id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
19530 | Pjesan II (Saltijer slovinski) | Pjesan II
David, obranjen i dobitnik od svojijeh odmetnika, očituje da tko je pod
štitom nebeskijem, ne može poginuti; uči nas strah božiji i proročkijem
znanjem zlamenuje u sebi gospodina Isukrsta nasrnula od Židova.
Čemu puci tamni i kleti
gnjievno reže, skupno ustaju
i smamljenoj u pameti
misli izprazne privraćaju,
... | [
"Игњат Ђурђевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Pjesan_II_%28Saltijer_slovinski%29 | 431 | 0.009 |
19535 | Опет многа лета | Опет многа лета
Опет многа лета,
Опет пуне чаше
Докотураше се
Међу друштво наше.
Опет срца наша
У вкну се мију,
Да ј' трулежи светске
Како не исмију.
Ал' баш, мила браћо,
Посрнули ми смо,
Одавна се 'вако
Ми опили нисмо.
Одавна је, кад смо
Сви заједно били
И код пуног стола
'Вако слатко пили.
Није л' боље тако
Као сада ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%82_%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0 | 134 | 1 |
19537 | Мили сте ми, браћо | Мили сте ми, браћо
Мили сте ми , браћо,
Милији од зоре;
Али нашто — празне
Речи не говоре.
Крај овог весеља;
Код овога вина
Терат' време празно
Стид нек' нам је свима.
Побратимству нашем
За љубав и слогу,
Напијте и ја ћу
Кол'ко год узмогу.
А да нашу свезу
Време не поквари,
У небо нек лете
Сребрни пехари!
0.1 Напомене
*... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%B8%2C_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%BE | 68 | 1 |
19539 | И то још нисам мислити мог'о | И то још нисам мислити мог'о
И то још нисам мислити мог'о
Да ће та љубав стати ме много;
А ето на зор — крај лица бела —
Целу ми драгу нојцу однела.
Но ноћ је црна да за њом жалим,
А кратка да је још већма смалим;
Још мека, слатка, да б' штета била
Сломити пера њенога крила.
Зато нек' живи — ал' хоћу богме,
Да мене љуб... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98_%D1%82%D0%BE_%D1%98%D0%BE%D1%88_%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D0%B3%27%D0%BE | 106 | 1 |
19540 | Верним другама | Верним другама
Вама двема певат' нећу,
Нашт' на дану палит' свећу,
Вашу љубав, вашу слогу
Опевати ја не могу.
Кад б'у песми било дара
Сасвим ново што да ствара,
Е онда бих дири'о жице
Нек' се хоре милимице.
Али слабо важне нисте,
Да вас кујем гор' у звезде.
А још већма стрепим, стравим
Поредит' вас с небом плавим.
Звез... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 104 | 1 |
19538 | Црна мис'о по ноћи ме вија | Црна мис'о по ноћи ме вија
Црна мис'о по ноћи ме вија:
Месец сребрн небом се развија,
Слаби зраци скоро изумрли
По гробљу се ледено просули.
Гробље немо — моје црне мисли,
Тешки јади страшно су притисли:
Онај гробак, она плоча бела
Све је мени са света однела.
Ветрић дуне кроз липово грање
Те оживи немо самоваље,
Па се... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%81%27%D0%BE_%D0%BF%D0%BE_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 355 | 1 |
19541 | Тешко ми је кад се сетим | Тешко ми је кад се сетим
Тешко ми је кад се сетим
Празних дана кад сам спав'о,
Кад сам с књигом покрај стола,
Куњ'о, дрем'о, презијав'о.
Отле, дотле, бре на изуст
Научити, брале, треба —
Ако хоћеш разјашњења
Потражи га озго с неба.
Двапут, трипут лист преврнем
Натежем се, мучим — борим,
П'онда књигу за пећ хитим
Да с' ... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D1%98%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BC | 98 | 1 |
19542 | Мора да је ово сунце | Мора да је ово сунце
Мора да је ово сунце
Од бурета грдног дано,
А буре је пуно вина
Па је дано усијано.
Претпостава без доказа
Слабо важи — мили моји!
Зато сад ћу да покажем
Да то тако управ стоји.
Није л' месец крња дуга
Од бурета откинута,
Силне звезде капље сјајне
Од винашца распросута?
Дакле стоји, онда небо
Како ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%B4%D0%B0_%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5 | 101 | 1 |
19546 | Како | ;Владимир Васић
Како...
»Како, где је?... Та зар умро?
Еј, сирома Влада!«
Тако пита, тако збори
Дружиница млада.
Нисам, браћо, Бог ми с вама,
Где ћу ја умрети?
Та зар не знаш, луда рајо,
На што смо заклети?
Не рекосмо л': под крилима
Свилена крсташа
Скупити се, припасати
Маркова палаша?
А са њиме полетети
Као браћа пра... | [
"Владимир Васић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE | 91 | 1 |
19547 | Путник на уранку | Путник на уранку
Tама долом, тама гором,
Наоколо све почива,
Само вода са жубором
Са камена што се слива,
Само што се кашто петли,
Само клепка што се чује,
Само с' онде малко светли,
Јер се данак приближује.
Бела зора већ је туна,
Јоште путник један — глај!
Поред стене, поред жбуна
На врлетни стиже крај.
Како стиже, су... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83 | 145 | 1 |
19550 | Циц! | Циц!
Aл' се небо осмеива,
Ал' се река плави,
А рибарче у чун снива
Јасно кô на јави.
Он итнуо удичицу,
Рибицу је стекô,
Метнуо на жеравицу,
Па је тако пекô.
„Жеравицо, де се труди,
Немој тако споро.“
Рибица му веће руди,
Готова је скоро.
Руди риба — јоште мало —
Сад му је печена,
Срце му се заиграло:
„Амо сад, милена!
... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%86%21 | 100 | 1 |
19549 | Ноћ па ноћ | Ноћ па ноћ
Леп је зоре осмејак,
Леп је дана огрејак,
Вечери је лепа шарна,
Ал' је лепша нојца чарна.
Онда идем реци таки,
Па одрешим чамац лаки,
Па се весла млађан латим,
Па полегнем, па заватим.
Шикће вода око чуна,
Матица је веће туна,
Страшне стене и вртлози —
Благи Боже, де помози!
Шикће вода, а чун реже,
Бежи вртл... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B_%D0%BF%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%9B | 127 | 1 |
19551 | Туђин | Туђин
Украј мора, крај тиога,
Ту бродови стоје,
А са брода, са једнога
Момче вако поје:
„Ао света големога!
Ао јада мога,
Да на свету баш никога
Не имадем свога!
Отац, мајка у гроб паде,
Брат и сеја драга,
А другога не имаде
Срце моје блага.
Ох кад ветар силан дуне,
Кад се море ускомеша,
Када вода небу груне,
Па га с м... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%92%D0%B8%D0%BD | 141 | 1 |
19548 | Путник и тица | Путник и тица
Дивно гора листа,
Дивно сунце сија,
Дивно река чиста
Зраке му одбија.
А на реци ледној
Дивне липе стоје,
А на липи једној
Дивно тица поје.
Јоште путник туда
Ногом лаком оди,
Стазица кривуда,
Поред липе води:
„Ој тиче умилно,
Што на грани стојиш,
Окле тако силно
Срце мени својиш?
Да ли одозгоре
С неба амо ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 207 | 1 |
19552 | Ајдук | Ајдук
Kућа моја чарна гора,
А постеља камен ови,
Моја браћа све од скора,
Али сами соколови,
С њима с' винем с ове горе
Као муња на злотворе.
Страшно ли се злотвор сили,
Све крвави покри крили,
Љубе љуби, ђецу гази,
Часноме се крсту плази,
На кољу нам јече браћа —
Ал' му ајдук зајам враћа.
Заман силно Туре гледи
Да дос... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA | 255 | 1 |
19555 | Сретан пастир | Сретан пастир
Благо ми на виру
Сретноме пастиру,
Амо стазе воде,
Моме амо оде,
Па ту беле платно —
Остало им златно!
Како с' која макне,
У срце ме такне,
Како ме погледи,
У срце увреди,
Још се смеју на ме,
Да срце помаме.
Ето тако јуче
Дође једно луче,
Ао кад га зглену,
Срце ми се крену,
Ова, ова бела
Срце је однела.
(... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80 | 65 | 1 |
19553 | Путу крај | Путу крај
„Jа обиђо млоге доле,
Млоге реке, млога врела,
Горе, луке, стене голе,
Млоге дворе, млога села;
И опета нигде кута
Дено млађан да се станим,
Да с' немирна манем пута,
Свог живота дан преданим.
Дивни места виде доста,
Дивна беу, ал' не дуго,
Нигде дуго ја не оста,
Јер све тражи нешто друго.
Па тако се лево, де... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82%D1%83_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98 | 202 | 1 |
19554 | Враголије | Враголије
Момак иде враголан,
По гори се шири,
Леп је кâно лепи дан
Што кроз гору вири.
А са горе крај потока
Стазица се дала,
Једна мома милоока
Ту је рубље прала.
Ал' кад смотри враголана,
Повикала сека:
„Ој стазице, ој танана,
Донес' га менека!“
Викну мома, па ти брже
За жбун један зађе,
А момак се чисто трже
И чудо... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 221 | 1 |
19557 | Молитва (Бранко Радичевић) | Молитва
Mесец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори, вељи Боже,
Ко овако јоште може!
Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Тију реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том л... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 129 | 1 |
19560 | Нека сунца | Нека сунца
Jарко сунце седа,
Травка њега гледа
Оборена лица
А пуна сузица.
Ја ни лица кријем,
Нити суза лијем,
Већ с' ето осмевам,
И вако попевам:
Нека сунца, нека,
Мене драга чека,
Драга сунца два
Мени ће да дā.
(1844, 16. окт.) | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B0 | 43 | 1 |
19558 | Жеља (Бранко Радичевић) | Жеља
Kад сам лудо дете био
Жеља ми је била:
Кад би Боже уделио
Мени једна крила,
Кад би Бога дао око
Мене тако јасно
Да по свету нашироко
Све је видим ласно;
А да видим де највише
Грожђа свакојака,
Де смокава и сувише
Ти красни бресака.
Де најлепши лепирова
Има и тичића,
И јеленски још рогова
Шкољак' и пужића;
Да полет... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%B0_%28%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 108 | 1 |
19559 | Јадна драга | Јадна драга
Ветрић пири,
Липа мири
Кô и пре,
Врело жубори
По лисној гори
Кô и пре,
Ја сам млада
Овде сада
Кô и пре,
Сунце бега,
Ал' нема њега
Као пре,
Нема сунца миленог,
Нема мог.
Ој вечери, о слатко чекање,
О ви, ноћи, моји бели дани,
О ви, дани, а са два сунашца,
Де сте јако, де је злато моје?
Плачи, траво, запевај,... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0 | 96 | 1 |
19556 | Драги | Драги
Петли поју, ето зоре,
Збогом, драга, ја одлазим,
Туђе доле, туђе горе
Ваља мени да полазим,
Та за лето, за читаво
Одо, злато, остај здраво!
„О мани се туђа света,
Код куће је, веруј, боље,
Ман' се, драги, пута клета,
Ман' се зноја и невоље,
Ох кад сунце летно плане,
Оће јунак да сустане.“
Гором ладни ветри пире,
... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8 | 607 | 1 |
19564 | Клетва (Бранко Радичевић) | Клетва
Зелена је трава,
Мома на њој спава,
Вијар ветар пирну,
У сукњу јој дирну,
Сукњица се шири
А ножица вири,
Ао ноно бела,
Вода те однела
Па — мени донела!
(1845, март) | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 32 | 1 |
19562 | Слатка мисли! | Слатка мисли!
Mисли моја слађана
А о драгој мојој,
Кад на руци млађана
Лежаше на мојој,
Кад јој срце куцаше
Да пробије груди,
Кад јој усна муцаше:
„Та ево те туди!“
Кад ми оно весела
Око врата паде,
Кад сузица она врела
Низ лице јој тећи стаде,
Ох када се зарумене,
Кад полете оно к мене
Кâно зора белу дану
Једва дочека... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%21 | 80 | 1 |
19563 | Јади изненада | Јади изненада
Липа стоји насред двора,
Сунце сјаје одозгора,
А под липом једна дева
Везе млада па попева:
„Итро, итро, игло моја!
Драгог ето из тог боја
На коњицу огњаноме,
Биће скоро преда мноме,
Да је донде готова
Суђеница његова.“
Тако мома песму доче,
Сунце јарко пламтит поче
Да деклицу красну згледа,
А угледат лип... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | 231 | 1 |
19567 | Натписи (Бранко Радичевић) | Натписи
::::I
Aл' се .. ша туђа леба слади,
И прија му — да кљусета товна!
Али кљусе оће и да ради,
Ради, стење, а све лете .....!
::::II
Пре међ стоком беше брада
У самога јарца,
Али чуда — ево нађо
С брадом и магарца.
::::III
Миле ђипа, оће да утуче,
Мируј море, изешће те Вуче.
::::IV
Ал' ваљане ми имамо главе,
Штета... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8_%28%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 69 | 0.94 |
19570 | Јуриш, Србе! | Јуриш, Србе!
Kоња, Србе, па узјаши,
Лати пушку те потпраши,
А потргни сабљу голу:
Диже злотвор главу олу, —
Јуриш, Србе, јуриш, море,
На Маџаре, на злотворе!
Пружи руку, пруж' Хрвату,
Пружи, Србе, своме брату,
Па ајд' јуриш те напреда,
Што се сложној браћи не да? —
Јуриш, Србе, сеци ломи,
Па Маџару рог саломи!
И пре га... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%2C_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B5%21 | 195 | 1 |
19573 | (О красна ти певања сјајна висо) | (О красна ти певања сјајна висо)
Oкрасна ти певања сјајна висо,
Ка мени амо како сјајеш лепо,
Мене(к)а око младо није слепо,
Но везана ми стоји лака мисô;
Тебика стиже ока врли пламен,
А прекована мисô је о камен,
О камен сињи тужна, бедна, гладна,
А рана јој је земљичица ладна,
О, земља ладна нема никва сока
Да мисли ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9E_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%29 | 136 | 1 |
19561 | Ране | Ране
::::I
Mајка преде танку жицу,
А синчић пред њоме
Седи мали, држи тицу
Па се игра њоме.
„Гледај крило, мајко мила,
Гле шарени реп!
Како га је раширила!
О како је леп!“
Рече дете, па упусти,
Утече му тица лепа,
А мачка се за њом спусти
Па је за врат јадну шчепа.
„Јао мамо, удави је,
Однесе ми тицу, јао!
Не дај, мамо... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%B5 | 336 | 0.991 |
19380 | Закон о измјенама и допунама Изборног закона Републике Српске | У Изборном закону Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 34/02, 35/03, 24/04 и 19/05) у члану 4. став 2. мијења се и гласи:
„Да би остварио своје бирачко право, држављанин мора бити уписан у Централни бирачки списак.“
У члану 6. став 1. мијења се и гласи:
„Изабраном органу, односно члану органа на с... | [
"Измјене и допуне закона Републике Српске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5... | 3,352 | 1 |
19574 | Српско момче | Српско момче
Tи свиленоруно иди стадо,
Као пре те немам више радо,
Немам гласе танке вруле јасне,
Клепетуше немам радо гласне,
Нити врела лако жуборење,
Ни цветића миљано цватење,
Нити оћу с вуком бити боје —
Ово, брате млађи, нек је твоје.
Кроз облак прашни дино коњи вриште,
Пушчана зрна наоколо пиште,
Ди оштри мачи п... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B5 | 164 | 1 |
19571 | Девојка драгом | Девојка драгом
::::1.
„Право, брате, то се скочи,
То бијаше прави скок,
Док се такав опет скочи,
Оће проћи года ток.“
То је био, драги, твој —
Благо мени, да си мој!
::::2.
Ен' одунда бучи трка,
Сваки свога коња жури,
Који врана, који мрка,
Ал' пред свима један јури,
То је, драги, зека твој —
Благо мени, да си мој.
:::... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BC | 166 | 1 |
19575 | (Претпев из једног малог епоса) | (Претпев из једног малог епоса)
Неверни Вук је Србију издао,
На Косову је њезин соко пао,
И Србијанца јуначке су ноге
Сужанства ланце вукле годе млоге.
Душана доба бијаше прекрасно,
Сужањство сада њима преужасно,
Силна душе дирала је туга,
Ал' ниоткуде не виђа се дуга,
По ведром дану, по мрачивој ноћи
Цвијељеше они без... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%B5%D0%B2_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B0%29 | 97 | 1 |
19576 | (Убица у незнању) | (Убица у незнању)
„Jарко сунце ено седе,
Даље му се ве(ћ) не теде,
За горицу чарну паде,
А тако ћу и ја саде.
Ту на брегу тије реке,
Сред травице ове меке,
Падај, тело, па с' одмори,
Док зорица не зазори.“
Тако путник трудан рече,
Ал' како је пусто вече,
Како л' цвеће лепо мири,
Како л' ветрић тио пири,
Како л' река та... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D1%83%29 | 273 | 1 |
19572 | Сонети (Бранко Радичевић) | Сонети
::::I
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —
На тебе чека лепошарна кита,
Но знај још и То, да је истинита.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —
::::VI
Кад се пробуди, још је било рано,
У истоку се зора већ развила,
Из њенога руменога крила,
Још бели данак не беше огранô.
Преда мном лице зоре уми... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8_%28%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 242 | 0.983 |
19398 | Устав Књажества Сербије (1835) | УСТАВ КЊАЖЕСТВА СЕРБИЈЕ.издани заклетвом потврђен
О СРЕТЕНСКОЈ СКУПШТИНИ 1835 ГОД.У Крагујевцу.
Содержаније:
1 Глава прва. Достоинство и простор Сербије.
1) Сербија је нераздјелно, и у прављенију свом независимо Књажество по признанију Султана МАХМУДА Другога, и Императора НИКОЛАЈА Првога.
2) Сербија дјели се на разна ... | [
"Устави Србије",
"Књажевство Србија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%281835%29 | 4,971 | 1 |
19328 | Експозе мандатара за састав Владе Републике Србије Ивице Дачића | Поштовани народни посланици, поштовани председниче Народне скупштине, поштовани грађани Србије, претпостављам да сви очекују од мене као мандатара за састав нове Владе Републике Србије да мој експозе буде широк и набијен општим местима.
Време у којем живимо, намеће нам другачији приступ. Надам се да ћемо се сагласити у... | [
"Експозеи",
"Србија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%98%D0%B2%D0%B8... | 6,390 | 1 |
19577 | Моје сунце | Моје сунце
На небу ми једно сунце сјаје,
Дању сјаје, а ноћу залази,
Ти си, отац, моје друго сунце,
Које мени никад не залази.
Некада сам имô јоште једно,
Зрак је његов већ одавно седнô,
Мајци срце у груди не бије,
Тавна земља њу одавна крије,
Ти и братац, то је сада све
Штоно оста срцу мом од пре.
О, моје срце певањем ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5 | 109 | 1 |
19578 | (Дете и гуслар) | (Дете и гуслар)
Ђокина мајка по кући шушка,
Оће она да је све у реду,
А Ђока по земљи се ваљушка,
Не зна за овога света беду,
Он изнутра на вратôца гледа:
„Мати, мати, ево један деда!
Слеп је, мати, седе дуге браде,
Ал' у торби нешто он имаде.“
Ђока скаче, матери око врата,
Она с њиме одлази на врата.
Из торбе је утим ... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%B8_%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%80%29 | 183 | 1 |
19543 | Сањало/2 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::II
Не прође неколико дана а, школа б....ска забруја као кошница. Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови. Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији. У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејаких: међу њима Гргур и Да... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/2 | 2,014 | 1 |
19579 | Перивој | Перивој
На мом срцу песме дојим,
Цео дуги данак појим,
Труда мени није жао,
Перивој сам подигао,
Млоги цветови ту круже
Лепоту од једне руже —
Та си, мила, ти!
Јоште ноћу песма оде
Ведра неба дићи своде,
Звезде сам ја покупио,
С њима небо накитио,
Сјајне звезде наоколо,
Прем даници сјају тмоло —
Та си, мила, ти!
Цвати,... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98 | 91 | 1 |
19565 | ? | ?
Никад није вито твоје тело
Рука моја млада обавила,
Ни с' у твоју усницу упила
Моја усна икад, чедо бело!
Тио вече кô да те донело
Сред анђела са божија крила,
Ума с' дивно мени појавила,
Ума дивну вече те однело.
Сам остадо са сузнијем оком,
Сам ту самцит на свету широком,
Сам са ноћи тавном, ал' без санка.
О зоро м... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%3F | 1,881 | 1 |
19569 | Хајдуков гроб | Хајдуков гроб
Знаш ли оно на пољу Косову
Кад замагли па се закрвави,
Вук издаде, а Обилић паде,
И погибе наш честити Лазо —
Тад је Србин под Турчина пао,
Ма се вазда јадан отимао.
Гдје се оте то причати нећу,
Отео се, и сретно му било!
Али пуно још Србиња има
Штоно Турчин љуто притискао,
Под топузом кâ црви се вију,
Ни... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1 | 2,563 | 1 |
19545 | Сањало/3 | :::::::::::::::Сањало
:::::::::::::::::III
Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде. Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине. Већ много пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ... | [
"Сањало"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE/3 | 3,434 | 1 |
19581 | (Певам дању, певам ноћу) | (Певам дању, певам ноћу)
Певам дању, певам ноћу,
Певам, селе, што год оћу:
И што оћу, оно могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.
1847. | [
"Љубавна поезија",
"Бранко Радичевић",
"Српска љубавна поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BC_%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D1%83%2C_%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BC_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D1%83%29 | 54 | 1 |
19584 | Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском | Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском
Oј владико, Црној Гори главо,
Наша дико, наша веља славо!
Ево тебе једне књиге беле,
Чеда мила моје крвце вреле, —
Крвца врела, а чедо несташно,
На весеље свако је попашно,
А душа му и ноћу и дању
Сваку празну разбити лубању.
Ох, опрости, ако с права пута
Кадикада млађано зал... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D1%83%2C_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC | 87 | 1 |
19583 | (Писмо у стиховима) | (Писмо у стиховима)
Eво тебе пребелога стада,
Осамдесет има му комада,
Узми, побро, на сајам га гони,
Све распродај, ништа не поклони,
За овчицу сваку без разлике
Ишти до две пребеле цванцике,
А кад десет за белце растуриш,
Ваља једну у тор свој да сјуриш,
А за малту што се дегод плати,
Све ће тебе побратим да врати. —... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D1%83_%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0%29 | 98 | 0.989 |
19582 | (Нуто јада за момице) | (Нуто јада за момице)
Нуто јада за момице,
Нуто чудне мреже:
Око момка лубенице
Попустиле вреже.
Туда шеће једна бела;
Он из вреже вирну:
„Јао, врежо, дела, дела,
У срце ме дирну!“
Зачу цура, затрепета,
Ћаше утећ лепа,
Ал' је веће врежа клета
За ножицу шчепа.
„Пуштај, врежо“, цвили јатка,
„Пуштај, тешки јаде!“
— „Немој... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%9D%D1%83%D1%82%D0%BE_%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B5%29 | 96 | 1 |
19580 | Песма умрлом брату Стевану | Песма умрлом брату Стевану
Jедна нас је носила утроба,
Једна дојка дојила нас оба,
Једна игра веселила, брате,
Зашто није обојицу и једна
Заронила тавна рака ледна,
Зашто није, о мој мили брате?
Радо ја имам овај бели свет,
Врело, дољу, планину и цвет,
Радо даљне клепетуше јасне,
Радо сунце, месец, звезде јасне,
Радо и... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%BC_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83 | 1,334 | 1 |
19585 | Кајгана | Кајгана
„Mила мамо, слатка мамо,
Вазда добри бесмо,
Де кајгану начини нам,
Баш се зажелесмо!“
Тако деца лепо моле,
А слуша и маја,
Ложи ватру, спрема таву
И масла и јаја.
Али шкрипе кујни врата:
Ко ли и отвара?
Уђе неко: — „Добар вече!“ —
То је баба Мара.
Тек је деца опазише, —
Та само и гледај! —
Склепташе је: „Баба-М... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 388 | 1 |
19587 | (Укор) | (Укор)
Де си, душо, де си, рано,
Де си данче мио,
Де си, сунце огрејано,
Де си досад био?
Та синоћ се теби млада
Баш зацело нада!
Сунце зађе, паде тама,
Аја оста сама!
Ала љубиш, моје лане,
Ала грлиш славно!
Љуби, грли, док не сване —
Та већ неси давно!
Већ недеља дана прође
Како ми не дође!...
Јао злато, тако т' Бога,... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A3%D0%BA%D0%BE%D1%80%29 | 70 | 1 |
19589 | (Берачице) | (Берачице)
Живо вежу берачице младе,
Живо вежу млада винограда,
Живо вежу тананим шеваром;
Ал' им једна друга заостаје:
Косу реже, њом виноград веже.
Коси својој тио проговара:
„Косо моја, негда дико моја,
Докле драгог на свету бијаше!
Њега неста, моје дике с њиме —
Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!“
И већ среза и косу по... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5%29 | 112 | 1 |
19588 | Ој Мораво, што би без Србиња | Ој Мораво, што би без Србиња
Oј Мораво, што би без Србиња,
Што би Србињ без срца јуначка,
Што би јунак без деснице руке,
Што би рука без те сабље бритке,
Што би сабља без вешта ковача,
Што би ковач без тог тврдог гвожђа,
Што би гвожђе да г' у брду није,
Што би брдо да му горе није,
Што би гора да нема дрвета,
Што би др... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98_%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%2C_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%B1%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%9A%D0%B0 | 161 | 1 |
19586 | (Радост и жалост) | (Радост и жалост)
Деду, деду —
Да заведу
Лако коло
Наоколо.
Држ' се за пас, злато моје!
Ала сјаје око твоје,
Око твоје црно, мрко —
За тобоме, душо, црко.
Тако, тако држ' се, циго,
Зар јој не би ноне дигô,
Да растераш цигу-мигу,
Да растераш мало бригу?
Ао селе, бриго моја,
Дела покри недра своја,
Да се јунак не помамим... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%29 | 803 | 1 |
19594 | Болесникова тужба | Болесникова тужба
Jе л' то данак, кад му ведла неста?
Је л' то сунце, откад сијат преста?
Што л' потмоло тако у ме гледи,
Тако ладно, да ми с' срце леди?
Је л' то време што је посустало,
Што с' не миче, што л' се скотурало
Као змија на мојим прсима?
Ал' је ладно, ух ал' ми је зима!
Кад корачим, је л' ово земљица
Што л'... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0 | 84 | 1 |
19592 | (Ето нешто крај бела Будима) | (Ето нешто крај бела Будима)
Eто нешто крај бела Будима:
Кô шут јарац баш тако изгледа,
Ал' је чудо над свим чудесима.
Страшна брада у њега је спреда,
Повила се ко застава лака,
Под њу купи он свога honvèda.
Бесно л' јарац ногам' се бацака,
У нас очи он упр'ô своје,
Очи пламте као ватра кака.
И би пусти, а душе ми моје... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%95%D1%82%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0%29 | 173 | 0.977 |
19593 | (Де су наши дивни цари?) | (Де су наши дивни цари?)
Де су наши дивни цари?
— У гробу.
Де су крали господари?
— У гробу.
Де је наша госпоштина,
Она пуста царевина?
— У гробу.
А ти наши сиви тићи,
Југовићи, Обилићи —
Да ли и њи клета смрти
За навеки у гроб спрти?
— О не бој се, мили побре,
После лоше биће среће добре;
Српска пушка севка из грмења:... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%28%D0%94%D0%B5_%D1%81%D1%83_%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%3F%29 | 66 | 1 |
19595 | Успомене старог јунака | Успомене старог јунака
Прелепо стоје све ми њиве,
У воћњацима лепе шљиве,
На брду онде пасе стадо, —
Де не би на њ'га гледô радо?
На воле јоште дугороге,
На силу коња лаке ноге?
Гле, један лети амо с паше!
Ал' ко на њему оно јаше?
За копитама пра се диже,
Све амо, амо иде ближе.
Аха, о драги сине, ти си!
Одма се, мили,... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3_%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0 | 200 | 1 |
19598 | Њени јади | Њени јади
„Сини, зоро, бела,
Сини, слатка селе,
А ти, сунце, грани
Кô никад доселе!
Та данас ће, данас
Драго моје доћи,
Брже, драги, брже,
Дане ми у ноћи!“
И зорица сину,
И сунашце грану,
Она узе суде,
Оде низ пољану.
И већ ето стиже
На ту реку ледну;
Око јој се оте,
Уз матицу гледну.
„Боже, шта то плови,
И све амо бли... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8 | 98 | 1 |
19601 | Епископу Никифору | Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим
сваком громко говорим:
народности ми србинска,
ум и душа славјанска.
Добром христијанину г-д преосвећеном ужичком еп. Никифору
о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833. | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%83 | 42 | 1 |
19602 | „Ко је оно на високом брду“ | Ко је оно на високом брду –
попео се на крутој литици,
смјело сио на висину страшну
и весели са ње поглед бача
пут пучине мора кипућега,
гледи море ка се узљуљало,
ка валови за валовма трче,
стењу исти са ужасном хуком
по простору немирне равнине,
устрашени Еоловим бичем,
ломе своју силу непрестано
о окружне скале и бр... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%E2%80%9E%D0%9A%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D1%83%E2%80%9C | 151 | 1 |
19597 | Два камена | Два камена
Беле роде одлетеле,
Собом драго њој однеле,
Ох, далеко, предалеко!
Кад је пошô, драги рекô:
„Кад се врне бело јато,
Ето мене назад, злато!“
И назад се јато вије,
Ал' међ њима драгог није.
Пита мома бело јато:
„Куд се деде моје злато?“
Бело јато говорило:
„Твоје злато некад било?
Не надај се њему млада:
Друга... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | 325 | 1 |
19604 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII | Oх, како је сиво, тамно,
Кô да није данак сванô;
А небо је тако мутно.
Као око исплакано.
А ја гледам кроз ту таму,
Гледам, гледам на високо,
Гледам у то сетно небо,
У то сузно мутно око;
Гледам у тај сумор јадни,
У празнину ту голему,
У тај уздах, грдни, хладни,
Гледам у ту сету нему.
Па то ми је сада лепо,
Па то ми ј... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXII | 107 | 1 |
19605 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII | Ноћ је пала страшно мрачна
:После мутна дана;
Ја у мраку Смиљку држим,
:Она расплакана.
Покушавам да је тешим,
:Па јој зборим туде:
„Залуд плачеш, чедо моје
:Мртви се не буде.“
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 291 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXIII | 44 | 1 |
19606 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV | Mожда није то баш тако —
— Можда бејах где на путу,
Па се жељан врнух дома,
Своме гнезду, своме куту.
А преда ме ти изиђе,
Окићена са бисери,
Са бисери наше среће,
Са три сина и две кћери.
Ја вас спазих, па задрхта’, —
Хтедох питат’, ал’ се боја:
„Је л’ то Мирко? Је л’ то Сава?
Југ, Тијана, Смиљка моја?“
Сви сте здрави... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXIV | 174 | 1 |
19599 | Црмничани | Чету купи Лекић Хасан-бего
од крваве шехер-Подгорице,
малу чету четрдесет другах.
Ево пољем широкијем пође
и горе се Туре прифатило,
докле дође Суторман-планини.
Ту западе друму накрај пута,
па погледа зеленом планином,
ал’ то иду три четири друга.
Ондај Хасан дружби бесједио:
„Немој који жећи џевердана
приђе мога, бра... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 352 | 1 |
19566 | Пут | Пут
Прокте ми се једном путовати,
Бела света малко огледати,
Бела света, земаљски чудеса,
Па малчице прнутʼ у небеса.
Те ти онда започе мислити
Како ли ће понајбоље бити:
Кола немам, немам ни парипа,
А пешице рђаво се ђипа,
По равни ће бити доста лако,
И по брди ајде којекако,
Али како да се латим неба?
Ту ми барем још... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82 | 5,522 | 1 |
19611 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX | Oвај прамен косе плаве,
:То је коса моје мајке.
Овај прамен косе црне,
:То је коса мог бабајке.
Ово су ми кô два цвета
:Из детинства, из давнина;
Ова роса на том цвећу,
:То је суза њина сина.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 299 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXIX | 51 | 1 |
19609 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII | Tа, дабогме свака рана
Има своје биље,
— А мене је очарало
Моје — ново миље.
Хај, ала је дивна мома
Нашла верна друга!
Ох, ала се ми волимо,
Ја и моја туга.
Моја друга, моја туга,
Суза не пролива,
Моја туга, моја друга,
Тихо с’ осмехива.
Моје лане није смртно,
Да растанком прети,
Моја друга, моја туга
Не може умрети.
М... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXVII | 166 | 1 |
19603 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI | Пробудио с’ оркан љути,
:Ишчупао врту цвете;
Отуд даље — кô да риче:
:Тешко теби, јадни свете!
Подигô се у висину,
:Па облаке раздерао;
Стогодишњем храсту рече:
:„Ето видиш, сад си пао!“
Тражи море, па га нађе.
:Тресну, смрви беле броде;
Па уздахну урнебесно, —
:Насмеја се — даље оде.
Гром га прати, а он лети!
:Куда ле... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXI | 103 | 1 |
19607 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV | Сунце с’ рађа, зора блиста,
:Облачићи златом сјаје.
Да, — природа ј’ увек иста,
:Велика је, дивотна је.
Развијају с’, преливају с’
:Исте слике, исте боје;
Као кључем навијена
:Сва природа чини своје.
Исто небо тамо горе, —
:Истим миром цвет мирише, —
Иста земља испод мене,
:— Само један гробак више.
Исте горе, исти луз... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXV | 80 | 1 |
19613 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI | Oд муке се песме вију;
Рад лека се сузе лију,
Ал’ ко пита за те ноћи,
За авети њене црне,
Кад под клетвом њине моћи
Очи, срце, све претрне.
Нигде звезде, свуда тама,
— Па ни суза, ни песама.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 301 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXI | 51 | 1 |
19608 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI | Судбина се зове, — како л’?
Ова рука тако ледна,
:Рука хладна као змија,
:Рука злобна, — не знаш чија.
Лева страна наших груди,
То је њено игралиште;
:Има нокте кâ у тигра, —
:Срцима се нашим игра.
Кад полете сузе оку,
Она стисне, па им крати;
:На ''вечну'' те муку меће, —
:Да јој платиш ''тренут среће''.
*''Јован Јова... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXVI | 67 | 1 |
19610 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII | Благо оном, који уме
:Да без речи бол изрази,
Било складом гласовирним,
:Било вруле меки гласи;
Ил’ превлаком преко струне
:Уздисајне оне силе,
Ил’ трепетом харфе свете,
:Ил’ јецањем китре миле.
Тај је синак вишег духа,
:Коме речи дао није, —
Само звуке, само складе,
:Само чисте мелодије.
Музика је чиста суза,
:Коју но... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXVIII | 77 | 1 |
19614 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII | Иза горе сунце ниче,
Па на гробљу дрва злати;
Роса пала на цветиће,
Па их учи мирисати.
Више мене славуј птица
Тужне своје песме вије,
Кô да чита с мога лица,
Па ме пита како ми је?
Мени ј’, друже, нешто лако
Како ј’ данак огрануо;
Сневао сам да сам плакô,
Па ми ј’ терет одлануо.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXII | 69 | 1 |
19612 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX | Што је јава тако кивна,
:Да ти веру сву потреса!
Откуд санку сила дивна,
:Да отвори сва небеса?
Засијају зрачне стазе,
:Кâ да с’ у дуж звезде сјате,
Видиш своје како слазе,
:— Саме душе — ал’ познате.
Рај са земљом загрли се,
:И хладноћа са топлотом;
Оне међе растопе се
:Међу смрти и животом.
Чујеш вечност како бруји,
... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXX | 87 | 1 |
19616 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV | Смрти, смрти, црна смрти,
Ти си дошла по њу, — је ли?
Не пресеци, Бога ради,
Везу нашу! — А смрт вели:
„Ја разумем твоју стрепњу, —
Пресекла сам везу многу;
Ваша ј’ веза тако јака,
Пресећи је ја не могу.“
„Само ћу јој — то ми с’ може —
Друго име сада дати,
Досада се љубав звала,
— Отсад ће се тугом звати.“
*''Јован Јов... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXIV | 71 | 1 |
19618 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII | Промисли се, — нису ране
:Само теби дане;
На свету је много бола,
:Свуда на све стране.
Теци песмо, поточићу
:Порушена нада,
Изгуби се у пучини
:Општих, вечних јада!
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 347 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXVIII | 41 | 1 |
19615 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII | И опет ме к вама води
:Моја стара, верна мисô, —
— Што миришеш, песмо моја,
:Још те нисам ни написô.
Мирно куца срце моје,
:Кô у храму свете збиље.
— Што миришеш, песмо моја,
:Као тамјан босиље?
„Не мирише твоја песма,
:— То је мирис рајска цвећа,
То ј’ близина двеју душа,
:Којих-но се синак сећа.
Једно душа твојег оца... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXIII | 140 | 1 |
19617 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX | Нешто си рећи хтела
:Кад више ниси могла;
Уста ти беху нема,
:— Ал’ суза ти помогла.
Онда сам сузу збрисô,
:Сад је разумем тек,
Ти с’ чеду нашем, Смиљци,
:Видела кратак век.
А сјајак у тој сузи,
:И тај разумем сад, —
Твојој је српској души
:У деци био над.
И ти си рећи хтела:
:„Кад Смиљку отме ноћ — — —“
Разумем, ох, р... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXIX | 163 | 1 |
19416 | Закон о кривичном поступку Републике Српске/IV | ДИО ЧЕТВРТИ
ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ
1 XXIII ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ КАЗНЕНОГ НАЛОГА
(1) За кривично дјело за које је прописана казна затвора до пет година или новчана казна као главна казна, а за које је прикупио довољно доказа који пружају основ за тврдњу да је осумњичени учинио кривично дјело, тужилац може у оптужници затражит... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BA%D1%83_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5/IV | 6,636 | 0.999 |
19619 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII | Пале сузе, — не из ока
Већ из срца ојађена,
На увелу ружу пале, —
То је сада роса њена.
Ноћ је била. Зором рано
Зраци сунца засинуше;
Жарко сјају и певају:
„Овако се сузе суше!“
Друге ноћи: опет сузе
На остатку мртве руже;
Опет веле топли зраци:
Овако се сузе суше!“
Тако било цела лета,
Сузне капи сунце суши;
Лето прођ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXVII | 113 | 1 |
19381 | Закон о измјенама и допунама Кривичног закона Републике Српске (2010) | У Кривичном закону Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 49/03, 108/04, 37/06 и 70/06), послије члана 3. додаје се нови члан 3а. који гласи:
„Начело кривице
Члан 3а.
Нико не може бити кажњен, нити се према њему могу изрећи друге кривичнe санкције ако није крив за учињено кривично дјело.“
У називу д... | [
"Измјене и допуне закона Републике Српске ван снаге"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA... | 4,039 | 1 |
19568 | Гојко | Гојко
Гусле моје, овамоте мало,
Амо и ти, танано гудало,
Да превучем, да мало загудим,
Да ми срцу одлане у грудим',
Та пуно је и препуно среће,
Чудо дивно што не пукне веће.
Зоро бела, сунце огрејано,
Лисна горо, поље обасјано,
Цвеће мило, росо, бистро врело,
Па ти јоште, моје чедо бело —
Ко да гледне чарне очи твоје
П... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE | 5,797 | 1 |
19620 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI | Mесечина кад прелије боле,
:И кроз јаде дуне поноћ сива,
Замирише од горе до доле, —
:И обоје у једно се слива.
Размакну се простори бескрајни
:Растворе се времена таласи,
Тад задршћу васионе широм
:Тихих звона надземаљски гласи.
Васиона храмом се саздава, —
:Христос сиђе с иконе престолне,
Из путира, где су општи боли... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXVI | 130 | 1 |
19621 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV | Волео сам негда цвеће,
:— И сада ми јоште прија —
Ал’ сад волим нешто веће:
:Деца су ми најмилија.
У деци је света клица,
:Нова моћ се у њим’ крије,
Бољи свет би могô нићи,
:Кад би знали развити је.
Волим дечју чисту душу
:Посматрати, неговати;
Ако с’ после унакази, —
:То бар нећу дочекати.
*''Јован Јовановић Змај: Ода... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXV | 66 | 1 |
19622 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV | Kо је тужан, нек не тражи
:Туге нове.
Доста му је, доста му је, —
:Нек не чита песме ове.
Ко је срећан, нека грли
:Своје снове,
Нек не мути ведру душу, —
:Нек не чита песме ове.
Ко их чита, нека прашта
:Слаботану,
Кâ што прашта мутном небу,
:Плачном дану.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 341 , ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXIV | 62 | 1 |
19625 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV | Mного ли је загонетно
:У природи што се стиче.
Кад убију гују љуту
:— Још се дуго она миче.
То трзање само трпе,
:— Не разуму хладне стене.
Ал’ мени се то трзање
:Чини, да су — песме њене.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 306 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXV | 49 | 1 |
19626 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI | На студени срца мога,
:Кâ два зрака поврх леда,
Остала ми два соколка,
:Два пупољна братучеда.
„Не вара ли све на свету —
:Бранко ће ми мелем бити!
Не вара ли све на свету —
:Цветом ћу се поносити!
Не вара ли све на свету —“
:— Али вара кад је моје...
За недељу кратких дана
:Преминуше обадвоје.
*''Јован Јовановић Змај:... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXVI | 67 | 1 |
19627 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII | Mесечина као негда,
:Гле, још има живих птица!
Лахор ветар крили махну,
:Замириса љубичица.
Спојила се душа ноћи,
:Спојила се с душом дања,
Па шапнуше: Сузе точи,
:Ал’ се сећај радовања!
Коме зборе ови гласи?
:Ја помислим сам у себи;
Душа дања, душа ноћи
:Загрли ме: Теби, теби!
А ја што им рећи хтедох,
:То славујак пев... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXVII | 79 | 1 |
19630 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL | Свако јутро сунце суши
Бисер-росу са цветова,
Сунце зађе, ноћца дође,
А на цвећу роса нова.
Опет сунце росу брише,
А роса се нова слива;
Тако данас, тако сутра,
Тако дуго, дуго бива...
И сунце је малаксало, —
Роса с’ није уморила.
Онда сунце виде шта је:
Да то није роса била.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', к... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XL | 65 | 1 |
19629 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX | Вратисмо се спред олтара
:Са бурмама измењеним;
Рузмарин је мирисао
:На грудима њеним.
Киша пљушти, небо плаче,
:Па весеље мути. —
Онда нисам ни помишљô,
:На што ли то слути.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 311 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXIX | 42 | 1 |
19624 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII | Гроб је трулеж, — он не уме
:Брзо пепô стварат’ —
Ту смо близу, кад ће мртве
:Живи огањ згарат’.
Ако тада будем имô
:Живих пријатеља,
Сетиће се мојих тијо
:Прошаптаних жеља.
Ломачу ће разбуктати
:Да гори поштено,
Сагореће тело моје,
:Сагорет’ и њено.
Са топлотом у вис лети,
:Што се не пепели,
Што остане, жара прима
:Ви... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXII | 104 | 1 |
19623 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII | Oкер, кармин, ултрамарин,
:То су само бледе шаре,
Да су сузе разне боје,
:Ја бих от’шô у сликаре.
Моловô бих слике ведре,
:Све што оку вашем прија;
Месечина како ј’ мека, —
:Како звезда јато сија.
Како лепо зора руди; —
:Како с’ дивно сунце рађа; —
А на мора мирних груди
:Како сретно плови лађа.
Како у вис шева лета; —... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_LXIII | 103 | 1 |
19628 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII | Oд детињства, од једва-сећања,
:У времену невина голубља,
Имао сам, уз које приања’, —
:Тад не знадох колико их љубља’.
У младости, у прозорју снова,
:У то бујно чиловања доба,
Имао сам од срца другова,
:И од срца — и до њина гроба.
У зрелости на оствару жеља
:Кад се стаза бољој срећи прти,
Имао сам добрих пријатеља,
:... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XXXVIII | 140 | 1 |
19632 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII | Сваку нашу срећу
:Страшна авет вија;
Испод сваког цвета
:Скривена је змија.
Сваком часку миља
:Нека клетва прети;
Свака радост наша
:Љуто нам се свети.
Ох, блажени дани,
:Кад се заносимо,
Змије, клетве и авети
:Јоште не видимо!
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 315 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XLII | 51 | 1 |
19635 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV | Kад сам на свет овај пао,
На свет овај магловити,
Кажу да сам много плакô,
— Не сећам се, може бити.
Кад се магла ведрит’ поче,
Па ми зорин зрак засвити,
Кажу да сам много певô,
— Не сећам се, може бити.
Ал’ кад стиснем болно чело,
Кô кроз сан се сећам свега, —
Да сам увек тајно зебô
Од проклетства данашњега.
*''Јован ... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XLV | 72 | 1 |
19634 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV | Mоје небо, јер је мутно;
Моје сунце, — јер је село;
Моје цвеће, где год које, —
Јер је тако невесело.
Моји врти, моја поља, —
Јер је тако сузна трава;
Моје звезде, — јер се крију;
Моје доба, јер свет спава.
Моје стазе, — јер су пусте, —
Кад су моје, идем њима;
Моја гора, — јер се сада
Нико о њу не отима.
Гора стрепи на... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XLIV | 88 | 1 |
19638 | ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII | „Разумеш ли шта је свет?“
Питô ме негда cpeћe лет.
„Разумеш ли га сад?“
Пита ме горки јад.
— Тад рећи нисам хтео;
Сад рећи — не бих смео.
*''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 321 , Матица српска, Нови Сад. | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D0%A3%D0%9B%D0%98%D0%8B%D0%98_%D0%A3%D0%92%D0%95%D0%9E%D0%A6%D0%98_XLVIII | 40 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.