Datasets:

datatab
/

muzej_nauke_tehnike_predavanje_kaje_damjanovic

Modalities:

Audio

Text

Formats:

Size:

Libraries:

Dataset card Data Studio Files Files and versions

xet

Community

Dataset Viewer

Auto-converted to Parquet Duplicate

Split (1)

train · 176 rows

chunk_id stringlengths 10 10	start_ms int64 26.8k 3.87M	end_ms int64 51.2k 3.9M	duration_ms int64 3.55k 29.5k	duration_second float64 3.55 29.5	transcription stringlengths 53 421
chunk_0000	26,818	51,198	24,380	24.38	Tema ovog predavanja su kognitivne heuristike i kognitivne pristrasnosti, odnosno varalice i iluzije našeg uma i našeg mozga i načini na koje psihologija ispituje ljudsku racionalnost, a nismo baš uvek racionalni onoliko koliko bismo želeli i
chunk_0001	52,194	69,248	17,054	17.054	na predavanjima često razgovaramo sa publikom, pa ću ja sada zamisliti da razgovaram sa vama i zamoliću vas da se prisetite da bismo ušli u temu neke situacije u kojoj ste neke poslednje situacije
chunk_0002	69,248	86,302	17,054	17.054	u kojoj ste razmišljali ili postupali na način koji biste opisali da je bio neracionalan. Ili ako niste vi, neko iz vaše okoline ili ste u medijima videli nekog. Neku poznatu ličnost, to može da bude uh uh
chunk_0003	87,298	107,147	19,849	19.849	slavna ličnost ili ili političar ili bilo ko čije postupke i razmišljanja procenjujemo i sudimo o njima i nekad primetimo da to nije baš ni mudro, ni proračunato, ni korisno i takva
chunk_0004	107,147	126,996	19,849	19.849	način razmišljanja i ponašanja nazivamo neracionalnim. Možda ste kupili nešto što vam nije bilo potrebno zato što ste se nalazili u radnji, a proizvod vam je bio ispred nosa i pomislili ste pa možda će mi nekad koristiti ili je bio na akciji, na na popustu ili
chunk_0005	126,996	150,814	23,818	23.818	ili ste postavili pitanje deci ili je neko vama postavio pitanje koje boje sneg, koje boje frižider, šta pije krava. Ili kažite zeko zeko zeko šta pije krava i vi kažete ili pomislite u vašem umu se nekako pojavi mleko. E ti momenti u kojima
chunk_0006	151,554	160,158	8,604	8.604	damo odgovor ili se ponašamo suprotno onome što znamo da jeste neko pravilo.
chunk_0007	160,866	182,942	22,076	22.076	uh dobrog i ispravnog mišljenja ili ponašanja obeležavamo neracionalnim mišljenjem i ponašanjem. To je ovako najkraće rečeno. Naravno priča je nešto složenija i o tome ćemo o tome ću danas predavati. Ako niste uspeli da se setite
chunk_0008	183,874	197,438	13,564	13.564	primera ili primera nekog vašeg prijatelja ili slavne ličnosti koja nije bila racionalna nedavno. Možemo da se pomognemo primerom koji glasi kuvamo lepu supu.
chunk_0009	198,018	226,974	28,956	28.956	i šerpa je na šporetu. Potpuno shvatamo da su ručke šerpe vruće. Kada supa krene da kipi, momentalno posežemo za ručkama da bismo je uklonili sa izvora toplote, a znamo da grešimo. E to je situacija koja je relativno česta. Dakle kreće da kipi nešto i mi smo pod vremenskim pritiskom i i ako posegnemo za tom šerpom kipu...
chunk_0010	227,458	233,854	6,396	6.396	jeste primer iz svakodnevnog života, ali ujedno i primer koji navodi filozof Clark.
chunk_0011	234,786	260,523	25,737	25.737	filozof kognicije. Kao primer da u našem umu mogu da postoje dva različita, distinktivno različita tipa odgovora na istu situaciju. Dakle u ovoj situaciji sa šerpom kipućom supom i i malom vrstom opasnosti i rizika da zaradimo opekotinu, postoji odgovor brzi, refleksni, možemo da ga nazovemo
chunk_0012	260,523	286,260	25,737	25.737	intuitivni da da zgrabimo i da da prekinemo to tu situaciju i da zaradimo opekotinu. Ali ujedno je postojao u našem umu i odgovor koji nazivamo proračunski, deliberativni, analitički, promišljeni, a to je da smanjimo izvod toplote ili da nađemo da da neke rukavice za za hvatanje vrline ili krplje.
chunk_0013	286,260	311,998	25,738	25.738	puj da prosto prekinemo tu situaciju, ali takođe da izbegnemo opekotinu. I za to bi nam trebalo nešto više sekundi. Da, radi se o sekundama, ne radi se o komplikovanim proračunima za koje nam je potrebno ne znam koliko vremena, ali to se ne dešava uvek. I primer je bitan zato što nam pokazuje dakle da mislimo
chunk_0014	312,706	325,182	12,476	12.476	paralelno i istovremeno da je naš um sposoban da misli na dva različita vida, na dva različita načina. Uh uh intuitivno, brzo,
chunk_0015	325,890	352,190	26,300	26.3	što nas često dovodi do greške. Ne uvek, ali ponekad. Tako da ne obrađuje sve informacije iz okoline, ali takođe i da pažljivo analiziramo situaciju i izdvojimo sve relevantne aspekte iz nje i postupimo onako kako je dobro za nas u toj situaciji. Šta će pobediti od ta dva naša načina mišljenja zavisi od pre svega
chunk_0016	352,674	381,630	28,956	28.956	kada psihologija to razmatra, pre svega zavisi od okolnosti u kojima odlučujemo, zato što ću ja u predavanju, nadam se, uspeti da vam prikažem šta mislioci i naučnici iz ove oblasti kažu kako je naš um strukturisan i kako zapravo taj intuitivni deo mišljenja ne možemo da izbegnemo. On je
chunk_0017	382,498	398,302	15,804	15.804	prirođeno svojstvo čoveka. E da bismo pričali zapravo o racionalnosti čoveka. Dakle znamo da o racionalnosti ljudske vrste. Mi znamo da
chunk_0018	399,138	426,526	27,388	27.388	više desetina vekova se veliki umovi bave temom racionalnosti i šta je racionalno, šta nije racionalno u mišljenju, u ponašanju, kako treba da se ponašamo da bismo bili racionalni, da li je to samo nešto što je korisno ili nešto što je dobro. Razna su tu pitanja pre svega iz filozofije došla. Ali da bismo psihološki pr...
chunk_0019	427,042	439,358	12,316	12.316	a na na neurološkom nivou, a zatim i naš um kao neka vrsta i to vrlo uslovno shvatite, ali aparata, mehanizma koji obrađuje sve informacije.
chunk_0020	439,938	461,086	21,148	21.148	u kojima se nalazi. Da li je da li su naš um i mozak racionalni i i kakva je ljudska racionalnost? Moramo da pozajmimo norme iz nekih tvrdih formalnih sistema i da realno mišljenje i ponašanje koje psihologija
chunk_0021	461,634	481,406	19,772	19.772	rutinski meri eksperimentima ili nekim korelacionim istraživanjima. Uporedimo sa tim tvrdim normama racionalnosti. Konkretnije u stvari mi se ovde bavimo višim kognitivnim procesima. kognitivni aparat je
chunk_0022	482,818	491,582	8,764	8.764	termin koji podrazumeva da je naš um aparat za obradu informacija. Tako da ja ću koristiti termin.
chunk_0023	492,098	521,022	28,924	28.924	kognitivni sistem, zato što se bavim kognitivnom psihologijom, eksperimentalnom kognitivnom psihologijom, ali ako se ne bavite time, možete slobodno u svojoj glavi da prevedete to u um i da pratite tok predavanja. Dakle, kada pričamo o o tome da li je naš kognitivni sistem racionalan, da li je to njegova priroda, da li...
chunk_0024	522,049	540,271	18,222	18.222	usmeravamo se na tri vrste viših kognitivnih procesa, na tri tipa. Oni su naravno u realnosti povezani, ali kad ih izučavamo, izučavamo ih odvojeno kako to već u nauci biva da bismo što molekularnije ispitali neke fenomene i to su to su
chunk_0025	540,271	561,758	21,487	21.487	procesi koji su nam svima poznati zato što ih svakodnevno upotrebljavamo i to su procesi mišljenja. precizno proces odlučivanja, proces zaključivanja i proces suđenja. Odlučivanje je psihološki gledano
chunk_0026	562,338	589,534	27,196	27.196	Dakle proces kognitivni proces doloženja do neke odluke. Ali šta to znači za naš um? Znači da imamo dve neke mentalne reprezentacije u glavi. Na primer ispred nas su cipele i patike i mi sad odlučujemo da li ćemo kupiti cipele ili patike. Zaključivanje je izvođenje nove mentalne reprezentacije na osnovu nekih datih inf...
chunk_0027	590,178	612,926	22,748	22.748	dobijemo informaciju. Ovo ima Džon i nosi se na nogama i onda ja zaključujem aha dakle to su cipele. Izvodim naravno da mi je ideja cipela poznata iz iskustva i ostalo, ali ali dakle prizivam novu mentalnu reprezentaciju. I treći kogni viši kognitivni proces, treći proces mišljenja
chunk_0028	613,730	641,886	28,156	28.156	koji je pogodan da ispitamo da li smo racionalni ili nismo jeste suđenje, a to je da li nam se nešto dopada ili ne dopada. To je u principu odgovor na pitanje da li mi se ove cipele dopadaju ili ne i koliko mi se dopadaju na primer koliko je koliko im ocenu dajem na skali od 1 do 10. To je to je jedna mentalna reprezen...
chunk_0029	642,658	648,574	5,916	5.916	ova tri viša kognitivna procesa. Mi možemo da kažemo da da
chunk_0030	649,250	672,288	23,038	23.038	kad da smo doneli neku odluku da ona nije baš dobra bila za nas. I a neko drugi će reći pa dobro, ali nisi mogao bolje da znaš. Mislim, postupao si u svom najboljem interesu. Uh neko treći će reći niste imali sve informacije na raspolaganju. U sličnoj situaciji biste bili drugačije raspoloženi pa doneli drugačiju odluk...
chunk_0031	672,288	695,326	23,038	23.038	složeniji aspekti naših života da bismo mogli tako jednostavno da odgovorimo na pitanje svaki naš za svaki naš sud, zaključak ili odluku da li su bili racionalni ili nisu. Naravno ni nauka ne funkcioniše tako nego su nam potrebni standardni kriterijumi odnosno norme racionalnosti.
chunk_0032	695,906	714,558	18,652	18.652	Sa kojima ćemo porediti naše ljudsko mišljenje. E sad te norme racionalnosti nazivamo normativna racionalnost i tri su osnove racionalnosti u odnosu na koje poredimo kako mislimo, sudimo i zaključujemo i to su logika,
chunk_0033	715,106	733,630	18,524	18.524	Matematička teorija verovatnoće i teorija očekivane korisnosti, fon Nojmana i Morgenšterna, njih naglašavam zato što su možda publici manje poznati, logiku i verovatnoću smo sretali u školi, a a fon Nojmana i Morgenšterna možda je ljudima poznat
chunk_0034	734,210	754,462	20,252	20.252	to ime ovog para zato što su oni autori teorije igara. Teorija igara dosta pažnje privlači i u javnosti, u u u javnosti koja prati naučne sadržaje recimo. E i sad imamo te tri
chunk_0035	755,170	780,158	24,988	24.988	Imamo zakone matematičke teorije verovatnoće. Imamo zakone logike i imamo pravila, principe racionalnosti, teorije očekivane korisnosti. I normativna racionalnost kaže racionalan čovek je onaj čovek čije mišljenje je tako uređeno da odgovara da savršeno logički razmišlja, da savršeno barata
chunk_0036	780,802	806,686	25,884	25.884	zakonima verovatnoće i pomoću njih i i sudi i procenjuje verovatnoću i poštuje sve principe teorije očekivane korisnosti. Odnosno normativna teorija racionalnosti kaže kako bi trebalo mi da mislimo da bismo bili savršeno racionalni. Takav model čoveka se naziva homo ekonomikus ili ekon.
chunk_0037	807,202	827,168	19,966	19.966	tog mitskog super bića koje ima neverovatne kognitivne resurse na raspolaganju. Ima sve informacije koje su mu potrebne da donese savršenu odluku o ne znam nekoj kupovini ili šta će da studira. Savršeno je inteligentan, savršeno barata i logikom i verovatnoćom i i i
chunk_0038	827,168	854,206	27,038	27.038	principima racionalnosti, ima svo vreme ovog sveta i nikako se ne zamara. Ništa to njega ne stresira što on prosto donosi takve odluke. I to je tako da normativne teorije racionalnosti zapravo govore kakvo bi trebalo da bude ljudsko mišljenje da bi bilo racionalno i vrlo detaljno se propisuju sva ta pravila i kriteriju...
chunk_0039	854,850	879,070	24,220	24.22	Mi znamo da u našem životu baš i nije sve tako i da znamo da nismo uvek ni logični, ni da da informacije o verovatnoći ako ih i razumemo da ih iskrivljujemo ili se ne oslanjamo na njih, da čas volimo jedno, čas volimo drugo. Jednom nam se kupuju patike, drugi put nam se kupuju cipele. Dakle
chunk_0040	880,226	900,478	20,252	20.252	ti te tvrde norme racionalnosti zapravo ne opisuju ljudsko mišljenje. E u tu tačku u velikoj debati o racionalnosti se uključuje psihologija sa svojim aparatom znanja i metodološkim aparatom i ispituje kada i kako odstupamo od ovih normi racionalnosti.
chunk_0041	901,410	918,480	17,070	17.07	Mi znamo da iz našeg svakodnevnog iskustva, posmatrajući sebe i druge i nekako gotovo da je opšte mesto da nismo uvek i u svakom postupanju i mišljenju savršeno racionalni, da nismo uvek logični.
chunk_0042	918,480	945,278	26,798	26.798	da nismo uvek savršeni računari verovatno hoće, da ne poštujemo principe racionalnosti, da nam se ponekad dopadaju patike, a ponekad cipele, a da smo da imamo iste resurse na raspolaganju. I u početkom 18. veka švajcarski matematičar Nikolas Bernuli je postavio
chunk_0043	945,794	970,078	24,284	24.284	jedan, jedno ispostaviće se intrigantno pitanje o kojem možemo i mi danas da da razmišljamo. Pitanje je glasilo koliko bi novca dali, evo zamislite da vam neko nudi da igrate jednu igru na sreću i da treba da platite učešće da biste igrali u toj igri. Pravila igre
chunk_0044	970,722	997,822	27,100	27.1	Ukoliko želite, dakle nije nije obavezno, nije nametnut izbor. Pravila igre su takva da se baca novčić i to tako da se novčić baca dokle god ne padne pismo. Ako padne pismo na prvom bacanju, igrač dobija, možemo da se dogovorimo dva dukata, pošto hajde 18. vek. Ako padne na drugom bacanju,
chunk_0045	998,434	1,008,062	9,628	9.628	pismo, onda dobije četiri dukata. Ako padne na svakom sledećem bacanju dobija duplo više dukata nego na prethodnom.
chunk_0046	1,008,610	1,033,950	25,340	25.34	i to zvuči kao dosta dobra ponuda da da je igrate zato što samo sve što treba da uradite je zapravo da čekate da padne pismo i da pada što više i pašće u nekom momentu i dobijaćete dobićete više novca. Međutim ljudi su spremni da ulože vrlo malo novca da bi igrali takvu igru.
chunk_0047	1,035,810	1,041,758	5,948	5.948	i Bernulija je zanimalo zašto je to tako. Jedan od odgovora koje je pokušao da
chunk_0048	1,042,338	1,066,550	24,212	24.212	a njegov kasnije rođak Danijel Bernuli da da ponudi jeste da bez obzira što ta igra ima teorijski beskonačnu dobit, ulaganje u tu igru zavisi od toga koliko mi novca već sada imamo u džepu. I onda ta beskonačna dobit teorijska nema i sad oni pravi neku funkciju oko toga.
chunk_0049	1,066,550	1,090,762	24,212	24.212	titulsku nema istu vrednost za siromaha ili bogatu osobu. Ako neko ima jedan dukat u džepu, njemu je svako ulaganje veliko, a dobit i od pet dukata mu ima ogromnu vrednost, dok neko ko ima na raspolaganju 5.000 dukata i dobije eventualno 1.000 dukata, oseća to kao manji manju dobit. Dakle da da iste
chunk_0050	1,090,762	1,114,974	24,212	24.212	monetarne vrednosti, objektivne, materijalne, fizičke vrednosti nisu iste za sve ljude i da tu postoji neko sistemsko odstupanje je već tada imalo zigo tu u razmatranju ljudske racionalnosti, dakle početkom 18. veka. Tako da te norme nama služe da poredimo u eksperimentima.
chunk_0051	1,115,522	1,143,614	28,092	28.092	na koji način ljudi odstupaju od tih normi i to nije u psihologiji nepoznato. Mi to radimo i u oblasti psihofizike. ove vizuelne iluzije su poznate manje-više svima. Dakle imamo neku fizičku realnost, ali onda naš um to vidi na neki drugačiji način i to je plodno tle da ispitamo kako zapravo naš um radi. Ili u slučaju ...
chunk_0052	1,144,098	1,169,824	25,726	25.726	sad onako baš jednostavno da da kažem. Kako to da dete zna da upotrebi ispravan padež u rečenici, padeški oblik pre nego što je krenulo u školu i ču a a a kamoli čulo za koncept padeža ili da u srpskom jeziku postoji sedam padeža. Kako usvajamo ta znanja i kako koristimo uh uh i kako se povinujemo normama sistema koje ...
chunk_0053	1,169,824	1,196,702	26,878	26.878	eksplicitno učili. Kako znamo da lopta kako dete ili mi znamo da lopta ako je bacimo uvis da će pasti dole. Ne a ne znamo dete još nije učilo o gravitaciji i i o tome kako se kreću, o pravilnostima kretanja tela, ali je uronjeno u u sistem i okolinu u kojoj živi.
chunk_0054	1,197,794	1,213,950	16,155	16.155	Na osnovu brojnih primera koji liče na ovo što je Bernuli se pitao koliko ćemo novca da damo da bismo beskonačno dobili, pa se ispostavilo da to baš i nije ogromno, da nije srazmerno. Uh uh
chunk_0055	1,215,234	1,239,134	23,900	23.9	Psihologija se zapravo uključuje u u veliku debatu o racionalnosti koja je to veliko pitanje, kakva je ljudska racionalnost. S jedne strane imamo ove normativiste koji kažu ne kakva je nego kakva bi trebalo da bude. A priključivanjem psihologije u ovu oblast otvara se velika debata i uh
chunk_0056	1,239,714	1,268,638	28,924	28.924	Uz psihologiju tu su i političke nauke, ekonomija i neki prirodne nauke takođe. Koje pokušavaju da opišu kakva racionalnost zapravo jeste i sahranjuju zapravo ideju tog homo ekonomikusa, tog mitskog savršenog bića. I na scenu stupa realni čovek koji postaje i mišljenje realnog čoveka, to se dešava sredinom 20. veka pa ...
chunk_0057	1,269,922	1,293,054	23,132	23.132	Mmm. Realni čovek koji takođe posle dobija i neke nazive u teoriji, na primer homoheldistikus ili KTN ili tako ima, ima u oblasti ako naiđete kada čitate ovako nešto možda naiđete na te atraktivne nazive. Koji...
chunk_0058	1,293,570	1,301,054	7,484	7.484	opisuju, dakle ta deskriptivna psihološka racionalnost, racionalnost u psihologiji opisuje realnog čoveka.
chunk_0059	1,301,538	1,323,072	21,534	21.534	i suđenje, odlučivanje i zaključivanje kakvi oni jesu u našoj svakodnevici, odnosno mi to sad simuliramo u eksperimentu. Sve je to uronjeno u ideju Herberta Simona, veliki naučnik u ovoj oblasti koji je rekao postavio je koncept ograničene racionalnosti na
chunk_0060	1,323,072	1,344,606	21,534	21.534	bounded rationality. I kaže jeste, mi znamo da da čovekov um, da mi kao vrsta jesmo sposobni da budemo i racionalni po normama. Dakle da budemo to savršeno dati, ali nismo uvek i ne možemo uvek da budemo. Naša racionalnost kao osobina je ograničena. Uglavnom
chunk_0061	1,345,282	1,367,798	22,516	22.516	On smatra da to ima veze sa okolnostima u kojima se donosi odluka, ali da dakle da ne možemo razgovarati o ljudskoj racionalnosti kao nekom savršenom mehanizmu i možda ni ne nije realno da težimo da očekujemo od čoveka da od svakog pojedinačnog čoveka, od svakog pripadnika vrste homo.
chunk_0062	1,367,798	1,390,314	22,516	22.516	Homo sapiens da bude savršeno racionalan. To to su njegova razmatranja iz 1957. I on je svojom idejom ove ograničene racionalnosti udario temelje silnoj psihološkoj nauci do danas koja izučava gde mi to
chunk_0063	1,390,314	1,412,830	22,516	22.516	grešimo, zašto grešimo i kako to da svi grešimo na isti način. Dakle gde nije više pitanje da li smo dovoljno, to jest iz neke druge grane psihologije, da li smo dovoljno, da li smo dovoljno inteligentni, da li smo dovoljno obrazovani, kog smo pola, koje smo škola, odakle dolazimo, te sitne
chunk_0064	1,414,498	1,431,902	17,404	17.404	varke našeg uma svi smo im podložni u u manjoj ili većoj meri. Dakle svako kada bude video, pa nek bude i akademik ili bude tinejdžerka koja gleda seriju, kada vidi šerpu koja kipi, će imati
chunk_0065	1,432,802	1,448,320	15,518	15.518	tu refleksnu reakciju, intuitivnu i i ovaj proračunski odgovor na umu, pa sad šta će da pobedi, ali prosto sva to to je univerzalno svojstvo našeg uma i naše vrste da imamo dve vrste uh uh
chunk_0066	1,448,320	1,463,838	15,518	15.518	dva dva vida mišljenja. Ne, jedan od njih je bolje opisan, drugi još naučno bolje opisan, a o drugom se još uvek staramo da da ga detaljno opišemo.
chunk_0067	1,465,506	1,489,758	24,252	24.252	Jedan od čuvenih zadataka iz koji može da još približi, dakle da uroni u kognitivnu psihologiju, ovaj primer sa šerpom jeste zadatak reket i loptica zajedno koštaju 1100 dinara. Reket košta 1000 dinara više od loptice i pitanje je koliko košta loptica.
chunk_0068	1,490,626	1,514,014	23,388	23.388	Ovo nije težak zadatak u matematičkom smislu. Gotovo svako ko je pa sad da ne preterujem, ali recimo da je svako ko je završio osnovnu školu, a svakako srednju školu može da izvede ovaj proračun. To nije ništa komplikovano, ne zahteva mnogo redova računanja. Ipak studenti
chunk_0069	1,514,562	1,531,422	16,860	16.86	često su u psihološkim istraživanjima učesnici isprednici studenti, pa tako i u jednom našem istraživanju 80% studenata Beogradskog univerziteta na ovaj na ovo pitanje odgovara sa tipičnim pogrešnim odgovorom 100.
chunk_0070	1,532,450	1,545,374	12,924	12.924	tačan odgovor je 50. Ali ovaj odgovor 100 se prosto pojavi u umu. Ljudima deluje toliko lako i očigledno šta je tačan odgovor da se uopšte ne zadrže. Nije
chunk_0071	1,545,922	1,568,320	22,398	22.398	verovatno pretpostaviti da oni ne bi umeli da reše zadatak kada bi uvideli da su to neke jednačine koje treba da povežu. Nije to ništa toliko komplikovano, ali 80% ispitanika i kod nas, a to je baš čuven zadatak i zato mi nije teško da ga sada podelim zato što ga više nećemo koristiti u istraživanjima zato što je tolik...
chunk_0072	1,568,320	1,590,718	22,398	22.398	u javnosti, moramo da smislimo neki drugi. Daje taj tipičan pogrešan odgovor. E to što je taj odgovor tipično pogrešan, nama pruža dragocenu informaciju nama u psihologiji zato što kaže da upućuje nas na zaključak da mora biti da mi svi u umu imamo
chunk_0073	1,591,234	1,609,182	17,948	17.948	Neku pravilnost, neki algoritam u toj našoj intuiciji koji nas navede da da damo odgovor 100. Nije greška u računanju. Nismo davali odgovor 58, 105, 200, 500. Pa sad prosto
chunk_0074	1,609,826	1,628,222	18,396	18.396	neznanje iz matematike, iz aritmetike nego nego nas nešto nas sve navede da skrenemo nalevo u na isto mesto. Mislim sve. Dobrih 80% u ovom našem istraživanju iz 2019. godine.
chunk_0075	1,628,866	1,644,944	16,078	16.078	E ti paradoksi za filozofe paradoksi, za psihologe kognitivne pristrasnosti su empirijski fenomeni koje gotovo rutinski danas dabežimo u eksperimentima i predstavljaju ta ponašanja i mišljenja.
chunk_0076	1,644,944	1,661,022	16,078	16.078	koje čiji ishodi odstupaju od racionalnosti. Ne možemo prejak bi bilo reći iracionalno, ali to bi impliciralo da baš nema smisla u tome, ali ali tu neki smisao postoji, samo taj smisao ne dolazi iz logike.
chunk_0077	1,661,506	1,680,542	19,036	19.036	normativne teorije racionalnosti, odnosno očekivane korisnosti i i zakona verovatnoće. Mada postoji termin koji takva ponašanja i mišljenja lepo zapravo opisuje kao predvidljive iracionalnosti u našem mišljenju.
chunk_0078	1,681,218	1,708,478	27,260	27.26	i to je dobro utvrđena empirijska činjenica, fenomeni sa kojima mi radimo. To su mi pokušavamo dakle da nateramo naše ispitanike da pokažu svoje kognitivne pristrasnosti, ja kažem svi ih imamo. i svi smo im skloni u u određenom stepenu. Izgleda da je to svojstvo nas kao vrste. Na primer
chunk_0079	1,709,282	1,720,862	11,580	11.58	2006. jedna lepa ilustracija. 2006. istraživači ponude opet studentima postdiplomcima.
chunk_0080	1,722,434	1,745,760	23,326	23.326	Mogućnost da kupe svakodnevne neke predmete, na primer miša kompjuterskog, svesku ili flašu vina. Dakle predmeti koji vam moguće ne trebaju baš danas, ali ako biste ih kupili verovatno ih ne biste bacili za ono naći će svoju upotrebnu vrednost za jedno šest meseci sigurno. I ne koštaju previše.
chunk_0081	1,745,760	1,769,086	23,326	23.326	nisu nisu luksuzna roba, a nisu baš ni tričarije koje vam sigurno ne trebaju. Dakle ne mora biti besmislena kupovina. I onda vas pitaju koliko biste novca dali za tog miša, za flašu vina nekog prosečne ne ne razumem se, ali rekla bih da je neka prosečna cena vina ili svesku. I
chunk_0082	1,769,698	1,798,014	28,316	28.316	To je zadatak za njihove ispitanike, onda im kažu izvadite svoje lične karte, to jest ne lične karte pošto se u Americi dešava, ali one broj socijalnog osiguranja koje je nešto kao naš jedinstveni matični broj građana. Dakle to sad svi imaju. Trebalo bi da svi imaju tamo i da zapišu poslednje dve cifre na papir iz svog...
chunk_0083	1,798,626	1,822,992	24,366	24.366	i onda da ponude da kažu evo ja bih kupio svesku za toliko i toliko novca, vino za toliko i toliko, miša za toliko i toliko. E i rezultate koje oni beleže, a ja sam izabrala primer koji čini mi se da nije toliko popularan, nije toliko poznat, ima mnogo poznatih demonstracija ovog fenomena koji nazivamo
chunk_0084	1,822,992	1,849,246	26,254	26.254	efekat ukotvljavanja jesu da oni čiji su se brojevi poslednje dve cifre na JMBG-u bile između 80 i 99, da je njihova prosečna ponuda bila 26 dolara. A oni kojima su poslednje dve cifre bile između 0 i 19 je prosečna ponuda bila 9 dolara za iste predmete.
chunk_0085	1,849,762	1,876,144	26,382	26.382	Dakle jedan potpuno besmislen i irelevantan broj za koji čak i da pitate te ispitanike da li taj broj ima ikakve veze sa sa time koliko ćete novca dati, naravno da bi rekli ne je povukao i delovao kao kotva na naš proces, onaj viši kognitivni proces suđenja i naš um kao da se zakači za taj potpuno
chunk_0086	1,876,144	1,891,998	15,854	15.854	arbitrarno određen broj u situaciji otvoreno arbitrarno određen i irelevantan broj. Brojne su demonstracije ovog fenomena i sa tačkom sreće i sa ne znam
chunk_0087	1,892,578	1,919,006	26,428	26.428	Uglavnom su to pitanja u kojima treba da donesemo sud ili da ponudimo neku cenu ili da damo odgovor na nešto na šta ne znamo odgovor. Na primer koliko je visok hram Svetog Save, koliko je godina živeo Gandi, koliko hromozoma imaju pingvini. Dakle odgovori na na pitanja na koje najverovatnije ne znamo odgovore, ali treb...
chunk_0088	1,919,586	1,947,582	27,996	27.996	popunjavamo ispit na negde pa ne znam odgovor pa pokušavamo da se snađemo i domislimo odgovor. To domišljanje se kači na neke irelevantne informacije iz naše okoline. Takvih ovo je efekat ukotljavanja, to je jedna od kognitivnih pristrasnosti je do sada opisano preko 150 u literaturi ako ne i više. Ogroman je broj.
chunk_0089	1,948,098	1,962,896	14,798	14.798	ovih pristrasnosti i one se razlikuju na na mnogo načina odnosno razlikuju se na način na koji ih psihologija beleži, ali te
chunk_0090	1,962,896	1,977,694	14,798	14.798	kognitivne iluzije i pristrasnosti više u psihologiji nisu nešto što nas čudi. Mi znamo da ćemo ih na nivou nauke, mi znamo da ako napravimo dobar eksperiment da ćemo gotovo sigurno
chunk_0091	1,978,274	2,007,646	29,372	29.372	sa ogromnom verovatnoćom registrovati pristrasno razmišljanje. Eto to možete i da probate sami, da da se poigrate ovog eksperimenta, uzmite neki predmet, pitajte prijatelja hajde da procenimo cenu ovog predmeta i da probamo da trebamo malo više ljudi, ne treba jedni druge da da slušaju tim procenama, da vidite kako se ...
chunk_0092	2,008,226	2,030,942	22,716	22.716	te empirijske činjenice i fenomeni nisu po sebi zanimljivi da li ćemo ih registrovati ili nećemo i da li smo skloni kognitivnim pristrasnostima ili iluzijama jesmo. To znamo. Ali ono što je pitanje za psihologiju i šta je zapravo velika stvar u svemu tome u tom uh
chunk_0093	2,032,194	2,051,359	19,165	19.165	odstupanje od racionalnosti jeste šta je kognitivna osnova toga. Zašto se kačimo za za neke irelevantne informacije? Zašto prosto ne ne kažemo ne znam? Zašto zašto ne zanemarimo te irelevantne informacije i fokusiramo se na one koje su nam dostupne, a ako nam nisu
chunk_0094	2,051,359	2,070,525	19,166	19.166	dostupne, zašto mi ne prepoznajemo da nam nisu dostupne i onda kažemo e pa hajde da daj mi još informacija, ja ne mogu ovo da da ne mogu da znam odgovor na ovo pitanje. Ja vam sad prepričavam scenarije svih psiholoških eksperimenata koji su ovo ispitivali. Zaista ljudi.
chunk_0095	2,071,106	2,083,422	12,316	12.316	Kada im se kaže e ali traži svaku informaciju koja ti je potrebna da rešiš ovaj zadatak, čak i kad im se pruži, kad nam se pruži ta mogućnost, mi to ne radimo. I i
chunk_0096	2,084,257	2,108,222	23,965	23.965	i kažem i ja zato što sam i ja bila u ulozi ispitanice u psihološkim eksperimentima. Tako da da svi smo tome skloni, to je stvarno univerzalno svojstvo. Tako da je glavno pitanje koja je kognitivna osnova šta je u našem umu tako posluženo da nas dovodi do ovih kognitivnih iluzija. I
chunk_0097	2,108,930	2,127,134	18,204	18.204	Tu je bogato empirijsko teorijsko polje psihologije. Da bismo to razumeli trebalo bi da se podsetimo nekih uvreženih stanovišta koje savremena kognitivna psihologija deli o tome kako naš mozak i um
chunk_0098	2,127,938	2,146,720	18,782	18.782	funkcionišu i to možemo da nazovemo principima našeg uma i važe prosto za sad ne samo za pitanje racionalnosti nego naš um i za percepciju i za vizuelne iluzije i za to kako obrađujemo jezik i i za sve te za motivaciju, emocije, za sve te
chunk_0099	2,146,720	2,169,246	22,526	22.526	bazične psihičke funkcije i i procese. E sad jedan od tih graničnih uslova ili principa prvi kako naš um funkcioniše jeste činjenica da smo mi nešto što su termini su