id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
18325 | Чеврљино злочинство | ;Симо Матавуљ
Чеврљино злочинство
Има ли мора, видина, вјештица, вједогоња, здухача, гвоздензуба и осталијех утвара?
У нашем мјесту - у Рибнику, насред приморја далматинског - мало ко сумња да нема света тога. А у Рибнику живе до четири тисуће крштенијех глава, те вјеровање толика народа није, ваљда, ситница.
Па има и ... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%B2%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 4,498 | 1 |
18333 | Који звезде прстом врти | Који звезде прстом врти
Запјево би велегласно и к неситној души,
Да ме св’јети, да ме в’јеци, да ме глухост внуши!
Летио би на молније небопарном крилу,
Возвјештаја преизбитну твари творца силу.
Казао би незабвено и св’јету и в’јеку,
Еј, вјечна је то истина, да ми свуда реку!
Да се попнем на висоту вавилонског столпа,
... | [
"Павле Соларић",
"Поезија Павла Соларића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BC_%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8 | 661 | 1 |
18316 | Распис | Један дан око Петровадне, а баш у сам први сумрачак, почеше зврктати насипом белошевачким мале, прљаве таљиге неког Симице Шушкала из Меонице. Прозвали су га Симица, што је био мален и хитар као петлић; Шушкало су га прозвали што је шушкао кад говори. Његове таљиге и мршаво, мрко кљусе, сви су дизали на подсмех - иако ... | [
"Милован Глишић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81 | 5,030 | 0.999 |
18334 | Ко што воли нека пјева | Ко што воли нека пјева
Ко што воли нека пјева и гласе пребира
На ц’јевници седмозвучној, ил’ у свирјел свира.
Није сваком једна жеља, нити игра ума:
Шта би било да друг другу у свем равно дума?
Нит’ би мого искуснога поучити мудри,
Или да су сви невјеже, ту би ишло: удри!
Свуд би сами свеци жили, или љути зв’јери,
Разн... | [
"Поезија Павла Соларића",
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE_%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0 | 411 | 1 |
18335 | Сва вселена љубвом дише | Сва вселена љубвом дише
Возри оком, виспр к небу, горе се све љуби,
Понри к аду, преисподни ад се мило снуби.
Цв’јет се шали на ливади, птица птицу блажи,
По дну вода риба свога драгољуба тражи.
Р’јека р’јеку к себи мами, у пучину вуче,
Поље зове у планину, одзив рони кључе.
И долина сообштава други своје сласти,
Чрево... | [
"Поезија Павла Соларића",
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%B4%D0%B8%D1%88%D0%B5 | 231 | 1 |
18332 | Мали Радојица (Његош) | Мушки плачу тридесет хајдуках
у тавницу паше од Травника;
цмиле јако три неђеље данах,
доклена се паши дојадило,
те тавници на капију пође,
упитује тридесет хајдуках:
„Која вам је од Бога невоља
те плачете у тавници студној?
Али су вас књиге допануле
од дворовах и од љубовацах
да су вама куле погорјеле
и ваше се љубе п... | [
"Петар II Петровић Његош"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%29 | 1,300 | 1 |
18240 | Osman/3. pjevanje | Mraznoj zimi dođe svrha
s primaljetna jur dohoda;
snijeg s planinskih kopneć vrha,
što uze goram, rijekam poda.
Na glas tihi od vjetrica
biješe ranit zora obikla
s vijencom koji svî ružica
u rajskijeh poljijeh nikla;
kad sunčana zraka plaha
po nebu se pruži vedru,
a poklisar carski uzjaha
zlatnom sabljom reseć bedru.
S... | [
"Osman"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Osman/3._pjevanje | 1,587 | 0 |
18310 | Рога | Е, људи, то је баш да бог сачува! Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. - Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио. Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда. Толико... | [
"Милован Глишић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B3%D0%B0 | 6,405 | 0.999 |
18336 | Љубов | Љубов
Тужи, срце јадно моје, за те је тек туга:
Све се грли с милим својим, а ти не имаш друга!
Риданија теби токмо нек’ буду по ћуди,
И најслађе сјетовати б’једној твојеј груди.
Сви гобзују у радости, ти жертва печали,
У сладости за те горест и вражда у шали.
Горуј о свем, колико је чувство твоје јако,
И све, што те о... | [
"Павле Соларић",
"Поезија Павла Соларића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2 | 1,220 | 1 |
18312 | Свирач (Глишић) | На други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке. Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за сопром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе.
На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што, удараше у б... | [
"Милован Глишић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87_%28%D0%93%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 6,736 | 0.999 |
18338 | Пјесна на гозби | Пјесна на гозби
Дан се клони, друзи, време настоји,
Да се поје о чем’ гостом пристоји!
Пристоји се о свем томе, што весеље даје,
Дајте сличне зато гласе, да нам слађе траје.
***
Се что добро, друзи, или что красно,
Нежел’ жити браћи вкупје и часно!
Јести, пити, шалити се, бити добре воље,
То су нашег здје блаженства с’... | [
"Поезија Павла Соларића",
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D0%B7%D0%B1%D0%B8 | 352 | 1 |
18339 | Черна земља влаге пије | Черна земља влаге пије
Черна земља влаге пије и древа напаја,
Море пије дожд и росу и реке сви краја,
Сунце море, а сунчане мјесец пије зраке,
Зашто, браћо, и ја лозне да не ц’једим злаке? | [
"Павле Соларић",
"Поезија Павла Соларића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 37 | 1 |
18340 | Моја самвика | Моја самвика
Ја сам хтјео Југовиће, хтјео пјети Јанка,
Славу сербски обновити с’ старине јунака.
Али струне, кад се машим до моје самвике,
Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
Ја пристројим нове струне, согласим самвику:
Начнем Марка Краљевића, храброг в’јека дику,
Душанову величати станем силу рубов,
Но самвика воз... | [
"Павле Соларић",
"Поезија Павла Соларића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | 69 | 1 |
18321 | Ветар | Био је ред на њега, на Јанка. Он је овако причао.
Кад сам се вратио "озго" у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине. Живели смо лепо и задовољно! Особито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео "из Париза как'у Швабицу", па да "не уме с њоме ни говорити... | [
"Лаза Лазаревић",
"Приповетке"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80 | 8,763 | 1 |
18342 | Преизредна неба кћери | Преизредна неба кћери
Преизредна неба кћери, кћери трех богиња,
Амарила, достојна бит у числу богиња!
Р’јетка жено жељи нашој у нињешне дане,
Побједа ти, благодати све носиш собране!
Луцина је о рождеству настојала твоме,
Здравје теби присудила всеподобно своме.
Т’јело, која у острову Идалији влада,
Дала ти је од утроб... | [
"Поезија Павла Соларића",
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%B0_%D0%BA%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%B8 | 174 | 1 |
18341 | Нек’ се Пиндар по стрмоме виси Еликону | Нек’ се Пиндар по стрмоме виси Еликону
Нек’ се Пиндар по стрмоме виси Еликону,
Вергилиј музе снуби по Темпеа лону,
С Ипокрене нека пије Овидиј струје,
Нек’ воздуси од Пегаза с Орацијем зује;
Нек’ се рву досјетљиви с Фамом пјеснословци,
Јуродиви нек’ се муче за стих стихотворци.
Ја, кад шећем по холмови рујнолозни гора,... | [
"Поезија Павла Соларића",
"Павле Соларић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA%E2%80%99_%D1%81%D0%B5_%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%BF%D0%BE_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8_%D0%95%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%83 | 115 | 1 |
18328 | Све је у крви | ;Симо Матавуљ
Све је у крви
Старији нараштај на Ријеци још се спомиње једнога крупног католичког протопопа, који, свакога дана послије подне, непоузданијем корацима иђаше од своје куће ка саборној цркви.
Странац који би издаљега видио тога попа могаше посумњати да он посрће од старости, али ако би видио изблиза попове ... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5_%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8 | 6,071 | 0.997 |
18343 | Прољеће и љубов | Прољеће и љубов
Све се креће и понавља, све се опет дружи,
Све љубови даре носи, љубови све служи.
Гле, весна је мила дошла, ружа се развија,
Море л’јепо приутихло, волне не узбија;
Патка плије, ласта пјева около прозора,
И пришелци ждралови се вију изнад гора;
Како сунце све подгр’јева с бистријими зраци,
Чезну магле ... | [
"Павле Соларић",
"Поезија Павла Соларића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D0%B8_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2 | 215 | 1 |
18344 | Сан (Павле Соларић) | Сан
Јест у нами нека сила, ово није всује,
Тајна сила које су нам непостижне струје.
Глава престол, а све т’јело њезина држава,
Ако уди и позаспе, она нам не спава.
Всегда будна, дјеиствује у ноћи и дану,
Обилази невидимо коју оће страну.
Састаје се ко је с киме, кад сном плот ужива,
Да откуда бити може, што се ноћу сн... | [
"Павле Соларић",
"Поезија Павла Соларића"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%28%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B%29 | 301 | 1 |
18346 | Носталгија (Душан Срезојевић) | Носталгија
У зимско јутро маленога града
Вуку се мутне силуете људи.
Оловни оклоп непојамних јада.
Тишти ум грозно и да се излуди.
Пред перспективом невољнога пута,
Личећи каквој чудовишној буби
К'о у бунилу силуета лута
За мишљу које смисао се губи.
И кад на мутном новембарском своду,
Као магијом, указа се сунце
И буд... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 93 | 0.989 |
18233 | Osman/2. pjevanje | O mladosti tašta i plaha
koja srneš s nerazbora
bez bojazni i bez straha
gdi poguba tva se otvora,
smiona si i slobodna,
zašto ne imaš misli u sebi;
trudna dila tim su ugodna
i najteža laka tebi.
U ponosnoj tvôj pohlepi
sinje more mlaca utopi
komu vosak perje oblijepi,
a sunčani zrak rastopi.
Tebe uza se i oni ima
ki s... | [
"Osman"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Osman/2._pjevanje | 2,383 | 0 |
18349 | Покој (Душан Срезојевић) | Покој
Покој тих и свечан. Крепко поља хује
Док уздаси траве уморна ме хладе.
Стишале се жеље помамне олује;
Дух се моћно диже с ореолом наде.
Докле бледе мисли и издишу чула,
Слушам страшни шапат туна млада биља;
У уху мом свира још чаробна фрула
Поново нађене мелодије миља.
Дао бих све плодне дане свог живота,
Све усп... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98_%28%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 165 | 0.994 |
18318 | После деведесет година | Још онда кад су Зарожани затурали вилама орахе на таван; кад су појили врбу и сејали со; кад су ишли четомице у планину те секли чачкалице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јарину, уносили прегрштима видело у кућу, и тако даље... била је у неког Живана Душмана, кмета у Овчини, зачудо лепа кћи. Неки је... | [
"Милован Глишић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 9,319 | 0.999 |
18345 | Пролетерова песма | Пролетерова песма
Провиђење је хтело да ме роди
Патница једна жуљевитих руку,
Давши ми исти удес, да ме води
Стазама оним где се бедни вуку.
Али, гле чело ово вечно ведро!
Тај није бедан који против зала
Паше о своје поносито бедро
Мач племенити својих идеала!
Ја немам ничег. Свих добара лишен,
Ја ти не завидим, о бога... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | 398 | 1 |
18348 | Сенке (Душан Срезојевић) | Сенке
Мирно бих да спавам докле поља хује
И таласи траве уморна ме хладе;
Успаване слатко к'о после олује,
Већ спавају жудње с миром нове наде.
Докле бледе мисли издишу из чула,
Осећам шум страсни сочна млада биља;
У уху мом свира још чаробна фрула
Поново нађене мелодије миља.
Прелазе лагано небом неке сени;
Свежа киша... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5_%28%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 111 | 0.991 |
18347 | Пролећни ритми | Пролећни ритми
У вази ружа љупко се отвара
И дише дахом мирисним и влажним,
Док мајска киша белим пљуском шара
Пролећни пејзаж, млазевима снажним.
Кроз жиле струји крв к'о мелем блага
И опија се дух к'о цвет у води: —
Ти опет блудиш, чежњо моја драга,
Кроз зелени пејзаж који тако годи.
Осећа слатке жудње без имена.
— О... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8 | 148 | 1 |
18351 | Љубавни мотив | Љубавни мотив
Невина виновнице мојих рана,
Ја ти опраштам све зло својих јада!
Као крин гладне челе, ти си дана
Да плениш срца чежњива и млада.
Ја ти опраштам агонијс које
Трпим из срца чупајући стрелу;
Све патње, које пију снаге моје,
И сокове у души и у телу.
Ал' чуј ми молбу, моја бледа вило!
У сутон плави, када тво... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2 | 144 | 1 |
18350 | У сјају | У сјају
Са новембарског свода, к'о из бајке
Сјајног, ледину плави мана сунца,
Миришљава к'о душа добре мајке.
И, расплакано, пада лист с врхунца.
Небески неки мелем обавија,
С дивном мекотом, ране мојих јада.
На дну, под сјајним кишама, избија
Пупољак један зрачан као Нада.
Сећања, снови, све у мени спава,
У тешкој мре... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83 | 134 | 0.992 |
18331 | У туђинству | ;Симо Матавуљ
У туђинству
Једне веома студене вечери, четири "медига" Приморца у Бечу, отиду из крчме у кавану и посједају око "свога" стола. Остала мјеста око њих, гдје се обично скупљаху њихови земљаци, бијаху празна. Ђаци узму по једне новине и наклоне се нада њих, докле Швабо донесе "шљивову јуху".
Двојица бијаху м... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D1%82%D1%83%D1%92%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83 | 6,802 | 0.999 |
18311 | Глава шећера | Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове - хита кући, далеко му је... Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: "Стани, брале! Хеј, брале, стани!" и маше на њ руком да стане. Окрете се Радан и устави волове. Приђе му господин омален, буљав... | [
"Милован Глишић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D1%88%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 11,080 | 1 |
18352 | У пролазу | У пролазу
Ћуд Случаја нам укрстила путе
За тренут. Само неколико речи
Измењасмо ми — речи прве, круте,
С чекањем да се коб међ нас испречи.
Али у нашим срцима, где још не
Цветаше љубав, сијаше се једно
Предосећање; док падаху трошне
Ограде срца, топло, тихо, чедно.
... Данас, међ нама бедем предрасуда.
Поштујмо их! (Је... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D1%83 | 131 | 0.992 |
18322 | Вертер | Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању. У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма. И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота - до смрти или до повратка из бање - утуч... | [
"Лаза Лазаревић",
"Приповетке"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80 | 14,017 | 0.999 |
18229 | Suze sina razmetnoga/Plač treći: SKRUŠENJE | = SKRUŠENJE =''"Pater, peccavi, jam non sum dignus" Luc. 15.''
0.1 1.
:Da ozeleni i procvjeta
:Prut osušen; da šibika
:U zmiju se pruži opeta.
:I privrati sva kolika;
:I da Lotu starom žena
:Stup se učini od kamena:
0.2 2.
:Od višnje su vlasti s gori
:Djela čudna i zamijerna;
:Nu od ništa ko se stvori
:S primogućstva n... | [
"Suze sina razmetnoga"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Suze_sina_razmetnoga/Pla%C4%8D_tre%C4%87i%3A_SKRU%C5%A0ENJE | 2,941 | 0 |
18330 | Сврзимантија | ;Симо Матавуљ
Сврзимантија
Ево, што је причао наш доктор Сврзимантија:
I
... Године 186* бијах свршио трећи разред богословије у Задру. До Шибеника доплових са мноштвом својих другова, па се с вечера сакрих у једној крчми, а кад је сутрадан писак на лађи оглашивао полазак, ја сам се на прозору слатко смијао, помишљајућ... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 11,130 | 0.998 |
18353 | Жудња | Жудња
Дај ми, девојко, модре усне своје,
Да жваћем саће слађе но од меда!
Као одојче, нек ме доје, доје...
Нек ми проструји сласт, са језом леда!
Дај ми, девојко, очи своје црне!
Ох! дај да гутам њина топла врела!
Нек ноћ безумља мој разум огрне,
С орканским шумом узбурканих јела!
Дај ми, девојко, своје ломно тело —
Ох... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D1%83%D0%B4%D1%9A%D0%B0 | 174 | 0.994 |
18326 | Пошљедњи витезови | ;Симо Матавуљ
Пошљедњи витезови
I
У срцу града Х налази се Улица светога Фране, гдје су нанизани властеоски опустјели дворови, међу којима је најзнатнији онај племенитијех М–вића. Тај двор је крпеж од неједнаких грађевина, зиданијех у различита времена.
Гледаоцу с улице пред очима је, у тамној зидини, над високим врати... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | 12,108 | 0.999 |
18323 | Швабица | Швабица
ма врзла по памети и после овог рукописа. Још је чудније што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис понуди ми у откуп албум Помпеја. Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досетци о мољцима и лави.
I Писмо
... женско друштво пријатно ...
Њена мајка, брат јој... | [
"Приповетке",
"Лаза Лазаревић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 13,737 | 0.988 |
18354 | Врбица | Врбица
Мали Микица, грозничаво нестрпљив, непрестано истрчава у двориште да после неколико тренутака упадне као ђуле у собу, где је његова мајка журно навлачила своју хаљину, спремајући се за излазак у варош. Пространо двориште одјекује од његових радосних узвика и обавештавања суседима, засипано кишом мелодичних звуко... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 1,699 | 0.999 |
18355 | Глад | Глад
Зауставио се несвесно, без идеје, као што се заустави шеталица на часовнику.
Глава му је прштала под страшним притисцима; у слепочњама је осећао болно штрецање. Наслонивши се на троструки регулатор, на ивици тротоара, он је гледао пред собом, у сутон позлаћен овде-онде електричном светлошћу, кроз један зажарени ве... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B4 | 1,439 | 1 |
18356 | Цвеће љубави | Цвеће љубави
Кад сам те први пут, од стрепње бледу,
Клонулу, дивну, пољубио, ти си
Замирисала сва, к'о цвет, у седу
Ноћ, с росе која о круници виси.
И кад год ми се твоја усна пружа,
Као под сунцем мог љубавног жара,
Процветаваш ми као каква ружа,
И мирис твоје душе ме очара.
Ох! залуд жваћем ово слатко цвеће,
Кад се з... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | 89 | 0.988 |
18358 | Младо пролеће | Младо пролеће
На грани пева славуј, и тихо се развлачи
По лицу сањалачки осмејак, с пуно дражи
Млак ветар који, као из Едена да зрачи,
Освештава ми снове, запаја ме и снажи,
И немам праве реч за полет духовних нада
Када са малог хума, мекану кô кадива,
Погледам младу траву и душу тихо свлада
Блажени умор, што се чезне ... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5 | 73 | 0.986 |
18357 | Сањарија | Сањарија
Сањам о једној узвишеној жени
Коју не видех још никад, а које
Визија плави сетом срце моје.
Гледам је. Бледој предвечерњој пени
Слична је њена ваздушаста грађа.
Око јој плаво болесно од чежње;
Поглед пун тужне непостижне тежње.
Њен осмeх једно сетно сунце рађа.
Загњурена у очи њене плаве,
Тужна, с бескрајно ча... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 125 | 0.992 |
18359 | Унутрашњи дијалог | Унутрашњи дијалог
Када од мојих безбројних ја оно
Вечите сумње злурадо упита,
Мучећи душу к'о погребно звоно:
— Ти, чиј' дух поврх провалија скита,
Реци шта тражиш с вечним смешним жаром
На земљи, куд си случајношћу бачен?
Мислиш ли да ћеш, постав господаром
Слања и Сила (варке!), живот тлачен
Препородити, учинив да те... | [
"Душан Срезојевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3 | 357 | 0.997 |
18374 | Кишовите ноћи | ;Симо Матавуљ
Кишовите ноћи
Пошљедњег дана католичке године, киша је пљуштила цијелог дана, па и кад кроз тијесне и пусте улице градске жмирнуше запаљени фењери. Са олука високих старинских кућа падаху слапови на калдрму. На све стране вода је шуштила, тутњила, ревала.
У крчми Код три звијезде, при дну дугачког стола, ... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8 | 1,113 | 1 |
18373 | Мрвица филозофије | ;Симо Матавуљ
Мрвица филозофије
Прије њеколико година отидох на зимовник у приморски град X. Првога јутра, у главној кафани, затекох тројицу Биограђана, с којима се познавах, те им се придружих. И они бјеху дошли прије десетак дана да проведу зиму у томе здравом и јевтином мјесту, које се још одликује старинском култур... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 1,896 | 0.998 |
18375 | Ркаћки патријарх | ;Симо Матавуљ
Ркаћки патријарх
У приморском граду Травњу, у суботу, 17 марта, године 1854, стари травањски трговац Марко Пламуша - надимком патријарх, у свом дућану дознаде да се Француска и Инглеска придружише Турској против Русије, и паде у несвијест. Управо, задуго је било питање је ли Патријарх најприје дознао за т... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BA%D0%B0%D1%9B%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85 | 1,921 | 1 |
18370 | Поварета | ;Симо Матавуљ
Поварета
(СА ДАЛМАТИНСКОГ ОСТРВА)
Између града и острва стакли се море у одбљеску жарког сунца на западу. Ка острву мили чамац, у којем су двојица: један весла, други сједи на крми. Иако је тек почетак априла, сунце силно пече, те су скренули главе ка далеким брдима, од којих су њека још покривена снијего... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0 | 2,448 | 1 |
18367 | Бошков пост | ;Симо Матавуљ
Бошков пост
Сваке године, на крају ускршњега поста, Бошко Кривошић изгледао је као аветиња, једва је вукао ноге. То је бивало стога, што се Бошко строго по типику владао за све вријеме "душеполезне четирдесјатнице". Већ по томе, Бошко је био бијела врана, али праву и потпуну настраност његову чинило је то... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82 | 2,621 | 1 |
18365 | Водене силе | ;Симо Матавуљ
Водене силе
(ИЗ ПРИМОРЈА СЈЕВЕРНЕ ДАЛМАЦИЈЕ)
Зимњег вечера, послије осам часова вожње на колима по јаку вјетру, стигох у приморски град X, у коме сам прије тога био још једном у дјетињству. Ноћих у гостионици и устадох рано да обиђем град. Небо освану ведро, вјетар бјеше утолио. Обиђох мјесто за непун час... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5 | 2,730 | 1 |
18364 | Ускрс Пилипа Врлете | ;Симо Матавуљ
Ускрс Пилипа Врлете
У даљини дјетињских успомена, често ми се привађа и твоје обличје, стрико Пилипе! Проговара ми твоја космата глава, гледају ме твоје грахорасте очи, смију се твоја уста, над којима трепере хајдучке ти брчине. Раст твој осредњи бјеше сушта снага и хитрина! Памтим те у сукненим беневрека... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81_%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%92%D1%80%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5 | 2,779 | 1 |
18363 | Људи и прилике у Гулину | ;Симо Матавуљ
Људи и прилике у Гулину
Протекло је шест година откад су народњаци на управи гулинске опћине, откад су у свом програму обећали да ће срушити стару кланицу, а саградити нову. За то вријеме народњаци су увели у обичај тробојке, кокарде, сијела, бесједе и игранке у читаоници. Набавили су штампарију и издавал... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%B8_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D1%83_%D0%93%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%83 | 3,014 | 0.999 |
18371 | Нашљедство | ;Симо Матавуљ
Нашљедство
Бјеше у Ребенику судија њеки Фортис, човјек напрасит и настран. Једног јутра, примивши пошту и прочитавши њеко писмо, узвикну: "О, корпо де дио!" па одмах зазвони, нашто уђе пандур, њеки старогоња, кратка врата, црвен, преугојен. Судија започе:
- Роко, ти познајеш све Беркасе?
- Познајем све!
-... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 3,250 | 1 |
18361 | Снага без очију | За вријеме Херцеговачког устанка (1875) Васо Горчиновић, кожарски трговац у Дубровнику, могао је имати око педесет година. Васо је био родом из Херцеговине, из требињског кадилука, па као дијете побјегао је од сиромаштине у Град, гдје је најприје послуживао њекога земљака, кожарског трговца, па му постао шегрт, па с вр... | [
"Симо Матавуљ",
"Приповетке"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%98%D1%83 | 3,479 | 1 |
18366 | Јако и Иванка | ;Симо Матавуљ
Јако и Иванка
Ево ме у завичају, послије много година, а усред зиме!
Сваког јутра сједим у кафани Код галеба, гдје ми је пред очима цијело пристаниште, гдје врви свијет по обали. Дуго посматрам вјечно море и пропадљиве моје земљаке.
У кафани је господар и слуга Јако Боркић, живи љетопис нашега староставно... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%B8_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | 3,677 | 1 |
18369 | Амин | ;Симо Матавуљ
Амин
(Из планинске Далмације)
На обронку планине Велебита, на граници лучкој и далматинској, пукла је долина, коју пресијеца ријека а паше шума. На крају долине издигла се старинска, двобојна и четвртаста зграда, са црквом на крају, манастир св. Богородице, по причању, из времена Немањића. За манастиром, ... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD | 3,254 | 1 |
18377 | Гоба Мара | ;Симо Матавуљ
Гоба Мара
Уочи Божића, нас пет самаца бјесмо на вечери у једној пријатељској кући. Послије јела, у облаку дима, заподјену се разговор о великом хришћанском празнику, о обичајима који тада владају, итд. Њеки ће додати:
- У божићне обичаје већ и у нас спадају и божићне приче, које просто кипте, не само по к... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 1,959 | 1 |
18360 | Богородица Тројеручица | ;Симо Матавуљ
Богородица Тројеручица
Маргарита, Јелена и Славко остадоше на крову док је лађа пловила преко затона. Све троје ћутке гледаху како се одмиче градић Ребеник, одакле бјеху родом. Прва проговори стара Маргарита.
- Боже мој, да нам је ко јуче у ово доба рекао да ћемо сад бити на мору! Да нам је ко рекао да ће... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 5,929 | 1 |
18254 | Закон о кривичном поступку Републике Српске/I | ДИО ПРВИ
1 I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1.1 1. Основна начела
Овим законом утврђују се правила кривичног поступка по којима су дужни да поступају судови, тужилац и други учесници у кривичном поступку предвиђени овим законом, када поступају у кривичним стварима.
(1) Правила утврђена овим законом треба да обезбиједе да нико невин н... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BA%D1%83_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5/I | 23,569 | 0.999 |
18382 | Сан Мехе Фењерџије | :Сан Мехе Фењерџије
Запросио Мехо Фењерџија Фатку Хасагину и дјевојка ће му сјутра у кућу. Развеселио се Мехо, као тица у прољеће! Чини му се, да је до неба узрастао, увукао обје руке у џенет и отуда украо најљепшу хурију. Од весеља не зна шта да ради! Час трчи на једну, час на другу страну, врти се као вретено, поигра... | [
"Светозар Ћоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 850 | 1 |
18384 | Пролећна љубавна песма - Гијом IX Аквитански | Кад видим како буја цвеће
кад цвате грмље и дрвеће
врела све чишћа, реке веће
а ветар плах
схватам што свако нове среће
осети мах.
Од Амора се срце скрива
јер он ме ретко кад дарива
све строжи он за мене бива
иако знах
да пресрећан је ког облива
његов благ дах.
Са мном је увек тако било
не добих што ми беше мило
стог с... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_-_%D0%93%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC_IX_%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 | 190 | 1 |
18329 | Преображења | ;Симо Матавуљ
Преображења
Гдје ми се отац родио, како је младост провео, зашто се настанио на Тромеђи - о свему томе; ништа право , не знам, Причали су ми доста о њему, а ја ћу споменути што је најпрече.
Био је омален, ватренијех црнијех очију, брзорек и свадљивац; одијевао се наполак по варошки; у говору је заносио ка... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0 | 24,729 | 0.999 |
18380 | Откровење | ;Симо Матавуљ
Откровење
У оно вријеме, у граду Травњу, најзнатнија личност бјеше конте Берислав Боркић, старији господин, који остаде неожењен, који није марио ни за кога, ни за што, осим за лов, за књиге и путовања. Његову дједу Виктору, као и свој осталој властели из Приморја, почетком XIX стољећа, Французи одузеше ф... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | 2,416 | 1 |
18385 | Песма о ничему - Гијом IX Аквитански | Од ничег правим песме склад
нити за себе нит за град
за љубав нит за живот млад
јер песму ту
смислих на коњу док сам тад
јахао у сну.
Ја не знам свог рођења кут
нисам ни ведар нити љут
ни необичан нити крут;
шта могу ту
што рођен сам уз месец жут
где жита зру.
Не знам да л' бдијем ил' је сан
не знам ма рекли да је дан;... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BE_%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83_-_%D0%93%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC_IX_%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 | 174 | 1 |
18378 | Петљина цура | ;Симо Матавуљ
Петљина цура
Стари нашљедњи судија приморскога града Травња, племић Павао Тренк, умрије напријечац у кавани Код орла. То се догодило пред вече, три дана пред Михољ дан, у јеку бербе, када су травањски тежаци дањивали по виноградима. Сјутрадан прву вијест о томе донесе из града Петљина цура, коју родитељи ... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%83%D1%80%D0%B0 | 3,803 | 1 |
18368 | Пијеро и Дзандза | ;Симо Матавуљ
Пијеро и Дзандза
Углавном, испричаћу вам само један дан из живота њихова.
Пијеро се пробудио у четири часа изјутра и спремио се за тренутак. Дзандза (изговори "дз" као у ријечи "дзиндзов"), промешкољи се на кревету и започе:
- Бон ђорно, Пијеро. Какво је вријеме?
- Бон ђорно. Пада киша.
- О, боже, па докл... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%B8_%D0%94%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B7%D0%B0 | 5,577 | 0.999 |
18372 | Ошкопац и Била | ;Симо Матавуљ
Ошкопац и Била
Колико је јадан живот далматинских Загораца не може се исказати! Они доље, уз море, сладе живовање вином, воћем, поврћем, веселе очи лијепим видицима, уживају у благости ваздуха; али брђани, или се живи пеку, или се мрзну, или су сметени од силнога вјетра, који дува три четвртине године! По... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%86_%D0%B8_%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B0 | 6,150 | 1 |
18379 | Доктор Ивановић | ;Симо Матавуљ
Доктор Ивановић
(ИЗ УСПОМЕНА ЈЕДНОГ СТАРОГ СУДИЈЕ)
... Ви знате да сам ја своју чиновничку каријеру започео овдје, у Ребенику, као судски писар. Старјешина ми је био чувени стари Трепек, нашљедни судија ребенички, човјек напрасит, осоран, пун племићке охолости. А у оно вријеме, ни остали његови другови по... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | 7,063 | 1 |
18376 | Цар Дуклијан | ;Симо Матавуљ
Цар Дуклијан
О цару Дуклијану знао сам колико свак коме су познати наши народни умотвори и ко је завирио у историју, а то је да је Дуклијан изопачено име римског императора Дијоклетијана, (Diocletianus) и да је његова личност, налик томе, изопачена у хришћанским легендама. Осим тога, више пута сам обишао ... | [
"Симо Матавуљ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD | 6,744 | 0.997 |
18386 | У благости... - Гијом IX Аквитански | У благости нових дана
сва је шума разлистана
пој птица је пун милине
свака своју песму пева
добро је кад свако брине
за оно о чему снева.
Ал' од оних срећних страна
нема вести до мог стана
срце бије без ведрине
а мој корак још оклева
желим мира и тишине
да уживам после гнева.
Наша љубав исто мине
као цветак из долине
н... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8..._-_%D0%93%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC_IX_%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 | 137 | 1 |
18387 | Латинка | :Латинка
Сви су је звали лијепа Мара.
Ама није то да је она била лијепа, као што су лијепе и друге цуре, него је то била баш права правцата вила — па ето ти...
Очи јој као трњине, уста као пâром прорезана, а обрашчићи као да су јој млијеком наливени, па се још заруменили чисто као да су јој се двије ружице расцвале на ... | [
"Светозар Ћоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | 1,096 | 1 |
18388 | Испод врба | :Испод врба
Сунце се спуштало управо иза густе, борове шуме, издигнуте на врх сеоскога брдашца, слично великој брилијантској игли у црној коси какве љепотице. Задње зраке своје слало је малим, ниским, сеоским колибама и златило им сламу на крововима. Затим их превукло преко читавога реда пепељастих маслина и суморних в... | [
"Светозар Ћоровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D1%80%D0%B1%D0%B0 | 953 | 1 |
18403 | Коло Словенке | Коло Словенке
Хајдмо Слави са Србима
У Словенки чин'мо спој,
Богу, лози, сами себи
У једини диж'мо пој.
Што је славско, да се сроди
У једини да се плоди,
Да подиже лози глас
Слави бића ствара спас.
Славска срца жртвенику
Свих Славена дајмо ми,
На, попришту мишцам' венац
Оплетимо Слави сви.
Што је славско да се сроди
и ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5 | 99 | 1 |
18404 | Кад угледам | Кад угледам
Суза рода — роси очи
Кад Словенкин видим лик,
Кад из нежног строја њеног
Чујем српске песме клик.
Сузе лијем — чувства рода
Кад јој гледнем злаћен стас,
Који ходи с' песмам бајним
И гаткама посред нас.
Жарко гледам лик Словенкин
Где књижевни краси цвет,
Где просвете стреле баца
У славенски — српски — свет.
... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC | 84 | 1 |
18405 | К... (Ај! у души страшћу цртам) | К.....
Ај! у души страшћу цртам
Твога лица рујни сјај,
Душу твоју благо моје
Ка' небески држим рај.
Твоме лику спомен дижем
У рањеном срцу мом,
С ког уздаси — јади срца –
Лећу белом лику твом.
Твој рубин усна црљен
Зори тужном срцу мом,
Ај! да су ми зорске усне
Љубио бих снагом свом.
Твоје данке сјај у зори
Болни цепа ... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A..._%28%D0%90%D1%98%21_%D1%83_%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9B%D1%83_%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BC%29 | 106 | 1 |
18406 | Где је Бог? | Где је Бог?
Плаво небо и природу
Од векова створи Бог,
Од векова — смртна бића
У природи славе тог.
'
Где су двори — извор правде —
Ком та бића гласе пој,
Ког духови с телом — траже
У природи и дух мој.
Ај! где светост — с вечном правдом
Обитава — духа тог?! —
Има л' каква паметара
Да нам каже где је Бог?
Је ли сунце о... | [
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина",
"Милорад Поповић Шапчанин"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B4%D0%B5_%D1%98%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%3F | 163 | 1 |
18411 | Какве ли су песме моје? | Какве ли су песме моје?
Какве ли су песме моје?
Каква ли је љубав моја?
Да искажем сладост њину
Има л', грло, речца која?
Од срца су песме моје,
Још их уз то младост доји,
У китњасти венци њини
Раздрагана љубав стоји.
Раздрагана љубав стоји —
А по њојзи пламен шара,
Што сам га јој посисао
Из душе јој, из недара:
Јер, ј... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B5_%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D1%83_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5%3F | 111 | 1 |
18409 | У коло, синци! | У коло, синци!
У коло, синци,
Ко ће да мре!
Шаре о бедра,
Злотвор нас тре!
Вали се дижу —
На отпор сви!
Срби смо, браћо,
Срби смо ми!
Пехари красе
Српски нам сто,
У слогу пијте,
Свето је то!
У руке пехар!
На искап сви!
Србин си, брате,
Српски ми пиј!
Бити и пити,
Свето је то!
Марко је пио
На ока сто;
Марко је мин'о,
Зб... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%2C_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%21 | 220 | 1 |
18407 | Српска вила (Шапчанин) | Српска вила
Све тихо спава, тишина нема,
Поноћног доба свладао сан,
Лахорић сами, рек΄о би дрема,
Никога нема, до ја саморан.
Ја грлих виле, посестре Срба,
При тихој ноћи пребели стас;
Светило сјајно српскога грба
На грудма јој би дивни украс.
Српске ми груди љубљаше вила,
Сипаше жаром у срце слас,
Па зрачна своја разв... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%28%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%29 | 334 | 1 |
18410 | На Косову | На Косову
Косово, Косово,
Ти наш стари јаду!
Сузне очи моје
По теби гледаду.
На ту твоју мирну,
Крваву долину,
У колевку твоју,
Голечку планину.
Нада мном се светле
Звездице крваве,
Као да и оне
Сузама се даве.
Блеђан месец гледа
Са плавне висоте —
Стрепи и он јоште
С негдашње страхоте.
Ал' и јесте било
По теби кршаја,... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83 | 238 | 1 |
18408 | Нанки | Нанки
Читао сам ситну књигу твоју,
Ситну књигу, моје радовање;
Читао сам, мили перивоју,
Твоје ваје, тешко јадовање,
Твоје жалбе, тешко опадање,
И неверно твоје поуздање.
Стани, душо, узор од љубица,
Што рајево изметну ми семе,
Однегова бела голубица,
Анђелака дарова ми племе.
У копрени мирисних цветова,
У окриљу ружич... | [
"Милорад Поповић Шапчанин",
"Поезија Милорада Поповића Шапчанина"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8 | 274 | 1 |
18413 | Опроштајна песма - Гијом IX Аквитански | Још осећам жељу дугу
да искажем своју тугу
јер љубавног губи слугу
Поату са Лимузеном.
У изгнанство идем сада
сред погибли и сред јада
остављам свог сина млада
ком суседи прете злом.
О како сам препун патње
док напуштам свој поатје!
Мој посед Фолкону дат је
и земља да влада њом.
Ако Фолкон помоћ не да,
ни краљ око тих ... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_-_%D0%93%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC_IX_%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 | 196 | 1 |
18414 | Најбољи љубавник - Гијом IX Аквитански | Написаћу песму док сним
и ходим под сунцем тим.
Дама има с језиком злим,
њих знам ја:
њих срцима што витешким
задају зла.
Дама чини смртни грех
витезу часном кратећ век
а којој монах ил' поп је лек
луда је ту;
спржити треба уз суд прек
угарком њу!
Оверњом из Лимузена
ходих сам и као сена:
сретох жену шјор Гарена
и Берн... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B8_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_-_%D0%93%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC_IX_%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 | 376 | 1 |
18418 | Чезнем где је... - Пер од Валере | Чезнем где је Езелгарда
рàд које бих мрети хтео
а да нâд ми жељен бар дâ
ја бих умро већ весео.
Свуда њезин осмех влада
и убија поглед врео,
ал' тела јој пуног склада
од смрти ме штити вео,
ал' пошто је сва милота
а ја патим од живота
стога бих најбрже мрео.
Нека Бог ми срце сада
спржи нисам ли њен цео
јер она је мени ... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D0%BC_%D0%B3%D0%B4%D0%B5_%D1%98%D0%B5..._-_%D0%9F%D0%B5%D1%80_%D0%BE%D0%B4_%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B5 | 111 | 1 |
18415 | Пасторала - Маркабрус | Крај извора сред винограда
где песком ниче трава млада
под стаблом пуним свежег хлада
са круном од новог цвећа
кроз које песма птица пада
њу што ми срећи није рада
затекох саму ту крај врела.
То беше дјева пуна чара
кћер имућнога господара;
веровах да се рад ње ствара
певање птица сјај пролећа
да рад ње беже доба стара... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0_-_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81 | 213 | 1 |
18419 | Против завидљиваца - Бернар Марти | Кад гране доб раздрагана
и свуд шири се нов цвет
и док слушам испод грана
милозвучних птица сплет
ком срећа и част је драга
такву љубав нек нађе сам
да не примети створ зао.
С Истока до оних страна
још видео није свет
такву даму што је знана
мени, као што је ред;
тако лепа је и блага
и пре ја бих умро, знам,
''но што б... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B0_-_%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8 | 249 | 1 |
18417 | Кад благ лахор... - Церкамон | Кад благ лахор горак бива
и лист с гране пада нежан
и стане птица песма жива
и ја уздишем и певам
јер ме Амор веза и сви
над којим ја немам моћ.
Вај! Амор јад и зла сива
остави ми - као гневан;
најтеже је дохватљива
ствар она о којој сневам;
дражи су ми, но други сви
сни које сним и дан и ноћ.
Разведри ме једна чиста
р... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3_%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%80..._-_%D0%A6%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD | 308 | 1 |
18416 | Чујте сада! - Маркабрус | Да не чекам док време лети
песму ћу своју започети
стихове штити закон свети,
чујте сада!
Нек увек стрепи створ проклети
што од поштеног бежи рада.
Пролази младост као санак!
А Амор зовућ на састанак
намеће сваком тешки данак;
чујте сада!
Ту најзад свако буде танак
и не плати му дуг никада.
Зло с ђаволом игра коло
ко л... | [
"Поезија трубадура"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D1%98%D1%82%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0%21_-_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81 | 370 | 1 |
18422 | Фрула | Фрула
Фруло, што дах мој радосни
жално у дољи разлеже?
Да л’ што пастири помрли
тобом призиваху драгу?
Ил’ жал се стани у мени:
с неба ме стрела ранила,
тамна ме земља печила,
те песма ми је сузицом
и капљом крви кићена?
Ил’ дах мој кад протече,
жал те за одбеглом тајном? | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D1%83%D0%BB%D0%B0 | 52 | 1 |
18424 | Јасике | Јасике
Шта шуме јасике беле,
пречисте горске деве,
сребрне кад им стреле
јутарње сунце хитне,
и зраком кликну шеве?
Хладне кад капље, кад ситне,
низ тела им се слију,
зеленим пропланком магле
кад млечно коло вију?
Зашто су главе нагле,
и косе смешале благе,
и дршћу наге?
Од зиме се не јеже,
страх срца им не стеже,
јер ... | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%B5 | 83 | 1 |
18426 | Румена кап | Румена кап
Румена кап љубици на пропланку,
ил’ златокоса враголију доснева.
Лагана ноно, миље низ травку,
гази сан зајутарјем.
Ил’ присојкиња се у котур савија,
сунце на уранку.
Зоре јој очи прозиром у руј,
драго на сан доходило,
румена кап.
Лагана ноно, миље низ травку,
гази сан зајутарјем. | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BF | 48 | 1 |
18425 | Извору | Извору
Жуборли водо изворе,
млада кад јутром доходи,
сана кад лице огледне,
лине ли сан јој у румен,
је ли ме, водо, сневала?
Јад јадани ме,
јагода зри;
руди већ лето ливадом;
травка се травци нагнула,
ја сâм;
помени, водо, за мене.
Твој жубор, водо, срмени
фрулом ћу тужан у осој,
оро на присој да заори.
Сред ора стидн... | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83 | 65 | 1 |
18427 | Зора (Настасијевић) | Зора
Хеј, на белом коњу
зори ми зора и девојка.
Стани не мини,
ороси ову жал.
С голубицом би да загуче.
Уснама пупољ у цветање мами,
недрима трешње у зрење.
Стани не мини.
Кадифли, гле, моја доља.
Травицом гусне
за мекоту по њој,
па маховином
по узглављу, по стени.
Стани не мини.
Из грла да ти голубица загуче,
запламти... | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0_%28%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29 | 76 | 1 |
18428 | Ђурђевци | Ђурђевци
Сета ме у чедни дан,
Кад улицама продају ђурђевке.
Не враголи ми,
не смеј се, враголанко.
То у родини она
болује сету без лека.
Занаго росне у јутра
црвеном врвцом везивала.
Занаго свеле у вечери
сузама заливала.
Туђини умом ја гинуо,
Бога ни осмеха њој.
Прости ме, родино блага. | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8 | 50 | 1 |
18430 | Грозд | Грозд
И златан облак, драгано,
натопи земљу пијанством.
Љушкају воде коритима,
и пуца плод.
И твоје тело, драгано,
љубављу презри, напукне.
Ни смоква слађи не цеди сок,
ни грозд из присоја.
Да л’ напити се вина?
Или од зрачна недира
у златну маглу да пресахнемо
за нове златне облаке? | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B4 | 49 | 1 |
18429 | Сан у подне | Сан у подне
Топал сам ћув,
пролећем ти подунем.
Ђурђевска ноћ
над пупољима тако,
пупи ми пупила, мала.
Пламено ми се извијаш у цвет.
По коси ројем ти пале звезде,
ил’ зраку сунца у витице оплела.
Врелини овој
бризгај о бризгај, врела.
То иза сна, знам,
златан прах остане по њој.
И у пољупцу
презреле брескве сласт.
Зри ... | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5 | 60 | 1 |
18433 | Биљкама | Биљкама
Ближи се.
Златна одора на њој.
Смрћу позлати.
Мирисне моје,
топло ли умирете.
Раскош је ово и у мени сете.
Кропи у јесењи дан.
Кропите, сестре,
вољене вас преживим,
с јесени до јесени гуснем у злато.
Златом као ви
на походу зајесеним,
раскоши пролијем свих умирања. | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 47 | 1 |
18431 | Дафина | Дафина
Kад нељубљено мре,
тмоло је ваздухом
на страст.
У маху повенућем
То букне пупољ прецветању,
смрт нељубљено разбуди.
Дафину на гроб не сади.
тмоли је дах из ње,
сабласно мами у таму.
Но камен тежак навали,
тежи нег’ погребена жеђ,
кад нељубљено мре. | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 44 | 1 |
18432 | Љиљани | Љиљани
Топи се дан.
По златном одру девице мру,
драгане болу,
сестре моје миле.
Путују несмехнуте
за нечим што су сниле.
Сâм ја.
Топле пониру реке.
Миришу на љиљане
што прецветали лане.
Сама згажена биљка
златан отвара цвет
из ожиљка.
Шта ли се њима снило,
па теку насмехнуте
у тамни дол?
Сâм ја.
Настајем чудно
из овог ... | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | 72 | 1 |
18434 | Вечерња | Вечерња
Клоне дан
горама у руј.
Самотна уздрхти бреза
и твоје тело.
Приклони главу рамену мом,
горама у руј.
Страх, осама ме,
уза ме ти.
Заспала травка,
сен из незнани,
самотну ме о чуј.
Клоне о клоне,
све самља она
домаку океана
песма ова лагана.
Бона, кад клоне дан,
приклони главу рамену мом,
горама у руј. | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B0 | 56 | 1 |
18435 | Чесми крај пута | Чесми крај пута
Ронила ронила ми
дробну кап у сретање.
На зов мој бистри,
кад зором одвијуга,
туга се румена с вечери
отуд огласи, сејо.
Ронила ронила ми
дробну кап у сретање.
То женик свате проведем.
Крв пјаним бризга на ресе,
занаго, сејо,
мре ми на руци невеста.
По бледу за ноћ сахраним,
или то утрне срце
за даљи не... | [
"Момчило Настасијевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98_%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0 | 91 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.