Datasets:

datatab
/

dreamink_dostojevski_san_smesnog_coveka

Modalities:

Audio

Text

Formats:

Size:

Libraries:

Dataset card Data Studio Files Files and versions

xet

Community

Dataset Viewer

Auto-converted to Parquet Duplicate

Split (1)

train · 139 rows

file_name stringlengths 20 20	duration_seconds float64 5.56 29.4	transcription stringlengths 72 387
audio/chunk_0000.wav	27.42	Poštovani slušaoci, Pripovetka San smešnog čoveka predstavlja važno delo za razumevanje duhovnog istraživanja Dostojevskog. Premda je njegova osnova hrišćanska, ovde, u opisu mističnog iskustva, koje u duboko rezigniranom čoveku budi sublimnu radost i vraća ga u život, prepoznajemo i elemente drugih duhovnih praksi i ...
audio/chunk_0001.wav	23.772	Radosna spoznaja dolazi kroz vrata nesvesnog. Nakon potpunog prihvatanja sveta u njegovoj nesavršenosti i prepoznavanja ljubavne sile čak i u čovekovoj sklonosti ka patnji. Sreća je skriveno znanje srca koje slavi jedinstvo života. U kome je čovek tek deo prirode.
audio/chunk_0002.wav	29.244	A ipak u sebi nevidljivo povezan sa celinom vasionne. Tom znanju pripovedač ove priče želi da nas nauči. Poslušajte. Fjodor Dostojevski. San smešnog čoveka. Ja sam smešan čovek. Oni me sada nazivaju ludakom.
audio/chunk_0003.wav	25.276	To bi za mene bilo unapređenje, kada za njih ne bih i dalje bio isto onako smešan kao i ranije. Ali sada se ja više ne ljutim. Sada su mi svi oni dragi, čak i kada me ismevaju. I tada su mi zbog nečeg naročito dragi. Ja bih se i sam smejao sa njima, ne baš sebi, već iz ljubavi prema njima, da ne osećam takvu tugu kada ...
audio/chunk_0004.wav	27.74	Tužan sam zato što oni ne znaju istinu, a ja znam. O kako je teško sam znati istinu. Ali oni to neće shvatiti. Ne, neće shvatiti. Ranije sam duboko patio zato što sam izgledao smešan. Nisam izgledao, već sam bio. Uvek sam bio smešan i znam to možda od samog rođenja. Možda sam već u sedmoj godini znao da sam smešan.
audio/chunk_0005.wav	23.004	Zatim sam učio školu, kasnije studirao. I šta? Što sam više učio, to sam više znao da sam smešan. Tako je na kraju za mene cela univerzitetska nauka postojala samo zato da saobrazno mom usvajanju naučnih znanja objasni i dokaže da sam smešan. I u životu je bilo slično kao i u nauci.
audio/chunk_0006.wav	26.78	Svake godine je raslo i jačalo u meni to isto saznanje o mom smešnom izgledu u svakom pogledu. Mene su svi i uvek ismevali. Ali nisu znali, niko nije ni slutio da ako postoji čovek na zemlji koji najbolje zna da sam smešan, onda sam to bio ja. I to me je najviše vređalo što oni ne znaju, ali za to sam ja sam bio kriv.
audio/chunk_0007.wav	28.252	Ja sam uvek bio tako ohol da nipošto i nikada nisam hteo nikom to da priznam. Ta oholost je iz godine u godinu rasla u meni. I kada bi se desilo da dozvolim sebi i bilo kome priznam da sam smešan, čini mi se da bih odmah te iste večeri razneo sebi glavu revolverom. Kako sam kao dečak patio od pomisli da neću izdržati i...
audio/chunk_0008.wav	23.932	Ali otkako sam postao mladić, ja sam se zbog nečega malo smirio. Mada sam svake godine sve dublje bio svestan svoje strašne osobine. I upravo zbog nečeg, zato što ni sada ne mogu da odredim zašto. Možda zato što je u mojoj duši narasla strašna tuga zbog jedne okolnosti koja je bila neizmerno važnija od mene celog.
audio/chunk_0009.wav	28.764	Naime, to je bilo ubeđenje koje me je frapiralo da je na svetu svuda svejedno. Ja sam to već odavno predosećao, ali konačno ubeđenje nastalo je prošle godine i nekako iznenada. Odjednom sam osetio da bi meni bilo svejedno hoće li postojati svet ili da nigde ničega nema. Počeo sam osećati svim svojim bićem da za moga ži...
audio/chunk_0010.wav	17.052	U početku mi je stalno izgledalo da je zato mnogo šta bilo ranije, ali kasnije sam se dosetio da i ranije takođe ničeg nije bilo. Samo je odnekud tako izgledalo. Postepeno sam ubedio sebe da ničeg nikada neće ni biti.
audio/chunk_0011.wav	27.58	I tada sam odjednom prestao da se ljutim na ljude i da ih gotovo ne primećujem. I doista, to se manifestovalo čak i u najmanjim sitnicama. Dešavalo se na primer da idem ulicom i naletim na ljude. I nije to bilo od zamišljenosti. O čemu sam imao razmišljati? Ja sam tada sasvim prestao da mislim. Bilo mi je svejedno. I d...
audio/chunk_0012.wav	16.348	A meni je bilo svejedno. I sva pitanja su iščezla. I eto, posle toga sam saznao istinu. Istinu sam saznao novembra prošle godine, upravo 3. novembra i otada ja pamtim svaki svoj trenutak.
audio/chunk_0013.wav	26.46	To je bilo jedne mračne, najmračnije večeri koja može biti. Vraćao sam se tada posle 10 sati kući i upravo sam tada, sećam se, pomislio da ne može biti mračnijeg vremena. Čak i u fizičkom smislu. Ceo dan je lila kiša i to je bila neka izuzetno hladna i mračna kiša. Čak neka strašna kiša. Očevidno neprijateljska prema l...
audio/chunk_0014.wav	27.836	I odjednom, posle 10 sati, kiša je prestala i nastala je strašna vlaga. Strašnija i vlažnija nego kada je padala kiša. Od svega se dizala neka para, od svakog kamena na ulici i svake uličice, kada se pogleda u njenu dubinu izdalje. Odjednom mi se učinilo da bi bilo veselije kada bi se svuda ugasila svetlost. A sa osvet...
audio/chunk_0015.wav	28.796	Tog dana gotovo nisam ručao. I od rane večeri sam presedeo kod jednog inženjera, kod koga su sedela još dva prijatelja. Stalno sam ćutao i mislim da sam im dosadio. Oni su raspravljali o jednom provokativnom pitanju i odjednom su se čak uzbudili. Ali njima je bilo svejedno. Ja sam to video i uzbuđivali su se tek onako....
audio/chunk_0016.wav	12.38	Nisu se uvredili, već su mi se svi nasmejali. Zato što sam to rekao bez ikakvog prekora i prosto zbog toga što mi je bilo svejedno. Oni su uvideli da mi je svejedno i razveselili su se.
audio/chunk_0017.wav	26.588	Kada sam na ulici pomislio na svetlost, pogledao sam u nebo. Nebo je bilo strašno mračno, ali su se jasno mogli videti iskidani oblaci i među njima bezdani crnih mrlja. Odjednom sam u jednoj od tih mrlja primetio malenu zvezdu i počeo sam da je gledam netremice, zato što mi je ta zvezda sugerisala misao. Odlučio sam da...
audio/chunk_0018.wav	23.996	To sam bio tvrdo odlučio još pre dva meseca. I mada sam siromašan, kupio sam divan revolver i napunio sam ga istog dana. Međutim, prošlo je već dva meseca, a on je stalno ležao u fioci. Ali meni je bilo tako svejedno da sam poželeo najzad da ugrabim trenutak kada mi neće biti tako svejedno. A zašto? Ne znam.
audio/chunk_0019.wav	29.276	I tako sam se ova dva meseca svake noći, vraćajući se kući, mislio da ću se ubiti. Stalno sam čekao trenutak. I eto, ova majušna zvezda mi je sugerisala misao i ja sam odlučio da će to obavezno biti te noći. A zašto mi je zvezda sugerisala ovu misao? Ne znam. I eto, dok sam gledao u nebo, iznenada me je uhvatila za lak...
audio/chunk_0020.wav	19.068	Tamo dalje spavao je kočijaš u fijakeru. Devojčica je imala oko osam godina, povezana maramom i samo u haljinici, sva mokra. Ali ja sam naročito zapamtio njene mokre, pocepane cipelice i sada ih pamtim. One su mi naročito privukle pogled.
audio/chunk_0021.wav	23.836	Devojčica je odjednom počela da me vuče za rukav i da me zove. Nije plakala, ali je nekako otsečno izvikivala neke reči koje nije mogla dobro izgovoriti zato što je sva drhtala kao u groznici. Bila je nečim užasnuta i očajno je vikala: Mamica, mamica. Okrenuo sam se, ali nisam kazao ni reči i išao sam dalje.
audio/chunk_0022.wav	29.244	Međutim, ona je trčala i vukla me, a u glasu sam joj začuo onaj zvuk koji kod veoma uplašene dece znači očajanje. Ja poznajem taj zvuk. Mada nije izgovarala reči do kraja, shvatio sam da njena mati negde umire. Ili im se nešto desilo i ona je istrčala da nekog pozove, da nešto nađe, da bi pomogla mami. Ali ja nisam poš...
audio/chunk_0023.wav	28.22	Prvo sam joj rekao da potraži gradskog stražara. Međutim, ona je odjednom sklopila ručice i jecajući, gušeći se od plača, stalno trčala pored mene i nije me napuštala. Tada sam lupio nogom i podviknuo. Ona je samo vrisnula. Gospodine, gospodine! Ali me odjednom ostavila i kao munja pretrčala ulicu. Tamo je ugledala nek...
audio/chunk_0024.wav	28.86	Popeo sam se na moj četvrti sprat. Soba mi je mala i jadna, a prozor polukružni kao svenom ansardi. Imam divan tapaciran mušemom sto na kome su knjige, dve stolice i udobnu fotelju, staru, prastaru, ali zato Volterovsku. Seo sam, zapalio sveću i počeo da razmišljam. U susednoj sobi iza pregrade nastavljala se Sodoma.
audio/chunk_0025.wav	23.516	To kod njih traje još od prekjuče. Tamo je stanovao penzionisani kapetan, a kod njega su bili gosti. Pet, šest podlaca. Pili su votku i igrali preferans starim kartama. Prošle noći bila je tuča i znam da su dvojica dugo jedan drugog vukli za kosu. Gazdarica je htela da se žali, ali se strašno boji kapetana.
audio/chunk_0026.wav	27.996	Osim njih, kod nas stanuje samo jedna gospođa, mala i mršava, udovica nekog oficira. Doputovala je sa troje nejake dece, koja su se razbolela u našim sobama. I ona i deca se boje kapetana do besvesti i svu noć drhte i krste se, a najmanje dete je od straha dobilo napad. Ja pouzdano znam da taj kapetan ponekad zaustavlj...
audio/chunk_0027.wav	25.468	U službu ga ne primaju. Ali čudna stvar, ja zato ovo pričam, za ceo mesec otkad stanuje kod nas, kapetan nije izazvao u meni nikakav gnev. Od samog početka ja sam se naravno klonio poznanstva s njim, a i njemu je od prvog susreta bilo dosadno sa mnom. Ali ma koliko oni vikali iza pregrade i ma koliko ih bilo tamo, meni...
audio/chunk_0028.wav	28.508	Sedim po celu noć i doista ih ne čujem. Toliko ih zaboravim. Jer ja svake noći ne spavam do rasvita i to već traje godinu dana. Cele noći sedim u fotelji za stolom i ništa ne radim. Knjige čitam samo danju. Sedim, čak i ne mislim, već onako misli mi lutaju, a ja im dajem slobodu. Sveća za noć sagori cela. Seo sam za st...
audio/chunk_0029.wav	28.828	Kada sam ga stavio, sećam se, upitao sam sebe: Zar tako? I sasvim pouzdano odgovorio sebi: Tako. To jest, ubiću se. Znao sam da ću se te noći sigurno ubiti. Ali koliko ću još do tada presedeti za stolom, to nisam znao. I sigurno bi se ubio da nije bilo one devojčice. Iako mi je znate bilo svejedno, ipak sam na primer o...
audio/chunk_0030.wav	25.5	Kada bi me neko udario, osetio bih bol. Isto tako i u moralnom pogledu. Kada bi se desilo nešto tužno, ja bih osetio sažaljenje. Kao i onda kada mi još u životu nije bilo svejedno. Ja sam i osetio sažaljenje malopre. Detetu bih obavezno pomogao. Ali zašto nisam pomagao devojčici? A zbog jedne misli koja mi je sinula ta...
audio/chunk_0031.wav	26.588	Kada me je ona vukla za rukav i zvala, odjedanput se pojavilo pitanje koje nisam mogao rešiti. Pitanje je bilo bespredmetno, ali ja sam se naljutio. A naljutio sam se zbog zaključka. Ako sam već odlučio da se ubijem ove noći, znači, sada mi više nego ikad sve na svetu mora biti svejedno. A zašto sam odmah osetio da mi ...
audio/chunk_0032.wav	21.724	A sećam se da sam je duboko požalio. Čak sam osetio neki čudan bol, sasvim neverovatan u mom položaju. Doista ne umem bolje da izrazim to svoje tadašnje trenutno stanje, ali ono je trajalo u meni i kod kuće. Kada sam već seo za sto i bio sam veoma nervozan, kako već odavno nisam bio.
audio/chunk_0033.wav	26.844	Misao je tekla za mišlju. Bilo mi je jasno, ako sam čovek i još nisam nula, pre nego što postanem nula, znači živim. Prema tome, mogu da patim, da se ljutim i da osećam stid za svoje postupke. Pa neka. Ali ako se ja, na primer, ubijem posle dva sata, šta mi je stalo do devojčice i šta me se tada tiče i stid i sve na sv...
audio/chunk_0034.wav	21.39	Ja se pretvaram u nulu, u apsolutnu nulu. I zar svest o tome da ja od sada konačno neću postojati, prema tome i sve ostalo neće postojati, nije mogla imati ni najmanjeg uticaja na osećanje sažaljenja prema devojčici, niti na osećanje stida posle učinjene podlosti.
audio/chunk_0035.wav	28.59	Jer ja sam zato i lupio nogom i viknuo strašnim glasom na nesrećno dete, zato što tobože ne samo što ne osećam sažaljenje, već iako i nečovečnu podlost učinim, sada i to mogu. Zato što će se za dva sata sve ugasiti. Verujete li da sam zato podviknuo? Ja sam sada gotovo ubeđen u to. Zamislio sam jasno kao da život i sve...
audio/chunk_0036.wav	21.372	Čak mogu reći tako. Kao da je sada svet samo radi mene i stvoren. Ja ću se ubiti i sveta neće biti, bar za mene. A da i ne govorim o tome da možda posle mene stvarno ni za koga ništa neće postojati. I čim se ugasi moja svest, nestaće odmah i sav svet kao priviđenje.
audio/chunk_0037.wav	21.66	Kao atribut samo moje svesti i prestaće da postoji zato što su možda sav ovaj svet i svi ljudi samo ja sam. Sećam se da sam sedeći i razmišljajući sva ta nova pitanja koja su se gomilala jedno za drugim upućivao na drugu stranu i izmišljao nešto sasvim novo.
audio/chunk_0038.wav	21.742	Na primer, odjednom mi je sinula čudna misao da sam ranije živeo na Mesecu ili na Marsu i učinio tamo neki najsramniji i najnečasniji postupak, kakav se samo može zamisliti, i za njega bio tamo osramoćen i obrukan, kako se to jedino ponekad u snu, u košmaru, može sanjati i osetiti,
audio/chunk_0039.wav	21.742	I kada bi se zatim našao na zemlji i dalje bio svestan šta sam uradio na drugoj planeti, a pored toga znao da se tamo nipošto i nikada neću vratiti. Da li bi mi, gledajući sa zemlje na mesec, bilo svejedno ili ne bi? Da li bih osećao stid zbog tog postupka ili ne bih?
audio/chunk_0040.wav	25.757	Pitanja su bila besciljna i suvišna, jer je revolver već bio preda mnom i ja sam svim bićem svojim znao da će to biti sigurno, ali pitanja su me nervirala i ja sam se ljutio. Kao da nisam mogao sada da umrem, dok pre toga nešto ne rešim. Jednom reči, ona devojčica me je spasila. Zato što sam pitanjima otklonio pucanje.
audio/chunk_0041.wav	16.572	U međuvremenu se i kod kapetana počelo smirivati. Završili su sa kartanjem, spremali su se da spavaju i uzgred gunđali i psovali se. Eto, tada sam iznenada zaspao u fotelji, za stolom, što mi se ranije nikada nije dešavalo.
audio/chunk_0042.wav	18.972	Zaspao sam sasvim neprimetno, a snovi su, kao što je poznato, veoma čudna pojava. Nešto se odslikava sa poraznom jasnoćom, sa juvelirski izvajanimm sitnim detaljima, a preko drugog preskačeš kao da ga uopšte ne primećuješ. Na primer, preko prostora i vremena.
audio/chunk_0043.wav	15.708	Snovima izgleda ne diriguje razum, već želja. Ne diriguje glava, već srce. A međutim, kakve je vešte obrte ponekad izvodio moj razum u snu. Sa njim se u snu dešavaju sasvim neshvatljive stvari.
audio/chunk_0044.wav	29.308	Moj brat je na primer umro pre pet godina. Ja ga ponekad sanjam. On učestvuje u mojim poslovima, veoma smo zainteresovani, iako ja u toku celog sna jasno znam i sećam se da je moj brat umro i da je sahranjen. Zašto se ja ne čudim tome što je on, mada mrtav, ipak pored mene i sa mnom brine i radi? Zašto moj razum sve to...
audio/chunk_0045.wav	24.156	Da. Tada mi se prisnio ovaj san. Moj san od 3. novembra. Sada me peckaju da je to bio samo san. Ali zar nije svejedno je li san ili nije, ako mi je taj san otkrio istinu. Jer ako si jednom saznao istinu i video je, onda znaš da je to istina i da druge nema i ne može biti.
audio/chunk_0046.wav	28.316	Svejedno da li spavate ili živite. Pa neka je i san, neka je. Ali ovaj život koji vi toliko hvalite, ja sam hteo da uništim samoubistvom. A moj san, san moj, on mi je otkrio novi, veliki, obnovljeni, moćni život. Slušajte. Kazao sam da sam zaspao neprimetno i čak kao da sam i dalje razmišljao o istim pitanjima.
audio/chunk_0047.wav	26.94	Odjednom mi se prisnilo da uzimam revolver i sedeći nišanim pravo u srce. U srce, a ne u glavu. A ranije sam odlučio da obavezno pucam u glavu i to u desnu slepoočnicu. Pošto sam uperio cev u grudi, pričekao sam sekundu ili dve i odjednom su se moja sveća, sto i zid preda mnom pokrenuli, zanihali su se. Brzo sam opalio...
audio/chunk_0048.wav	14.396	U snu vi ponekad padate sa visine ili vas kolju ili tuku, ali nikada ne osećate bol. Osim ako se doista nekako sami povredite u krevetu. Tada ćete osetiti bol i gotovo uvek se probuditi od bola.
audio/chunk_0049.wav	29.148	Tako je bilo i u mom snu. Nisam osetio bol, ali mi se učinilo da se od pucnja sve u meni srušilo. Sve se odjednom ugasilo i oko mene je sve postalo strahotno crno. Kao da sam oslepeo i onemeo i ležim na nečemu tvrdom, ispružen nauznak. Ništa ne vidim i ne mogu učiniti ni najmanji pokret. Oko mene se kreću i viču. Grmi ...
audio/chunk_0050.wav	15.31	Odjednom opet prekid. Mene već nose u zatvorenom mrtvačkom sanduku. I ja osećam kako se njiše sanduk i razmišljam o tome. I odjednom me prvi put frapira misao da sam eto umro. Konačno.
audio/chunk_0051.wav	15.31	čno umro. Znam to i ne sumnjam. Ne vidim i ne krećem se, ali osećam i razmišljam. Međutim, brzo se mirim sa tim i po običaju kao u snu primam stvarnost bez pogovora.
audio/chunk_0052.wav	28.398	I eto, mene zakopavaju u zemlju. Svi odlaze, ja ostajem sam. Apsolutno sam. Nemičem se. Kada sam ranije na javi zamišljao kako će me sahraniti u grob, uvek sam sa grobom povezivao samo osećaj vlage i hladnoće. Tako sam i sada osetio da mi je veoma hladno, naročito na vrhovima prstiju na nogama, ali ništa više nisam ose...
audio/chunk_0053.wav	28.398	smatrajući da mrtvac nema šta da čeka. Ali bilo je vlažno. Ne znam koliko je vremena prošlo, jedan sat, nekoliko dana ili mnogo dana. I odjednom na moje levo zatvoreno oko kanula je kap vode koja je procurila kroz krov sanduka. Za njom, minut kasnije, druga. Zatim kroz minut, treća. I tako dalje i tako dalje, stalno po...
audio/chunk_0054.wav	28.796	Duboki gnev je odjednom planuo u mom srcu. I ja sam odjednom osetio u njemu fizički bol. To je moja rana, pomislio sam. To je pucanj, tamo je kuršum. A kap je kapala svakog minuta i pravo na moje sklopljeno oko. I ja sam odjednom povikao, ne glasom, jer sam bio mrtav i nem, već svim svojim bićem, gospodaru svega što se...
audio/chunk_0055.wav	28.348	Ma ko da si, ali ako postojiš i ako postoji nešto razumnije od ovoga što se sada dešava, onda mu dozvoli da bude i ovde. Ako mi se svetiš za moje nerazumno samoubistvo rugobom i besmislom daljeg bitisanja, onda znaj da se nikakvo mučenje koje bi me zadesilo ne može meriti sa prezirom koji ću nemo osećati u toku miliona...
audio/chunk_0056.wav	15.324	Gotovo celi minut trajalo je duboko ćutanje. Čak je još jedna kap kanula, ali ja sam znao, bezgranično sam i nepokolebljivo verovao i znao da će se odmah obavezno sve promeniti.
audio/chunk_0057.wav	26.588	Igle iznenada se otvori moj grob. Istina, ne znam da li je bio otvoren i raskopan, ali mene je zgrabilo neko tajanstveno, neznano biće i mi smo se odjednom našli u vasioni. Odjednom sam progledao. Bila je duboka noć i još nikad, nikad nije bilo takve tame. Leteli smo u prostoru već daleko od zemlje.
audio/chunk_0058.wav	18.012	Nisam ništa pitao onog koji me je nosio. Čekao sam i bio ponosan. Uveravao sam sebe da se ne plašim i obamirao od ushićenja pri pomisli da se ne bojim. Ne sećam se koliko smo vremena leteli i ne mogu ni da zamislim.
audio/chunk_0059.wav	26.556	Sve se odvijalo tako kao uvek u snu, kada preskačeš prostor i vreme, zakone postojanja i razuma i zaustavljaš se samo na tačkama za kojima srce čezne i sneva. Sećam se da sam odjednom ugledao u tami jednu malenu zvezdu. Je li to Sirius? Nisam izdržao i upitao sam neočekivano, jer nisam hteo ni o čemu da pitam.
audio/chunk_0060.wav	19.228	Ne. To je ona ista zvezda koju si video među oblacima kada si se vraćao kući, odgovorilo je biće koje me je nosilo. Znao sam da je imalo ljudski lik. Čudna stvar, nisam voleo to biće. Čak sam osećao prema njemu duboku odvratnost.
audio/chunk_0061.wav	22.396	Očekivao sam apsolutno nepostojanje i zato sam pucao u srce. I eto, ja sam u rukama bića koje naravno nije ljudsko, ali koje postoji, živi. A znači postoji i zagrobni život. Pomislio sam sa čudnom lakomislenošću sna, ali suština mog srca bila je sa mnom u svoj svojoj dubini.
audio/chunk_0062.wav	25.948	Ako treba ponovo postojati, pomislio sam, i živeti opet po nečijoj neprikosnovenoj volji, onda neću da me pobede i ponize. Ti znaš da se bojim tebe i zato me prezireš, rekao sam iznenada svom saputniku. Nisam se mogao uzdržati od tog ponižavajućeg pitanja u kome je bilo priznanje i osetio sam u svom srcu poniženje kao ...
audio/chunk_0063.wav	26.684	On nije odgovorio na moje pitanje, ali ja sam odjednom osetio da me ne preziru i da me ne ismevaju, da me čak ne sažaljevaju i da naš put ima nepoznat i tajanstven cilj koji se tiče samo mene. Strah je rastao u mom srcu, ali sa mukama nešto je tiho prelazilo od mog ćutljivog saputnika na mene i kao da je prodiralo u me...
audio/chunk_0064.wav	18.748	Leteli smo u mračnom i nepoznatom prostoru. Odavno već nisam video sazvežđa poznata mojim očima. Znao sam da postoji u nebeskom prostranstvu takve zvezde čija svetlost stiže na zemlju tek za hiljade ili milione godina. Možda smo preleteli ta prostranstva.
audio/chunk_0065.wav	14.172	U strašnoj tuzi koja je mučila moje srce, očekivao sam nešto. I odjednom potreslo me je jedno poznato osećanje i snažno me mamio nekud. Iznenada sam ugledao naše sunce.
audio/chunk_0066.wav	18.588	Znao sam da to ne može biti naše sunce koje je rodilo našu zemlju, da smo beskrajno udaljeni od našeg sunca, ali sam odnekud svim svojim bićem osetio da je to apsolutno isto takvo sunce kao i naše, njegovo ponavljanje i dvojnik.
audio/chunk_0067.wav	26.684	Slatko osećanje privlačnosti izmamilo je oduševljenje u mojoj duši. Zavičajna sila sveta, onog u kome sam se rodio, odjeknula je u mom srcu i vaskrsla ga. Ja sam osetio život, raniji život. Prvi put posle smrti i groba. Ali ako je to sunce, ako je to sasvim takvo sunce kao što je naše, povikao sam: Gde je onda zemlja?
audio/chunk_0068.wav	13.692	Moj saputnik pokazao mi malenu zvezdu koja je sijala u tami smaragdnim sjajem. Leteli smo pravo ka njoj. Zar su moguća takva ponavljanja u vasioni? Zar je takav zakon prirode?
audio/chunk_0069.wav	26.876	I ako je to tamo zemlja, je li ona isto onakva zemlja kao što je naša? Sasvim onako nesrećna i siromašna, ali draga i večno voljena, koja kao i naša izaziva isto onakvu bolnu ljubav i u najnezahvalnijoj svojoj deci. Vikao sam, potresen neodoljivom i oduševljenom ljubavlju prema zavičajnoj staroj zemlji koju sam napusti...
audio/chunk_0070.wav	25.66	Lik jadne devojčice koju sam uvredio, proleteo je preda mnom. Sve ćeš videti, odgovorio je moj saputnik i neka tuga se osetila u njegovim rečima. Ali mi smo se brzo bližili planeti. Ona je rasla pred mojim očima. Ja sam već nazirao okean, obris Evrope i odjednom je u mom srcu planulo osećanje velike, svete ljubomore.
audio/chunk_0071.wav	27.644	Kako može postojati slično ponavljanje i radi čega? Ja volim, ja mogu voleti samo onu zemlju koju sam napustio, na kojoj su ostali mlazevi moje krvi, kada sam nezahvalnik pucao u srce i ugasio svoj život. Ali nikada, nikada nisam prestajao da volim tu zemlju. I čak one noći, rastajući se sa njom, možda sam je voleo bol...
audio/chunk_0072.wav	27.964	Ima li muka na novoj zemlji? Na našoj zemlji mi istinski možemo voleti jedino sa mukama i samo u mukama. Mi drugačije ne umemo da volimo i ne znamo za drugačiju ljubav. Ja hoću muke da bih voleo. Ja hoću, ja sam željan ovog trenutka da ljubim, da oblivam suzama samo onu zemlju koju sam napustio i neću, ne prihvatam živ...
audio/chunk_0073.wav	21.5	Ali saputnik me je već ostavio. Odjednom, sasvim neprimetno, stao sam na tu drugu zemlju u jarkoj svetlosti sunčanog dana, divnog kao raj. Stajao sam i mislim na jednom od onih ostrva koja na našoj zemlji čine grčki arhipelag, ili negde na obali kopna blizu ovog arhipelaga.
audio/chunk_0074.wav	27.516	Sve je bilo isto onako kao kod nas. Samo je sve bilo ozareno nekim praznikom i velikom, svetom, najzad ostvarenom pobedom. Nežno smaragdno more tiho je zapljuskivalo obale i ljubilo ih sa ljubavlju očevidnom, vidljivom i gotovo svesnom. Visoko, divno drveće raslo je u svoj raskoši svojih boja.
audio/chunk_0075.wav	25.18	A bezbrojni njihovi listići, uveren sam, pozdravljali su me svojim tihim, nežnim šumorom i kao da su izgovarali neke reči ljubavi. Bujna trava se presijavala jarkim i mirisnim bojama. Jata ptica su letela u vazduhu i ne bojeći se mene, sletale mi na ramena, na ruke i radosno me milovale svojim dragim drhtavim kricima.
audio/chunk_0076.wav	27.868	I najzad sam ugledao i upoznao ljude ove srećne zemlje. Oni su mi prišli, okružili me i ljubili. O kako su bili divni, deca sunca, deca svog sunca. Nikada na našoj zemlji nisam video takvu lepotu u čoveku. Jedino bi se u našoj deci, u najmlađim godinama njihova uzrasta, mogao naći daleki i slabi odsjaj ove lepote.
audio/chunk_0077.wav	25.532	Oči ovih srećnih ljudi sijale su vedrim sjajem. Njihova lica bila su ozarena razumom i nekim saznanjem punim spokoja. Ali ta lica bila su vesela. U glasovima i rečima ovih ljudi odjekivala je detinja radost. Ja sam odmah od prvog pogleda njihovih lica shvatio sve, sve.
audio/chunk_0078.wav	20.508	To je bila zemlja neoskrnavljena grehom. Na njoj su živeli bezgrešni ljudi. Živeli su u onakvom raju u kakvom su živeli po predanju celog sveta naši praroditelji koji su pogrešili. Samo sa tom razlikom što je ovde cela zemlja bila raj.
audio/chunk_0079.wav	23.964	Radosno se osmehujući, ovi ljudi su se okupljali oko mene i milovali me. Odveli su me k sebi i svako je želeo da me umiri. Oni me ništa nisu pitali, ali kao da su već sve znali, tako mi se činilo. I želeli su da što pre uklone patnju sa mog lica. Znate šta? Ipak, neka je to bio samo san.
audio/chunk_0080.wav	26.972	Ali osećanje ljubavi tih nevinih i divnih ljudi ostalo je zauvek u meni. I ja osećam da se njihova ljubav otuda i sada na mene izliva. Ja sam ih lično video, upoznao ih i uverio se. Voleo sam ih i kasnije patio za njima. Ja sam odmah shvatio, čak i tada, da ih u mnogo čemu uopšte neću razumeti.
audio/chunk_0081.wav	26.459	Meni, ruskom savremenom, progresivnom čoveku i odvratnom petrograđaninu, izgledalo je na primer neshvatljivo kako oni znaju tako mnogo, a nemaju naše nauke. Ali sam ubrzo shvatio da njihova znanja ispunjavaju i hrane drugačiji prodori i otkrića nego kod nas na zemlji. I da su njihove težnje takođe bile sasvim druge.
audio/chunk_0082.wav	26.364	Oni nisu ništa želeli i bili su spokojni. Nisu težili upoznavanju života. Ovako kao što mi nastojimo da ga upoznamo. Zato što je njihov život bio kompletan. Međutim, njihovo znanje bilo je dublje i na višem stupnju od naše nauke. Jer naša nauka traži da objasni šta je život. Sama teži da ga pozna da bi druge naučila da...
audio/chunk_0083.wav	24.54	A oni su bez nauke znali kako treba da žive. To sam ja shvatio, ali nisam mogao shvatiti njihova znanja. Pokazivali su mi drveće i ja nisam mogao razumeti toliku ljubav sa kojom su gledali drveće. Kao da su govorili o bićima sebi sličnim. I znate šta? Možda se neću prevariti ako kažem da su oni razgovarali sa njima.
audio/chunk_0084.wav	16.508	Da. Oni su otkrili njihov jezik i ja sam ubeđen da ih je drveće razumelo. Tako su gledali na celu prirodu. Na životinje koje su mirno živele sa njima, nisu ih napadale i volele su ih pobeđene njihovom ljubavlju.
audio/chunk_0085.wav	27.324	Pokazivali su mi zvezde i pričali o njima sa mnom. O nečemu što nisam mogao shvatiti, ali verujem da su oni povezani sa zvezdama nebeskim. Ne samo mišlju, već nekim živim putem. Ti ljudi se nisu ni starali da ih shvatim. Voleli su me i bez toga, ali zato sam znao da i oni mene nikada neće shvatiti. Zato sa njima gotovo...
audio/chunk_0086.wav	29.436	Ja sam samo u njihovom prisustvu ljubio zemlju na kojoj oni žive. Obožavao sam ih bez reči. Oni su to videli i dopuštali da ih obožavam, ne stideći se što ih obožavam, zato što su sami mnogo voleli. Oni nisu patili zbog mene. Kada sam ponekad plačući ljubio njihove noge, sa radošću znajući srcem svojim kakvom snagom l...
audio/chunk_0087.wav	28.028	kako su mogli da za sve vreme ne uvrede takvo stvorenje kao što sam ja i da nijednom ne izazovu u takvom biću kao što sam ja, osećanje ljubomore i zavisti. Mnogo puta sam pitao sebe kako sam mogao ja, hvalisavac i lažov, da im ne pričam o svojim znanjima, o kojima oni naravno nisu imali pojma. Da ne poželim da ih zadi...
audio/chunk_0088.wav	19.996	Oni su bili veseli i nestašni kao deca. Lutali su po svojim gajevima i šumama, pevali svoje divne pesme, hranili se lakom hranom, plodovima svog drveća, medom svojih šuma i mlekom životinja koje su ih volele. Za hranu i odelo radili su samo malo i lako.
audio/chunk_0089.wav	22.62	Voleli su i rađali decu, ali nikada nisam primetio u njima onu silinu surovog sladostrašća koja obuzima gotovo sve na našoj zemlji. Sve i svakog. I jedini je uzrok gotovo svih grehova našeg čovečanstva. Oni su se radovali novorođenoj deci kao novim učesnicima u njihovom blaženstvu.
audio/chunk_0090.wav	11.1	Među njima nije bilo svađe, ni ljubomore i čak nisu shvatili šta to znači. Njihova deca bila su zajednička, zato što su svi predstavljali jednu porodicu.
audio/chunk_0091.wav	19.036	Kod njih gotovo nije bilo bolesti. Mada je postojala smrt. Ali njihovi starci su umirali mirno, kao da odlaze na počinak, okruženi ljudima koji se opraštaju s njima, blagosiljajući ih i osmehujući se i sami praćeni njihovim vedrim osmesima.
audio/chunk_0092.wav	23.228	tugu i suze u tim trenucima nisam video. Osećala se samo ljubav, narasla do ushićenja, ali do spokojnog, potpunog, produhovljenog ushićenja. Moglo se pomisliti da su oni održavali vezu sa svojim pokojnicima i posle njihove smrti i da se zemaljsko jedinstvo među njima nije prekidalo smrću.
audio/chunk_0093.wav	10.748	Oni me gotovo nisu shvatali kada sam ih pitao o večnom životu. Ali su očevidno i nesvesno verovali u njega. Da to za njih i nije predstavljalo problem.
audio/chunk_0094.wav	25.116	hramove nisu imali. Međutim, imali su jedno nasušno, živo i neprekidno sjedinjavanje sa celinom vasione. Nisu imali ni vere, ali su pouzdano znali da će kada se ostvari njihova zemaljska radost do granica zemaljske prirode, nastupiti tada za njih, za žive i mrtve, još svestranije povezivanje sa celinom vasione.
audio/chunk_0095.wav	26.3	Čekali su taj trenutak sa radošću, ali bez žurbe, ne čeznući za njim, već predosećajući ga srcem svojim i govoreći o tom predosećanju jedni drugima. Uveče pred spavanje voleli su da okupljaju složne i harmonične horove. U tim pesmama su izražavali sva osećanja koja im je dao protekli dan. Slavili su ga i praštali se s...
audio/chunk_0096.wav	25.308	Proslavljali su prirodu, zemlju, more i šume. Voleli su da stvaraju pesme jedni o drugima i hvalili su jedni druge kao deca. To su bile najjednostavnije pesme, ali su nastajale iz srca i prožimale srca. I ne samo pesmama, već je izgledalo da sav svoj život provode uživajući jedan u drugom.
audio/chunk_0097.wav	24.636	To je bila neka sveopšta i potpuna zaljubljenost. Druge njihove pesme, oduševljene i svečane, gotovo uopšte nisam shvatao. I kada sam razumevao reči, nikad nisam mogao proniknuti u srž njihova značenja. Ono je ostajalo nekako nedostupno mojem umu. Zato se moje srce nesvesno prožimalo njime sve više.
audio/chunk_0098.wav	29.052	Često sam im govorio da sam sve to već odavno predosećao. Da sam svu ovu radost i slavu slutio još na našoj zemlji. U tuzi koja mami i ponekad prerasta u nepodnošljivu žalost. Da sam predosećao sve njih i njihovu slavu u snovima mog srca, u maštanjima mog uma. Da često na našoj zemlji nisam mogao gledati bez suza sunce...
audio/chunk_0099.wav	26.684	da je u mojoj mržnji prema ljudima naše zemlje uvek bila prisutna tuga. Zato što ne mogu da ih mrzim bez ljubavi, zato što ne mogu da im ne praštam. U ljubavi mojoj prema njima prisutna je tuga. Zašto ne mogu da ih volim bez mržnje? Oni su me saslušali i video sam da ne mogu zamisliti to što ja govorim, ali ja nisam ža...