоро не беше у оним крајевима. Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову!
Под дудом маже слуга кола, утврђује чиви... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/6 | 5,228 | 1 |
29848 | Сањало/8 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::VIII
Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семина-рији, кад су се наша два млада друга вратила с Ка-лимегдана. Пролазећи кроз Стамбол-капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далек... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/8 | 5,112 | 1 |
29849 | Сањало/9 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::IX
Гргур је, после неколико дана, одговорио Дани-ци. Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу” говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму. Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидо... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/9 | 5,075 | 1 |
29620 | Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме (женске), књига пета | Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896.
1 I ПЈЕСМЕ СВАТОВСКЕ
* 1. Соко се моли младожењи
* 2. Снаха и ђевер
* 3. Кад ђевојку сватови изведу
* 4. Кад ђевојку доведу дома
* 5. Сјутр... | [
"Збирка народних песама Вук књига пета",
"Збирке народних песама"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%3A_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%28%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5%29%2C_... | 3,530 | 0.995 |
29888 | Неранџе. II. На прозору белом седиш | НЕРАНЏЕ
II
На прозору белом седиш
Сва у црном, бледа, нема,
А срце ти притиснула
Тешка туга и голема.
Твој уморен — тежак поглед
На улицу спретну пада,
А ја прођем — он засија,
Па га сретнем изненада.
Те га питам како ј’ тамо
Од куда је жељан прн’о,
А он ми се јадат’ почне,
Па ми каже: све је црно.
Каже, драга, да си т... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._II._%D0%9D%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D1%83_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%88 | 134 | 0.992 |
29842 | Стари и нови мајстори/II | II
У вароши Н., у некој великој, прљавој механи се искунило поприлично млађег света, тек искрсне где који од старијих људи. Од гостију су неки лепо одевени, неки отрцани, јадни и жалосни: хаљине им прашњаве, лактови или масни, или подерани, шешир ретко у кога читав. У где кога је лице скоро дечје, или девојачко, у неки... | [
"Стари и нови мајстори"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8/II | 9,041 | 0.998 |
29889 | Неранџе. III. Што ј' у моме бујном срцу | НЕРАНЏЕ
III
Што ј’ у моме бујиом срцу
Било ватре, било жара,
Све је данас погашено,
Срце ми је без искара.
Хај, те твоје мирне очи
Охладише младост моју,
И сад, ето, дане трајем
У љубави, у покоју.
У љубави, којој једна
Ти живота можеш дати,
Та да ме се такнеш - моро’ б’
У огањ се распрштати.
Не чуди се; та срце ми
Нап... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._III._%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%98%27_%D1%83_%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D0%B1%D1%83%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D1%80%D1%86%D1%83 | 138 | 0.992 |
29890 | Неранџе. IV. И тај дробан, ситан бисер | НЕРАНЏЕ
IV
И тај дробан, оитан бисер
Што т’ у коси трепти, мила.
То је веруј, бледа душо,
Негда моја суза била,
Што ’но сам је изронио
Сећајућ’ се тебе, драга,
Твоје душе и лепоте
И погледа твога блага!
И сада сам бурно море,
Пусто, хладно и големо,
Ал’ сам тужан и ако се
Ја и туга не волемо!
Јер се она широм дала
По т... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._IV._%D0%98_%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%2C_%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD_%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80 | 96 | 0.989 |
29891 | Неранџе. V. Занесен сам, глава ми је | НЕРАНЏЕ
V
Занесен сам, — глава ми је
Напуњена мисли разних;
Занесен сам, — немо седим
Крај столова, чаша празних.
Што б’ у срцу било песме,
Све с’ у мисли сетне носи,
Тражи Бога и анђеле
Да утехе мало проси.
Нит’ у мени жеље има,
Да с’ у бујном вину кваси,
Свако лепо уживање
Мене, самца, обилази.
Та крај хладног срца, ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._V._%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD_%D1%81%D0%B0%D0%BC%2C_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5 | 130 | 0.992 |
29892 | Неранџе. VI. Давно сунце утонуло | НЕРАНЏЕ
VI
Давно сунце утонуло,
Месечина као дан,
А ја јоште покрај тебе
Седим тужан, жалостан.
Ја те гледам као стена
Што је стврдну поглед твој,
Гледам твоје око плаво,
Гледам цео живот свој.
И небо је горе плаво,
У њему је звезда дост’,—
Ал’ у оку твоме живи
Вечна туга и жалост.
Ја те нудим да те тешим,
Пружам срце:... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._VI._%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5_%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%BE | 143 | 0.993 |
29894 | Неранџе. VIII. Док је срце било моје | НЕРАНЏЕ
VIII
Док је срце било моје,
Имао сам жеља много,
Баш и ако ни једнојзи
Уговети нисам мог’о.
Ал’ од како теби дадох
Све на свету што је моје,
У сред срца ватренога
Метнуо сам очи твоје.
Што се плаве као небо,
Кад са њега облак сиђе,
Што су тихе као вече
Кад нас дође да обиђе.
Те у моји груди сада
Празних жеља не... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._VIII._%D0%94%D0%BE%D0%BA_%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 109 | 0.99 |
29893 | Неранџе. VII. Ал' си болна, драга моја | НЕРАНЏЕ
VII
Ал’ си болна, драга моја,
Тек што дође да ми синеш,
А ти хоћеш, пуна туге,
Тако брзо да преминеш!
У твом тихом, плавом оку
Последњи се поглед сија,
Кад усахне престаћемо
Да живимо и ти и ја.
Јер без тебе тужне, бледе
И без твојих меких груди,
Са силнога јада хоће
Моје срце да полуди.
Па да бих се опростио
О... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._VII._%D0%90%D0%BB%27_%D1%81%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0%2C_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0 | 150 | 0.993 |
29896 | Од милости. I. У твоме сам плавом оку | ОД МИЛОСТИ
I
У твоме сам плавом оку
Представио цео свет:
Небо, сунце, ваздух, море
И делова земних пет.
А кад спушташ трепавице,
То је, мислим, дан и ноћ —
Зашт’ и мене још не примиш,
Када имаш таку моћ?
0.1 Напомене
* Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 34. | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8._I._%D0%A3_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%BA%D1%83 | 54 | 0.98 |
29895 | Неранџе. IX. Веруј мени, бледа душо | НЕРАНЏЕ
IX
Веруј мени, бледа душо,
Цео свој бих живот дао
За тренутак онај драги
Кад сам тебе угледао.
Ја сам био веселији
Од онога сунца горе,
Кад сам првих пута уш’о
У те твоје сјајне дворе.
Ја к’о младић, хитар, смео,
Пред тебе сам бледу стао,
Зан’о сам се изненада,
Тузи сам се некој дао.
А та туга ’нако лепа
Из теб... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5._IX._%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%2C_%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BE | 111 | 0.991 |
29897 | Од милости. II. Погледићи твоји плави | ОД МИЛОСТИ
II
Погледићи твоји плави,
Умиљато моје дете,
Сунчаним се зраком ките,
П’ онда траже где да слете.
Ја к’о ’нако изненада
На сусрет им приђем ближе,
Обгрлим их, дадем срцу
У песмице да их ниже.
А срце ми милостиво
Зађе често с правог пута,
Тек што дође, да их ниже
А оно их већ прогута.
0.1 Напомене
* Ова песма... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8._II._%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B8_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 73 | 0.986 |
29898 | Од милости. III. Што сакриваш лепо лице | ОД МИЛОСТИ
III
Што сакриваш лепо лице
И ту твоју плаву влас,
Откриј ми га; љубићу те,
Док је света, док је нас.
Пољуби ме, да те љубим,
Док год траје млађан век,
Пожури се, — кајаћеш се,
Кад на власи падне снег.
0.1 Напомене
* Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 34. Збирка Жубори и вихори, стр. 12... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8._III._%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%88_%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE_%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 66 | 0.967 |
29901 | Пролог. Беседа, беседа | ПРОЛОГ
којим је отворена прва беседа у Шапцу, 14 новембра 1865.
Беседа, беседа... Шта је то беседа?
Са свих страна пита искупљени пук
И у жељи таји радозналост јавну —
Једва чека први да се проспе звук.
Шта је то беседа? — питање је просто,
Брзо ћу, вам, гости, одговора дат’:
Један шарен венчић од убавих речи
Па беседа... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3._%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%2C_%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0 | 194 | 1 |
29899 | На си гредушчи | НА СН ГРЕДУШЧИ...
С последњом чежњом помрли зраци
Глухој и тамној стуштају с’ раци,
Магловит сутон с плаштом огрн’о,
Те наста вече — наста све црно.
Уморним светом санови лете
Ка’ тавна јата хоће да слете,
Ал’ тешка крила једва се крећу,
Ка’ облак црни лагано слећу.
У њима тајни каквих ти нема;
Чим који троман почне да... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D1%81%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D1%88%D1%87%D0%B8 | 218 | 1 |
29904 | Мојој Милци | МОЈОЈ МИЛЦИ
(На сан)
Шарене тице
Санова бујних,
Слетите на љезин
Обрашчић рујни!
Проспите цвркут
Најлепшег поја,
Да слађе спава
Милкица моја.
А кад се она
На јаву крене,
Седите на мале
Уснице њене.
Ја ћу је онда
Љубити стати,
Па ћу и вама
Пољубац дати.
Бога вам, тице
Санова бујних,
Слетите на њезин
Обрашчић рујни!
0.1 ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%86%D0%B8 | 71 | 1 |
29902 | Народна химна | НАРОДНА ХИМНА
(За Србију)
Блажен је пеп’о краљева наших,
Света су дела векова њиних;
Проклет потомак, који се плаши
Следити њиховој величини!
Дедова наших челична храброст
И мудрост кнеза даје нам скок;
Победе, венце, триумфе, славу,
Даће нам с неба милостив Бог.
Будућност наша није далеко.
Првенчад њена већ нам се вид... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0 | 202 | 1 |
29903 | Химна Богу | ХИМНА БОГУ
Трошни градићи смршених мисли,
Плашљиве слике залудног стра,
Високе куле намера таштих,
Падајте доле у црни прах!
Богу наменух овај тренутак,
Пред њиме стојим миран и блед:
Господе свети, вичем и молим,
Утехе дај ми најслађи мед!
Шта не хте чинит’ охолост пуста
Газећ’ и тарећ’ живот ми млад;
Неситим зуб’ма с... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D1%83 | 184 | 1 |
29938 | Моша Пијаде са првог заседања АВНОЈ-а (четнички документ) | Потребно је створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо. Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће ови из освете да пале села.
Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати госп... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D0%B0_%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%90%D0%92%D0%9D%D0%9E%D0%88-%D0%B0_%28%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D... | 158 | 1 |
29900 | Одзив другу | ОДЗИВ ДРУГУ
Твоје песме, твоји слатки гласи,
У мом Шапцу, далекој оази,
Одзивљу се к’о кад мила шева
Једна другој у лугу отпева.
У питомој овој мојој жупи
Нигде цветка, тек гдекоји пупи.
Још да није брзоноге Саве
Церских брда што се љупко плаве
Те ’освеже и разгоне сету —
Бих свиснуо у себичном свету.
Као ветар кад отк... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83 | 394 | 1 |
29905 | Нова 1866 година | НОВА 1866 ГОДИНА
Из палате тавне будућности неме
По сјајном облаку златна кола стреме
И пролазећ’ летом уз небеске стазе,
У тихоме шуму све на ниже слазе.
У зачељу седи свиленкасте косе
Млађана будућност, као капља росе,
Младо чедо држи на облојзи руци,
Око ње ми лете мирисни ваздуси.
И у брзом трку кад земљицу дирну,
... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_1866_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 197 | 1 |
29909 | Песма мени | ПЕСМА МЕНИ
Од мисли голих празнина зјапи,
Тромости магла притиска жар,
Згариште сетно минулог плама
Ћилимом црним покрива гар.
Изворе живи сећања лепих
И он ми гаси најслађи вир —
У срцу дишу гробови сами,
Самртан покој, страховит мир.
Гле! све ме самца издаје кришом.
На кобном ждрелу борим се сам.
Празнина гробска пот... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8 | 224 | 1 |
29907 | Неверној срећи | НЕВЕРНОЈ СРЕЋИ
Неверна срећо минувших дана,
На моме срцу мраком цртана
С белегом грозном твог бича крута —
Одлази, желим ти вечнога пута!
Поспешни ветри нека те носе,
Нека те ломе, нека те косе!
У тесној соби срцета мога
Доста је било терета твога:
Та чим се проспу по њему зраци —
Твоји их хладни сатрше мраци,
И сваки ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8 | 248 | 1 |
29906 | Напретку | НАПРЕТКУ
Целог века све напред идемо.
Рађамо се, растемо и мремо,
Трудимо се, прибирамо живо:
Још се нико није наужив’о,
Или жеља прегазио моста,
Па рекао: е сад ми је доста!
Све се слаже у тој чудној вољи,
Од другара да је својих бољи;
О напретку све на свету снева,
И тица се са тицом натпева,
Па и пчела, то можемо ка... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D1%83 | 329 | 1 |
29915 | Незахвална! | Незахвална!
У зао — час дан ми онај кобни свану
Кад у цркву ступих, и њу спазих која
Сад последњу зада најљућу ми рану;
Да тамо не пођох, не бих се ја сада
По земљама туђим вукао без наде,
Грдећ' овај живот пун несносна јада.
Авај! вараше ме хитро, непрестано,
Док хинећи љубав стегне м' у окове,
Из којих човјеку ниј' у... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0%21 | 253 | 1 |
29914 | Смрт кнеза Доброслава/1 | ЧИН ПРВИ
ПОЈАВА I
(Доброслављво двориште с црквицом на страни. Неколико сељака у даљини, а сприједа ПЕТКО, ИВЕЉА и ОБРАД. Насред дворишта стоји застрт сто са столицама наоколо).
ОБРАД:
Јест', Ивељо, истина је права:
Од како је млади наш господар
У овоме замку погинуо
Ноћу често у бијелу плашту
Једна сјенка по замку тум... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/1 | 317 | 0.997 |
29916 | Прибислав и Божана/30 | ПОЈАВА
''(Царица, Божана, Милунка, Вита, Борка и остале виле бродарице)''
ПРИБИСЛАВ:
Ха, да ли сањам ово, Божана то је мила?
ЦАРИЦА ''(пева)'':
У тамнини,
Звездо сијни,
Распи сјај,
Горком вају,
Уздисају,
Нек је крај!
Међу људима љубав мила,
У срдашцу јаде лева;
Међу нама љубав трепти
Ко пролеће кад огрева!
У тамнини,
З... | [
"Прибислав и Божана"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0/30 | 140 | 1 |
29910 | Старој години | СТАРОЈ ГОДИНИ
Оседела старице, годино стара,
Ето ти с’ пред кроком хладан гроб отвара
Изнемогла, седа, скоро ћеш умрети —
Прошлост ће на бритком мачу те однети.
И ка’ мален атом безбројних времена
Згазиће те мртву, хладна стопа њена,
И нестаћеш, само уздисања многа
Спомене ће дизат’ царовања твога.
Многи ће у клетви да... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%98_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | 220 | 1 |
29918 | Прибислав и Божана/29 | ПОЈАВА IV
''(За покајницама улази Милена, коју Радојка придржава)''
МИЛЕНА:
Убијцо, сина ми дај!
ПРИБИСЛАВ:
Ха, иштеш сина свога? О кад бих мого само
Из крви проливене да његов живот дигнем;
Ода’њ бих срећу своју на ново потражио!
МИЛЕНА:
Проклет, крвниче проклет!
''(оде за покајницама, којих се песма још иза бине чује... | [
"Прибислав и Божана"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0/29 | 210 | 0.995 |
29949 | Што имала к'смет Стамена | :Што имала к'смет Стамена, Стамена
:мајка и болна легнала, легнала.
:Мајка и болна легнала, легнала
:побарала вода студена, студена.
:Побарала вода студена, студена
:од таа чешма шарена, шарена.
:Стамена ги зеде стомните, стомните
:отиде на чешма шарена, шарена.
:Отиде на чешма шарена, шарена
:да наполни вода студена, ... | [
"Македонске народне песме",
"Српске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%BA%27%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 60 | 1 |
29913 | Смрт кнеза Доброслава/насловна | Матија Бан
СМРТ КНЕЗА ДОБРОСЛАВА
ТРАГЕДИЈА У 5 ЧИНОВА
1851.
ОСОБЉЕ:
Кез Доброслав
Кнегиња Марија
Добрила
Кнез Радимир
Богдан, настојник Радамиров
Отац Дојмо
Један судија, и два пристава из Трогира
Томко, сељак Доброслављев
Срђ, Томков брат
Цвјетко, Добрилин момак
Ратко вратар Добросдављев
Петко момак Доброслављев
Станк... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 59 | 1 |
29957 | Писмо књаза Михаила Петровића Његоша папи Павлу VI | „Пресвети Оче,
Француска и друга западна штампа претпоставља да би Ваша Светост могла уговорити састанак са шефом југословенске државе маршалом Јосипом Брозом Титом у време његове следеће посете Италији.
У Црној Гори – једној од шест република Југославије комунистичк... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BA%D1%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83_VI | 756 | 0.997 |
29908 | Утеха и нада | УТЕХА И НАДА
Кад се родих и кад се одгајах,
Мрачна прошлост од мене затаја;
Ил’ ако би снове јавом звали,
Имао бих шарен венчић мали
Споменика из најслађих дана
Убавога мога детовања.
К’о кад тица полетарче метне
У благ кљунић, па учи да летне
Преко неба, преко витих грања,
Те му с’ чини као све да сања:
Тако и ја моје... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%B0_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | 493 | 1 |
29866 | Монах | Монах
:::::::I
Планина се к небу вије,
У дубрави свечан мир,
Из камена вода бије,
А код воде манастир.
Ћелије су старе, мале
Ту борави црни клир.
На прозору млађан кале
Гледа стену, дубок вир.
За брдом су црни дуси,
Бурно море, лукав свет,
Паклен-страсти лом и труси,
Отрован је сваки цвет.
Како покој душу крепи,
Па как... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85 | 6,521 | 0.998 |
29958 | Његошева капела на Ловћену српска светиња | Ниједан српски родољуб не може бити равнодушан када се поведе полемика о томе који је најдостојнији начин да се трајно изрази дужно поштовање и народна захвалност према успомени једног великана нашег рода. Поготову када је ријеч о највећем: о Његошу. Због тога је разумљиво што је српска јавност, како она у земљи тако и... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B0 | 915 | 1 |
29966 | Смрт кнеза Доброслава/3 | ПОЈАВА III
Томко у гвожђу, прати га СТАНКО. Први стаје, па пита,
ТОМКО:
Куд ме водиш, Станко? шта ћеш са мном?
СТАНКО:
На сто онај погледај, па знаћеш:
Кнезови те зову да с' оправдаш,
Ил' кривицу признаш.
ТОМКО:
Да с' оправдам?
То ли управ' од мене се иште?
Нијесам ли ја већ напр'јед жртва
Свакојако смрти посвећена?
Не... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/3 | 559 | 0.998 |
29968 | Смрт кнеза Доброслава/5 | ПОЈАВА V
МАРИЈА излази хитно из двора, а СРЂ долази с поља. Доцније РАТКО, СТАНКО и сељаци.
МАРИЈА:
Куд да бјежим? Камо да се склоним,
Те не чујем овај тужни јаук?
(Улази хитно Срђ.)
¬Ко то трчи амо? грозно, грозно!
Брат долази брату на мучење.
СРЂ:
Б'једа, госпо! Гдје је кнез Доброслав?
МАРИЈА:
Гдје је? мене питаш?.. ... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/5 | 417 | 0.998 |
29965 | Смрт кнеза Доброслава/2 | ПОЈАВА II
БОГДАН и пређашњи, Улази отац ДОЈМО у сељачкој кабаници.
БОГДАН:
Еј Обраде, јесте ли сви дошли?
ОБРАД:
Сви до једног који бјесмо звани,
А дођоше многи и незвани.
БОГДАН:
Не треба их. Уклон'те се тамо
Док не стигну судац и кнезови.
''(За себе.)''
Онај старац што се прошећује
И замишљен у земљицу гледа
Доиста ј... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/2 | 376 | 0.997 |
29969 | Смрт кнеза Доброслава/6 | ПОЈАВА VI
Смркло се. Улази РАТКО у црквицу и запаљује кандило, па одлази, остављајући врата притворена. ДОЈМО и БОГДАН помаљају се иза цркве.
ДОЈМО:
То су бајке за свјетину просту.
Мој Богдане, у гробима својим
Мртва т'јела тврд бораве санак,
Из којега устат' неће док их
По скончању свију вијекова
На суд страшни Господ... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/6 | 208 | 0.995 |
29970 | Смрт кнеза Доброслава/7 | ПОЈАВА VII
Пређашњи, ДОБРОСЛАВ се појављује; Коса му је у нереду, очи круто у земљу упрте, руке прекрштене на прсима. Дошав пред цркву диже главу, БОГДАН и ДОЈМО вире иза олтара.)
ДОБРОСЛАВ:
Опет црква са проклетим гробом;
Како дођох амо?.. Мрско ми је
Ово мјесто, а ипак ме к њему
Ув'јек воде неосјетно ноге.
БОГДАН:
По... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/7 | 545 | 0.998 |
29967 | Смрт кнеза Доброслава/4 | ПОЈАВА IV
Улази судија са два пристава, па РАДИМИР, и ДОБРОСЛАВ; за њима БОГДАН са сељацима који свједоче.
Прва петорица сједају за сто.
СУДИЈА:
Кнезови су и свједоци овдје,
Суд је потпун. Нека преда њ ступи
Оптуженик. — Како ти је име
И чији си?
ТОМКО:
Томко Доброслављев.
СУДИЈА:
Од скора је у овоме замку
Учињено ужас... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/4 | 883 | 0.999 |
29944 | Опсада Шапца | :::Десетерац о Павлу Стремљанину и Ђерзелез Алији (Опсада Шапца)
:А Стремљанин што се ту стекао
:Дубину је рова дуго гледо –
:Јер онај што Шабац створи
:На топове многе се ослони –
:Па се врати хитро белом граду
:Краљевоме граду Београду
:И бродова што је тамо било
:До Дунава града опловило
:Матија их Савом повукао
:И ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%86%D0%B0 | 738 | 1 |
29977 | Лиснај се, горо зелена | Лиснај се, горо зелена, море,
Лиснај се горо, зелена.
Потеци, водо студена, море,
Потеци, водо студена.
Опадај, лишће са гране, море,
Опадај, лишће са гране.
Те покриј моје трагове, море,
Те покриј моје трагове. | [
"Изворне песме",
"Обичајне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0%D1%98_%D1%81%D0%B5%2C_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE_%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 34 | 1 |
29971 | Смрт кнеза Доброслава/8 | ЧИН ДРУГИ
ПОЈАВА I
Соба у замку Радимировом. Јутро је. РАДИМИР сам.
Данас с' управ' мјесец навршује
Како га је покрила за свагда
Црна земља.
Синоћ бујно коло, свирка, пјесма,
Млада уза њ са сватима нева,
А већ јутрос лежаше у гробу!
О мој б'једни сине, б'јаше дакле
Записано у судбини твојој
Да гроб хладни
Постеља ти же... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/8 | 193 | 0.995 |
29978 | Заспало ми Калинче | Заспало ми Калинче, нане, Калинче,
На врх бело планинче, нане, планинче.
На зелене ливаде, нане, ливаде.
На студено камење, нане, камење.
Дик се, дик се, Калинче, нане, Калинче.
Доста си се наспало, нане, наспало.
Три вечери без мене, нане, без мене. | [
"Изворне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B5 | 41 | 1 |
29980 | Има мајка пуценце | Има мајка пуценце,
Где ће да га ушије,
На кошуљу под грло
Са два конца свилена,
Са две игле сребрне.
У књизи "Кићине песме":
Има мајка пуценце,
ушила га, прешила,
на кошуљу под грло. | [
"Лирске народне песме",
"Кићине песме",
"Лазаричке песме",
"Изворне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B5 | 34 | 1 |
29981 | Лако трупче на орашче | Лако трупче на орашче,
Ле, ла, јо, ле, ла, јо.
Чије да је, мајкино је,
Ле, ла, јо, ле, ла, јо.
Чије да је, тајково је,
Ле, ла, јо, ле, ла, јо
Чије да је, сестрино је. | [
"Изворне песме",
"Ђурђевске песме",
"Обичајне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BF%D1%87%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%87%D0%B5 | 37 | 1 |
29986 | Ми идемо преко поља | Mi idemo preko polka preko polka mi idemo preko polja.
A oblaci preko neba preko neba a oblaci preko neba.
Rosna kisa ponajbrze ponajbrze.
Da urodee nasa polja nasa polja da urode nasa polja🦩🦩💅💅.
Da urose nasa zita nasa zita da urose nasa Zita🥰🤗🤗🤗🤗 | [
"Додолске песме",
"Изворне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0 | 44 | 0 |
29991 | Пошла лисица на свадбу | Пошла лисица на свадбу,
Срео гу вук,
Де ћеш кума лијо?
– Код чучука на свадбу.
Бува кућу меташе,
Вашка огањ хладеше,
Петао дрва цепаше,
Кокошка унесујеше,
Деда точи винце,
Цупе, цупе, цупе,
Отидоше на горе. | [
"Изворне песме",
"Бројалице"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D1%83 | 35 | 1 |
29985 | Пипиревкa | Пипиревку, ој, мори, мајка кара,
Не излази, ој, мори, пред Турчина,
Турчин има, ој, мори, врашке очи,
Он ће тебе, ој, мори, да урочи.
Свим аргатим, ој, мори, лука и леба,
Пипиревке, ој, мори, танке коре.
Диг' се, диг' се, мори, пипиревке,
Диг' се, диг' се, мори, не дигла се.
Сви аргати, мори, у поље отоше,
По две после... | [
"Изворне песме",
"Породичне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BAa | 75 | 1 |
29989 | Миланe, бане | Миланe, бане,
Те вика мајка, да сркаш кашу.
А де гу је каша?
– изедоше гости.
А де гу су гости?
– на пута.
А де је пута?
– порасла трава.
А де је трава?
– опасла је крава.
А де гу је крава
– убоде је ножа,
А де гу је нож?
У плот.
А де гу је плот?
Изгоре га огањ.
А де гу је огањ?
Угаси га вода.
А де гу је вода?
Попише г... | [
"Бројалице",
"Изворне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BDe%2C_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B5 | 79 | 1 |
29993 | А како ћеш проћи Шар планину | А како ћеш проћи Шар планину,
Има хајдуци.
А колај ћу проћу Шар планину,
Пушке пуцаћу.
А како ћеш проћи широко поље,
Има овчари.
А колај проћу широко поље,
Стада бројаћу.
А како ћеш проћи големе ливаде
Има косачи,
А колај проћу големе ливаде,
Цвеће берећу.
А како ћеш проћи село Штрпце,
Има девојке,
А колај проћу село Ш... | [
"Љубавне песме",
"Изворне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90_%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%9B%D0%B5%D1%88_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%D0%A8%D0%B0%D1%80_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%83 | 61 | 1 |
30005 | Црни хлеб | О, мајко, зар ти за то срце уди
Што рука твоја црн ми хлебац нуди?
У страну свету син ти дуго оста,
И бела хлеба он је јео доста.
Та зар се за то жалостити треба?!
Не, дај ми, мајко, тога црног хлеба.
Сто пута сада слађи ми се чини
Но бели хлебац негда у туђини. | [
"Преводи",
"1845.",
"Шандор Петефи",
"Сава Д. Мијалковић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D0%BB%D0%B5%D0%B1 | 56 | 1 |
29992 | Наградила сестра бареницу | Наградила сестра бареницу,
Сестра бареницу,
Па ми зове брата на вечеру:
„Ајде, брате, са мном вечерати!“
– Не могу ти, сестро, на вечеру,
Синоћ сам ти у маале био,
С турчином сам кавгу учинио,
Сада турчин тражи моју главу,
Или моју, или кога мога!
„Ајде, брате, сестри на вечеру,
Сестра има до три мила сина:
Милована, –... | [
"Породичне песме",
"Изворне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83 | 90 | 1 |
30009 | Песник и песма | Не копкај силом пером по срцу:
Нема ли цвета — није му време, —
Храни заметак брижно у грудма
Ко добра земља пшенично семе
Ако је твој Бог хтео да будеш
Земаљски цветник рајских цветова —
Унео ти је небеску прегрш
У врело срце пре свих векова.
Треба л да рађаш, за што се бринеш?
Он ће послати Духа с далека
Да цвет поте... | [
"Милета Јакшић",
"1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 120 | 1 |
30053 | Еј горо, горо зелена | Еј горо, горо зелена,
Имаш ли вода студена?
Като за наши јунаци,
Като за српски ајдуци?
Еј момо, лепа Српкиња,
Имам си ја вода студена,
Като за наши јунаци,
Като за српски ајдуци. | [
"Комитске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D1%98_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%2C_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE_%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 33 | 1 |
30008 | Мирно и тихо... | Мирно и тихо... душа ми снива,
Прошлост се враћа весела, жива:
Весели часи детињских дана,
Младост безбрижна и обасјана,
Безбројне слике часова милих,
Санова златних и лакокрилих.
Да л' сваки данак бејаше збиља
Сунчан и ведар и препун миља?
Зашто се душа данас не сећа
Часова без сунца, стазе без цвећа?
А њих је опет мо... | [
"1896.",
"Андра Гавриловић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE... | 120 | 1 |
30015 | Њој (Лудвиг Уланд) | Очи твоје нису небо
Ни уснице ружа рана.
Нису твоје б'јеле груди
И њедарца, два љиљана.
Ах, ал гдје би икад било
То прољеће свијетлих дана,
Гдје би цвале такве руже
Гдје би наш'о тих љиљана!
А над њима гдје би дивно
Раширило крило своје,
Једно небо тако ведро
Као што су очи твоје!?... | [
"Преводи",
"Лудвиг Уланд",
"1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%BE%D1%98_%28%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3_%D0%A3%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%29 | 56 | 1 |
30014 | У поноћи (Јулијус Роденберг) | Мио санак већ све снива:
Човек, ветар, шума плава;
Са стене се поток слива,
Да жубором цвет успава.
Месец сјајни у свом лету,
Златна крила раширио;
Само мене још у свету
Није санак оборио.
Ја сам радост, јаде своје
Успавао све у себи,
Ал' стишано срце моје
Оно мисли још о теби.
У њега се, с пуно жара,
Слика твоја вавек... | [
"Преводи",
"Јулијус Роденберг",
"1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%28%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3%29 | 71 | 1 |
30012 | Пут (Јован Дучић) | Хајде вјерни робе, све још тихо спава,
Мрачна ноћ је пала изнад горе лисне,
Пред нама се губи стаза вијугава
Ко муња огњена што кроз таму блисне;
И ко мртви џини стоје хладне стʼјене
И понори, куд се мутан поток жури,
Ал крилата жеља води младог мене
По ноћи немирној и по страшној бури.
Тамо, гдје нас сада уска стаза в... | [
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 169 | 1 |
30017 | Гле и опет... | Гле и опет оне очи
Што но некад на ме сјаше,
Гле и опет усне оне
Што ми живот замедљаше,
Опет гласић, ког са жудњом,
Слушах некад како звони;
Све ко некад — тек ја само
Тек ја више нисам они.
И загрљен њежним тʼјелом
И љубављу, ватром младом,
На њезином срцу лежим
С нијемим болом, с тешким јадом. | [
"Јован Дучић",
"Хајнрих Хајне",
"Љубавна поезија",
"Немачка поезија",
"Преводи",
"1896."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B5_%D0%B8_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82... | 58 | 1 |
30063 | Слобода (Риза бег Капетановић) | Једни вичу: — држи,
Други: — притеци,
Убиј, посјеци!
— Гоните га ван,
Трећих чу се глас.
Али то је био само кратак сан —
Томе је зора спас.
К'о и сан је ц'јели људски живот,
Само једна коб,
Пун туге пун јада
Вјечности роб!
Сваки тренут гледа
Како ће те стрт!
Слободу нам носи
Само горка смрт!...
Илиџе, 1 ./IX. 1986. | [
"1896.",
"Риза бег Капетановић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%28%D0%A0%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B3_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 60 | 0.983 |
30019 | Кажи... | „Кажи гдје је твоје драго
Коме некад тако пјева,
Када пламен огња светог
Младо срце сагорјева.”
Погашен је огањ свети
Срце моје лед је прави,
Ова књига, то је урна
Са пепелом од љубави... | [
"Преводи",
"Немачка поезија",
"Хајнрих Хајне",
"1896.",
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B8... | 34 | 1 |
30010 | Давид | Што ме гледаш, љепо д'јете, што л' ти поглед уздах прати?
Та ја немам срца више, нит' ти могу љубав дати,
Усано је извор страсти с њим и љубав моја свела,
И сад само сузе лијем над Могилом од пепела.
Кад те гледам, љепо д'јете, к'о да снивам слатке снове,
И ко да ме мио гласак тајанствено некуд зове,
И одора слатке сре... | [
"Јефтан Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4 | 223 | 1 |
30016 | Нона | У врту манастира
Корача бл'једа нона,
А свјетли месец сјаје
Кроз осјенчене краје,
Куд плачна ходи она.
„Умро је, благо мени,
Милосник срца мога,
А он ће анђео бити;
Нећу да сузе лијем,
Опет га љубит' смијем —
Анђела, Боже, твога...”
И приђе икони Дјеве
И дивне диже очи —
Света икона мала
Чудним је сјајем сјала,
Кроз сј... | [
"Преводи",
"1896.",
"Лудвиг Уланд"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%BD%D0%B0 | 80 | 1 |
30018 | Славујима | Рад бих знати ком пјевате
Тако мило кроз ноћ ту,
Нема никог будног с вама
Све у тихом спава сну.
А облаци иду, броде,
Над блеђаном земљом том;
Путује и ноћца тиха
И лагани снови с њом.
Ао ноћи, ој облаци,
Знам куда вас носи лет —
Там далеко међ горама
Има један гробак свет.
Ту је моје мило злато
Осјенио смрти сјен,
А в... | [
"1896.",
"Јован Дучић",
"Преводи",
"Јозеф фон Ајхендорф"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | 89 | 1 |
30011 | Пјесма над пјесмама (Драгутин Илић) | Да ме хоћеш цјеливати
Пољупцима уста својих,
Јер је слађа љубав твоја
Него вино што нас поји.
Твоја коса красно мири; —
Као уље маслинчице,
Име ти се разлијева
Са усана дјевојчице.
Вуци ме, за тобом ћу трчати као сјенка,
Сведи ме у ложницу, мој царе, сведи своју,
Весело ја ћу с тобом, од самог вина слађу,
Спомињат' љуб... | [
"Драгутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%28%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 242 | 1 |
29972 | Смрт кнеза Доброслава/9 | ПОЈАВА II
Пређашњи; улази БОГДАН. Мало послије отац ДОЈМО у свештеничком одијелу.
БОГДАН:
Добро јутро, кнеже.
РАДИМИР:
Биће добро
Ако отуд глас повољан носиш.
БОГДАН:
Ништа што би тајну разјаснило.
РАДИМИР:
Опет м' у јаз свих немира бацаш.
Да си мени догласио: Турци
Сву кнежину твоју попалише,
Све поклаше сељане ти вр'... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/9 | 886 | 0.999 |
30064 | Вече на мору | Беснила је неман преко цела дана,
Ал' већ гнев умину; море се стишава,
У колевку свија, површину глади,
Спрема се да санак дубоки одспава.
А вечерњи лахор одозго трепери,
Дах се мио, свети изнад мора креће;
Божји дах је ово што са неба плава
На стишано море милостиво слеће.
И пољупцем главу успавана мора,
Кудраву и буј... | [
"Мориц Граф фон Штрахвиц",
"1843.",
"Преводи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%83 | 73 | 1 |
30065 | Јад и чемер | I. Удес
Плачи ми, срце, плачи,
Кидај ме јаде мој,
Издиши срећо клета —
Такав је удес твој!
Ал' нашто плач и туга,
Ко ће ми чути јад? —
С кога ми среће неста
Баш тај је срећан сад.
Умукни, срце моје!
Нек не зна ништа св'јет,
Јад нек те вјечно храни —
То ти је удес клет!
II. Пелен
Када умрем по гробу ми
Пелен посијте,
Ка... | [
"Јефтан Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80 | 188 | 0.979 |
30070 | Дајте мира | Злотвори се кивни дижу,
Шире уста да ме руже,
Да отровом своје злоће
Сваки час ми жића куже...
Презирем вас, подле душе,
Црне, гадне накаради!
Презирем вас, поганови,
Неопрани љуцки гади! —
Ко вас тражи?.. Дајте мира!
Чим вас воља — ц'јените се;
Ком' вас воља — клањајте се;
Куд вас воља — пењите се...
Не уфајте, да ћу ... | [
"Јован Сундечић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0 | 209 | 1 |
30062 | Пјесникова молитва | О ти, о ком збори глас хучних валова,
Шуштање потока и шаптање вира;
Чији живот прича безбројност вјекова,
Свету величину пространство свемира!
Чију снагу зборе громови, оркани,
Силни дажд и трешња и огњена мора;
Чију вјечност прича шум вјетра и цвјећа,
И језеро љупко и румена зора!
Чији гњев ужасни приповједа нʼјемо
Г... | [
"1896.",
"Јован Дучић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0 | 274 | 1 |
30069 | Пјесма галебу | Ти у борби силених вјетара
Крила кр'јепиш; и мору дубо̀ку
Пл'јен отимљеш сурих из њедара...
Мрке лити, којој се о боку
Сл'јеп вал коси, неприступне виси
Двори су ти! У крилатом скоку
Облачине игришта ти! — Ти си,
С елементом бијућ боја љута,
Символ златне слободице; ти си
Символ борбе животнога пута,
Храбра птицо примо... | [
"Матија Лисичар"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D1%83 | 135 | 1 |
30055 | Смрт Никца од Ровина | Књигу Никац од Ровинах пише,
шиље књигу граду никшићкоме,
а на руке Хамзи капетану:
"Слушај, Хамза, турски капетане!
Ево тебе ситну књигу пишем,
све окупи твоје буљубаше,
па ми пошљи харач од Никшићах:
са твојијех седам буљубашах
на мојијех седам арамбашах;
твоје сјајне токе са раменах,
токе пошљи мене Никцу старцу;
др... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%86%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%A0%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 540 | 1 |
29919 | Ода западном ветру | ''ОДА ЗАПАДНОМ ВЕТРУ''''1.'' ''Дивљи западни ветре, јесењег бића даху,'' ''што невидним присуством лишће разгониш свело'' ''да бежи к'о дуси пред чаробњаком у страху,'' ''сушичаво-румено, тамно, жућкастобело,'' ''баш као мноштво неко што куга потамани!''''О, ти, чије је коло у зимски сан понело''''семе што има крила к'... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83 | 548 | 1 |
30082 | Под ружицом | Ох, како пријатно
Лахки лахор пири,
А како ли слатко
Румен-ружа мири!
Како ли је дивно
У том перивоју,
Ђе славујак сјетни
Пјева пјесму своју!
Тек што вјетар дуну
И подиже грање,
Под ружом ми бл’јесну
Моје миловање.
У слатком се санку
Тио осмјехива —
Ко зна! Можда сада
Баш о мени снива.
— Зар њу да не љубнем,
Срцу да од... | [
"Авдо Карабеговић Хасанбегов"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC | 99 | 1 |
30080 | И ја ћу... | И ја ћу једном, можда врло скоро,
Махнути овај колебљиви свет,
И тебе, сето, непрелазна горо,
Прећи ће тада моје душе лет
Сићи ћу доле међу неме сени,
Па хоће л’ тада бити лакше мени?
Хоћу ли онда, у вечитом миру,
Спокојства наћи, коме стремим ја,
Кад стане душа по плавом свемиру
Лебдети лака, хоћу ли? — Ко зна!
Вечита... | [
"Драгутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D1%98%D0%B0_%D1%9B%D1%83... | 211 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.