{"id": "8", "title": "Либрети опера", "text": "----\nНа овој 'полици' се налазе либрети опера које не поседују ауторска права и које су слободно доступне, а у случају композитора ван српско-хрватског говорног подручја, дати су препеви тих опера на српски језик. Оне су подељене у две групе, на опере српских и опере страних композитора.\n1 Српски композитори\nА Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш\n1.1 Б\n* Исидор Бајић\n** „Кнез Иво од Семберије”\n* Рудолф Бручи\n** „Гилгамеш”\n1.2 К\n* Петар Коњовић\n** „Кнез од Зете”\n** „Коштана”\n1.3 Н\n* Светомир Настасијевић\n** „Први устанак”\n1.4 Х\n* Стеван Христић\n** „Сутон”\n2 Страни композитори\nА Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш\n2.1 Г\n* Јаков Готовац (Jakov Gotovac) — хрватски композитор\n** „Еро с онога свијета”", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0", "word_count": 160, "cyrillic": 0.986}
{"id": "10", "title": "Први устанак (либрето)", "text": "----\nНародна опера у четири чина Светомира Настасијевића, српског композитора, према истоименој драми његовог брата Славомира Настасијевића. Опера је написана поводом обележавања 150. годишњице Првог српског устанка 1954. године и праизведена је у концертном облику на „Коларчевој задужбини” у Београду 1957.\n1 Посвета\n:::„Себра видим Новака...:::к'о млади храст,:::силу развија у гране...”\n:::::[из опере „Ђурађ Бранковић”]\n''Ово дело посвећујем''''сени мога прадеде Лазара,''''који је учествовао у борбама Првог српског устанка'':::::Светомир Настасијевић\n2 Ликови\nВуле Илић, ''хајдук Станоја Главаша'', тенор\nИлија Бирчанин, ''кнез српски'', баритон\nАлекса Ненадовић, ''кнез српски'', тенор\nЈелена, ''робиња'', сопран\nМајка, ''Јеленина мајка'', мецосопран\nМехмед Фочић-ага, бас-баритон\nКара-Хусеин, баритон\nФилип Вишњић, ''слепи гуслар'', тенор\nКарађорђе, ''вођа устаника'', баритон\nСтаноје Главаш, ''вођа хајдука'', бас-баритон\nВаса Чарапић, ''војвода устанички'', баритон\nТеодосије Марковић, ''кнез српски'', баритон\nКонда, ''бимбаша Узур-бега'', баритон\nУзун-Мирко, ''буљубаша српски'', бас\nУзур-Бег, ''војни заповедник турски'', тенор\nБећирУсеинХасан, ''турски стражари'''' '', тенорбаритонбас\nХор: сељаци, раја, Турци, војводе и кнезови (Сима Марковић, Арсеније Лома, Петар Јокић, Танаско Рајић, Марко Катић и друге војводе и кнезови), устаници, српски и турски војници.\nСтатисти: народ, пратиоци бимбаше Конде, устаници, момци Узун-Миркови и турски стражари.\n3 Место и време\nДогађа се у Србији на почетку деветнаестог века од 23. јануара 1804. до 30. новембра 1806. године.\n4 Либрето\n■ Први чин – „Сеча кнезова”■ Други чин – „Избор вође”■ Трећи чин – „Збег”■ Четврти чин – „Ослобођење Београда”\n5 Интервики линкови\n*", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29", "word_count": 232, "cyrillic": 1.0}
{"id": "937", "title": "Гилгамеш (либрето)", "text": "----\nОпера у три чина Рудолфа Бручија, према сумерско-асирском епу о краљу Гилгамешу. Либрето је написао Арсеније Арса Милошевић. Опера је написана 1986. године и праизведена исте године у Српском народном позоришту у Новом Саду. Следеће године је изведена на летњем оперском фестивалу у Бабилону (Ирак). Такође, 1987. је Бручи написао и нову верзију на немачком језику.\n1 Ликови\nГилгамеш, ''сумерски краљ'', баритон\nЕнкиду, ''његов пријатељ и побратим'', тенор\nДевојка, ''свештеница у храму богиње Иштар'', сопран\nРишат, ''Гилгамешова мајка'', мецосопран\nИштар, ''сумерска богиња љубави и плодности'', мецосопран\nСидури Сабиту, ''чувар улаза у Врт Богова и њихова пехарница, колоратурни сопран\nАруру, ''сумерска богиња стварања'', сопран\nУтнапиштим, ''Гилгамешов праотац'', дубоки бас\nУтнапиштимова жена, мецосопран\nЛовацУр-Шанаби, ''Утнапиштимов бродар'', тенортенор, један певач\nI Свештеник, тенор\nII Свештеник, бас\nАнуЕаШамаш, ''сумерски бог Неба''''сумерски бог воде и мудрости''''сумерски бог Сунца'', басбасбас, један певач(преко звучника)\nЧовек Шкорпион, мушки глас\nЖена Шкорпион, женски глас\nХумбаба, ''демон'', робот\nЗмија, играчица\nХор, Балет, Статисти: Народ Урука, војници, стражари, свештеници, свештенице, девице у служби Иштар, хор сподоба, играчице\n2 Место и време\nПростор у време дешавања Епа у време владавине краља Гилгамеша, у време настанка Човечанства, увек и свуда.\n3 Либрето\nI чин – II чин – III чин\n4 Интервики линкови\n***", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%88_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29", "word_count": 203, "cyrillic": 0.975}
{"id": "932", "title": "Сутон (либрето) - Речник мање познатих речи и израза", "text": "„Сутон”\nЛибрето\nРечник мање познатих речи и израза\n1 A\n*Almeno (''it.'') - barem\n2 B\n* Balat(i) (''it.'' ballare) - igrati, plesati\n* Bječve - čarape\n* Bremena - vremena\n* Bumbak - pamuk\n3 C\n* Crevlje - cipele\n* Cvancika - vrsta novca (od ''nem''. zwanzig - dvadeset)\n4 Ć\n* Ćerce - ćerka\n* Ćio, ćelo - hteo, htelo\n5 E\n* Erbo - jerbo, jer\n* Et ne nos inducas in tantationem (''lat''. - ''Ет не нос индукас ин тантационем'') - ''I ne uvedi nas u iskušenje'' (iz Molitve Gospodnje)\n6 F\n* Famoze (''it.'') - krasne, divne\n* Frančesko - Francuska\n* Funjestre (''it.'' finestre) - prozori\n7 G\n* Gori - gore\n* Gospa Nuncijata - praznik Blagovesti (''lat.'' Annuntio - obavestiti, javiti)\n8 H\n* Ho'mo - hajdemo\n9 I\n* Impegnano (it. - ''импењано'') - založeno, dato na zalog\n* Imperatur - Car\n* In tanto (it.) - u toliko, za to vreme (poštapalica čije značenje podosta zavisi od konteksta)\n10 K\n* Klobuk, klobuci - šešir, šeširi\n* Kontradanca - vrsta plesa\n* Kordun - kanap, konop\n* Kozica - tako su se zvale kmetice, koje su morale služiti kod vlastele od 8. do 18. godine besplatno. U 18-toj godini pak postale bi, uz krasne stare običaje domaćih slava, spravljenice - i tad bi primale platu i mogle su ostaviti službu. Pisac je kod svoga dede prisustvovao još jednoj takvoj slavi. - Ta svečanost potieče još od rimskog običaja, kad bi gospodar proglasio svog roba ''libertom'' - slobodnjakom.\n* Kralijež - krunica, brojanica\n* Krepun - ''krepon'', vrsta materijala\n* Kretom - pokretom\n* Kurđelj - trakica (od it. ''cordella'')\n11 L\n* Latinorum - latinske mudrosti, poslovice\n12 M\n* Madame le Comtesse Marina de Benessa dame d'honneur de sa majeste l'Imperatrice Marie Caroline (''fr.'') - Gospođa grofica Marina Beneša, dvorska dama njenog visočanstva carice Marije Karoline\n* Mantljice (''it.'' - mantellina) - mali ogrtač\n13 N\n* Nagrešpano - naborano, plisirano\n* Nahladiti - prehladiti\n* Novena (''lat.'' novem - devet) - ciklus od devet molitvenih dana\n14 O\n* Oburlano - optočeno, obmotano\n* Oka - stara mera za težinu\n15 P\n* ...da ti ne prisije - ...da ti ne presedne\n* Promjenut - presvući\n16 R\n* Rijet - reći\n* Rubac - maramica\n17 S\n* Skale (''it''.) - stepenice\n* Spenza (''it''.) - trošak\n* Stôc, Stôcu - stolica, stolici\n* Sveđ - sve\n18 Š\n* Šalin (''deminutiv'') - šal, marama\n19 T\n* Talijer - ''talir'', vrsta novca\n20 U\n* Ubručić - maramica\n* Uljeći, uljegla - ući, ušla\n* Uprav - upravo, baš tako\n* Utornik - utorak\n21 V\n* Viđeti, viđela, viđi - videti, videla, vidi\n* Vratu - vrate\n22 Z\n* Zavojci - uvojci, lokne\n23 Ž\n„Сутон”\nЛибрето\nРечник мање познатих речи и израза", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_-_%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B0", "word_count": 371, "cyrillic": 0.067}
{"id": "12", "title": "Први устанак (либрето) – Други чин", "text": "„ Први устанак ”\n◄ Први чин, Други чин, Трећи чин ►, Четврти чин ►\n1 Ликови и улоге\nКарађорђе Петровић, ''вођа устаника'', баритон\nСтаноје Главаш, ''вођа хајдука'', бас-баритон\nТеодосије Марковић, ''кнез српски'', баритон\n*Хор: војводе, кнезови и народ (''мушки хор'')\n*Неме улоге које учествују у хору: Васа Чарапић, Сима Марковић, Арсеније Лома, Танаско Рајић, Марко Катић и други српски кнезови и војводе\n2 II чин – „Избор вође”\n''15. фебруар 1804. године. Јутро је. Планинска доља опкољена шумом, испод орашачке планине. На левој страни налазе се хајдуци Станоја Главаша. Сви наоружани. Испред њих је Станоје Главаш. Са десне стране су: Васа Чарапић, Сима Марковић, Арсеније Лома, Кнез Мирко, Петар Јокић, Танаско Рајић, Теодосије Марковић, Марко Катић и други. У дубини се види народ – сељаци. Карађорђе стоји десно, издвојен. Поред њега барјак, пободен у земљу.''\nКарађорђе\nЕто, браћо, започесмо,\nза народ, за правду, за спас\nи слободу земље потлачене.\nДигосмо се противу Турака,\nод Косова наших угњетача.\nОни робе и кнезове секу,\nхарају нас и газе поштење,\nзулум чине, свако безакоње.\nКулуци су тешки сиротињи,\nнамет, глоба, дрска отимања,\nубијања, зверска, нечовечна,\nуништише човекову душу.\nИз колевке децу нам односе,\nсрамоте нам жене и девојке.\nНарод бежи листом у збегове\nи склања се у горе и стење,\nпропиштало старо и младо.\nЗато, браћо, кренимо на Турке,\nпопалимо све хамове њине\nи чардаке и ноћне постаје.\nПохватајмо злогласне дахије,\nскинимо им са рамена главе,\nда нам ропски с леђа падне јарам\nи слобода заслужена дође.\nЗбор [Т. Б.]\nПобићемо све бесне субаше\nи дахије, народне крвнике,\nистерати Турке из градова,\nповешати зулумћаре редом.\nКарађорђе\nКојекуде, у добар час,\nизбер'те себи поглавара.\nСвако стадо има предводника,\nсвака војска главешину свога.\nТеодосије Марковић\nПредводника тебе хоће народ,\nсви те знамо и сви поштујемо,\nсви ћемо те до једног слушати\nи сви бити увек са народом.\nЗбор [Т. Б.]\nСтарешину Ђорђа,\nсви хоћемо Ђорђа,\nхоћемо, хоћемо, вођу Карађорђа.\nКарађорђе\nДобро, браћо, ја сам почаствован,\nал' осећам и срце ми каже\nда не могу бити старешина.\nЕво Главаш, Ево Вуле Илић,\nту је Марко и ту Теодосије,\nмеђу њима вођу потражите.\nЗбор [Т. Б.]\nСрбин има на избор јунака,\nСрбин има Станоја Главаша,\nЧарапића и Катића, Хајдук Вељка,\nали тебе, тебе хоће раја,\nсви хоћемо Петровића Ђорђа!\nКарађорђе\nИзбер'те Станоја Главаша,\nхарамбашу на јаде Турцима.\n(''Међу војводама и народом покрет и договор'')\nСтаноје Главаш\nЈа сам хајдук и водим хајдуке\nшто немају куће ни кућишта,\nнити сеје, нити брата свога!\nСви момци ми одреда хајдуци,\nали народ неће за хајдуком,\nза три дана сви ће се расути,\nтешко тада рају од Турака.\nНо, прими се, побратиме Ђорђе,\nсав ће народ и душом и телом\nтебе вођу лицем послушати,\nа ја своје и даље тераћу\nи довека бити се с Турцима.\nЈа сам хајдук и водим хајдуке\nшто немају куће ни кућишта,\nнити сеје, нити брата свога!\nСви момци ми одреда хајдуци\nи ја хајдук, Станоје Главаш!\nКарађорђе\nЈа сам човек плахо љутит,\nко не слуша и у страну пође,\nплатио би непослушност главом.\nИз тог ће се свађа изродити,\nа Турци ће једва дочекати\nда нас једног за другим помлате.\nЗбор [Т. Б.]\nКо не слуша, нека буде кажњен,\nтебе хоћемо, Господара Ђорђа!\nКарађорђе\nПримам се, браћо,\nу добри час, за народ свој!\n(''Карађорђе прима барјак'')\nПриклон'те, браћо, главе,\nпред барјаком снаге и слободе,\nвекови га закопаше\nи газише бесне хорде,\nод Косова до Деспота Ђурђа\nпод њим силни гинуше јунаци,\nСрбин поста раја душманину.\nЕво данас, браћо и јунаци,\nподигосмо знак слободе наше,\nиз раје ће народ васкрснути!\n(''пољуби барјак'')\nПредајем га Танаску Рајићу,\nда га носи за својега века!\n(''Танаско Рајић прима барјак од Карађорђа. Мећу војводама и народом радосно расположење'')\nЗбор [Т. Б.]\nСину сунце из ропскога мрака\nи обасја брда и долине,\nсину сунце из мрака,\nснажна слога са планине сиђе\nи распали срца јуначка.\nНарод крену к'о бујица хучна,\nда уништи страх, зло и насиље.\nКарађорђе, син горе зелене,\nпође напред као сури ор'о,\nда уништи све мрске крвнике,\nда раскује тешке ропске ланце\nи поведе у слободу народ!\n„ Први устанак ”\n◄ Први чин, Други чин, Трећи чин ►, Четврти чин ►", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_%E2%80%93_%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 679, "cyrillic": 0.999}
{"id": "944", "title": "Животи и мишљења великих филозофа", "text": "1 Увод\n*О користи од филозофије\n2 ПЛАТОН\n*I. Отаџбина Платонова\n*II. Сократ\n*III. Платонов развитак\n*IV. Етички проблем\n*V. Политички проблем\n*VI. Психолошки проблем\n*VII. Психолошко решење\n*VIII. Политичко решење\n*IX. Етичко решење\n*X. Критика\n3 АРИСТОТЕЛ И ГРЧКА НАУКА\n*I. Историска позадина\n*II. Дело Аристотелово\n*III. Заснивање логике\n*IV. <b>Организација науке</b>**1. Грчка наука пре Аристотела\n**2. Аристотело као природњак\n**3. Заснивање биологије\n*V. Метафизика и природа божја\n*VI. Психологија и природа уметности\n*VII. Етика и природа среће\n*VIII. <b>Философија државе</b>**1. Комунизам и консерватизам\n**2. Брак и васпитање\n**3. Демократија и аристократија\n*IX. Критика\n*X. Последње године живота и смрт\n4 Френсис Бекон\n*I. Од Аристотела до Ренесансе\n*II. Политичка каријера Фрање Бекона\n*III.Огледи\n*IV. Велика реконструкција\n**1. Напредовање учености\n**2. Нови органон\n**3. Утопија науке\n*V. Критика\n*VI. Завршна реч", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B0", "word_count": 135, "cyrillic": 0.787}
{"id": "11", "title": "Први устанак (либрето) – Први чин", "text": "„ Први устанак ”\nПрви чин, Други чин ►, Трећи чин ►, Четврти чин ►\n1 Ликови и улоге\nВуле Илић, ''хајдук Станоја Главаша'', тенор\nИлија Бирчанин, ''кнез српски'', баритон\nАлекса Ненадовић, ''кнез српски'', тенор\nЈелена, ''робиња'', сопран\nМехмед Фочић-ага, бас-баритон\nКара-Хусеин, баритон\nЈедан сељак, баритон\nДва турчина, тенорбаритон\nФилип Вишњић, ''слепи гуслар'', тенор\n*Хор: сељаци (''мушки хор''), раја (''мешовити хор''), Турци (''мупки хор'') *Статисти: народ (''људи и жене''), један дечак\n2 I чин – „Сеча кнезова”\n''Догађа се 23. јануара 1804. године. Шума са дебелим храстовима; лево, у дубини, колиба покривена сламом. Испред колибе на клади седи неколико сељака, два-три стоје. Вуле Илић, хајдук Станоја Главаша, стоји наслоњен леђима на колибу. Он је наоружан пушком, јатаганом и пишољима. Својим оделом одудара од сељака, који су како-тако обучени. Од њих само један има пушку, а други јатаган. Прво се зачује хајдучка песма „Која гора разговора нема”, коју певају сељаци и хајдуци долазећи из шуме. За време ове песме диже се завеса.''\nСељаци (''иза сцене'') [Т. Б.]\nКоја гора разговора нема?\nРоманија разговора нема.\n(''Сељаци долазе на сцену'')\nПрође Новак, па је разговара,\nи проведе коња зеленога,\nа на коњу брата рањенога.\nВуле Илић (''држи чутуру и наздравља'')\nКуда пошли, добро дошли,\nсрећа нам се насмешила.\nБожја воља с нама била,\nда бранимо српску рају.\n(''Пије из чутуре'')\nБесни Турчин, роби, пали,\nзулум прави, главе сече.\nПусти Србин ћути, трпи.\nСељаци [Т. Б.]\nЋути Србин, живота не даје.\nМехмед Фочић по'вата кнезове,\nобезглави сиротињу рају.\nВуле Илић\nПрева ри их Турчин и на веру доби,\nБирчанина силног и Алексу.\nСељаци [Т. Б.]\nНа веру, на веру, црна му душа била!\nФочић-Ага са двеста момака,\nтешко земљи куда Турци прођу.\nНеколико сељака [Б.] (''Вулету'')\nТи си хајдук Станоја Главаша,\nзакон ти је у десници руци.\nХрабри Вуле, спасавај кнезове.\nВуле\nЈа једини, на двеста Турака?\nСељаци [Т. Б.]\nТи једини, без икога,\nпогини хајдуче!\nВуле (''сељацима'')\nВас побити треба,\nјер сте хладно стење.\nСињи робе,\nриљаш земљу к'окртица,\nкамџија ти по леђима пуца.\nСељаци [Т. Б.]\nЖене, деца, сиротиња,\nлеба нема, Вуле!\nРобиња (''иза сцене'')\nВекови ће прохујати,\nземља ће се отворити,\nнебеса се затворити.\nТешко тада нашим душманима.\n(''Појаве се два Турчина гониећи испред себе везану Робињу'')\nРобиња (''посрћући'')\nЗа љубав, браћо,\nза правду мрем.\n(''падне'')\n(''Вуле тргне јатаган и навали на Турке'')\nТурци (''преплашени'')\nСтаноје Главаш!\nВуле Илић\nНије Главаш. него љута гуја!\nВуле Илић из села Колара!\n(''Турци нагну у бекство, Вуле за њима са исуканим јатаганом. Сељаци одреше Робињу и запајају је ракијом'')\nРобиња\nФочићеви момци,\nзле слуге горег господара,\nземља им кости истурила.\nСељаци [Т. Б.]\nУ мир, у мир, Робињице!\nСила не зна за Божију правду!\n(''Наиђе Вуле бришући јатаган о чакшире'')\nРобиња\nЖивео јуначе, Бог ти среће дао!\nРаја (''иза сцене, из даљине'') [С. А. Т. Б.]\nБесни Турчин са Истока,\nпали, роби и тамани,\nбез увора на Западу\nусахнуше реке.\n(''Робиња оде брзо десно, погледа, врати се'')\nРобиња\nГоспод с нама... Кнезове воде:\nБирчанина и Алексу\nкрвник Фочић тевабији глава!\nРаја (''иза сцене'') [С. А. Т. Б.]\nЈадуј јаде, јадни роде,\nза нас више спаса нема.\nТврда земља, хладна стена,\nнебеса се затворила.\nВуле (''сељацима'')\nЗбогом, браћо...\n(''Робињи'')\nПрости ме, сестро...\nГде су Турци многи\nза хајдука места нема...\n(''Оде'')\n(''Сељаци се узнемире. Неки уђу у колибу, а остали и Робиња оду у страну. Чује се ларма иза сцене. Наилазе Фочић Мехмед-Ага, Кара-Хусеин, Узун-Мехмед; за њима везани у синџир Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин; за овима гомила Турака и напослетку раја, људи и жене. Сви застану'')\nРаја [С. А. Т. Б.]\nЧестити Ага, пусти нам кнезове,\nдве стотине кеса даћемо ти блага!\nФочић-Ага\nБре, не лудуј, црна рајо!\nКо да пусти два планинска вука!\nРаја [С. А. Т. Б.]\nЧестити Ага, пусти нам кнезове,\nтри стотине кеса даћемо ти блага!\nФочић-Ага\nЗа благо се робље откупљује,\nа ово су два српска арслана:\nрају буне, Турке убијају...\nданас ћу их, бели, раздружити...\nИлија Бирчанин\nНа мегдану ниси нас добио,\nно на веру, проклети Турчине!\nКрв ће наша из земље проврети,\nнатопиће земљу Лазареву,\nпробудиће косовске јунаке\nи затреће дрна душманина.\nКара-Хусеин\nУмукни, ђауре,\nјезик ћу ти ишчупати!\nАлекса Ненадовић\nОдбиј се, Турчине,\nни твој зулум дуго бити неће!\n(''гледа по околини'')\nОј, Јакове, мој рођени брате,\nне држи вере у Турчина.\nЧете купи, удри се с Труцима,\nскупо продај своју русу главу.\n(''раји'')\nУ душманске не верујте речи,\nјер поштење са невером неће,\nзло је с добрим у исконској кавзи,\nи ту, браћо, поговора нема!\nНа ножеве се зло дочекује,\nвера дата и душманске речи,\nдушман даје, гори ко их прима!\nРаја [С. А. Т. Б.]\nТако је, кнеже Алекса,\nу Турчина никад вере нема!\nТурци [Т. Б I.]\nАла, јолдаш, побуни се раја!\n(''Настане комешање. Кара-Хусеин завитла камџијом'')\nКара-Хусеин\nНа колена ропске слуге!\nЗемљи падај, робе од Косова!\n(''Кара-Хусеин туче камџијом. Жене клекну, људи се мало повуку гунђајући'')\nЖене (''клечећи'') [С. А.]\nСузе рони српска мајка,\nна криоцу гаји сина,\nза Турчина, за крвника!\nЉуди [Т. Б.]\nКо погуби на веру јунака,\nдушу губи и проклетство прима!\nТурци [Т. Б I.]\nГле, манита раја нас резили!\nФочић-Ага\nДок погубим од реда кнезове,\nи попове што су раји глава,\nСрбија се више дићи неће!\nИлија Бирчанин\nПаде српство, падоше јунаци,\nсамо оста голорука раја,\nда робује своме душманину.\nГлаве ће се небу уздигнути,\nјунаци ће земљи васкрснути,\nнарод ће се њима придружити,\nтешко вама, Турци, за довека!\nФочић-Ага\nБре, не лудуј, Бирчанин Илија,\nгде је било од роба јунака!\nВодите их реци Колубари,\nТамна ноћца да нас не претекне.\n(''Фочић-Ага, за њим поворка: кнезови, Турци и раја. Сељаци остану погружени на сцени, Робиња тихо плаче'')\nРаја (''одлазећи'') [С. А. Т. Б.]\nТамна ноћи, никад не па'нула,\nбела зоро, никад не сванула,\nдва се бора небу уздигоше,\nсломише их на издају Турци.\n(''Робиња пође, застане и гледа за њима'')\nРобиња\nО, јадни људи, о, јадне жене!\nПођите мирно, јадни и плачни,\nпоследњу почаст одајте њима:\nНенадовићу Алекси дичном\nи силном Бирчанину Илији,\nЈер смрт ће њина, болна и тешка,\nподићи народ да их освети,\nнама да скине ропске окове.\nО, јадни људи, о, јадне жене!\nПођите мирно, јадни и плачни,\nпоследњу почаст одајте њима.\n(''Робиња примети долазак Филипа Вишњића, гуслара и полако му иде у сусрет. Дечак доведе Филипа Вишњића. Робиња их дочека. Филип седне на кладу. Око њега поседају сељаци. Робиња стане по страни са дечаком. Слепи Вишњић загуди у гусле и запева песму „Почетак буне на дахије”. Сељаци, Робиња и дечак слушају'')\nФилип Вишњић\n„''Боже мили! Чуда великога!''''Кад се ћаше по земљи Србији,''''по Србији земљи да преврне''''и да друга постане судија!''''Ту кнезови нису ради кавзи, ''''нит' су ради Турци изјелице,''''ал' је рада сиротиња раја,''''која глоба давати не може,''''ни трпити Турскога зулума;''''и ради су Божји угодници, ''''јер је крвца из земље проврела,''''земан дош'о ваља војевати, ''''за крст часни крвцу прољевати,''''за крст часни и слободу златну!''”\nСељаци [Т. Б.]\n„''Земан дош'о ваља војевати, ''''за крст часни крвцу прољевати,''''за крст часни и слободу златну!''”\n„ Први устанак ”\nПрви чин, Други чин ►, Трећи чин ►, Четврти чин ►", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_%E2%80%93_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 1185, "cyrillic": 0.997}
{"id": "14", "title": "Први устанак (либрето) – Четврти чин", "text": "„ Први устанак ”\n◄ Први чин, ◄ Други чин, ◄ Трећи чин, Четврти чин\n1 Ликови и улоге\nКарађорђе Петровић, ''вођа устаника'', баритон\nВаса Чарапић, ''војвода устанички'', тенор\nКонда, ''бимбаша Узур-Бега'', баритон\nУзун-Мирко, ''буљубаша српски'', бас\nЈелена, ''робиња из првог чина'', сопран\nУзур-Бег, ''војни заповедник турски'', тенор\nБећирУсеинХасан, ''турски стражари'''' '', тенорбасбаритон\nЈедан српски војник, баритон\nЈедан турски војник, тенор\n*Хор: устаници и народ – људи и жене (''мушки хор'')\n*Статисти: устаници и народ – људи и жене, момци Узун-Миркови, турски стражари\n2 IV чин – „Ослобођење Београда”\n''Догађа се у „глуво” доба ноћи, 30. новембра 1806. године. „Сава-капија” београдске тврђаве унутар града. У дубини се види велика капија од храстовине, набијена клинцима и учвршћена помоћу попречне греде, која се помера десно и лево. Са стране су дебели зидови; напред остављен пролаз. Неколико Турака, стражара, седи крај ватре. Дебели Усеин прилегао је на клупу. Бећир и Хасан се разбашкарили око ватре и пијуцкају ракију из бардака.''\nБећир\nДебели Усеин дрема ли дрема\nи заспати не сме никако,\nда му Црни Ђорђе или Хајдук Вељко\nна сан не би дошли.\n(''Усеин се придигне на клупи'')\nУсеин\nОд њи' нема страве за мене, јунака,\nно ме туга 'вата\nшто бадава овде седимо ка' бабе,\nа жене нам саме.\nХасан\nБадава ти, Усеине,\nне да Црни Ђорђе да те жене мазе.\nУсеин\nКолика је турска царевина,\nкакви силни на избор јунаци,\nкапама би рају затрпали...\nоно погле', то зољино гнездо,\nстршљенове сада избацује.\nНек' је нама Алах на помоћи,\nраја ће нас добро пригњавити\nда се збуде што певају слепци!\nХасан\nПокрај таквих дебелих јунака,\nтешко цару у белу Стамболу.\n(''Један турски војник дотрчи с лева'')\nЈедан турски војник\nНа ноге стражари, Узур-Бег иде.\n(''Сви поскачу. Узур-Бег дође с лева са два пратиоца'')\nУзур-Бег\nЈесте л' будни, чувате ли стражу?\nСтражари\nЧувамо, чувамо, честити Беже,\nнеће нама раја лако подвалити!\nУзур-Бег\nНемој шале да вас сан обори,\nјер тако ми Дина и Имана,\nако само један од вас заспи,\nшибаћу га троструком камџијом,\nдок из њега живот не истерам.\n(''Оде десно са оба пратиоца. Усеин извирује за њима'')\nУсеин\nВала, људи, небило ме жива,\nтежи ми је Узур-Бег Алија\nнего Црни Ђорђе и сва српска раја.\nОд ината Алах ме је сазд'о,\nбаш ћу лећи, да устати нећу.\n(''Извали се на клупу'')\nБећир\nСад можемо и ми придремати.\n(''Баца дрва на ватру. Сви поседају крај ватре и дремају. Тако неко време. С десна, преко зида, пребаци се Конда, за њим Узун-Мирко и три момка. Они порезно пођу према стражарима, који се тргну из дремежа. Започне битка мачевима. Конда, Узун-Мирко и два момка се боре са стражарима. Трећи момак дотрчи до капије и покуша да извуче греду. Стражари га убију. Падне и други момак код капије. Погине и неколико стражара. Конда је рањен, Узун-Мирко такође, али се и даље боре. Чује се лупњава у капију споља. Узур-Бег се врати и навали са два пратиоца на Србе. Конда пада и други пут рањен, диже се и из пиштоља убија Узур-Бега. Лупање споља све се јаче чује. Узун-Мирко посрћући дође до капије, последњом снагом извуче греду и падне. Капија се отвори нагло и унутра продру Карађорђе, Васа Чарапић, Вуле Илић и за њима маса устаника српских. Сви брзо напредују у дубину града. Пуцњава се сад чује и у даљини. Борба код капије свршена је. Још понеки устаник улази на капију, затим наилазе жене са торбама на леђима, међу њима је и Јелена. Оне подигну Узун-Мирка и наместе га да седне на клупу и изнесу мртве. Конда се враћа с лева са крвавом сабљом у руци, посрће и падне. Жене и њега дигну и приведу до ватре. Обојицу запајају из бардака. У даљини се чује глама и пуцњава. Жене превијају рањене, Узун-Мирка и Конду и запајају их ракијом.'')\nУзун-Мирко\nКрв пролисмо, рана допадосмо,\nал' Београд храбро освојисмо.\nБрате Конда, тежак по'со завршисмо.\nКонда\nБој се бије крвави,\nа ми овде немоћни.\n(''Клоне, Јелена га придржи'')\nЈелена\nНека су вам ране за видање,\nјош ће Турци од вас страховати.\n(''Јелена и друге жене одводе Конду и Узун-Мирка иза сцене и склањају остале мртве. У даљини се још чују пуцњи и одјеци борбе. Један српски војник дотрчи'')\nЈедан српски војник\nИ Стамбол-капија паде,\nса свих страна Срби наваљују.\n(''Придолази све више устаника, гонећи заробљене Турке и спроводећи их даље. Одједном настане комешање. Сви гледају десно у дубину, одакле наилази поворка носећи смртно рањеног Васу Чарапића. Карађорђе и Вуле Илић су у поворци. Васу Чарапића спусте на земљу'')\nЉуди и жене [С. А. Т. Б.]\nКоја гора разговора нема?\nРоманија разговора нема.\nПрође Новак, па је разговара,\nи проведе коња зеленога,\nа на коњу брата рањенога.\nКарађорђе (''погружено'')\nЗаузесмо престоницу нашу,\nал' јунаке многе изгубисмо.\nЕво храброг Чарапића Васе\nгде се с душом пред нама раставља.\nУстрели га душман из далека.\n(''Пригне се Васи и мало га придигне'')\nВаса Чарапић\nПростите ми сви, браћо моја...\nсестре моје, простите...\nза земљу нашу, за слободу\nживот свој дадох.\n(''Падне мртав'')\nСви [С. А. Т. Б.]\nЦрни облак над Србијом,\nвековима што се мути,\nсилне муње сад цепају,\nсвануће нам скоро дан.\nЈунаци се свуда дижу,\nк'о олуја кад хук носи,\nнастадоше бурни дани\nи народне набујаше снаге:\n„Ниче раја к'о из земље трава!”\n[Т. Б.]\nВојници нам силни изгибоше,\nопусте нам кућа и огњиште,\nали оста вера у победу\nи очврсну мишица нам јака.\nНа Мишару битку задобисмо,\nсад Београд тврди освојисмо,\nнаше снаге сломише душмана\nи донеше слободу народу.\n[С. А. Т. Б.]\nПочаст дајте Чарапићу Васи,\nкоји храбро за слободу паде,\nон погибе, ал' остаће спомен\nда уздиже нараштаје.\nЈунаци се свуда дижу,\nк'о олуја кад хук носи,\nнастадоше бурни дани\nи народне набујаше снаге:\n„Ниче раја к'о из земље трава!”\n''Крај опере''\n„ Први устанак ”\n◄ Први чин, ◄ Други чин, ◄ Трећи чин, Четврти чин", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_%E2%80%93_%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 972, "cyrillic": 0.999}
{"id": "13", "title": "Први устанак (либрето) – Трећи чин", "text": "„ Први устанак ”\n◄ Први чин, ◄ Други чин, Трећи чин, Четврти чин ►\n1 Ликови и улоге\nЈелена, ''робиња из првог чина'', сопран\nМајка, ''Јеленина мајка'', мецосопран\nКарађорђе Петровић, ''вођа устаника'', баритон\nВаса Чарапић, ''војвода устанички'', тенор\nКонда, ''бимбаша Узур-Бега'', баритон\n*Хор: сељаци – људи и жене (''мушки хор'')\n*Статиста: пратилац бимбаше Конде\n2 III чин – „Збег”\n''Догађа се у једној планинској котлини: стене шипраг, и понеко дрво; десно улаз у пећину. Испред пећине гори ватра, изнад ње на сошкама виси бакрач. Робиња, из првог чина, сада Јелена, излази из пећине и стане напред.''\nЈелена (Робиња)\nАх, моја ружо румена,\nти сестро моја миљена,\nшто тако рано процвета,\nНемам те коме тргати.\nСеја се моја удала,\nбрат ми у боју погибе,\nа драги од мене далеко,\nпреко три воде студене,\nпреко три горе зелене.\nАх, моја ружо румена,\nти сестро моја миљена,\nшто тако рано процвета,\nНемам те коме тргати.\nМајка\nЈадна ћерко, јадно дете моје,\nкуд' ти патна душа жуди?\nЗашто јаде мајци не казујеш?\nКога живог твоје срце тражи?\n(''Загрли Јелену, затим заплаче'')\nКућу нам је ватра изгорела,\nбрата су ти убили Турци,\nна згаришту завијају вуци;\nкога живог твоје срце тражи?\nЈелена\nТражим, мајко, дичнога јунака,\nкоји ме је из душманских руку,\nод срамоте, живу избавио.\nМајка\nОн је хајдук Станоја Главаша,\nсвуда први где се крв пролива,\nнећеш њега у животу наћи.\nЈелена\nЈунак је он моћан, силан, мајко,\nнепобедив на мегдану.\nМајка\nПогин'о је јер јунаци гину први,\nзалуд ти је, ћерко, да га тражиш.\nЈелена\nОнда ћу га мртва потражити,\nнаћи ћу му гроба ил' укопа.\nМајка\nНа Мишару и Срби и Турци\nтућиће се докле једног траје.\nСељаци (''иза сцене'') [Т. Б.]\nУра, ура! Ура, ура!\nПобеда се са Мишара шири!\nУра, ура, ура!\nЈелена\nПобеда, мајко, победа!\nТурска сила паде на Мишару!\n(''Сељаци долазе, сви наоружани и весели. Пију из чутура и грле се. Са њима иду и рањеници. На сцени их дочекују радосно. Јелена загледа рањенике.'')\nЈелена\nВуле Илић, мој рањени јунак!\nВуле Илић\nРобињо тужна, ти овде?\nЈелена\nСад Јелена, не више робиња.\nКућу су ми запалили\nи брата ми погубили Турци.\nВуле Илић\nЗбегови се разилазе,\nсваки иде дому своме,\nа ти иди у моје Коларе\nи поведи ојађену мајку.\nИ ја ћу се дому повратити\nкад с Турцима војну завршимо.\nМоја ће те пригрлити мајка,\nместо мене сина јединога.\n(''Сељаци гледају у правцу откуда су дошли'')\nЉуди и жене [С. А. Т. Б.]\nИду нам, иду, Мишарски јунаци,\nиду нам, иду.\n(''Долазе: Карађорђе, Васа Чарапић, Бимбаша Конда, његов пратилац и неколико устаника'')\nЖивели, живели, мишарски јунаци.\nКарађорђе\nБраћо моја, српски устаници,\nна Мишару, свету на видику,\nсаломисмо везирову војску,\nпогубисмо Кулин-капетана\nи атлије, бесне потурице.\nСад Делиград притиснули Турци,\nваља ићи у помоћ Добрњцу.\nЉуди [Т. Б.]\nОд Ниша су навалили Турци,\nбој се бије три недеље дана,\nНа Делиград, мишарски јунаци,\nна Делиград, у помоћ Добрњцу.\n(''Одлазе лево. Карађорђе, Васа Чарапић, Конда и његов пратилац седају око ватре. Вуле и Јелена повуку се са рањеницима у пећину'')\nКарађорђе\n'Ајде, браћо, да мало да'немо,\nда да'немо и проговоримо,\nшта ко мисли и шта намерава.\nВаса Чарапић\nНа Мишару Турке саломисмо,\nсаломисмо, битку задобисмо,\nна Делиград сада кидишимо\nи Добрњцу помоћ учинимо.\nКарађорђе\nКад смлатимо пашу Ибрахима,\nмислим, браћо, на Београд поћи.\nВаса Чарапић\nНа Београд, на Београд,\nса свих страна ршум да чинимо,\nда узмемо српску престоницу,\nона ће нам бити узданица.\nЕво Конде из турског табора,\nкрџамије Гушанац Алије.\nДосад српску проливао крвцу,\nа отсад ће турску без хесапа.\nКонда\nСлужио сам Узур-Бега,\nизмећара Гушанац Алије,\nради ћара и ашиковања,\nа сад оштрим ноже за Турчина,\nјер и мене српска роди мајка.\nПримите ме браћо међу своје.\nКарађорђе\n/ Примамо те, примамо, јунака!\n| Васа Чарапић\n\\ Примамо те, примамо, јунака!\n(''Пруже му руке срдачно. Конда и његов пратилац скину чалме, и остану им само фесови на глави'')\nКарађорђе\nСад говори све по реду\nкако ћемо у Београд ући.\nВаса Чарапић\nЈер град чува тврди шанац\nсве од Саве до Небојше куле,\nсвуда страже једна другу виде,\nа топови бедем притиснули.\nКонда\nУ поноћ, кад све се успава,\nпрескочићу зид са друговима,\nизнебуха стражаре побити,\nна капији отворити врата,\nа ви споља слошки ударите.\nВаса Чарапић\nДобра срећа са добрим јунаком.\nКарађорђе\nНека нам се прилика укаже.\nСад легнимо да се одморимо,\nод поноћи да смо на ногама.\n(''Сви полежу око ватре стављајући своје торбе под главу. Вуле Илић и Јелена изађу из пећине и полако се приближе рампи'')\nЈелена\nНад овим збегом\nтишина блага влада,\nлек души оном\nко из боја дође.\nВуле Илић\nКад ова војна прође\nи свако свој мир\nу дому своме нађе,\nнека и моја душа\nкрај тебе нађе мира.\nЈер твоје очи тужне\nдоносе тишину благу.\nЈелена, бићеш ми љуба,\nјер срећа из крви ове\nизнеће ме жива!\nКад ова војна прође\nи свако свој мир\nу дому своме нађе,\nнека и моја душа\nкрај тебе нађе мира.\nЈелена\nК'о верна сенка\nуз тебе бићу ја\nи отсад судбина\nнад нама нек'своје чини.\nИди јуначе где се браћа боре,\nа мој ће живот\nза животом твојим поћи,\nда сјединињени у невољи се снађу.\nЈер к'о верна сенка\nуз тебе бићу ја.\nМир сад над нама и благост у души,\nнад овим збегом нек'шири крила.\n(''Приђу ватри'')\nВуле Илић\nИзнад силног Вожда лебди сан.\n(''Седну крај ватре наслоњени једно на друго'')\nЈелена\nИ очи његове к'о муња\nблеснуће опет када сване дан.\n„ Први устанак ”\n◄ Први чин, ◄ Други чин, Трећи чин, Четврти чин ►", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_%E2%80%93_%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 914, "cyrillic": 0.999}
{"id": "948", "title": "Велика реконструкција", "text": "Несвесно, усред Беконових триумфа, срце његово било је са философијом. Она је била дојиља његове младости, она је била његова пратиља у служби, она је била његова утеха у тамници и у срамоти. Он се жалио на рђав глас на који је, по његову мишљењу, изишла философија, и сваљивао је кривицу на неплодни схоластицизам. »Човек лако нагиње презирању истине због препирки које је окружују, и мисли да су сви у заблуди, јер се никада не могу сложити.« »Науке... готово мирују, и не доживљују проширења која би достојна била човечанства; све традиције и непрекидно постојање школа јесу само сукцесија учитеља и ученика, а не откривача ... Што се сада ради у наукама то је само окретање у кругу, и непрестано кретање, које се свршава онде где је почело.« И за време свих година свога успињања и свога узвисивања он je ковао план о рестаурацији или о реконструкцији философије: »Meditor instaurationem philosophiae.«\nОн је хтео цео свој рад да концентрише на тај задатак. Пре свега, наглашава он у свом »Плану рада«, написао би неколико Уводних расправа, да стагнацију философије објасни постхуманом укоченошћу застарелих метода и да наговести своје предлоге за нове задатке. Друго, покушао би да изврши нову Поделу наука, да им одреди њихово градиво, и да сабере нерешена питања појединих подручја. Треће, приказао би своју нову методу за Интерпретацију природе. Четврто, нарочито би се посветио природној науци и испитивао Појаве природе. Пето, показао би ону Лествицу ума којом су се писци у прошлости успели до истина што ce y садашњости решавају и добивају облик из позадине средњовековне брбљивости. Шесто, покушао би да изнесе извесне Антиципације научних резултата о којима он мисли да ће их донети примена његове методе. И напослетку, као Другу (или примењену) философију, он би насликао утопију која треба да процвате из свих клица тих наука којима је он пророк. Из свега тога треба да се образује Magna instauratio, велико обновљење философије.\nТо је било величанствено предузеће, које — све до Аристотела —није имало никаква примера у историји. Од сваке друге философије оно би се разликовало тиме што би више тежило за практичним него ли за теориским циљевима, и више за нарочитим одређеним добрима него ли за спекулативном симетријом. Знање је моћ, а не само градиво за расправљање или украс; »оно није никакво мишљење које треба да се има, него посао који треба да се врши; и ја не радим на оснивању неке школе или неког учења, нега на основима користи и моћи.« Овде, први пут, звучи глас и тон модерне науке.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 411, "cyrillic": 0.981}
{"id": "946", "title": "Политичка каријера Френсиса Бекона", "text": "Бекон се родио 22. јануара 1561. у Кући Јорк у Лондону, боравишту свога оца, сера Николе Бекона, који је у првих двадесет година Јелисаветине владавине био Чувар великога печата. »Славу очеву (каже Меколеј) засенила је слава сина. Али, сер Никола није био обичан човек«. То нас даље не изненађује, јер геније претставља врхунац до којег се једна породица успиње преко талента, и одакле се преко талента генијевих потомака по ново спушта до осредњости. Беконова мајка била је леди Ана Кук, свастика сера Виљема Сесила, лорда Берли, који је био Јелисаветин Лорд Ризничар и један од најмоћнијих људи у Енглеској. Њен отац био је главни учитељ краља Едварда VI; она сама била је лингвист и теолог, и без икакве тешкоће кореспондирала је с владикама на грчком језику. Она је сама поучавала свога сина, и није штедела никаква напора у његову васпитању. Али, стварна мајка величине Беконове била је јелисаветска Енглеска, највећи век најмоћнијег модерног народа. Откриће Америке «скренуло је трговину са Средоземног Мора на Атлантски Океан, и атлантске земље — Шпанију, Француску, Холандију и Енглеску — довело је до оне трговачке и финансиске надмоћности коју је уживала Италија кад је половина Европе одабрала њене луке за увозна места источне трговине. С овом променом преселио се Препорођај из Флоренције, Рима, Милана и Венеције у Мадрид, Париз, Амстердам и Лондон. После уништења шпанске помореке моћи год. 1588. раширила се енглеска трговина по свима морима, у енглеским градовима цвала је домаћа индустрија, енглески поморци пловили су око целе земље, и енглески капетани заузели су Америку. Енглеска литература процвала је у Спенсеровим песмама и Сиднијевој прози; на енглеској позорници приказиване су драме које су писали Шекспир, Марло, Бен Џонсон и стотина других снажних песника. У таквој земљи и у таквом времену морао је да се развије свако ко је у. себи носио и незнатне способности.\nКад је Бекон навршио дванаест година, послали су га у Колеџ Св. Тројице у Кембриџу. Ту је проборавио три године, и оставио је колеџ с јаком антипатијом према његовим уџбеницима и методама, с утврђеним непријатељством према култу Аристотела, и решио је да философију сврати на плоднији пут, и да је из схоластичког расправљања окрене на осветљавање и умножавање људских добара. Мада је још био шеснаестогодипгњи младић, понуђен му је положај у пратњи енглескога амбасадора у Француској; и после брижљивог испитивања свих за и против, он га је прихватио. У уводу у Тумачење природе, говори он о тој судбински тешкој одлуци која га је од философије одвела у политику. То је место које се не може мимоићи.\n»Како сам мислио да сам рођен за службу човечанству, и у старању за заједничко добро гледао један од задатака који стварају право јавности и свакоме стоје на расположењу као мора и ваздух, питао сам се шта би највише помогло човечанству, и за какве је задатке природа мене створила. Али, кад сам о томе размишљао, нашао сам да ниједно дело не доноси већу корист него ли откривање и развијање вештина и изума који образују цивилизацију људскога живота ... Пре свега, ако би коме човеку пошло за руком не само да нешто нарочито изуме - ма како корисно — него да у природи запали буктињу која би, у почетку свога светлења, бацала нешто светлости на садање границе и ограде људских открића, и која би доцније, ако би се још више распламтела, јасно показивала сваки угао и свако скровиште таме, онда би, чини ми се, овај откривач заслужио да га зову правим проширивачем човекове власти над светом, јунаком људске слободе и ослободиоцем од притиска који човека данас држи у оковима. Осим тога, ја сам нашао да је моја сопствена природа нарочито удешена за посматрање истине. Јер мој дух био је исто тако довољно покретљив за онај најважнији предмет — мислим за опажање сличности — као и довољно поуздан и концентрисан за посматрање финих нијанса разлике. Ја сам располагао испитивачком страшћу, способношћу да свој суд стрпљиво одлажем, да размишљам с уживањем, да одобравам с обазривошћу, да са готовошћу исправљам лажне утиске, и да своје мисли уређујем са скрупулозном брижљивошћу. Ја нисам имао никакву жудњу за новинама и никакво слепо чуђење за старину. Превара ма у којем виду била ми је из основа мрска. На основу свих тих разлога мислио сам да су моја природа и моје диспозиције показиваде, тако рећи, неку врсту сродства и везе са истином.\nАли, моје порекло, моје васпитање и образовање нису ме упућивали на философију него на политику; ја сам од детињства био, тако рећи, натопљен политиком. И као што се то често дешава младим људима, мој дух су понекад потресала туђа мишљења. Веровао сам.и то да моја дужност према мојој отаџбини има на ме специјална права којих не би имала у другим животним дужностима. Напослетку, обзиром на моје планове, у мени се развила нада да бих за своје радове могао да добијем поуздану помоћ и потпору ако бих обављао какву високу службу у држави. На основу ових мотива окренуо сам се политици.«\nСер Никола Бекон изненада умре 1579. године. Он је имао намеру за Фрању снабде каквим имањем; али, смрт поремети његове планове, и млади дипломат, позван брзо натраг у Лондон, оста ту без оца и без средстава. Он се био навикао на раскошан живот свога времена, и тешко му је било што мора да се прилагоди једноставном животу. Био је приморан да се ода правним пословима, и стао се обраћати својој утицајној родбини многобројним молбама да му осигура какав државни положај који би га ослободио економских брига. Његова понизна и скоро сервилна писма, поред све допадљивости и снаге свога стила, и поред очевидне обдарености њихова аутора, имала су мало успеха. Можда је Берли отказивао тражену потпору баш стога што Бекон није потцењивао своје способности, и што је на своје постављање гледао као на своје преимућство; а можда су та писма наглашавала и сувшпе прошлу, садању и будућу верност према узвшпеном лорду: у политици, као и у љубави, није добро кад се човек сав предаје; требало би увек давати, али никада све. Захвалност се храни очекивањем.\nНапослетку, Бекон се ипак успињао, без потпоре одозго; али, сваки корак стајао га је много година. Године 1583. био је изабран у Парламенат као посланик града Тонтона, и његови бирачи били су њиме толико задовољни да су га неколико пута поново бирали у Парламенат. Он је располагао прегнантном и живом речитошћу, и био је беседник без беседништва. »Нико (каже Бен Цонсон) није никад чистије, збијеније и садржајније говорио него ли он, и нико није мање подносио празнине и узалудност у говору. Није било ниједне речи у његовом говору која не би била без сопствене дражи. Његови слушаоци нису могли кашљуцати или на страну гледати а да нешто не изгубе. Његов говор био је наређење ... Нико није имао јачу власт над душама других. Свако ко га је слушао бојао се да не престане«. Беседник достојан зависти!\nЈедан моћан пријатељ био је дарежљив према њему — онај лепи гроф Есекс кога је Јелисавета несрећно волела, па се научила да га мрзи. Године 1595. поклонио је Есекс Бекону имање Твикенхам да би га утешио, јер покушај да Бекону прибави какву државну службу није успео. То је био сјајан поклон, и човек је могао веровати да ће то Бекона заувек везати за Есекса; али, то се није догодило. Неколико година доцније организовао је Есекс неку заверу која је хтела Јелисавету затворити и одабрати наследника за престо. Бекон је писао једно писмо за другим своме добротвору протестујући против те издаје; и кад је Есекс продужио превратнички рад, опоменуо га је Бекон да ће он верност према краљици претпоставити благодарности према пријатељу. Есекс је покушао своју срећу, али је предузеће пропало, и он буде бачен у тамницу. Бекон га је пред краљицом тако неуморно бранио да му је она напослетку заповедила »да говори о ком другом предмету.« Кад је Есекс, за неко време ослобођен, скупио оружану снагу, умарширао у Лондон и покушао да становништво градско изазове на револуцију, Бекон се срдито окренуо против њега. Међутим, он је био добио једно место у државном правобраниоштву, и кад је Есекс, поново затворен, изишао пред суд због издаје, Бекон је активно учествовао у оптужби против човека који је био његов дарежљиви пријатељ.\nНесрећни племић буде осуђен и погубљен. Због свог учешћа у процесу Бекон је за неко време изгубио популарност, и био је отада окружен непријатељима, који су само чекали прилику да га уншпте. Његово незаситно частољубље није му давало мира; био је вечито незадовољан, и у својим расходима увек за једну годину напред или још више испред својих прихода. У свом трошењу био је расипан; раскошност је била средство његове дипломатије. Кад му је било четрдесет и пет година, оженио се, и помпезна и скупа церемонија направила је дубоку рупу у миразу који је био једна од привлачних страна његове одабранице. Године 1598. буде због својих дугова затворен. Али, ипак је непрестано ишао напред. Његове многостране способности и његово скоро безгранично знање подигли су га до утледног члана свих важннх комисија; постепено је улазио у више службе: 1606. постао је Solicitor-General (главни државни правобранилац), 1613. Attorney-General (главни државни тужилац), и напослетку 1618., кад му је било педесет и Пет годива, Лорд Канцелар.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0", "word_count": 1492, "cyrillic": 0.997}
{"id": "951", "title": "Утопија науке", "text": "Хтети усавршити науку, и затим увођењем научне контроле усаврпшти друштвени поредак на оцртани начин, — то је утопистичка мисао. Такав утопистички свет насликао нам је Бекон у свом фрагментарно кратком и последњем делу Нова Атлантида, које је изишло две године пре његове смрти. Велс држи да је Беконова »највећа заслуга за науку то што је он, мада само у скици, развио слику једнога друштва у којем науке као управљачи ствари добијају напослетку оно место које им припада; овим краљевским делом своје имагинације он је за три столећа поставио циљ великој армији бораца у борби сазнавања и изумевања против незнања и беде. Овде, у ових неколико страница, налази се суштина и »облик« Фрање Бекона, закон његова бића и његова живота, тајна и непрестана чежња његове душе.\nПлатон је у Тимеју изнео стару легенду о Атлантиди, потонулом континенту у западним морима. Бекон и други нову Америку Колумбову и Кабоову сматрали су за стару Атлантиду; није потонуо стари континент, него је нестало храбрости људи да плове по морима. Како је ова стара Атлантида била позната, и њени становници показивали додуше довољно животне снаге али опет нису били сасвим онакви као бриљантни становници Утопије у Беконовој машти, то Бекон измисли нову Атлантиду, једно острво у далеком Тихом Океану, којим су тада уздуж и попреко пловили само Драке и Магелан, а то острво лежало је од Европе и тадањега знања довољно далеко да утопистичкој имагинацији да издашан простор за игру.\nЊегово причање почиње на исти веома уметничко-природни начин као велике приповетке Дефоа и Свифта. »Ми смо пловили од Перуа (где смо провели читаву годину) према Китају и Јапану Јужним Морем«. Настала је дуга тишина, и галије су на бескрајном океану мирно лежале као мале мрље на огледалу, а готовина пустолова смањивала се. А потом су јаки ветрови немилосрдно гонили галије према северу, непрестано према северу, од југа који је посејан острвима у бескрајну морску пустињу. Оброци су били смањивани, и опет смањивани, и опет смањивани; и болест обузе момчад. Напослетку, кад се она предала смрти, угледа, чисто не верујући, лепо острво које се појављивало у даљини испод неба. Кад су се галије приближиле обали, пустолови не угледаше на обали дивљаке, него просте па ипак лепо обучене, чисте људе, с очевидно развијеном интелигенцијом. Смели су да изиђу на копно; али, саопштено им је да влада острва странцима ускраћује сталан боравак. Ну, како су неки из посаде болесни, могу сви да остану док им болесници оздраве.\nЗа време опорављања путници су постепено одгонетали тајну Нове Атлантиде. »Отприлике пре деветнаест стотина година (причао је један од урођеника) владао је на овом острву један краљ о коме спомен поштујемо изнад свега. Он се звао Соломона, и ми се сећамо њега као законодавца нашега народа. Овај краљ имао је велико срце... и тежио је само за тим да усрећи краљевство и свој народ.« Међу изванредним делима овога краља једно се нарочито одликовало. То је било стварање или оснивање Реда, или Друштва, који се зове Соломонов дом; овај дом ми сматрамо за најплеменитију установу света и за буктињу овога краљевства.«\nЗатим следује описивање Соломонова дома, сувише сложено да би се могло цитирати, али довољно речито да непријатељском Меколеју измами суд да »ни у једном људском спису нема места које би се дубином и озбиљном мудрошћу више одликовало« него баш ово. Соломонов дом, на Новој Атлантиди, заузима место као Парламентски дом у Лондону; то је седшпте владе острва. Али, у њему нема никаквих политичара, никаквих обесних »одабраних људи«, никаквог »националног брбљања«, као што би рекао Карлајл; никаквих странака, изборних и партиских скупштина, састанака, кампања, знамења, плаката, уводних чланака, говора, лажи и избора. Ови становници Нове Атлантиде као да никада нису ни мислили на могућност да државне положаје освајају помоћу таквих драматичких метода. Али, пут ка висинама научне славе свима је отворен, и само они који су овим путем закорачили смеју да долазе у седнице државнога савета. То је влада народа и за народ, и у њој су најбољи које је народ изабрао; влада техничара, архитеката, астронома, геолога, биолога, лекара, хемичара, економиста, социолога, психолога и философа. Доста сложена; али, замислите владу без политичара!\nУствари, у Новој Атлантиди уопште се мало влада, јер они што владају више се занимају надзирањем природе него ли управљањем људи. »Циљ наше установе јесте сазнаањ узрока и скривених кретања ствари, и проширивање граница људске моћи, ради произвођења свих могућих ствари.«1 То је основна мисао књиге, и Фрање Бекона. Владаре налазимо где врше тако недостојан посао као што је проматрање звезда, где се труде да снагу воде која пада искористе у индустриске циљеве, где развијају гасове ради исцељивања различних болести, где праве експерименте на животињама ради прибирања хируршких знања, где укрштањем запаћају нове варијације биљака и животиња, и т. д. »Ми подражавамо лет птица и можемо да у ваздуху мало летимо. Имамо бродова и чамце за подморске циљеве.« Води се спољна трговина, али на необичан начин; острво производи оно што троши, и троши оно што производи; оно не предузима никаквих ратова да освоји нове пијаце. »Ми водимо трговину, али не златом, сребром, или драгим камењем, ни свилом, ни зачинима, нити икаквом другом робом, него само првим оним што је Бог створио, а то је светлост; ми желимо да светлост напретка донесемо из свих крајева света.«1 Ови »трговцн еветлости« јесу чланови Соломонова дома, и њих сваких дванаест година шаљу у свет да живе међу страним народима свих цивилизованих делова земље, да науче њихове језике и проуче њихове науке, индустрију и књижевност; и после дванаест година да се врате, да управи Соломонова дома поднесу извештај о својим налазима; а њихова места у страном свету заузима нова група научних истраживача. На тај начин оно што је најбоље у свему свету долази наскоро у Нову Атлантиду.\nМа како да је ово цртање кратко, опет у њему видимо нацрт сваке философиске утопије: — народ којим у миру и у скромном добром ставњу управљају његови најмудрији. Сан свакога мислиоца јесте замењивање политичара научницима; али, због чега се поред тако многих инкарнација остало само код пустога сна? Можда стога што је мислилац био сувише у духу и сну да би ступао на арену истинских ствари и појмове о њима преображавао у стварност? Зато што ће безобзирна пожуда голих среброљубивих душа вечно потискивати племените и обазриве аспирације философа и светаца? Или можда зато што наука још није постигла своју зрелост и самосвесну моћ? — И зато што тек у наше дане физичари и хемичари и техничари почињу опажати да све већа важност науке за индустрију и рат њима даје стожерни положај у социјалној тактици, и наговешћује времена у којима ће њихова организована моћ можда приморати свет да их позове за вође? Можда наука још досада није заслужила да буде вођ свету; али, можда ће то заслужити већ ускоро.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5", "word_count": 1100, "cyrillic": 1.0}
{"id": "953", "title": "Завршна реч", "text": "»Људи на високим положајима јесу троструко слуге; они служе поглавару државе, служе слави, и служе пословима, тако да не располажу слободно ни сопственом личношћу, ни својим радњама, ни својим временом ... Успон до положаја јесте мучан, и напорима се долази до још већих напора; понекад је успон прљав, и понеки недостојним делањем доспевају до достојанства. Земљиште је клизаво, и повратак значи или пад или бар неко помрчање.« Колика озбиљност у овом суморном поговору Беконову!\nНедостаци и судбине заједничке су нам свима, а врлине припадају свакоме нарочито, каже Гете. .То као да је неправедно према »духу времена«, али је сасвим прикладно у Беконову случају. На основу брижљивих изучавања обичаја на Јелисаветину двору, Абот закључује да су водилачке личности, мушке и женске, биле Макијавелијеви ученици. Роџер Ашам оцртао је у лошим схиховима четири главне врлине које су на краљичину двору биле безусловно потребне::Претварање, ласкање, шарање и лагање, :то на двору прибавља довољно милости. :Витезови као и једноставни луди:нека остану код куће ако не могу да лажу!\nУ оним живахним данима био је обичај да судије од лица о чијим су стварима имали да доносе пресуду примају »поклоне«. У томе питању Бекон није био изнад свога времена; његова наклоност да своје издатке подмирује новцем што га је унапред узимао на рачун прихода следеће године није му дала да буде раскошан у савесности. То би могло да остане незапажено, али он је стекао непријатеља због сукоба са Есексом, а осим тога и са своје речитости којом је противника немилосрдно сатирао. Један пријатељ опомињао га је да »код суда сви знају... да је ваш језик многе посекао, па ће зато језици оних који су пали и вас посећи«. Али, он овој опомени није поклањао никакве пажње. Чини се да је код краља био у милости, јер је 1618. године именован бароном Веруламским и 1621. виконтом од Св. Албана; и три године био је канцелар.\nНу, изненада потом стиже га зла срећа. Неки разочарани тужилац оптужио га је 1621. године да је одбио његову тужбу, јер је примио мито. То није било ништа необично, али је Бекон одмах знао како непријатељи могу да га сруше ако хоће да искористе његов случај. И он се повукао у своју кућу, да ту сачека развитак ствари. Кад је дознао да сви његови непријателл громко траже његово отпуштање, посла он краљу »исповест и смерно покорење«. Јаков попусти притиску тренутно победоноснога Парламента, пред којим га је Бекон пречесто био бранио, и даде га затворити у Тауер. Али, после два дана био је Бекон ослобођен; и велику новчану казну коју је по наређењу имао да плати краљ му је опростио. Његов понос није био сасвим сломљен. »Ја сам био најправеднији судија у Енглеској последњих педесет година (рекао је он), али тај суд био је најправеднији што га је Парламенат изрекао у последњих две стотине година«.\nПоследнлх пет година живота провео је у повучености и у тишини свога дома, мучећи се у необичном сиромаштву, а тешећи се стваралачким радом у философији. У тих пет година написао је своје највеће латинско дело, De augmentis scientiarum, публиковао је проширено издање Огледа, један фрагменат с натписом Sylva sylvarum, и Историју Хенрика VII. Он се кајао што се раније није одрекао политике и цело своје време посветио књижевности и науци. Све до његовог последњег тренутка занимали су га радови, и он је умро, тако рећи, на бојишту. У свом огледу О смрти изрекао је жељу »да умре усред ревносног тежења, као неко из чијих рана тече топла крв, али који у том часу повреду једва осећа«. Као Цезару, та жеља се и њему испунила.\nМарта 1626., за време путовања од Лондона до Хајгета (Highgate), размишљао је о питању докле се месо може заштићивати од трулења ако се покрива снегом; реши да то питање одмах подвргне испитивању. Заустави се код једне колибе, купи једну кокош, закоље је, и напуни је снегом. За време тога посла ухвати га грозница и слабост. Како се осећао сувише слаб да се врати у варош, наредио је да га повезу у кућу лорда Арандела који је био у близини, и ту је легао у кревет. Још није мислио да се са животом опрашта, и написао је вееело: »Експерименат ... је одлично успео«. Ну, то је био његов последњи експерименат. Неуравнотежена журба његовог многоструког живота била га је изјела; он је изнутра потпуно био сагорео, и био је сувише слаб да би одолео болести која му се полагано дошуњала све до срца. Умро је априла, 1626., у шездесет и шестој години.\nУ свој тестаменат написао је ове поносне карактеристичне речи: »Остављам своју душу Богу . .. своје тело тихој сахрани, своје име потоњим временима и страним народима«. Времена и народи прихватили су наследство.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%87", "word_count": 767, "cyrillic": 0.991}
{"id": "952", "title": "Критика", "text": "И како треба да се цени философија Фрање Бекона? Садржи ли она што ново? Маколеј мисли да је индукција како је Бекон описује веома старомодна ствар, која не заслужује да јој се* много пажње поклања, или да јој се чак споменик подиже. »Индукцију је практиковало од јутра до мрака свако људско биће од почетка света. Човек који закључује да не подноси паштете од меса зато што се разболео пошто их је јео, а био здрав уколико их није узимао, и веома болестан ако их је много јео, а мање болестан ако их је мање јео, тај је, несвесно али довољно, применио ове табле Новога органона.«. Али, Џон Смит једва би тако тачно применио своју »таблу степена«, него би вероватно и даље јео паштете од меса и поред сеизмичких немира његових дубљих региона, И кад би Џон Смит био довољно мудар, не би то смањило Беконову заслугу, јер шта логика врши друго до формулацију искустава и метода мудрих људи? Чине ли науке што друго него што покушавају да вештину малоброј-них људи преобразе у науку коју могу сви да науче?\nНу, да ли је формулисање Беконова својина? Није ли сократска метода индуктивна? Није ли Аристотелова биологија индуктивна? Није ли Роџер Бекон и практиковао и учио индуктивну методу коју Фрања Бекон само проповеда? Није ли Галилеји боље формулисао процедуру коју је наука применила у пракси? То важи за Роџера Бекона, мање за Галилеја, још мање за Аристотела, а најмање за Сократа. Галилеји је дао нацрт више циља него ли методе наука, и за наследнике поставио је као циљ математичку и квантитативну формулацију свих искустава и односа. Аристотело је индукцију практиковао онде где иначе не би могао ништа почети, и где му материјал није давао никакву прилику да задовољи своје наклоности да из величанствено општих претпоставака дедуцира специфичне закључке. И Сократ је мање практиковао индукцију — сабирање чињеница — него ли анализу — дефинисање и разликовање речи и појмова.\nБекон не истиче никакво право на партеногенетичну оригиналност; као Шекспир, он господски узима од других, и у његову одбрану човек може рећи да он својим додиром све облагорођава. Сваки човек има своја врела, као сваки организам своју храну; оно што њему припада то је начин на који он храну сварује и преображава је у крв и месо. Као што Роли каже, Бекон »није презирао опажања ниједнога човека, него је своју буктињу палио на пламичку свакога човека.« Али, Бекон признаје свој дуг. Он говори о »оној корисној методи Хипократовој« — и тиме нас у исти мах упућује на прави извор индуктивне логике у грчкој философији; и »Платон — пише он (где ми мање тачно пишемо »Сократ«) — даје добре примере индуктивнога и на поједине чињенице управљенога испитивања, мада на начин који нема снаге и који је неплодно летимичан.« Он би сматрао за недостојно да оспорава своје обавезе према претходницима; сматрајмо и ми за недостојно да их сувише увећавамо.\nНу, да ли је Беконова метода правилна? Да ли је то она метода која се као најплоднија показала у модерној науци? Не: уошпте, наука је примењивала, са најбољим успехом, не нагомилавање чињеница (»природна историја«) и њихово обрађивање према сложеним табелама Новога органона, него простију методу хипотезе, дедукције и експеримента. Тако је Дарвин, читајући Малтусов Оглед о популацији, дошао на мисао да на све организме примени Малтусову хипотезу да становништво нагиње бржем прираштају него ли средства за егзистенцију; из ове хипотезе он је извео вероватан закључак да се притисак становништва на средства за исхрану завршава у једној борби за живот коју надживљују они што су за живот најспособнији, и у којој свака генерација сваке специје доживљује промене у постепеном прилагођавању својој околини; и најпосле (пошто је хипотезом и дедукцијом ограничио свој задатак и своју област опажања) он се обратио »неувелом лицу природе« и двадесет година стрпљиво је вршио индуктивно испитивање чињеница. Затим, и Ајнштајн је створио, или узео од Њутна, хипотезу да се светлост шири у савијеним, не у правим линијама; из ње је извео закључак да звезде за које се чини (на основу теорије о правој линији) да се находе у одређеном положају на небу — леже уствари мало даље од тога положаја; напослетку, он се дао на проматрање и експерименат да испита свој закључак. Очевидно је да је функција хипотезе и имагинације већа него што је Бекон узимао; и да је процедура науке непосреднија и ограниченија него ли у Беконовој схеми. Бекон сам унапред је видео да ће његова метода застарети; он је знао да се у актуалној пракси наука могу да израде бољи начини истраживања него ли у слободним часовима једнога државника. »Ове ствари изискују неколико векова људских да сазру«.\nАли, и пријатељ Беконова духа мора допустити да је велики канцелар, док је оснивао научне законе, пропустио да прати науку свога времена. Он је одбацио Коперника и није ништа знао о Кеплеру и Тихо Брахе-у; потцењивао је Гилберта и као да ништа није звао о Харви-у. Уствари, он је више волео да пише расправе него да врши проучавања; или можда није имао ни времена за тешка изучавања. Колико је он дао философиских и природњачких радова, оставио их је у часу смрти у фрагментима и у хаосу, пуне понављања, противречности, голих жеља и увода. Ars longa, vita brevis — уметност је дуга, живот кратак: то је трагика сваке велике душе.\nЈедном тако преоптерећеном човеку, који је своје напоре око обновљења философије концентрисао у оно мало слободних тренутака што му је преостајало од његове надражљиве и тешке политичке каријере, приписивати још и велика и сложена стварања Шекспнрова значи време истраживача трошити на салонске разговоре доконих теоретичара. Шекспиру недостаје баш оно што одликује отменога канцелара: ученост и философија. Шекспир има импресивно али површно познавање многих наука, али не влада ниједном; о свима њима говори он речитошћу аматера. Он акцептује астрологију: »Ова џиновска држава... којој биће звезде тајанствено тумаче.« Њему се непрестано поткрадају погрешке какве учени Бекон никако не би могао да учини: његов Хектор цитира Аристотела, и његов Кориолан прави алузије на Катона; он мисли да су »lupercalia« неки брежуљак; и Цезара схвата отприлике онако дубоко као што је Цезара схватио X. Ц. Велс (Н. G. Wells). Он чини неизбројне алузије на сопствену младост и на своје брачне невоље. Он прави вулгарности, опсценитете и простачке каламбуре какви су пристајали благородном торокачу који никад није могао да савлада у себи стратфордскога ветрогоњу и касапскога сина, али који би се једва могли да припишу хладном и мирном философу. Карлајл зове Шекспира највећим духом; али, пре ће бити да је у њега највећа фантазија и да има најоштрије очи. Он је поуздан психолог, а никакав философ; његово мишљење нема никаквога облика коме би јединство давало неки циљ за његов сопствени живот и за живот човечанства; Он се задубљује у љубав и њене проблеме, а на философију, као што каже Монтењ, мисли само онда кад му срце пуца. Иначе он довољно весело прима свет; не раздиру га реконструктивне визије које су оплемењавале Платона, или Бекона, или Ничеа.\nВеличина и слабост Беконова лежале су баш у тој страсти за јединством, у његовој жудњи да крила свога координативнога генија рашири над свима наукама. Он је тежио да буде као Платон, »узвишен дух, који ствари посматра као са какве уздигнуте стене«. Он се срушио под теретом задатака што их је на се узео; његов неуспех може му се опростити зато што је веома много тога предузео. Није могао да закорачи у хваљену земљу науке; али, могао је, као што каже епитаф Каулијев, да стоји бар на њеној граници и указује на њену удаљену лепоту.\nЊегово дело није се смањило тиме што је било индиректно. Његова философиска дела, мада се данас мало читају, »покретала су духове који покрећу свет«.\nБекон је постао речити глас оптимизма и самоуверености Препорођаја. Никада пре ниједан човек није другим мислиоцима дао тако много потстицаја. Истина, краљ Јаков је одбио његову сугестију за потпору наука, и за Нови органон рекао је: »То је као мир божји који превазилази сваки разум«. Али, мудрији људи, који су, 1662. год., основали Краљевску академију, да се развије највеће научно друштво у свету, назвали су Бекона својим обрасцем и својим надахнућем; они су се надали да ће ова организација енглеских научника довести до онога удружења које би се раширило по целој Европи и за којим су жудау изазвали Напреци угености. И кад су се највећи духови француске просвећености латили мајсторскога дела духовнога предузималаштва, Енциклопедије, посветили су га Фрањи Бекону. »Ако смо ми (пише Дидро у уводу) с успехом савладали рад, највише смо захвални канцелару Бекону, који је развио план универсалнога речника наука и уметности, и то у време када, тако рећи, није било ни уметности ни наука. Овај изванредни геније, кад »још није било могућно писати историју онога што се зна, написао је историју онога што би се нужно морало да зна«. Д'Аланбер је назвао Бекона »највећим, најуниверсалнијим, и најречитијим од философа«. Конвенат је издао Беконова дела на државни трошак. Основно расположење и развитак енглескога мишљења сасвим су условљени Беконовом философијом. Његова наклоност да свет замишља у појмовима демокритовске механике дала је љеговом секретару Хобсу полазну тачку за његов пуни материјализам; његова индуктивна метода довела је Ц. Лока на мисао емпириске психологије, везане за посматрање, али ослобођене од теологије и метафизике; и важност коју је он придавао »користима« и плодовима нашла је формулацију у Бентамовој идентификацији корисног са добрим.\nГде год је дух господарења одржао победу над духом одрицања, ту се показао Беконов утицај. Он је глас оних Европљана који су свој континенат из пустиње преобразили у ризницу уметности и науке, и своје мало полуострво направили средиштем света. »Људи нису животиње које усправно ходе (каже Бекон) него бесмртни богови. Творац нам је дао душе које су велике као цео свет, па опет их цео свет не може да засити«. Човеку је све могуће. Ми стојимо тек на почетку свога пута, али нека нам се даде неколико кратких векова, и ми ћемо све савладати и све ствари изнова створити. Можда ћемо напослетку научити најблагороднију лекцију, да не треба да човек ратује против човека, него само против препона што их природа ставља на пут слављу човекову. »Неће бити неумесно (пише Бекон на једном од најлепших места у својим делима) ако разликујемо три врсте и, тако рећи, степена људскога тежења. У прву врсту иду они људи који желе да своју моћ рашире у своме завичају; људи те врсте су вулгарни и дегенерисани. У другу врсту иду они који теже да моћ и власт своје отаџбине рашире међу људима; ови имају више достојанства, али не мање лакомости. Али, ако неко тежи да заснује моћ и власт самога човечанства и да је рашири по целом свету, његова тежња је несумњиво спасоноснија и благороднија од тежње људи прве и друге врсте.« Беконова судбина беше да га разнесу те непријатељске тежње које су се отимале о његову душу.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 1759, "cyrillic": 0.995}
{"id": "950", "title": "Нови органон", "text": "»Беконов највећи рад (каже његов најоштрији критичар) јесте прва књига дела Нови органон. Још нико никад није више живота унео у логику, правећи од индукције епску пустоловину и освојење. Ако логика мора да се студира, онда то треба да се почне овом књигом. »Овај део људске философије који се односи на логику несносан је за укус многих, јер им се чини да није ништа друго до мрежа и замка тешког цедидлачења... А ако бисмо оцењивали ствари према њиховој правој вредности, онда бисмо рационалне науке узели као кључ за све друге.«\nФилософија је тако дуго времена била неплодна стога што јој је била потребна нова метода да буде оплођена. Главна мана грчких философа била је у томе што су сувише времена трошили на теорије, а премало на запажање. А мишљење треба да буде помоћно средство запажања, а не његова накнада. Први афоризам у Новом органону баца рукавицу метафизици: »Човек као слуга и тумач природе може само онолико да изврши и да разуме колико му допуштају његова запажања природнога поретка; нити он више зна, нити може више да чини«. Претходници Сократови били су у овом погледу доследнији него његови наследници; нарочито је Демокрит пре имао нос за чињенице него ли поглед за небо. Није никакво чудо што је философија од Аристотелових дана тако мало напредовала; она се служила само Аристотеловим методама. »Хтети превазићи Аристотела помоћу Аристотелове расвете значи мислити да позајмљена светлост може да појача првобитну светлост од које вуче порекло.« После двехиљадугодишњег клопотања логичкога млина што га је измислио Аристотело, философија је дубоко пала, те нико не може да је поштује. Све те средњовековне теорије, учења и диспутације морају се одбацити и заборавити; да би се обновила, философија мора изнова да почне чистим листом и очишћеним разумом.\nПрви корак за то јесте »чишћење разума«. Као мала деца, која не знају за изме и апстракције, ми се морамо опрати од предрасуда и претходних схватања. Морамо уништити идоле духа.\nИдол, у Беконову смислу (у чему се можда огледа протестантско одбацивање поштовања слика) јесте слика која се узима за стварност, мисао која се узима за ствар. Заблуде припадају овом поглављу, и први задатак логике јесте откривање и уклањање извора тих заблуда. Бекон прелази даље на оправдано знамениту анализу лажних закључака: »нико није (каже Кондијак) узроке људских заблуда боље познавао него Бекон.«\nОве заблуде су, прво, идоли племена, — природне илузије људске природе уопште. »Јер погрешно је уверење да су чула човекова мерило ствари (Протагора је рекао: човек је мерило свих ствари); напротив, сва опажања, како чула тако и духа, извештавају нас о човеку, а не о свету; и људски дух личи на она неравна огледала која своје особитости преносе на различне стране ствари... и ове грде и разобличују.« Наше мисли пре отсликавају нас саме него ли своје сопствене предмете. На пример, »људски разум, на основу своје посебне природе, лако претпоставља већи степен поретка и правилности у стварима него што га стварно налазн... Отуда уображавање да се сва небеска тела крећу у савршеним круговима.« И опет »чим је једном ма који било став утврђен (на основу општег признања или заједничког веровања, или и ради задовољства што га обећава), разум људски приморава све остало да даје нове разлоге и ојачања за тај став; шта више, ако постоје довољни и јаки противразлози, он их превиђа, или их одбацује, или их се решава радије каквим ограничењем помоћу насилних и неправедних претходних схватања, него што би жртвовао важност својих првих закључака. Када су једном човеку у некакву храму показивали заветне плоче људи што су избегли опасностима бродолома, па га потом питали да ли је спреман да призна моћ богова, одговори он правилно: »Ама, где су плоче оних што су и поред својих завета страдали?« Све врсте празноверица јесу сличне, радило се ту о астрологији, тумачењу снова, о знамењима, о прорицању, или о чему сличном; у свему томе обманути верници опажају догађаје који су се збили, а занемарују и не обраћају пажњу на промашаје, чак ако су ови далеко многобројнији.«\n»Тек пошто одговори на једно питање према својој вољи, обраћа се човек експерименту; и савијајући га као што се њему свиди, води га са собом у победној поворци као каквог заробљеника.« Укратко, »људски разум никако није чиста светлост, него добија боју од воље и од афеката, из којих настају науке што могу да се назову наукама како се жели... Јер човек је спремнији да верује у оно што би се радије желело да је истина. Зар ствар не стоји тако?\nОвде Бекон даје златан савет. »Уопште, сваки испитивач природе требало би да постави себи као правило да све оно што његов дух са нарочитим задовољавањем осваја и заузима — дочекује с неповерењем; и да при обрађивању таквих питања примењује особиту брижљивост да разум одржи миран и ведар.« Разуму не треба допуштати никаквих скокова и никакав лет од појединости до удаљених аксиома највише општости...; он се не сме снабдевати крилима, него га пре треба теговима спречавати у скакању и летењу. Имагинација може да постане највећи непријатељ разуму, а требало би да му буде само потстицај и средство за оглед.\nДругу класу заблуда зове Бекон идолима пећине: то су заблуде које су својствене поједином човеку. »Јер сваки човек... има своју сопствену пећину, која ломи и пребојава светлост природе«; то је његов карактер како је формиран природом и васпитањем, и његовим телесним и духовним начином или склопом. Неки духови, на пример, по својој конституцији настројени су аналитички, и они свуда опажају разлике; други су настројени синтетички, и они опажају сличности; тако на једној страни стоје научници и сликари, на другој песници и философи. »Једне диспозиције показују се у безграничном дивљењу старим стварима, а друге опет у примању нових ствари; само мало њих могу да се одржавају у правој средини, и они не руше оно што је старина правилно изградила, и не презиру донесене новине модерних времена.« Истина не познаје странака.\nТреће су мдоли трга, који настају из узајамнога саобраћаја и удруживања. »Јер људи се споразумевају посредством језика, а речи долазе из глава људских. Из речи које су лоше и нецели-сходно образоване израстају нарочите тешкоће за дух.« Философи говоре о »бескрајном« у тону безбрижнога тврђења као граматичар о инфинитивима; али, зна ли ко шта је »бескрајно«, или да ли је оно и само покушало да постоји? Философи говоре и о »првим безузрочним узроцима« или о »првим непокретаним покретачима«; али, зар нису то опет фразе које као смоково лишће треба да покрију голо незнање и можда укажу на злу савест оних који се њима служе? Свака јасна и часна глава зна да не може бити никаквога узрока који би био без узрока, и никаквога непокретанога покретача. Велико обновљење у философији можда би се просто састојало у томе — да се престане лагати.\n»Напопослетку, има идола који су се ушуњали у људски ум кроз различне догме философа, а и кроз лажне законе доказнога поступка. Те идоле зовем ја идолима позоришта, јер по мом схватању сви признати системи философије само су позоришни комади, који на нереалан и сценски начин претстављају слободно измшиљене светове... И у комадима овога философискога позоршпта може да се посматра оно исто што се налази у позоришту песника: — да су приче које су измшпљене за позорницу компактније, елегантније и вшпе удешене према нашим жељама него ли истинске приче историје.« Свет је, како га Платон описује, само свет што га је Платон измислио, и тај свет пре претставља њега самога него ли истински свет.\nУ сазнању истине нећемо показати никаквих великих успеха докле год ови идоли, чак и најбоље међу нама, буду заводили на сваком кораку. Нама су потребни нови путеви за мишљење, нова оруђа за разум. »И као год што големе области Западне Индије не би викад биле откривене да човек претходно није разумевао употребу компаса, тако није чудновато ни што откривање и напредак у вештинама нису пошли даље докле год остаје непозната вештина научног изумевања и откривања.« »И данас, када су све области земаљскога глобуса... откривене и сасвим отворене, одиста би било срамота ако би духовни глобус морао да остане затворен у уске границе старих открића.«\nНапослетку, све иевоље своде се на догме и дедукције; ми не налазвмо нових истина стога што од неких поштовања достојних али сумњивих ставова стварамо своје неприкосновено исходиште, и не пада нам на памет да саме те претпоставке подвргнемо испитивању опажањем и експериментовањем. Ну, важи: »Ко почиње с извесностима, завршиће у сумњама; али, ко се задовољи сумњањем као исходшптем, завршиће у извесностима« (то се, нажалост, не јавља сасвим неминовно). То је општи основни тон у прво време сваке модерне философије, то је као декларација њене независностн; и Декарт би у овој вези одмах говорио о нужности »методичкога сумњања« као о предуслову поштеног мишљења који отклања паучину.\nБекон прелази даље на изванредно приказивање научних испитивачких метода. »Преостаје просто искуство; оно, ако се узима онако како се јавља, зове се случај (»емпириско«), а ако се тражи, експерименат ... Права метода искуства пали најпре светлост (хипотеза), и затим помоћу светлости показује пут (спрема и ограничава експерименат); она полази од добро уређеног и свареног, а не од оскудног и збуwеног искуства, и изводи из њега аксиоме, и од усвојених аксиома прелази на нове експерименте.« (Ово место — као и једно доцније које говори о резултатима уводних експеримената као о »првој жетви« за вођење даљега испитивања — показује изрично, мада можда недовољно, да је Бекон увидео нужност хипотезе, експеримента и дедукције о којој неки критичари тврде да ју је Бекон сасвим превидео.) Ми се морамо држати природе, а не књига, традиција и ауторитета; ми морамо »ударити природу на муке и приморати је да сведочи« чак и против себе, да се можемо њоме служити за своје сврхе. Одасвуд морамо прибирати градиво за »природну историју« света, на којој би имало да ради удружено испитивање свих европских научника. Морамо да имамо и индукцију.\nНу, индукција никако не значи »голо набрајање« свих чињеница; зацело, ово набрајање било би бескрајно и бесциљно; никаква множина градива узета за се не чини науку. То би значило »хватати дивљач на отвореном пољу«; да свој плен ухватимо, морамо поље сузити и оградити. Метода индукције мора садржавати технику за класификацију чнњеница и елиминацију хипотеза, тако да прогресивним уклањањем могућних објашњавања преостане најзад само једно једино. Можда најподесније средство ове технике јесте »табла вишег и мањег«, која обухвата случајеве где две особине или два услова заједнички падају или расту, и на тај начин, по свој прилици, открива узрочни однос између феномена који се заједнички мењају. Тако Бекон при питању: шта је топлота? — тражи неког чиниоца који са растењем топлоте сам расте и са опадањем опада; после дуге анализе он налази егзактну корелацију између топлоте и кретања, и његов закључак да је топлота један облик кретања чини један од његових ретких специфичких прилога природној науци.\nОвим сталним прибирањем и анализом чињеница долазимо, као што Бекон каже, до облика испитиваног феномена, — до његове скривене природе и до његовог унутарњег бића. Учење о облицима код Бекона увелике потсећа на учење о идејама код Платона, и оно је једна метафизика наука. »Кад говоримо о облицима, не мислимо ни на што друго него на оне законе и регулације просте делатности који уређују и заснивају елементарну природу... Отуда облик топлоте или облик светлости не значе ништа друго него закон топлоте и закон светлости.« (У сличном смислу рекао је доцније Спиноза да је закон круга његова супстанција.) »Јер мада у природи нема ничега друтог до индивидуалних тела која по нарочитим законима производе јасне индивидуалне ефекте, ипак су у свакој области знања баш ти закони — њихово истраживање, откривање и развитак — основа како теорије тако и праксе.« Теорије и праксе: јер једна без друте јесте некорисна и опасна; знање које није донело никаквих дела јесте бледа и бескрвна ствар, недостојна човечанства. Ми не тежимо за сазнањем облика ствари ради тих облика, него зато што познавањем облика, закона, можемо да ствари преобличавамо према обрасцу својих жеља. Математику изучавамо да можемо рачунати са квантитетима и градити мостове; психологију студирамо да у џунгли друштва нађемо пут. Чим наука открије довољно облика ствари, свет ће бити чист сиров материјал за коју било утопију за чије остваривање треба људи да се реше.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD", "word_count": 1969, "cyrillic": 1.0}
{"id": "931", "title": "Сутон (либрето)", "text": "----\nОпера у једном чину Стевана Христића, српског композитора, према истоименом другом делу „''Дубровачке трилогије''” Ива Војновића, дубровачког писца. Опера је праизведена 26. новембра 1926. године у ''Народном позоришту'' у Београду.\nКомпозитор се скоро у потпуности држао оригиналног текста који је аутентичан дубровачки говор раног 19. века, те је стога овај либрето дат на латиници, како је и написан, према оригиналном клавирском изводу аутора<sup>1</sup>.\n:<sup>1</sup> - осим у две инстанце: 1) упитна реч ''где?'' се у делу јавља у три облика ''где?'', ''гдје?'' и ''ђе?'', а овде је дато према оригиналном тексту драме као ''ђе?''; и 2) у оригиналном тексту, према правопису оног времена, слово ''đ'' се писало ''gj'', а овде је дато у савременом облику.\n1 Ликови\nMara Nikšina Beneša (68 godina), ''vladika dubrovačka'', ''contralto''\nMade (42 godine)Ore (36 godina)Pavle (27 godina), ''njezine kćeri'', ''soprano''''soprano''''soprano''\nKata (60 godina), ''djevojka u Mare'', ''mezzosoprano''\nLujo Lasić (32 godine), ''kapetan pomorski'', ''tenore''\nVaso (40 godina), ''trgovac'', ''baritono''\nSabo Šiškov Prokulo (62 godine), ''vlastelin dubrovački'', ''tenore''\nLuco Orsatov Volco (78 godina), ''vlastelin dubrovački'', ''basso''\nJedna kozica\n2 Место и време\nДогађа се у Бенешиној кући на Пустијерни, у дубровачком Граду, 1832. године\n3 Либрето\nПризор: I – II – III – IV – V – VI – VII – VIII – IX – X – Xa – XI – XII\n3.1 I Prizor\n''Soba u gospođa Mare u starom \"empire\" stilu. Po zidovima vise zaprašene slike starih gospara. Na dnu i na ljevu stranu pozorišna vrata. S desne strane pak veliki gotski balkon - otvoren napola. Kroza nj vuče se po toj zapuštenoj samoći zadnji žar zapada s glasom zvona, što pozdravljaju Gospu. Gospođa Mare sama, gleda suton naslonjena u velikom stocu. Jednu ruku stavila na tavolin, pun bumbaka<sup>*</sup>, postava, kurđelja<sup>*</sup>, a drugom prebira kralijež<sup>*</sup>. Obučena u starom crnom odijelu. Na glavi škufica (bonnet). Otale padaju bijeli zavojci. Oko ramena zeleni šalin<sup>*</sup>, kako su ga nosile dame 20-tih godina. Sve je na njoj skladno, fino, ali jako staro. Na blijedom uvehlom licu veliki izraz umovnosti i gospodstva.''''Dokle traje zvuk zvona moli i gleda zapad. Kad i jeka nestane onda uzdahne, pak stisnuvši ramena, vidi se da nešto broji i da brojanje nju baš i muči. Opet gleda zapad:''\nMara\nŠto sunce brzo pada!\nJesmo li ono prodali\nšesnes' oka<sup>*</sup> po četres' pet...\nili po četres' ?...\nMade je nešto govorila,\nda sve skupa čini dvanaes',...\nne, četrnes' talijera<sup>*</sup>.\nDa! Da... da...\n(''Hoće da nastavi molitvu, ali joj se ne da:'')\nAh!\nDa bi Vasu došlo napamet\ndonjet mi almeno<sup>*</sup> polovicu.\nOh! Da zna!\nDa zna!\nSveta Marijo, majko božija,\nmoli se za nas!\nOh! Jes' uprav<sup>*</sup>,\nmoli se za nas!\nAh! Moli se za nas!\nMasline usahle,\na kuća na Cavtatu prazna.\nIstina, kapetan Lujo ćio<sup>*</sup> mi je otkupit',\nma ja sam rekla:\n\"Što?...\", da pomisli:\n\"Zvala me na posjelo,\nda joj platim kafu.\" Da?!\nNebi mi se ćelo<sup>*</sup> nego još i to!\n(''Klima glavom i gleda zapad punom rezignacijom'')\nNebi mi se ćelo nego još i to!\n3.2 II Prizor\n(''Kata uljegla*. Stara djevojka. Obučena je, kako se to nosilo u vlasteoskoj kući. Oko vrata i prsiju bijeli veliki ubručić; bijele čarape vire ispod nagrešpanoga* kratkoga tamnoga ruha. Otvorene papuče sa zelenim gajtanom oburlane*. I suknja oburlana je zelenim kordunom*. Kosa prepletena po župsku s crnom pešom. Uljegla pobrže, pa sve kao da nešto traži.'')\nKata\nU ime oca i...\nEto ti tu, a što sam ja rekla?\nMara\n(''prenula se od misli'')\nJesi li ti, Kata?\nKata\n(''Klimajući glavom sva najeđena, ali puna brige i dobrote'')\nA, Vi baš hoćete,\nda se nahladite*, je li! Ah!\nMara\n(''uskošena'')\nOh! Oh!\nJesi li počela?\nKata\nPrije Gospe Nuncijate*,\ns funjestram* otvorenijem...\nje li ko igda vidio!\nMara\nEt ne nos inducas in tantationem! *\nKata\nBiće kako govorite,\nma, đe nema zdravlja,\nnema ti ni latinorum*!\n(''zatvori prozor'')\nI eto ti tu!\nMara\n(''gleda je namršteno, klimajući glavom'')\nKata, Kata,\nda ti ne prisije*!?\nKata\nNeka, samo da moja gospođa\nbude živa.\nMara\n(''uvalila se u stolac'')\nAjmeh!\nEto ti je sad u sentimentu!\nKata\n(''slijedi potiše, tik do nje:'')\nErbo*, što ćemo poslije\nkad ne bude više nje?\nMara\n(''zatvorila oči i šanula:'')\nPoslije? Poslije?\nKata\n(''Kao gori*, u zabuni da izrazi što misli:'')\nEh, govoru, da je poslije...\ni sutra!\nMara\nSutra? Što je sutra?\nKata\nSutra je... (''naglo'') objed!\nMara\n(''u čudu'')\nObjed?...\nKata\n(''Dobroćudno, da ne prestraši odviše gospođu'')\nJe li danas utornik*?... Jes'!\nA jeste li mi prekojučer obećali cvanciku*?...\nJeste! Dakle?\nDakle, sve to hoće rijet*,\nda mi je potreba dinara za spencu*!\nMara\n(''smetena i jedita'')\nDobro, dobro!\nKad se vratu* djevočice s novene*\none će ti ih dat.\nZnaš da gospođa Made\ndrži ključe.\nKata\n(''Ide do vrata, kao hoće da iziđe, pa nekako nehajno zamrmlja:'')\nZnam, znam,\nma, in tanto*, i one su...\nMara\n(''obrnula se naglo prema njoj'')\nŠto?\nKata\nRekle su:\n\"Daće ti ih majka.\"\nMara\n(''Malo se stresla i stisla ramenima kao da je prošla ježnja, ali to je za tren – odmah se uspravi. Ustane i velikom mirnoćom kaže:'')\nKad su one to rekle, biće tako.\nNapomeni me sutra u jutro da ti ih dam.\nKata\n(''Zaustavila se do vrata, pak stisnula ruke u jadu gledajući gospođu Maru. U sebi:'')\nAh! Jadna moja gospođa!\n(''čuje se kucanje od spolja'')\nMara\nNe čuješ li da su zakucali.\nPođi, otvori, biće djevojčice.\nKata\nIdem, idem!\n(''Odvuče se tromo klimajući sveđ* glavom. Mara ostala zamišljena i nema. Prošavši rukama preko lica neizmjernom umornosti, potiho kaže:'')\nMara\nGinemo! Ginemo!\nA sve zaludu!\nSrebro, biser, prsteni,...\nsve, sve je prodano,\nimpegnano*.\nAli, valja nać,\nvalja živjet.\n(''Protrnula, ali odmah i prenula se. Čuje nekoga da dohodi uza skale*. Brzo prođe rupcem* preko očiju, sjedne u stolac, načini škuficu i šalin, sve da joj se ne vidi ganuće.'')\nBože prosti, rekle bi da plačem!\n3.3 III Prizor\n(''Ore, Made i Pavle ulaze jedna za drugom, sve tri jednako obučene kako se nosilo godina 1830. Veliki zatvoreni klobuci*, široki rukavi i široko ruho. Oko pâsa mantljice* od modroga krepuna*. Suknje su kratke, a crevlje* otvorene s bjelijem bječvama*. Svaka od njih drži u ruci molitvenik i fini bijeli ubručić*. Sve tri su malo ukočene, ozbiljne. Ništa smiješna, ali razumije se da živu izvan svijeta. Jedna ih mala „kozica”* prati, pa kako one uljegnu*, ostane do vrata. Ulaze jedna za drugom, pa idu ravno do majke, te joj se jednim kretom* sve tri duboko poklone.'')\nOre, Made, Pavle\nGospo majko!\nMara (''Naslonila se dražesno u stôcu*, pak pola šaljivo, a nekom carskom ljubaznošću prima pozdrave, kao da se vladarica klanja dvorskijem damam)\nDobro mi došle,\ndobro mi došle!\nMa viđi* ti,\nšto su mi danas famoze*.\nZaisto Made,\ntvoj klobučić ti\n/ stoji krasno!\n|\n| Made (''sretno, ali ustegnutim izražajem'':)\n\\ Da si viđela*,\nšto su me gledali!...\nMara\nNiko pak ne nosi šalin*,\nkako moja ćerce* Ore!\nOre\nNaučila sam od Vas,\n''Madame le Contesse Marina de Benessa''\n''dame d'honneur de sa majeste l'Imperatrice Marie Caroline!''*\nMara (''šaljivo i nehajno gladeći bijele zavojke''*)\nAjmeh!\nI tebi je još Frančesko* po glavi!\nOre\nKako ne bi!...\nViđele* smo Vas balat*\nkontradancu* s Imperaturom*...\nPavle (''podala je „kozici” svoj šal i klobučić. Oponašajući ih ironički:'')\nOh koja bremena*, koja bremena!\nMara (''mirno je gledajući'')\nSveđ* dobra za skladnu čeljad.\nOre (''potiho Pavli odlazeći s klobukom u ruci:'')\nRazumiješ li?\nPavle (''pogledavši je mirno, strese ramenima i obrne joj leđa:'')\nNe.\nMade (''Ori'')\nHo'mo* se promjenut*, Ore!\n(''odlaze, a „kozica” za njima'')\n4 Спољне повезнице\n* О опери „''Сутон''” на српској википедији\n* О опери „''Сутон''” на хрватској википедији\n----\n„Сутон”\nЛибрето\nРечник мање познатих речи и израза ►", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29", "word_count": 1257, "cyrillic": 0.118}
{"id": "945", "title": "Од Аристотела до Ренесансе", "text": "Када је Спарта крајем V века пре Хр. опасала и срушила Атину, изгуби мајка грчке философије и уметности своју премоћ, и снага и самосталност атинске мисли пропадоше. Кад је, 399. пре Хр., Сократ морао да испије отров, са њим и Атина испусти душу, и она је само још с оклевањем боравила у његовом поносном ученику Платону. И кад је Филип, краљ маћедонски, победио Атињане код Херонеје 338. пре Хр., и Александар после три године до темеља спалио моћни град Тебу, чак ни остентативна поштеда Пиндарове куће није могла сакрити чињеницу да је независност Атине, у политичком и у духовном погледу, неповратно разорена. У томе што је маћедонски Аристотело завладао над грчком философијом огледа се политичка потчињеност Јеладе мужевним и млађим народима на северу.\nСмрт Александрова (323. пре Хр.) убрзала је овај процес пропадања. Младић-владалац, мада је и поред Аристотелова поучавања остао варварин, научио се поштовати богату културу Јеладе, и сањао је о раширењу те културе на Истоку по путевима своје победоносне војске. Развитак грчке трговине и умножавање грчких трговачких места у Малој Азији створили су економску основу да и ова област постане члан јелинске царевине, и Александар се надао да ће из ових пословних места зрачити и побеђивати не само грчка добра него и грчка мисао. Али, он је потцењивао тромост и отпорну снагу источнога духа, а и величину и дубину источне културе. Напослетку, инак је то било младачко уображавање кад је он мислио да би се једна тако незрела и нестабилна култура, као што је била грчка, могла да наметне другој култури која је била неупоредиво раширенија и имала корен у традицијама достојним највећег поштовања. Квантитет Азије излазио је сувише крупан према квалитету Јеладе. Александра самог, у тренутку његове највеће славе, победила је душа Истока. Он се (поред више других жена) оженио Даријевом ћерком; узео персиску круну и облачио се као персиски краљеви; увео у Европу источњачки појам »краља по милости божјој«; и напослетку запрепастио скептичну Грчку кад је, у величанственом источном стилу, изјавио да је он бог. Грчка се смејала, а Александар се опијао до бесвести.\nПосле једва приметног утицаја азиске душе на млохаво тело владајућега јелинства дошла је наокоро бујица источних култова и секата која је продирала истим комуникационим путевима што их је основао млади владалац; пробијени насипи пустили су да океан источњачкога духа тече по низијама још младалачке европске културе. Мистичка и суперстициозна учења која су ухватила корен у нижим грчким народним слојевима добијала су нову храну и раширивала се; источњачка наклоност према равнодушности и резигнацији нашла је плодно земљшпте у декадентној и клонулој Јелади. Стоичка философија, коју је у Атину увео фенички трговац Зенон (око 310. пре Хр.), само је једно од многих страних тела што су у њу полагано продирала. И стоицизам и епикуреизам — равнодупшо дочекивање невоља, и тежња за заборављањем невоља у загрљају уживања — уче како човек може да буде срећан и кад је потчињен и кад је роб; баш онако као што су песимистички источњачки стоицизам Шопенхауеров и клонули епикуреизам Ренанов у XIX веку били израз једне неуспеле Револуције и раздеране Француске.\nНе треба мислити да су ове природне антитезе етичких учења биле сасвим нове за Грчку. Оне се налазе код мрачнога Хераклита и код »насмејаног философа« Демокрита, и познато је да су се Сократови ученици под вођством Антистена и Аристипа поделили на киничаре и киренаичаре, и први су проповедали равнодушност, а други срећу. Ну, ове школе у своје време биле су готово егзотичне моде мишљења: Атина за време своје моћи није водила рачуна о њима. Али, кад је Јелада видела Херонеју у крви и Тебу у пепелу, она обрати пажњу на Диогена, и кад је Атину слава оставила, Атина је била зрела за Зенона и Епикура.\nСвоју философију апатије саградио је Зенон на једном детерминизму који је Хрисип, доцније стоичар, само тешко могао да разликује од источњачког фатализма. Кад је Зенон, који није био никакав пријатељ ропства, изударао свог роба због некога преступа, овај се оправдавао позивајући се на философију свога господара, по којој је он од вечности опредељен да прави ту погрешку, на што је Зенон, са благошћу мудраца, одговорио да је он, Зенон, на основу исте философије одабран за то да га бије због те погрешке. Као што је Шопенхауер сматрао да је бесциљан отпор индивидуалне воље против универсалне воље, тако су и стоичари тврдили да је философска равнодушност једини паметан став према животу у којем је борба за опстанак тако неправедно осуђена на неминовни пораз. Ако је победа сасвим немогућа, онда је треба презрети. Тајна мира није у томе да свој живот прилагођавамо својим жељама, него да своје жеље спуштамо на линију својих животних односа. »Ако ти се чини да је недовољно то што имаш (каже римски стоичар Сенека, који је умро 65. после Хр.), бићеш несрећан ако и сав свет буде твој.«\nОвакво учење дизало је толику грају да је изазвало себи супротно учење, и Епикур, мада је исто тако стоички живео као Зенон, бранио је овај други екстрем. Епикур, каже Фенелон, »купио је себи убаву башту, коју је сам уредио. Ту је основао своју школу, и ту је живео скромно и у слози са својим ученицима, које је поучавао шетајући се и радећи ... Он је према свакоме био добар и пријатан... Он је био уверен да нема ничега благороднијег него бавити се философијом.« Његову исходишну тачку чини уверење да је равнодушност немогућна, и да је уживање — а оно не мора бити чулно уживаље — једини схватљиви, и сасвим оправдани циљ живота и делања. »Од природе свако живо биће претпоставља своје добро добру других«; — чак и стоичар налази фино задовољство у одрицању. »Не треба уживање избегавати, него га треба бирати.« Према томе, Епикур није никакав епикурејац; он духовне радости цени више него чулне, и одвраћа од онога уживања које душу раздражује и помућује место да је умирује и ублажује. Најзад, саветује да не тражимо уживање у обичном смислу речи, него атараксију — непомућеност, изједначеност, душевну мирноћу; све то тесно се прислања уз апатију Зенонову.\nКада су Римљани 46. пре Хр. дошли у Јеладу да пљачкају, затекли су та два ривала како између себе деле поље философије; и како сами нису имали ни времена ни довољно суптилности за спекулативно мишљење, понели су са собом поред свога друтог плена обе философије у Рим. Велики организатори и вечни робови у истој мери склони су стоичким навикама: ако је човек сувише осетљив, онда је владање тешко као и робовање. Што је Рим имао из области философије, дошло је углавном из школе Зенонове. То важи како о Марку Аурелију, цару, тако и о Епиктету, робу; и чак Лукреције проповеда епикуреизам као какав стоичар (слично Хајнеову Енглезу који је био тужан у уживању) и своје строго јеванђеље уживања запечатио је самоубиством. У свом племенитом епу О природи ствари угледа се на Епикура и одбацује уживање тиме што га слабо хвали. Готово савременик Цезара и Помпеја, он је живео усред буне и бојне граје; његово нервозно перо непрекидно је дожељкивало душевно спокојство и мир. Он се замишља као плашљиво биће чију је младост помрачио религиозни страх, јер он својим читаоцима неуморно приповеда да, осим земље, нема никаквог пакла, и да има само таквих богова који као џентлмени живе у облацима у каквој епикурској башти, и никад се не мешају у људске прилике. Култу неба и пакла који је бујао у римском народу претпоставља он један безобзиран материјализам. Душа и дух развијају се са телом, расту са његовим растењем, трпе његове болове, и умиру са његовом смрћу. Нема ничега осим атома, простора и закона; а закон свих закона јесте вечито настајање и нестајање.\n:Ниједна појединост не траје, све оне теку, :за делове приањају делови; ствари расту, :док их не упознамо и име им дамо, и док се поново:не распадну; нико не зна да ли су још то. :Атоме, који круже брже или полагано, :видим згрудане у сунце и у светове који се:развијају; али, светови cami u сунце:опет ће једаред пасти у вечито струјање. :И ти, Земљо, — са царствима, земљама и морима —:ти најситнија међу свима звезданим јатима, :у постајању, слично њима, постала си лопта, :да нестанеш нестајући свакога тренутка... :Ништа не постоји. Море ће се разићи у нежне паре, :месечином обасјани пруд неће остати онде:где ће га бели таласи других мора:као српови покосити у другим заливиma.\nПоред астрономског настајања и нестајања постоји још рађање и изумирање врста.\n»И многе немани одвајкада је земља покушавала да рађа .,. бића са чудноватим лицима и удовима... нека без ногу, друга без руку, трећа без уста, а четврта без очију... Све могуће немани... родила је земља, али узалуд, јер је природа ускратила помоћ за њихово успевање, тако да нису могле постизати жељено цветање живота, ни налазити храну, ни брачно здружење; и многи родови створења морали су у оно време да изумиру и да постану неспособни за рађање и размножавање у својој врсти Јер, од почетка свога ностојања, сва створења која дишу дахом живота чувала су и одржавала своју врсту снагом или храброшћу или брзином ... Она којима природа није дала ниједну од тих особина морала су да буду изложена као плен и лов другима док природа није њихову врсту предала изумирању.«\nИ народи расту полагано као појединци и исто тако пропадају: »једни народи долазе, друти пролазе, и за кратко време смењују се родови живих бића, и, као тркачи, предају најближима светлост живота.« Пред борбом и пред неминовном смрћу само атараксија крије мудрост: »на све ствари гледати мирним духом«. Стара паганска животна радост очевидно је ту ишчезла, и један готово егзотичан дух додирује жице сломљене лире. Историја, која се не одриче хумора, није нигда била досетљивија него ли у часу кад је овога уздржљивога и класичнога песимиста назвала »епикурејцем«.\nВлада ли већ код ученика Епикурова такав дух, онда човек може себи претставити животодавни оптимизам изразитих стоичара као што су Аурелије или Епиктет. У целој књижевности ништа теже не пада на душу него ли Расправе роба, изузевши можда Медитације цареве. »Не тражи да се ствари дешавају онако као што их ти себи желиш, него радије жели себи оно што се дешава, па ћеш срећно живети.« На тај начин човек несумњиво може да управља судбином и игра улогу владара света. Прича се да је Епиктетов господар, који га је кињио сталном свирепошћу, једнога дана стао окретати Епиктету ногу ради своје забаве: »Ако продужиш то (рече овај мирно), сломићеш ми ногу«. Господар је игру продужио, и нога је била сломљена. »Зар ти нисам рекао (примети Епиктет благо) да ћеш ми ногу сломити?« Али, има неке скривене отмености у овој философији која потсећа на безречну храброст пацифиста у Достојевскога. »Никад не треба рећи: ја сам ту ствар изгубио, него: ја сам је вратио. Умре ли ти дете, оно је враћено. Умре ли ти жена, она је враћена. Отму ли ти твоја добра, зар нису и она само враћена?« Таква места одају близину хришћанства и његових неустрашивих мученика; зар нису уствари хришћанска етика одрицања самога себе, хришћански политички идеал готово комунистичког братства људи и хришћанско учење о страшноме суду — фрагменти стоичких учења што су их струје мишљења овамо нанеле? У Епиктету изгубила је грчко-римска душа своје паганство, и отворила се примању једне нове вере. Његова књига одликована је тиме што ју је рана хришћанска црква увела као религиозни приручник. Од ових Расправа џ Медитација Марка Аурелија само је један корак до књиге Угледање на Христа.\nМеђутим, историска позаднна преображавала се у нове сцене. У једном значајном одељку8 Лукреције описује пропадање агрикултуре у римској држави и узрок томе налази у исцрпености тла. Ма који узрок био, богатство Рима обрну се у сиромаштво, његова организација у пропаст, његова моћ и његов понос у декаденцију и апатију. Градове је исисавала њихова некултурна околина, путеви су пропадали, и по њима нису више одјекивали кораци трговаца; мале породице образованога Рима истребила су животно јака и необразована германска племена, која су сваке године тајно прелазила преко границе; паганска култура предала се источњачким култовима, и Царство је неосетно прелазило у Папство.\nЦрква, коју су у раним вековима потпомагали владари, чију је моћ она постепено прогутала, брзо је стекла величину, моћ и област утицаја. У XIII веку њој је припадала већ трећина европскога земљшпта, и њене ризнице биле су препуне дарова које су прилагали богаташи и сиромаси. За једно тисућлеће, магијом непромењеног исповедања вере, ујединила се већина европског становништва; никада пре или после није се једна организација тако далеко и тако мирно раширила. Ово јединство, по мшиљењу цркве, захтевало је да општа вера натприродном санкцијом буде издигнута изнад променљивости и разорне моћи времена; зато су неприкосновене и стамене догме као заштитни оклоп обавиле младалачки дух средњовековне Европе. У оквиру тога заштитног оклопа кретала се схоластичка философија на уском путу од вере до разума и опет назад, у пометеном кружењу од некритичких претпоставака до унапред одређених закључака. У XIII веку све хршшћанство узнемирили су и покренули арапски и јеврејски преводи Аристотелових списа, али моћ цркве била је још довољно јака да, трудом Томе Аквинскога и других, преобрази Аристотела у средњовековног теолога. Резултат је био цепидлачарство, али никаква мудрост. »Ако памет и дух човеков обделавају материју (каже Бекон), онда они раде управљајући се према градиву, и оно их ограничава; а раде ли на себи, као паук што ради на својој мрежи, онда су они неограничени и на сваки начин испредају ткање учености, и човек се диви финоћама градива и рада, али такво дело нема супстанције и не доноси користи.« Раније или доцније интелекат Европе морао је разбити тај оклоп.\nПосле тисућгодишњег орања донело је то земљиште опет плод: роба се множила у обиљу које је изазвало трговину, а трговина је на својим раскрсницама поново подизала велике вароши у којима се могло заједнички радити на неговању културе и на поновном изграђивању цивилизације. Крсташки походи отворили су пут на Исток и омогућили прилив раскоши и разних јереси, а то је било кобно за аскетство и за догме. Из Мисира је долазила јевтина хартија, и она је заменила пергаменат чија је скупоћа била узрок што је ученост постала монопол свештеника; штампа, која је одавно очекивала јевтин материјал, нагло се развијала као запаљени експлозив, и свој превратнички и просвећивачки утицај раширила је у свима правцима. Смели бродари, снабдевени компасом, продирали су у пустиње морске, и уништавали људско незнање о земљи; стрпљиви посматрачи, снабдевени телескопима, смело су управљали своје погледе преко граница догме и уништавали људско незнање о небу. Ту и тамо, на университетима, у манастирима и на забитним заклонима, чуле су се дискусије, и почело се испитивати; на стрампутицама, из тежње да се мање скупи метали претворе у злато, преобразила се алхемија у хемију; са још плашљивим духом човек је из астрологије допузао до астрономије, а из прича о животињама које говоре развила се зоологија. Буђење је почело Роџером Беконом (умро 1294.), продужило се безгранично многостраним Леонардом (1452.—1519.), и достигло врхунац у астрономији коју су донели Коперник (1473.—1543.) и Галилеји (1564.—1642.), у изучавањима електрицитета и магнетизма која је вршио Гилберт (1544.—1603.), у изучавањима анатомије која је вршио Весалије (1514.—1564.), и најзад у испитивањима циркулације крви која је вршио Харви (1578.—1657.). Са растењем знања престајао је страх; више се мислило на савлађивање него ли на поштовање непознатог. Сваки витални дух био је обузет новим уздањем; ограде су биле срушене, и није се више знало ни за какве границе људских могућности. »Ну, што мале галије као небеска тела могу да плове око целе земље, то је срећа нашега времена. Ова времена с правом би смела рећи plus ultra, још даље, онде где су ранија рекла non plus ultra. То је било време делања, надања и животне снаге; нових почетака и предузећа у свакој области; време које је очекивало један глас, један синтетичан дух који би му изнео суштину и мисао. Фрања Бекон, »најмоћнији дух новога времена«, био је тај »који је духове збунио« и огласио да је Европа стала на ноге.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9E%D0%B4_%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B5", "word_count": 2589, "cyrillic": 0.996}
{"id": "955", "title": "Отаџбина Платонова", "text": "Животи и мишљења великих философа | Платон\n<< О користи од философије | Отаџбина Платонова | Сократ >>\n----\nКарта Европе показује да Грчка личи на неку коштуњаву руку којој савијени прсти падају у Средоземно Море, Јужно лежи велико острво Крит, одакле су они пожудни прсти на две хиљаде година пре Христа ухватили почетке цивилизације и културе. Источно, с ону страну Егејскога Мора, лежи Мала Азија, која данас ћути и не јавља се да је жива; али, у временима пре Платона бујали су у њој послови, трговина и дух предузимачки. На западу, с ону страну Јонскога Мора, налази се Италија као крив торањ у мору, јужно и западно Сицилија и Шпанија, које су криле све цветне насеобине грчке, и још даље на западу »Стубови Хераклови« (данашњи Гибралтар), она мрачна врата поред којих се није усуђивао да прође ниједан антички бродар. И напослетку, на северу налази се област коју су онда чиниле Тесалија, Епир и Маћедонија, још несавладани и полуварварски крајеви, из којих или кроз које су се уселила она снажна племена чији потомци беху генији Хомерове и Периклове Грчке.\nПоглед на карту открива даље безбројне заливе на обалама и узвишења на копну. Свуда усеци и заливи кроз које се увлачи море, н земља свуда наваљана и набацана у брежуљке и брда. Овим природним воденим и планинским границама била је Грчка раздељена на усамљене комаде. И како су путовање и саобраћај у она времена били много мучнији и опаснији него данас, свака долина развијала је своје, за се довољно, газдинство, и сопствену, независну владавину, сопствена уређења, језик, религију и културу. Свуда један два града, око којих се све до брдских кланаца простире пољопривредно залеђе: такве »вароши-државе« биле су Еубеја и Локрида, такве Етолија, Фокида, Беотија, Ахеја, Арголида, Елида, Аркадија, Месенија, Лаконија са главном вароши Спартом, и Атика с Атином.\nКарта нам показује још и то да је Атина од свих већих грчких вароши најисточније лежала. Својим повољним положајем развила се Атина у место кроз које су Грци излазили у свет и за којим су тежиле малоазиске трговачке вароши, и она је постала капија кроз коју су оне старије вароши уносиле свој раскош и своју културу у младу грчку земљу. Она је у Пиреју имала изврсну луку, где је безброј бродова могло да се укотви без сметња које долазе од тешких морских невоља. И она је имала велику прекоморску флоту.\nУ време од 490. до 470. године пре Христа заборавиле су Спарта и Атина своју завист, сјединиле су своје снаге и одбиле напад Персијанаца под вођством Дарија и Ксеркса, и тиме спречиле да Грчка постане колонијом азиске царевине. У тој борби младе Европе против Истока, који је већ старио, Спарта је дала војску а Атина флоту. После рата распустила је Спарта своју војску и морала да западне у економске тешкоће, које увек прате такве догађаје; своју ратну флоту Атина је претворила у трговачку морнарицу, и развила се у једну од највећих трговачких вароши старога света. Спарта се вратила у стање пољопривредне одвојености и у опште мировање, док је Атина постала пословно трговачко и лучко место где су се сусретале многе расе са својим различним култовима и обичајима, и својим додиром и супарншптвом изазивале упоређивање, тачна испитивања и размишљање.\nУ таквим средиштима разноврсног саобраћаја готово се сасвим истиру традиције и догме. Где је безброј исповедања вере, ту нагињемо на то да сумњамо у све. Трговци су, по свој прилици, били први скептичари; они су се сувшпе којечега нагледали да би у све то могли веровати, и општа склоност трговаца да сав свет деле на будале и лопове довела је до сумње у све вероисповести. Поред тога, они су постепено развијали и науку; са све већом сложеношћу новчаних послова развијала се математика, а са јачањем бродарске храбрости астрономија. Благостање које је непрестано расло донело је са собом доколицу и сигурност, а то су услови сваког испитивања и сваке научие спекулације. Од звезда није се више тражила само оријентација на далекој морској пучини, него и одговор на загонетке васељене; први грчки философи били су астрономи. »Поносећи се оним што су постигли (каже Аристотело), људи су после персиских ратова непрестано корачали напред; насељавали су се у свима наукама и тражили још даље области испитивања. Смелост људи нарасла је толико да су се усудили да за процесе и за догађаје, који су се пре сводили на натприродне снаге. траже природне основе за објашњавање. Магија и обреди полагано су узмицали нред науком и посматрањем, и почела се развијати философија.\nУ почетку философија је била на физикалној основи. Она је гледала на свет материје и питала шта су последњи и неразрешљиви саставни делови ствари. Природан завршетак овога тока мисли био је материјализам Демокритов (460.—360. пре Христа): »У стварности нема ничега даље осим атома и простора«. Таква је била једна од главних струја грчкога мишљења; у Платоново доба лродужавала је она свој живот неко време под земљом, али је наново избила на површину у Епикура (342.— 270. пре Христа), и у Лукреција постала је струјом речитости. Ну, најособеније и најугледније тековине грчке философије добивале су свој облик у софиста, путника и учитеља мудрости, који су више пазили на властите мисли и сопствену природу него ли на свет ствари. Сви они били су мудре главе (на пример Горгија и Хипија), и многи од њих (Протагора, Продик) дубокоумни. Једва има који проблем или које решење у нашој савременој философији духа и људскога држања да га они нису били поимали и о њему говорили. О свакој ствари они су сумњали, и без страха се кретали усред религиозних и политичких табуа, и сваку веру и свако уређење позивали су пред судиски сто ума. У политици поделили су се на две школе. Један правац учио је, као и Русо, да је природа добра, а цивилизација зла; да су људи од природе сви једнаки и да су постали различни само због мера и наредаба појединих класа, и да су законе измислили јачи да би везали слабије и владали над њима. Други правац заступао је, као и Ниче, схватање да природа стоји с ону страну добра и зла; да су људи од природе сви различни; да су морал измислили слабији да би везали и ограничили јаче, и да је моћ највиша врлина и највиша жудња човекова. Зато је по њима од свих облика владавине аристократија најмудрија и најприроднија.\nОвај напад на демократију показује несумњиво пораст богате мањине у Атини која се назвала олигархиском партијом, а демократију огласила за празну заблуду. У извесном смислу демократије није било толико да би је изобличавали; јер су од 400.000 становника атинских њих 245.000 били робови, а ти уопште нису имали никаквих политичких права, а од оних 150.00 слободних или грађана долазио је само мален број у Еклесију, или народну скупштину, где су се претресале и уређивале прилике у држави. Али, и поред тога, Атињани су остварили демократски дух у толикој мери у коликој он доцније никад није био остварен. Народна скушптина била је највиша власт, а највише чиновничко тело, Дикастерија, или највиши суд, бројало је преко хиљаду чланова (зато су подмићивања била скупо задовољство), које су по алфабетској схеми бирали из целокупног броја грађана. Ниједно уређење није могло бити демократскије, а ни безумније, како су тврдили његови противници.\nЗа време другога Пелопонескога Рата, који је трајао дуже од једног људског века (430.—400. пре Христа), и у којем се војничка моћ Спарте борила против поморске моћи Атине и напослетку је и победила, олигархиска партија атинска, под вођством Критијиним, тражила је да се демократија уклони пошто није способна да води рат, и хвалила је потајно аристократску владавину у Спарти. Многи од олигархиских вођа били су прогнани; али, кад се Атина најзад предала, између осталих Спартиних услова за мир био је и тај да се натраг позову прогнани аристократи. Тек што су се ови вратили, изазваше они под вођствои Критијиним револуцију богаташа против »демократске« партије, која је владала за време несрећнога рата. Револуција буде угушена, и Критија умре на бојном пољу.\nОвај Критија био је ученик Сократов и ујак Платонов.\n----\n<< О користи од философије | Отаџбина Платонова | Сократ >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0", "word_count": 1299, "cyrillic": 1.0}
{"id": "954", "title": "О користи од филозофије", "text": "Животи и мишљења великих филозофа | Увод\n<< Садржај | О користи од филозофије | Отаџбина Платонова >>\n----\nИма у филозофији уживања, и, шта више, и привидни свет метафизике има нечега заводничког; то осећа свако докле га грубе потребе његовог телесног постојања са висова мисли не свуку на економски вашар са његовим частохлепљем и користољубљем. Већина нас упознала је златне дане младости кад је филозофија одиста била за нас, како ју је Платон назвао, »драгоцена радост«; то су дани кад се показивала неупоредиво драгоценијом љубав за истином која лукаво узмиче него ли задовољство у телу или наклапања света. И увек остаје у нама неки преостатак размишљања из оне ране љубави према мудрости. »Живот има смисао (осећамо то са Браунингом), и наћи његов смисао то је моја храна и моје пиће.« Има премного ствари у нашем животу које су бесмислене, има пролазности и колебања које само себе разара. Ми се боримо са хаосом око нас и у нама, а ипак поверовали бисмо да одиста у нама има нечега што има смисла и што је битно, само кад бисмо могли одгонетнути своје сопствене душе. Хоћемо да разумемо: »Живети - то значи за нас постојано преображавати у светлост и пламен све оно што смо и све оно што се нас тиче! (Ниче) Ми смо, као Мића у Браћи Карамазовима, »бића која не жуде милиона, него одговор на своја питања.« Вредност и везе пролазних ствари хоћемо да схватимо да се спасемо из вртлога свакодневних догађаја. И хоћемо да знамо, пре него што већ буде касно, да је мало мало и велико велико; и хоћемо да видимо ствари онако како ће се оне увек појављивати: »у светлости вечности«. И хоћемо да се научимо смејати се у лице оном што је неминовно, и, шта више, и саму смрт дочекивати с осмејком. И хоћемо да будемо потпуни, да критиком и сагласношћу својих жеља сједињујемо своје снаге; јер сабрана снага значи последњу реч у етици и у филозофији државе, а можда и у логици и метафизици. »Филозоф бити (каже Торо) значи не само имати суптилне мисли, и не можда основати неку филозофиску школу, него волети мудрост, и то тако да према њеним прописима проводимо живот у чистоти, независности, храбрости и поуздању.« Чим смо постигли мудрост, сигурно је да ће нам и све остало бити дано. »Тражите најпре добре дарове мудрости (опомиње нас Бекон), а све остало или ће се пронаћи или се неће осетити да нам недостаје.« Истина нас неће обогатити, али ће нас зато ослободити.\nНељубазан читалац прекинуће нас овде својом напоменом да је филозофија исто тако некорисна као и играње шаха, и исто тако тамна као и незнање, и да мировање значи исто што и бити сам собом задовољан. »Нема ничега тако безумног (рекао је Цицерон) што се не би нашло у књигама филозофа.« Неоспорно је да је било филозофа који су располагали сваком врстом мудрости, само не здравим људским разумом; многи филозофски полет долазио је само од дизалачке снаге лакога ваздуха. На овом свом путу ми ћемо се заустављати само у пристаништима светлости, а нећемо улазити у муљевите струје метафизике и у »безобално море« теолошких расправљања. Ну, да ли је филозофија одиста осуђена на мировање? Наука на око непрестано ходи напред, а филозофија као да губи тле под собом. Ово причињавање настало је само зато што је филозофија узела на се тежак и опасан задатак, наиме да испитује проблеме који још нису приступачни методама науке. Ти су проблеми, на пример, добро и зло, лепо и ружно, поредак и слобода, живот и смрт. Али, чим нека област испитивања донесе резултате који се могу тачно формулисати, онда она добива име науке. Свака наука почиње као филозофија и завршује се као уметност; она настаје из претноставке и онда прелази у практичне делатности. Филозофија је (у метафизици) хипотетичко тумачење онога што је непознато или (у етици и у филозофији државе) тумачење онога што није тачно познато; она је прва ватрена лииија при опседању истине. Наука је освојена област и иза ње налазе се оне обезбеђене области у којима сазнање и уметност подижу наш непотпуни а ипак чудесни свет. Филозофија као да се збунила па се зауставила, али само зато што је плодове своје победе оставила наукама, својим ћеркама, а сама, у свом божанском незадовољству, иде у сусрет оном што је неизвесно и неиспитано.\nТреба ли стручније да говоримо? Наука је аналитичко описивање, а филозофија синтетично објашњавање. Наука тежи за тим да разреши целину у њене делове, организам у органе, оно што је тамно у оно што је познато. Она не испитује ни вредност ни идеалне могућности ствари, ни њихово целокупно и дефинитивно значење; она се задовољава тиме да покаже своје садање постојаае и стање онакво какво је, и одлучно ограничава свој поглед на природу и на стварно постојаље ствари. Научник је непристрасан као природа код Тургењева; он се интересује за бувино бедро са истом тачношћу као и за стваралачке порођајне болове генија. Филозоф се не зауставља при описивању чињеница, него тежи да уопште утврди њихове односе према искуству, и да на тај начин докучи њихов смисао и њихову вредност. У својој објашњавачкој синтези он ствари везује и покушава да велики часовник свемира, који је научник аналитички раставио у комаде, боље састави него ли његови претходници. Наука нас учи да исцељујемо и да убијамо; у поједином случају она смањује број смртности, да би за време рата у масама убијала. Али, само мудрост — а то су у светлости искуства измирене жеље — може нас научити кад треба да исцељујемо а кад да убијамо. Посматрање збивања и конструисање чињеница — то је наука; циљеве подвргавати критици и одмеравати их у узајамном односу — то је филозофија. Али, како је данас многостраност наших средстава и инструмената израсла изнад тумачења и синтезе морала и циљева, то је живот наш испуњен бесмисленом грајом и истим таквим беснилом. Јер чињеница ништа не претставља ако се не доведе у везу са потребама; без везе са циљем и са целином, она није потпуна. Наука без филозофије и чињенице које нису повезане, и којима није одређена вредност, не могу нас избавити из дивљега нереда и очајања. Наука нам даје знање; али, само филозофија може да нам; да мудрост.\nПосебно говорећи, филозофија значи и обухвата пет области испитивааа и расправљања. То су: логика, естетика, етика, филозофија државе и метафизика. Логика је изучавање идеалне методе мишљења и испитивања; унутрашње и спољно посматрање, дедукција и индукција, образовање хипотеза и експерименат, анализа и синтеза, то су облици људске делатности што их логика тежи да разуме и њима да се бави. Људи понајвише мисле да је она празно занимање; па, ипак, велики догађаји у историји мишљења јесу оне поправке које су учињене у методама мишљења и истраживања. Естетика је испитивање идеалног облика, или онога што је лепо; она је филозофија уметности. Етика је испитивање идеалног држања; највише сазнање, учи Сократ, то је сазнање онога што је добро и онога што је зло, то је дoзнавање мудрости која се односи на живот. Философија цржаве је испитивање идеалне друштвене организације (она није, као што би се то могло мислити, уметност и наука о томе како се положаји хватају и задржавају). Монархија, аристократија, демократија, социјализам, анархизам, то су dramatis personae политичке филозофије. И напослетку, метафизика (која пада у тако многе тешкоће што не тежи, као други облици филозофије, да стварност уреди у светлости идеалног) јесте испитивање »последње стварности« свих ствари: стварне и основне каквоће »материје« (онтологија), »духа« (филозофиска психологија), и односа између »материје« и »духа« у процесима опажања и сазнавања (епистемологија).\nТо су делови филозофије; али, тако разглобљена, она губи лепоту и драж. Ми је нећемо тражити у њеној смежураној апстрактности и у формализму, него одевену у жив облик генијалног човека. Не желимо да испитујемо само филозофије, него филозофе; ми желимо да своје време проведемо са свецима и мученицима мисли и да се окружујемо игром зракова њихова духа, док и ми можда, ако и у мањој мери, не узмемо учешћа у оном што је Леонардо назвао »најблагороднијим уживањем, радошћу разумевања«. Сваки од ових филозофа може нас нечему научити, ако се само правилно држимо њега. »Шта је тајна правог научника?« пита Емерсон. »У сваком човеку има нешто што за ме може бити поучно, и у томе сам ја његов ученик«. Поуздано смемо и ми да се тако ослонимо на водилачке духове историје, а да свој понос не повредимо! И може нам се свидети она друта мисао Емерсонова: да се у нама, кад нам геније говори, помаља као дух оно сећање да смо и ми у далекој младости имали баш исту мисао у неодређеном облику, и да нам је недостајало само храбрости и уметности да је заоденемо речима. И одиста, великани нам говоре само кад им поклањамо свој слух и своју душу да их чујемо; само ако је у нас бар заметак онога што је у њима стигло до цветања. Ми са њима делимо иста искуства, али из њих нисмо истиснули последње капи тајне и нежно тканога смисла; за горње тонове стварности што звучи око нас нисмо имали чула. Геније чује горње тонове и музику сфера; он зна зашто је Питагора филозофију назвао »највишом музиком«.\nТако ћемо ми ослушкивати ове људе, готови да им опростимо мале омашке, па ипак жељни да чујемо оно што су желели да нас науче. »Буди паметан (рекао је стари Сократ Критону) и не води бриге да ли су учитељи филозофије добри или лопш, него мисли на саму филозофију. Настојавај да је испитујеш разложно и савесно, па ако би била зла, тежи да људе одвојиш од ње, а ако би била онаква какву је ја видим, иди за њом и храбра срца служи јој.«\n----\n<< Садржај | О користи од филозофије | Отаџбина Платонова >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9E_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D0%B4_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 1553, "cyrillic": 0.999}
{"id": "967", "title": "Психолошки проблем", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Политички проблем | Психолошки проблем | Психолошко решење >>\n----\nАли, иза ових pолитичких проблема стоји природа људска; да бисмо разумевали политику, морамо разумевати психологију. »Какви су људи, такве су и државе« (575); »колико има врста људи, толико има и врста устава... устави настају из моралне природе људи који живе у држави ...« (544); држава је онаква каква је зато што су њени грађани онакви какви су. Отуда, не можемо се надати никаквим бољим државама докле год не буде бољих људи; дотле све промене баш битне ствари неће променити. »Како су ипак људи довитљиви! — Они непрестано долазе лекарима, и тиме сметње повећавају и замршују. Мисле да ће се исцелити неким амајлијама, које им неко препоручи, али им никада не иде боље него увек само горе... Зар не раде као фигуре у комедијама кад се лаћају доношења закона, и уображавају да ће својим реформама учинити крај непоштењу и лоповлуцима — а притом не опажају да у ствари отсецају некој хидри главе!« (426).\nОгледајмо летимице људски материјал с којим философија државе има да ради.\nЉудско делање, каже Платон, има три извора: пожуду, осећање, и сазнање. Пожуда, жудња, импулс и инстинкт — иду скупа; осећање, срце, частољубље и храброст — чине јединство; исто тако јединство чине сазнање, мишљење, интелекат и ум. Пожуда има своје седиште у доњем телу; она је нагон који избија из енергије, претежно сексуалне. Осећање има своје седиште у срцу и у снази крви; оно је органски одјек искуства и пожуде. Седиште сазнања је у глави; оно је око пожуде и може да постане крмилар душе.\nСве те способности и особине имају сви људи, алн у различним степенима. Једни су чиста оваплоћена пожуда; то су немирне душе које жуде за добитком, и које се исцрпљују у материјалном лову и свакодневним борбама, и највишу радост налазе у раскошу и у самоистицању, и због својих незаситних жудња увек налазе да оно што су стекли још не претставља никакву вредност; ти људи стварају индустрију и владају њоме. Али, има других, који претстављају светиње осећања и срца, и који се мање старају за извојевану ствар него ли за победу »по себи«; ови се више радују борби но што трче за добитком, и њихов понос више лежи у моћи но у поседу, и више налазе своју срећу на бојном пољу него на пијацама; ови људи стварају војске и светску морнарицу. И напослетку има још мален број оних чије блаженство лежи у медитацији и у разумевању; они не жуде за земаљским добрима и победама, него за сазнањем; они остављају по страни пијаце и бојна поља да би се изгубили у мирној јасности затворенога мишљења; њихова воља је пре светлост него ватра, и њихово небо није моћ, него истина; то су људи мудрости, који стоје по страни, незапажени од света.\nКао што је при практичном и личном делању потребно да пожудом, иако јој осећање даје топлоту, управља ум, тако би се и у савршеној држави индустриске моћи бавиле производњом, али не би смеле владати; војничке моћи давале би одбрану, али исто тако не би смеле владати; а снаге сазнања, наука и уметности биле би храњене и брањене, и оне би управљале. Без сазнања које управља народ би био неуређена гомила, као помућене пожуде; народом је потребно да управљају философи, као што је пожудама потребно сазнање које даје светлост. Слом настаје онда када трговци, чија срца покреће новац и благо, постају владари (434), или кад генерали уз помоћ својих војсака доносе војничке диктатуре. Добављач врши свој најбољи посао на привредном пољу, ратник у битци; овима најмање припадају јавне службе, јер у њиховим грубим рукама политика пада испод нивоа државничке уметности. Владавина је наука и уметност која изискује целога човека и дуго припремање. Само краљ-философ позван је да управља једним народом. »Докле год философи не постану краљеви, или док се садашњи такозвани краљеви и властодршци не предају истинском и темељном философирању, и док се у једно не стопи то двоје, политичка моћ н философија... све дотле неће моћи зла да се ослободе државе, а ако добро видим, ни људски род уошпте« (473).\nТо је завршни камен у Платоновој мисленој грађевини.\n----\n<< Политички проблем | Психолошки проблем | Психолошко решење >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC", "word_count": 663, "cyrillic": 1.0}
{"id": "959", "title": "Политичка каријера Фрање Бекона", "text": "Бекон се родио 22. јануара 1561. у Кући Јорк у Лондону, боравишту свога оца, сера Николе Бекона, који је у првих двадесет година Јелисаветине владавине био Чувар великога печата. »Славу очеву (каже Меколеј) засенила је слава сина. Али, сер Никола није био обичан човек«. То нас даље не изненађује, јер геније претставља врхунац до којег се једна породица успиње преко талента, и одакле се преко талента генијевих потомака по ново спушта до осредњости. Беконова мајка била је леди Ана Кук, свастика сера Виљема Сесила, лорда Берли, који је био Јелисаветин Лорд Ризничар и један од најмоћнијих људи у Енглеској. Њен отац био је главни учитељ краља Едварда VI; она сама била је лингвист и теолог, и без икакве тешкоће кореспондирала је с владикама на грчком језику. Она је сама поучавала свога сина, и није штедела никаква напора у његову васпитању. Али, стварна мајка величине Беконове била је јелисаветска Енглеска, највећи век најмоћнијег модерног народа. Откриће Америке «скренуло је трговину са Средоземног Мора на Атлантски Океан, и атлантске земље — Шпанију, Француску, Холандију и Енглеску — довело је до оне трговачке и финансиске надмоћности коју је уживала Италија кад је половина Европе одабрала њене луке за увозна места источне трговине. С овом променом преселио се Препорођај из Флоренције, Рима, Милана и Венеције у Мадрид, Париз, Амстердам и Лондон. После уништења шпанске помореке моћи год. 1588. раширила се енглеска трговина по свима морима, у енглеским градовима цвала је домаћа индустрија, енглески поморци пловили су око целе земље, и енглески капетани заузели су Америку. Енглеска литература процвала је у Спенсеровим песмама и Сиднијевој прози; на енглеској позорници приказиване су драме које су писали Шекспир, Марло, Бен Џонсон и стотина других снажних песника. У таквој земљи и у таквом времену морао је да се развије свако ко је у. себи носио и незнатне способности.\nКад је Бекон навршио дванаест година, послали су га у Колеџ Св. Тројице у Кембриџу. Ту је проборавио три године, и оставио је колеџ с јаком антипатијом према његовим уџбеницима и методама, с утврђеним непријатељством према култу Аристотела, и решио је да философију сврати на плоднији пут, и да је из схоластичког расправљања окрене на осветљавање и умножавање људских добара. Мада је још био шеснаестогодипгњи младић, понуђен му је положај у пратњи енглескога амбасадора у Француској; и после брижљивог испитивања свих за и против, он га је прихватио. У уводу у Тумачење природе, говори он о тој судбински тешкој одлуци која га је од философије одвела у политику. То је место које се не може мимоићи.\n»Како сам мислио да сам рођен за службу човечанству, и у старању за заједничко добро гледао један од задатака који стварају право јавности и свакоме стоје на расположењу као мора и ваздух, питао сам се шта би највише помогло човечанству, и за какве је задатке природа мене створила. Али, кад сам о томе размишљао, нашао сам да ниједно дело не доноси већу корист него ли откривање и развијање вештина и изума који образују цивилизацију људскога живота ... Пре свега, ако би коме човеку пошло за руком не само да нешто нарочито изуме - ма како корисно — него да у природи запали буктињу која би, у почетку свога светлења, бацала нешто светлости на садање границе и ограде људских открића, и која би доцније, ако би се још више распламтела, јасно показивала сваки угао и свако скровиште таме, онда би, чини ми се, овај откривач заслужио да га зову правим проширивачем човекове власти над светом, јунаком људске слободе и ослободиоцем од притиска који човека данас држи у оковима. Осим тога, ја сам нашао да је моја сопствена природа нарочито удешена за посматрање истине. Јер мој дух био је исто тако довољно покретљив за онај најважнији предмет — мислим за опажање сличности — као и довољно поуздан и концентрисан за посматрање финих нијанса разлике. Ја сам располагао испитивачком страшћу, способношћу да свој суд стрпљиво одлажем, да размишљам с уживањем, да одобравам с обазривошћу, да са готовошћу исправљам лажне утиске, и да своје мисли уређујем са скрупулозном брижљивошћу. Ја нисам имао никакву жудњу за новинама и никакво слепо чуђење за старину. Превара ма у којем виду била ми је из основа мрска. На основу свих тих разлога мислио сам да су моја природа и моје диспозиције показиваде, тако рећи, неку врсту сродства и везе са истином.\nАли, моје порекло, моје васпитање и образовање нису ме упућивали на философију него на политику; ја сам од детињства био, тако рећи, натопљен политиком. И као што се то често дешава младим људима, мој дух су понекад потресала туђа мишљења. Веровао сам.и то да моја дужност према мојој отаџбини има на ме специјална права којих не би имала у другим животним дужностима. Напослетку, обзиром на моје планове, у мени се развила нада да бих за своје радове могао да добијем поуздану помоћ и потпору ако бих обављао какву високу службу у држави. На основу ових мотива окренуо сам се политици.«\nСер Никола Бекон изненада умре 1579. године. Он је имао намеру за Фрању снабде каквим имањем; али, смрт поремети његове планове, и млади дипломат, позван брзо натраг у Лондон, оста ту без оца и без средстава. Он се био навикао на раскошан живот свога времена, и тешко му је било што мора да се прилагоди једноставном животу. Био је приморан да се ода правним пословима, и стао се обраћати својој утицајној родбини многобројним молбама да му осигура какав државни положај који би га ослободио економских брига. Његова понизна и скоро сервилна писма, поред све допадљивости и снаге свога стила, и поред очевидне обдарености њихова аутора, имала су мало успеха. Можда је Берли отказивао тражену потпору баш стога што Бекон није потцењивао своје способности, и што је на своје постављање гледао као на своје преимућство; а можда су та писма наглашавала и сувшпе прошлу, садању и будућу верност према узвшпеном лорду: у политици, као и у љубави, није добро кад се човек сав предаје; требало би увек давати, али никада све. Захвалност се храни очекивањем.\nНапослетку, Бекон се ипак успињао, без потпоре одозго; али, сваки корак стајао га је много година. Године 1583. био је изабран у Парламенат као посланик града Тонтона, и његови бирачи били су њиме толико задовољни да су га неколико пута поново бирали у Парламенат. Он је располагао прегнантном и живом речитошћу, и био је беседник без беседништва. »Нико (каже Бен Цонсон) није никад чистије, збијеније и садржајније говорио него ли он, и нико није мање подносио празнине и узалудност у говору. Није било ниједне речи у његовом говору која не би била без сопствене дражи. Његови слушаоци нису могли кашљуцати или на страну гледати а да нешто не изгубе. Његов говор био је наређење ... Нико није имао јачу власт над душама других. Свако ко га је слушао бојао се да не престане«. Беседник достојан зависти!\nЈедан моћан пријатељ био је дарежљив према њему — онај лепи гроф Есекс кога је Јелисавета несрећно волела, па се научила да га мрзи. Године 1595. поклонио је Есекс Бекону имање Твикенхам да би га утешио, јер покушај да Бекону прибави какву државну службу није успео. То је био сјајан поклон, и човек је могао веровати да ће то Бекона заувек везати за Есекса; али, то се није догодило. Неколико година доцније организовао је Есекс неку заверу која је хтела Јелисавету затворити и одабрати наследника за престо. Бекон је писао једно писмо за другим своме добротвору протестујући против те издаје; и кад је Есекс продужио превратнички рад, опоменуо га је Бекон да ће он верност према краљици претпоставити благодарности према пријатељу. Есекс је покушао своју срећу, али је предузеће пропало, и он буде бачен у тамницу. Бекон га је пред краљицом тако неуморно бранио да му је она напослетку заповедила »да говори о ком другом предмету.« Кад је Есекс, за неко време ослобођен, скупио оружану снагу, умарширао у Лондон и покушао да становништво градско изазове на револуцију, Бекон се срдито окренуо против њега. Међутим, он је био добио једно место у државном правобраниоштву, и кад је Есекс, поново затворен, изишао пред суд због издаје, Бекон је активно учествовао у оптужби против човека који је био његов дарежљиви пријатељ.\nНесрећни племић буде осуђен и погубљен. Због свог учешћа у процесу Бекон је за неко време изгубио популарност, и био је отада окружен непријатељима, који су само чекали прилику да га уншпте. Његово незаситно частољубље није му давало мира; био је вечито незадовољан, и у својим расходима увек за једну годину напред или још више испред својих прихода. У свом трошењу био је расипан; раскошност је била средство његове дипломатије. Кад му је било четрдесет и пет година, оженио се, и помпезна и скупа церемонија направила је дубоку рупу у миразу који је био једна од привлачних страна његове одабранице. Године 1598. буде због својих дугова затворен. Али, ипак је непрестано ишао напред. Његове многостране способности и његово скоро безгранично знање подигли су га до утледног члана свих важннх комисија; постепено је улазио у више службе: 1606. постао је Solicitor-General (главни државни правобранилац), 1613. Attorney-General (главни државни тужилац), и напослетку 1618., кад му је било педесет и Пет годива, Лорд Канцелар.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%91%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0", "word_count": 1492, "cyrillic": 0.997}
{"id": "965", "title": "Политички проблем", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Етички проблем | Политички проблем | Психолошки проблем >>\n----\nПраведност би била проста ствар, каже Платон, кад би људи били прости; онда би нам био довољан анархистички комунизам. Један тренутак даје он слободан лет снази своје фантазије:\n»Зато ћемо најпре да видимо како би с таквим уређењем људи живели... Зар не би и они сејали жито и садили винограде, правили одећу и обућу, и градили куће? Зар не би лети ишли неодевени и боси, а зими довољно одевени и обувени? А храниће се на тај начин што ће од јечма правити крупу и од пшенице брашно, и брашно месити и пећи одличне погаче и хлебове, и служити их на котарици или на чистим листовима, и са својом децом седати за софру на простирачу од тисе и мирте, па уз то, овенчани венцима, пити вино, певајући песме у славу богова, и уживати радости љубави, али не рађати деце више но што им имовина допушта, бојећи се сиромаштва и рата... Зацело имаће и зачина, соли и маслина, и у њиховој кухињи биће сира, и лука, и купуса, и друга варива. А за ђаконије даћемо им смокава, и грашка, и пасуља, и мркиња, и кестења, да га на ватри пеку, и уз то даћемо им да пију вина у малој мери. И може се очекивати да ће крај таквога начина живота свој живот провести у миру и пуном здрављу, па достићи дубоку старост, и сличан живот осигурати и свом потомству« (372).\nОбратите пажњу на то како Платон летимице указује на овом месту на контролу множења становништва (а та би се можда имала вршити убијањем деце), на вегетаризам, и на »враћање природи«, на чисту једноставност, коју оцртава јеврејска легенда у башти Едену. Све то потсећа нас на Диогена »киничара«, који је, као што му већ и име показује, био мишљења да се имамо »вратити природи и жнвети заједно са животињама, јер су оне тако благе и пуне мере«. И одмах смо готово приправни да Платона уврстимо у исти ред са мислиоцима какви су били Сен-Симон и Фурије и Виљем Морис и Толстој. Али, он је нешто скептичнији него ли ови људи доброга веровања; он мирно поставља питање: откуда то долази да тако чист рај, као што је описан, никада није био остварен? — Откуда долази то да се таква земља Утопија нигде на карти не налази забележена?\nОн одговара: Зато што је свет лаком и што расипа. Људи нису задовољни једноставним животом: они имају помаму за стицањем, частохлепни су, суревњиви, и завидни; кад им постане досадно оно што имају, они жуде за оним што немају, и ретко се дешава да похлепно не жуде за оним што другима припада. Као последица излази то да једна група отима област другој групи, и јавља се надметање група око земаљских блага, и напослетку рат. Развијају се трговина и банкарски послови, и то води до новог цепања класа. »Сваки обични град састоји се у ствари од два града: из града богатих и града сиромашних, и они ратују један против другога; у сваком од та два града има опет мањих — и отуда би се човек веома преварио кад би хтео да их испитује као поједине градове-државе« (423). Настаје трговачко грађанство, чији чланови својим богатством и својим големим новчаним издацима теже да освоје за се друштвени положај — »они издају велике суме новаца за своје жене« (548). Ове промене у подели имовине доносе са собом политичке промене; како имовина трговаца превазилази имовину поседника, аристократија узмиче пред плутократском олигархијом — и у држави владају богати трговци и банкари. Државну управу, која се састоји у измиривању социјалних снага и у прилагођавању мера општем развитку, замењује тада политика, а она није ништа друго до ратна вештина партија и јагма за положајима.\nСваки облик владавине руши сам себе кад преврши меру у чувању основног принципа. Аристократија пропада кад сузи круг властодржаца, а олигархија кад се преда неопрезној похлепи да се одмах обогати. Обадве изазивају револуцију. Кад револуција престане, може се човеку чинити да је она дошла из ситних узрока и незнатних ћудљивости; али, мада њу могу изазвати неважни поводи, опет је она изненадна последица тешких и постепено нагомиланих рђавих стања. Кад тело ослаби зато што су занемариване ситне повреде, онда већ и једноставна рана може довести до тешке болести (556). »Онда долази демократија. Сиротиња савладава своје противнике, неколицину осуђује на смрт, друге осуђује на изгнанство, и народу даје једнако учешће у грађанском праву и у државној управи...«\n(557).\nАли, демократија руши себе тиме што претерује — у демократији. Њезин основни принцип јесте једнако право свих да врше службе и да узимају учешћа у доношењу државних решења. На први поглед, то је одлично стање, али оно постаје катастрофално тиме што народ нема довољног образовања да изабере најбоље вође и најмудрији правац (588). »Што се тиче народа, он ништа не види, него само понавља оно што му вођи кажу« (Протагора, 317). Да једна идеја успе или да пропадне, довољно је да се она похвали или смешном учини у каквом комаду из народног живота (овај ударац уперен је против Аристофана, чије комедије нападају сваку нову идеју). За државни брод владавина гомиле јесте бурно море, где сваки талас говора наваљује на њега воду и спречава пловидбу. Крај такве демократије јесте тиранија или аутократија; гомила толико воли ласкање, и »толико је жедна меда« да напослетку најлукавији и најнесавеснији ласкавац, који себе зове »заштитником народа«, узима највишу власт у своје руке (565). (Сетите се историје Рима!\nШто више Платон о томе размишља, све се више чуди оној лудости која избор државних чиновника оставља вољи и лаковерности гомиле — да уопште не говори о томе да се тај избор препушта оним мрачним и на новац халапљивим војводама који иза демократске позорнице кују олигархиске интриге. Платон се жали на то што смо ми у простијим приликама, на пример кад наручујемо чизме, вазда уверени да нас може задовољити само стручњак, а у политици, без даљега размишљања, узимамо да свако ко уме да лови гласове уме и да управља градом или државом. Кад смо болесни, поручујемо школованог лекара, чија нам титула јамчи за његову нарочиту спрему и разумевање ствари, а не тражимо онога који је веома леп и речит. Према томе, ако је цела држава болесна, зашто да не тражимо службу и вођство најмудријих и најбољих. Наћи методу која би од јавних положаја отклањала неспособне и лупеже, а спремала и бирала најбоље — то је задатак политичке философије или философије државе.\n----\n<< Етички проблем | Политички проблем | Психолошки проблем >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC", "word_count": 1038, "cyrillic": 1.0}
{"id": "964", "title": "Етички проблем", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Платонов развитак | Етички проблем | Политички проблем >>\n----\nУ кући Кефала, богатог аристократа, води се разговор. Групи припадају Глаукон и Адимант, браћа Платонова, и Трасимах, груб и лако узбудљив софист. Сократ, који је у дијалогу претстављао глас Платонов, пита Кефала:\n»Шта сматраш ти за највећи благослов што си га могао пожети од свога богатства?«\nКефал одговара: богатство је за њега благослов зато што му оно даје могућности да буде дарежљив и частан и праведан. Сократ, својим лукавим начином, пита га шта он нарочито разумева под праведношћу; и на тај начин изазива философски мегдан. Јер ништа није тако тешко као дефинисање, нити ишта тако озбиљно као испитивање духовне јасности и умешности и вежбање у томе. Сократу је лако обарати једну за другом дефиниције које му се дају, док најзад Трасимах, који није тако стрпљив као други, не гракне на њега:\n»Већ одавно си упао, Сократе, у празно брбљање! И какве то лудорије причате? Ако желиш да знаш шта је праведност, онда по мом схватању мораш одговарати, а не питати, и не поносити се стога што друге побијаш... Јер одиста знаш да је лакше питати него ли одговарати« (336).\nСократ се није уплашио, него је и даље више питао него што је одговарао, и после кратког расправљања принудио је непажљивога Трасимаха да је дао ову дефиницију:\n»Па, чуј, (рече раздражени софист) ја тврдим да је моћ право, и да праведност није ништа друго до корист јачих... и да разне врсте владавине стварају законе за своју сопствену корист, и то демократске стварају демократске, аристократске стварају аристократске, а аутократске стварају аутократске. Ове законе, које су оне стварале да служе њиховој сопственој користи, дају оне својим породицама као »праведност« и свакога ко их погази кажњавају као »неправедног« ... То ћеш најлакше упознати ако се држиш најпотпуније неправедности... А то је такозвана тиранија која себи присваја туђе добро лукавошћу и насиљем не у малом... него у исти мах све скупа... А ако неко, осим имања својих суграђана, подвргне под своју власт још и њих саме и учини их робовима, онда тога називају срећним и достојним хвале, и то не само његови суграђани него сви... Јер, онај који куди неправедност, куди је не од страха да неправду не чини, него да је не трпи« (338-44).\nТо учење нас данас с више или мање права потсећа на Ничеа: »Ја сам се одиста често морао да смејем младићима који се сматрају добрима зато што су им шапе укочене«. Штирнер исказује то исто на краћи начин: »Боља је прегршт моћи него врећа пуна права«. У историји философије ово учење није нико боље формулисао но сам Платон у једном другом дијалогу, у Горгији (483. и даље), где софист Каликле скида образину моралу као проналаску слабијих да би ови обеснажили моћ јачих:\n»Они хвале и куде с обзиром на своју властиту корист и кажу да је непоштење срамотно и неправедно, а при томе под непоштењем разумевају жељу за поседом већим него што је онај у суседа; јер како они познају своју мању вредност, они би се већ и једнакошћу сувише задовољили... Ну, кад би се нашао човек са довољно моћи (јавља се »натчовек«!), онда би овај све то стресао, срушио и ослободио од свега тога. Он би ногама згазио све наше прописе, басме, мађије, и законе који греше против природе... Ко би хтео да истински живи, морао би пустити да му пожуде расту у неизмерје, али кад му тако нарасту, морао би имати и храбрости и памети да им служи и да задовољава све своје жеље. А то је, јамчим вам, природна праведност и племенитост. Али, гомила то не може постићи, и зато осуђује људе, јер се стиди своје сопствене неспособности и тежи да је сакрије; зато она и неумереност осуђује... Племенитије природе она прави робовима, и хвали праведност само зато што је плашљива.«\nТо није никакав морал господара, него морал слугу (oude gar andros all andrapodou tinos); то је морал робова, а не морал господара. Праве врлине човекове јесу храброст (andreia) и памет (phronesis).\nМожда се у овом тешком »иморализму« огледа империјалистичка спољна политика и безобзирно држање Атине према слабијим државама. »Ваша држава (каже Перикле у једном говору који је Тукидид измислио) оснива се пре на вашој сопственој моћи него ли на доброј вољи ваших грађана«. А исти историчар извештава нас и како су атински посланици становнике Мелоса силом увукли у савез против Спарте: »Ви исто тако добро знате као и ми да праведност, кад је већ свет тако створен, постоји само између једнако јаких држава; јаче чине оно што могу да чине, а слабије трпе оно што морају«. Ту имамо пред собом основни проблем етике, највећу тешкоћу учења о моралном делању. Шта је праведност? — Треба ли да циљ наше тежње буде честитост или моћ? — Да ли је боље бити добар или моћан?\nКако одговара Сократ, т. ј. Платон, на ово изазивачко учеље? Испрва он уошпте ншпта не одговара. Он обраћа пажњу на то да је праведност један однос између јединки, а тај однос зависн од организације друштва, и да се праведност према томе може испитивати као део друштвене структуре, а не као особина личнога држања. Ако можемо да оцртамо праведну државу, онда ћемо, каже, моћи описати и праведну јединку. За ово обилажење Платон се правда доказивањем да се оштрина вида човекова испитује и полаганим примицањем најпре великих н онда тек малих писмених знакова; исто тако, тврди он, ствар стоји и са праведношћу, јер се она може боље испитивати у великим везама него ли на уском земљишту личнога држања. Али, не треба да се дамо овим обманути: мајстор у ствари везује ту два испитивања, и својим упоређењем хоће да то сакрије. Он неће да расправља само о проблемима личне моралности, него и о проблемима социјалног и политичког саздавања. Он носи утопију у рукаву сакривену, и тврдо је решен да је изнесе. И лако нам пада да му опростимо, јер то застрањивање чини језгру и оно што је најдрагоценије у његовој књизи.\n----\n<< Платонов развитак | Етички проблем | Политички проблем >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC", "word_count": 967, "cyrillic": 0.992}
{"id": "976", "title": "Развој науке о језику", "text": "Историја лингвистике се може посматрати из три угла: (1) Као историја лингвистике као науке од оформљења до данас; (2) као историја систематичког проучавања језика; и (3) као историја занимања за језичке проблеме.\nОчигледно је да је историја занимања за језичке проблеме најстарија и да знамо да потиче још од првих записа. Историја систематичког проучавања језика може се приписати Платону у Грчкој и Панинију у Индији. И један и други су живели у петом веку пре нове ере.\nИпак, лингвистика се као наука оформила тек с почетка 19. века. Први представници те нове науке су Британац сир Вилијам Џонс и Данац Расмус Раск, иако ће цео 19. век проћи у доминацији немачких научника.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83", "word_count": 112, "cyrillic": 1.0}
{"id": "961", "title": "Платонов развитак", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Сократ | Платонов развитак | Етички проблем >>\n----\nСастанак са Сократом био је преокрет у животу Платонову. Одрастао је Платон у пријатној и, поред тога, можда у богатој средини. Био је леп и снажан младић, а Платон је назван, као што кажу, због својих широких плећа; одликовао се као ратник, и двапут је добио награду у истмиским играма.\nИз такве младости обично се не развијају никакви философи. Али, Платонова осетљива душа открила је ново уживање у »дијалектичкој« игри Сократовој. Била је то велика радост посматрати мајстора како догмама пушта крв и како тврђења набада на израђен шиљак својих питања. Платон се предао томе новоме спорту, онако као што је раније успевао у грубљим облицима утакмице; и по упутству старога »обада« (као што је Сократ сам себе називао) оставио је празна дебатовања и одао се брижљивијој анализи и плодним дискусијама. И све страсније волео је мудрост свога учитеља. »Ја сам захвалан Богу (имао је обичај да каже) што сам се родио као Јелин а не као варварин, као слободан човек а не као роб, као мушкарац а не као жена, а пре свега стога што сам се родио у време Сократово.«\nБило му је двадесет и осам година кад је учитељ умро, и овај трагични свршетак једнога мирнога живота оставио је своје трагове у свему мишљењу ученикову. Ово искуство испунило га је таквим презирањем демократије, и таквом мржњом на гомилу да је у њему сазрело решење да се демократија мора уништити и заменити владавином најмудријих и најбољих. И наћи метод којим би се могли открити најмудрији и најбољи, и којим би се они могли покренути и поставити да владају — био је главни задатак његова живота.\nЊегови напори око спасавања Сократа учинили су га сумњивим у очима демократских вођа, и његови пријатељи упорно су га опомињали како му је боравак у Атини несигуран, и како му се пружа изванредно повољан тренутак да оде на једно веће путовање. И тако он године 399. пре Хр. крене на пут. Када је отишао не може се поуздано рећи; сваки његов корак изазива живу дискусију међу стручњацима. Чини се да је он најпре путовао у Египат, и ту се морао зачудити кад је од свештеничке касте, која је том земљом владала, чуо да је Јелада још младачка држава, без јаких традиција и дубље културе, и да стога још не заслужује да је ови загонетни мудраци са Нила озбиљно узимају. А ваља знати да ништа васпитније не делује него тренуци у којима се човек изненада зачуди, и отуд је сећање на ту учену касту, која је теократски владала озбиљним, пољопривредним народом, остало живо у Платонову мишљењу, и при састављању његове утопије оно је играло битну улогу.\nПотом је отпловио на Сицилију и у Италију, и ту се неко време везао за школу или секту коју је био основао велики Питагора; и још једаред се у његов приступачни дух утиснуло сећање на малу групу људи коју су други одабрали да испитује и да влада, и која је поред све своје моћи живела скромним животом. Дванаест година провео је Платон на путовању, пио мудрост из сваког извора, стајао пред свакии храмом, огледао сваку веру. Неки тврде да је ишао у Јудеју и да је неко време био под утицајем традиције пророка чији гласови звуче данас готово социјалистички; а друти кажу чак да је допро до обале Гангеса, и да је ту упознао мистичке медитације Хиндуса. Колико у томе има истине, не знамо.\nГодине 387. пре Хр. вратио се он као четрдесетогодишњак у Атину; путујући кроз многе народе и пијући мудрост многих земаља, сазрео је до преобиља. Од онога младићског жарког одушевљења био је понешто изгубио, али је за то добио мисаону перспективу у којој се свако претеривање уочавало као полуистина, и у којој су се сусретале многе стране свакога проблема, тако да је свака фасета истине добивала праведну оцену. Он је неговао науку, и био уметник; философ и песник живели су овде у једној души, и стварали себи изражајно средство у којем су како лепота тако и истина имале своје место и свој простор за игру: то је био дијалог. Може се одиста рећи да философија никада пре није узимала тако сјајно рухо, и по свој прилици није то чинила никада доцније. Чак и у преводима тај језик блиста, пламти, игра и прелива се. »Платон показује (каже Шели, један од његових поштовалаца) ретко сједињење строге и фине логике с питиским одушевљењем за поезију; сјај и хармонија његова језика стопили су их у неодољиву струју која уверава и вуче са собом у трку без даха.« .И није то био никакав случај што је млади философ био почео као драматичар.\nТешкоћа у разумевању Платона лежи баш у томе опојном стапању философије и песништва, науке и уметности; не може се увек знати кроз коју фигуру у дијалогу говори сам Платон, и у којем облику: да ли се оно што је речено има узети буквално или као метафора, да ли се он шали или озбиљно говори. Његова љубав за шалу и иронију и митско изражавање нагоне нас да понекад застанемо без помоћи; о њему би се могло готово рећи да је учио само у параболама. »Треба ли, као старији млађима, да вам говорим у упоређењима или у митовима?« пита он у свом Протагори. Своје дијалоге писао је, као што кажу, за већи круг читалаца; обликом разговора, својим живим и борбеним за и против, и постепеним развитком и честим понављањем важних аргумената (ма колико да су нам и данас тамни), ти дијалози били су прилагођени разуму људи који философију смеју да окусе само као пригодан раскош, и који су због краткоће живота принуђени да читају онако као што може да чита онај који трчи. Зато човек мора бити спреман на то да ће у овим дијалозима наћи много игре и метафоре, и много чега што је разумљиво само испитивачима који познају све друштвене и књижевне ситнице Платонова века, а и много тога што је данас без важности и без вредности, али је служило баш као зачини, да би тешку храну мисли могли да сваре духови који нису навикли на философске понуде.\nМора се признати и то да је Платон сам у обилној мери имао особина које је осуђивао. Он је газио преко песника и митова, а притом је самим собом повећавао број песника и број митова за стотину више. Чинио је замерке свештеницима, који су ишли наоколо да држе проповеди о паклу и да за награду нуде спасење (в. Државу, 346), а он сам је свештеник, теолог, проповедник, и надморалист, Савонарола, који оптужује уметност и све би таштине бацио на ломачу. Као Шекспир, он признаје да су »упоређења клизава« (Софист, 231), a клизи из првога упоређења у друго и треће. Он осуђује софисте као диспутанте који глођу речи, а сам диспутира као студенти првога семестра. Фаге пародира га на овај начин: »Целина је већа него део? — Разуме се. — И део је мањи него целина? — Дабоме. — ... Зар отуда не излази јасно да философи имају управљати државом? — Каква је то истина? — Она је евидентна. Објаснићемо је још једаред.«\nНу, и то је и најслабије што се њему може замерити; и поред те замерке, Дијалози остају незаменљиво благо за свет. Најбољи међу њима, Држава, потпуно је завршена расправа, сав Платон сведен на једну књигу; у њој ћемо наћи Платонову метафизику, теологију, етику, психолошју, педагогику, учење о држави и уметности, и проблеме који дишу модерношћу и сасвим личе на савремене проблеме: комунизам и социјализам, феминизам, контролу порођаја и еугенику, ничеовске проблеме моралности и аристократије, русовљевска питања, као што су враћање природи и неприсиљено васпитање, Бергсонов élan vital, и Фројдову психоанализу, — све се то овде јавља. То је гозба за елиту, а приредио ју је дарежљив домаћин. »Платон је философија и философија је Платон« вели Емерсон; и о Држави каже оно што је о Корану казао Омар: »Спалите библиотеке, јер што год у њима има вредности, све то има ова књига«. О Држави ћемо проговорити подробније.\n----\n<< Сократ | Платонов развитак | Етички проблем >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA", "word_count": 1294, "cyrillic": 0.998}
{"id": "970", "title": "Етичко решење", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Политичко решење | Етичко решење | Критика >>\n----\nОвим je наша политичка шетња приведена крају, и ми смо напослетку приправни да одговоримо на питање које смо y почетку поставили: Шта je праведност? Само три драгоцене ствари постоје на овом свету: правда, лепота, и истина, и можда се ниједна од њих не може дефинисати. Четири стотине година после Платона један римски прокуратор Јудеје беспомоћно je питао: »Шта je истина?« — и философи нам још нису одговорили или казали шта je лепота. Али, Платон ce латио да нам да неку дефиницију за »праведност«. Он вели: »Праведност je поседовање и делање онога што коме припада« (433).\nТо нас разочарава: после толиког околишавања очекивали смо непогрешиво откриће. Шта значи та дефиниција? Једноставно то да сваки за свој рад има добивати онолико колико тај рад вреди, и да има радити оно за што je најспособнији. Према томе, праведан je онај човек који стоји баш на правом месту, и врши оно што најбоље може да врши, и пуном и једнаком мером враћа за оно што добива. И зато би друштво праведних људи било најхармоничнија и за рад најспособнија група, јер би сваки члан стојао на своме месту и вршио функцију за коју га je природа одредила, слично инструментима y савршеном оркестру. Праведност y једном друштву личила би на ону хармонију односа којом ce планете одржавају y свом правилном (или, како би Питагора казао, музикалном) ходу. Тако организовано, друштво би било способно за даљи живот; и праведност би добила неку врсту дарвинске потврде. Где људи не стоје на свом природном месту, где трговац притискује државника, или где ратник отима положај владара — ту je координација делова разорена, везе пуцају, и друштво ce раствара и растурује. Праведност je стваралачка координација.\nИ y поједином лицу праведност значи делатан поредак: то je хармонично делање удова y човеку, од којих сваки стоји на месту које му je одређено, и који учествујући y делању са другима, прилаже свој део y људски рад. Сваки човек јесте космос или хаос пожуда, осећања, и претстава; стоје ли ови y хармоничном односу, онда човек продужује живот н доживљује успех, a изгубе ли своје одређено место и промаше ли своју службу, онда осећање покушава да буде делању не само топлота него и светлост (као y фанатичара), или ако разум покушава да постаје делању не само светлост него и топлота (као код човека који je само y интелекту), онда почиње растурање личности, и неуспех ce приближује као неизбежна ноћ. Праведност je taxis kai kosmos — поредак и лепота — душевних делова; то je души оно исто што и здравље телу. Свако зло je дисхармонија; и то између човека и природе, или између човека и других људи, или између човека и његове властите природе.\nТако Платон одговара Трасимаху, Каликлу и свима ничеовцима који ce још могу наћи: праведност није гола снага, него хармонична снага — пожуда и људи y поретку што га удешавају ум и организација ; праведност није право јачих, него стваралачка и јака хармонија целине. Истина je, додуше, да појединац, кад остави место за које су га природа и његове способности одредиле, може неко време успевати и налазити користи, али га прогони неминовна Немеза као Ериније, о којима Анаксагора каже да би оне прогониле и небеска тела, кад би ова оставила своје путање; страшно »bâton« природе ствари гони сваки јогунасти инструменат натраг на његово место и одређује му његов степен и његов природни тон. Корсикански поручник могао je покушати да савлада Европу неком церемонијалном насилношћу, која би пре пристајала каквој старој монархији него ли једној преконоћ посталој династији, али je завршио живот као заробљеник на стеновитом острву, бедно сазнајући да je роб »природе ствари«. Неправедност хоће на светлост.\nНема ништа бизарно ново y овом схватању, и одиста ce y философији препоручује поступак да с неповерењем посматрамо учења која ce ките перјем новости. Истина често мења своје хаљине (као свака лепа дама) ; али, под новим рухом она увек остаје иста. И y учењу о моралу немамо да очекујемо новина које изненађују; поред најинтересантнијих четничких испада софиста и ничеовских присталица, сви морални појмови крећу ce око добра целине. Моралност почиње кад ce људи реше на удруживање и узајамну зависност и организацију; живот y друштву захтева да јединка неки део своје самосталности жртвује заједничком поретку, и напослетку добро целине постаје норма људскога држања. Природа то тако хоће, и њен суд je увек завршан. Кад ce једна група надмеће y зарађивању с друтом групом или ce против ње бори, онда она побеђује својим јединством, и моћи, и способношћу својих чланова да y тежњи за заједничким циљевима ходе здружено. И може ли бити боље основе за заједнички рад него кад свако чини оно што најбоље може да чини? То je циљ организације за којим свако друштво има да тежи, докле год жели да y животу остане. Христос je учио: моралност je доброта према слабијима; Ниче каже: моралност je смелост јачих; a Платон вели: моралност je стваралачка хармонија целине. Ова три ученва мораће ce, истина, повезати, да би ce добило савршено учење о моралу; али, може ли ce сумњати y то који од ових елемената има најјачу основу?\n----\n<< Политичко решење | Етичко решење | Критика >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5", "word_count": 826, "cyrillic": 0.919}
{"id": "939", "title": "Гилгамеш (либрето) - II чин", "text": "„ Гилгамеш ”\nI чин ◄, II чин, III чин ►\n8. слика – 9. слика – 10. слика – 11. слика – 12. слика\n0.1 8. слика\n:Иштарин храм\n:''Свештеници са бакљама праве шпалир. У пратњи свештеница и играчица долазе Ришат и Девојка.''\nI Свештеник''Šajathija, hšaja'', ''vazarka, vazarka''\n/ ''šajathija, šajathija''\n| молимо те за краља,\n| о, Шамашу.\n| Ришат\n| О, силни Шамашу...\n| војсковођо звездане војске.\n| Приносимо ти жртву, силни,\n\\ и дижемо пред тобом руке.\n/ Девојка\n| Молимо те за бранитеља, о Шамашу.\n| Ришат\n\\ Чувај ми сина, о моћни Шамашу...\n/ I Свештеник\n| ''Hšajathija''\n| Ришат\n| ...чувај сина, о вечни,\n| чувај га на далеком путу.\n| Девојка\n| Чувај га у боју страшном,\n| и Енкидуа чувај,\n| о Шамашу моћни,\n\\ чувај га на далеком путу.\n/ Сопрани и Тенори\n| ''Hšajathija''\n| Алти и Баси\n| Нека оду са срећом,\n| нека се здрави врате.\n| Ришат и Девојка\n| Нека оду са срећом,\n\\ нека се здрави врате.\nРишат, Девојка и Хор\nО, Шамашу, прими жртву\nи све што је зло\nса њиховог пута склони.\n:''Процесија се разилази''\nI Свештеник''Hšajathija vazarka''''hšajathijanam''.\n0.2 9. слика\n:Камени врт пред Кедровом шумом\n:''Мистично-динамичко светло. Ноћ. Наилазе Гилгамеш и Енкиду, наоружани и натоварени''\nЕнкиду\nПогледај, друже, погледај!\nГилгамеш\nЕнкиду, близу смо циља...\nКедрова шума и станови богова\nстоје пред нама.\nЕнкиду\nОво је пут којим пролази Хумбаба...\nбудимо опрезни,\nсурови нас можда вреба...\nГилгамеш\nПобедићемо, о јаки,\nсви краљеви земље\nславиће имена наша...\nЕнкиду\nНоћу у мраку,\nХумбаби лак смо плен,\nсачекајмо јутро...\nГилгамеш\nСпавајмо у заклону онда...\nчекајмо да сунчева барка\nзаплови водама светла...\n:''Енкиду легне, Гилгамеш чува стражу. Ускоро и он заспи.'':''Енкидуов сан (cca 40˝). Изнад њих игра светлости. Енкиду нагло устаје и дрма Гилгамеша.''\nЕнкиду\nУстани, слушај ме,\nсањао сам сан!\nГилгамеш(''буди се'')\nПомислих ја, долази Хумбаба.\nЕнкиду\nСан, мој сан је био страшан!\nПод врхом планине\nстајах са тобом ја...\nЗагрме гром,\nпланина се сруши...\nи један човек под стенама неста...\nа ми се обресмо на путу за Урук.\nГилгамеш\nБрате мој, твој сан је диван.\nПод врхом планине\nубићемо Хумбабу!\nСад спавај, одмори тело...\nстражу ћу чувати ја,\nбрате мој, пантеру степе!\n:''Гилгамеш се наслања на стену. Енкиду се покрива. Смири се. Они су осветљени плаво. Енкидуов сан (cca 30˝). Енкиду се тргне и устаје уплашено.''\nЕнкиду\nЗвао си ме, Гилгамешу?\nДа ли је овуда прошао неки Бог?\nГилгамеш\nОпет си сањао, Енкиду?\nЕнкиду\nНебо је јечало, а урлала земља.\nУвис је огањ сукљао,\nа затим је падала смрт као киша...\nпадала смрт.\nГилгамеш (''као јаук'')\nЕнкиду!\nЕнкиду (''као у трансу'')\nЈош једном гром!\nИ неки човек пепео поста,\nпепео и прах, за трен постаде прах.\nГилгамеш\nТо је добар сан и Шамаша знак.\nМи ћемо ипак убити Хумбабу.\n:''Игра светлости наговештава појаву Хумбабе. Гилгамеш и Енкиду су спремни за борбу. Са висине се спушта Хумбаба.''\n0.3 10. слика\nГилгамеш\nЕнкиду, напред!\n/ Бог Сунца нека нам поклони живот!\n| Енкиду\n\\ Бог Сунца нека нам поклони живот!\n:''Борба са Хумбабом. Пријатељи успевају да Хумбаби одвоје главу од тела. Обезглављен, он умире. Пријатељи натичу главу на копље. Грмљавина, бљескови. Кроз игру светла нестаје камени врт. Мрак.''\n0.4 11. слика\n:Унутрашњост Иштариног храма\n:''Сцена се полако осветљава. Долазе Гилгамеш и Енкиду и уз помоћ свештеника стављају оружје пред жртвеник. Они их пресвлаче и Гилгамешу стављају на главу тијару.''\nСвештеници и Свептенице\nГилгамеш, велики краљ,\nкао Сунце сија му око,\nсамо једна трећина је човек,\nа две трећине бог...\nЕнкиду, пантеру степе,\nбрат Гилгамеша, у кедровој шуми\nпогубили су заједно Хумбабу...\nМир нека влада Уруком!\n:''Иштарине свешетнице (балет) најављују долазак богиње Иштар. Мушкарци напуштају сцену, остаје само Гилгамеш и свештенице.''\nСвештенице\nО, Иштар, о, Иштар!\nДолази Иштар, богиња месеца,\nИштар долази, богиња плодности,\nвладарка љубави Иштар,\nдолази Иштар, долази Иштар,\nИштар, Иштар, Иштар!\n:''Спушта се иштар огрнута плаштом. Плашт остаје да лебди, а нага Иштар долази пред Гилгамеша. Руком показује да жели да остане сама са њим. Одлазе и свештенице.''\nИштар\nХајде, Гилгамешу,\nбуди мој човек,\nзрелост твог тела ми поклони,\nсеме ми своје дај...\nуживај у моме телу,\nжена ћу ти бити ја.\nГилгамеш\nЈа тражим верност,\nо богињо лепа!\nВерност ја тражим.\nИштар\nЗлатна ти кола нудим\nда уђеш у мој дом,\nза тело, тело ти нудим\nи власт и славу и моћ!\nСеме ми своје поклони,\nнек' дивна буде ноћ...\nГилгамеш\nЈа тражим верност,\nо богињо лепа!\nВерност ја тражим.\nИштар\nСмем ми своје дај!\nГилгамеш (''презриво'')\nЗадржи своје чари,\nбестидно заводљиво тело,\nбестидна ватро, са срцем од леда.\nКоме си ти била верна,\nкога вечито волиш?\nИштар\nСеме ми поклони своје,\nсхваташ ли то,\nбогиња те моли...\nГилгамеш\nЈа љубав и вреност тражим,\nиди, богињо, иди...\n:''Иштар постаје зелена. Плашт се спушта до ње. Диже поглед и руке у вис.''\nИштар\nОче на Небу,\nносиоче скиптра, прстена и пала,\nјахачу великих олуја,\nствори ми чаробног бика,\nнебески оче!\nСтвори га, оче, да убије Гилгамеша!\nНека страва и ужас обузму Гилгамеша!\nУжас и страва!\n/ Твоја је реч Ану, о Ану!\n| Свештенице\n| Страва и ужас!\n\\ Страва и ужас, о Ану!\n:''На сцену утрче Енкиду и ратници. Улази и народ.''\nЕнкиду\nПријатељу, страшан бик јури преко усева...\nњегов дах убија људе Урука.\nРатници [''Тенори и Баси'']\nНебески бик пустоши поља\nпред зидовима града,\nстрашан бик, Гилгамешу,\nчујеш ли, пустоши поља!\nГилагемш\nПалу, палу овамо!\n:''Енкиду му пружа мач и њих двојица одлазе... иза сцене пиротехника (димна атомска печурка). Народ посматра борбу. Експлозија. Иштар је бесна. ''\nИштар\nЈао теби, Гилгамешу,\nсмрт и порпаст теби,\nјер си убио небеског бика!\nСмрт и пропаст теби!\n/ Смрт и пропаст Гилгамешу и Енкидуу,\n| пропаст и смрт! Смрт! Пропаст!\n| Свештенице\n| Смрт и пропаст теби!\n| Смрт и порпаст теби! Смрт!\n\\ Гилгамешу и Енкидуу смрт! Пропаст!\n:''Иштар одлази''\n0.5 12. слика\n:''Гилгамеш и Енкиду се враћају у пратњи Девојке и народа. Доносе рогове огромног бика.''\nГилгамеш\nКо је леп муђу мужевима?\nКо је диван међу ратницима?\n:''Народ га изводи са сцене. Остају Девојка и Енкиду.''\nДевојка\nГилгамеш је леп међу мужевима...\nЕнкиду је диван међу ратницима!\nТопло ти је чело, Енкиду... :''(Енкиду се затетура)''\nзато сад бајем да разбајем,\nда отворим, да растурим,\nа воду и земљу да оставим,\nЕнкидуа да избавим.\nБежи ватро љута, бежи бољко,\nпобегла у брзи Еуфрат,\nу пустињу далеку, у дубоку ноћ.\nБежи, бежи, бежи.\nСту! Сту! Сту!\nНек остане око чисто\nкао сребро и к`о небо ведро\nсјајног Сунца зрак,\nЕнкиду нек` буде опет леп и здрав!\nЈер он од мене богињу једном створи\nте осетих срећу што сам жена ја,\nшто жена сад сам ја!\nО, Енкиду, топло ти је чело још.\n:''Енкиду се ослони на Девојку''\nЕнкиду\nЧудан је био сан\nкоји сам видео прошле ноћи...\nзграбио ме орао бакарним канџама\nи понео горе у висину.\nЗемља је била као брег,\nа море као мала вода.\nОпет је летео горе у висину...\nземља је била као врт,\nа море као речица што га натапа\nи опет ме носио у висину...\nземља је била као каша од брашна,\nа море као в алов за воду...\nонда ме је пустио да падам,\nа ја сам падао, падао...\nужаснут, пробудио сам се...\nвидевши на копљу\nотсечену главу Хумбабе\nзаборавио сам на сан...\nсад сам га се сетио...\n:''Енкиду се спусти на тле. Враћа се Гилгамеш и народ.''\nГилгамеш\nО, Енкиду, где ти је снага,\nјак си ти као лав.\n:''Девојка милује стопало Енкидуа.''\nДевојка\nА лепе жене Урука воле те!\nВи сте убили чудесног бика који је дахтао...\nЕнкиду\nМожда ме погодио\nњегов отровни дах. :''(Девојка му милује косу)''\nЧасови живота у ништа пролазе,\nвреме врлину неумитно гази,\nљубави моја;\nсад схрван и уништен ја сам,\nљубави моја;\nзашто у мени ти пробуди жудњу?\nЗашто ми одузе степу\nи песму птица и лептира лет,\nнајдража жено?\nЗашто, о, зашто?\nЗато проклета била, о чудесна жено,\nнека судбина страшна те стигне,\nнебило краја животу твом,\nулица дуга нек ти је дом,\nи ноге пуне рана и умора.\nПротуве нек пљују ти у лице,\nо проклета.....\nО зашто? Зашто?\nЗашто ми украде небо пуно звезда?\nЗашто ме с мог поља одведе у град?\nБуди проклета...\n:''Енкиду падне. Сви му се приближе.''\nГилгамеш\nУстани, устани Енкиду.\nТако си мрачан и не чујеш ме више...\nУстани, устани!\nДевојка\nУстани, Енкиду!\n/ Устани, устани...\n| Хор\n| Устани, Енкиду!\n\\ Устани, устани...\n:''Гилгамеш покрива Енкидуа, а онда изненада поцепа кошуљу. Тишина.''\nГилгамеш (''животињски урлик'')\nАх!\n„ Гилгамеш ”\nI чин ◄, II чин, III чин ►", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%88_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_-_II_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 1366, "cyrillic": 0.984}
{"id": "978", "title": "Развој науке о језику/Литература", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0", "word_count": 42, "cyrillic": 1.0}
{"id": "979", "title": "Развој науке о језику/Лингвистика краја 20. и почетка 21. века", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=Лингвистика краја 20. и почетка 21. века=#Социолингвистика\n#Текстуална граматика\n#Генеративна граматика\n#Когнитивна лингвистика", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0_20._%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0_21._%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0", "word_count": 56, "cyrillic": 1.0}
{"id": "977", "title": "Развој науке о језику/Континуитети и расколи", "text": "=Континуитети и расколи=\nАко погледамо историју лингвистичких истраживања у последња четири века (од почетка 17. до почетка 21.), у око упадају изразити расколи који јасно разграничавају стварање нове епохе у истраживању и замирање старе. Ипак, често се дешава да представници замируће епохе још дуго оставе трага за собом, па се још дуго после њих може осетити трвење између два различита погледа на истраживање језика.\nСве до ширења Индоевропљана од ренесансе, сва језичка занимања и истраживања била су омеђена изостанком комуникације. Тако се може говорити о бар три цивилизацијска центра у којима су се језичка истраживања обављала у њиховим унутрашњим континуитетима и расколима. То су Средоземље, Индија и Кина. И сва су истраживања била углавном омеђена друштвеним, језичким и писаним специфичностима тих крајева.\nКинези су се махом окретали лексикологији и лексикографији као најлогичнијем путу који је започет идеографским писмом са великим бројем знакова. Индијци су из религијских разлога покушавали да сачувају изворни облик санскрита преносећи Веде усменим путем. Тако су на тој основи развили изузетну фонологију и морфологију, равне проучавањима у 20. веку. Индоевропљани и Семити из Средоземља имали су прилику да своја знања разносе једни другима, па су врло рано почели да се баве филозофијом језика; па, потом, из религијских разлога као и Индијци, да развију пре свега врло квалитетне морфологије сакралних језика (пре свега, латинског и арапског).\nТакво устројство језичких анализа и синтеза остало је мање-више нетакнуто све до времена експанзије Индоевропљана. Тада почиње, прво стихијски, а потом и све систематичније и све научније истраживање језика. И тада управо почиње четворовековна прича о континуитетима и расколима у ономе што данас можемо назвати крајем затвореног средоземног размишљања о језику и почецима осе развоја савременог систематичког приступа језику у евроцентричној цивилизацији.\nГраматика Пор-Ројала је врхунац схолатичке граматике и почетна тачка развоја савремене лингвистичке мисли. У ту граматику уткана је филозофија језика грчких мислилаца, религијска догма хришћанства са систематичношћу александријских филолога и схоласта. Од тог врхунца једне ипак затворене цивилизације ни до данас у знатном делу нисмо одмакли: Када кренемо у изучавање неког језика, пред нама се увек нађу класичне граматике које у својој структури нису много одмакле ни од тог времена, а ни од времена александријских филолога који су стварали од доба хеленизма до арапског освајања Египта.\nЛогицизам Пор-Ројала био је главна мета критике потоњих истраживача језика. Цео осамнаести век пролази у натезању између логицизма и долазећих описа језика који су почели да се броје стотинама. Религијска догма о хебрејском језику као најстаријем и праизвору свих других полако је почела да се руши, иако је једна друга догма, догма о старости света, још дуго била камен спотицања истраживачима који су се у потоњим вековима највише бавили истраживањем историје језика.\n\"Отркиће\" санскрита с почетка 19. века изазвало је почетак стварања лингвистике као науке какву данас познајемо. У складу са правцима у размишљању у другим наукама, иако се сазнало за синхронијска истраживања старих Индијаца, санскрит је превасходно био занимљив као \"прајезик место прајезика\", заменивши тиме хебрејски из религијске догме. Овај је", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8", "word_count": 491, "cyrillic": 1.0}
{"id": "984", "title": "Развој науке о језику/Средњи век", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=Средњи век=#Друга артикулација\n#Прва артикулација\n#Опис језика\n#Језици и историја\n#Лингвистичке теорије", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA", "word_count": 55, "cyrillic": 1.0}
{"id": "956", "title": "Сократ", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Отаџбина Платонова | Сократ | Платонов развитак >>\n----\nКолико смемо судити по једној бисти што се сачувала под развалинама античке вајарске уметности, Сократ је био тако мало леп као што то само философ може бити. Ћелава глава, велико, округло лице, дубоке и разрогачене очи, широки, цветасти нос, који даје живо сведочанство о честим симпосионима — све то као да пре одаје главу некога вратара него најзнаменитијега философа. Али, ако се ближе загледа у грубо затесани камен, он открива ону људску доброту и искрену простоту које су овога скромнога мислиоца учиниле омиљеним учитељем најотменије омладине атинске. Само веома мало знамо о њему, па опет нам је много приснији него ли аристократски Платон или професорски резервисани Аристотело. Преко две хиљаде и три стотине година гледамо још увек његов незграпни лик како у вечно једнакој, изгужваној туници лагодно корача преко трга, не водећи рачуна о граји дневне политике, а скупљајући око себе омладину и научнике, чврсто држећи своју жртву да је домами у сеновити утао каквога храма, и да је ту примора на одређивање њених појмова.\nШарена је била чета младића која га је окружавала и заједно с њиме стварала европску философију. Међу њима находили су се богати млади људи као Платон и Алкибијад, којима се свиђала његова подругљива критика атинске демократије; и социјалисти били су међу њима као Антистен, коме се допадало безбрижно сиромаштво учитељево, и који га је дизао до религије; и, шта више, неколико анархиста, као Аристип, који су жудели за светом у коме не би било ни господара ни робова, него само слободних и безбрижних људи, сличних Сократу. Сви ти проблеми, који и данас још покрећу људско друштво, и дају омладини градиво за бескрајне дискусије, покретали су и ту малу групу беседника и мислилаца, који су, сагласно са својим учитељем, осећали да живот без измене мисли не би био достојан човека. Свака школа социјално-политичкога мишљења имала је овде свога заступника, а, можда, и своје порекло.\nКако је мајстор живео, није знао готово нико. Он никада није радио, и није нимало мислио на сутрашњи дан. Јео би само онда кад би га његови ученици замолили да својим присуством учини част њиховој софри (они као да су његово друштво ценили), па опет се он у телесном погледу добро осећао. Код куће је био мање дочекиван, јер је занемаривао своју жену и децу. Посматран онако као што га је посматрала Ксантипа, он је био лени ветропир који је својој кући више доносио сумњиве славе него ли хлеба. Ксантипа је готово исто тако радо говорила као Сократ, и њих двоје као да су међу собом имали неколико дијалога; али, Платон је заборавио да их забележи. Међутим, она га је и волела и није могла да се умири пред његову смрт, мада је за собом имао седамдесет година.\nЗашто су га његови ученици тако високо ценили? Можда што он није био само философ, него и човек: излажући се великој опасности, спасао је он у некој битци живот Алкибијаду, а могао је и да пије као џентлмен — без зазора и без прекомерности. Али, несумњиво им се најбоље свиђала скромност његова учења, јер он није тврдио да поседује мудрост, него само да је тражи што је воли — он је био аматер мудрости, а никакав професионалац. Има вести по којима га је делфиско пророчиште, с необичном оштрином погледа, назвало најмудријим од свих Грка; и он је ову изјаву протумачио као признање агностицизма, који је чинио исходну тачку његове философије: »Ја знам само једно, а то је да ништа не знам«. Философија почиње чим се човек научио да сумња, а нарочито онда кад почне сумњати у сопствене догме и аксиоме. Ко зна како су ова брижно негована уверења постала за нас извесности; можда их је крадом створила само нека потајна жеља и тако жудњу обукла у облик мисли. Нема никакве праве философије докле год се дух не окрене у се и не испита самога себе. Гнотхи сеаутон, рекао је Сократ: Упознај самога себе.\nОдиста, било је већ философа пре њега, на пример: мушки јаких као Талес и Хераклит, суптилних мислилаца као Парменид и Зенон из Елеје, видовитих као Питагора и Емпедокле; али, ти философи били су највећим делом философи физике. Они су тежили да открију фисис или природу спољашњих ствари, законе и основне саставне услове материјалнога и мерљивога света.\nТо је све лепо, мислио је Сократ, али за философа постоји један бескрајно достојнији предмет него све дрвеће и камење, и него саме звезде; постоји дух људски. Шта је човек и шта може од њега постати?\nИ тако се Сократ предао томе послу да испитује људску душу, да открива претпоставке и да износи сумње у осведочења. Кад би људи расправљали о праведности без размишљања, он би их питао to ti? - шта је то? Шта ви разумевате под тим апстрактним речима којима тако лако отклањате проблеме живота и смрти? Шта ви разумевате под чашћу, врлином, моралношћу, патриотизмом? Шта ви мислите шта сте ви сами? Таквим етичким и психолошким питањима Сократ се најрадије бавио. Било је људи које је погађала ова »сократска метода«, Сократово захтевање тачних дефиниција, и јаснога мишљења, и исцрпне анализе, па су зато замерали да Сократ пита више него што би и сам могао да одговори, те духове оставља збуњеније него што су били пре сусрета са њим. Поред свега тога он је философији оставио два тачна одговора на два најтежа питања: »Шта је смисао врлине?« и »Која је држава најбоља?«\nНиједна тема за младе Атињане онога времена не би могла бити за живот важнија. Софисти су били разорили негдашњу веру у богове и богиње Олимпа, и у прописе морала, а овим прописима давао је раније снагу страх људски пред свудаприсутним и безбројним божанствима. Очевидно, није више постојао никакав разлог да један човек не чини оно што се баш њему свиђало, докле год само остаје у оквиру онога што је законом допуштено. Разорни индивидуализам ослабио је карактер Атињана, и учинио да им град постане пленом строго васпитаних Спартанаца. И што се тиче државе, шта је могло бити смешније него та демократија коју је водила гомила и разбацивале је њене страсти, та владавина клуба који је само дебатовао, ти пренагљени избори, отпуштање и осуђивање на смрт генерала, тај алфабетом руковођени, небирачки избор који је просте сељаке и трговце бирао за чланове највишега суда? Како би се у Атини могла развити нова и природна честитост, и како би се могла држава спасти?\nСвом одговору на ова питања има Сократ да заблагодари за своју смрт и бесмртност. Да је покушао поново васпоставити старо политеистичко веровање и чете еманципованих душа поново привести храмовима и светим луговима, да приносе жртве боговима својих отаца, старији грађани спремили би му неко поштоваље. Али, он је знао да би то била безнадна и самоубилачка намера, корак уназад, и не корак преко гробова, него у гробове. Он је имао своју сопствену религиозну веру: он је веровао у једнога бога и надао се на свој скроман начин да га смрт неће потпуно уншптити; али, он је знао да се на таквој колебљивој теологији не могу донети никакви трајни закони морала. Кад би било могућно да се, сасвим независно од свакога религиозног учења, постави систем моралности који би имао једнаку важност и за атеисте и за пиетисте, онда би теологије настајале и ишчезавале а да не потресају моралну везу која од тврдоглавих јединки прави мирне грађане једне заједнице.\nКад би, на пример, било »добро« = »умно«, и »врлина« = »мудрост«, и кад би се људи могли научити да виде свој прави интерес и последице својих дела које леже у далекој будућности, и да своје жеље из самоубилачкога хаоса критиком и измиривањем преображавају у сврховиту и стваралачку хармонију, — у том случају можда би образован и паметан човек нашао морал који би се понављањем и спољним притиском морао усећи у памет ономе који је необразован. Зар не би сваки грех могао имати порекло у заблуди, у непотпуном гледању и глупости? И интелигентан човек може осећати ове жестоке и несоцијалне нагоне, онако исто као и неинтелигентан; али, интелигентан ће се одиста боље савладавати и биће ређе такав да буде сличан дивљем зверу. У интелигентном друштву — где се јединци враћа већа моћ од оне која јој је узета у облику ограничене слободе — преимућства свакога појединца зависила би од социјалног и уредног понашања, и био би потребан само један просвећен поглед, да се обезбеде мир и поредак и добра воља.\nАли, ако је владавина сама нејасна и апсурдна, ако она влада а да не помаже, и наређује а да не води, — како би се, у таквој држави, могао појединац убедити да слуша законе и да своје самољубље ограничи на меру опште подношљивости? Није никакво чудо што један Алкибијад устаје против државе која губи поверење у оне који су способни, и више цени гомилу него знање? Није никакво чудо што влада хаос где нема мишљења, и где непросвећена гомила решава напречац да би се доцније у очајању покајала? Није ли то лажна предрасуда да већина погађа оно што је најмудрије? Напротив, зар се не може уопште тврдити да су људи у гомили луђи, насилнији, и свирепији, него ли узети појединачно и за се? Зар то није срамота да народом управљају беседници који »надутачко развлаче своје говоре као што бакрачи, кад удариш о шах, дуго јече, докле год руку не метнеш на њих«.8 Вођење државе одиста је нешто за што се не може бити довољно интелигентан, то је нешто што изискује сву снагу мишљења најспособнијих духова. Може ли неко друштво да се спасе и ојача друкчије него тако ако се управа повери његовим најмудријим члановима?\nПретставите себи народну атинску партију и њен одговор на то аристократско јеванђеље, а оно се проповедало у време кад је рат забрањивао сваку критику, и кад је богата и образована мањина заверенички спремала револуцију! Помислите на осећања која је могао да има Анит, демократски вођ, кад је његов син постао Сократов ученик, па устао против богова свога оца и јавно га исмејао! Није ли зато Аристофан тачно претсказао да ће варљиво учење које се доноси у замену за старе врлине својим противдруштвеним мудровањем донети баш такав резултат?\nОнда је дошла револуција, и у њој се водила љута борба за ову интелигенцију и против ње. И кад је демократија победила, била је решена судбина Сократова, јер је он био духовни вођ устаничке партије, ма колико да је он сам био мирољубив; он је био творац омрзнуте аристократске философије, и он је био тај кварилац омладине која је беснела за дебатама. И стога најбоље би било, рекли су Анит и Мелет, кад би Сократ умро.\nСвршетак песме зна цео свет, јер га је Платон описао прозом која је лепша него песма. И ми смо у срећном положају да можемо читати ону просту и храбру (можда и само легендарну) »апологију« или одбрану, у којој је први мученик философије бранио права и нужну слободу мишљења, и наглашавао своје значење за државу, и одбијао то да моли за милост гомилу коју је вазда презирао. Били би га помиловали, али он није сматрао за достојно да их за то моли. Његово учење добило је нарочиту потврду у томе што су га судије хтеле ослободити, док је раздражена гомила гласала за његову смрт. Зар он није сумњао у богове? Тешко ономе који би хтео да људе научи брже него што они могу да науче.\nИ донели су решење да он мора испити отров од кукуте. Пријатељи његови посећивали су га у тамници и нудили му бегство — били су подмитили све чиновнике који су стојали између њега и слободе. Али, он је све одбио. Био је навршио седамдесет година (399. пре Христа), па је мислио да је одиста време умрети; а можда је и видео да је његова смрт могла донети нарочиту корист.\n:»Утешите се (говорио је он својим ожалошћеним пријатељима) и мислите на то да ћете само тело моје сахранити«. »После ових речи (пише Платон на једном од најзнаменитијих места светске књижевности) устаде Сократ и пође у споредну собу да се окупа. И Критон је пошао за њим, а нама је рекао да чекамо. Тако смо чекали и размишљали... о великој несрећи која нас је погодила, јер нам се чинило да смо изгубили оца и да ћемо отсада живети као сирочад ... И већ је било близу смираја сунчевога, јер се дуго времена задржао унутра. А кад се вратио, седне окупан, и после тога само се мало поразговорио с нама, а уђе слуга једанаесторице, приступи к њему и рече: »О теби, Сократе, нећу мислити што мислим о другима, наиме да се љуте на ме и да ме проклињу кад их позовем да по наређењу власти пију отров. Али, тебе сам ја већ. и иначе за ово време упознао као најплеменитијега, најљубазнијега и најбољега човека међу свима онима који су икада овамо дошли. Па, и сада, ево, тврдо сам уверен да се не љутиш на ме него на кривце које ти познајеш. И знаш, разуме се, ради чега сам сада дошао, па ми остај збогом и гледај да што лакше подносиш што је неминовно!« И притом заплака, окрену се и оде. А Сократ погледа за њим и рече: »Остај ми ти збогом, а ја ћу то извршити«.:У исти мах обрати се нама и рече: »Како ли је благородан тај човек! Цело време походио ме, и са мном се разговарао понекад, и био веома љубазан; па и сада, гле, како ли ме племенито оплакује! Него, нуде, Критоне, слушајмо га, и нека ми ко донесе отров ако је спремљен; ако ли није, нека га човек спреми.«:Тада рече Критон: »Али, ја мислим, Сократе, да је сунце још над горама и да још није зашло. А знам и за друге да су после наређења веома касно отров узимали; а и пре тога још су се обилно најели и напили, а неки су се, шта више, састали и са женама за којима су жудели. Не нагли, дакле! Још има времена!«:Тада рече Сократ: »Они, Критоне, о којима ти говоршп имали су разлога да тако раде, јер су мислили да ће нешто добити ако то чине. Али, ја, разуме се, нећу то чинити. Јер, ако отров испијем мало доцније, држим да тиме нећу ништа добити, него ћу само стећи срамоту зато што се тако жудно хватам за живот и поштеђујем га кад у њему ништа више нема. Него хајде, послушај ме, и чини онако као што ти кажем!«\nКад је то чуо, погледа Критон свога роба, који је поред њега стајао, и роб изиђе, и пошто се дуго времена задржао, дође с оним човеком који је имао да пружи отров и већ га носио у пехару спремљена.:А кад Сократ угледа човека, рече: »Добро, драги мој, ти се разумеваш у тим стварима; шта треба да радим,«\n»Ништа друго (одговори он) него, кад попијеш, да ходаш около док ти ноге не отежају, а онда лези! Отров ће већ сам учинити своје.«\nИ притом пружи пехар Сократу. А овај га узе и сасвим ведро... ни да би имало задрхтао или променио боју или лице, него, као што је био његов обичај, исколачи очи на човека и запита га: »Шта кажеш за овај напитак? Сме ли се што излити коме за жртву или не?«\n»Само толико, Сократе, приређујемо (одговори он) колико мислимо да је довољно.«\n»Разумем (рече Сократ); али, бар молити се боговима, то се сме, а и треба да сеоба одавде к њима буде срећна. То ја и молим овим, и нека ми се то испуни!«\nИ чим то рече, примаче пехар к устима, па сасвим лако и пријатно отров испи.\nИ већи део између нас умео је прилично да се уздржава од плача, али кад га видесмо како пије и како је испио, не могосмо се више савладавати, него и мени самоме, мада сам се отимао, сузе потоком потекоше, тако да сам лице морао покрити, и стао сам себе оплакивати; не њега, него своју судбину што морам да губим таква пријатеља! А Критон је већ био пре мене устао, јер није могао да сузе зауставља. А Аполодор је већ и пре непрестано сузе ронио, а сада баш удари у ридање и стаде плакати и жалостити се, тако да је све присутне дирнуо у срце, само не Сократа.\nА овај ће рећи: »Шта то чините, чудновати људи? Ја сам жене баш зато и уклонио одавде да не греше тако, јер сам чуо да треба умирати у побожној тишини. Зато ћутите и будите храбри!«\nПосле тих речи, ми се постидесмо и престадосмо плакати. А он прошета мало, а кад је приметио да му ноге отежавају? легне на леђа, као што му је човек саветовао. И у исти мах овај што му је пружио отров стане га пипати и на махове огледати му стопала и удове; затим му стопало чврсто стисне и запита га да ли осећа, а он одговори да не осећа. И затим опет учини то исто и са голеницама; и притискујући тако даље, показивао нам је како се тело охлађује и кочи. И он га је и даље пипао, и напослетку рече: кад му отров стигне до срца, онда ће преминути. Већ је Сократу био трбух готов охладнео, и тада се он открије, јер је био застро главу, и рече последње речи: »Критоне, Асклепију дугујемо петла! Принесите ту жртву, немојте заборавити!«\n»Принећемо (рече Критон) него гледај имаш ли што друго још да нам кажеш?«\nНа то питање Сократ више не одговори, него се за тренутак стане трзати, а онај га човек открије: очи су му биле укочене. Кад Критон то виде, затвори му уста и заклопи очи.\nТако нам се... преставио наш пријатељ, који је од свих савременика, што смо их ми упознали, био најбољи, и уопште најумнији и најправеднији.«\n----\n<< Отаџбина Платонова | Сократ | Платонов развитак >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82", "word_count": 2881, "cyrillic": 0.999}
{"id": "980", "title": "Развој науке о језику/Лингвистика друге половине 20. века", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=Лингвистика друге половине 20. века=#Логички симболизам у лингвистици\n##Логистика\n##Семотика (семиологија)\n##Семантика (лингвистичка)\n##Лингвистичка синтакса\n#Генеративни приступ језику\n##Ноам Чомски\n##Граматика зависности и пројективности\n##Сгалов генеративни приступ језику\n##Шаумјанов апликативно-генеративни модел\n#Математичка лингвистика\n##Уводне напомене\n##Квантитативна (статистичка) лингвистика\n##Теорија информације\n##Машинско превођење\n##Алгебарска лингвистика\n##Категоријална граматика идентификационог типа\n##Категоријална граматика заснована на принципима математичке теорије скупова\n#Стратификациона граматика\n#Неофиртхијанска лингвистика\n#Граматика која се тиче садржине", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0", "word_count": 109, "cyrillic": 1.0}
{"id": "972", "title": "Кнез од Зете (либрето)", "text": "----\nМузичка драма у четири чина (14 слика) Петра Коњовића, српског композитора, према трагедији „''Максим Црнојевић''“ Лазе Костића. Опера је праизведена 25. маја 1929. године у Народном позоришту у Београду.\n1 Ликови\nИво Црнојевић, ''господар Захумља и Зете'', бас-баритон\nЈевросима, ''његова жена'', алт\nМаксим, ''кнежевић зетски, њихов син'', баритон\nМилош Обренбеговић, ''војвода, посинак Ивин'', тенор\nДужде од Млетака, бас\nЛоренцоАнђелија, ''његова деца'', тенорсопран\nФилета, ''удовица дуждева сина Марка'', мецосопран\nЦрна МаскаГуслар, ''војвода надан Бојмир, противник Ива Црнојевића'', баритон\nРадоје Црногорац, ''момак у Ива'', баритон\nЈедан Млечић, тенор\nДруги Млечић, тенор\nВиноноша, сопран\nПрви ЦрногорацДруги ЦрногорацТрећи Црногорац, бастенорбаритон\nГлас гондољера, тенор\nДворкиња у Јевросиме, мецосопран\nПратиља Анђелијина, алт\nВојводе црногорске, Млетачка сињорија, Црногорци, Млечићи, Маске, Играчи у пратњи Ивиној, Калуђери у Зетском манастиру, Црногорске покајнице, Писар, Грађани, Грађанке, Гондољери у Млетцима\n2 Место и време\nДогађа се у Венецији и Зети у другој половини XV века.\n3 Либрето\nI чин – II чин – III чин – IV чин\n4 Интервики линкови\n*", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%BE%D0%B4_%D0%97%D0%B5%D1%82%D0%B5_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29", "word_count": 158, "cyrillic": 0.967}
{"id": "986", "title": "Развој науке о језику/Преисторија језика", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=Преисторија језика=#Теорије о пореклу\n#Од лингвистике до преисторије\n#Од преисторије до лингвистике", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 55, "cyrillic": 1.0}
{"id": "938", "title": "Гилгамеш (либрето) - I чин", "text": "„ Гилгамеш ”\nI чин, II чин ►, III чин ►\n1. слика – 2. слика – 3. слика – 4. слика – 5. слика – 6. слика – 7. слика\n0.1 1. слика\n:Иштарин храм\n:''Свештенице и свештеници припремају ритуал увођења девице у Иштарин ред у част пролећа. Робови и свештеници доводе девицу. Мајка Ришат долази у пратњи свештеника. Робиње и свештенице почињу свлачење девојке. Ритуално купање и кићење за обред.''\nДевојка, Ришат, Свештеници и Свештенице''Gilgameš'', ''Hšajathija, Gilgameš'', ''Hšajathija vazraka''''Gilgameš'', <sup>1</sup>\nвелики краљ, Гилгамеш,\nкраљ краљева, Гилгамеш,\nкраљ земаља, Гилгамеш, ''Dahjunam hja imam''''Takaran, hijaman''<sup>2</sup>\nвелики краљ, краљ краљева,\nкраљ земаља, Гилгамеш,\nкоји је саградио ову палату,\nвелики краљ, краљ земаља,\nкраљ краљева, Гилгамеш.\nРишат (''Девојци'')\nСпремамо те за Гилгамеша,\nчовека боли и радости.\nКао Сунце око му сјаји,\nњегово тело пуно је укроћене сувишне снаге.\nЕа! Бог дубине\nподарио му је мудрост,\nсамо једна,\nједна трећина Гилгамеша је човек,\nа две трећине Бог!\nЊегова реч и говор,\nграду су закон.\nСвештенице\nЗа њега морају да раде\nмлади и стари,\nмоћни и незнатни.\nГилгамеш је леп међу мужевима,\nГилгамеш је диван међу ратницима.\nДевојка\nА! Сину је важнија\nкраљева воља него очева жеља.\n/ Ој!\n| Свештенице\n\\ Ој!\nДевојка\nГилгамеш не пушта\nљубавницу њеном драгом,\nни ћерку јунака њеном мужу.\nРишат\nПо лепоти и снази\nникад ниси видела равног.\nСвештенице\nПо лепоти и снази\nникад ниси видела равног.\nДевојка и Свештенице\n/ Ој!\n| Ришат\n\\ Никад му ниси видела равног!\n0.2 2. слика\n:''Утрчава Гилгамешова гарда. Ужурбаност. Појављује се и Гилгамеш. Сви пред њим падају на земљу.''\nСвештеници и Свештенице''Gilgameš!''''Hšajathija, Gilgameš''''hšajathija, hijanam!'':''Девојка га посматра. Он јој пружа драги камен''\nДевојка\nКао Сунце сјаји ти око,\nтвоје тело пуно је укроћене сувишне снаге,\nпо лепоти и снази\nникад нисам видела равног!\nГилгамеш\nЛепа си, кћери јунака!\n:''Сви устају и прилазе им''\nДевојка\nГосподару,\nсилна је твоја моћ над нама!\nГилгамеш (''подигне руке'')\nУруков сјај треба да сија\nнад свим градовима земље.\nДевојка\nГилгамеш, победоносни јунак,\nсаградио си зид око Урука,\nдигао свети храм...\n:''Гилгамеш је прекине – даје јој знак да крене према жртвенику-постељи''\nГилгамеш\nСве сам видео ја, господар земље.\nУпознао сам свакога\nи свачије знање и дела, све сам разумео.\n:''Девојка стоји на жртвенику''\nДевојка\nСамо једна трећина си човек,\nа две трећине Бог!\n:''Гилгамеш се пење на жртвеник''\nГилгамеш (''одушевљено'')\nДивне су твоје груди, кћери јунака,\nтвој брежуљак радости,\nбујност твога тела\nу мени изазива радост.\nНека ти велики богови\nподаре дуг живот.\n:''Почиње спајање снаге и лепоте. Учесници у ритуалу падају на тле, само стражари са бакљама стоје непокретни. На позадини расту сенке народа који се буни – стражари с оружјем покушавају да их спрече''\nСвештенице\nЛеп међу мужевима,\nдиван међу ратницима,\nОј!\nМушкарци као сенке\n[''говоре'']\nУзима љубавницу њеном драгом,\nузима кћер њеном мужу,\nвелики богови, богови Неба,\n[''певају'']\nвелики богови, богови Неба,:+женски хор\nгосподари светог Урука,\nГилгамеш, наш кнез,\nјачи је од дивљег бика,\nсилнији од лава,\nсилна је његова моћ над нама,\n[''говоре'']\nвелики богови, богови Неба,\nвидите ли то,\nбогови, видите ли то, богови!\n:''Светла се гасе. Трепере само бакље које осветљавају рељефе на стубовима''\n0.3 3. слика\nАну (''ван сцене, преко звучника'')\nАруру, Аруру, Аруру! :''појављује се богиња Аруру''\nТи си Аруру створила људе и животиње,\nствори сада лик сличан Гилгамешу.\nБиће које би било као он.\nНека дође затим тај силни у Урук\nнека се бори с Гилгамешом.\nАруру\nО, Небо, о, Ану,\nвојсковођо звездане војске,\nвећ у мислима стварам биће\nкао што желиш, Ану,\nкао што желиш, Ану... :''Аруру од гомиле глине одваја комаде и обликује Енкидуа''\n(''запевајући'')\nА! А!\nПовезујем артерије,\nстварам кости,\nобликујем биће,\nЕнкиду нека му буде име...\nобликујем биће,\nЕнкидуа, човека...\nНека му борбени бог Ниниба\nкрвљу и дахом подари живот. :''Бљесци муње и грмљавина, плес Аруру око Енкидуа... Енкиду се покреће...''\nЕнкиду, човече,\nсилна је твоја снага,\nЕнкиду, дивљи човече,\nкрени путем који још не познајеш,\nнаучи све о земљи и о људима...\nи бори се са Гилгамешом, Енкиду.\n:''Аруру нестаје. Енкиду почиње да упознаје моћ покрета''\nЕнкиду\n(''као ван тона'')\nЕнкиду...\n(''све сигурније'')\nЕнкиду!\nЕнкиду! (''тон прелази у крик'')\n:''Енкиду одлази''\n0.4 4. слика\n:''Светло се мења. Опет је то Иштарин храм. Девојка и Гилгамеш. Гилгамеш се буди. Показује на крвав чаршав.''\nГилгамеш (''узбуђено'')\nДоведите ми мајку Ришат!\nБрзо!\n:''Ужурбаност. Свештеници доводе мајку Ришат''\nГилгамеш\nМајко, ове ноћи видео сам необичан сан:\nзвезде су стајале на небу,\nонда падоше на мене као један човек.\n(''све узбуђеније'')\nПокушао сам да га подигнем,\nљуди Урука сагибали су се и љубили му ноге.\nНагло сам га повукао и бацио га твојим ногама...\nти си га примила за сина.\nРишат\nТо значи:\nдоћи ће један јаки,\nи зазваће те на борбу...\nлежаће до мојих ногу,\nто значи узећу га за сина,\nбиће ти као брат, друг у борби,\nбиће ти пријатељ...\nнад њим ће бити твоја рука,\nлежаће до мојих ногу...\n:''Утрчава дворски ловац, пада пред Гилгамеша''\nЛовац (''задихано'')\nГо-господару...\nГилгамеш\nГовори, човече!\nЛовац\nН-н-неки је човек дошао издалека\nса планине, чини се као да је потомак Ануа,\nсилна је његова снага,\nстрашан је његов лик,\nнепрестано лута по степи,\nпокидао је замке које сам поставио за звери...\nса газелама једе траву,\nса животињама лоче воду,\nгосподару, страшан је његов лик.\nГилгамеш\nЛовче, слушај:\nузми ову жену,\nодведи му је кад на појило дође он. :''Девојка се отима''\nО, жено, узбуди пожуду у њему,\nпирмами га у замке жене,\nоткриј му бујност свога тела...\nкада те види такву,\nотуђиће се стоци\nкоја је расла с њим у пољу.\nИдите сад!\n:''Девојка се и даље отма. Ловац је огрне плаштом. Излазе на просценијум.''\n0.5 5. слика\n:Извор у пољу\n:''Праскозорје. Ловац доводи девојку до извора. Уплашена је. Појави се Енкиду.''\nЛовац\nОткриј му своје груди,\nоткриј брежуљак радости,\nузбуди пожуду у њему,\nпримами га у замке жене.\nЈа бежим, жено, ја бежим. :''Оде'':''Сусрећу се Енкиду-звер и девојка која покушава да га заведе – успева, воле се, сједињују. Он одушевљен женом, диже је на камен, спушта се крај њених ногу. Она се игра његовом гривом. Балетски пар игра симболучно сједињавање Енкидуа и девојке.''\n0.6 6. слика\n:''Јутро крај извора''\nДевојка\nЕнкиду, ти си леп, ти си као бог!\nЗашто да јуриш\nс дивљим животињама по пољу?\nПођи самном у Урук,\nдођи у свети храм,\nдођи у сјајну кућу у којој станује Гилгамеш,\nснажан као дивљи бик.\nЊему равног нећеш наћи...\nГилгамеш, човек бола и радости.\nЕнкиду (''одушевљено'')\nУстај жено моја, :''Девојка га смирује''\nводи ме тамо где борави Гилгамеш,\nгде влада он, примеран јунак,\nдивљи бик, силан међу људима,\nхоћу да га изазовем на борбу,\nобјавићу усред Урука:\nи ја сам силан,\nући ћу тако и променити судбину.\nсопственим очима ћеш гледати шта ја чиним.\n:''светло осветљава само заљубљени пар''\nДевојка\n/ Пођи самном у Урук,\n| дођи у свети храм,\n| пребивалиште Ануа и Иштаре,\n| дођи у сјајну кућу\n| у којој станује Гилгамеш,\n| примеран јунак, снажан као дивљи бик,\n| он моћно влада,\n| њему равног нећеш наћи међу народом.\n| Енкиду, ти си леп,\n| ти си као бог,\n| пођи самном у Урук,\n| пођи у свети храм,\n| њему равног нећеш наћи,\n| дођи сад у храм.\n| Ти знаш како ће се све догодити\n| ти знаш!\n| Енкиду\n| Води ме жено,\n| у свети храм,\n| води ме тамо где борави он,\n| где влада Гилгамеш,\n| примеран јунак, дивљи бик,\n| силан међу људима,\n| хоћу да га изазовем на борбу,\n| звонким гласом зваћу,\n| објавићу усред Урука:\n| и ја сам силан!\n| Води ме, жено,\n| у свети храм,\n| где станује Гилгамеш,\n| у сјајну кућу, у свети храм,\n| води ме жено,\n| њему раван ћу бити,\n| дођи сад у храм.\n| Ти знаш како ће се све догодити\n\\ ти знаш!\n0.7 7. слика\n:Дан. Трг и прочеље Иштариног храма\n:''Ту су народ и стражари.''\nНарод\nГилгамеш!\nСамо једна трећина је човек,\nа две трећине бог!\nГилгамеш!\nЊегова реч и говор, граду су закон!\nПо лепоти и снази, нико му није раван!\n:''Енкиду и девојка се окрећу. Пред њима је храм''\nЕнкиду\nИ ја сам силан!\nГде борави Гилгамеш?\nГде је он, тај дивљи бик?\nЗвонким гласом зовем јакога\nту усред Урука.\nСилан сам ја!\n:''Девојка одлази у храм, а на Енкидуа насрну Гилгамешови стражари... Енкиду их обара. Народ му пада пред ноге. На вратима храма појави се Гилгамеш, за љим долазе девојка и Ришат''\nГилгамеш\nХеј! Стражари мир! :''полази према Енкидуу''\nЈа ћу се борити са силним.\nДевојка (''као врисак'')\nЕнкиду!\nГилгамеш\nЕнкиду, бори се!\n:''Енкиду крикне. Тишина. Борци се ухвате у коштац. Енкиду обори Гилгамеша, који га нагло загрли. Енкиду изненађен застане у борби. Гилгамеш га гурне пред ноге мајке Ришат. Енкиду се склупча и зајеца''\nНарод\nГилгамеш, победоносни јунак!\nЊегова реч и говор у граду су закон!\nРишат\nУстани, Енкиду,\nбуди мој син,\nданас сам те родила,\nтвоја сам мајка,\nа овај овде је твој брат.\n:''Енкиду устаје. Прилази Гилгамешу''\nЕнкиду\nМајко, ја сам нашао брата!\nГилгамеш\nТи си мој пријатељ...\nЕнкиду\nДа!\nГилгамеш\n... бори се уз мене...\nЕнкиду\nДа!\nГилгамеш\n... ја ти дајем да станујеш\nмени слева, у блиставој кући\n/ у блиставој кући\n| да ти љубе ноге великани земље.\n| Енкиду\n| У блиставој кући,\n\\ да ми љубе ноге великани земље.\nГилгамеш\nПријатељу,\nми нећемо беспослени мировати у Уруку,\nнећемо рађати децу у Иштарином храму,\nпоћићемо за пустоловинам и јуначким делима.\n:''Балет: 1) ↑\n<sup>2<sup> – Краљ свих народа, који сагради овај храм ↑\n„ Гилгамеш ”\nI чин, II чин ►, III чин ►", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%88_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_-_I_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 1537, "cyrillic": 0.985}
{"id": "981", "title": "Развој науке о језику/Лингвистика прве половине 20. века", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=Лингвистика прве половине 20. века=#Основне карактеристике науке 20. века\n#Развојни смер лингвистике\n#Лингвистичка географија\n##Заснивање метода\n##Модерна дијалектологија\n#Француска лингвистичка школа\n##Психофизиолошка, психолошка и социолошка испитивања језика\n##Стилистичка проучавања\n#Естетски идеализам у лингвистици\n##Уводне напомене\n##Вослерова школа\n##Неолингвистика\n#Казањска школа\n#Фортунатовљева (московска) школа\n#Белићеви лингвистички погледи\n#Мар\n#Експериментална фонетика\n#Структурализам\n#Женевска школа\n#Фонолошка епоха у лингвистици\n##Претече фонолога\n##Фонолошки принципи Трубецког\n##Бинаризам Романа Јакобсона\n##Структурално тумачење гласовних промена\n#Прашка школа\n##Прашки лингвистички кружок и развијање прашке школе\n##Прашка школа данас\n#Функционална лингвистика Андреа Мартинеа\n#Школа америчке лингвистике\n##Почеци - Боас Сапир, Блумфилд\n##Епоха дистрибуционализма\n##Пикеова тагмемика\n##Антрополошка лингвистика\n##Психолингвистика\n#Копенхашка школа\n##Почеци школе -- Виго Брендал\n##Хјелмслевљева глосематика", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0", "word_count": 149, "cyrillic": 1.0}
{"id": "983", "title": "Развој науке о језику/Модерна времена", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=Модерна времена=#Хуманизам и ренесанса\n##Друга артикулација\n##Прва артикулација\n##Опис језика\n##Историјска становишта\n##Лингвистичке теорије\n#17. век\n##Друга артикулација\n##Прва артикулација\n##Опис језика\n##Историја језика\n##Општи проблеми\n##Вико\n###Године 1668-1774\n###Вико и језик као систем\n###Вико и разни језици\n###Вико лингвиста?\n#18. век\n##Фонетско истраживање\n##Граматика\n##Опис језика\n##Историјски став\n##Теорије о језику", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0", "word_count": 96, "cyrillic": 1.0}
{"id": "969", "title": "Политичко решење", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Психолошко решење | Политичко решење | Етичко решење >>\n----\nАутоматски — без икаквог лажног избора. Демократија значи сасвим једнаке могућности, нарочито у образовању; али не то да се сваки неспособан Курта и још неспособнији Мурта може успети на државне положаје. Свакоме ће стојати отворена могућност да се васпита за сложене задатке управљања; али, само они који су доказали своју способност (или, по нашој причи, свој племенити метал), који су са свих испита понели победна знамења уметности, треба да се бирају за вође. Државни чиновници не треба да се бирају одгласавањем, нити треба да их бирају потајне групе, које за демократију везују своје нечасне рачуне и интриге, него само њихова обдареност, коју су они доказали у демократској средини у којој сви градови првобитно имају једнака права. И нико не сме да се прима какве службе без нарочитог претходног образовања, или да улази у какву високу службу пре него је с успехом вршио коју нижу службу.\nЈе ли то аристократски? Не треба да се бојимо речи докле год је добра стварност коју реч означава: паметном човеку речи су тантуз без праве вредности; само будале и политичари узимају их за готов новац. Ми хоћемо да најбољи управљају нама, а то и значи реч »аристократија«; нисмо ли ми, слично као Карлајл, за тим чезнули и за то се молили да најбољи управљају нама? Али, ми смо се навикли да под аристократијом разумевамо нешто наследно. Отуда мора се изрично нагласити „да је платонска аристократија друкчије врсте; она би се најпре могла означити као демократска аристократија. Јер, народ неће бити приморан да између два кандидата, што су му их пронашле и изнеле клике, бира онога који је мање лош, него ће се сам кандидовати у сваком од својих чланова и добити једнаку могућност избора за васпитање оних који треба да врше државне службе. Tу нема никаквих класних разлика, никаквих полржаја или привилегија које се наслеђују, никаквих сметња за таленте који су се родили без средстава; син владаочев почиње као сви друти, и с њиме се поступа као са свима друтима, и он има исте могућности пред собом као син онога који чисти обућу. Ако је син владаочев глупак, он се при првом пресијавању одређује међу оне који нису способни за даљи развитак; а ако ли је син онога који чисти обућу обдарен човек, њему је пут отворен да постане чувар државе (423). Таленту је развитак омогућен ма где се он родио. То је демократија школа — стопут делатнија и часнија него ли демократија одгласавања.\nНа овај начин »остављајући по страни свако друто занимање, чувари државе посвећиваће се потпуно одржавању слободе, и узимаће ову као свој задатак, и неће се предавати никаквом другом раду који није управљен на тај циљ« (395). Они ће постати законодавна и извршна власт и судија у једном лицу; и кад се измене прилике, они неће законима бити приморани да доносе догматска решења: највипш закон за »чуваре« биће гипка, ранијим решењима невезана интелигенција.\nАли, откуд педесетогодишњаци могу имати гипку интелигенцију? Неће ли се они због рутине духовно окорети? И зато Адимант (који несумњиво претставља одјек многих дебата које су ce водиле y Платоновој кући између његових пријатеља) приговара да су философи звекани или угурсузи који би владали као будале, или би y владању гледали на своју корист, или би чинили једно и друто. »Ученици философије, који су ce овом студијом бавили не само y младости, него je и доцније неговали, већином постају веома чудновата бића, да не кажем: y основи покварени људи; a они који ce још као најспособнији међу њима истичу показују напослетку да баш због студије коју ти славиш постају неупотребљиви за државу« (487). Овај опис одиста пристаје некојим модерним философима с наочарима, али Платон одговара да je ту тешкоћу уклонио на тај начин што од својих философа поред школске учености тражи и искуство живота. Према томе, они ће пре бити људи дела него ли људи самога мишљења — људи који су богатим искуствои и огледаном уметношћу сазрели за високе циљеве и благородно мишљење. Под философијом Платон разумева активну културу, мудрост која улази y конкретан живот и практичан рад; не мисли он ни на каквог учауреног и непрактичног метафизичара. Платон je »човек који најмање личи на Канта, a то je, речено са свим поштовањем, знатно преимућство«.\nТолико о непозваности; a од угурсуске наклоности можеио ce одбранити тиме што ћемо међу чуваре увести комунистички поредак:\n»Пре свега, нико од њих не сме да има приватне својине, осим онога што je најнужније; затим, не сме да има никакву своју кућу са кључем и резом која би спречавала улазак ономе који би имао намеру да уђе. Они треба да примају само онолико колико je потребно очврслим ратницима, умереним и храбрим људима. Од грађана примаће одређену суму, и то онолику колика им je потребна да покрију годишње издатке, да им ништа не преостане за идућу годину; и заједно ће ручавати и заједно становати, као војници y логору. Рећи ћемо им да су довољно сребра и злата добили од бога, и да y њиховој души лежи божанственији метал, и да им зато не треба још земаљскога злата. Не сме им ce допуштати да божанствено имање обесвећују додавањем земаљскога злата, јер je овај обични метал упрљан многим гресима, док њихово злато није ничим упрљано. Шта више, они једини између све браће не смеју никакво злато и сребро носити са собом, нити га додиривати, нити с њим под једним кровом боравити, нити ce њим украшавати, нити из њега пити. И то ће бити и њихова срећа и срећа државе. A буду ли имали своју сопствену земљу, или кућу, или злато, престаће бити чувари, и постаће газде и земљорадници, и пред другим грађанима јављаће ce као душмански господари a не као савезници; и мрзиће и уходиће друге, и сами ће бити предмет мржње и ухођења, и цео свој живот провешће y већем страху од унутрапгњих него ли од спољних непријатеља; и биће близу час пропасти и њихове и државне« (416—417).\nАко ce заведе овај поредак ствари, онда ће за чуваре бити бесциљно и опасно да владају као котерија и да пре иду за користима сопствене класе него ли за користима целе заједнице. Неће, наиме, оскудевати; најнужније потребе и скроман луксуз отменог живота осигураће им ce редовним приносима, и неће ce излагати економским бригама које човека изједају и урезују му боре на лицу. A ово старање за њих уздржаваће их од лакомости и од прљавих тежња, јер ће добивати одређену меру од земаљских добара, и ништа више. На тај начин они ће личити на лекаре који за цео народ прописују дијету које ce и сами држе. Они ће ce заједнички хранити, као посвећени људи, и заједнички ће y касарнама спавати као ратници који су ce заверили да ће бити скромни. »Пријатељи треба да деле све ствари« обично je говорио Питагора (Закони, 807). Тиме ће утицај чувара y материјалном правцу бити без дејства, и њихова моћ без опасности; њихова једина награда биће поштовање које буду уживали и свест о томе да служе општој ствари. Они ће бити и људи који су од почетка пристали на каријеру с таквим економским ограничењима, и који су на крају свог строгог образовања научили да више цене достојанство државника него ли крупне дохотке политичара, које они лове иза својих положаја, и дохотке »економског човека«. С њиховим долажењем престаће партиско-политичке борбе .\nНу, шта ће на све то рећи њихове жене? Хоће ли ce оне наћи задовољне што ce одричу раскошног живота и доброг стања које сви треба .да примећују? Чувари неће имати никаквих брачних жена. Њихов комунизам односиће ce како на добра тако и на жене. Они треба да буду ослобођени не само од егоизма сопствене личности, него и од егоизма породице, и не смеју ce окивати оним свакодневним бригама и зебњама које муче човека y браку; они треба да ce посвећују заједници a не једној жени. Шта више, ни њихова деца не смеју им припадати да их негују само као своју децу; деца чувара одмах по рођењу одвајаће ce од својих матера и васпитаваће ce заједнички — особеност њихова порекла изгубиће ce y општој дечјој гунгули (460). Све чуварске жене заједнички ће ce старати за сву чуварску децу. На тај начин братство људи престаће бити фраза и постаће стварност; сваки дечак постаје брат сваком дечаку, свака девојка сестра, сваки човек отац, и свака жена мати.\nАли, одакле ће доћи ове жене? Неке ће чувари тражити y занатлиским и војничким круговима, a неке постају чланови чуварскога реда на основу свог првобитног права. Јер, y овој заједници неће бити никаквих ограда основаних на полним разликама, a најмање y односу на васпитање; — жени ce пружају исте духовне могућности као и мушкарцу, и исти изгледи да доспе на највише положаје y државној служби. Кад Глаукон замера (453 и даље) да пуштање жена y службе, с претпоставком да оне полажу испите, вређа начело поделе рада, он добија строг одговор да подела има да следује на основу способности и обдарености a не на основу полних разлика; ако ce једна жена покаже да je способна да управља државним службама, нека онда и она влада; ако ли ce који мушкарац покаже да je способан само да пере зделе, нека врши онда оне послове за које га je провиђење одредило.\nЗаједничко поседовање жена не значи спаривање без избора; шта више, над свим полним односима има да ce врши строга еугеничка контрола. И зато упоређивање са гајењем животиња добива овде своје широко поприште. Кад смо y гајењу стоке избором жељених врста и укрштањем само најбољих примерака из сваке генерације могли постићи тако добре резултате, зар не бисмо онда могли применити слична начела и на спаривање људи? (459). Јер није довољно да ce деца правилно васпитавају; она треба да буду рођена и од одабраних и здравих родитеља; »васпитање требало би да почне пре рођеља« (Закони, 789). Отуда мушкарац и жена смеју полно ошптити само онда кад су потпуно здрави; од сваке веренице и од сваког вереника има да ce захтева сведочанство о здрављу (Закони, 772). Мушкарци смеју да оплођују само од времена кад наврше тридесет па док не наврше четрдесет и пет година, a жене смеју да рађају кад пређу двадесет па све док не наврше четрдесет година. Мушкарци који су завршили тридесет и пет година, a још су неожењени, морају ce порезима приморати да уђу y брак (Закони, 771). Потомци неодобрених бракова и богаљи има да ce изложе и оставе смрти. Полно општење пре и после допуштеног времена за рађање допустиће ce под условом да ce плод истера, »... зато, докле год ce затрудњивање не може мимоићи, нека воде бригу о томе да најрадије никакво дете на свет не доносе. Али, ако ce то не би могло спречити, онда дете мора да ce баци, јер ce таквом детету отхрањивање не одобрава« (461). Брак између рођака забрањује ce, jep он води дегенерацији (310). »Највише нека ce спарују бољи мушкарци са бољим женама, a најређе лоши са лошима, и деца оних првих треба да ce одгајају, a ових других не, јер само на тај начин може да ce одржи племенит сој ... A оним младим људима који су ce истакли y рату или y другим приликама треба, поред других одликовања, дати одобрење да смеју чешће спавати са својим женама, да би ce, при том сасвим оправдано, од њих родило више деце него ли од других« (459—460).\nАли, наше еугеничко друштво треба да буде заштићено не само од болести и унутарњег дегенерисања, него и од спољних непријатеља. Оно мора бити спремно да y случају невоље води успешан рат. Разуме ce, наша узорна заједница била би мирољубиво расположена, јер би она број свога становништва прилагођавала могућностима одржања; али, суседне државе са друкчијом управом могле би уређено добро стање наше Утопије схватити као позив на отимачке и пљачкашке походе. Зато ћемо ми, мада нам je та нужност немила, y својој средњој класи имати довољан број извежбаних војника, који ће живети прекаљеним и скромним животом као чувари, и који за своје одржање од народа, од својих »одржавалаца и предака« имају добивати тачно одмерени део добара. Међутим, морају ce узимати потребне мере опрезности, да би ce избегли узроци рата. Први такав узрок јесте преконерно намножавање становншптва (373), a друти спољна трговина са неизбежним разликама y мишљењу, које ју ремете. У ствари трговачка конкуренција није друто до једна врста рата, »мир je гола реч« (Закони, 622). Зато ће бити добро да своју идеалну државу населимо што je могућно даље од обале, да би остала одвојена од сваке развијеније спољне трговине. »Море доноси y земљу робу, и стицање новца, и пазарење; оно y људима ствара навике да трче за новцем и изазива неповерење како y унутарњим тако и y спољним односима« (Закони, 704—707). Спољна трговина захтева за своју заштиту велику флоту, a сувипге моћно поморско наоружање исто je зло као и милитаризам. »У сваком случају кривица за рат ограничена je на мало лица, a многи су пријатељи« (471). И баш ратови који увек поново избијају јесу најсрамотнији — грађански ратови, ратови Јелина против Јелина; требало би да Јелини оснују панјелински савез племена, да ce сједине, иначе »целокупан јелински народ могао би једнога дана доспети под јарам варварских народа« (469).\nНа овај начин цела политичка грађевина, завршена одозго малом класом чувара, заштићена великом класом ратника и »помоћних снага«, почиваће на широкој основи трговачког, занатлиског и земљорадничког становнштва. Ова последња нли економска класа задржаће приватну својину, приватан брак, и приватне породице. Али, трговину и занате надзираће чувари да би спречавали сиромаштво и прекомерно лично обогаћивање; свако ко je стекао више него што износи четвороструко просечно грађанско имање мора сувишак предати држави (Закони, 920). Комунизам чувара није целисходан за економску класу; обележја по којима ce ова класа разликује од других јесу инстинкти који ce односе на зарађивање и надметање око зарађивања; благородније душе y њиховој средини биће, истина, ослобођене те грозничаве борбе за поседовање и обогаћиваае, али већи део биће изједан том борбом. Тај део није гладан и жедан правде и части, него хита да свој посед повећа y недоглед. Међутим, људи који су ce сасвим предали лову на новац нису способни да управљају државом, и наш целокупан план оснива ce на надању да ће, ако чувари буду добро управљали и скромно живели, економски људи бити склони да им оставе монопол управљања, ако они зато смедну монополисати луксуз. Укратко, савршено друштво било би оно y којем би свака класа и сваки члан радили оно за што су по природи и по обдарености најспособнији, и y којем ниједна класа и ниједна јединка не би сметала другој, него би сви радили различно a опет заједнички, да би стварали способну и хармоничну целину (433—434). То би била праведна држава.\n----\n<< Психолошко решење | Политичко решење | Етичко решење >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5", "word_count": 2382, "cyrillic": 0.949}
{"id": "982", "title": "Развој науке о језику/19. век", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=19. век=#Преокрет изазван санскритом\n##Фонетика и санскрит\n##Граматика и санскрит\n##Опис језика\n##\"Откриће\" санксрита?\n##\"Откриће\" компаративизма\n##Класификовање језика\n#Расмус Раск\n##Случај Раск\n##Један непризнати пионир?\n##Компаративна граматика\n##Ко је Раск?\n#Франц Боп\n##Атмосфера тога доба\n##Утемељивач компаративне граматике\n##Бопова теорија\n#Лингвистика после Франца Бопа\n##Историјска лингвистика или компаративна граматика\n##Једна чисто компаративистичка епоха?\n##Од Бопа до Зеуса\n##Ћутање Француза\n##Рејнуар\n#Вилхелм фон Хумболт\n##Године 1767-1835\n##Хумболтово дело\n##Хумболтов утицај\n##Хумболтовске теме\n#Шлајхер\n##Његово место у лингвистици 19. века\n##Шлајхерово дело\n##Шлајхер компаратиста\n##Шлајхерова општа лингвистика\n##Поука коју даје Шлајхер\n#Лингвистика и фонетика\n##Рађање или сусрет?\n##Фонетика и санскрит\n##Фонетика и науке 19. века\n##Полако кретање ка фонологији\n#Младограматичари\n##Анегдота\n##Историјске чињенице\n##Људи и дела\n##Фонетски закони\n##Историцизам\n##Психологизам\n#Ка лингвистици 20. века\n##Континуитет и раскидање\n##Континуитет\n##Фердинанд де Сосир\n##Боден де Куртене\n##Витни", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA", "word_count": 177, "cyrillic": 1.0}
{"id": "985", "title": "Развој науке о језику/Античко доба", "text": "#Увод\n#Развој науке о језику\n##Континуитети и расколи\n##Преисторија језика\n##Античко доба\n##Средњи век\n##Модерна времена\n##19. век\n##Лингвистика прве половине 20. века\n##Лингвистика друге половине 20. века\n##Лингвистика краја 20. и почетка 21. века\n##Литература\n#Савремена лингвистика\n#Језик и језици\n#Литература\n=Античко доба=#Египћани\n##Недостатак историјских радова\n##Документи, чињенице\n##Писање као лингвистичка анализа\n##Лингвистичка анализа хијероглифа\n##Постоји ли анализа друге артикулације?\n##Размишљања о језику\n#Сумерци и Акађани\n##Недостатак радова\n##Рађање једне филологије\n##Рађање једне лексикографије\n##Анализа прве артикулације\n##Фоничка анализа\n##Ка свести о другој артикулацији\n##Митови и лингвистичка размишљања\n#Древна Кина\n##Почеци\n##Један посебан пут\n##Лингвистичко размишљање\n#Хиндуси\n##Први лингвисти\n##Једна магијско-верска фонетика\n##Свест о другој артикулацији\n##Граматичка анализа\n##Хиндуска лингвистика\n#Феничани\n##Изумитељи алфабета\n##Анализа друге артикулације?\n##Да ли редослед слова има неки смисао?\n##Историјске одлике феничанског изума\n#Хебреји\n##Радозналост за лингвистику код Хебреја\n##Неколико лингвистичких опажања\n##Баналан мит, величанствен мит\n#Грци\n##Једна нова ситуација\n##Опис друге артикулације\n##Прва артикулација\n##Опис језика\n##Историјски проблеми\n##Теоријски проблеми\n#Римљани\n##Ученици Грка\n##Друга артикулација\n##Варон\n##Опис језика\n##Језици и историја\n##Лингвистичке теорије", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0", "word_count": 171, "cyrillic": 1.0}
{"id": "968", "title": "Психолошко решење", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Психолошки проблем | Психолошко решење | Политичко решење >>\n----\nПа шта би требало да ce ради?\nМорало би ce тиме почети »да ce сви грађани који су старији од десет година пошаљу на њиве, a њихов подмладак да философи узму под своје окриље, да би га сачували од рђавих навика његових родитеља« (540). Не може ce ниједна утопија извести докле год младе људе на сваком кораку квари пример њихових родитеља. Најпре треба очистити земљиште колико год ce то може. Било би сасвим могућно да какав просвећен владар да некоме пуну моћ да y једном делу или y једној колонији његове државе учини такав почетак. Један владар je то и учинио, као што ћемо још видети. Свакоме детету, и то одмах y почетку, морале би ce свакако пружити исте могућности образовања; не може ce унапред рећи где ће избити светлост обдарености или генија, и зато ce она мора непристрасно тражити свуда, y сваком слоју друштвеном и y свакој раси. Први корак на новом путу јесте опште образовање.\nУ првих десет година васпитање треба да буде претежно телесно. Свака школа треба да има своје вежбалиште и игралиште, игра и спорт треба да испуњавају цео наставни план, и отуда ће деца y овом првом десетлећу довољно нагомилати здравља, да сваку медицину учине излишном. »Рачунати на помоћ медицинске науке, јер су људи y нерадном и раскошном животу изазвали y себи, као мочвара, рђаве сокове и испарења ... надимања и назебе ... зар то није срамно? ... Раније лекари ce нису служили садањим начином исцељивања који болести негује и одржава човека y болесном стању: он пре служи продуживању него ли исцељивању болести.« A то je безумно држање лених богаташа. »Ако je оболео какав тесар, он узме од лекара неки лек за повраћање да ce на тај начин ослободи од своје болести, или нешто да ce прочисти, или даје да му ce нешто испали или изреже, и тако оздравља. Ако ли би му ко препоручивао дужу негу, и да главу треба да омотава облозима, или му давао сличне савете, он би му одмах одговорио да нема времена за боловање, и да му ништа не користи такав живот y којем би морао пазити само на своју болест и занемаривати свој прави посао; таквом лекару он би тако одговорио и опростио ce c њим, па би ce вратио свом начину живота, и ако би оздравио, он би и даље живео и свршавао своје послове, a ако му тело не би могло подносити напоре, он би умро, и с тим je крај« (405—406). Не можемо подизати никакав народ y коме би били само симуланти и инвалиди; остваривање утопије треба да почне y телу људи.\nАли, саме атлетске и гимнастичке вежбе учиниле би људе једностранима. »Па како да нађемо благу природу која y исти мах има и велико срце? — Јер блага природа и природа с великим срцем стоје y супротности једна према другој« (375). Не желимо никакву нацију y којој би били само рвачи који ce боре за награду и тешке атлетске снаге мајстора. Можда ће наш проблем решити музика; она душу учи хармонији и ритму, и, шта више, основима праведности, јер »може ли хармонично образовано биће бити неправедно? ... Није ли, Глауконе, музичко васпитање баш зато тако моћно што ритам и хармонија силазе y дубину душе, и врше на њу најјачи утицај на тај начин што уносе y њу племенито држање, и тако стварају племенита човека...?« (401; Протагора, 326). Музика уобличава карактер, и према томе, узима учешћа y формирању социјалних и политичких дела. »Дамон каже, и ја y то верујем, кад би ce измениле врсте музике, да би ce c њима изменили и основни закони држава.«\nМузика je драгоцена уметност, не само стога што оплемењује осећање и карактер, него и зато што одржава и васпоставља здравље. Има болести које ce могу исцелити само посредством духа (Хармид, 175) ; тако су корибантски свештеници дивљом свирком фрула исцељивали хистеричне жене, и то на тај начин што су их потстицали на непрестано играње, док не би од умора пале на земљу и заспале, a кад би ce пробудиле, устале би здраве. Таквим методама достижу ce и умирују несвесни извори људскога мишљења, и y тим праизворима делања и осећања има геније свој корен. »Нико y свесном стању не доспева до истинскога и богоданога гледања, него пре онда кад му je моћ разума окована y сну, y болести, или y заносу«; пророк (mantis) или геније сродан je c оним који je опседнут (manikos), y заносу (Фецар, 244).\nТако Платон ходи даље и долази до значајне антиципације »психоанализе«. Наша политичка психологија зато je тако збуњена што нисмо довољно проучили разне пожуде и инстинкте човекове. Снови могу да нам пруже кључ којим ћемо ући y неке финије и мање схватљиве наклоности људске.\n»За неке ненужне похлепе и пожуде држи ce да ce сукобљавају са законом и поретком; оне су, додуше, свакоме урођене, али ако ce подвргну контроли закона и бољих умних жудња (»сублимирају ce«), онда оне код неких људи или потпуно ишчезавају, или остављају само мале или веома слабе трагове; напротив, код друтих оне постоје y већем броју и развијају већу снагу... Ја мислим нарочито на оне пожуде које ce буде кад умна и блага снага душе (»цензор«) спава, a устаје животињска и дивља снага, и стреса сан, и хита да ce ослободи и своје пожуде да задовољи. У таквом стању, разуларена и лишена свакога стида и ума, она ce ни од чега не устеже и способна je за све. Она нимало не преза од тога да и рођену мајку облежи, или ма које друго биће, био то човек, бог или животиња... Напротив, кад je човек своју душу довео y здраво стање и згласио све жице свога бића, па легао да спава... пошто je своје пожуде ни сувише ни премало него довољно стишао да их успава... онда ће ce најмање изврћи опасности да постане играчка ћудљивих визија ... У нама свима, чак и y оним људима за које ce чини да су сасвим умерени, находи ce сакривена таква опасна, и дивља, и поретку противна природа, и она ce јавља y сновима« (571—572).\nМузика и мера дају души и телу љупкост и здравље, али прекомерна музика je исто тако опасна као и прекомерна атлетика. Бити само атлет значи готово исто што и бити дивљак, и KO je само музичар тај ce и сувише разнежава и постаје »мекнш него што je то потребно« (410). Једно и друго треба да je спојено; али, после шеснаесте године индивидуално бављење музиком забрањује ce, мада ce хорско певање и заједничке игре негују кроз цео живот. И музика не треба да ce негује само као музика, него треба да ce узима као помоћно средство да ce градиву које човека понекад одбија, a то je градиво математике, историје и природних наука, да привлачан облик; нема никаква разлога да ce ове за омладину тешке студије не олакшавају и не полешпавају стиховима и певањем. Чак и y том облику не смеју ce студије натурати душама које их не могу савладати: до извесних граница треба да влада либералан дух.\n»Што припада рачунању, геометрији, и спремању свега онога што претходи дијалектици, то треба већ и дечацима да ce предаје, али без икаквога приморавања да уче, јер слободан човек не треба да стиче сазнања на ропски начин... Знање које je стечено под притиском не може ce y духу одржати. Зато не правите никакав притисак, него пустите да прво учење буде нека врста игре, јер ћете на тај начин најпре сазнати за што je кога природа одредила« (536).\nСа духовима који су одрасли без притиска, и са телима која су ојачана спортом и сваковрсним вежбама y чистом ваздуху, наша идеална држава имала би сигурну психолошку и физиолошку основу, довољно широку за сваку могућност и сваки развитак. Али, мора ce створити и једна морална основа, чланови заједнице морају чинити јединство; они ce морају научити да ce узајамно допуњују, и да буду дужни да једни с другима одржавају извесне пријатељске везе. Међутим, како ћемо људе који су од природе среброљубиви, завидни, свадљиви, и чулни, приволети на то да ce учтиво понашају? Да ли свудаприсутном батином полиције? То je груба, скупа, и изазивачка метода. Има бољи пут, a тај ce састоји y томе да ce као светиња утврди то да моралне претпоставке заједнице вуку своје порекло од једне натприродне моћи. Морамо имати религију.\nПлатон je уверен да народ не може бити велик докле год не верује y бога. Чисте космичке снаге, или прва праначела, или élan vital, који не би били никакве личности, једва би могли човека потстицати на надање, на оданост или на жртву; онима који ce налазе y невољи они не би могли пружити никакве утехе, и онима y искушењу не би дали никакве храбрости. Али, живи бог све то може, и саможива индивидуалиста он може покренути да своју лакомост сведе на мању меру и да савлада своје страсти, или да га уплаши. И та могућност постаје још већа онда кад ce са вером y бога споји вера y личну бесмртност, јер уздање y други живот даје храбрости да умиремо и да подносимо смрт својих драгих; KO ce бори с вером, тај je двоструко наоружан. Узмимо да ce наша вера не може оснивати на томе да je бог најзад само остварени идеал наше љубави и наде, и да душа умире као свирка с инструментом који јој je давао облик, ипак нам то одиста не би шкодило (те мисли, које потсећају на Паскала, налазе ce y Федоку) кад бисмо веровали, и то би нама и нашој деци могло да донесе неизмерне користи.\nЈер, мн ћемо зацело доспети y тешкоће ако желимо да простом разуму своје деце објаснимо и оправдамо све ствари. Ми ћемо доживети нарочито тешка времена кад она достигну двадесету годину живота, и подвргну ce првом испитивању онога што су научила y свим годинама заједничкога васпитања. Тада ће ce предузети безобзирно пресијавање, које би ce могло назвати и »велико излучиваае«. То испитивање неће бити никакав само академски испит, оно ће бити и практично и теориско; »на том испиту тражиће ce и напори, и болови, и борбе« (413). Свакој врсти обдарености пружиће ce прилика да ce покаже, и свака неспособност изнеће ce на светлост. Они који су пропали, одређују ce за привредне задатке народа; они постају пословнн људи, помоћници, фабрички радници, и ратари. Испит ce врши непристрасно и без обзира на лице; да ли ће неко постати газда или философ, то ce неће решавати ни монополизацијом прилика ни сродничким заштићивањем ; избор ће бити демократскији но демократија.\nОни који положе овај први испит васпитавају ce даље y даљих десет година телесно, духовно, и према особинама свога карактера. И онда ce подвргавају друтом испиту, који je много строжи него први. Они који овај други испит не положе постају помоћни радници, извршилачке снаге и официри државе. И баш при овим великим излучивањима мораће ce употребити највећа вештина уверавања да би ce излучени могли приволети на то да ce прибрано и мирно предају својој судбини. Јер, шта би велику множину оних који су излучени на првом степену и ову мању, али снажнију и обдаренију, групу оних који су излучени на другом степену требало да спречи да ce не сједине и разбију нашу утопију, тако да од ње не преостане ништа друто до све то блеђе и блеђе сећање на њу? Шта би их требало да спречи да местимице не донесу нов поредак y којем би поново владали само гомила и насиље, и који би опет изнео на позорницу отужну комедију тобожње демократије, da capo ad nauseam? Haшe једино спасење биће онда религија и вера; и зато ћемо овим младим људима морати рећи да су класе y које они улазе донесене вољом божјом и да су неминовне — и све њихове сузе не могу избрисати ниједну реч решења. Причаћемо им причу о металима:\n»Грађани... ви сви који припадате нашем граду, ви сте, истина, браћа, али бог који вас je стварао онима између вас који су способни да владају примешао je злата кад су долазили на свет, и зато су они најдрагоценији, помоћним снагама примешао je сребра, a земљорадницима и осталим радницима железа и бакра. Али, како сте ви сви сродни... могао би ce понекад и од злата родити сребрн и од сребра златан потомак, и тако и сви други од других. Ну, ако би који од ваших потомака био од бакра или од железа, бог наређује да не смете према таквоме имати нимало самилости, него га морате додељивати само на оно место које одговара његовој природи, т. ј. да буде радник и ратар; тако исто треба да радите и онда ако би ce међу овима родио KO y коме би ce показивало злато или сребро. Такав треба да буде поштован и уздигнут међу владаре или помоћне снаге. H док тако железо и бакар буду пазили на ce, нема тога пророчишта које би изјавило да ће град пропасти« (415).\nОва »царска прича« можда ће нам помоћи да y извођење свога плана унесемо приближно општи споразум.\nA шта треба да буде с оним срећницима који су преостали при горњем одабирању?\nЊима ће ce предавати философија. Они су дотада навршили тридесет година; не би било мудро учињено да им ce философска храна »сувише рано дала ... јер кад млади људи првипут окусе философије, онда они расправљају као да ce ради само о шали, и противрече једни другима и узајамно ce побијају... као млади пси, који с уживањем кидају све ствари што им ce y близини нађу« (539). Ово драгоцено уживање, философија, састоји ce y главном из две ствари: из јаснога мишљења или метафизике, и из мудрога владања или политике. Отуда оно што наша млада елита треба најпре да учи јест јасно мишљење. У том циљу она ће студирати учење о идејама.\nАли, ово знаменито учење, искићено и помрачено Платоновом фантазијом и песничким склоностима, претставља за модерног испитивача тежак лавиривт, a и оне који су преостали после поновног пресијавања морало je доводити пред нов, мучан испит. Идеја једне ствари могла би да буде »ошпта претстава« оне класе којој та ствар припада (идеја о Петру, Павлу или Јовану била би онда »човек«) ; или би ce могла састојати y закону или y законима према којима ce нека ствар понаша (идеја о Павлу била би онда свођење целокупног његовог понашања на »природне законе«) ; или би могла да буде потпуна сврха и идеал према којем ce развијају нека ствар и њен род (идеја о Павлу била би y овом случају Павле Утопије). Највише je вероватно да »идеја« значи све то: појам, закон и идеал. Иза површинских појава и појединих ствари, с којима ce наша чула сретају, има општости, законитости и праваца развитка који ce, истина, не могу опажати нашим чулима, али ce могу докучивати умом и мишљењем. Ови појмови, закона и идеали постојанији су и зато »стварнији« него ли чудно опажање појединих ствари y којима их ми докучујемо или их из њих изводиио. Човек je постојанији него ли Петар, или Павле, или Јован; овај круг овде настаје из кретања моје оловке и ишчезава кад je избрише моја гума, али појам круга вечно ће постојати. Ово дрво стоји, a оно пада; али, закони који одређују која ће тела пасти, када и како, немају почетка, они постоје y садашњости, и постојаће y вечности. Има, као што би рекао племенити Спиноза, један свет ствари које ce опажају чулима, и један свет закона који ce откривају мишљењем; ми не видимо закон обрнуто пропорционалних квадрата, али он je ипак ту и свагде, постојао je већ пре него je било ствари, и постојаће и онда кад већ света ствари буде нестало. Пред нама je један мост: чула опажају бетон и железо који су тешки много стотина милиона тона, али математичар својим духовним оком види како су ове џиновске тварне масе смело и тачно поређане по законима механике, математике и науке о конструкцији, по оним законима којима мора одговарати сваки добро саздан мост. Уколико je овај математичар још и песник, он ће видети како закони носе мост; ако би људи хтели да врше насиље на законима, мост би ce сатро и срушио y реку — закони су бог који тај мост држи на своме длану. Аристотело тако нешто наслућује кад каже да Платон под идејом разумева оно исто што и Питагора под »бројем«, кад говори како ми живимо y свету бројева чиме je, пo свој прилици, хтео рећи да светом управљају математичке постојаности и правилности. Плутарх казује да по Платону »бог вазда негује геометрију«; или, као што Спиноза исказује исту мисао: бог и општи закони структуре и дешавања јесу једна и иста стварност. Отуда за Платона, слнчно као за Бертрана Расла, математика je необилазна предигра за философију и њен највиши облик; на вратима своје академије Платон je написао речи, које нас опомињу на Дантеа : »Нека нико не улази ко не зна геометрију«\nБез идеја — без уопштавања, правилности и идеала — свет би нам ce појављивао као што ce појављује детенцету што je очи тек отворило: маса неуређених и безначајних чулних појединости, јер значење стварима дају најпре класификација и уопштавање, откривање закона њихова постојања и откривање сврха и циљева њихове делатности. Могло би ce рећи и то да би свет без идеја личио на гомилу наслова књига који би случајно испали из некога каталога, y супротности према истим насловима који су поређани према својим врстама, према својој вези, и према свом одређењу. Такав свет био би као сенка на стени пећине, a не као стварност која je напољу сунцем обасјана и која баца оне фантастичне и варљиве сенке (514). Отуда суштина вишега васпитања састоји ce y тражењу идеја ошптости, закона последичности и идеала развитка. Иза ствари морају ce открити односи ствари и њихово значење, начини дејства, закони и идеали којима оне служе и чији су оне отсјај ; своје чулно искуство морамо поделити и поређати под видом закона и сврха, јер само отсуством таквога поретка разликује ce дух једног слабоумника од духа Цезарова.\nПосле петогодшпаег вежбања y тој тајанственој науци о идејама, y тој уметности појимања облика који су пуни значења и појимања идеалних поредака y случајном нереду осећаја, и после петогодишњега вежбања y примењивању ових принципа на држање човеково и на управљање државом; после тако дугог припремања од ранога детињства, па кроз младићске године све до зрелости тридесетпетогодишњака, могло би ce узети да ће тако припремани савршени продукти васпитања бити довољно усавршени да ставе на ce царски пурпур и да почну вршити јавне функције. Они су свакако постали философи-цареви који треба да човечанство избављају и да њиме управљају! Али, ах! — још дуто не! Њихово васпитање још није довршено. Јер, у основи, оно је било само теориско васпитање, и још му је нешто друго потребно. Ови доктори философије морају отсад са висина философије да слазе у низиске »пећине« људи и ствари, јер уопштавања и апстракције немају вредности докле год се не огледају и провере на конкретном свету. Наши испитивачи треба без протекције да уђу у свет; треба да се мере са пословним људима, са индивидуалистима лакомим и јаким као бик, са снажним и лукавим људима; треба да се утакмицом науче читати у књизи практичнога живота; треба да им се прсти опеку, а њихови философски члаици да добију ране на грубим реалностима света, и да у зноју свога лица заслужују хлеб свој насушни. И та последња и најтежа проба има без милости да се продужује кроз петнаест година. Неки ће се од ових савршених створова под теретом сатрти и у овом последњем великом излучивачком боју пропасти, А они који остану живи, прави педесетогодишњаци, трезвени и пуни поуздања у себе, трвењем живота ослобођени од научничке сујете, и сада наоружани сваком мудрошћу, који могу да у исти мах дају само традицију и искуство, културу и борбу за живот, постају најзад аутоматски владаоци државе.\n----\n<< Психолошки проблем | Психолошко решење | Политичко решење >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5", "word_count": 3205, "cyrillic": 0.929}
{"id": "975", "title": "Милица Стојадиновић Српкиња", "text": "<b>Аница Савић-Ребац: ХЕЛЕНСКИ ВИДИЦИ</b>\n(Летопис Матице Српске, год. 1926, књ. 308, св. 1-2)\n----\nПредели и душе узајамно стварају једно друго. Милица Стојадиновић Српкиња спада међу творце предела српске домовине. Један дах снажне, скоро величанствене идиличности прожима Фрушку гору у души Миличиној: јер је природа домовине горостасна и вечна за оног ко је гледа душом. Брегови Фрушке, преко којих је прешао један далеки дах античке складности, нису високи узрастом, но душом коју су примили и дали. Фрушка, мајка Миличиних снова, сија и данас кроз Миличин Дневник, са чудним раним зорама, са паганском срећом у шуму летњих киша и са страсном меланхолијом шумске јесени треперећи скроз Миличином тајанственом младошћу.\nОна и њена природа су једно. Она је била срасла са природом своје домовине као нимфа са својим дрветом. Њој се људски живот привидно смешио, али ју је морао обманути и уништити. Њена је душа била сроднија души њеног најмилијег дрвета, њене мареле на јутарњем брежуљку, него комшгакованом људском животу. Да је могла да се не одваја од свога дрвета! Али нимфа није чак ни знала да ће јој то одвајање донети смрт. Душа чудесно једноставна, сва од једне чисте праве линије, у својој једноставности ипак загонетна, као њена природа, и као ова скромна и чаробна, она је у један мах очарала сва срца. И данас још ми јој можемо приступити, и приступамо јој највише срцем, и још више но своје савременике то вито стабло девојачко, потреса нас изгубљена нимфа којој су сви људски пути били пресечени. Њена је меланхолија тако разумљива, и била је неизлечна, сасвим природно, јер шта је њој људски живот могао дати? Требало је да се појави, да проговори, па да ишчезне међу сестринским стаблима у фрушкогорским шумама, да и даље, као што је чинила у младости, заједно са њима дочекује сунце са истока и испраћа га до запада. И они који су је знали у чарима њене младости oпope и озбиљне, као бечки књижевник Франкл, и они који су је виђали тек као сломљену душу, као др Милан Савић, говоре о њој из очарана срца и са искреним пијететом. И као што је се сећамо данас, уверени смо да неће ни у будућности бити заборављена дирљива слика девојке која инаугурише књижевни рад жена у нашој новој књижевности. Она је свакако дубоко слутила своју тешку и чудну судбину. Меланхолија њенога Дневника двострука је: елементарна туга нимфе која је срасла са природом, и као што се са њоме весели:\n:Плаво небо сад се ено ведри,\n:На њега се моја душа смеши,\nтако се и смуга у њеним мутним часовима; и туга девојке која предосећа да се мора срушити живот сазидан на сну и илузијама. Тим је предосећањем, поред несвесне љубавне чежње, тешка њена мајска туга, међу трешњама пуним плода које се румене као бокори ружа с пупољцима. Даљина се прелива од Цера до Авале. Срем и Србија сливају се у њеној чежњи, али кукавица пева песму пролазности. Откуда ју је тако рано осетила? Њен сан о великом српском народу био је једна виша стварност, али не храна за свакидашњицу; а њена улога у животу српског народа приказала се као илузија. Њено је име лепо и значајно. за српску културу, али у другом правцу но што је она очекивала. Та млада де-војка од 24 године осећа да ће снови и илузије да одлете, осећа где се диже из лепоте Маја она горчина quod in ipsis floribus angat. Осећа да ће најзад кадтад свему што јој је драго морати рећи:\n:Ево рај остављам, без кривње и греха.\nГранате јабуке су се сплетале у дубоку сеницу, склониште љубичица и змија, виногради су се надносили један над други у земљи затишја царских манастира, а над даљним Београдом, у прозирне вечери, чинило се да се беласа висока круна царева. И све се то огледало у њеној прозирној души, у чистоти њених интелектуалних и сентименталних тежња. Њена најинтензивнија осећања, љубав према природи, родитељима и народу, била су потпуно искрена, наивно-непосредна, примитивно снажна. Поезију је сматрала најдостојнијим изразом тих осећања, и зато је певала. И као што је била искрена у певању, била је искрена у ћутању. Њена дискретност о љубави била је искрена и природна као њено певање о природи и народу. Из тог симпатичног певања и дражесног ћутања, из ведрине која избија и меланхолије која осваја, састојала се њена младост и њено дело. Она је слутила да је ово двоје у њој повезано, нимфа је била везана за пролеће, и потпуно је резигнирала иред студени живот. То је велика штета са књижевне стране, јер је тада тек требало да почне за њу озбиљан рад.\n- Као лирски песник она је остала неупућена и неизрађена; њени књижевни пријатељи гледали су прво њен рад кроз сјајну копрену њене личности; касније, кад је нестало пролетњих илузија, нестала је за њих и она сама. Али та слабост коју носе у себи мкоге њене лирске песме не умањује њену чар. Њена је душа била једна целина, створена додуше више да осећа него да ствара, мање да утиче својим делима (то би било одвећ индивидуално-човечански), а више сама собом, као што приличи цвету, дрвету или нимфи. Па ако Миличини стихови и немају много непосредне лепоте, они одишу трагичношћу њеног живота тихом и интензивном, фаталношћу коју је осећала на себи ова душа у смерним размерама своје судбине, и искреним човечанским дрхтајима. Разумљиво да се она много боље могла да изрази у облику који тражи мање концентрисана уметничка напора. Зато је њен дневник У Фрушкој гори сасвим апартно дело у српској књижевности; тихо и несвесно, лепотом душе која је у њему говори, он се развио у књигу која има позитивних уметничких квалитета. У њој су природа и душа једно, имају исти ток, песникиња са природом живи и умире. Овај је Дневник права Година душе. Кратка година: од Маја до Октобра, од ходова кроз румене мајске зоре - којих се сећа, уочавајући леп контраст, у „тамној хладовини\" великоварошког јутра у Бечу - па преко јунских вечери кад се изненада кроз тишину захори песма:\n:Ивањско цвеће, петровско!\nи шарени се барјаци залепршају кроз вечерњи зрак, и преко јулских дана кад већ лежи у крстинама сведено жито, „први издисај зеленог лета\", преко августовских бура и ведрина, до оног скоро величанственог предвечерја бербе којим књига завршује, правом уметничком нотом. Да ли је то нарочито тражен ефекат? Ми очекујемо опис саме бербе: јесењу тешку сласт и песму винограда, а она даје осећање краја пред још пуним ризницама, у потезима смерне идиле чудну стрепњу пред дахом вечности.\nГрожђе се румени и плави кроз лишће које је већ јесен заданула; онде се жути гуња, онде се румени зимска крушка ил' јабука, а све је последњи природе дар. Овде-онде видиш самотног пудара где стазама ходи или бичем пукне на црно јато чворака. По високим трешњама бели се на мотки подигнут дрвени витлић, који најмањим ветрићем покренут окреће се и даје од себе гласа који се по тишини природе надалеко чује. Кад се вече спусти, онда се укажу расејане пударске ватре које трепте као какве велике звезде.\nОва је партија лепа и за себе, а још је лепша у целини књиге, као завршна песма Године душе. Кад једном дођу боља времена за српску књижевност, без сумње ће се прештампати ова дражесна књига, коју је сада скоро немогуће набавити, и читаће је сви који воле природу и прошлост нашег народа. Јер сем душе младе песникиње, она нам износи пред очи и српско друштво 50-их година, и интересантне прилоге народној поезији и фолклору, и у томе свему један елеменат Миличине душе који нисмо још споменули: хумор. Слике из друштва ређају се пуне несташлука и комике, а народних прича и песмица има сасвим делициозних.\nПосле ове књиге, која је штампана тек 5-6 година пошто је написана, настају за Милицу све тужнији дани. Већ идуће, 1855. год., она пише Последње врсте::Нек сунце сија, нек цвеће цвета,\n:Сва моја мила нек краси места,\n:Али за мене ишчезло све је, -\n:Осећања је усахло море.\nИ неколико година касније: „Мој је душевни живот престао, престао у сваком смислу, и ја сам мртва.\" Иако гa је свакако имала и касније, као што пока зују писма Ђ. Рајковићу, и разговор са М. Шапчанином, изгледа да је права Милица збиља ишчезла са оним вилинским летом. Не на Марковом гробљу у Београду, њено је срце остало у Фрушкој, и куца и данас још у неком замишљеном храсту. У предосећању пролећа које опет мора доћи, оно се шири и можда сада пева песму љубави коју није смело да пева у грудима девојке. И зато бар сада можемо да је замислимо као нимфу која се ипак пробудила љубави, и кроз росно јутро дозива драгог. За живота, ни месечна ноћ у самоћи није могла да јој измами друго признање но то да не може да призна:\n:И ја бих гласа имала тога,\n:K'o многи песник у песми својој, -\nали она је фатално морала да ћути о љубави. Дискретна љубавна песма је ипак поздрав Љубомиру Ненадовићу:\n:Али што рече у песми твојој\n:Да јесу наше хладне груди,\n:Веруј ми то је лажна скромност,\n:Јер лиру твоју свако љуби.\nА као фрагмент неиспеване љубавне песме звуче речи из једног много познијег писма:\n:Ко зна које кврге судбе њега вежу,\n:И који се тешки пути пред њиме протежу.\nТајна њених љубавних осећања нестала је заједно са Милицом у дивљем даху планинских мириса.\nЕлементарно као природу волела је Српство - нимфа је била и српска вила, елементарно, као са природом, срасла је са Српством. Била је свесна да у тој љубави ни за ким не заостаје. Она је носила ту љубав с поносом као невидљиву круну. У месечини евоцира сјајну визију српске прошлости: Песма једног вечера. Ту је визију Лаза Костић дигао међу саме звезде у песми Коло. У тешкој тузи последњих врста остаје један ведар акценат:\n:Срећно да си ми Српство за навек!\n:Ово је свег мог живота одјек,\n:Јер су песмама умукли гласи.\nОна је свесна дубоког јединства Војводине са Србијом, и не дели их ни у срцу ни у песми. Војводина је Србину „сопствена земља\", као и Србија; но док о Србији говори са дивљењем и нежним тепањем:\n:О, Србијо, ал' си лепа\n:Лепа као венац цвећа, -Војводина је болна и трагична, песма о њој је пуна тешких суза:\n:У задужбини мајке Ангелине\n:Врата се опет отворише гроба,\n:И покрај Ђорђа несрећног деспота\n:Леже нам у гроб и Стефан војвода,\n:А српска вила у црно завита\n:И сад цвили над тим гробовима,\n:Гробове тужна Србу показује:\n:Гле, ово ти је сва Војводина!\nНо Авала зрачи у „тешку таму фрушког брда\" са обећањем слободе и потпуног јединства. У целом колу родољубивих песника из Војводине, нико то обећање није осећао јаче од Милице Српкиње.\nА у том оствареном јединству ничије сећање не би било драже Миличиној души од сећања најмлађих српских интелектуалки, студенткиња београдског универзитета. Она је страсно желела да се српска жена што више издигне културом и радом. „Ми смо пред будућношћу!\" писала је она године 1854. Данас је се сећају оне које су сада пред будућношћу, али за њу и за њено доба значе будућност и остварење далеких снова. Њихово је сећање најлепши момент који је доживела успомена Милице Стојадановићеве у уједињеној домовини.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0", "word_count": 1832, "cyrillic": 0.996}
{"id": "971", "title": "Платон:Критика", "text": "Животи и мишљења великих философа |\n<< Етичко решење | Критика |\n----\nИ шта треба да мислимо о целој овој Утопији? Може ли ce она остварити? Ако ли не, има ли y њој драгоцених црта које би могле да послуже на корист савременом животу? И јесу ли оне биле остварене до извесног степена?\nБар на последње питање може ce дати одговор који иде y прилог Платону. Кроз хиљаду година владала je Европом једна чуварска класа која je баш одговарала визији нашега философа. У Средњем Веку хришћанско становништво обично ce делило на laboratores (раднике), bellatores (ратнике) и oratores (свештенике). Последња група, мада малена бројем, монополисала je средства и могућности образовааа, a имала je готово неограничену власт над половином најмоћнијега дела земље. И као код Платонових чувара, ту моћ свештеницима није поверио народ својим избором, него им je њу дала њихова сопствена обдареност коју су они показали за време духовних студија и за време свога управљања, и њихова склоност ка медитацији и скромном животу, и (као што би можда требало додати) утицај њихових односа са снагама цркве и државе. У другој половини епохе y којој су владали, свештеници су били слободни од породичних брига, и то онако како je Платон могао само желети, a y понеким случајевима, чини ce, уживали су не мало од слободе спаривања, каква су ce имала допустити чуварима. Целибат je чинио један део психолошке структуре свештеничке моћи, јер с једне стране ова није била оптерећена окивалачким егоизмом породице, a с друге стране њихова опште позната надмоћност према телесним потребама појачавала je оно дубоко поштовање што су им исказивали мирскн грешннци, и ону готовост ових грешника да свој живот откривају y исповедаоници.\nМноге ствари y доктринама Католицизма вуку порекло од Платонових »царских лажи«, или су под утицајем ових; претставама о небу, о чистилишту и о паклу y њиховим средњовековним облицима може ce налазити траг све до последњих књига Државе; космологија схоластике великим делом долази из. Тимеја; учење о реализму (о објективном реалитету општих којмова) било je тумачење Платонова учења о идејама, и чак »quadrivium« васпитања (аритметика, геометрија, астрономија и музика) доби свој облик према плану васпитања што га je развио Платон. Помоћу оваквог састава наука управљало ce народима Европе готово без насиља, и ови су драговољно примали ову власт, тако да су својим владарнма кроз хиљаду година давали издашну материјалну потпору, не тражећи ниједан глас y управљању државом. И та оданост није била ограничена само на прост народ, него и трговци, и војници, и феудална господа, и грађанске моћи — сви су пред Римом савијали колено. То je била аристократија с необичном оштрином политичкога погледа; она je израдила организацију достојну највећег дивљења, и то je најмоћнија организација коју je свет икада видео.\nЈезуити који су једно време владали Парагвајем били су полу-платонски чувари, клернкална олигархија која je знањем и уметношћу стекла моћ усред варварскога становништва. И Koмунистичка партија која je завладала Русијом после револуције y месецу новембру 1917. прихватила je облике који су неко време чудновато потсећали на Платонову »државу«. Она je била мала мањина коју je на окупу држало готово религиозно уверење; и витлајући оружјем ортодоксије и екскомуникације, и тако озбиљно предана својој ствари, као што могу бити само свеци, она je опет живела умереним животом, мада je владала над половином европског земљишта.\nТакви примери показују да ce Платонов план може извести y оквиру извесних граница и са ограђивањима ; сам га je великим делом нашао y обичајима што их je видео на својим путовањима. Египатска теократија оставила je y њему дубок утисак; ту je била велика и прастара култура, коју je водила мала свештеничка каста. Платон je опазио да египатска владавина, кад ce упореди са свадљивом, произвољношћу руковођеном и неспособном еклесијом атинском, претставља много виши облик државни (Закони, 819). У Италији, он je живео неко време y вегетарској и комунистичкој општини Питагороваца, који су већ били управљали целим низом нараштаја y грчкој колонији којој су они припадали. У Спарти je осматрао како мала владалачка класа усред покорног становништва y заједници живи крепким и једноставним животом. Ти Спартанци хранили су ce заједнички, и полни живот стављали су y службу еугеничким циљевима, a храбрим људима поклањали су привилегију да могу држати много жена. Он je несумњиво чуо да je Еврипид препоручивао заједничко поседовање жена, ослобођење робова, и образовање хеленскога савеза да престану ратови (Медеја, 230; фрагм. 655) ; он je несумњиво познавао и неке киничаре који су y групи, која би ce данас могла звати сократском левицом, развијали јак покрет y комунистичком правцу. Укратко, Платон je заиста уверено намеравао да појединим предлозима свога реформнога плана на један не немогућан начин поправи прилике што их je својим очима видео.\nАли, критичари, од Аристотела до данашњега дана, налазили су y Држави не мало повода за своје замерке и сумње. »Te и многе друге ствари (кинички кратко вели Стагиранин) често су y току година изнова смишљане«. Развити план за једно друштво y којем ће сви људи бити браћа — веома je лепо; али, кад би ко хтео да тај план оствари y кругу наших бунтовних савременика, онда би тај план изгубио сваку унутарњу топлоту и свој смисао. Слична ствар стоји и са заједничком својином; тада би нестало осећања одговорности, јер где све свакоме припада,\nту нико ни за што неће да ce стара. И напослетку, тврди велики консервативац, комунизам би људе довео y несношљиву близину додиривања; за приватну одвојеност и за индивидуалност не би\nникаква места оставио, a тражио би такву чнстоту, и стрпљење, и заједнички рад, какви ce могу наћи само код какве светачке мањине, »Не би требало да рачунамо ни на неко стање врлине\nкоја превазилази обичну меру, ни на неко васпитање којем изузетно иду на руку природа и друге прилике; морамо водити рачуна о животу y којем већина може да учествује, и гледати на оне облике владавине што их државе уопште могу постићи«..\nТако Платонов највећи (и најсуревњивији) ученик; и већина његових доцнијих критичара удара y исте жице. Платон, кажу, потцењује моћ навике која je своје остварење нашла y установи\nмоногамије и y моралним прописима који су за њу везани. Он није довољно ценио мужјачку завист коју рађа полно поседовање, кад мисли да би ce један мушкарац задовољио да му једна\nжена само делимично припада; матерински инстинкт он своди на минимум, кад мисли да би мајке пустиле да им ce деца одузимају и одгајају y анонимнрсти, која нема срца. A пре свих\nствари он je заборавио да ce растурањем породице уништава велика колевка морала и главни извор комунистичких и кооперативних навика које би имале да чине психолошку основу његове државе; беспримерном речитошћу отсеца он грану на којој сам седи.\nНа све те замерке може ce просто одговорити да су оне управљене против неког баука. Платон изрично искључује масу из свога комунистичкога плана; он довољно јасно сазнаје да je само мален број људи способан за материјално самоодрицање, коje он тражи од своје владалачке класе; само ће ce чувари међусобно називатн браћом и сестрама, и само ће они живети без злата и добара. Велика већина задржаће све поштоване установе — својину, новац, луксус, утркивање y пословима, и онолико приватног живота колико само пожелети може. Њени бракови биће моногамни колико их може само да издржи, и оставиће јој морал што га доносе такви бракови и породица; нека оцеви своје жене и мајке своју децу задржавају ad libitum и nauseam. Што ce тиче чувара, њима ће пре требати смисао и беспомоћно изложено произвољности елемената и неспособно да природу савлада (а то увек води до бриге и отуда до култова), склоно је веровању у натприродне моћи. Кад су се развиле индустрија и трговина, појавили су се нови, више реалистички и земаљски, духовни типови и људи, и моћ цркве почела се растурати чим је дошла у сукоб са новим привредним чињеницама. Политичка моћ морала се прилагођавати билансу економских моћи, а тај се биланс непрестано мењао. Привредна зависност платонских чувара од економске класе убрзо би снизила чуваре до голих извршних и подређених политичких органа ове класе; чак ни војничка моћ у рукама чувара не би могла учинити да се убрзо не јави такав резултат исто онако као што ни војничка моћ револуционарне Русије није могла да спречи развитак за приватну својину везаног индивидуализма међу сељацима, који су у својим рукама држали производњу средстава а тиме и судбину нације. За Платона би могло говорити само то да би боље било кад би извршивање државних решења лежало у рукама чиновника који би за ту службу претходно били образовани, мада политички правац одређују привредни могућници, а не у рукама људи који из трговине или индустрије ускачу у државну службу, немајући ни најмању извежбаност у државничкој вештини.\nШто Платону можда највише недостаје, то је хераклитски смисао за ток и измену ствари; он се сувшпе труди да из филмовите слике овога света направи укочену и статичку прилику. Он воли само поредак као сваки забринут философ, и демократски немир у Атини довео га је до потпуног одрицања индивидуалних вредности; он дели људе на класе, као што онај који изучава инсекте класификује муве, и није несклон да и помоћу свештеничких махинација дође ближе своме циљу. Његова држава је статичка, и лако би могла да постане консервативна држава филистара под управом стараца који би сваки проналазак завидно и сваку новину душмански прогонили. Ова држава потсећа на чнсту неуметничку науку, јер он прецењује поредак који је научнику тако драгоцен, а сасвим занемарује слободу, душу уметности; он поштује име лепоте, а прогони уметнике, који су једини кадри да лепоту стварају или да је показују. То би била Спарта или Пруска, али никако идеална држава. Кад су већ написане ове непријатне али неизбежне ствари, још нам преостаје да моћи и дубини Платонове мисли одамо своје свесрдно признање. Нема ли он у основи право? Недостаје ли свету то што њиме не управљају најмудрији? Као задатак остаје нам то да Платонове мисли прилагодимо нашии временима и ограничењима. Демократија је данас свуда продрла, и не би било могућно да изборно право ограничимо овако као што је Платон то предложио; али, можемо да ограничимо улазак у службе, и да на тај начин обезбедимо ону мешавину демократије и аристократије на коју је Платон могао да мисли. Неоспорно се можемо сложити с његовим тврђењем да државници морају бити исто онако специјално и савесно образовани као и лекари; на нашим универзитетима могли бисмо установити факултете за науке о држави и о управљању; и чим би ови факултети показали успех, могли бисмо свакога ко се није претходно образовао у таквим политичким школама искључити као неспособна из кандидатуре за јавне службе. А свакога ко је стекао претходно образовање могли бисмо огласити као способна да буде биран, и тиме потпуно онемогућити замршени систем по којем се постављају кандидати и у којем се крије корупција наше демократије; изборници могли би онда гласати за свакога ко се по правилима претходно спремио и положио испит, па се кандидује на неку службу. На тај начин био би демократски избор неупоредиво шири него ли данас где нам сваки пут при изборима само један Курта или један Мурта износи своје театрално родољубље. Само би још била потребна једна допуна, да би се сасвим демократски изводио план којим се способност за службу ограничава на оне који су се претходно образовали у техници управљања. Та би допуна била у овом: мушкарцима и женама свих сталежа, без обзира на финансиске прилике њихових родитеља, морале би бити отворене једнаке могућности за образовање, исти пут ка академском образовању и политичком напредовању. Било би врло просто удесити то да градови, и окружја, и сама држава, свима онима који су у основној и у вишој школи доказали извесну меру способности, а чији родитаљи немају финансиских могућности да им омогуће даље образовање, дају стипендије. И то би била једна демократија која би заслуживала то име.\nНапослетку, ради праведности мора ce додати да je сам Платон сматрао да ce не може остварити свака ствар његове Утопије. Он додаје да je описао један идеал који je тешко достижан; али остаје прн томе да развијање таквих планова ипак носи y себи неку вредност, јер смислу људскога постојања припада то да претставља бољи свет, и да бар један део тога света остварује; човек je животиња која развија утопије. »Ми гледамо напред и назад и чезнемо за оним чега нема.« A то све и није без резултата: већ су многом сну понарасли истински удови, те je могао да стоји, a многом су понарасла крила, те je могао да лети. Такав je био сан Икаров. Ако смо само и једну слику развили, опет нам она може да служи као циљ и образац нашега кретања и нашега држања; a чим многи од нас виде једну слику и пођу за њеним зрацима, Утопија ће наћи своје место на карти. Међутим, »образац такве државе стоји y небу, и ко хоће може да je види и видећи je да ce према њој управља. И свеједно je да ли таква држава истински постоји или ће икад постојати... он ће бранити ствар ове, a никакове друге државе« (597). Добар човек y несавршеној држави примењиваће савршене законе.\nАли, и поред учињених уступака, учитељ je био довољно храбар да прегне на све кад му ce пружила прилика за остварење његова плана. Године 387. пре Хр. добио je Платон позив од Дионисија, владара тада цветне и моћне Сиракузе, главнога града Сицилије, да дође к њему и да његову краљевину преобрази y земљу Утопију; и философ, као Тирго, мислио je да je лакше одгајити једнога човека, чак и кад je он краљ, него ли сав народ, и одазвао ce позиву. Међутим, кад je Дионисије нашао да он према Платонову реформном плану или треба да постане философ или да престане бити краљ. он пребриса тај план; и резултат je био жестока свађа. Историја нас извештава да je Платон био продан као роб и да, га je спасао његов пријатељ и ученик Аникерис; када су Платонови атински пријатељи хтели да Аникерису врате што je дао за откуп Платона, он то одби с образложењем да не треба да они буду једини првенствени помагачи философије. Ово (ако смемо веровати Диогену Лаертију) и једно доцније слично искуство учинили су да je Платон y своје последње дело, y Законе, унео више трезвености и консерватизма.\nПа, ипак, последње годнне Платонова дуга живота мора да су биле прилично срећне. Његови ученици растурили су ce пo свима крајевима, и њихов успех донео му je поштовање са свих страна. Он je живео мирно y својој академији, идући од групе до групе својих ученика и постављајући им питања и задатке о којима су они морали да размншљају и на следећем састанку доносе извештај и одговор. Ла Рошфуко каже: »Само мало њих умеју да старе«. Платон je то умео; он je могао сам да учи као Солон и друге да учи као Сократ; и умео je да води омладину жељну знања, и да задобије духовну љубав своје дружбе. Јер његови ученици волели су га као што je он њих волео; он je био исто тако њихов пријатељ као и њихов философ и васпитач.\nКад je један од његових ученика стајао пред оним понором што ce зове брак, позвао je и учитеља y сватове. Платон je дошао, y сјају својих осамдесет година, и весело je пристајао y коло чауша. Али, како су часови y смеху пролазили, повуче ce стари философ y један тих кут, где седне на столицу, да мало отпочине, и заспа. Сутрадан по весељу, када су ce уморни гости враћали кући, наиђоше на њега и хтедоше да га пробуде. Али, видеше да ce он преконоћ мирно и лако из кратка сна преселио y вечни. Сва Атина испратила га je до гроба.\n----\n<< Етичко решење | Критика |", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%3A%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 2538, "cyrillic": 0.937}
{"id": "974", "title": "Кнез од Зете (либрето) - I чин", "text": "„ Кнез од Зете ”\nI чин, II чин ►, III чин ►, IV чин ►\nСлика 1. – Слика 2.\n1 Слика 1.\nПредигра у Млецима – ''Уска улица у Венецији. Дан. Радоје Црногорац пролази и обазире се, разгледа улицу, загледајући зачуђено у куће и прозоре. Две кокетне венецијанке, не високог рода, пролазе хитро, смејући се на Радоја. Он мало зинуо на њих, али, како оне брзо нестадоше, он одмахну руком.''\nРадоје\nТако ти је то, кад се латиш Латина!\nПогледај напоље, сама вода:\nнигђе поља, нигђе плода...\nПогледај унутра, сама ухода,\nнигђе цвијећа, нигђе поштена човјека!\nОткад сам ван Црне Горе,\nне виђех зелена листа, не виђех ведра лица.\nЈош да није по нека љеполика,\nљеполика, љепорјека...\n:''Наилази Млечић''\nРадоје (''за себе'')\nБоже ме опрости, каква је ово додола! :''Млечић га опази и презриво гледа. Радоје скида капи.''\nДобра ти срећа, јуначе!\nМлечић (''помало презриво и кроз нос'')\nПомоз' Бог, господине!\nРадоје\nОхо! Да сам господин,\nја не бих с тобом ни пристајао!\nМлечић\nПа ко вам је господин?\nРадоје\nМој је господин кнез Србије,\nБан поносне Босне,\nХерцег славне Херцеговине,\nГосподар Захумља и Зете!\nМлечић\nЗета? Јел' то близу Црне Горе?\nЈесте л' и ви оданде?\nРадоје\nЗета је она земља из које\nзетови долазе Дужду млетачком!\nМлечић\nА ви, ко сте и што сте?\nРадоје\nСабља у витешкој руци брђанина,\nшто проси најљепшу руку у Млетцима...\nМлечић\nВи сте у пратњи кнеза од Зете?\nРадоје\nЈест, баш је тако!\n:''(смије се широко)''\nСамо што сам ја у пратњи онај,\nшто је увијек напријед!\nАл' не мисли стога да сам магарац!\nМлечић\nТо знате младожењу?\nРадоје\nЗар кнежевића? Максима?\nЗнам га ко брата брат!\nА зар га ти не знаш?\nПа долажаше Максим у Мљетке!\nМлечић\nЦрногораца вас има увек ту.\nАл' не знамо вас по добру!\nНема колико се месец шест пута обрнуо,\nА један ваш, с преко мора,\nиз потаје уби старијег дуждева сина.\n:''Радоје мирно, мало иронично, одмахне руком.''\nМлечић (''у поверењу'')\nСукобише се ноћу, близу женине одаје.\nДа је по млађем дуждеву сину,\nзатро би вам се траг,\nал' дужда државне бриге море...\nРадоје\nА наш кнез Иво проси руку\nдуждеве јединице за свога Максима!\nМлечић\nИ то ће бити залог\nза савез Венеције и Црне Горе.\nРадоје (''тише за себе'')\nХм!\nНе зову магарца у сватове на весеље,\nнего да воду вуче. :(''Млечићу, чудећи се'')\nПа за не ухватише тога\nшто уби кнежевића?\nМлечић\nНе!\nБило је у мраку и из потаје\nк'о што већ знате ви, грчка вера!\nА док се прибрасмо и разабрасмо,\nубица је већ био одједрио,\nонда баш кретаху источне галије. :(''показује руком пут лука и преко мора'')\nМора да се на једној\nпреваром пребацио...\nРадоје\nНеће то бити наш...\nМлечић\nБаш ваш!\nКладим се о твоју главу!\nРадоје (''све у шали'')\nМа вриједнија је твоја!\nСтављај на коцку оно што више вриједи,\nако ти је стало до игре!\nМлечић (''тапше Радоја по рамену'')\nТи си баш неки домишљан. :(''трубе за сценом'')\nАл' ево, сад ће господа,\nДужде и сенат,\nда приме вашега кнеза!\n:(''одлазе'')\n''Завеса''\n2 Слика 2.\nГосподство – ''Свечана дворана у Млетачком сенату. Дужде са сенатом; иза Дужда Лоренцо. Иво Црнојевић с дванаест Црногораца, сви у свечаном оделу. Пратња. У средини на столу свећа, крст и Еванђеље.''\nДужде", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%BE%D0%B4_%D0%97%D0%B5%D1%82%D0%B5_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_-_I_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 536, "cyrillic": 0.992}
{"id": "940", "title": "Гилгамеш (либрето) - III чин", "text": "„ Гилгамеш ”\nI чин ◄, II чин ◄, III чин\n13. слика – 14. слика – 15. слика – 16. слика – 17. слика – 18. слика – 19. слика – 20. слика\n0.1 13. слика\n:Апстрактни простор са три светлеће препреке\n:''Индивидуе необичног облика и кореографија о спајању, прожимању и умножавању. Улази Гилгамеш, не примећујући ништа.''\nГилгамеш\nУплашио сам се смрти,\nо, Богови, господари живота,\nсачувајте ми живот.\nО, Енкиду, пријатељу мој,\nантилопа те млеком подојила,\nза тобом плачу вали Еуфрата,\nжале те жене\nшто гледаху како убисмо бика,\nтужни су робови што сипаху вино,\nи ја плачем тужбалицу за Енкидуа,\nа он ћути и не слуша нас, о Енкиду!\nМожеш ли мртав видети светлост сунца?\nСтрах ми утробу стеже,\nЕнкиду, ти си постао прах, земља,\nстрах ме је, страх,\nлећићу и ја\nи нећу устати никда и довека...\n0.2 14. слика\n:Капија Сунца\n:''Сподобе догурају Гилгамеша до прве капије. Шкорпиони су чувари капије.''\nЧовек Шкорпион (''гласом као робот'')\nОвај који је пред нама, од меса богова има тело...\nЖена Шкорпион (''гласом као робот'')\n... две трећине њега је бог, а једна трећина човек.\nЧовек и Жена Шкорпион\nПотомче богова,\nкажи нам циљ свог пута.\nГилгамеш\nИза капије коју чувате,\nстанује праотац мој Утнапиштим,\nон је нашао вечни живот!\nМорам да га питам за то!\nЧовек и Жена Шкорпион\nНикада још човек није прошао\nкроз тамни кланац\nиза Сунчеве Капије до Мора Живота\nникада још човек није прошао\nкроз тамни кланац.\nГилгамеш\nЈа ћу проћи,\nја хоћу да нађем живот! :(''виче'')\nЈа хоћу, хоћу, морам!\nЧовек и Жена Шкорпион\nХрабар си, Гилгамешу, храбар.\nИди и пронађи пут.\n:(''понављају до промене сцене'')\n:''Нестаје прва капија и Шкорпиони. Гилгамеш прилази другој препреци. То су Врата Богова и престо богиње Сидури Сабиту. Он покушава да прође невидљиву препреку.''\nСидури Сабиту\nЈа сам Сидури Сабиту,\nбогиња што чува живота Стабло\nу врту богова на обали мора...\nЗашто си кренуо овим далеким путем?\nРеке си препливао, пустиње прегазио,\nнеотворива Врата Сунца отворио.\nХоћу да знам, зашто си дошао,\nпотомче богова, који ти тражиш циљ?\nГилгамеш\nЖивот, вечни живот тражим! :(''са зебњом'')\nСмрти се плашим и немам мира...\nпријатељ мој, Енкиду, је постао земља...\nГосподарице, он неће никада устати...\nтога се плашим, смрт ме свуда вреба...\nпокажи ми пут где Утнапиштим живи\nза вечни живот хоћу да га питам.\nСидури моћна, покажи ми пут.\nСидури Сабиту\nБогови, када су стварали људе,\nони су смрт наменили човеку...\nживот су богови засе задржали.\nЗато једи и пиј, Гилгамешу,\nи дан и ноћ буди весео.\nОдећа нек' ти је светла, коса чиста,\nокупај тело у свежој води.\nГледај децу како ти руку држе,\nзагрљајем својим обрадуј жену.\nСамо је у томе живот човека...\nГилгамеш\nХоћу све то и да траје вечно.\nСидури Сабиту\nЖивот који тражиш, нећеш наћи!\n:''Крене брзо назад, Гилгамеш је заустави''\nГилгамеш\nУпути ме, богињо!\nСидури Сабиту\nКада су богови стварали људе,\nсмрт су одредили за њих...\nГилгамеш\nПокажи ми пут, Сидури,\nако треба опет пустињом, ићи ћу!\nАко пут води преко мора, препливаћу га...\nСидури Сабиту\nДубоке су воде смрти...\nГилгамеш\nДоста, Сабиту, доста...\nпокажи ми пут!\nСидури Сабиту\nПогледај тамо...\nЧамац и лађар Утнапиштима далеког.\nАли пут је дуг...\nпут је дуг... :''Сидури одлази. Гилгамеш креће ка лађи''\nХор сподоба (''иза сцене'')\nПут је дуг...\n0.3 15. слика\n:Утнапиштимова лађа и таласи\n:''У лађи су Гилгамеш и лађар Ур-Шанаби. Путовање морем.''\n0.4 16. слика\n:Утнапиштимова капија\n:''Утнапиштим и жена му за столом, око њих сподобе''\nХор сподоба (''сорпани'' и ''алти'')\nДолази брод... долази брод.\nУтнапиштим\nЈа гледам и не знам ко долази...\nстранац на нашем броду?\nУтнапиштимова жена\nО, богови, долази странац!\n:''Долазе Ур-Шанаби и Гилгамеш. Лађар пада пред ноге Утнапиштима.''\nУр-Шанаби\nОпрости што га доведох,\nнатерао ме силом,\nизбора нисам имао, опрости!\nГилгамеш\nКраљ сам Урука сјајног,\nшто сија над грдовима света,\nУтнапиштима тражим, праоца људи.\nУтнапиштим\nУтнапиштим сам ја!\nГилгамеш\nЛутао сам дуго да те нађем,\nтебе о ком предања говоре...\nсада сам ту.\nХоћу да нађем вечни живот.\nЕнкиду је постао блато земље...\nпрах је постао...\nхоћу да у ништим духове смрти!\nУтнапиштиме, покажи ми живот,\nти си га стекао.\nУтнапиштим\nМесо богова и људи је у твом телу.\nМати ти је родила као човека...\nчовеку није одређен вечни живот.\nГилгамеш\nКажи ми, Утнапиштиме,\nкако си доспео на сабор богова,\nкако си нашао вечни живот.\nУтнапиштим\nЈа ћу ти открити тајну богова...\nНа Еуфрату је постојао\nстари град Шурупак\nи ти га знаш.\nТад богови одлучише да га униште,\nпотоп да пусте, да га потопе...\nУтнапиштимова жена\nНа реци, у кући од трске,\nживели смо: муж, деца и ја.\nУтнапиштим\nЕа, бог мудрости,\nније се сложио да нестане људи...\nдао је да видим слике у сну...\nсхватио сам и саградио лађи:\nсразмерна је била дужина ширини,\nспустио сам је у слатководно море,\nдонео у лађу семе сваке врсте\nи животиње мале и велике\nкад владари таме пустише кишу...\nБеснели су сви зли дуси.\nСветлост се претворила у таму\nи сами се богови уплашише потопа.\nУтнапиштимова жена\nСедмог дана попусти потоп...\nбила је тишина као после боја...\nУтнапиштим\nПустих голуба,\nон оде и брзо се врати...\nСледећи дан пустих ластавицу...\nи она, јадница, брзо се врати...\nТрећег дана гаврана пустих,\nон нађе хране и не врати се.\nТада сам све пустио напоље\nи принео жртву боговима...\nЕа, бог, рече тад:\nУтнапиштим је био смртан човек,\nсад нека буде са својом женом једнак нама...\nЗашто би се теби богови смиловали\nда вечни живот нађеш?\nГилгамеш\nСтворен сам да се борим.\nУтнапиштим\nГилгамешу,\nдуго си ходао и поднео многе муке,\nхоћу да ти одам тајну о чудотворној трави.\nДубоко у мору расте,\nцвет сличан је трну.\nКад једеш од њега\nнаћи ћеш младост вечиту.\nЛађар ће те одвести\nдо места где је најдубље слатководно море...\n:''Гилгамеш поздравља Утнапиштима и жену му. Утнапиштимова капија нестаје.''\n0.5 17. слика\n:Лађа и море\n:''Гилгамеш и лађар су у броду. Гилгамеш скаче у море. Враћа се у лађу носећи цвет.''\nГилгамеш\nЈа имам цвет што обећава живот\nи младост у пуној снази.\nХеј, свете, ја имам цвет!\nНосим га у Урук,\nдаћу јунацима да једу од њега.\nВратиће свима снагу и младост.\nВози, Ур-Шанаби, иди...\n:''Гилгамеш излази из лађе, а лађар и лађа нестају. Он је на извору у пољу. Оставља цвет на стени крај извора и купа се. Бљеска. Змија (играчица) узима цвет и односи га са сцене. Гилгамеш је опази како одлази.''\nГилгамеш\nЗа кога су се трудиле руке моје?\nУр-Шанаби, за кога истиче крв мога срца...\nза црва који по земљи гамиже!\nЕнкиду, пријатељу мој, Енкиду!\nО, Енкиду!\n:''Светлост се гаси''\n0.6 18. слика\n:Престона дворана:''Гилгамеш се вратио кући. Седи на престолу. Дворјани, алхемичари, свештеници и свештенице у групама мирују.''\nДевојка\nОпет је међу нама наш Гилгамеш,\nкраљ земаља, краљ краљева,\nнаш Гилгамеш. ''Hšajathija vazarka''.\nХор\nЖивео Гилгамеш,\nкраљ земаља, краљ краљева.\nГилгамеш\nСвештеници, чаробњаци, мудраци... :(''позвани падају пред његове ноге'')\nДозовите ми Енкидуов дух!\n:''Улазе два свештеника''\nI Свештеник\nМртвима није потребно светло...\nХор (''алти'' и ''баси'') (''шапатом'')\nМртвима није потребно светло...\nI Свештеник\n...прах земље им је храна...\nГилгамеш\nДоста!\nГоворите како да угледам Енкидуову сенку.\nI свештеник\nАко хоћеш да стигнеш\nдо пребивалишта великог бога мртвих,\nмораш доћи у прљавој одећи.\nГилгамеш\nДаље!\nI Свештеник\nНе смеш се намазати скупоценим уљем.\nГилгамеш\nДаље, даље, шта још?\nII Свештеник\nНе смеш у руци држати жезло.\nГилгамеш\nШта још?\nI Свештеник\nНе смеш пољубити жену коју волиш.\nГилгамеш\nДоста, престаните,\nсве то и много тога још могу да учиним,\nали ти није начин да одем\nдо мрачног Иркалиног стана.\nДевојка\nЛагано, али сигурно,\nкорачамо према пребивалишту\nиз ког не излазе, не излазе\nвише они који тамо оду...\nГилгамеш\nАли ја желим жив да сазнам\nсудбину мртвих...\nII Свештеник\nПут води кроз седам капија...\nНа првој капији\nмораш скинути огртач и тако редом...\n/ Ни тада нећеш видети мртвог...\n| јер нико те тамо није звао.\n| I Свештеник\n| Ни тада нећеш видети мртвог...\n\\ јер нико те тамо није звао.\nГилгамеш\nОдлазите, хоћу да останем сам!\n0.7 19. слика\n:''Сви напуштају дворану осим стражара. Гилгамеш приступа жртвенику и пружа руке у пламен.''\nГилгамеш\nЕа, о мудри боже дубина...\nУзми на жртву руку Гигламеша,\nкоји је две трећине бог,\nа једна трећина човек\nи пошаљи ми овамо Енкидуову сен.\n:''Светло затрепери... Стражари попадају на тле.''\nЕа (''ван сцене, преко звучника'')\nГилгамешу, припреми се.\nЖеља ће ти бити испуњена.\n:''Настаје димна завеса и на њој пројекција силуете Енкидуа''\nГилгамеш\nГовори, пријатељу мој... :(''Енкидуова сен шапуће неразговетно'')\nГовори, пријатељу мој, пантеру степе,\nкажи ми истину о земљи коју си видео.\nЕнкидуова сен (''гласним шапатом'')\nЈа ти то не могу рећи, пријатељу,\nја ти то не могу рећи.\nГилгамеш\nГовори, говори, говори!\nЕнкидуова сен\nАко бих ти открио истину\nо земљи коју сам видео\nти би сео и заплакао.\nГилгамеш\nПа, хоћу да седнем\nи плачем довек...\nговори.\nЕнкидуова сен\nПогледај Енкидуа!\nТвој пријатељ,\nкојег је товја рука даривала,\nпостао је блато, земља,\nпун је прашине.\nПотонуо је у прах,\nпрах је постао...\n:''Нестане Енкидуова сен.''\n0.8 20. слика\n:Престона дворана је опет осветљена\n:''Гилгамеш стоји непомичан.''\nГилгамеш\nПрах!... Прах?...\nМоји су сада одбројани дани,\nи ја сам само ветар... :(''узбуђено'')\nО, не!\nЈа још сам жив!\nПисару, брзо! :(''Утрчи писар и неколико достојанственика'')\nУзми свету трску\nу глину упиши што Гилгамеш збори!\n:(''мирно, достојанствено'')\nСве сам видео ја, господар Земље.\nСвих људи патњу\nи дело све сам разумео.\nМоје оружје у борби није имало равног...\nизнео сам пред људе\nтајне и скривене ствари.\nУтнапиштимову причу донео сам им ја.\nКроз бескрај и време носио сам тело\nи богињи једној рекао: Не!\nСунце се рађа у грудима мојим,\nдижем се опет и усправно стојим\nкроз еоне земном трагу мом\nникад се неће угасити сјај.\nНека знају они што родиће се тек:\nборбом за све људе надживи човек свој век,\nнадживи... човек...\n:(''шапуће'')\n:''Гилгамеш умире. Долазе дворјани и робови са бакљама. Народ.''\nХор\nА! А! А!\nДевојка\nА!\nКраљ Гилгамеш,\nчовек бола и радости,\nсве је видео он, господар Земље,\nсве је упознао он, краљ краљева,\nсве је разумео он, Гилгамеш. ''Vazarka hšajathija dahjunam''!\n/ А! A! A!\n| Ришат\n| А! А! А!\n| Хор\n\\ А! А! А!\n„ Гилгамеш ”\nI чин ◄, II чин ◄, III чин", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%88_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29_-_III_%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 1683, "cyrillic": 0.987}
{"id": "9", "title": "Кнез Иво од Семберије (либрето)", "text": "----\nОпера у једном чину Исидора Бајића, српског композитора, према истоименој драми Бранислава Нушића. Опера је праизведена 19./6. јануара 1911. године у Београду у Народном позоришту.\n1 Ликови\nКнез Иво, ''баритон''\nКулин-бег, ''тенор''\nМајка кнеза Иве, ''мецосопран''\nТурски гласник, ''баритон''\nМујезин, ''тенор''\nСвештеник, ''бас''\nробиња Станка – Слуга кнеза Иве – Стари фрулаш – народ – робље – јањичари – Кулин-бегова пратња\n2 Место и време\nРадња се одиграва у селу Попово у Бијељинској нахији кнежевине Семберије на Ивандан (7. јул) 1806. године.\n3 Либрето\nСцена: I – II – III – IV – V – VI – VII – VIII\n3.1 Сцена I\n''Романтични крајолик са расутим кућама. Са десне стране је улаз у цркву, а са леве су конаци кнеза Иве. У даљини се види гласник који журно долази. Народ и Иво су у цркви на служби. Из цркве се чује појање.''\nНарод (''из цркве'')\nАмин. Амин.\n(''Гласник стигне до конака из којих изађе слуга'')\nГласник (''слуги'')\n(''говори'')\nИди у цркву и зови ми кнеза Иву. Посланик Кулинов га тражи.\nСлуга\n[''говори'']\nРазумем, господару!\n(''оде у цркву'')\nНарод (''из цркве'')\nАмин.\nХвалите.\nАмин.\nГласник\nНерадо слушам звуке те.\nНарод (''из цркве'')\nАмин.\nГласник\nСтрашни су звуци ти.\nМујезин (''иза сцене'')\n/ Алах! Алах! И-ла-и-ле-лах!\n| Гласник [''говори'']\n\\ Како је моћан овај глас!\nНарод (''из цркве'')\n/ Тебе појем...\n| Мујезин (''иза сцене'')\n| Алах!\n| Гласник [''говори'']\n\\ Две се вере овде боре!\nМујезин (''иза сцене'')\n/ Алах!\n| Народ (''из цркве'')\n\\ ...Тебе благословим, Господи!\nГласник\n/ Алах је силан!\n| Народ (''из цркве'')\n\\ Амин!\nГласник\nАлах је силан!\n(''Иво излази из цркве'')\nИво (''гласнику'')\nЗвао си ме ти?\nГласник\nПроклет нек' је свак'\nко у веру сумња Алаха!\nМујезин (''иза сцене'')\nАлах! Алах! И-ла-и-ле-лах!\n(''чују се звона која обележавају крај службе'')\nИво (''гласнику'')\nУђи у мој дом.\nГласник\nСлужби већ је крај,\nхајдемо, Кнеже!\n(''Уђу у Ивине конаке'')\nНарод (''из цркве'')\nБуди имја Господње\nблагословено от ниње и до вјека.\nАмин.\n3.2 Сцена II\n(''Народ излази из цркве. Игра и пева.'')\nНарод\nАј, сад је крај, сад је крај,\nслужби божијој крај.\nАј!\nКо воли свету веру знај,\nсрећан је тај,\nтом је живот увек рај.\n(''Свештеник излази из цркве'')\nЕво и свештеник стиже међ' нас.\nСвети оче, благослови нас.\nСвештеник\nБлагословени да сте сви.\nОтслужисмо литургију свету.\nХај'те сложно сви.\nНарод\nШта то?\nСвештеник\nДанас је Ивов дан.\nНарод\nИвов дан?\nСвештеник\nПа у славу тога дана певајте!\nНарод\nПевајмо сложно сви у глас! Да!\n(''Сви постепено седају на земљу.'')\nЈедан сељак (''фрулашу'')\nХајде, стари, засвирај!\n(''Фрулаш извади фрулу из појаса и засвира.'')\nНарод\nПевајмо сложно сви!\nЕј, ко ти купи?\nЕј, ко ти купи то фустанче,\nеј, ко ти купи фустанче?\nКупио ми криворечки\nкомшијата мој.\nОј, ој, комшијата мој, ој.\nЕј, ко ти купи то јелече,\nеј, ко ти купи јелече?\nКупио ми криворечки\nкомшијата мој.\nОј, ој, комшијата мој, ој.\nЕј, ко ти купи?\nУ коло хај, у коло хај,\nу коло вито, хај!\nОј, Српкињо буд' орна,\nкао што си узорна,\nкажи нек' се разгласи,\nшта те тако краси?\nБело грло и лице,\nчарне очи, милице,\nил' ружице усана,\nили коса врана?\nКажи нам наш крине,\nда нам жеља баш мине,\nкажи нам сад одмах,\nкажи нек' се зна.\nШта ти знам одговорит', брале,\nкад ме срам твоје дичне хвале.\nХвалите онај цвет\nшто га има цео свет,\nдична сам само ја\nјер сам Српкиња.\nСрпкиња сам ја!\n3.3 Сцена III\n(''Иво и гласник излазе из конака. Народ поздравља Иву.'')\nНарод\nСлава ти Иво!\nИво\nХвала вам, браћо,\nна поздраву том.\nНарод\nСрећни смо с тобом сви.\nИво\nДуша ми је пуна миља због тог,\nшто веселе видим вас\nНарод\nСрећни смо с тобом сви.\nИво\nО, камо лепе среће,\nда и ја с вама могу бити радостан.\nНарод\nСрећни смо с тобом сви.\nИво\nАл' вест тужну носим вам ја.\nНарод\nТужну вест? Какву тужну вест?\nИво\nЕ, па чујте сад.\nДанас нам стиже глас\nда је Кулин поробио\nПодриње и Јадар.\nПрегазио њиве,\nливаде, долине,\nодвео је силно робље,\nпопалио све.\nО, чујте ме браћо,\nо, чујте ме сестре,\nо, чујте ме ви!\nТо робље, ти бедници,\nдал' знате ко су то?\nБраћа све су то,\nсестре наше све су то!\nДа, браћа, сестре све.\nНарод\nНе говори тако, срце боли нас!\nИво\nЕ, па чујте шта све каже\nгласоноша клети:\nда Кулин води триста роба\nовуд' поред нас.\nИ за који час, јадно робље то\nстићи ће амо.\nКроз Семберију,\nкрај мојих конака,\nпроћи ће робље,\nзар ја да гледам то?\nЗар подноси, браћо,\nсветли образ ваш,\nнарод наш да прође,\nкао робље ту?\nНе, не, не дајте робље то!\nНарод\nКроз Семберију,\nкрај наших конака,\nпроћи ће робље,\nда, јадно робље то!\nПоштен образ светли\nзар да подноси то?\nЗар да гледамо браћу\nкао робље ту?\nНе, не, не дамо робље ми!\nИво\nПовео је Кулин\nсве младо и здраво,\nпродаће их крвник скупо\nсве у далек' свет.\nНашу ће продати крв,\nбраћу и сестре наше,\nпродаће их,\nгурнути у беду народ наш.\nНарод\nНе, то не дамо ми,\nспашћемо их ми!\nОткупићемо робље то\nи спашћемо њих!\nИво\nДивни народе мој,\nробљу ћеш знати ти\nда донесеш спас.\nНарод\nСпашћемо их ми,\nоткупићемо их ми,\nта неће Кулин\nпродат' робље то?\nИво\nА сад чујте\nшта све тражи Кулин!\nГласник [''говори'']\nКулин иште три хиљаде рушпија за три стотине и три роба!\nНарод\nШта, зар тол'ко\nтражи нам Кулин?\nДа дамо и последњу пару?\nНе може се саставити откуп тај!\nГласник[''говори'']\nШта, не може?\nИво\nШта, зар о последњој\nпари да размишљамо?\nЈа иштем више нег'\nпоследњу пару.\nОци су нам за род\nи живот радо дали,\nа ми о последњој\nпари да размишљамо?\nНе тако, браћо!\nМи их спасти морамо!\nНарод\nЧуј нас Иво, чуј наш глас,\nголемо је наше браће зло.\nЈадни смо и ми, о, јадни.\nАко тражиш ти,\nтад даћемо ти све.\nШта ћемо постићи\nтом жртвом ми?\nСпасли смо јадно робље,\nа заробили себе, знај.\nИво\nНе, ја нећу да заборавим на вас,\nвећ хоћу да вас спасем срамоте и стида.\nХај'те, браћо, сетите се Бога,\nОн вас никад заборавит' неће.\nДајте, дајте, милосрдно дајте,\nда спасемо бедно робље ми.\nРобље (''иза сцене'')\nВапај душе наше раздире сад.\nИво\nЧујете ли вапај браће,\nдајте шта ко може.\nРобље (''иза сцене'')\n/ Слободу сад,\n| дајте нама ви.\n| Народ\n| Шта ко може,\n| радо ће дати.\n\\ Бедни смо ми.\nРобље (''иза сцене'')\nСлободу сад,\nдајте нама ви.\nИво\nЧујете ли?\nСкоро ће стићи ту.\nЗар нема никог,\nвећи да прилог дâ.\nТо све је мало.\nСпасти то не може њих.\nРобље (''иза сцене'')\nВапај душе наше раздире сад.\n/ Слободу сад, дајте нама ви.\n| Иво\n| Све је мало што сте дали ви,\n| а Кулин тражи три хиљаде рушпија,\n| то мој народ не може да дâ.\n| Нећу вас, браћо, заборавити ја,\n| али ако све вам узмем,\n\\ где да за вас откуп нађем.\nНарод\nБедни смо ми.\nИво\nУзмите натраг новац тај!\nНарод\nНећемо ми!\nИво\nАл' то не може\nбедном робљу да донесе спас.\nЕво натраг новац тај,\nјадни народе мој.\nВидим да хоћеш, ал' узаман!\nНарод\nСпашћемо их ми,\nоткупићемо их ми,\nта неће Кулин\nпродат' робље то?\nИво\nПоворка робља стиже.\n3.4 Сцена IV\n(''Поворка робља пролази задњим делом сцене.'')\nРобље\nВапај душе наше раздире сад.\nНарод\nКакав страшан јад.\nРобље\nСлободу сад, дајте нама ви.\nНарод\n/ То не дамо ми.\n| О, не плачи тужно робље ти.\n| О, не плачи, спашћемо те ми.\n| Робље\n\\ Спас'те, браћо, спас'те нас ви.\nИво\n/ О, не плачи јадно робље ти.\n| Спашћемо те ми.\n| Робље\n\\Слободу сад, дајте нама ви.\nВапај душе наше раздире сад.\nСлободу сад, дајте нама ви.\nСпас'те, браћо, спас'те нас ви.\n3.5 Сцена V\n(''Свечани улазак Кулин-бега. Кулин улази на коњу, а народ га поздравља.'')\nГласник [''говори'']\nПоздравите Кулин-бега за добродошлицу!\nНарод\nДобро до'шо, славни беже,\nтурске земље славо!\nДобро до'шо, славни беже,\nдобро до'шо у наш дивни крај,\nтурске земље славо!\nДобро до'шо нам!\n3.6 Сцена VI\n(нема сцена)\n(''Кулин сјаше, па позове једног српског сељака да му одведе коња. Иво ово не дозволи, већ покаже на турског гласника да он то уради. Кулин уз осмех пристане и достојанствено седне на место припремљено за њега. Народ се окупи око њега и диви се његовој одећи. За то време му донесу кафу и чибук. Кулин попије кафу, пљесне рукама и позове на игру:'')\nКулин [''говори'']\nИгру дај! Чочек!\nГласник [''говори'']\nЧочек!\n3.7 Сцена VII\n(''Чочечка игра'')\n3.8 Сцена VIII\nИво\nДоста је, беже!\nЗар сад, кад кнежевину моју\nсузама квасе браћа и сестре моје,\nкада ту к'о робље цвиле,\nзар ту да гледамо\nвеселе игре пир?\nКулине, престани\nи збори шта тражиш\nда пустиш јадно робље.\nНарод\nКулине,\nзбори шта тражиш\nда пустиш јадно робље.\nГласник[''говори'']\nКулин иште три хиљаде рушпија\nза три стотине и три роба!\nНарод\nМного иштеш,\nтаквога блага немамо ми.\nКулин\nДвадесет изгубих људи,\nјунака храбрих,\nсве дичних бораца мојих,\nдвадесет најбољих људи,\nубише Срби,\nпа треба њихова крв\nсад да се плати.\nДед' дај и ти, Иво,\nшто више можеш,\nнек' види народ твој,\nпа притегни боље,\nпритисни јаче,\nдаће народ више.\nИво\nТи још сумњаш, веруј, беже,\nпоследњу пару, даје народ мој.\n(''Иво уђе у конаке.'')\nНарод\nБедни ми смо, беже, чуј.\nБедни смо и јадни,\nголотиња смо тешка.\nСве што наше беше,\nдадосмо ти све.\nЈадни смо ти ми, знај,\nнесрећници клети.\nЈадни смо, беже, јадни ми.\n(''Из конака излази Иво носећи три кесе златника, водећи своју мајку.'')\nЖене\nЕво и старице мајке.\nМајка\nКуд' носиш благо, сине мој?\nИво\nВидећеш, мајко.\nЕво све благо,\nбогатство све моје,\nшто бабо ми стек'о\nса старицом мајком.\n(''Баца кесе пред Кулина.'')\nЕво ти прва,\nево ти друга,\nево ти последња, беже.\nСве што сам имао, теби сам дао,\nу кући ми не оста ни паре.\nА, осим тога што даде ти народ,\nо, јадни народ мој,\nјел' ти доста, беже?\nКулин\nДал' знаш какво робље\nса собом водим ја?\nРобље је здраво и младо.\nАх, да видиш Станку,\nробињу дивну,\nсваки би харем,\nза њу више дао.\n(''гласнику'')\nИди, доведи, Станку,\nдивну Станку.\nИво\nГле, и последњу пару дадох.\nНарод\nТи знаш да ми смо бедни,\nда ми смо несрећни,\nал'све ти свако од нас дао,\nбаш све ти дао, све.\nМајка\nПусти ме, сине,\nи ја ћу нешто да додам.\nОвде ми остало\nосам низа рушпија златних,\nбеже, светиња ми беху,\nдраге ниске те.\nЧувала сам, ту на груд'ма,\nстрахујућ' као мајка.\nДар сам хтела да невести дам,\nневести Иве, сина мог.\nУзми их, беже,\nзлато све и рушпије зар вреде,\nнарод мој кад ланци стежу,\nмучи удес клет'.\nКулин\nНе, не!\nМајка\nЧувала сам, ту на груд'ма,\nстрахујућ' као мајка.\nДар сам хтела да невести дам,\nневести Иве, сина мог.\n(''Гласник доводи везану Станку.'')\nКулин\nПогледај, Иво, Станку, дивну Станку!\nИво\nСтанко дивна, и тебе ћу избавити ја.\nБеже, да л' видиш ову кућу\nи све около ње?\nСтотине су година,\nкако су Кнежевићи\nту савили гнездо.\nТу су се деди моји,\nи прадеди рађали.\nИзми их, беже,\nконаке узми, твоји су!\nНарод\nШта то чиниш, Иво?\nПомисли на мајку!\nТи ћеш спасти робље,\nуништићеш себе!\nКулине, имај срца,\nи пусти робље!\nКулин\nХајд', пуштам све на слободу,\nзар нисам вама добар ја?\nСве робље ти откупи, Иво,\nал' Станка оста мени плен.\nНарод\nЗар нећеш д пустиш Станку?\nОружјем светлим\nСтанку спашћемо ми!\nИво\nНе, браћо, не дам Станку ја!\n(''Извади мач и кубуру из поајаса, пољуби их и пружа их Кулину.'')\nТај мач за јунака\nсветиња је славна,\nи њега дајем за браћу нашу.\nПрими сада ову моју тешку жртву,\nпусти Станку дивну из окова сад ти.\nОпет зар ћутиш,\nзар ти је мало, мало све?\nКулин\nМало!\nИво\nУзми и рухо везено златом!\nКулин\nМало!\nНарод\nДушман Кулин не да њих,\nузмимо их силом.\nИво\nСтаните, чујте мој глас!\nДаћу нешто још, последњу жртву.\n(''Утрчи у конаке. Народ се, узнемирен, хвата оружја, а мајка их смирује.'')\nМајка\nСтаните, забога, чекајте Иву мог.\nПризнај, беже, дао ти је све.\nЖртвовао све што има, све.\nАх, шта тражиш, нема више шта.\nКућу, рухо, оружје ти даде,\nсамо живот не.\nЧуј ме, беже, срце сломи своје,\nсмилуј се, услиши молбу моју!\nНарод\nЗашто да га молиш,\nдушман је то страшни,\nнека умре силник,\nнека умре он!\n(''Крену да нападну Кулина, али их мајка заустави.'')\nМајка\nНе! Забога, браћо!\nДал' још имаш своју стару мајку?\nЗнаш ли шта су сузе старе мајке?\nАх, и сузе материнске дајем,\nплачем, молим, преклињем те,\nбеже, дај нам дивну Станку,\nдај слободу њој!\n(''Иво излази из конака носећи породичну икону и сребрно кандило. Када га мајка види, уплашено и гануто викне:'')\nШта то радиш, Иво!?\n(''Иво целива икону и кандило и пружа их Кулину.'')\nИво\nУзми, беже, сребрно кандило и икону златом оковану.\n(''Мајка у крајњем очајању викне:'')\nМајка\nШта учини, Иво?!\n(''и падне мртва. Народ се брзо окупи око ње и каже:'')\nНарод\nОна је мртва!\n(''Иво клекне крај мајке и окрене се Кулину.'')\n*I верзија завршетка\nИво[''говори'']\nБеже, дајем ти и своје највеће благо, живот своје мајке, али желим и твој!\n(''Извади нож и убије Кулина.'')\n*II верзија завршетка\nИво [''говори'']\nБеже, дајем ти и своје највеће благо, живот своје мајке.\nКулин (''скрене поглед'') [''говори'']\nВоди је! Станка је твоја!\n4 Интервики линкови\n*\n5 Напомена\nНапомена - стихови уоквирени на следећи начин:\n/\n|\n\\\nпредстављају истовремено певане деонице", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%29", "word_count": 2227, "cyrillic": 0.992}
{"id": "1521", "title": "Kако да", "text": "Како да (енг. ''How to'') је кратка информација, опис како да се уради неки специфичан посао. Ова информација би требало да помогне нестручњацима и може да не садржи детаље који могу бити важни само експертима.\n*Писање и слање писма\n*Како написати пословно писмо\n*Како написати биографију", "subject": ["Како да"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D0%B0", "word_count": 46, "cyrillic": 0.957}
{"id": "1645", "title": "Човек као предмет васпитања", "text": "1 Константин Димитријевич Ушински: Човек као предмет васпитања\nОво дело, које је Ушински штампао најпре (1864—1868 г) у виду засебних чланака претставља по обиму огроман и притом незавршени рад К. Д. Ушинског. Прихватајући се овот рада, Ушински је испуњавао свој заветни сан да покаже руском педагогу (наставнику и васпитачу) путеве свесног, стваралачког педагошког рада. Не гола правила и рецепте, којима су били испуњени немачки уџбеници педагогике, него схватање психофизичких и социјално-историских основа педагошког процеса — то је оно што је он намеравао да да у своме делу. Педагошка антропологија, према замисли К, Д. Ушинског, требало је да развије пред читаоцем научно — изграђену слику оног психичког света, у чију област васпитач треба да уђе као добар познавалац и искусан руководилац. (из напомене редакције уз руско издање 1946 г)\n*Образовање карактера\n*Фактори образовања карактера\n*Тежња ка срећи: значај циља у животу\n*Слабости воље и склоности које из њих проистичу\n*Склоност ка лености\n*Склоност ка привикавању\n*Склоност ка подражавању\n*Склоност ка разонодама\n*Привидна тежња ка лености", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D1%82_%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 164, "cyrillic": 1.0}
{"id": "1523", "title": "Како написати пословно писмо", "text": "''Основни елементи'':\nЗаглавље/адресант\nДатум\nАдресат\nПредмет\nУводни поздрав\nТекст\nЗавршни поздрав\nИме и презиме и потпис\nПрилози\nПословно писмо основни је вид комуникације у савременом пословању, чија је сврха да читаоцу пружи одређену информацију. Иако пословно писмо по правилу служи за комуникацију између две различите компаније, када год желите да имате трајну забелешку о томе да сте неком послали неку информацију, одлучите се за писање пословног писма.\nОва врста документа има веома јасно и прецизно дефинисану структуру која не трпи одступања. Прво, и најважније, примаоцу пословног писма мора одмах бити јасно уочљиво ко му пише. Дакле, у врху странице, заглављу, пишу се основни подаци пошиљаоца – адресанта. Предузећа наравно имају своје меморандуме у којима се налазе ови подаци. Уколико је реч о индивидуалном пословном писму, у заглављу стоје основни подаци о пошиљаоцу – име, презиме, адреса, контакт телефон (правило о броју мобилног телефона примењује се и у овом случају), е-маил.\nСледећу целину представљају подаци о примаоцу. Дакле, назив компаније, односно име, презиме и адреса примаоца. Уколико знате име и перезиме примаоца, правила лепог понашања везана за овај вид пословне кореспонденције налажу да се уз име и презиме наведу и подаци о функцији/звању особе којој се обраћате.\nИспод адресних података примаоца наводи се место и време писања писма. Датум се пише арапским бројкама, без нуле испред једноцифрених бројева, са тачком иза. Након датума пише се пуно име месеца, па онда година са четири цифре и тачком. Након датума слања писма, наводи се предмет писма, односно кратак и јасан опис садржаја писма (нпр. Предмет: Понуда)\nПримаоца писма ословљавајте у складу са правилом – ако је прималац познат, писмо започињете речима „Поштовани господине/госпођо Петровић”. Уколико не знате име и презиме адресанта, писмо почињете само фразом „Поштовани”. Први пасус Вашег пословног писма треба да садржи јасну и прецизну информацију о разлозима Вашег обраћања адресату. Остали део текста треба да се односи искључиво на предмет Вашег писма. Информације треба да су кратке, стил писања јасан и сажет. Посебну пажњу обратите на правопис. Последњи пасус, пре поздрава, служи да изнесете своја очекивања у вези са предметом Вашег писма. На крају, наравно, поздрав. Опет формалан – „С поштовањем” , „Срдачан поздрав” и сл. Веома је важно да не заборавите да се на крају писма потпишете, али и да обавезно откуцате своје име и презиме.\nНа крају, уколико уз Ваше пословно писмо шаљете и било какву пратећу документацију, то обавезно и наведите, на крају писма, под ставком „Прилози”, таксативно побројано.\nШто се графичког изгледа странице тиче, у савременој пословној комуникацији постоји више прихваћених облика пословног писма – блок форма, зупчаста, комбинована, слободна... Но, без обзира за коју се форму одлучите, наведени елементи исти су за све. Што се типографских правила тиче, и овде важи препорука да користите стандардне фонтове, дакле, Тимес Неw Роман или Ариал, не веће од 12 тачака.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE", "word_count": 460, "cyrillic": 1.0}
{"id": "1522", "title": "Како написати биографију", "text": "CV или биографија је документ који је данас обавезни део сваке пријаве за посао. Сврха CV-a, (''Curriculum Vitae'' на латинском, ''Resume'' на енглеском) односно биографије јесте да Вас и Ваше образовање, односно стручне квалификације представи потенцијалном послодавцу. Овај документ треба да буде, пре свега, концизан и лепо структурисан и да Вас, наравно, представи у најбољем могућем светлу.\nНа интернету постоји мноштво водича који ће Вас, до најситнијих детаља, упутити у тајне писања CV-а за сваку конкретну ситуацију. Јединствени образац писања CV-а не постоји, но, ипак, из свег тог мноштва може се извести неколико смерница које Вам могу помоћи да лакше направите потребни документ.\nCV који пишете приликом конкурисања за посао не би требало да буде дужи од једне А4 стране. Документ се пише словима Arial или Times New Roman, с тим што је у пошти Србије као званичан тип слова у употреби Times New Roman. Величина слова би требало да буде између 10 и 12, али никако преко 12 јер превелика слова остављају лош утисак. Прописана величина слова за документе овог типа у Пошти Србије је 12.\nУз CV се шаље и пропратно писмо, чак и ако није експлицитно назначено да је пропратно писмо потребно. Ово писмо има за циљ да упозна читаоца са Вашом биографијом, да упути на њене важне делове, а може садржати и нешто што нисте могли ставити у биографију због недостатка простора. У писму јасно назначите за који посао се пријављујете.\nЗа слање пријава поштом, пронађите адекватне коверте А4 или евентуално А5 формата. Потрудите се да целокупни изглед пошиљке одаје изглед уредне и образоване особе.\nСама биографија би, у складу са важећим општим правилима, требало да садржи следеће: личне податке, циљ биографије, образовање, награде и признања које поседујете, практично искуство, ваннаставне активности, стране језике, знање компјутера, хобије.\n1 Лични подаци\nОвде треба навести име и презиме, датум и место рођења, адресу становања, е-маил, телефон и националност. Уколико имате две адресе или два телефона, наведите оба. Број свог мобилног телефона изоставите, oсим уколико то послодавац изричито није захтевао у огласу, односно, уколико немате ниједан други контакт телефон. У рубрици лични подаци наведите и свој брачни статус, односно децу, уколико их имате. Помените и родитеље и њихова занимања.\nУколико Ваша биографија привуче нечију пажњу, та особа ће пажљивије погледати Ваше личне податке. Важно је само да су они ту. Нарочито се немојте трудити да улепшавате текст различитим типовима слова, цртежима, анимацијама и слично. Једино морате обратити пажњу да име и презиме буде написано већим словима, како би читалац имао јасну слику чија је то биографија. Наслов „Биографија” требало би да стоји у горњем делу стране, међутим, ако немате простора можете га и изоставити, јер, уколико је биографија добро написана, биће јасно о чему се ради, па се то не мора наглашавати.\n2 Циљ писања биографије\nЦиљ треба да је концизно написан и да означи шта Ви желите од своје каријере, односно радног места, сходно врсти посла за који конкуришете. Може бити написан у једној или у неколико реченица. Писање циља може да буде прилично тешко, тако да саветујемо да мало више времена и пажње посветите управо овом делу CV-а.\n3 Образовање\nУколико сте завршили факултет, наведите академско звање, и када и где сте дипломирали. Просек оцена наведите само ако је репрезентативан\n4 Награде\nИнформације о наградама и признањима се уносе након информација о образовању. Можете их унети и у оквиру образовања али би то може да делује пренатрпано, али и непрегледно за особу која чита Вашу биографију. Такође можете навести стипендије, награде, конкурсе у иностранству на којима сте аплицирали током академског школовања. Овде не морате навести само назив, годину и место. Можете, у неколико речи, и описати оно што сматрате да је битно код ових награда, стипендија итд.\n5 Практично искуство\nУ оквиру практичног искуства наведите сва досадашња радна ангажовања. Немојте умањивати оно што сте радили, и немојте се стидети тога. Наведите где сте радили, када и колико. Које су биле Ваше одговорности и шта сте тамо научили. Покажите будућем послодавцу да сте особа која жели да учи и развија своје потенцијале у свим ситуацијама. Свеукупно гледано, ове информације треба да Вас представе као особу која има иницијативу и креативност. Не заборавите да треба да убедите читаоце Ваше биографије да сте баш Ви она права особа коју траже.\n6 Остале активности\nОвде можете навести конференције и семинаре на којима сте учествовали, како у земљи, тако и у иностранству. Добро написан део са осталим активностима би требало да Вас представи као динамичну особу која преузима иницијативу и спремна је да се избори за добро своју позицију.\n7 Страни језици\nНаведите све језике којима се служите, са назнаком колико добро познајете тај језик. Обавезно наведите, уколико имате, неку међународно признату диплому за страни језик.\n8 Знање компјутера\nНапишите све што знате, укључујући познавање Интернета и едитовање текста. Није потребно да знате да програмирате у Ц ++ или у јави, осим ако не конкуришете за место програмера. Најбоље би било да наведете да ли се и колико служите основним Мицрософт апилкацијама из Оффице пакета – Wорд-ом, Еxцел-ом и Интернет-ом. То је минимум. Уколико не поседујете нека од ових знања одмах се посветите учењу, јер је ово минимум који тражи било која организација у иностранству, а све више и у нашој земљи.\n9 Хобији\nНаведите их уколико вам је остало простора. Хоби и остала интересовања делују лепо у свакој биографији јер Вас представљају као особу која, уз рад, зна да усклади и забаву у свом животу. Није потребно да поседујете 20.000 поштанских маркица да бисте то означили као хоби. Можете навести и читање одређене литературе или бављење спортом (поготово ако сте остварили неке значајније резултате у том погледу). Уколико сте (не)пушач, и то помените.\nНастојте да сви Ваши подаци буду упаковани на једну страну А4 формата. Уколико се траже детаљи, или Ви сматрате да је то изузетно важно за посао који тражите, можете, изузетно, прећи и на другу страну. Ипак, препоручује се да CV не буде дужи од једне стране А4 формата.\nУ овом кратком упутству наведени су само неки стандардни делови које би биографија требало да садржи. Њен садржај, ипак, зависи од оног који је пише, јер, наравно, можете додати оно што мислите да је потребно и креирати биографију према свом нахођењу. Желимо вам пуно среће.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D1%83", "word_count": 1033, "cyrillic": 0.981}
{"id": "1659", "title": "Биљем против уживања дрога", "text": "Узети по 1 супену кашику ситно исецканог листа и цвета помоћнице (Solanum nigrum), листа сапуњаче (Сапонариа оффициналис), невеновог цвета (Calendula officinalis), листа и цвета дивље даниноћи (Viola arvensis), листа и цвета очајнице (Marrubium vulgare), листа и цвета подубице (Teucrium chamaedrys), пеленовог листа (Artemisia absinthium), корена чичка (Arctium lappa), листа или ризома шумске јагоде (Fragaria vesca), листа бршљана (Hedera helix).\nСве то изручити у 1.800 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено изван штедњака 90 минута. Процедити и пити у току дана. Чај пити три дана пре него што би употребили дрогу, као и три дана после тога. После употребе чаја паузирати шест дана и поновити исти поступак.", "subject": ["Народно лекарство"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0", "word_count": 107, "cyrillic": 0.825}
{"id": "1540", "title": "Писање и слање писма", "text": "1 Примери правилно попуњених образаца\n1. Налог за уплату – Образац намењен за уплату одређеног новчаног износа на текући рачун физичког или правног лица\n2. Полазни телеграм – Образац за пренос телеграфског саопштења\n3. Потврда о пријему пошиљке – Образац који обавезно попуњава пошиљалац при предаји пошиљке са посебном услугом\n4. Упутнички телеграм – Образац намењен преносу одређеног новчаног износа телеграфским путем\n5. Потврда о уплати поштанске упутнице - Образац намењен преносу одређеног новчаног износа у роковима идентичним за пренос и уручење писмоносних пошиљака\n6. Повратница – Извештај о уручењу поштанске пошиљке\n7. Пријемни лист са спроводницом – Образац који пошиљалац обавезно попуњава приликом предаје пакетске пошиљке на пренос\n8. ПостНет упутница - Образац намењен преносу одређеног новчаног износа електронским путем\n9. Налог за уплату у корист текућег рачуна – Налог намењен за уплату одређеног новчаног износа на текући рачун физичког лица\n10. Налог за исплату са текућег рачуна – Образац намењен за подизање готовине са текућег рачуна физичког лица\n2 Адресирање писмоносних пошиљака\nНа свакој пошиљци мора бити означена читко и јасно адреса примаоца која садржи све податке за брзу и тачну отпрему и уручење пошиљке.\nАдреса примаоца мора бити исписана, означена или налепљена (осим на вредносне пошиљке за које се употребљава посебна амбалажа за затварање) на десном делу адресне стране пошиљке и мора бити паралелна са њеном дужом страном.\nПодаци у адреси пошиљке морају да буду назначени један испод другог и то на следећи начин:\n1. Име и презиме или назив примаоца\n2. Улица, кућни број улаза, спрат, број стана или поштански преградак са бројем, војна пошта са бројем, односно војна експедиција са бројем, село, насеље, засеок или ознака пост-рестант\n3. Поштански број, назив одредишне поште и адресни код\n4. одредишна земља за пошиљке у међународном саобраћају.\nПоштански број, назив одредишне поште и адресни код морају бити исписани према званичним називу поште. Списак пошта са поштанским бројевима је истакнут у свим поштанским јединицама.\nНа пошиљци која гласи на примаоца који је подстанар, у адреси, поред имена и презимена примаоца, морају да буду назначени и име и презиме станодавца.\nУ унутрашњем саобраћају пошиљке се адресују ћирилицом или латиницом, а у међународном поштанском саобраћају само латиницом.\nПошиљка за иностранство може бити адресована и писмом земље одредишта, под условом да су латиницом исписани одредишна пошта и назив одредишне земље.\nАдреса и остали подаци на исправама не могу се попуњавати графитном оловком.\nНа свим пошиљкама са посебним услугама, као и пост-експрес пошиљкама, обавезна је адреса пошиљаоца, осим на пошиљкама на којима је назначено \"за конкурс\", \"лицитацију\" и сл.. Адреса пошиљака упућених на \"пост-рестант\" треба да садржи, поред пуне адресе пошиљаоца, и име и презиме примаоца пошиљке.\nАко на пошиљци није означено место за адресу пошиљаоца, адреса се исписује или означава на полеђини омота, односно коверту пошиљке или на левом горњем делу адресне стране пошиљке.\nУколико се определите за неку од следећих писмоносних услуга, неоходно је да при адресирању пошиљака унесете и додатне податке.\nТисковина\nНа адресној страни тисковине, у горњем левом углу, пошиљалац је дужан да стави ознаку \"Тисковина\" или ознаку \"Имприме\".\nСекограм\nНа адресној страни секограма, у десном горњем углу, пошиљалац је дужан да стави ознаку \"Секограм\".\nМ врећа\nНа сваки свежањ тисковина које су стављене у посебне врећу, означава се адреса примаоца.\nВредносна пошиљка\nВредност пошиљке мора бити означена бројкама и словима у важећој валути на подручју на коме је пошиљка примљена, на левом доњем делу адресне стране.\nОткупна пошиљка\nПошиљалац је дужан да, поред своје пуне адресе, у левом доњем углу адресне стране, испише ознаку \"Откупнина\" и износ те откупнине бројкама и словима, односно изузетно, ако је откупни износ мањи од вредности пошиљке, пошиљалац је дужан да означи обе вредности.\nПисмо са повратницом\nПри слању писмоносне пошиљке чије уручење прималац писмено потврђује, пошиљалац, уз писмо, обавезно предаје и посебан образац \"Повратница\", који се након уручења пошиљке враћа и уручује пошиљаоцу.\nАерограм\nАерограм, посебна авионска пошиљка која садржи искључиво писано саопштење на унутрашњој страни типизираног коверта, мора, на предњој страни, имати ознаку \"Аерограмме\", а може имати исту ознаку и на језику земље порекла.\n3 Адресирање пакетских пошиљака\nСваки пакет мора да садржи потпуне адресе примаоца и пошиљаоца. Адреса примаоца исписује се у доњем десном делу, а адреса пошиљаоца у горњем левом делу адресне стране пакета, тј. стране са највећом површином.\nВредност пакета мора бити означена бројкама и словима у доњем левом делу адресне стране пакета и на пакетској Спроводници.\nАдресирање пакетских пошиљака са посебним услугама\nСваки пакет мора да садржи потпуне адресе примаоца и пошиљаоца. Адреса примаоца исписује се у доњем десном делу, а адреса пошиљаоца у горњем левом делу адресне стране пакета, тј. стране са највећом површином.\nВредност пакета мора бити означена бројкама и словима у доњем левом делу адресне стране пакета и на пакетској Спроводници.\nУколико се определите за неку од следећих пакетских услуга, неоходно је да при адресирању пошиљака унесете и додатне податке.\nОткупни пакет\nУколико шаљете откупни пакет испишите ознаку \"Откупнина\" и њен износ бројкама и словима. Уз откупни пакет, дужни сте да предате и попуњен уплатни документ, по коме ће Вам бити дозначен откупни износ.\nПакет са повратницом\nПри слању пакетске пошиљке чије уручење прималац писмено потврђује, пошиљалац, уз пакет, обавезно предаје и посебан образац \"Повратница\", који се након уручења пакета враћа и уручује пошиљаоцу.\nИздвојени пакет\nИздвојени пакет, односно пакет чији се пријем, пренос и уручење врши уз повећану пажњу, обавезно носи ознаку \"Ломљиво\", \"Стакло\" и др.\nПакет са личним уручењем примаоцу\nПакет са личним уручењем примаоцу обавезно носи ознаку \"Лично\".\n4 Адресирање експрес пошиљака\nАдресирање пошиљака врши се на јасно нумерисаном обрасцу – адресници. Попуњавање адреснице може извршити пошиљалац или курир Пост Експрес-а", "subject": ["Како да"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0", "word_count": 913, "cyrillic": 1.0}
{"id": "1657", "title": "Биљем против алкохолизма", "text": "0.1 Мамурлук због пијанства\n*Јести салату од киселог купуса (Brassica oleracea) зачињену црвеним луком , зејтином и исецканим лишћем мирођије (Anethum graveolens).\n*Пити расол од киселог купуса (Brassica oleracea) или сок од свежег купуса.\n*Појести 50 грама бадема (Prunus amygdalus).\n*Узети по 2 супене кашике ситно исецканог листа и цвета подубице (Teucrium chamaedrys) и листа и цвета кичице (Erythraea centaurium). Изручити у 600. грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака. Процедити и пити у току дана.\n*Узети по 2 супене кашике ситно исецканог листа горке детелине (Menyanhes trifoliata) и пеленовог листа (Artemisia absinthium). Изручити у 600 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака. Процедити и пити у току дана.\n*Узети по 2 супене кашике ситно исецканог корена чичка (Arctium lappa) и шимшировог листа (Buxus sempervirens). Изручити у 600 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака. Процедити и пити у току дана.\n0.2 Буцање због пијанства\n*Узети 2 супене кашике ситно исецканог листа (свежег) бунике (Hyoscyamus niger) и изручити у 600 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака. Процедити и пити по 200 грама свака четири сата, док траје пијанство.\n*Прогутати кафену шољицу разблаженог винског сирћета.\n*Попити пола литра расола од киселог купуса (Brassica oleracea).\n0.3 Дрхтање и психоза алкохоличара\n*Узети 1 супену кашику ситно исецканог листа пелена (Artemisia absinthium) и 2 супене кашике ситно исецканог листа и цвета хајдучице (Achillea millefolium). Изручити у 600 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака: Процедити и 1 сат пре доручка, ручка и вечере попити по 200 грама. Након паузе од 3 дана поступак поновити.\n*Узети по 2 супене кашике ситно исецканог листа имеле (Viscum album) и листа и цвета кичице (Eruthrea centaurium). Изручити у 750 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака. Процедити и засладити медом. Један сат пре доручка, ручка и вечере попити по 250 грама овог чаја. Након паузе од 3 дана поступак поновити.\n0.4 Против опијанња алкохолом\nДа се не бисмо опили од ма ког алкохолног пића, треба претходно појести неколико горких бадема (Prunus amygdalus) и попити 50 грама маслиновог уља (Olivae oleum).\nПре узимања алкохолних пића добро се најести салате од киселог купуса (Brassica oleracea) зачињене ситно исецканим црним луком , першуновим лишћем и зејтином.\n0.5 Одвикавање од алкохола\n*Попити кафену шољицу ове текућине: Узети једну кафену кашичицу лимуновог сока , пола кафене кашичице ситно самлевеног нишадора и једну шољицу скуване црне кафе.\nСваког дана сипати у јело мале количине оног алкохола којег пијанац пије, како би према њему постао алергичан.\n*Изручити 5 супених кашика ситно исецканог ризома, корена или цвета и листа копитњака (Asarum europaeum) у 600 грама оног алкохолног пића које пијанац пије. Затворити и држати је у топлој соби 20 дана. За то време промућкати више пута дневно. Процедити и дати пијанцу да попије 50 грама овог пића. Остатак чувати као резерву ако би се поново пропио. Два дана за ручак и вечеру треба му сипати у јело по пола ракијске чашице овог пића. Овако радити само 4 дана.\n*Узети по 2 супене кашике ситно исецканог листа и цвета тимијана (Thymus vulgaris) и цвета и листа враниловке (Origanum vulgare). Изручити у 500 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака. Процедити и дати пијанцу још док је пијан да попије 200 грама овога чаја. После 2 сата дати му преосталих 300 грама.\n*Узети по 2 супене кашике ситно исецканог листа и цвета подубице (Teucrium chamaedrys) и листа и цвета траве иве (Teucrium montanum). Изручити у 400 грама прокључале вруће воде. Оставити поклопљено два сата изван штедњака. Процедити и дати пијанцу још док је пијан да попије 200 грама овога чаја а након 2 сата преосталих 200 грама.", "subject": ["Народно лекарство"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0", "word_count": 613, "cyrillic": 0.915}
{"id": "1009", "title": "Увод у лингвистику", "text": "Најчешће прихваћено, лингвистика је наука о људским језицима а лингвист је особа која се том науком бави. Проучавање лингвистике се може раслојити путем три осе:\n* Синхронијска и дијахронијска -- Синхронија се бави искључиво једновременим приказом језика; дијахронија се бави историјом језика и група језика и какве су се структуралне промене догодиле.\n* Теоријска и примењена -- Теоријска лингвистика се бави стварањем теоријских модела за опис појединачних језика, као и теоријама о језичким универзалијама. Примењена лингвистика се бави обрадом конкретног језичког материјала.\n* Контекстуална и независна -- Контекстуална лингвистика је концентрисана на то како се језик понаша у свету: његова друштвена функција, али такође и како је прихваћен, створен и перцепиран.\nПрема овим осама, научници који се једноставно зову лингвистима без додатних одредница, у основи се баве независном теоријском синхронијском лингвистиком, за коју се данас сматра да је срж лингвистике. То се обично назива \"теоријском лингвистиком\".\nПостоји широк спектар области у лингвистици, а по многим питањима не постоји заједнички став.\n1 Поља теоријске лингвистике\nТеоријска лингвистика је подељена на одређени број посебних области које су мање или више независне. Најпознатије области су:\n* фонетика, наука о различитим гласовима које користе људски језици;\n* фонологија, наука о разликовним јединицама између основних гласова;\n* моpфологија, наука о унутрашњој структури речи;\n* синтакса, наука о томе како се речи комбинују у обликовању граматичких реченица;\n* семантика, наука о значењу речи (лексичка семантика), и о томе како се оне комбинују у обликовању значења реченица;\n* стилистика, наука о стилу у језицима;\n* прагматика, наука о коришћењу изражајних средстава (књижевно, фигуративно или друкчије) у комуникативном чину;\nНе постоји универзално одређење ових области, али би се већина лингвиста сложила да међу овим областима постоје преклапања. У сваком случају, свака од ових области има своје основне концепте.\n2 Дијахронијска лингвистика\nДок се срж теоријске лингвистике налази у изучавању одређеног тренутка у развоју језика (обично садашњег), дијахронијска лингвистика проучава језике кроз време. Историјска лингвистика ужива и богату историју (лингвистика је проистекла из историјске лингвистике) и јаку теоријску залеђину у проучавању промена језика.\nПочев од Фердинанда де Сосира, синхронијска лингвистика постаје све доминантнија у лингвистичким истраживањима. Осим када су у питању руске лингвистичке школе (са ретким изузецима по остатку света, као што је Александар Белић), може се слободно тврдити да је целокупна савремена лингвистика -- синхронијска. Данашња проучавања историје језика, осим изузетака, обично се обављају методама установљеним у 19. веку. Са Жаном Пијажеом и Ноамом Чомским су се, чак, главна научна супротстављања у савременој лингвистици пренела на разлику између две наследнице структуралне лингвистике: на когнитивну лингвистику и трансформационо-генеративну граматику.\nЕксплицитно и историјска перспектива укључује историјско-компаративна лингвистика и етимологија.\n3 Примењена лингвистика\nКолико је теоријска лингвистика усмерена према трагању за језичким универзалијама и њиховом опису, примењена лингвистика преузима резултате тих трагања и \"примењује\" их у осталим областима. Обично, \"примењена лингвистика\" се однси на коришћење лингвистичких истраживања у учењу језика, али и у другим областима. Синтеза говора и препознавање говора, на пример, користе лингвистичка знања за пружање гласовног интерфејса рачунарима.\n4 Контекстуална лингвистика\nПреко контекстуалне лингвистике лингвистика ступа у контакт са другим наукама. Колико теоријска лингвистика има свој засебан пут, интердисципларне области лингвистике проучавају како се језик односи према остатку света и утолико проучавања зависе од њега.\nСоциолингвистика, антрополошка лингвистика, и лингвистичка антропологија су науке у које проучавају однос између друштва у целости и језика.\nУ критичкој анализи дискурса однос са лингвистиком налазе реторика и филозофија.\nУ психолингвистици и неуролингвистици спој са лингвистиком налазе медицинске науке.\nОстале интердисциплинарне области лингвистике укључују језичка аквизиција, еволуциона лингвистика, стратификациона лингвистика, и когнитивна лингвистика.\n5 Појединачни говорници, језичке заједнице и језичке универзалије\nЛингвисти се, такође, разликују у приступу проучавања говорника. Неки анализирају конкретни језик говорника или језички развој у детаље. Неки проучавају језик у целости језичке заједнице, као што је језик свих оних који говоре призренско-тимочким дијалектом. Други покушавају пронаћи језичке универзалије и примене их, на неком апстрактном нивоу, на све говорнике људског језика свуда. Најпознатији заговорник овог последњег пројекта је Ноам Чомски, а занима велики број људи који се баве психолингвистиком и когнитивну лингвистиком. Идеја Ноама Чомског о језичким универзалијама говори о томе да оне леже у универзалијама људског мишљења.\n6 Опис и кодификација\nНајвећи део онога што је урађено под именом лингвистике сирово је дескриптивно. Лингвисти траже природу језика без упуштања у вредносне судове или траже графике будућих језичких праваца. Али, постоје и многи професионалци и аматери који кодификују језичка правила, стварајући тиме делимични стаднард који би сви требало да прате.\nКолико прескриптивисти (они који кодификују) желе избећи оно што називају \"неправилном употребом\", дескриптивисти (они који описују) траже корене такве употребе. Дескриптивисти би то једноставно описали као идиосинкретичку употребу или би можда пронашли правилности које прескриптивисти не воле можда зато што им је то превише ново или из дијалекта који они не одобравају у стандардној употреби.\n7 Говор и писање\nМноги савремени лингвисти сматрају да је говорни језик фундаменталнији, а тиме и много битнији за проучавање него писање. Разлози за такво становиште укључују:\n*Говор је универзално људски, док су постојале и постоје многе културе које нису имале писану комуникацију;\n*Људи уче да говоре и користе орални језик лакше и раније него писање;\n*Одређени број когнитивиста сматра да мозак има посебан \"језички модул\", посебно језичко знање, на основу чега се сматра да ће више доћи од проучавања говора него од проучавања писања.\nНаравно, лингвисти се слажу да проучавање писаног језика може бити корисно и вредно. За лингвисте који користе методе корпусне лингвистике и рачунске лингвистике, писани језик је много погоднији за обраду великих количина лингвистичких података. Велике корпусе говорног језика је тешко створити и још теже наћи.\nТакође, проучавање система писања улази у простор лингвистике.\n8 Области лингвистике\nфонетика, фонологија, синтакса, семантика, прагматика, етимологија, лексикологија, лексикографија, теоријска лингвистика, историјско-компаративна лингвистика и дескриптивна лингвистика, језичка типологија, рачунска лингвистика, корпусна лингвистика, семиотика.\n9 Интердисциплинарне лингвистичке области\nпримењена лингвистика, историјска лингвистика, ортографија, системи писања, компаративна лингвистика, криптоанализа, децифермент, социолингвистика, критичка анализа дискурса, психолингвистика, језичка аквизиција, еволуциона лингвистика, антрополошка лингвистика, стратификациона лингвистика, текстуална лингвистика, когнитивна лингвистика, неуролингвистика, а у рачунској лингвистици постоје разумевање природног језика, препознавање говора, препознавање говорника (разазнавање), синтеза говора, и, уопштеније, обрада говора\n10 Важни лингвисти и и лингвистички правци\n10.1 Рани лингвисти\n*Јакоб Грим (''Jakob Grimm''), који је открио принципе замене места сугласника у изговору, познат као Гримов закон 1822. године;\n*Карл Вернер (''Karl Verner''), који је открио Вернеров закон;\n*Август Шлајхер (''August Schleicher''), који је створио \"''Stammbaumtheorie''\"; и\n*Јохан Шмит (''Johannes Schmidt'') који је развио \"''Wellentheorie''\" (\"теорија таласа\") 1872. године.\n10.2 Лингвисти раног структурализма\n*Фердинанд де Сосир (''Ferdinand de Saussure'')) је основао савремену структуралну лингвистику.\n*Роман Јакобсон је главни представник Прашког лингвистичког кружока, који је био носилац развоја структуралне лингвистике између два светска рата.\n*Леонард Блумфилд (''Leonard Bloomfield'') је амерички лингвист познат по свом проучавању индијанских језика.\n*Зелиг Харис (''Zellig Harris'') је био доминанти амерички лингвист током шездесетих година двадесетог века.\n10.3 Лингвисти савременог структурализма\n*Ноам Чомски (''Noam Chomsky'') је основао трансформационо-геренаривни правац у лингвистици.\n10.4 Остали значајни лингвисти и лингвистичке школе\n*Majkl Hаlidej (''Michael Halliday'') је основао систематичку функционалну граматику, а његов је приступ широко прихвашен у Уједињеном Краљевству, Канади, Аустралији, Кини и Јапану;\n*Дел Хајмс (''Dell Hymes''), који је развио прагматички приступ назван \"Етнографија говора\";\n*Џорџ Лакоф (''George Lakoff'') је био пионир когнитивне лингвистике;\n*Лен Талми (''Len Talmy'') је био пионир когнитивне лингвистике;\n*Роналд Лангакер (''Ronald Langacker'') је био пионир когнитивне лингвистике;\n*Чарлс Филмор (''Charles Fillmore'') се везује за конструкциону граматику;\n*Адел Голдберг (''Adele Goldberg'') се везује за конструкциону граматику;\n*Талми Гивон (''Talmy Givon'') је развио своју варијанту функционалне граматике;\n*Роберт Ван Валин Млађи (''Robert Van Valin, Jr.'') је развио своју варијанту функционалне граматике.\n11 Представљање говора\n*Интернационална фонетска азбука (''International Phonetic Alphabet; IPA''), је систем коришћен за писање и репродуковање гласова људског говора.\n*''SAMPA'', је транскрипција Интернационалне фонетске азбуке засноване на тексту писаном само кодним распоредом ''ASCII''. Погледајте и\n12 Шта је а шта није лингвистика\n\"Лингвистика\" и \"лингвист\" не морају се увек примењивати у горњим значењима. У неким контекстима, најбоље дефиниције могу бити \"оно што се студира на уобичајеном универзитетском одсеку за лингвистику\" и \"онај ко је професор на таквом одсеку\". Лингвитика се у том смислу не односи на учење страних језика (осим у случајима када се изучавају формални модели језика). Она не укључује анализу поезије. Само понекад укључује проучавање појава као што је метафора. Кодификација језика се обично не сматра лингвистиком пошто \"лингвисти\" обично проучавају оно што људи раде, а не оно што људи треба да раде. Неко ко се дуготрајно бави тиме не може бити сматрам \"лингвистом\".\n13 Погледајте\n*списак лингвиста\n*историја лингвистике\n*основна лингвистичка поглавља, страница која је направљена за организацију информација о лингвистици на Википедији\n*списак лингвистичких поглавља\n*филологија, наука о древним текстовима и језицима\n*структурализам\n14 Екстерни линкови\n*****", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за лингвистику"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83", "word_count": 1419, "cyrillic": 0.967}
{"id": "1663", "title": "Бели Слез", "text": "0.1 Чајеви\n0.1.1 Чајеви за лакше искашљавање и ублажавање надражаја\n*1. По 10 g корена белог слеза, морача и листа подбела се помеша. Једна супена кашика те мешавине попари се са 200 g кључале воде, поклопи и после 2 сата топло пије по једна капшка сваких 10—15 минута. Засладити сирупом од вишања или малина.\n*2. По 50 g корена и листа белог слеза, листа боквице и подбела, и морача се помеша. Справља се и пије као чај под 1.\n*3. По 50 g корена и цвета белог слеза, листа подбела и питоме нане и цвета камилице се помеша. Справља се и пије као чај под 1. Овај чај је мирисан, па се препоручује осетљивијим особама.\n*4. По 50 g корена, листа и цвета белог слеза се помеша. Овај чај се не кува, него се држи у води 2—3 сата на обичној температури и после пије. Oвај лек се заслађује сирупом од вишања, рибизла или малина да би био пријатнији, јер је слез слузав, бљутав и отужан, па га многе особе не подносе.\n0.1.2 Чај за лечење упале мокраћних путева\n*5. По 50 g корена белог слеза, брезовог и крушковог листа, листа медвеђег грожђа, жалфије и раставића се помеша. Четири кашике ове смеше се попари са пола литра кључале воде и после 2—3 сата одлије и пије 4—5 пута дневно по 1 чаша.\n*6. По 50 g корена бели белог слеза, ланеног семена, брезовог и боровничиног листа и листа од медвеђег грожђа се помеша и употребљава као чај под 5.\n0.1.3 Против пролива\n*7. По 50 g корена, листа и цвета белог слеза, листа подбела, црног слеза, купине и питоме нане се помеша. Пет кашика чаја се попари 1 литром кључале воде, поклопи и после 3 сата оцеди и пије незаслаћен умвсто воде.\n*8. Деци се даје иста смеша, али се дода још 50 g камилице.\n0.1.4 Слуз од белог слеза\n*9. Корен белог слеза се не сме кувати. Једна кашика ситно здробљеног корена белог слеза прелије се са 200 g хладне воде и држи 2—3 сата на обичној температури чешће мешајући. Одлије се и том слузи се гргља и на крају попије.\n0.1.5 За лечење упале гркљана\n*10. Педесет грама корена белог слеза, 30 g слатког корена, 10 g корена љубичице и 40 g листа подбела се помеша. Три кашике чаја се попари са пола литра кључале воде и после 3 сата одлије, гргља и пије у току дана.\n*11. Деци се даје исти чај, али му се дода још и 50 g камилице.\n0.1.6 Сируп од белог слеза\n*12. Педесет грама корена белог слеза држи се 12 сати у 300 g хладне воде на обичној температури. Одлије се и помеша са 1 kg меда или сирупа од малине, вишње или рибизле. Мора се чувати на хладном месту, јер се брзо квари. Пије се на 2 сата по 1 кашика.\n0.1.7 Пастиле за жвакање\nПотрошња белог слеза расте паралелно са развојем индустрије и великих градова. Све веће количине белог слеза троше фабрике бомбона, пастила, гуме за жвакање и других средстава за уживање.\nY нас је производња и потрошња пастила с белим слезом врло мала, а то је штета.", "subject": ["Народно лекарство"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%B5%D0%B7", "word_count": 538, "cyrillic": 0.964}
{"id": "1662", "title": "Мобилни телефон", "text": "1 Савети\n1.1 Пуњачи\nПуњачи су врло важни за правилно коришћење мобилног телефона. Можемо их сврстати у три групе, а то су: ауто-пуњачи - који служе за допуну батерије у колима или другом превозном средству, кућни пуњачи - који се увек добијају уз апарат, и тзв. стони пуњачи - којим се могу пунити и батерије у апарату и додатна батерија.\nAуто-пуњачи раде само на 12 В и могу се користити искључиво у путничким аутомобилима, а они који су декларисани на распон од 12 до 24 В могу се користити и у камионима и аутобусима. Квалитетнији ауто-пуњачи имају двобојне лампице, тако да једна боја светли приликом пуњења, а друга се пали када је процес пуњења завршен.\nКућне пуњаче делимо на брзе и стандардне. Приликом формирања батерије најбоље ефекте пружају стандардни пуњачи, јер ће приликом пуњења довести до најбољег искоришћења њеног капацитета. Приликом куповине врло је важно водити рачуна да се купи оригиналан пуњач или адекватна замена, јер пуњач који даје мањи напон од предвиђеног за ту врсту апарата, неће моћи потпуно да напуни батерију, што ће довести до њеног уништења, док од већег напона долази до квара на контроли пуњења у самом апарату.\nТакође постоји и више врста стоних пуњача. Постоји деск пуњач који служи само за пуњење батерија, затим стони пуњач који може да пуни батерију у апарату и додатно још једну батерију, што се у пракси показало као изузетно корисно за власнике којима је апарат неопходан у сваком тренутку, тако да на располагању имају дупли капацитет коришђења апарата. Оно што је корисно код већине оваквих пуњача је и могуђност пражњења батерије, што је веома значајно власницима NiМH батерија код којих је пожељно потпуно пражњење пре допуне.\n1.2 Мобилни пуњач\nПред нама је уређај који струју црпи из 4 AAA батерије које су доступне на свим киосцима.\nУређај, на први поглед, подсеђа на мало већу даљинску команду за аутомобилске аларме. Испод заштитне капице налази се прикључак који се користи за повезивање једног од четири адаптера за телефоне. Уз пуњач се стандардно испоручују конектори за Ериксонове, Нокијине и Моторолине мобилне телефоне, а приликом куповине бира се четврти који може бити за Самсунгове или друге апарате.\nВеза између телефона и пуњача прилично је чврста па се телефон може користити чим се повеже на пуњач.\nЗа пуњење потпуно празног телефона потребно је мало више од сат времена, а један сет од четири AAA батерије моћи ће да послужи за једно пуњење телефона уз известан “кусур”. Овде наравно треба имати у виду да је мобилни пуњач превасходно намењен омогућавању коришђења телефона у ванредним ситуацијама.\nПриликом куповине овог уређаја проверите да ли је модел телефона који поседујете подржан, премда овај пуњач подржава готово све моделе Нокије (изузев модела 8310 који, када се прикључи на овај пуњач дâ поруку Not Charging), Ериксона, Сименса, Мотороле и Самсунга.\n1.3 Батерије\nЈедна од најважнијих ствари, ако не и најважнија, приликом прве употребе новог телефона јесте - формирање батерије.\nПравилно формирање батерије подразумева да прва три пуњења трају минимум 12 сати (уз препоручљиво угашен апарат), да се између два пуњења батерија празни до краја, искључиво употребом апарата. У овој фази пуњења батерија се не сме допуњавати. Пуњење треба да се врши искључиво фабричким кућним пуњачем. Што се тиче наредне фазе коришћења батерије, тј. телефона, ствари су битно другачије. Никлкадмијумску (Ni-Cd) батерију после формирања сваки пут треба празнити до краја, никлметалхидридну (Ni-MH) барем два пута месечно, а остале можете допуњавати по жељи.\nВек трајања батерије је између 300 и 1000 пуњења, зависно од квалитета уложака и самог начина пуњења и коришћења батерије.\nДанас се, углавном, користе четири врсте батерија:\n1. Ni-Cd - никлкадмијумске, ретке на нашем тржишту;\n2. Ni-MH - никлметалхидрид, најзаступљеније код нас;\n3. Li-ion - литијум-јонске, новија генерација батерије (долази уз новије моделе телефона);\n4. Li-polimer - литијумполимер, нови тип батерија са најдужим трајањем.\nПриликом дужег неупотребљавања телефона батерију обавезно скинути са апарата. Као што су телефони осетљиви на падове, директну изложеност сунцу, а поготову на било коју течност, и батерије су осетљиве на све то.\n1.4 Слушалице\nИма много разлога, али пре свега издвајају се безбедност коришђења мобилног телефона при вожњи аутомобила, мотора, бицикла... Или, практичност коришђења у току рада у канцеларији (разни послови)... Укратко, слушалице су једна од најкориснијих ствари међу додатном опремом.\nКод “ваикики” модела (личе на слушалице за вокмен) важно је поменути постојање тастера за конекцију, који се обично налази на средини жице, а који оним моделима који немају могуђност аутоматског активирања увелико олакшава тај сегмент употребе.\nCar kit hands free (сетови за аутомобиле) спадају у посебно важну додатну опрему и представљају улагање у сопствени комфор, задовољство, али пре свега у сигурност употребе мобилног телефона у аутомобилу, посебно на дугим путовањима, када је (де)концентрација возача важна једнако као и исправност аутомобила (аутобуса, камиона...). Код употребе ових сетова веома је битно поменути и опцију која постоји у неким новијим моделима, подешавања статуса коришћења слушалица на аутоматско активирање “на треће звоно”. Ово, наравно, важи за ситуацију када је сет прикључен у апарат.\nКод слушалица, и иначе, важи правило да је само оригинални производ прави избор. Најбоље је када су сви пратећи уређаји од истог произвођача као и мобилни телефон, јер само у том случају постоји потпуна компатибилност са мобилним апаратом, пре свега у погледу чујности, или пријема гласа у микрофон. Зато је слушалице потребно пробати приликом куповине, у продавници, јер тако одмах могу да се открију поменути проблеми. Овде посебно треба усмерити пажњу на могућу микрофонију у аутомобилу код употребе лоших (копија) Car kit hands free сетова, чиме не само да се не постиже оно због чега су купљени, него се стварају и нови проблеми за возача. Оригинали, поред осталог, омогућавају и аутоматско стишавање “музике” при (аутоматској) конекцији везе.\n1.5 Говорна пошта\nГоворна пошта је аутоматска телефонска секретарица стално доступна кориснику. ГСМ мрежа кориснику омогућава да позиве преусмери на уређај за снимање порука, где онај ко зове може да остави своју говорну поруку.\nПоруке се могу остављати аутоматски или директно. Оператори у Србији својим корисницима, за сада, дају могућност аутоматског остављања порука, и то у варијантама за које се корисник определи: када је ван домета, када му је мобилни телефон заузет, када не одговара на позиве или му је телефон искључен.\nЦрногорски оператор ПроМонте даје опцију и директног остављања порука на одређени број телефона. Када се тај број позове, систем захтева да се унесе број претплатника коме се оставља порука. Број се уноси без нуле у префиксу за мобилну телефонију, а после звучног сигнала, кориснику се оставља порука. На крају, треба притиснути звездицу (*) или прекинути везу.\nДиректно остављање поруке посебно је корисно за претплатнике који су у ромингу, јер се претплатнику коме се порука на овај начин оставља, не наплађује долазни позив.\n1.5.1 Како се активира?\nДа би корисник уживао у предностима ове услуге, претходно мора да активира услугу на самом телефону, у главном менију (call forward или диверт, зависи од апарата) и да позиве преусмери на број говорне поште у централи. Претплатник има могућност да изабере да ли ће, у ситуацијама када преусмерава позиве на говорну пошту, снимити своју поздравну поруку или ће се оном ко му оставља поруку јављати глас са говорног аутомата.\n1.5.2 Како се преслушава?\nПоруке се преслушавају позивом броја говорне поште и уношењем властите лозинке. Лозинка претплатнику гарантује дискрецију и може да је мења. Притиском на одређене тастере, претплатник добија информације о броју порука и времену када су остављене. Може да их сними, избрише, привремено заустави емитовање текуће поруке, премота текућу поруку унапред, врати је за 10 секунди уназад, прескочи и преслуша следећу или врати емитовање текуће поруке на почетак. Поруке се могу преслушати и са фиксног телефона.\n1.5.3 Колико кошта?\nПретплата на ову услугу најчешђе је бесплатна, а преслушавање порука (зависно од оператера) наплаћује се према цени минута разговора мобилног оператора и тарифног пакета који претплатник користи. Aко се поруке преслушавају са фиксног телефона, тарифирање зависи од цена фиксног оператора.", "subject": ["Телекомуникације"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD", "word_count": 1303, "cyrillic": 0.98}
{"id": "7737", "title": "Кинематографија у Румунији", "text": "Student: Ivana Smolenski\nPredmet: Uvod u rumunistiku\n* Prvi film brace Lumier prikazan je u Bukureštu 27. maja 1896. godine.\n* 1897. u Rumuniji počinju da se snimaju kratki dokumentarci.\n* Prvi dugometražni film snimljen je 1912. godine. Bio je to film „Independenta Romînie“.\n* Film „Ţigăncuşa de la iatac“ postiže veliki uspeh. U njemu se pojavljuje pozorišna glumica Elvire Popesko.\n* Posle Drugog svetskog rata država preuzima filmsku industriju i postaje vlasnik kompanija za produkciju i distribuciju.\n* „Rasuna valea“ reditelja Pavela Calinescua, bio je prvi dugometražni film nakon rata. Snimljen je 1949. godine.\n* Osnivač rumunske škole crtanih filmova je Ion Popesku-Gopo, koji je 1957. dobio Zlatnu palmu u Kanu, za film „Scurta istorie“.\n* Izgradnja studija Buftea, 1959, doprinosi razvoju rumunske kinematografije.\n* Liviu Ciulei dobija Zlatni globus na Karlovy Vary Festivalu za film „Valurile Dunării“ (1961), a za film „Padurea spanzuraţilor“ 1964 dobija nagradu za najbolju režiju u Kanu.\n* Najznačajniji producenti danas: Lucian Pintilie, Mircea Danelinc, Dan Pita (osvaja nagradu na festivalu u Veneciji za film „Hotel de Lux“), Nea Caranfil i dr.\n* 1938. broj posetioca bioskopskih sala iznosio je 41 milion godišnje, a 1970. 198 miliona. 1996. taj broj se smanjio na samo 12,5.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8", "word_count": 192, "cyrillic": 0.0}
{"id": "7198", "title": "Шпанска пита", "text": "1 Намирнице\n* 3 јаја\n* 6 кафених шољица брашна\n* 1 прашак за пециво\n* 3 кафене шољице уља\n* 3 кафене шољице млека\n* 200 гр сецкане шунке\n* 200 гр сира\n* 3 кисела краставчића (изрендана)\n* 1/2 кашичице соли\n* 2 кашике киселе павлаке\n1.1 Припрема\nСве састојке (осим павлаке) помешати и пећи око 15 мин. на 200° у подмазаном и брашном посутом плеху. Извадити из рерне, премазати павлаком и вратити да се испече до краја.", "subject": ["Слана јела"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0", "word_count": 72, "cyrillic": 1.0}
{"id": "1686", "title": "Црна рупа - свемирска аждаја", "text": "“Не нагињите се кроз прозор - да не бисте упали у црну рупу!” - могло би да гласи шаљиво упозорење у близини загонетног небеског тела, за које смо до недавно мислили да је само производ маште теоријских физичара. Тек пошто је у центру наше галаксије откривена црна рупа поверовали смо у њено постојање.\nА сад да покушамо да објаснимо шта је црна рупа и зашто се не\nтреба “нагињати” ка њој.\nСвако из искуства зна да ће јабука испуштена из руке пасти на тло. Пад јабуке, као и других тела, изазван је дејством привлачне силе која влада између јабуке и Земље, тј. силом гравитације. Мада је она најслабија од три силе које владају у Природи, у случају масивних тела као што су звезде, галаксије и Свемир има најважнију улогу. Од гравитације зависи судбина сваког већег небеског тела, па и самог Свемира, који се једнога дана може скупити у тачку или продужити да се шири у недоглед.\nАко бисмо сада узели да јабука, уместо на Земљу, пада ка једној звезди огромне густине, рецимо - ка неутронској звезди, нашли бисмо да се, као под дејством неке супер моћне “крцкалице за орахе”, под утицајем гравитационих сила “дробе” молекули из којих је јабука сачињена. Они се дробе у атоме, а ови се даље ситне до атомских језгара и електрона.\nЗатим долази до “лома” језгара и стапања протона и електрона у “неутронску кашу”, због чега овакву звезду називамо неутронском звездом. И ето нас већ на путу ка црној рупи.\nЗамислимо сада да је маса звезде коју посматрамо више пута већа од масе Сунца. И да у њој у једном тренутку угасне “нуклеарна пећ”, тј. да престане процес сажимања водоникових језгара у тежа језгра при чему се ослобађа велика енергија.\nТада ће гравитациона сила да надвлада притисак који влада у средишту звезде и тако ће доћи до “колапса звезде”. Као у случају јабуке, сваки њен део, као нека мала јабука полетеће ка центру звезде. Настаће сажимање материје невиђених размера које це далеко превазићи лом материје при настанку неутронске звезде. Ни елементарне честице неће одолети дејству снажних гравитационих сила, које це целокупну материју звезде сабити у једну тачку!\nТа тачка је нови небески објект - “црна рупа”.\nЦрна рупа је “увир” материје и енергије, космичко тело које гута све што јој приђе довољно близо, до њеног “хоризонта догађаја”. Све што буде привучено преко хоризонта догађаја незадрживо ће нестати у црној рупи за сва времена! Тако се она понаша као несита “свемирска аздаја”. У стању је да прогута све око себе.\nПоред поменуте “аздаје” у центру наше галаксије, постоје и друге црне рупе. Једна од њих, која се налази у средишту галаксије НГЦ 3115, располаже фантастичном масом која је две милијарде пута већа од масе Сунца!\nЦрна рупа као да хоће да нас збуни својим својствима. Једна од последњих новости је да је она можда “пролаз” којим се може “проци” из нашег у неки други свемир! А то нам већ зауставља дах и присиљава нас да са највећом пажњом пратимо све што се о црној рупи сазнаје и пише, па макар нам и само читање о њој, без “нагинања кроз прозор”, дизало косу на глави.\n1 Напомене\n*Изворни текст је добијен од стране проф. Владимира Ајдачића уз одобрење да се објави под условима Лиценце за слободну документацију ГНУ-а.", "subject": ["Текстови проф. Владимира Ајдачића", "Наука за децу"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0_-_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B0", "word_count": 537, "cyrillic": 1.0}
{"id": "7742", "title": "Књижевност", "text": "Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.\nТермин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност (белетристика, лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају књижевној критици, књижевној историји и теорији књижевности, које заједно са методологијом проучавања књижевности конституишу науку о књижевности.\nТермин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика.\nБројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не.\nПолазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсте.\nШироко је усвојена подела књижевности на три рода:\n*лирски,\n*епски и\n*драмски.\nKњижевност се може делити и на:\n*поезију,\n*прозу и\n*драму.\nКњижевност се најпре стварала и преносила усменим путем. Та врста књижевности назива се усменом или народном књижевношћу. Од самих својих почетака књижевност је у вези са митом и религијом. Стварајући митове, човек је покушавао да објасни свет који га је окруживао. Са развојем критичке свести човек постепено престаје да верује у митове и митске приче. Тог тренутка мит постаје књижевност.\nКњижевност се може поделити на дуже историјскокњижевне временске одсеке, епохе:\n*Древни исток\n*Антика\n#Хеленска књижевност\n#Римска књижевност\n*Средњи век\n*Хуманизам\n*Ренесанса\n*Барок\n*Класицизам\n*Просветитељство\n*Романтизам\n*Реализам\n*Модернизам\n#Естетицизам\n#Авангарда\n#Касни модернизам\n#Постмодернизам", "subject": ["Наука о књижевности"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82", "word_count": 283, "cyrillic": 0.986}
{"id": "7771", "title": "Франсис Бејкон", "text": "Френсис Бекон (Francis Bacon) (рођен 22. јануара 1561. у Лондону; умро 9. априла 1626. такође у Лондону), био је један енглески филозоф, политичар и есејист. Бекона сматрају претечом емпиризма.\n:Животи и мишљења великих филозофа\n*I. Од Аристотела до Ренесансе\n*II. Политичка каријера Фрање Бекона\n*III.Огледи\n*IV. Велика реконструкција\n**1. Напредовање учености\n**2. Нови органон\n**3. Утопија науке\n*V. Критика\n*VI. Завршна реч", "subject": ["Политичари", "Филозофи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81_%D0%91%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD", "word_count": 63, "cyrillic": 0.857}
{"id": "1550", "title": "Викиверзитет", "text": "Гласање за ''Викиверзитет'' је сада затворено. Хвала за Ваш допринос, уколико сте имали прилику да гласате. Приједлог да се оснује Викиверзитет послат је Фондацији Викимедија на разматрање.\nОни су затражили неке промјене приједлога.\n----\nНапомена: Приједлог постоји да Викиверзитет постане пројекат одобрен од .\nВиди и захтјеве за превођење Викиверзитета на друге језике\n----\n=Викиверзитет ~ слободни универзитет=*Шта је Викиверзитет?\n*Викиверзитетска одјељења\n*Други језици\n*Братски пројекти\n1 Огласна табла\nУра: Неко је предложио отварање универзитета и добровољно одржао први час. За више информација видите ову страну.\nНапомена: Ако желите да почнете курс, завршите га. Знам да то одузима вријеме, али немојте да направите страну и само је оставите празну. Ако хоћете нешто да направите, онда га напуните неким корисним обавјештењима. --OMouse\nКурс vs Уџбеник: Када стварате курс, немојте писати уџбеник. Само ћете дуплирати неки викиуџбеник, или вјероватно нешто што је већ укључено у Википедију. Умјесто тога, покушајте да направите часове. Прочитајте визију о Викиверзитету (на енглеском), и како укључити алтернативне приступе (на енглеском). Модел који треба пратити је: кратак увод у тему, неколико тачака о алтернативима, и питања за читаоце (квизови, кратки одговори, можда чак и теме за писање есеја). Тако ће Ваш курс постати курс, а не једноставна реплика нечега што се може наћи било гдје друго. Позовите своје читаоце да претражују Мрежу за изворима (можете им дати неколико линкова одакле да почну) и додајте их на страну. Само запамтите, уџбеници су сјајни - али то није универзитет. Abc123.\n2 Скорашњи материјал\n*Музичка академија\n*Економски факултет\n*Филолошки факултет\n*Математички факултет\n*Филозофски факултет\n*Електротехнички факултет\n*Правни факултет\n*Институт за стране језике\n*Факултет политичких наука\n2.1 Нађите курс\nПретражите курсеве организоване по одјељењима. Ако не можете да нађете одређени курс, можете да га затражите или да га сами направите.\n| |\n2.2 О Викиверзитету\nВикиверзитет је на вики принципу заснована училачка заједница. Овдје можете да користите онлајн курсеве, као и да их сами направите. Види неке идеје у вези Викиверзитета (на енглеском).\n2.3 Расправљање о Викиверзитету\nЗа старе расправе види страну на Мети о Викиверзитету. Од када постоји званични за добијање пристанка Викимедијине фондације за отварање Викиверзитета, покушајте да своја мишљења постављате на . У будућности можда ће се направити и #wikiversity ИРЦ канал. Додајте своје име на списак учесника у изградњи Викиверзитета.\n=Викиверзитет на другим језицима=\nМожете да читате и уређујете курсеве на многим језицима:=Братски пројекти Викиверзитета=\nen:Wikiversity\nfr:wikiversité\nit:Wikiversità\npt:Wikiversidade\npl:Wikiwersytet\nca:Wikiversità\nde:Wikiversity:Leitseite\nes:Wikiversidad/Prueba\neo:Wikiversity/Esperanto\nie:Wikiversity:Interlingua\nnl:Wikiversity:Nederlands\nRomâna\nSuomi\nTürkçe\nvi:Wikiversity:Ti%E1%BA%BFng Vi%E1%BB%87t", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82", "word_count": 424, "cyrillic": 0.894}
{"id": "7749", "title": "Викикњиге", "text": "----\nСви језици\nالعربية\n| Englisc\n| Беларуская\n| &#1041;&#1098;&#1083;&#1075;&#1072;&#1088;&#1089;&#1082;&#1080;\n| Català\n| &#269;e&#0353;tina\n| Чӑваш\n| Cymraeg\n| Dansk\n| Deutsch\n| &#917;&#955;&#955;&#951;&#957;&#953;&#954;&#940;\n| English\n| Esperanto\n| Español\n| Eesti\n| &#1601;&#1575;&#1585;&#1587;&#1740;\n| Suomi\n| Français\n| Galego\n| &#1506;&#1489;&#1512;&#1497;&#1514;\n| Magyar\n| Interlingua\n| Bahasa Indonesia\n| Interlingue\n| Íslenska\n| Italiano\n| &#26085;&#26412;&#35486;\n| &#54620;&#44397;&#50612;\n| Kurdî / كوردی\n| Latina\n| Lietuvių\n| Македонски\n| Dorerin Naoero\n| Nederlands\n| Norsk (Norwegian)\n| Polski\n| Português\n| Român&#259;\n| &#1088;&#1091;&#1089;&#1089;&#1082;&#1080;&#1081;\n| Simple English\n| Slovenska\n| Slovenščina\n| Shqip\n| српски\n| Basa Sunda\n| Svenska\n| தமிழ்\n| ไทย\n| Türkçe\n| Tatar\n| &#1091;&#1082;&#1088;&#1072;&#1111;&#1085;&#1089;&#1100;&#1082;&#1072;\n| Tiếng Việt\n| 中文\n----\nБратски пројекти\n-----\nen:Wikibooks portal\nnl:Wikibooks-portaal", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5", "word_count": 117, "cyrillic": 0.125}
{"id": "8133", "title": "Бели пиринач (на јапански начин)", "text": "1 Резиме\nИма много начина на који се пиринач спрема за употребу у оквриру сложенијих рецепата. Међутим, у далеко-источним земљама, пиринач се често узима без икаквих додатака као прилог уз остала јела, на сличан начин на који се разна пецива конзумирају у западним културама. Као један од начина припреме пиринча за конзумацију као прилог јелима, овде ћемо укратко изложити начин на који Јапанци припремају пиринач.\nГлавна разлика између западног и источног начина кувања пиринча јесте у времену кувања. У западним културама се пиринач најчешће кува током целокупног тока припреме. У источним културама топлота се додаје до првог кључа (до оног момента када вода проври), након чега се кува у сопственој пари без додавања топлоте.\nУ Јапану постоје два назива за пиринач. Kome (??? ideogram) означава сирови пиринач, и пиринач као биљну врсту. Meshi (??? ideogram) означава пиринач као припремљен прилог, а иста реч уједно има значење „јело“.\n2 Намирнице\n(овде треба написати и понешто о врстама пиринча који се користи у Јапану и на Истоку уопште, као и о врстама пиринча у разним крајевима света.)\n3 Нутритивне вредности\n(овде треба навести чињенице о нутритивним вредностима пиринча, а по могућности и поређење нутритивних вредности при различитим начинима припреме.)\n4 Припрема\nГазирани приринач се прво добро испере под млазом воде. Пиринач се пере у мрежи (zaru) или у посуди у којој ће се кувати (kama). У западним земљама могу се користити цедиљке, односно шерпе. Када се добро оцеди, пиринач се ставља у kamu (шерпу), и у исту посуду се сипа иста запремина воде. У зависности од извора топлоте (електрични решо, отворени пламен, и сл.) количина воде може варирати. Правило је да јачи извор топлоте захтева више воде.\nПосуда са пиринчем се ставља на извор топлоте и загрева док вода не прокључа. Чим вода прокључа, извор топлоте се гаси и посуда се оставља да би се пиринач кувао у сопственој пари. У зависности од извора топлоте, извор топлоте се не мора гасити одмах након што пиринач проври. Правило је да је топлотни капацитет извора топлоте (који је, на пример, већи код грејача који акумулирају топлоту у металним или керамичким плочама, а мањи код отвореног пламена, који престаје да емитује топлоту оног тренутка када му се прекине довод горива) обрнуто сразмеран времену током кога се допушта да вода ври. Значајно је да посуда мора остати поклопљена током кувања у пари. Време кувања у пари је између 25 и 35 минута, а најчешће око 30 минута.\nЗа разлику од западног начина припремања, при коме се пиринач раскува и смекша, и при коме готов пиринач има већу влажност, источњачки метод даје пиринач који делује суво на додир и задржава већи ниво чврстине и интегритета зрна.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87_%28%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%29", "word_count": 438, "cyrillic": 0.984}
{"id": "8317", "title": "Увод у ботанику", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Ботаника као наука. Биљке.\n; Глава 2\n: Биљна ћелија\n; Глава 3\n: Биљна ткива\n; Глава 4\n: Морфологија биљака - вегетативни биљни органи\n: Метаморфозе биљних органа\n: Анатомија биљака\n; Глава 5\n: Репродуктивни биљни органи\n: Репродукција биљака\n; Глава 6\n: Екологија биљака\n: Екофизиологија\n; Глава 7\n: Преглед група биљака\n: Филогенија и систематика зелених биљака", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83", "word_count": 50, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8134", "title": "Meshi (бели пиринач на јапански начин)", "text": "1 Резиме\nИма много начина на који се пиринач спрема за употребу у оквиру сложенијих рецепата. Међутим, у далекоисточним земљама, пиринач се често узима без икаквих додатака као прилог уз остала јела, на сличан начин на који се разна пецива конзумирају у западним културама. Као један од начина припреме пиринча за конзумацију као прилог јелима, овде ћемо укратко изложити начин на који Јапанци припремају пиринач.\nГлавна разлика између западног и источног начина кувања пиринча јесте у времену кувања. У западним културама се пиринач најчешће кува током целокупног тока припреме. У источним културама топлота се додаје до првог кључа (до оног момента када вода проври), након чега се кува у сопственој пари без додавања топлоте.\nУ Јапану постоје два назива за пиринач. Kome (??? ideogram) означава сирови пиринач, и пиринач као биљну врсту. Meshi (??? ideogram) означава пиринач као припремљен прилог, а иста реч уједно има значење „јело“.\n2 Намирнице\n(овде треба написати и понешто о врстама пиринча који се користи у Јапану и на Истоку уопште, као и о врстама пиринча у разним крајевима света.)\n3 Нутритивне вредности\n(овде треба навести чињенице о нутритивним вредностима пиринча, а по могућности и поређење нутритивних вредности при различитим начинима припреме.)\n4 Припрема\nГлазирани приринач се прво добро испере под млазом воде. Пиринач се пере у мрежи (zaru) или у посуди у којој ће се кувати (kama). У западним земљама могу се користити цедиљке, односно шерпе. Када се добро оцеди, пиринач се ставља у kamu (шерпу), и у исту посуду се сипа иста запремина воде. У зависности од извора топлоте (електрични решо, отворени пламен, и сл.) количина воде може варирати. Правило је да јачи извор топлоте захтева више воде.\nПосуда са пиринчем се ставља на извор топлоте и загрева док вода не прокључа. Чим вода прокључа, извор топлоте се гаси и посуда се оставља да би се пиринач кувао у сопственој пари. У зависности од извора топлоте, извор топлоте се не мора гасити одмах након што пиринач проври. Правило је да је топлотни капацитет извора топлоте (који је, на пример, већи код грејача који акумулирају топлоту у металним или керамичким плочама, а мањи код отвореног пламена, који престаје да емитује топлоту оног тренутка када му се прекине довод горива) обрнуто сразмеран времену током кога се допушта да вода ври. Значајно је да посуда мора остати поклопљена током кувања у пари. Време кувања у пари је између 25 и 35 минута, а најчешће око 30 минута.\nЗа разлику од западног начина припремања, при коме се пиринач раскува и смекша, и при коме готов пиринач има већу влажност, источњачки метод даје пиринач који делује суво на додир и задржава већи ниво чврстине и интегритета зрна.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Meshi_%28%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%29", "word_count": 437, "cyrillic": 0.984}
{"id": "1664", "title": "Бели лук", "text": "1 Употреба белог лука у народној медицини\n»Против колере и тифуса добро је сваки дан јести бели лук« — тврди стари П. Смиљанић из Каћа. »Кад сам ја био солдат у Првом светском рату, увек ми је моја баба слала сланине и белог лука на Пијаву, на фронт, и никад нисам био болестан. Бели лук је добар против сваке болести. Нарочито га је добро јести изјутра на гладно срце заједно са киселим млеком: у овчије кисело млеко натуца се белог лука и то једе с лебом. Лети код нас у ритовима било је много трбобоље и грознице и деца су много умирала од те рђаве воде. Годинама сам пио воду из Дунава, из бара, јендека и ритских јама, чувајући као дете туђе овце и свиње. Да није било белог лука и сланине, не би мене данас после осамдесет и толико година сунце грејало...«\n»Нема тог пролива и срдобоље који се не могу излечити белим луком и храстовом кором. Млада храстова кора се цео дан кува у води у новом лонцу, оцеди и пије заједно с млеком ...«, тврде наши планинци и брђани.\nY сремској Посавини, која је често плављена и због тога има много мочвара и нездравих бунара, готово сви становници тих крајева тврде да је добро јести бели лук као превентивно средство против маларије, барске грознице, тифуса и свих других болести које се јављају као последица поплаве и нездраве воде.\n1.1 Лечење органа за дисање\nЧим се је у нашег народа појавила нека зараза, одмах се по скуповима много осећао мирис белог лука. Бели лук употребљавају и за лечење органа за дисање. Чим неко почне кијати и кашљати, увек ће се наћи неко од старијих и искуснијих да му препоручи да једе бели лук: стуцан бели лук се помеша са сирћетом или с медом; та смеса се ставља болеснику на табане и често мења, чим лук изгуби мирис. Неки дају болеснику да поједе мало од те смесе.\n1.2 Лечење оболелог срца и крвних судова (артериосклерозе)\nУ градовима знају за употребу белог лука за лечење оболелог срца и крвних судова. Употребљавају га на разне начине, почев од разних сосова, спанаћа и других јела с много белог лука, па све до потапања исецканог белог лука у ракију или у алкохол. Ту се држи десетак дана и пије у облику капљица, баш као прави лек (тинктура) купљен у апотеци на лекарски рецепт.\nМаслинов лист, рутвица, имела и бели лук су данас у многим нашим градовима народни лекови против артериосклерозе, несвестице, нервозе срца, лупања срца итд.\n1.3 Лечење живчаних болест, главобоље, несвестице, итд.\nИ неке живчане болести лече белим луком. Против главобоље, несвестице, муке, гађења (трудних жена) и сипње употребљавао се овај лек: утуца се доста белог лука и жеже (листа коприве) и помеша с благим сирћетом. Ово је добро да се мирише, да се њим трљају слепоочнице, вратне жиле, рамена, врат и цело тело, да се ставља на главу, табане и дланове. Кад неко много назебе, на њиви прокисне, па га боли глава и цело тело, онда га том »шпецијом« целог треба дотле снажно трљати док му кожа не поцрвени, а онда га по целом телу намазати финим зејтином, добро утоплити и дати му пола литра куваног топлог црног вина с бибером да се у постељи презноји.\nY шајкашким Селима у Бачкој овако се лечи главобоља и несвестица: две шаке белог лука утуцати и помешати с довољном количином благог винског сирћета. Y то се умачу чисте беле крпе и стављају болеснику на теме и чело, а добро је том смесом протрљати слепоочнице и врат и стављати је под нос да је болесник дубоко удише.\n1.4 Лечење органа за варење\nБелим луком лече органе за варење. Још више се бели лук сматра као превентивно средство за јачање трбушних органа. Добар апетит се враћа употребом белог лука. Бели лук употребљавају и против неуредне столице. Чобани, пастири, субаше (пољски чувари) и пољски радници, нарочито за време великих летњих жега сматрају салату од краставаца с белим луком и киселим млеком за најздравију храну. »Ништа није горе него кад се за време жетве неко превари па се наједе шунке или ужежене сланине. Нико га не може напојити. Мора једно чељаде по васцели дан да му вуче воду за пиће. За дан-два сви ти људи добију такве проливе да постају потпуно неспособни за рад...«, кажу пољски радници.\n1.5 Употреба белог лука против цревних паразита\nБели лук, сам или заједно с другим народним лековима, употребљава се против цревних паразита. То и школска медицина с успехом примењује за лечење дечјих глиста (оксиура). Y разним селима у Шајкашкој овај лек се различито справља и употребљава: изаберу се три најлепше, најкрупније и најједрије главице белог лука (или девет најситнијих главица, дакле, тројство, три или три пута три; тако мора бити да би било лека). Што је лук љући, тим је бољи. Лук се ољушти и истуца у туцанику. Затим се две пуне шаке бундевиног семена ољушти и исто тако ситно истуца. Једно с другим се помеша, прелије чистим винским сирћетом и куповним зејтином и изјутра одједанпут на гладно срце све поједе. Ако је оболели гадљив, треба му одмах дати чашицу вина или ракије да не би лек повратио. После пола сата се попије што више расола. Ако глава пантљичаре не изађе, исти лек на исти начин треба поновити кроз два до три дана. Деци се дају мање количине овог лека.\nОвај начин је веома близак употреби антхелминтика у научној медицини. Бундевино семе је народни лек против цревних паразита, лек који почиње да признаје и научна медицина. Бундевино семе је једини наш антхелминтик који није отрован за човека и домаће животиње. Расо је одлично, безболно и врло пријатно средство за чишћење. И научна медицина даје после антхелминтика горку со или, евентуално, рицинусово уље за чишћење, али је расо много пријатнији.\n1.6 Лечење кожних болести, коспопада и устобоље\nБелим луком, у заједници с неким другим народним лековима, лече и разне кожне болести. Ситно се утуца доста белог лука и помеша са сирћетом од црног вина. Пре тога се у том сирћету раствори парче плавог камена. Красте се пажљиво оперу водом у којој је искувана орахова љуска, на сунцу или поред ватре осуше и затим перу оном смесом од белог лука, плавог камена и винског сирћета, па се опет суше на исти начин и намажу уљем или машћу. После неколико дана красте почну опадати, нове се не јављају, а на местима где су биле красте јавља се млада лепа кожа. Овај лек помаже онима који се лети окраставе, као што је најчешћи случај с децом на селу и с људима који раде у прашини, а не купају се: мехур пукне, изађе жута вода, роси и шири се, па се ухвати краста (веро-ватно је то импетиго).\n»Косопад сам зауставио и излечио мажући белим луком неколико дана, по неколико пута дневно место на глави са које ми је коса почела нагло опадати, а никакав други лек ми није могао помоћи« — тврди један инжењер.\n»Устобољу на људима и на домаћим животињама лечили смо белим луком у сирћету и плавим каменом. Кад год пођемо у волију у рит, ми понесемо боцу тог лека и сваком волу добро натрљамо целу њушку тим леком« -- вели један стари Бачванин. То исто, са или без плавог камена, радили су и у оним местима где је некад било много пашњака и рогате стоке. Другог лека за њих на селу није било.\n1.7 Лечење болесне џигерице\nБолесну џигерицу овако лече: болесник треба сваки дан изјутра, увече и у подне да једе помало белог лука и сланине. Да му то не би досадило и да му се јело не огади, болеснику треба давати и киселог млека. Лети му давати салату од младих краставаца с киселим млеком и белим луком; уместо воде да пије чај од хајдучке траве. То болеснику отвара апетит, боље једе и брже оздрави.\nY Жабљу и у околним селима, да не би живина липсавала, дају јој да пије сирће у коме има мало белог лука и плавог камена. Ако неће да пије, онда се та смеша загуши мекињама и да живини да једе.\nНаши људи у заробљеништву највише су тражили да им се шаље сланина и бели лук, јер су веровали да ће их то сачувати од болештина и да ће се вратити својим домовима.\n2 Употреба у научној медицини\nБели лук се све више и разноврсније употребљава у научној медицини. Осим галенских, израђују се и препарати у фармацеутској индустрији. Употреба у научној медицини углавном се поклапа са применом у народној. Улази у састав разних препарата за изазивање апетита, за јачање, као стимуланс живчаног система (у САД), против високог крвног притиска, артериосклерозе и дечјих глиста, као ефикасно антисептично превентивно средство против разних заразних болести (тифус, грип, дифтерија, колера), против хроничног бронхитиса, великог и обичног кашља као експекторанс, у облику кашице за лечење чирева и убоја, а за време II светског рата и за спречавање загнојавања рана, против перути и опадања косе и др.\n2.1 Лекови израђени у апотеци и фармацевтској индустрији\nЛекови од белог лука узимају се пре јела.\n*Тинктура је 20%-ни алкохолни екстракт. Двеста грама ољуштеног и исецканог белог лука се држи десет дана у 1.000 грама 60 °/о-ног алкохола. После тога се исцеди и филтрује. Добија се течност жута као ћилибар, мириса на бели лук. (Пропис Француске фармакопеје од 1937. године, стр. 1023.)\n*Мацерат. — Двеста грама осушеног истуцаног белог лука прелије се 1 литром 90 о/о-ног алкохола и после 20 дана, уз чешће мешање, одлије се и профилтрује.\n*Сирће. — Педесет грама белог лука се иситни и мацерује 10 дана у 100 g сирћета.\n*Етарско уље, јаког мириса на бели лук, добија се дестилацијом помоћу водене паре из свежих главица белог лука.\n*Сируп. — Очишћен и исецкан бели лук се помеша с једнаком количином алкохола и остави да се мацерира 8 дана. Затим се исцеди и филтрује. Пет грама ове тинктуре помешане са 95 g обичног сирупа даје добар и постојан препарат.\nСируп се може справити и на овај начин: 80 g смрвљеног белог лука греје се 1 сат у запушеној боци са 650 g воде на 36—38° С, одлије се, дода 1.300 g шећера или 1.500 g меда и процеди кроз фланелско платно.\nЛековитији сируп се добија ако се уместо алкохола или воде употреби сирће (око 6 % сирћетне киселине), јер се алицин боље сачува у киселој средини.\n*Прашак. — Очишћен, исецкан и на благој топлоти (до 50° С) осушен бели лук се самеље у прах и одмах херметички запакује, пошто је хигро-скопан (привлачи влагу), па чим се овлажи, губи лековитост.\n*Шећерлема. — Педесет грама белог лука се ситно стуца и затим добро помеша са 100 g шећера у праху, осуши на благој топлоти до 40° С и чува на хладном месту у добро затвореној посуди.\n*Алкохолатура. — Из земље извађена, свежа биљка (200 g) y авану се здроби и сок исцеди, па се тај сок помеша са 1 литром 90 %-ног алкохола.\n*Ализатин је специјалитет швајцарске фабрике лекова »Сандоз«. По наводима те фабрике, препарат садржи све лековите састојке белог лука везане на активни угаљ. Предност му је у томе што нема непријатан мирис и укус. По препорукама саме творнице ализатин умирује црева, уништава цревне отрове и чисти цревну флору. Индикадије: акутни [[катар црева настао услед хране, заразе, токсина; хронични катар црева са свим последицама које услед тога произлазе: немање апетита, надимање услед гасова, а нарочито у случајевима дизентерије и прекомерног пушења кад настану поремећаји у цревима. Даје се у облику дражеја (таблета обложених шећером), и то за лечење цревно-желудачних обољења по две дражеје, 3—5 пута дневно; за лечење артериосклерозе из почетка се узима 10—12 дражеја дневно, а после неколико дана по 6 комада дневно, па се после месец дана прекине, не узима се недељу дана и опет настави као први пут. За лечење оксиура (дечјих глиста) даје се у току три недеље деци 3—4 пута дневно по 1 таблета, а старијима по 2 таблете. После сваких седам дана узимања даје се горка со на чишћење. После месец дана кура се понавља, .ако после прве не би дошло до излечења.\n*Алиокапс је етарско уље белог лука које под тим патентираним именом продаје творница биљних лекова »Мадаус« из Дрездена. Даје се у желати-нозним капсулама због непријатног мириса и укуса.\n2.2 Дозе белог лука\n*По 20—30 капи тинктуре, сирћета, мацерата или алкохолатуре 2—3 пута дневно.\n*По 20 g сока двапут дневно.\n*Свежег лука или прашка 4—6 g.\n*Скуван за клистирање 7—30 g.\n*По 30 g y облику инфуза, сирупа или шећерлеме.\n*По 30 капи екстракта трипут дневно.\nУзима се са мало сирупа од вишања или рибизла или са млеком.\nНаш народ и народни лекари: свеж лук уз свако јело сваки дан, најчешће стуцан у сирћету. Ово је сасвим оправдано, јер се у сирћету алицин најбоље држи, па је такав лек и најактивнији.\nНаучна ветерина: — Бели лук се даје против цревних паразита у облику клистира, за лакше и боље преживање преживара, против врења при акутном надимању говеда, против наступа и пролива коња, против смрдљивог бронхитиса и плућне гангрене.\nБели лук долази у фармаколошку групу лекова који изазивају дражење коже. То су средства која проузрокују, кад се ставе на кожу, црвенило и упалу. Јачина те надражљиве реакције зависи од количине, врсте, времена колико се на једном месту држи, од врсте животиње и узраста, од њене осетљивости. На тај начин, бели лук, као и слачица и друга слична средства која имају сумпорна етарска уља, као производи хидролизе сумпорних гликозида, могу према јачини деловати као рубефацијенција, тј. изазвати црвенило на кожи, а у јачој дози и ако се дуже држе, деловаће као везиканција, тј. изазваће на кожи пликове и најзад као пустуланција, тј. изазваће ране и загнојавање, некрозу ткива.", "subject": ["Народно лекарство"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BB%D1%83%D0%BA", "word_count": 2254, "cyrillic": 0.991}
{"id": "7739", "title": "Револуција 1848. и уједињење кнежевина 1859.", "text": "Univerzitet u Beogradu\nFilološki fakultet\nSeminarski rad iz uvoda u rumunistiku na temu:\nREVOLUCIJA 1848. I UJEDINJENJE KNEŽEVINA 1859.\nMentor:, Student:\nBeograd, mart 2006. godine\n1 UVOD\nTeritorija današnje Rumunije je 1848. godine bila podeljena na tri kneževine: Moldaviju, Vlašku i Transilvaniju. Svakako da je tadašnji talas revolucija koji je obuhvatio Evropu bio jedan od pokretača revolucija u ove tri oblasti, ali ne i jedini. Ona je takođe bila produkt lokalnih dešavanja i raznih okolnosti u kojima su se sve tri kneževine tada nalazile. Transilvanija je bila potisnuta socijalno, religijski, nacionalno i politički od strane jedne od vodećih sila u Evropi. Moldavija, kojom je tada vladao Michel Strudza, je bila takođe potiskivana zbog svoje blizine sa Carskom Rusijom. Vlaška, kojom je upravljao Princ George Bibescu, je lezala pod senkom Rusije i Otomanskog carstva. Neposredni kontakti mlade generacije iz Vlaške sa zapadom posebno sa Francuskom, činili su Vlašku najstabilnijom među sve tri kneževine.\nS druge stane, Rumuni u sve tri kneževine su delili iste nacionalne, kulturne, religijske i lingvističke elemente, iako su se nalazile u različitim položajima, s obzirom na to da su sve tri oblasti bile pod uticajem različitih kulturnih i religijskih razvoja, svest o istoj nacionalnoj pripadnosti ih je spajao.\n2 MOLDAVIJA\nPočetkom marta 1848. godine, vesti o izbijanju revolucija u Evropi stigle su i do Moldavije. U Jašiju su se pojavili proglasi koji su kritikovali princa Mihaila Strudzu i pozivali na reformu. Strudza je, krajem marta, objavio rusku depešu u kojoj je naznačeno Carevo apsolutno protivljenje svakom daljem širenju anarhije. Izvestan broj bojara je pobegao ali je nastavljeno sa javnim protestima.\nMeđutim, revolucionari su našli način da sačine jedan program kojim su zahtevali individualnu slobodu, hitno poboljšanje stanja u kome su se nalazili građani, reorganizaciju obrazovne nastave, pravo na slobodan izbor skupštine bez ikakvog pritiska administracije na birače i mnoge druge predloge radi opšteg interesa građana. Strudza je započeo pregovore sa vođama pokreta reformi. Ovim osmoaprilskim sastanakom u Jašiju obeležen je početak revolucije 1848.\nSačinjen je komitet od 15 članova, koji bi Sturdzi izložili njihov program u vezi sa reformama.Ovaj dokumenat se sastojao od 35 tačaka i bio je potpisan od strane nekoliko stotina ljudi. Zahtevali su formiranje nove skupštine i nove nacionalne garde. Skupština je, u slučaju da se Sturdza usprotivi ispunjenju njihovog programa, planirala masovne demonstracije.\nNašavši se između moguće umešanosti ruskog Cara i potencijalne revolucije, Sturdza je uhapsio većinu potpisanika. Jedni bivaju proterani u Otomansko carstvo, a drugi odlaze u Transilvaniju. Time je u Moldaviji usledilo zatišje. Među onima koji su utočište pronašli u Bukovini, nalazio se i Vasile Alecsandri, pisac i političar.\nIako je Princ Strudza uspeo da priguši revolucionarni pokret u Moldaviji njegova pozicija je do te mere oslabila, da je 18. marta 1849. morao biti smenjen.\n3 VLAŠKA\nRevolucionarni komitet Vlaške, sačekao je dolazak onih koji su učestvovali u februarskoj revoluciji u Parizu kako bi im oni preneli stečena iskustva. Medju njima je bio i Nikolae Balčesku, rumunski pisac i istoričar. U Vlaškoj, 19. juna 1848. godine, izbila je mnogo uspešnija revolucija od one u Moldaviji, zahvaljujući mnogo povoljnijem položaju većine vlaških vodja i slabljenja položaja Princa Georga Bibescua, kojim su skoro svi slojevi društva bili nezadovoljni.\n21. juna u Islazu, narodni pokret, sastavio je privremeni parlament, i pozvao Princa kako bi ga upoznali sa reformama. Program revolucionara predstavljen je u 22. tačke, kojima se pozivalo na unutrašnju autonomiju Vlaške. Zatim, garanciju Evrope da će Vlaška ostati slobodna, ukidanje kmetstva i privilegije Bojarda, pravo na izbor Princa, skupštinu sastavljenu od svih društvenih slojeva, slobodu štampe, emancipacija Jevreja i manastira, i pravo na sazivanje skupštine, ali nije pominjano ujedinjenje sa Moldavijom.\n23. juna grupa revolucionara iz Vlaške primorala je Princa Bibescua da sankcioniše revolucionarni program i da imenuje privremeni parlament. Nije imao hrabrosti da podrži reforme niti odlučnost da ih uguši. Dva dana nakon toga Bibescu abdicira, sutradan privremene vlade Islaza i Bukurešta su se raspale.\n27. juna narod se sakupio na preimenovanom trgu „Trg Slobode“ u Bukureštu pružajući time podršku privremenoj vladi. Učesnici su položili zakletvu i usvojili nacionalnu zastavu sa natpisom „Pravda i Bratsvo“. Oformljena je komisija koja bi išla od sela do sela objašnjavajući program o reformama običnom narodu kako bi pridobili njihovu podršku za dalji revolucionarni pokret.\n13. septembra Otomanske trupe zauzimaju glavni grad Vlaške. Dva dana kasnije Careve trupe prodiru u Vlašku a revolucionari odlaze u izgnanstvo. 18. septembra revolucija u Vlaškoj, uzdigla se po poslednji put. Ion Bratianu je poveo demostrante ispred ruskog konzulata u nameri da spali pre-revolucionarne propise zajedno sa registrima bojarskih porodica. Pored toga srušen je spomenik podignut u čast grofa Kisileva, komandanta ruskih okupacionih snaga u Vlaškoj i Moldaviji. Oruđe regulacionog sistema je bilo uništeno.\nNedelju dana kasnije, 25. septembra, Porta šalje trupe koje, uprkos žestokom i krvavom, otporu rumunskih snaga, blizu Deaul Spiriia, uspevaju da okupiraju Bukurešt. Ulaskom ruskih trupa, 28. septembra, revolucija se okončala.\n4 TRANSILVANIJA\nTransilvanija je činila veliku pokrajinu u habzburškoj monarhiji. Beč je određivao guvernatora kao i komandanta imperijalne vojske u tom regionu. Glavni cilj mađarske elite je bio da spreči kontrolu Habzburga nad Trnsilvanijom, kako bi je pripojili novom mađarskom kraljevstvu. Rumunima, koji su sačinjavali 60% populacije u ovoj pokrajini, zabranjivan je pristup u skupštini, u kojoj su učestvovale samo 3 privilegovane nacije: Mađari, Saksonci i Sekelji, a takođe ih je bilo jako malo u administraciji i centralnim ustnovama. Time su Rumuni bili potiskivani kako politički tako i socijalno.\nRumuni su , kao i druge nacionalne manjine u Mađarskoj, sve više bivali svesni potrebe da odbrane svoja nacionalna prava, tražili su da se njihov jezik, religija i nacionalnost priznaju. Ubrzo su postali svesni da, ukoliko bi se Transilvanija ujedinila sa Mađarskom, ne bi naišli na razumevanje.\n30. aprila 1848. dogodilo se prvo narodno okupljanje Rumuna iz Transilvanije u Blažu u kome je učestvovalo oko 4 000 ljudi. Simon Barnutiu, jedan od vođa revolucionara, je tim povodom objavio da je došlo vreme da rumunski narod povrati svoja prava i da se oslobodi okova.\nU medjuvremenu rumunski, kao i mađarski i sekeljski seljaci počeli su da prkose zemloposednicima. Zauzimali su polja i šume i odbijali da rade bilo kakve poslove za aristokratiju.\nNa drugom okupljanju u Blažu, na kome je prisustvovalo oko 40 000 ljudi, kako iz Transilvanije tako i iz Moldavije i Vlaške. Formiranjem „Narodne Peticije“, od 16 tačaka tražena su prava rumunske nacije i jednakost sa ostalim nacijama u Transilvaniji. Drugi zahtevi su se odnosili na upotrebu narodnog jezika u zakonodavstvu i administraciji, autonomiju rumunske crkve, ukidanje kmetstva, uspostavljanje više ekonomske i političke slobode, širenja rumunskog jezika i formiranje rumunske narodne garde.\n29. maja potvrdili su uniju Mađarske i Transilvanije. Suočen sa revolucijom u Beču, Habzburški Imperator Ferdinand I, odmah je, 10 juna, ratifikovao uniju. Zbog toga, kao i zbog odluke Martovske konferencije da odloži ukidanje kmetstva u Transilvaniji, intenzitet pobune seljaka protiv plemstva, sve se više pojačavao, i sve više i više poprimao nacionalni karakter. Usledila su hapšenja i ubistva desetine seljaka. U među vremenu vojska Imperije je nekoliko puta upotrebljavana protiv pobune seljaka.\nOd 14-28. septembra treća skupština Blaža sazvana je sa Barnutijem na vrhu. Ovog puta je učestvovalo oko 60 000 naoružanih seljaka, jasno odbijajući ujedinjenje Transilvanije sa Mađarskom i zatraživši aboliciju kmetstva i pravo na izbor skupštine, koja bi predstavljala Transilvaniju tj. Skupštine u kojoj bi bile uključene sve nacionalne grupe. Sastanak je takodje sazvan zbog odmazde protiv ne-madjarske populacije.\n18. oktobra Puncher, vrhovni komandant imperijalne vojske, biva imenovan za civilnog i vojnog vodju Transilvanije. Time je usledio gradjanski rat.\nRumuni su se sada borili zajedno sa imperijalnom vojskom protiv madjarske revolucionarne armije, a Austrija im je zauzvrat obećala da će priznati njihove zahteve.\nDo marta 1849. madjarska vojska uspela je da okupira veći deo Transilvanije, sa izuzetkom nekoliko regiona pod rumusnkom kontrolom. Snage Avrama Ianku-a, na planinama Apuseni, uspešno su pružale otpor. O Kosutovoj odluci, da se neprijateljstva izmedju Rumuna i Madjara okončaju, raspravljano je 10. avgusta. Madjarska vojska i Iankuove trupe, koje nisu doživele nijedan poraz, su se predale. Rumunska revolucija u Transilvaniji je time okončana.\n5 UJEDINJENJE MOLDAVIJE I VLAŠKE\nKao posledica revolucije zadat je jak udarac feudalizmu i stvoreni su uslovi za razvijanje kapitalističkg društva i građenje moderne Rumunije. Nakon nje borba za ujedinjenje naglo raste i poprima nove proporcije. Nakon Krimskog rata (1853-1856) pitanje kneževina postaje internacionalni problem. Centralno pitanje Evropske politike. Tako je nacionalna borba Rumuna bila podržavana vodećim silama u njihovom interesu.\nJedini koji su se tvrdoglavo suprotstvljali ujedinjenju bile su Turska i Austija\nU kneževinam, vođe ujedinjenja se udružuju u takozvanu Nacionalnu partiju koja je polagala velike napore kako bi promovisala ujedinjenje. Nacionalna partija u Moldaviji je sačinjavala veći deo skupštine dok je ona u Vlaškoj bila malobrojnija.\nPrvo se sastala skupština Moldavije, u kojoj je jedna strana podržavala kandidaturu Mihaila Strudze, bivšeg princa Moldavije, dok se Nacionalna partija još nije odlučila koga da kandiduje. Jedan deo je podržavao Vasilija Aleksandrija, međutim on je velikodušno predložio Costace Negri-a, ali su ga predstavnici zemljoposednika odbili plašeći se da bi on podelio njihova imanja seljacima. Najzad, 15. januara predložena je i prihvaćena kandidatura pukovnika Aleksandra Joana Kuze i dva dana kasnije, 17. januara, biva izabran za princa Moldavije. Za njega je čak glasala i manjina koja je podržavala Strudzu. Narod je u izboru novog princa video pobedu novog doba i protest protiv stranih uticaja i dominacije. Vođe nacionalnih borbi za ujedinjenje odlučuju da imenuju budućeg princa Moldavije za tron Vlaške.\nIzbornim telom u Vlaškoj su dominirali konzervativni članovi, tako da je bivši princ Gheorghe Bibesku imao najveće šanse da bude odabran. Vođama liberalno-radkalne stane je bilo jasno da bi samo pritiskom narodnih masa na konzervativni deo glasača mogli da postignu željeni rezultat. I pored mera koje su vlasti preduzele kako bi sprečile ulazak seoskog stanovništva u Bukurešt, 2. februara počele su da kruže glasine da se 60 000 seljaka sprema da uđe u grad. Zabeleženo je da je veliki broj seljaka prodro kroz sve kapije grada u isčekivanju da vide kako se želje naroda ostvaruju. Na dan izbora narod se skupio u dvorište oko zgrade u kojoj je zasedala skupština. Jedan deo mase je čak ušao u hol skupštine pa čak i u kancelarije.\n5. februara 1859. skupština Vlaške bira za princa istog čoveka koji, dve nedelje ranije, beše odabran u Moldaviji, Aleksandra Joana Kuzu.\n6 Literatura:\n* Bolovan, Ioan et al. 1996. A History of Romania. Iaşi: The Center for Romanian Studies.\n* Durandin, Catherine.1989. Revolution a la francaise ou a la russe. Paris: PUF.\n* Platon, Gheorghe. 1978. 1859 The Union of the Romanian Principalities. Bukureşti.\n----", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_1848._%D0%B8_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_1859.", "word_count": 1746, "cyrillic": 0.0}
{"id": "8319", "title": "Увод у ботанику/Глава 2", "text": "1 Биљна ћелија\nЋелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Скуп ћелија сличног или истог изгледа, ембрионалног порекла и функције назива се ткиво. Биљна ћелија је посебан тип еукариотских ћелија, присутан код биљака (''s.l.''), који се карактерише одсуством центрозома и присуством:\n* ћелијског зида са спољашње стране ћелијске мембране, који представља својеврсну околоћелијску средину биљној ћелији, а даје јој чврстину и облик;\n* великом центрaлном вакуолом, пуном воде и колоида која омогућава одржавање тургоровог притиска и служи као јединствена органела за магацинирање и одигравање метаболичких процеса;\n* плазмодезми, пора у ћелијском зиду кроз које су цитоплазме суседних ћелија у континууму;\n* пластида;\n* глиоксизома код ћелија неких семена.\n2 Морфолошки и функционални типови биљних ћелија\nНајједноставнији облик биљне ћелије представљен је паренхимским ћелијама, у којима се одвијају најелементарније метаболичке и репродуктивне функције биљака. Паренхимске ћелије су изодијаметричне, често без секундарног ћелијског зида. Постоји неколико типова паренхимских ћелија, зависно од функције коју врше у биљци:\n* ћелије хлоренхима (фотосинтетички паренхим) - ћелије са многобројним хлоропластима, најчешће у листовима и површинским ткивима стабла;\n* паренхимске ћелије за магацинирање воде - садрже велике вакуоле са доста воде;\n* паренхимске ћелије за магацинирање резервних материја - садрже бројне пластиде и ћелијске инклузије и депозиције;\n* паренхимске ћелије сржних, дрвених и кориних зракова - уметнуте између проводних ћелија, служе за магацинирање, али и провођење воде и материја у радијалном правцу.\nПрозенхимске ћелије су издужене и најчешће призматичне ћелије, диференцијаније су у односу на паренхимске, а обухватају многобројне типове ћелија:\n* епителне ћелије - пљоснате, плочасте ћелије које покривају површину биљке и луче заштитну кутикулу;\n* коленхимске ћелије - механичке ћелије са различито задебљалим зидовима;\n* склеренхимске ћелије - механичке ћелије, у зрелом функционалном стању мртве;\n* трахеиде - проводне ћелије ксилема, поседују задебљале ћелијске зидове, филогенетски старији облик ових ћелија су ''хидроиде'' маховина;\n* ситасте ћелије - проводне ћелије флоема са многобројним перфорацијама на попречним зидовима које омогућују функционисање;\n* ћелије пратилице - помоћне ћелије флоема, омогућују функционисање несамосталних зрелих ситастих ћелија;\n* ћелије плуте - ћелије секундарне коре које имају суберинизоване ћелијске зидове.\nМеристемске ћелије су посебан тип ћелија, граде примарна (ембрионална и меристемска) ткива, тотипотентне су и од њих настају све остале ћелије.\nРепродуктивне ћелије - гамети - сперматозоиди и јајне ћелије, настају редукционим деобама и имају улогу у полном размножавању биљака.", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_2", "word_count": 354, "cyrillic": 0.994}
{"id": "8341", "title": "Слани штапићи", "text": "7 кашика масти умутити и додати 1 јаје и 1 жуманце, 1 шоља млека са мало квасца и 1/2 кашике шећера. Замесити тврдо тесто. Оставити га да нарасте. Разви и сеци. Умутити беланце и премазати штапиће, посолити их, посути кимом или сусамом и пећи.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B8", "word_count": 45, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8318", "title": "Увод у ботанику/Глава 1", "text": "Ботаника је грана биологије која се бави научним проучавањем биљака. Име потиче од грчке речи βοτανικός, botanikós - који се односи на биљке (βοτάνη, botánē - трава, биљка). У новије време често се означава и терминима „наука о биљкама\" и „биологија биљака\". Обухвата више дисциплина које проучавају изглед, грађу, раст, развиће, репродукцију, метаболизам, физиологију, обољења, екологију, сродност и еволутивну историју биљака. Традиционално, ботаничари су истраживали све организме који нису били означени као животиња (на пример, сви они који воде сесилан начин живота, врше фотосинтезу). Напредак у познавању ових „специјалних\" организама, нарочито микроорганизама, довео је до одвајања засебних грана од ботанике - у првом реду микробиологије и микологије. Још увек је, међутим, широко распрострањена пракса описивања ових не-биљних организама у уводним курсевима ботанике.\nБотаника, као једна од наука, користи се научним методом у истраживањима. Ботаника се користи како посматрањем, тако и компаративним, историјским и експерименталним методама. Неке од ових метода су: сакупљање и похрањивање биљног материјала у хербаријуме, посматрање у природним и вештачким условима, експеримент у природи и ботаничкој лабораторији, математичка обрада добијених података\n1 Дефинисање биљака\nКао и многе друге речи које су у широкој употреби, биолошки термин биљка је тешко дефинисати. Историјски, биљкама су сматрани сви организми који се не крећу активно (бактерије, вируси, гљиве, алге, сунђери, зелене биљке), али се овакав концепт биљке изгубио са развојем ботанике. Биолози су временом дефинисали и читаво еукариотско царство биљке (Plantae), али границе овог царства у односу на друге организме се често померају.\nДа ли су само припадници царства Plantae биљке? Које су то основне карактеристике које организам мора да поседује да би био назван биљком?\nУ царство биљака се по савременом схватању убрајају групе зелених алги (Chlorophyta), црвених алги (Rhodophyta), мале групе Glaucophyta, и као најзначајнија група копнене биљке (Embryophyta). Ове групе карактерише присуство примарних хлоропласта у ћелијама (види хлоропласт) као једина заједничка карактеристика свих побројаних група.\nМеђутим, хлоропласти (секундарни и терцијарни) и њима омогућена фотосинтеза постоје и код других еукариотских организама (других група алги). Да ли су и ове алге биљке, иако не спадају у царство биљака? Одговор би морао да буде „ДА, и остале алге су биљке\". Заједничке карактеристике свих биљака би онда биле еукариотска ћелија и фотоаутотрофни начин исхране.\nШироко схватање термина биљка је сасвим прихватљиво и у данашњој ботаници, иако постоји тенденција и препорука да се биљкама називају само припадници царства Plantae. Предмет изучавања ботанике би тада биле биљке и алгални еукариотски организми који припадају другим царствима (Chromista-Stramenopiles, Excavates).\n2 Значај биљака\nНајважнији аспект значаја биљака је у томе што везују сунчеву енергију и производе органске материје, које представљају почетну храну већини осталих организама на Земљи. Стварајући органску материју, биљке паралелно обогаћују атмосферу кисеоником. Сем за исхрану себе и домаћих животиња, људи биљке користе и у хортикултури, шумарству, преради дрвета...\n3 Преглед група биљака\n; Алге унутар групе Chromista\n: хетероконтне алге (силикатне, мрке, златне алге)\n: хаптофите\n; Алге унутар групе Excavates\n: еуглене\n; Биљке у ужем смислу\n: глаукофите\n: црвене алге\n: зелене алге\n: Копнене биљке\n:: маховине\n:: папрати\n:: голосеменице\n:: скривеносеменице", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_1", "word_count": 487, "cyrillic": 0.967}
{"id": "8349", "title": "Бог за трећи миленијум/Увод", "text": "1 Увод\nЗадатак овог текста је да подстакне читаоце на размишљање о будућности наше цивилизације. Очекујем да сви заједно у овом истраживању покушамо да проникнемо у смисао и сврху нашег битисања на овој планети, као и да антиципирамо бар један део наше будућности. Ако за смисао нашег постојања одговорна јесте или на то није од утицаја божја промисао; (у склопу тога одговор на питање: а шта је то „божја промисао“), човек трећег миленијума могао би промислити на посве нови начин. Ви сте баш тај Човек Трећег Миленијума, зато наоштрите перо и пишите...", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4", "word_count": 92, "cyrillic": 1.0}
{"id": "1481", "title": "Август Форел:Глава XIX", "text": "почетна страна\nАВГУСТ ФОРЕЛ: ПОЛНО ПИТАЊЕ\n----\nГЛАВА XIX: ПОГЛЕД НА ПРОШЛОСТ И БУДУЋНОСТ\n0.1 Утопија и остварљиви идеал.\nУтопијом ce може назвати сваки идеални пројект друштвене будућности, који, саграђен маштом једног човека, нема здраве и стварне основе, који ce судара с људском природом и с резултатима искуства, и који, према томе, нема изгледа на успех. Али конзервативни и буржоаских духови, који живе од предрасуда и вере y ауторитет, радо називају утопијом и сваки идеал, који није био узакоњен и озваничен временом, навиком, обичајима или каквим ауторитетом. То je дубока заблуда, која би, кад би увек владала, препречила пут сваком друштвеном напретку.\nШто ce тиче идеала, будућност ће бити y стању, да учини много напредака, које прошлост није познала. У том погледу Бен Акиба није имо права да каже да „ништа под небом нема новог\". Међународни саобраћај, општи поштански савез, укидање робовања y образованим земљама, вештачко хр-њење новорођене деце, асептична хирургија, телефон, безжична телеграфија, ваздухопловство, сумарени итд. представљају остварене напретке, који ce некада нису ни помолили на видику човечанства, и који би давали тада утисак неостварљивих маштања тј. утопија.\nЗашто би на пр. општа употреба међународног говора и укидање рата између образованих земаља, биле утопије ? Најразличније расе говоре већ енглески, a све би могле да науче есперанто. У унутрашњости великих земаља, као y Немачкој, Француској итд. месни или покрајински ратови између феудалних господара (у малој Швајцарској чак и између кантона) престали су већ одавно. Зашто би све међународнији савез између људи био немогућ?! Само je предрасуда y стању да то јогунство подржава.\nЗашто би, y друштвеној области, забрани извесних наркотичних субстанци (уколико су средство за уживање), a које полако трују читаве нације као алкохол, опијум, хашиш, — била утопија ! Зашто би то исто било и са економском реформом, коју траже социјалисте тј. с праведнои поделом надница, помоћу, на пример, кооперативног система или помоћу свођења приватног капитала на најмању количину! Не видим разлога, да je то немогућно.\nТо су све ствари, које су, саме по себи, сасвим могућне човеку, a чак неопходне природном и напредном развићу човечанства. Само предрасуда старих обичаја, ослоњена на конзервативну упорност осећања, опире ce таквим предлозима и покушава да их исмеје, називајући их утопијама. У својој кратковидости та предрасуда не види промену, која ce извршила y друштвеним односима људи на земљиној лопти или не оцењује ту промену по прзвом досегу: она није y стању да ce одвоји од својих старих идола.\nЗашто би, најзад, разумне реформе y полној области биле утопије, теже да ce остваре него вештачко храњење — тако добро подешено данас — новорођене деце, које њихове мајке не могу да доје, теже, него садашњи триумфи хируршких операција, теже, него серотерапија, предохрано калемљење итд.?\nИсто онако као што кратковиди и далековиди носе наочаре илн као што ce онај, који нема зуба служи вештачким, исто тако болесни и наследно оптерећени људи могу савршено употребљавати y обљуби презерватив, како би ce избегло рађање рђавог потомства. Иста средства ce могу употребљавати да би ce женама дало времена да између сваког порођај]а приберу изгубљену снагу.\nКратак преглед књиге. — Изнесимо y неколико речи 18 глава ове књиге:\n*а) У главама I—V упознали смо природну повестицу, анатомију и функције полних органа, као и психологију полног живота. *б) У глави VI изнели смо, највише према Вестермарку, кратак гфеглед етнографије и повсснице полних односа код разних људских народа. *в) У глави VII покушали смо, да, с једне стране, прикажемо зоолошко развиће полних живота, кроз лозу наших животињских предака, a, c друге, да укратко опишемо лично ра-виће или ток људског полног живота од рођења до смрти. Тиме смо желели да покажемо читаоцу две врсте извора из кога, сваког тренутка нашег живота, избијају наша полна осећања и осећаји: наследни или филогенетички извори, и стечени или прилагођени извори.\n*г) У глави VIII описали смо болесне изданке полног живота, јер ce они много дубље, но што ce мисли, мешају y наше друштвене односе\n*д) У главама IX—XVIII објаснили смо, најзад, односе полног живота са најважнијим областима човечјег осећања и интереса: однос полног живота са сугестијом, новцем и својином, са спољашњим погодбама живота, с вером, с правом, с медицином, с моралом, с политиком, с политичком економијом, с педагогијом и са уметношћу. Узгредно, бацили смо поглед на друштвене установе и обичаје, који зависе од тих односа.\nАко укратко изнесемо добивене резултате, y стању смо, да из тога извучемо један низ закључака, које ћемо поделити y две групе.\n1 А. НЕГАТИВНИ ЗАДАЦИ.\n1.1 Укидање посредних и непосредних узрока полних преступа и зла, и узрока друштвених насапрамних недостатака\n1.1.1 Корупција.\nКорупција, y коју je полуобразованост гурнула човечанство, олакшавајући јој средства за задовољавање њене безумне страсти уживања, — одржавана je баш том страшћу. Иа крају крајева, неограничено одавање јединке уживању и наслади не може ce сложити са добром и напретком друштва. У томе лежи сва тешкоћа. Потребно je да боље друштвено устројство вештачки укочи ту страст насладе, подижући истовремено друштвену вредност људи тј. њихов алтруизам или друштвени нагон (њихова етичка осећања). Само ce први од та два циља може одмах постићи. Али смо видели, да je човек y стању, да други припреми y будућности, јер се ваља чувати занемаривања ма ког од чиниоца друштвеног спасења.\nПознали смо најглавније корене полне дегенерације, коју нам je <b>полуобразованост</b>, о којој смо говорили, донела y уздарје. Кажемо полуобразованост, јер je наша садања култура y ствари још много непотпуна: само ce поврцио дотакла народне масе.\nЉуди више културе много су боље поднели болести младости цивилизације него масе без васпитања. Баш та истина треба да нам удахне храбрости и поверења y будућност, y којој права виша култура духа треба да буде ужитак свих. Корени дегенерације, онакви какве смо ми приказали, удружени су, било посредно или непосредно, с полним животом. Дужкност нам je, да им објавимо истребљивачки рат, a да ту борбу не прекинемо све док их не сведемо бар на природну и првобитну најмању меру. Ваља, дакле, тражити пре свега ове друштвене борбе, како би ce постигле наспрамне реформе:\n1.1.2 Борба против новчаног култа.\nПознали смо, колико y глави VI, толико и y глави X, прве изворе дегенерације y историјском развићу човечанства и његовог полног живота. Ти ce извори састоје y искоришћавању човека човеком, y жељи за поседом великог богатства и моћи, који постају опет извор брака отмицом или куповином, извор проституције и свих савремених пречишћености, помоћу којих ce гаји страст полне насладе, захваљујући моћи новца.\nСвештеници и присталице Мамона лажу кад говоре, да је <b>златно теле</b>, њихов бог, најмоћнији подстрек рада и битни покретач сваке културе. Кад мало изближе погледамо, видимо, да јо то супротно. Генијални научници, мислиоци, проналазачи, уметници раде гоњени својим нзследним нагоном тј. истинитом амбициозном потребом за идеалом и сазнањем. Мамонове ученике може човек онда видети, намештене y заседи позади својих бусија, како пожудно вребају проналаске и творевине људи, како им постављају замке и како им отимају не само плод њихова рада да би ce обогатили, него често част и име, како би ce могли испрсити нз њиховом месту захваљујући гадним сплеткама. Умна крађа и плагијат придружују ce новчаној крађи. Ето славних подвига „мамонизма\"! Треба га изблиза видети на делу да би ce упознала препреденост с којом он ради! И то би, говоре нам, био једини подстрекач људског рада, a тиме и културе!! Ми y то не верујемо. Необуздано надметање за зарадом нагони, несумњиво, људе на грозничаву делатност. Ta врста марљивости, готово увек удружена са страшћу за насладом и влашћу, ради да би једино постигла средства да ce та страст задовољи. То je нездрави „аривизам\". Потребно je, да друге покретачке снаге ступе y дело, како би ce подстакао људски рад. На нашу срећу, те снаге постоје. Tpteбa их само тражити и покренути, јер без рада, признајемо, не може постојати ни културе ни друштвеног напретка, ни среће.\nКулт златног телета, употребљавање нагомиланог блага као средства да ce искористи туђи рад y саможивом и користољубивом циљу, — представља први и главни корен друштвене дегерације, браки куповином и брака због новца, први и главни корен проституције и целокупне њине одвратне поворке. Ако човечанство не уништи тај корен, никада неће успети да очисти и излечи своје полне односе. Борба против савремених и претераних права, које je закон дао приватном капиталу и против злоупотреба, које из тога произилазе, представља један од првих и главних неопходних задатака да би ce посредно постигло асенирање полних односа. Нек ce погледа само докле je мамонизам довео Америчке Сједињене Државе: до гадне корупције, трустова, милијардера и дегенерације.\n1.1.3 Борба против употребе опојних пића.\nНавика употребе наркотичних отрова, a пре свега алкохола одводи, као што смо видели y главама I, VIII, X и XI, до озбиљне телесне и моралне дегенерације људи, која не само што сналази оне, који пију, него и њихове клице, a тиме и њихове потомке. Ту дегенерацију смо назвали бластофторијом. По својој природи, бластофторија je присно везана за полне феномене. Захваљујући њој, разорно дејство отрова, који прибављају насладу, може ce проширити на многобројне генерације.\nЈедан једини коренити лек, могао би ce лако применити, када људи не би били толико робови својих навика и предрасуда, као и капитала и страсти за уживањем. Сви наркотични отрови, a на првом месту дистилисана и преврела пића, требало би, да ce искључе из средстава за уживање и да ce ставе y апотеку, где би још могли да ce употребљавају као лекови, са извесном обазривошћу. Осем тога, алкохол ce може задржати и y индустрији.\nНаука je доказала, да мождана узетост (парализа) последична алкохолном опијању, — чак и y најпристојнијем облику и y најумеренијем степену „тек што одвеже језик\" — поремећује већ здруживање мисли, распарчајући их и чинећи их површнијим. Особа, која ce опија, то и не примећује. Ta лака мождана узетост ствара y човеку тренутно, пријатно и весело осећање, на које ce он брзо навикава. Тако ce у њему ствара час слабија, час јача потреба за поновном употребом пића, што га y његовој слабости и несвесности, нагони да стално понавља, често повећавајући дозу. Већина наркотика, a нарочито алкохол, дистилирани или преврео, имају за својственост да пре свега надраже полни прохтев на животињски начин и да тиме натерују на најбесмисленије и најодвратније преступе, ма да ослабљују стварну полну моћ. Пролазна наслада, коју прибављају те супстанце, није ни од какве стварне и трајне користи, док као последицу доноси најстрашније личне и друштвене беде.\nУстанове тако званог потпуног уздржавања (апстиненције) од сваког алкохолног пића, предузеле су истребљивачки рат против свих отрова, који служе као средства за уживање, y колико je искуство доказало њихову друштвену опасност. Надајмо ce, да ће те установе успети y току времена, да однесу победу за победом, као што су то већ постигле y извесним северним земљама. Исланд je већ на целокупном свом земљишту забранио продају и увоз сваког дистилисаног или преврелог пића, a Северна Америка тек што то није учинила. Онда ће и други главни корен дегенерације полног прохтева и живота бити уништен.\n1.1.4 Еманципација жене.\nТрећи извор полних аномалија има за узрок, неједнакост права полова. Само потпуна еманципација жене може га уништити. Ни код једне животиње женка није предмет мужјаковог искључивог поседа. Нигде y природи не срећемо ропски закон, који силом подвргава један пол другом. Чак код мрава, где je мужјак због свог умног инферијоритета, необично зависан од радница, оне га ничим не присиљавају, те je он y стању да ce еманципује, чим то пожели. Уосталом, раније смо побили аргуменат, који ce оснива на умној потчињености жене човеку (види крај глави III).\nЕманципација неће да претвори жене y људе, него просто жели, да им врати њихова људска права, рекао би чак њихова природна животињска права. Она не жели никако, да одузме женама рад или да их од њега одвикне. Бесмислено би било исто тако одгајивати жене као размажену децу, као што би било сурово и неправедно, да ce c њима грубо поступа као са товарном стоком. Дужност нам je, да им вратимо независан положај, са свима правима, дужностима и одговорностима, које одговарају њиховом нормалном положају у друштву.\nЊихова полна улога нарочито je важна, па чак и y толикој превази, да им даје право на највише претензије y тој области. Не желимо да понављамо оно, што смо рекли y глави XIII, него желимо просто, да одлучно изјавимо, оснивајући ce на најочевиднијим фактима, да ће и трећи главни корен садашњих полних злоупотреба бити уништен, чим жене буду стекле y друштву једнака права и дужносги с човечјим (разуме ce према полним разликама) тј. чим буду y стању да, слободно, на свој начин, према свом женском генију, исто онолико одлучно колико и људи, — утичу на судбину заједнице. Потпуна еманципација жене сачињава наш трећи главни постулат. У томе смо потпуно y сагласности с Вестермарком, с филозофом Ш. Секретаном и с другим угледним личностима. Срећом, захтев који je формулисан много раније (1905 год). пре светског рата, данас ce (1919 г.) нагло остварује y целом свету.\nРазлика, која постоји између полова не представља никакву разумну победу, да би човек приграбио себи сва друштвена и политичка права. Спољашњи свет и ближњи од којих и за које живимо и телом, и душом, истоветни су и за човека и за жену. На тај начин, чак и тамо, где je мисаоност једног пола виша од мисаоности другог пола, тај пол не може из тога да извуче право спречавања слободе живота и рада другом полу према његовчм личвом генију.\nИзвесно je, да су оба пола с много гледишта различни. Свако законско, па према томе и вештачко насиље једног према другом, има као последицу: кочење слободног развића оба пола. Сваки од природе има право да посматра и да асимилира свет, према свом духу. На тај начин, свако ће бити y стању, да своју личност развија тако, да ce она не угаси и не закржља као личност какве домаће животиње y обору. Само право јачег, обучавано и неговано несвесном и ограниченом предрасудом, може да занемарује и да пориче ту истину. Законска спутавања, која намећемо жени, њеној мисаоности, целокупном њеном, a нарочито брачном животу, ма да нас она не повређује нити дира, немају ничег заједничког са оправданим спутавањем које, закон мора да предвиђа против повреда, од сгране појединачног егоизма, који повређује, туђа мли друштвена права.\n1.1.5 Борба против предрасуде и ауторитета предања.\nДруги један непријатељ ce још опире свакој предложеној реформи. По несрећи, он je тако дубоко укорењен и уврежен y људској природи, да ce његово поступно слабљење може очекивати само од лаганог побољшавања људске каквоће.\nХоћу да говорим о поворци предрасуда, традиционалних обичаја, мистичних празноверица, верских догми, моде итд. Требало би нам много страна моралне придике, кад бисмо хтели да набројимо и да сузбијемо све мане, које су непрекидно стваране и одржаване бедном тежњом људског духа, да озваничи све, што je од старе традиције и да га сматра као непоколебљивим. Као сведока узимамо немачког песника Шилера, који ово ставља y уста Валенштајну (Валенштајнова смрт чин I, иојава V): „Бојим ce невидљивог непријатеља, скривеног y дну човечјег срца и који ми, страшан само због своје полне стрепње, даје отпора. Не бојим ce живог и снажног непријатеља, већ оног ниског и гадног увек минулог духа, који сад нестане да ce опет врати: који ће сутра бити закон, јер je то данас био. Човек je саграђен од маленкости, a навика му je дадиља. Тешко оном, који ce усуди да дирне y његове старе споне, y наслеђе предака, које му je тако драго! Година има на њега снагу, која све благосиља. Све што седи, за њега je божанско. Буди власник и бићеш y своме праву; гомила ће те сачувати као свету реликвију!\"\nПредрасуда, вера y ауторитет, вечно право свега оног, што je минуло, мистицизам, итд. стављају ce сa свесним или несвесним лицемерством, a помоћу мање више провидних софизама, y службу најнижих људских страсти, y службу злобе, мржње, таштине, тврдичлука, похоте, оговарања, властољубља, лености и свега осталог, и покривају све то светим и пречасним огртачем старих навика, како би што боље озваничили њихову гадост, ослањајући ce на ауторитет оног, што je прошло. Нема бестидности која на тај начин није оправдана, слављена, па чак и обожавана.\nНикада нећу заборавити дискусију, коју сам неколико дана водио на једном прекоокеанском броду са неколико личности из француског католичког племства. Ta cy господа почела y мом присуству да бране најодвратније преступе и злоупотребе, да подражавају најневероватније парадоксе и бесмислице и то са упорношћу, којој нема равне. Слушалац без прелрасуда, могао ce озбиљно питати, да ли ce не шале. Не. То je било њихово дубоко, озбиљно мишљење и они су га бранили са онолико исто убеђења са колико присталице двобоја бране, њихов, такозвани закон части, па ма како он био бесмислен.\nУбеђен сам, да ће једино увођење научничког духа, индуктивне и филозофске мисли y школе и y опште y народне масе, бити способно да постепено и успешто сузбија бесмислено и папагајско понављање, које ce рађа y обожавању ауторитативних доктрина и предрасуда, основаних на светости онога, што je старинско.\n<b>Разуме ce, да ми не смемо пасти y супротну крајност и примити, без контроле, све што ce хвали као реформа или новина.</b> Научничка оштроумност састоји ce y непристрасном одабирању правог од лажног, y задржавању првог, a y одбацивању другог, па било да ce тиче нових или старинских ствари.\nДовољно смо већ говорили о предрасудама и застарелим обичајима, које треба прво да сузбијамо y полној области. На то ce више не враћам. Целокупна категорија тих узрока зла, категорија, која игра велику улогу и y другим областима људског живота, може ce сузбити само помоћу оружја праве науке, удруженог са оружјем темељитог и слободног васпитања омладинског карактера.\nХтео сам да још једанпут овде нагласим апсолутну потребу огорчене борбе на овом земљишту. Због тога, потребно je, даг научници с времена на време изиђу из свог кабинета и да блесну својом светлошћу y мрачном вртлогу људског друштва. Треба да суделују y друштвеној борби, ако не због чег другог, a оно због тога, да не би изгубили, затварајући ce све више y искључиву ерудицију специјалисте, сваки додир и свако разумевање оног, што ће вечно бити људско.\nНаредни захтеви ce односе на делимичније лутање и опасности.\n1.1.6 Борба против порнографије.\nУ главама V, X и XVIII говорили смо о порнографији, a y глави XVIII о њеној великој опасности по развитак нормалног полног живота код омладине. Ma да порнографија, великим делом, дугује своје порекло и свој развитак мамцу y виду ћара, не треба ипак занемарити да мушки еротизам пружа руку трговачком интересу, како би потпомогао порнографију. Дужност je друштва да сузбија порнографске производе нездравог еротизма, не наносећи ипак ни најмање вреда правој уметности. Полни прохтев човека je y средњу руку снажан; може ce чак рећи, да je и сувише снажан y поређењу са друштвеним потребама расплођавања. Сасвим je излишно, да ce он вештачки голица, да му ce пружа нарочито одгајивање и да ce на хиљаду начина појачава. Борбу против порнографије, треба, дакле, уздићи на степен друштвене дужности.\nНе заборавимо, ипак, да ће ce порнографија успешније сузбијати, ако испунимо четири ранија захтева и ако уздигнемо уметнички идеал и осећања човека, него помоћу непосредно насилних мера.\nУпотреба тих мера треба да буде ограничена на неопходност тј. на најпоквареније и најбестидније производе порнографа.\n1.1.7 Политика и полни живот.\nСпомињем овде, сећања ради, мешања политике y полни живот, a нарочито утицај полних чинилаца на политику. Разуме ce, да треба сузбијати свако непотребно мешање државе y полни живот појединаца помоћу неоправданих закона и прописа, као и сваку интервенцију јавне силе y природним полним потребама човека, y брак итд. тамо где ни један лични или друштвени интерес није повређен. Много je теже спречити притисак полних симпатија и антипатија, a нарочито притисак љубавних страсти, на политику, администрацију итд.\n1.1.8 Борба против венеричних болести.\nОгорчена борба треба да ce поведе против венеричних болести и против болесног изопачења полног прохтева. Све што je y томе потребно рекли смо y глави VII, XIII и VIX. С полним зликовцима треба да ce поступа по патологији полног прохтева, a слично као и са первертирцима, јер ce ту готово увек тиче неправилности људског мозга, које ce не могу поправити, ни одстранити казнама, нити другим казненим мерама.\nЗасада једини су могућни лек заштитне мере колико лекарске толико и административне, које предузима друштво од опасних особа, дегенерисаних y полној обласги. Насупрот, треба ce y будућносги потрудити, да ce таквим особама спречи расплођавање и да ce помоћу нашег другог захтева избегну узроци бластофгорије, која ствара све нове сличне јединке.\n1.1.9 Борба људских раса.\nОстаје нам најзад и последњи необично озбиљан и шкакљив захтев, о коме смо већ говорили y два, три маха. Како ће наша аријска раса и њена образованост избећи опасност преплављања и истребљивања невероватном плодношћу других људских раса? Треба бити слеп, па не видети ту опасност. Да би ce оиа по правој мери оценила, није довољно метнути на једну страну „дивљаке\" и „варваре\", a на другу „цивилизоване\". Питање je много сложеније. Многи дивљи или полудивљи народи брзо ce гace због просечне неплодности. Европљани су им донели толико алкохола, венеричних болести и других рана, које их pазједају, да необично нагло нестају, немајући кад ни да ce приберу, ни да даду отпора. Такав je случај с Ведима, с Тодима, с Црвено-кожцима Северне Америке. са Аустралијанцима, чак и с Малајцима и с многим другим.\nСтвар стоји сасвим друкчије с Црнцима, који су необични отпорни, врло плодни и који ce прилагођавају и обучавају свугде образованим обичајима. Они, који мисле да су црнци способни да сами собом стекну или само да сачувају неку вишу цивилизацију, не претрпевши филогенетички мождани преображај, могу ce сматрати за утописте. Изгледа ми, да je сувише очевидно, да би требало да су Црнци, од кад су већ под утицајем европске културе, сто пута показали способност да ту културу приме и да ју независно, према свом сопственом генију, развију, кад би њихов мозак био за то способан. Уместо тога Црнци из унутрашњости острва Хајити, које je Француска некада цивилизовала, па их опет оставила, поново су пали изузев неколико мелеза, y потпуно варварство, па су чак варваризовали француски језик, па чак и хришћанство, које им je било подарено. Нека нам ce не показује као супротан пример Booker Washington који je био мелез.\nУпоредимо брзину, са којом један цивилизован или народ способан за цивилизацију, оснивајући ce на садашњим енергијама својих клица, прима нашу културу y хришћанству или ван њега! У том погледу довољно нам je, да видимо оно, што ce већ скоро 40. год. догађа y Јапану и шта чине, ма да ce много мање генија (а за исто, ако не и за дуже време), хришћански народи Балканског полуострва, ослобођени једни за другим фаталистичког и тешког турског јарма на пр.: Срби, Румуни, Бугари и Грци. И сами реформисани Турци потпадају под Ислам.\nВредност дрвета ce познаје по његовим плодовима. Јапанци су способан и цивилизован народ, те тако треба да буду и сматрани. Црнци, напротив, то нису, тј. способни су само за сасвим ниску цивилизацију, a вештачко обучавање им je пре само спољашни изглед цивилизације, прелама их и уздиже појединачно до наших обичаја.\nДо које ce тачке монголска, па чак и јеврејска раса могу помешати са нашим Аријским или Индогерманским расама, a да их не истисну постепено и да их y миру не униште? То je питање, које могу само да поставим, али на које не могу да дам одговора. Кад би ce тицало Јапанаца, не би било озбиљних тешкоћа, a асимилација би била добра дошла. Али Кинези и неки други монголски народи представљају за опстанак наше беле расе очигледну опасност, коју само слепац може да не види. Ти људи једу два или три пута мање него ми, задовољавају ce за становање три, четир пута мањом запремином ваздуха од запремине, која нас већ гуши, a уз пркос томе рађају бар два пута више потомака него ми, a радећи исто толико колико и ми. Није тешко да ce разуме однос тог питања са полним и економским питањем.\nМожда ћемо моћи да на време склопимо уговор с Монголима, a нарочито с Кинезима, по коме би обе расе могле да живе без узајамног уништавања на истој земљиној лопти. Брзина, с којом Кинези примају данас нашу културу, можда ће и повећати њихове погребе, a смањити њихову плодност. Већ одавна, познаваоци Далеког Истока прорекли су, да ће земља на послетку постати Кинеска. Caveant consules!\n----\nпочетна страна", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BB%3A%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_XIX", "word_count": 3948, "cyrillic": 0.923}
{"id": "1646", "title": "Образовање карактера", "text": "0.1 Шта се зове карактер?\n1. Речју карактер означава се обично сва сума оних особености којима се одликује делатност једног човека од делатности другог, без обзира на сам садржај те делатности, која може бити глупа и паметна, морална и неморална. Ако пажљивије погледамо шта људи називају карактером, лако ћемо приметити да они не обухватају овим појмом оно што обично називају умним развојем човековим. Два лица која располажу сасвим различитом умном развијеношћу и сасвим различитом сумом знања, како по количини тако и по квалитету, могу бити врло слични по карактеру.\nС друге стране, људи који су подједнако развијени и који располажу подједнаким знањем, могу бити сасвим различитог карактера. Врло образован човек може имати веома ништаван карактер, а веома необразован човек — врло јак карактер. Из свога видимо да се појам карактера изграђује углавном из посматрања особености делатности осећања и воље, независно од умног богатства или умног сиромашитва човековог. Али, уносећи осећање и жељу у појам карактера, ми обично не уносимо њихов <b>садржај</b> него само форму њиховог испољавања. Зао и добар, моралан и неморалан човек могу ммати подједнако слаб или јак; сталожен или бурану хладнокрван или плаховит, одлучан или неодлучан карактер итд. Према томе, у појам карактера не улази ни умно, ни морално стање човеково: не улази сам с а д р ж а ј осећања и жеља, него само форма њиховог испољавања. А пошто се делатност осећања испољава (за наше око) само у човековим радњама, у које убрајамо и сам говор, онда, према томе, морамо доћи до закључка да се појам карактера извлачи искључиво из посматрања особености човекове делатности, и то не посматрања садржаја те делатности која зависи од спољних околности као и од ума и моралности човека, него посматрања њених форми. Ето због чета ми сврставамо изучавање образовања карактера у област воље. У карактеру се управо испољава особеност рада <b>воље</b> код разних личности. Отуда се изрази: <b>снага</b> карактера или снага воље често употребљавају као синоними, мада та употреба и није сасвим правилма, као што ћемо даље видети.\n0.2 Два фактора у образовању карактера\n2. Али таква једнодушност људи. не постоји у погледу самог порекла карактера. Ми често чујемо да се говори о урођености карактера, а исто тако често чујемо да се говори о искварености карактера, о томе да се овакав или онакав карактер у човеку образовао услед прилика живота, као последица васпитања итд. Кад говоре о карактеру, људи га називају рђавим или добрим, али никако у оном смислу у коме говоре о добром или рђавом здрављу. Карактером човековим објашњавају се његови поступци, али му се сам карактер често приписује у грех, мада се некад извесним карактерним цртама олакшава урачунљивост поступка. Васпитање, с једне стране, препоручује да треба водити рачуна и подешавати став према карактеру васпитаника, а с друге стране — даје правила како треба васпитавати карактер у човеку. Из тога ми смо у праву да закључимо да опште-људска психологија, која у сваком случају има огроман значај као сума безбројних посматрања психолошких појава од стране људи, гледа у карактеру у исто време и нешто прирођено човеку и нешто што се форммра у њему у току његовог живота, -и такво гледиште је сасвим тачно, јер се карактер код човека формира управо под утицајем својстава која су му, с једне стране, прирођеиа, а с друге стране, под утицајем живота.\n0.3 Значај карактерологије по Милу\n3. Ако сматрамо да у формирању карактера учествују два чиниоца: природа човека и услови живота, онда смо дужни да испитамо колико сваки од ових фактора учествује у формирању карактера, и из тота да изведемо законе образовања људског карактера уошите који, без сумње, морају постојати. »Човечанство, каже Мил, нема општег карактера, него постоје општи закони формирања карактера«. Мил сматра да управо ти закони формирања карактера и треба да чине главни предмет научних испитивања области људске природе. А на основу чега је Мил дошао до овог чврстот убеђења, које и ми потпуно делимо, о постојању општих закона у формирању људског карактера? Јесу ли већ откривени ти закони, је ли чињеницама доказана њихова неоспорност, јесу ли они сведени у научни систем? И Мил је био принуђен да на ова питања одговори негативно. Али не може се рећи да су ови закони толико непознати да их треба само претпостављати на основу општег веровања у узрочност свих појава којима се човек руководи: у тражењу закона физичке природе колико и у тражењу закона психичких појава. Зар се не дивимо познавању карактера људи код великих писаца? И не само да ови велики писци познају законе људског карактера, него их познају оии који се диве верном цртању карактера од стране самих ових писаца. Ако не бисмо уошпте ништа знали о законима формирања карактера, онда не бисмо могли изрицати ни наш суд о томе да ли Шекспир или Молијер верно цртају људске карактере. Према томе, ми морамо признати да сваки од нас располаже широким познавањем закона формирања људских карактера. Познавајући карактер човека, ми често предвиђамо врло тачно како ће на њега деловати дати утисак, каква ће осећања и жеље изазвати у њему и у каквим ће се радњама испољити та жеља. Практична педагогика доста често, ако не увек, даје врло тачне савете како се може изменрпи ова или она црта у карактеру васпитаника. Тачност тих савета открива пракса и оии показују такође да нам нису непознати многи закони формирања људског карактера. Практична важност тих знања не може подлегати сумњи. Ми смо већ указали на њу у предговору првом делу наше »Антропологије«. Поставља се питање: зашто та знања, толико важна за практичног човека уопште и за васпитача нарочито, нису скупљена, нису сведена у јасан и лако обухватан систем! Да ли зато што их ми већ врло добро знамо, тако да не осећамо потребу да их разматрамо и проверавамо? Али безбројне омашке практичних радника уопште и васпитача посебно, које потичу углавном из непознавања закона формирања људског карактера, служе као (најбол»и одговор на ово питање. А, може бити, зато нисмо сабрали наша знања о законима формирања карактера што је то немогућно? А зашто би било немогућно? Оно што човек зна, може изразити речима, а што може изразити то може проверити и система- тисати: једна знања сматрати несумњивим, друга — подвргнути сумњи, задржати се на противречностима итд. Може ли се сумњати у практичну корист таквог скупљања, проверавања и сређивања чове-кових посматрања о томе како се формирају људски карактери? Зашто је, питамо још једном, етологија, према изразу који је дао Мил, или карактерологија у полуруском преводу, још увек наука у пројекту, мада је, разуме се, не само Мил свестан све необичне практичне важности такве науке и свег њеног значаја за вештину васпитавања?\n0.4 Зашто је ова наука још немогућа\n4. Одговор на ово питање даје нам делимично сам Мил. »Закони образовања карактера, каже он, јесу закони који произлазе из општих закона душе и треба да се добију као закључци из тих општих закона. Ради тога ми морамо узети известан дати низ околиасти и затим гледати какав ће бити утицај тих околности, саобразно законима душе, на образовање карактера«.Основну науку, науку о општим законима душе, Мил назива психологијом према којој ће етологија или излагање општих закона образовања карактера под утицајем ових или оних спољних сколности, претстављати изведену науку, и то тако тачну као што је математика. »Психологија је, по Милу, углавном наука посматрања и искуства; етологија је пак дедуктивна наука. Једна излаже просте законе уопште, а друга црта њихово дејство у сложеним комбинацијама околности«.\nПризнајући умногоме тачност Милове мисли, ми можемо извести из ње просто објашњење због чета карактерологија - и поред богатог материјала за свој садржај у општељудским посматрањима и у посматрањима таквих далековидих, проницљивих људи као што су Хомер, Данте, Сервантес, Шекспир, Гете, и поред своје неизмерне практичне важности — остаје наука у пројекту, па и сам пројект ове науке тек се сада указује нарочито јасно. Разумљиво је да се дедуктивна наука може појавити само онда кад је наука из које се она изводи већ сама више или мање стабилизована наука. А можемо ли сматрати психологију таквом науком? Истина, она већ давно проглашава себе науком искуства, која црпи сав свој садржај из посматрања и искустава; али анализирајући искуствену психологију Хербарта, Бенеке-а, Вајца, Бена и др., имали смо прилике не једном да се уверимо да, нажалост, психологија до сад иде стопама филозофских умовања и да је њен положај врло често више условљен филозофским погледом на свет писца него стварно посматрањем и искуством. Психологија се још упиње да се отргне с тог ужета на коме ју је до сада водила метафизика: свеједно да ли се та метафизика изражава сколастичким терминима немачке филозофије или терминима позајмљеним из природних наука, као код Бена и Спенсера. Када се ти напори крунишу успехом, када се буде могло говорити о психологији као о стварној науци искуства која се потпуно учврстила, тек тада ће бити могућно подухватити се да се и изведу етолошки закони.\n5. Али није само психологија крива за то што је важна наука о образовању људског карактера остала до сада наука у пројекту. Мил изражава наду да ће физиологија ускоро запазити те особености у образовању мозга и нервног система које се изражавају у урођеним цртама карактера. Али желећи да се што потпуније и што скорије оствари та нада, ми не можемо а да је не сматрамо донекле сангвинистичком, ако поново размотримо учење о темпераментима, које је до сада излагано у физиологијама и антропологијама. Ово учење, које је ново време наследило још од класичне древности, до те мере није усклађено с новим физиолошким знањмма, толико је лабаво и незасновано на позитивним чињеницама, да се чак двоумимо да ли да га унесемо у фактичну антропологију. Још је Гален поделио људске карактере према четири темперамента: на сангвиничне, колеричне, меланхоличне и флегматичне. Али, као што с правом припмећује Бенеке, »то су пре обичне слике познатих карактера који се сусрећу у животу него тачна генетичка анализа духова«. Али се ни у животу ове четири врсте карактера никад не сусрећу одвојено него су увек црте једног помешане с цртама другог. Чак сваки у самом себи, анализирајући своја осећања, жеље и поступке, може приметити у једнима меланхоличну црту, у другима — сангвиничну итд., утолико пре ако буде упоређивао своја различита расположења духа. Једино способност апстракције која уочава главне црте поступка које падају у очи и пропушта ситније које им против-рече, које их слабе, омогућила је да се скицирају ови типови темперамената. Да би се те црте анализирале и довеле у какав било систем, требало би зиати чему се може приписати разлика ових црта карактера, а то ми не знамо, и поред тога што се наша анатомска и физиолошка знања не могу ни упоређивати са сазнањем класичног света.\n0.5 Учење о темпераментима\n6. »Учење, по коме постоје темпераменти, каже Милер, потиче из најдубље древности. Оно је изврсно и можда се ништа више не може учинити за његово усавршавање. Али основе на којима су га створшги древни, биле су такође погрешне као и њихова мишљења о основним елементима људског тела. Галенови темпераменти сангвинични, флегматични, колеричии и меланхолични били су засновани на хипотезама старих грчких филозофа о четири елемента: ваздуху, води, ватри и земљи и квалитетима који им одговарају: топлоти, хладноћи, сувоћи и влажности«. Овим елементима су одговарале у организму четири основне течности, чијим су преовлађивањем објашњавали разлику у темпераментима. »Ми бисмо мало допринели објашњешу предмета, наставља Милер, ако бисмо навели овде разне друге класификације темперамената«. Поставља се питање: одакле су древни мислиоци узели такве верне типове људских карактера, ако су их изводили из таквих погрешних основа, као што су појмови о четигри стихије света и о четири основне течности организма? Наравно не из тих погрешних основа из којих би се могли извести само погрешни закључци. Они типови, према томе, узети су непосредно из човекових посматрања самога себе и разних људских карактера, при чему су основне црте у овом или оном карактеру или поступку свођене према својој сродности у један тип. При томе стварању типова послужила је као руководство не само логичка апстракција него и поетско осећање. Ту је постојало исто оно стваралаштво, које је руководило Молијером (при стварању Тартифовог карактера, а Гогољем кад је стварао свог градоначелника. Процес тога стварања, при чему човек узима тривијалне црте од других људи колико и из самога себе, одлично је изразио сам Гогољ. Али узалуд бисте тражили Тартифе, Хамлете, Фалстафе, гогољевске градоначелнике и Хлестакове у људима који вас окружују; загледајте се лажљиво у саме себе — и наћи ћете их све. Зато они тако дубоко и обузимају нашу душу, зато нам сви ти толико различити карактери и изгледају тако истинити. Исто тако и из истог узрока задивљују нас својом истинитошћу и типови темперамената које су створили древни, али као и свако поетско стварање, примењено на стварност, одмах захтева безбројне изузетке. Да би се у темпераментима постигла стварна истина, требало би открити њихое физичгке узроке, али то, и поред свих покушаја, до сада није успело.\n7. »Ми смо наравно покушавали, каже Милер, да заснујемо учење о темпераментима на основним формама органских функција и органских система, например на систему исхране, кретања, емоционалности, и да припишемо темпераменте пресвлађивању једног од ових система. На тај начин, добили смо вегетативни, раздражујући и емоционални темперамент. Али сасвим је немогућно извести душевне особености које карактеришу сваки темперамент из доминантности једног од органских система. Стварно, мишићна снага још не чини човека колеричним, а флегматичан карактер исто је тако праћен добром као и рђавом исхраном. Хладни и угајени људи нису увек флегматичари, и често се срећу врло мршава лица која су флегматична. Има колеричних и сангвиничних људи како међу пуним, угојеним, тако и међу мршавим, како међу јаким тако и међу слабим. Уопште, сви покушаји да се сваком темпераменту припише нарочито органско својство ,показало се као неуспешно«. »Нарочиту збрку у учењу о темпераментима унело је мешање патолошких болесних пајава с темпераментима. Уобразили су људи да флегматичар неизоставно мора бити дебео, блед и лимфатичан, да колерик мора бити наклоњен болести јетре итд.«. »По моме мишљешу, наставља Милер, темпераменти зависе више или мање од наклоности ка осећањима или страстима који се рађају из узбуђења или из противдејства наклоностима, тј. да је њихов узрок у различитој наклоности према стањима задовољства, патњи и жеља« Из овог доста нејасног наговештаја види се да је физиолог Милер био пре готов да пребаци питање о темпераментима на психолошку основу. А шта може рећи психологија о томе шта је урођено, о томе шта, дакле, претходи делатности свести, шта условљава карактер те делатности, а није условљено њиме?\n8. После Милера настављени су, разуме се, покушаји да се темпераменти повежу с извесним чињеницама организма. Френолози су покушавали да нађу те чињенице у мозгу, у различитој комбинацији њихових делова; други су тражили њихов узрок у особености грађе тнива, у одговарајућој количини беле и сиве материје у мозгу, у саставу крви, али све то апсолутно није ни до чега довело - и Милерово гледање на темпераменте остаје све до данас најлогичније. Ми се можемо само чудити како неки психолози и педагози, који су упознати с овим трезвеним и скромним гледиштем великог научника и мислиоца, и даље говоре, напрммер, да људи нервозног темперамента морају имати мали нос и округлу доњу вилицу, људи колеричног темперамента - црне сјајне очи, кудраву косу и друге ни на чему засноване бесмислице, или да прилажу својим радовима нацртане фигуре темперамената, цртајући флегматичара неизоставно као човека који пати од водене болести а меланхоличара — од јектике.\n0.5.1 Флегматичан темперамент\n9.Флегматичан темперамент Милер назива умереним насупрот трима осталим. Осећања не овладавају флегматиком брзо и не развијају се у њему лако. (По нашој терминологијм, код флегматичара душевна осећања не прелазе лако у органска). Мисли флегматичара не теку спорије од мисли осталих људи и његов ум може достићи исти такав развој. Али он не треба да чини велике напоре, ни физичке ни моралне, да би сачувао своју хладнокрвност. Њему је лакше него осталима да се уздржи од брзог решења, да би пре тога размислио о њему. Од њега се не могу очекивати таква решења која излазе брзо из дубоких и живих осећања, али од њега се може очекивати све што се може постићи стрпљењем и упорношћу. Он се тешко раздражује, ретко се жали, своје патње подноси стрпљиво и мало се узбуђује патњама других. Он се не одлучује брзо на пријатељство, али је постојан у њему. Кад треба нешто постићи брзином и развијањем велике снаге за кратко време, онда га лако престижу људи осталих темперамената, али зато он тачније, сигурније постиже далеки циљ. Он увек зна шта хоће и нерадо се меша у туђе ствари. Лењост, апатија, безбрижност, досада, тешкоћа схватања — то су већ болесне појаве.\n0.5.2 Колеричан темперамент\n10. У умерене темпераменте Милер убраја: колеричан, сангвиничан и меланхоличан темперамент.\nКолеричан темперамент испољава знатну снагу у делатности, енергију и упорност кад год се нађе под утицајем неке страсти. Његове страсти се брзо распламсавају због најмање препреке, и његов понос, љубомора, осветољубивост, частољубље - не знају за границе кад се његова душа нађе под притиском, неодољивим утицајем страсти. Он мало размишља и делује брзо, не застајући, како због тога што увек сматра да је у праву, тако и због тога што је таква његова воља. Он тешко постаје свестан својих грешака и обузет је страшћу све док га она не доведе до сопствне пропасти или пропасти других.\n0.5.3 Сангвиничан темперамент\n11. Код сангвиника основна тежња је тежња за уживањем, сједињена с лаком узбудљивошћу осећања и њиховим кратким трајањем. Он се одушевљава свим што му је пријатно, испољава много симпатије према другима и брзо се одлучује на пријатељство, али његове склоности су непостојање и не може се на њих сувише много рачунати. Лако га је наљутити, али он такође лако почиње да се каје. Издашан у обећањима, он их брзо заборавља ако их одмах не испуни. Поверљив и лаковеран, он воли да прави планове, али их брзо напушта. Снисходљив према недостацима друтих, он захтева такву исту снисходљивост и према својим сопственим недостацима. Лако га је умирити, он је искрен, умиљат, наклоњен, воли друштво, неспособан за егоистичке рачуне.\n0.5.4 Меланхоличан темперамент\n12. Код меланхолика основна наклоност јесте наклоност ка тузи. Он се такође лако узбуђује, као и сангвииик, али се непријатна осећања испољавају код њега чешће и дуже трају него осећања задовољства. Патње друтих лако изазивају његову симпатију. Он је бојажљив, неодлучан, неповерљив и лако подлеже свему што одговара идејама које њиме владају. Нерад га вређа; све му се чини да је запостављен. Препреке на које наилази у животу доводе га до очајања, лишавају енергије и чине неспособним да нађе излаз из тешкоћа. Његове жеље имају тужну нијансу, његове патње изгледају му неподношљиве и да се ничим не могу ублажити.\n0.6 Недовољност овог учења\n13. Загледајте се у стварие карактере који вам падају у очи, проучавајте их пажљиво, детаљно, <b>без икакве унапред усвојене теорије, и ви ћете увидети; колико је много нетачног у овим познатим сликама темперамената</b>. Узмимо, например, карактер Русоа и размислимо у који од четири темперамената га можемо сврстати. Он се одушевљава задовољством као сангвиник, бежи од друштва као меланхилик, раздражљив је и освветољубив као човек колеричног темперамента, брз на пријатељство и непоуздан у њему - опет као сангвиник; нестрпљив, истина, у овему, сем у ономе што га стварно одушевљава. Тешко га је, изгледа, назвати флегматиком, а међутим он тако споро и стрпљвиво ствара своја дела, да ако бисмо се држали списа темперамената, то би могао чинити само најјачи флегматик. Неповерљив и подозрив до смешнога, он чак може бити назван хипохондриком, а не само меланхоликом; али погледајте колико праве дечје веселости и поверљивости испољава он у појединим случајевима! Он је склон да се растужи, да плаче због таквих ситница поводом којих се други смеје; али његова шала је весела и заједљива. Он је снисходљив (према недостацима других, као човек крајње колеричног карактера. Његове симпатије су променљиве, а у исто време видимо да су се до дубоке старости одржале у њему наклоности и мржње детињства. А сем тота, колико личи Русо-дете, весео, поверљив, враголаст, на мрачнота старца који је побегао од људи на пусто острво швајцарског језера? Али не заборавмте да су се и Женевљани такође променили, и да подижу споменик Русоу на истом месту где су каменовали сиротот филозофа. Овде видите да је живот ума и срца измешао црте свих темперамената у најшароликију, али потпуно разумљиву слику.\n14. Изабрали смо за пример карактер Русоа управо збот тога што нам његова генијална аутобиографија открива вијугаву линију овог потпуно људског карактера, са свима његовим вредностима и недостацима. А до истог резултата у погледу темперамената доћи ћете ако изучавате карактер првог човека коди вам је близак, а нарочито ако га не изучавате у једном било коме моменту, што би вас одвело најпогрешнијим резултатима, него ако посматрате како се он испољава у току дужег периода времена, ако не кроз део свој живот. Ви ћете стално сретати људе који вас изненађују променљивошћу својих наклоности и у исто време постојаношћу, жилавошћу било које од тих наклоности, људе раздражљиве у једноме и врло флегматичне у другоме, људе који лако праштају једно и који никад не праштају друго, егоисте и у исто време готове на самопожртвовање, људе који воле друштво и у исто време га избегавају итд., једном речи, наићи ћете у сваком карактеру на противречности, неслагања са познатим сликама темперамената.\n15.Васпитач-критичар, више него обичан посматрач људске природе, практично се уверава да су те исте црте карактера које се приписују као урођене овоме или ономе темпераменту —врло често последица васпитање|васпитања. Иначе васпитач вам не би говорио непрестано да се дете може заплашити и учинити страшљивим, да се може учинити тупим, лењим, злим и да све то зависи од васпитног утицаја породица|породице, школа|школе и уопште живота. Међутим и васпитач зна да постоји <b>нешто</b> што је урођено човеку и што се ислољава у начину његовог мишљења, осећања и делатности, што доноси свако дете као нешто готово и што може бити или појачано или ослабљено утицајима живота и васпитања али не може бити потпуно искорењено, и што, у сваком случају, васпитање треба да узме као нешто готово, што је дете већ донело при самом рођењу. Из тота можемо закључити, напротив, да у знаменитим сликама темперамената постоји део истине, али ту истину није лако пронаћи.\n0.7 Покушај Бенеке-а да из овог учења извуче тачне карактеристике\n16.У догматске психологије и педагогике уношено је учење о темпераментима пре готово икакве анализе, и част првог покушаја да се из овог учења извуку макар неке поуздане, трајне и јасне црте урођених разлика психофизичке делатности људи, припада, изгледа, Бенеке-у. Усвојивши Хербартову теорију о образовању свега садржаја душе из претстава, Бенеке је, као што смо већ видели, био принуђен да отступи од тота учења и да припише души нешто урођено. То урођено - јесу њене основне снаге (Urvermögen). Наравно, ове основне снаге душа стално образује, али сама снага која их образује прирођена je души а уједно су јој прирођене и особености којима се <b>основне снаге</b> једног човека разликују од основних снага другог. Те особености састоје се: прва - у већој или мањој <b>чврстини</b> ових основних снага, друга — у већој или мањој <b>пријемљивости</b> и трећа — у већој или мањој <b>живocти</b>. Ове урођене особености основних снага, <b>чврстина</b> (Kräftigkeit), <b>пријемљивост</b> (Reizempfänglichkeit) и <b>живост</b> (Lebendigkeit) могу се налазити у једној истој душа|души у различитим спојевима, чиме се већ од природа|природе и одликује делатност једне душе од делатности друге. Наравно, ми бисмо могли указати да код Бенеке-а има скривених наговештаја да ове основне снаге и њихове особености настају из органских процеса тело|тела и да, према томе, и узрок особености које примећујемо у психичкој делатности код разних личности треба тражити у прирођеним особеностима организам|организма. Али пошто ватрени следбеници Бенекеа бране Бенеке-а од такве мисли, ми je нећемо ни приписати њему. Ми, уосталом, не схватамо од чега ту управо треба бранити Бенеке-а? Што се пак нас тиче, ми — пошто смо показали да je сасвим немогућно објашњавати чисто психичке појаве из својстава материје која су нам позната -немамо никаквог разлога да не припишемо утицају телесног организма ове особености психофизичке делатности људи, које су очевидно <b>уpoђене</b>, и већ само по томе пре могу бити приписане утицају тела него утицају душе.\n----\nпочетна страна", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0", "word_count": 3925, "cyrillic": 0.998}
{"id": "8351", "title": "Бог за трећи миленијум/Космос и бог", "text": "1 Космос и бог\nПо човековим мерилима времена, космос је скоро вечан. Међутим, ми данас знамо да космос има почетак и да ће вероватно имати и свој крај. Космос је настао пре више милијарди година у тзв. Великом праску. У њему постоје многе скупине галаксија и у свакој галаксији небројено много звезда и других космичких тела. Поред звезда које зраче светлост, постоје и звезде које више не зраче. Нормална физичка појава је да се звезда која је током времена завршила термонуклеарни процес, тј. емисију, угаси. Звезда постаје црвени џин, те бели патуљак и најзад наступа колапс тако што се материја суспензује чак испод атомског нивоа. То је процес који се већма одвија и тако настају црне рупе, чије смо присуство у свемиру открили тек недавно. Само је питање времена када ће свака од постојећих емисионих звезда да пређе у стадијум црне рупе.Гашењем и последње звезде у галаксији, цела ће галаксија постати црна рупа. Колапсом последње галаксије престаће да постоји свемир.\nКосмос се од свог настанка па до сада шири равномерно и удаљеност између било које две галаксије константно се повећава. Међутим, може се очекивати да ће гравитационо привлачење између различитих галаксија успоравати брзину ширења. Ако је густина свемира већа од критичне вредности , гравитационо привлачење коначно ће зауставити ширење и нагнати свемир да почне да се сажима. Космос ће у том случају колабирати до Великог Сажимања. Оно ће прилично наликовати на велики прасак, којим је космос настао.\nКосмос, највероватније, има своје време трајања. Космос има свој почетак трајања и крај трајања и нови почетак и нови крај и тако све до ad infinitum Ако би смо гледали хронолошки, ми сада живимо у једном интервалу пулсирајућег космоса.\nМогућности да неко живо биће настави да траје из једног у други космос су никакве (или бар до сада, ни једно живо биће из ранијег космоса ту “квадратуру круга” није решило). Али за нас Земљане још има наде.\nНаиме, човек по Земљи хода тек који милион година. Процес очовечења човека текао је споро, али се све више убрзавао. Од када смо закорачили у Нови век наше цивилизације, то убрзање нарочито добија у интензитету. Пре педесетак година направљен је први електронски рачунар. Тај “електронски мозак” у поређењу са човековим, још увек је скромног интелекта, али зато је његова (р)еволуција свакако далеко бржа. Пре неколико деценија рођен је компјутер а већ имамо интелигентне софтвере. Ако је све то постигнуто за неколико деценија, шта ће бити после стотинак година (при крају живота наше тек рођене деце), шта ће бити после хиљаду година... а шта ће бити док нас ово наше сунце греје?\nШто се тиче нашег софтвера, данас га пакујемо на мале дискете и друге медије. Ради се на томе да га сутра пакујемо у молекулима (биолошки микрочип) а једног дана ћемо га можда спаковати у субатомском запису, које би онд био у стању да преживе и колапс Сунца... Па да ли је изчезнуће за нас Земљане неумитно? Можда и није...", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%BE%D1%81_%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%B3", "word_count": 485, "cyrillic": 0.996}
{"id": "8340", "title": "Винча", "text": "Винча и њена култура\nВинча је највеће и највише истражено неолитско насеље у Европи.На овом месту налазила се метропола једне богате културе.\nПраисторијско насеље у Винчи годинама је ископавано,али је испитан само његов средишњи део.На истраженом простору нађено је хиљаде предмета као што су разне вазе, посуде, оруђа....Многи од тих предмета данас се налазе у музејима у нашој земљи а и у иностранству.Рад на њиховом проучавању траје са несмањеним интересовањем и данас.На основу тих предмета, као и остатка грађевина, може се поуздано реконструисати цела историја Винче.\nПрви део Винчине историје сачуван је само у деловима и зато није довољно јасан.На основу скромних остатака најстаријег насеља,закључује се да је Винча први пут насељена у тренутку када је култура средњег неолита ( старчевачка култура) већ прешла зенит и почела да се ближи свом крају,око 488 г.пре н.е.Како је Подунавље у то време било густо насељено,претпоставља се да су Винчу први населили колонисти у трагању за слободним њивама и пашњацима.Иако је њихово насеље било мало и краткотрајно,оставили су велику гробницу,изузетно значајану за упознавање њиховог физичког изгледа и културе.\nНа основу археолошког материјала може се закључити да су први становници Винче живели у добросуседским односима са својим окружењем.Најстарије насеље у Винчи није било ни ограђено,ни утврђено.Свакодневни живот сељака био је испуњен напорним радом на изради камених алатки и разних керамичких производа као и сталном бригом за усеве,стоку и улов.Средином V миленијума пре н.е.почињу ланчани покрети народа који захватају и област око Винче.Тако у додиру са новим досељеницима старчевачка кутура прераста у нову,винчанску културу.\nДух нове,винчанске културе и начина живота јасно је био изражен у архитектури.Куће су имале квадратне основе, вертикалне зидове и кров воде.Kao грађевински материјал коришћено је дрво и глина.Начин грађења унапређен је постављањем изолација од влаге,облепљивањем зидова и њиховим бојењем.Док су прве куће биле довољне за живот једне мање породице,касније су грађене велике правоугаоне грађевине са већим бројем просторија и „уграђеним“ намештајем. Континуитет културе још јаче потвђују керамичке израђевине-посуде и антропоморфне фигурине. Кроз ове израђевине испољен је висок смисао за уметничко обликовање.\nУ периоду између 4500 и 3800 год. пре н.е.становници Винче остварују културу која далеко зрачи и доминира овим делом Европе.Винчанска култура покривала је територију већу од било које друге неолитске културе у Европи, а поједина њена насеља,по величини и броју становника,била су већа од касније насталих првих градова у Месопотамији, Егеји и Египту. У неким насељима већа пажња се поклањала земљорадњи и сточарству,а у некима трговини и занатству.\nСве ово омогућило је брз привредни успон,друштвено раслојавање и богаћење свих заједница винчанске културе.Заједнице људи које су гајиле стоку и обрађивале земљу стварале су вишкове производа,које су размењивали са суседним етно-културним групама и добијали сировине које нису имали на својој територији.С друге стране,стабилност привреде омогућила је винчанским заједницама да известан број својих чланова ослободи непосредне производње и да их усмери на посебне делатности,изналажења и прераду локалних сировина.На тај начин становници Винче дошли су до ретких стена и минерала(мермер,алабастер,..)\nВелика размена добара и развој комуникација дали су полет творцима винчанске културе и омогућили им развој.Винча и још неколико неолитских насеља у близини Вршца(Потпорањ),Крагујевца(Гривац,Дивостин),Титове Митровице(Валач) и Приштине(Предионица) постају велики религиозни и уметнички центри који утичу на ликовно стваралаштво свих неолитских заједница.На хиљаде нађених глинених фигурица и ваза,не откривају само маштовитост и уметничку надареност већ и развијено митотворство.Тематска разноликост глинених фигурина и њихов стилски развој доказ су да је у Винчанској култури превладана примитивна магија,тј.да је формирана јасна религијска мисао.\nВинчанске заједнице које су се посветиле проналажењу и обради нових сировина створиле су другачији духовни свет.Те заједнице су откриле метал.тј.бакар.\nВинчанска култура била је у зениту све до око 3800 год.пре н.е.Тада постепено губи свој значај и лагано се гаси.Најпре насеља постају знатно мања па се приступа изградњи одбрамбеног система.Мада се и даље наставља локална производња свих оруђа и керамичких производа,Винча уместо метрополе која зрачи постаје само место где се сакупљају предмети са различитих страна.Овај замор у керамичкој производњи\nизазван је проналаском и све чешћом употребом метала,бакра и злата.Открићем ових метала започиње распад неолитског света.\nУ Винчи је живот настављен све до доласка Римљана у наше крајеве,али не више са истим интезитетом нити на истом простору.\nБојана Александрић\n* Малик,Бекам и Бока", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B0", "word_count": 751, "cyrillic": 0.997}
{"id": "8352", "title": "Бог за трећи миленијум/Настанак живота на Земљи", "text": "1 Настанак живота на Земљи\nО настанку живота на Земљи постоје две међусобно супростављене теорије: еволуционистичка и креационистичка. По једној живот је настао, спонтано – деловањем природних закона; по другој живот је на Земљи удахнуо Бог.\nДа би се зачео метаживот на Земљи било је потребно да настане први живи организам: Протозоа. Ми не знамо каква је била прва протозоа али је велика вероватноћа да је она била слична и данас постојћим једноћелиским организмима фито орјентације, као што је нпр. бичар. Да би се догодио Бичар, потребан је спој великог броја ДНК молекула у једну целину: геном бичара. Еволуционисти тврде да је то могло спонтано да се поређа једно с другим и да тако настане живот. Међутим, да би се милијарде атома повезале у сложену органску материју као што је то молекул ДНК, а ови молекули у живу протозоу, по прецизно утврђеном распореду, тј. по закону комбинаторике, потребно је много више времена но што је живот на нашој планети стар. То прецизно ређање молекула у геномску спиралу слично је ређању цигала по одређеном редоследу да би се саградила палача. Да је то једноставно, данас већ развијени генетички инжењеринг би успео да ни од чега створи живот. Била би то велика победа ума. Али није само ређање молекула у спиралном низу генома довољно да настане живот. Живо биће (па и Протозоа) креће у живот кад му се удахну три основна својства живота: репродуктивност, осећајност и индивидуалност, а то су нематеријални квалитети живота.\nКреационисти мисле да је, како то и Библија каже, живот на Земљи удахнуо Бог.\nМи људи Трећег миленијума можемо ствари да посматрамо и на овај начин: Цивилизација која је живела у претходном, или претходним, васељенама, била је високоразвијена и свесна свог неумитног краја. Да се претпоставити да је имала жељу да на неки начин преживи колапс космоса и да живот посеје даље, чим се на некој планети новог космоса буду појавили оптимални услови за живот. У бескрају новог космоса, једна од тих тачака (или можда једина) је планета Земља. Стара цивилизација је, за ту прилику, сачинила високоинтелигентни софтвер и “нарезала” га у субатомску матрицу. Софтвер је затим ископиран у небројено мноштво примерака. Великим праском, софтвер је расејан по целом Новом Космосу.\nКада се Земља довољно охладила и када су на њој сазрели потребни услови Софтвер је, уграђујући себе у атоме и, затим, у сложене молекуле ДНК створио први геном Протозое. Стара цивилизација на Земљи начинила је одлучујући корак.\nГореназначену хипотезу поткрепљујемо размишљањима човека који је први продро у субмикроскопску структуру живота на Земљи, Реч је о Френсису Крику, добитнику Нобелове награде за медецину 1962. год. Када је открио и почео да продире у тајне двоструке спирале ДНК констатовао је: “Готово сви аспекти живота направљени су на молекуларном нивоу, и без разумевања молекула можемо имати веома површно схватање живота.”\nКада је Френсис Крик свету обзнанио постојање двоструке спирале у молекулу ДНК, које преносе наследне информације сваком живом створу, тако импозантну архитектуру никако није могао да схвати као скуп случајности те у својој књизи “Живот: порекло и природа” изражава претпоставку да је семе живота на Земљи можда дошло с неке друге планете, од неке више цивилизације.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8", "word_count": 514, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8353", "title": "Бог за трећи миленијум/Еволуција живих бића на Земљи", "text": "1 Еволуција живих бића на Земљи\nУ предходном одељку рекли смо да сматрамо да је почетни импулс живота створила интелигенција предходног космоса, међутим, сматрамо да је еволуција била нужни предуслов да би се на Земљи створио климат потребан за настанак разумног живог бића. Еволуција, притом може да значи настанак врста постепеним развојем живих бића спонтано или дириговано. Да се еволуција одвијала спонтано, постоји сумња да не би још увек стигли ту где сада јесмо, или би циљ за дужи период или занавек био промашен. С друге стране, да је еволуција искључиво дириговани процес, верујемо да Творац многе креатуре еволуције не би био рад да потпише. Стога закључујемо да је еклектички приступ феномену најпријемчивији. Зашто?\nНаравно да ми данас нисмо у стању да реконструишемо све интервенције које је Творац предузимао током тако дугог временског периода. Међутим, нешто је и данас очигледно.\nТоком бујања живота настале су животне форме које су биле у стању да историјски тренутак оптималних услова максимално искористе: развију се до неслућених размера, и сваки даљни прогрес угрозе. Мислимо на диносаурусе. Од својих првих трагова присуства па надаље, развили су се и у квантитету и у бројности у толикој мери да су заузели цео еколошки простор.. Тако су се раширили дуж земљиног шара да су угрозили опстанак многим живим бићима, а поготово у то време настајућим примитивним сисарима. Пред најездом диносауруса они су се повлачили ка рубним подручјима и претило им је уништење. Осим тога, еволуција диносауруса кренула је ретроградно: највећи диносауруси имали су најмању лобању. У дивовске висине њихових глава крв је тешко стизала и мозак се смањивао. Њиховим бивстовањем еволуција је кренула странпутицом и Бог је нашао начина како да такав ток прекине. Резултат је нагло изумирање диносауруса и брзи развој сисара све до примата. Сисари постају доминантни и по броју и по врстама, примата има преко три стотине. Међутим, само код једног примата (аустралопитекус) пут ће ићи ка развоју нове врсте: Homo erectus Могуће је у томе видети божју промисао.\nHomo erectus јесте био човеколико биће, али још увек није био човек у данашњем смислу јер није поседовао разум, или како се то другојачије може назвати моћ говора. Код њега не само да није био развијен говорни апарат, већ нешто много битније, у његовом генетском коду није била уграђена (што би рекао Чомски) универзална граматика. То што Чомски назива универзалном граматиком ми би назвали: моћ размишљања или креативна моћ. Када је добило моћ говора, од тог тренутка човеколико биће постаје Homo sapiens. Та драматична промена рађа се нагло. Уградњом “микрочипа” за говор или свест човек постаје разумно биће. Ту се ми приближавамо Библији: “И бог створи човека налик на себе сама”.\nКада је Бог створио модерног човека, којег ми с правом, називамо Homo sapiens, требало је и да створи место за његово успешно преживљавање. Божја промисао је за кратко време са земаљског шара уклонила робуснијег човековог предходника познатог нам под именом Неандерталац, и од времена, које се збило пре стотинак хиљада година од данашњице, људска врста је кренула на свој победоносни пут. Од првог човека, који је у мајушним скупинама живео негде у Африци, та врста данас броји преко шест милијарди јединки распрострањених на целом земаљском шару.\nСа наше тачке гледишта, еволуција је настанком хомо сапиенса завршена. Даљња еволуција људске врсте је социолошка а не биолошка категорија. У даљем развоју човек је требо да стекне знања и да изгради друштвене институције. За таква сазнања, човеку треба еволуција друштвене свести и постепено подизање нивоа општих и научних сазнања, онако како се то, заправо и догодило у историји настанка људске цивилизације.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%95%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8", "word_count": 583, "cyrillic": 0.986}
{"id": "1547", "title": "Развој друштвеног живота", "text": "Садржај\n----\n1 Географски смештај и рељеф\nБосански географски рељеф и смештај од главних природних путева, одржали су до данас знатне трагове натуралног господарства, и то у оном облику у коме је промет добара ограничен на минимум, јер већину потреба свако господарство подмирује из властите економије. Природна је последица тога: недовољно комуницирање становника између себе, и недовољно развијен појам да човек тешко живи сам. Као и свугде, град је створио посебан менталитет, ради свог нарочитог живота. У нашем случају коначно одлепљивање градскога друштва од сеоске етичке и етничке подлоге извршило се баш за потоњих 50 година, и то у толикој мери, да су се у неким случајевима погубиле све везе, што, на пример, у Србији никако није случај. За последњих 50 година град се, од властелинског гнезда и еснафске чаршије претворио у центар новог капиталистичког поретка и врло брзо постао сличан у друштвеним односима ма којој парвенијској капиталистичкој средини.\nКод Босанца је, ради помањкања ширег друштвеног контакта, слабо развијена подлога за ширу друштвеност, слабије него и код једног Словена, и ако су баш ради некомуницирања све друге карактеристичне словенске особине одлично сачуване. Њега није сунце и лагодан живот учинило на онај начин друштвеним какав је Италијан и Прoвансалац, нити су га елементарне и историјске невоље збиле у заједницу племенску или класну, како је код ратника у у Црној Гори и поморца у Приморју, него је друштвена веза дуго била само спиритуалне, готово сентименталне, природе. Он није организован ни племенски ни класно, па ни сама црква нема карактер једне друштвене организације. Једина чврста друштвена организација босанског села јесте породична задруга. У огромном делу Босне чак не постоје ни села него усамљена мајурска насеља без нарочитог међусобног саобраћаја.\nПраво власништва је принцип који се најстроже поштује (на другоме се месту упоређењем статистике крађа у Босни и у Аустрији то јасно види.). Њиве су ограђене и забележене макар не биле веће од гувна. Колективни посед је готово увек у назатку, запуштен и обрушен, па макар власници били блиски сродници. У граду се за рушевно имање вели да је: као мирашчијско.\nИсто се тако поштује принцип праведности, па се по поимању Босанаца сврха државе поклапа са платоновом: »Држава је зато да оствари праведност«.\n2 Мистика економске кооперативе\nЕкономска кооператива ипак по стоји, али је њена основа више морална него утилатарна, па је постала готово ритуална. Мобе инокосних, на орање, косидбу или жетву исто су добро посећене, мада се од инокосних не очекује враћање зајма. На мобе се иде у празничном оделу, особито на жетвене, и ради уз песму и неминовно провођење свих формалности, које су уобичајене у једном таквом послу. Нећемо тврдити да је моба само свечаност жетве; али морамо опазити, да се за све друштвене чине тражи етички повод, па и за оне код којих је циљ стварна корист, макар то било на штету самога циља. Морални су разлози увек јачи од утилитарних, зато се последњи увек и подупиру првим.\nБосанац поштује туђу личност, туђи понос и права, јер чува свој образ и своје право. Баш ту он изједначује себе са ма којим човеком, јер дочекује једнако предусретљиво и церемонијално путника намерника, коме ни имена не зна, као и свога спахију. За време дуге туђинске владавине био је тешко тлачен и понижаван, али је увек остајао морално слободан, ништа није могло угушити његову националну, религиозну и човечанску савест. Живео је интензивније нематеријалним животом, зато је, био богумил, песник и филозоф, зато се повукао у нематеријални живот где га у слободи није могао нико да скучи. За њега се може рећи да се приволео царству небескоме.\n3 Менталитет грађанске слободе\nСамо скучавање материјалне слободе под Турцима је било доста ограничено. Њихова егзекутива није далеко ишла преко граница градова. У села је допирала већ знатно разводњена, јер је Босна била пуна шума, кланаца и пећина, а ове су биле пуне хајдука и ускока. Тек се у граду развијао прави неслободни тип, премда су његови становници по средњовековном схватању слободни људи. Данас је једино град дао ребела, ослобођена роба, и поред градских слободњачких или чак аристократских традиција. Овом трдњом, да босански сељак није имао ропску ћуд, не жели се умањити значај националног и класног ослобођења, напротив у томе стању је ропство било много несносније, а ипак, оно што је гонило босанског сељака да се диже, није била побуда гладна и истучена кмета.\nНе сме се изгубити из вида, да босански средњи век није престао у 15. столећу, него тек некидан, да му још и данас на сваком кораку срећемо живе трагове, па ћемо тако разумети зашто леност, која се приписује босанском сељаку није ништа друго до средњевјековна инерција и конзервативност, јер је права леност слабост, помањкање енергије, живолазности, а то нико не вели за босанског сељака. Шта више сви веле да је пун скривене животне енергије и да га само треба натерати да је изда. Апсурдност тврдње о лености је очита, јер нема ни физиолошке ни историјске подлоге, пошто су сви лени народи у ствари физички слаби.\nПовод ове крилатице о лености је дојучерашњи нездрави економски однос између продуктивног села и непродуктивног града. Град, који је живео од села, настојао је увек да што више добара од села узме. За њега је сељак био и лопов, када је настојао да што јефтиније прође, и лен, када није био у стању да подмири велике прохтеве града. Сељак, међутим, још и данас, када је и град постао у знатној мери продуктиван, види у граду експлоататора и нерадника. Његово неповерење према граду је само страх човека који се једанпут на ватри опржио. Предострожност је поседица тога а нипошто лукавост, како се у литератури акцептовало, или чак лоповлук, како је то чаршија превела.\n4 Однос села и града\nАмбис, који је и пре постојао између града и села, задњих 50 година је цивилизацијом и културом града још већма продубљен. Јер док град живи, мање више, животом западноевропским, село се још није успело потпуно решити средњег века. Свој урођени антагонизам према граду сељак подгрејава на западноевропским установама града; на свему томе, што је у граду израз једне парвенијске надрипросвећености, неособене и сељаку бескрајно далеке и несхватљиве.\nСељак у град долази само послом. Град за њега нема посебне привлачности. Град није жариште просвете, па је и његова сеоска периферија исто толико неписмена колико и далека позадина. Ни велики просветни и цивилизациони вакуум, који се око града простире, није у стаљу да ишта добро посрче из града. Оно што град, а нарочито наши индустријски центри који више исцрпљују народ него му користе, пружа својој најближој околини толико је изопачено, да у њему не можете препознати просвећеност и цивилизацију. Пристизавањем просвећене омладине са високих школа ствара се почетком 20-века једна нова градска средина, која запажа зле стране ових односа и настоји их отклонити организацијом приватне иницијативе.\n5 Схватање државе\nСхватање је државе како смо пре рекли платонско, идеалистичко. Основ је тога схватања и у Босни немањићка државна мисао, донекле прилагођена особеном менталитету Босанца. Њу су донели немањићки досељеници после пропасти Српске државе, па је прожела Босну тек у доба ропства и страдања. Босанска је историја осим ретких изузетака заборављена. У сенци старих градова босанских краљева сачувале су се чак до детаља традиције једне друге, далеко народскије и херојскије, државе. Када је Аустрија хтела ускрснути босанство као националну и државну мисао, наишла је на такав отпор да се морала брзо повући и допустити иредентистичко србохрватство.\nКао држављанин и поданик, Босанац је био у ропству исправан у границама свога социјалног схватања. Све жрте што држава тражи ради извршавања свога циља подноси Босанац доста лако и без протеста. Он не избегава служење у војсци 1), плаћање пореза и извршење наредаба које се не косе са његовим укорењеним схватањем. Према статистичким податцима Аустоугарске, од свих њених земаља у Босни је било релативно најмање преступа и злочина против права власништва, убиства с предумишљајем, разбојства, преваре, док Босна једино предњачи у обичним убиствима и телесним повредама у свађи и пијаном стању 2). У неким се крајевима потрза нож за ситницу, која на другом месту неби изазвала на свађу. (Високо, Фојница, Крешево и Бијељина). Док су међутим прекршаји шумских, полицијских, ветеринарских и сличних прописа доста чести, јер по мишљењу босанског сељака немају етичког основа 3). Када на пример код државног шумског господарења он даномице види; како се пустоше од великих експлоатационих предузећа читави комплекси шума и како се без милосрђа оголе читаве планине пред очима власти, зашто онда да се и сељак устручава усећи у шуми, коју је доскора сматрао божијом и својом, нове рогове за кућу или лисник за прехрану стоке? Исти је случај и са прекршајима осталих прописа.\n6 Култ личности\nБосанац мање верује у резултате рада корпорације него рада појединаца. У народној поезији па и у најновијој историји он је сва велика дела приписао заслузи појединаца, окружујући их у својој фантазији ореолом мистичности. Велики људи из народне историје постају временом митска лица. Од анегдота се дугим препричавањем створи митологија идеализованих личности. Заслужено поштовање претвара се у култ преко кога се долази у календар националних светаца. По схватању Босанца: цар Душан, краљ Петар, Никола Пашић, војвода Степа, Стјепан Радић и т. д. су људи који стварају историју, па су само такви људи, људи великих способности и срца, у стању задобити његово пуно поверење. Он је једино у заједници коју води личност његовог поверења и дисциплинован, као социјалиста, и фанатичан борац као индивидуалиста 4).\nЗато он тражи да извршиоци власти буду беспрекорни у извршавању дужности и у свом приватном животу. У томе случају је босански сељак идеално лојалан грађанин.\n7 Став према демократији\nКако се једаред разочарао у западно-европској цивилизацији, чији је носилац била Аустрија, он са скепсом гледа у нову за њега ствар, у демократију. Приступа јој са неповерењем па добивена права доста апатично извршује.\n8 Кооператива\nИ поред слабе вере у вредност удруживања, ако то чине просечни људи, кооперација је постојала. Само што треба разликовати облике економске кооперативе, која од вајкада постоји на босанском селу, од кооперативе у национално-економском смислу. Појам босанске т. з. кућне задруге није ништа друго него израз за ширу породицу. Кућна задруга, које у осталом врло брзо нестаје, само је у толкко кооперативна организалија, колико је то породица уопште. Подлога те кооперације је много виша ментална него економска, па се брзо распада са слабљењем родбинских веза, макар економски разлог и даље постојао. Њеном нестајању је узрок и данашњи већи правни поредак и лична сигурност, па је отпала потреба јаког братства. Даљи је узрок прелазак из натуралног господарства новчаном јер је тиме отпала потреба сабијања у веће скупине ради подмиривања свих потреба.\nГлавни типови кооперативе у Босни ретко имају колективни циљ, обично је сврха кооперације корист сваког појединца посебице. Рад у замену, моба, није ништа друго него рад за плату у натури, или рад за љубав, или за божију плату. Босански сељаци врло ретко заједнички праве пут кроз свој џемат 5); мост на реци; доводе воду за пиће и натапање; заједнички чувају стоку и т. д. Ако је нешта учињено за општу ствар то је најчешће дело душевна појединца. Једна обзидана чесма или засађена воћка поред пута није дело кооперативе премда је намењена заједници. У крајевима Босне који обилују брзо текућом водом има скоро свака кућа своју малу дрвену воденицу, премда би једна већа била довољна за читаво село. Читава села прелазе брвнима потоке и држе алаше коња, јер се кола не могу употребити ради помањкања добрих путева, али никоме не пада на ум да се задругарски изгради цеста, мост или воденица. Шта више ако и дође иницијатива са стране кога добро намерна појединца о неком задружном послу, наилази на бесконачне запреке, које леже у менталитету босанског сељака.\n9 Друштвени рад просвећене омладине\nЗадњих 50 година учињени су огромни напори од стране школоване и свесне млађе генерације, да се идеја модерног задругарства проведе у дело. Резултати постоје и нису малени, али је све тојош врло далеко од онога што се од задругарства очекује. Довољно је само да притисак и потпора организатора за извесно време престане, па да се све врати на старо. Колико је само задруга основано, које данас или не постоје никако, или су само на папиру.\nПрва и највећа погрешка и узрок компромитовања идеје задругарства лежала је и лежи баш у горљивости добронамерника око оснивања задруга. Задруге су оснизане често без претходних примера иницијатора и претходног препарирања средине, ради које се задруга оснива. Оне су често настајале преко ноћи готово као певачка друштва. Данас су наравно од стране задружних савеза и просвећених појединаца учињене коректуре и ради се обазривије и стручније иако са мање елана.\nУ пословима, где је држава задругарску идеју поткрепила својим ауторитетом и присилном организацијом, те ако су користи од кооперативе биле убедљиво очите, било је задругарство прилично афирмисано.\nПосле таквих погрешака и после сметња, којих је било доста, са стране власти, посао данас иде лаганим темпом, са повременим депресијама ипак напред и ићи ће до конца победе идеје задругарства у сељаковом схватању.\n10 Организације државне иницијативе\nОрганизације, које нису имале приватан карактер оснивалаје земаљска влада директно преко управних власти или преко поверљивих и оданих лица. Организација пољопривредног кредита т. зв. »Котарске припомоћне закладе« настала је год. 1886. у гатачком срезу после неколике узастопне неродне године. Да би се решила сталнога делења помоћи гладнима, Земаљска влада, вотира те године кредит од 5.000 фор., обећавши кроз пет година давати исту своту и нареди да се исто толико има сакупити од сељака тога среза, Та година, била је родна, котарски предстојник сакупи од сељака 1.000 товара јечма. Из тих је фондова подељиван зајам сељацима уз каматњак од 4—6%. Већ год. 1906. сви босански срезови имају основане ове установе. На више места покушала је тадања управа организовати задруге за мелиорацију земљишта или у другу сврху, али већином без успеха. Разлог је неуспеху на првом месту менталитет босанског човека и савршена неупућеност у корист од кооперативе, као и споменута антипатија према свакој иницијативи тадање власти 6). Сељаци не само што нису хтели помагати те послове него су их често и сметали пасивном резистенцијом или чак и кварењем објеката. Све што је учињено у овоме правцу учињено је силом или сретствима саме управе. Много више је успеха имала управа у сличним организацијама у граду, преко организованих опћина или преко специалних установа; фабрика и радионица. (Организовање кућне индустрије ткања ћилима и беза и индустрије веза). Преко стотину опћина са годишњим буџетом од преко 5 мил. круна, организованих несамоуправно, чинили су оно што наређује Земаљска управа. Сасвим је разумљиво зашто такове општине нису могле створити неку комуналну свест код грађана, него напротив код већине изазвати крајње неинтересовање за опште послове. У свему постоје два фронта: управа и малобројни опортунисти с једне стране и народ с друге стране тога фронта.\nМуслимани су били још више нетрпељиви у питањима вере, или бар у стварима које су по њиховом веровању носиле карактер верски. Стара гробља нису се смела дирати 7). У тим је питањима Аустрија била до скрајњих граница попустљива и толерантна, али је, на пример, знала наћи згодан начин да од гробља прави паркове и слично.\n11 Национално-просветна и хумана коорпатива\nДо почетка акције просвећене омладине год. 1900., мали човек у борбама за народну ствар није имао скоро никакве улоге. Карактеристика нове борбене епохе, у којој се брзо развија друштвеност, јесте демократско схватање и подела рада. Сасвим неовисно од система владавине образује се преко разноврсних удужења демократска и парламентарна организација народних снага. Тај нови систем борбе, заведен од младе генерације, значио је мобилизацију читавога народа:са ратним планом; са генералним штабом; комором и музиком 8). Преко »Просвете» се вршило оснивање српсккх новчаних завода; земљорадничких, занатских и кредитних задруга; читаоница, књижница и певачких друштава; соколских и трезвењачких. Преко ње се вршила организација Народне Одбране и ништа се пије догађало у друштвеном животу српскога дела народа без њезинога суделовања. Она подиже кадар просвећених радника и за непуну десетину година свога рада показује огромне резултате.\nИз забелешки и кореспонденције пок. др. Ђорђа Ђокића може се реконструнсати историја постанка Просвете. Почетком априла год. 1899. др. Ђокић, намеравајући издати своју књигу »Историја умног развића«, пише из Бања Луке, где се тада налазио, писмо своме пријатељу медецинару Лазару Димитријевићу у Беч. Др. Ђокић се тада бавио мишљу да створи организацију, која ће издавањем књига, попут Матице Српске, културно деловати. План за ту организацију био је готов, али одговор другова из Беча преко Димитријевића, склони Ђокића да привремено забаци мисао о оснивању издавачког друштва. Довољно је цитирати неке ставове из тих писама, да се види како се из мисли о оснивању издавачког друштва створила мисао о друштву за помагање Срба ђака. У писму од 21. априла 1899. стоји: »Идеја којом се ти бавиш, врло ми се свиђа и нико јој паметан не може приговорити«; али у другом писму већ: »Оно је наше стало сада мало друкчије. Ми имамо пред очима само сврху: Ми хоћемо да учинимо оно што ће бити од користи народу у Б. и X. — Наша је намера, да буде што више школованих Срба, правообразованих у сваком погледу. Што више и што прије... И то све да буде одгојено у националноме духу, у борби за националне идеале истрајно и безобзирно«. Уверивши се и сам да је свака културна акција без већег броја интелектуалаца немогућа, др. Ђокић напушта мисао о издавачком друштву. Почетком маја т. г. пише г. Шћепану Грђићу у Мостар и тужи се да код Сарајлија не наилази на разумевање, јер они мисле да треба форсирати главну ствар, т.ј. аутономну борбу 9). Исте године пише студент Танасије Дакић из Граца дру. Ђокићу о бедном стању Босанаца студената у Грацу. Из тога времена (мај 1899.) је Ђокићева редакција првога прогласа који је требао бити упућен српском народу ради оснивања друштва за помоћ ђака 10). Тада се у Загребу припремала педесетгодишњица Змајева књижевног рада, па су се са свих страна Српства припремали дарови песнику. У томе се прогласу међу осталим вели: »Браћо Босанци и Херцеговци! Ми бисмо могли Змају, још за живота му, подићи најлепши споменик оснивањем друштва за помагање Срба ђака из Босне и Херцеговине а у славу његове педесетгодишњице... итд». Међутим овај проглас није публикован иако је у препису био познат студентима у Бечу и Грацу. Из почетка је све ишло путем преписке дра Ђокића и пријатеља а први је састанак одржан у лето 1899. у Сарајеву, у кући оца дра Ђокића у Магуди улици. Тек три године после тога састанка Просвета је почела јавно да живи. Те је године био штрајк у владином дому студената Босанаца у Бечу после кога су многи истерани, што је свакако убрзало рад око оснивања друштва.\nДуго и мучно рађење Просвете одлично илуструје босанско градско друштво и велике потешкоће и запреке, које су се имале отклонити прије него се могло прећи на стварни рад. (Подробније о осивању Просвете у чланку г. Б. Кебељића, Календар Просвета за 1928.) Брзо после оснивања др. Ђокић се болешћу присиљен повлачи из акције и умире.\nУпоредо са радом на револуционисању маса, чиме се највише бави штампа и социјалистичке организације, креће се организација конструктивног рада. Просвета брзо после свога оснивања проширује своју делатност и на организацију економног правца. Тенденција се друштава, која се после године 1905. оснивају, мења из темеља: године 1904. Срби у Б. и X. имају 43 друштва од тих: 21 певачко, 6 читаоница, 9 Одбора Просвете, 4 добротворна и по једно занатско, трезвењачко и гимнастичко дрштво. Осам година касније број је дрштава 337, од чега су 76 Одбори Просвете; 47 соколских друштава 11); 46 трезвењачких и 87 земљорадничких задруга. До оснивања Просвете сва су друштва локалног карактера: певачка, добротворна и читаонице, без чвршће везе и централне организације. Године 1912. већ 256 (72%) друштава има своје централе, преко којих су индиректно повезана и остала — певачка, добротворна и гимнастичка — друштва 12).\n12 Босанске жене у своме друштву\nПросвета се првих година бави највише помагањем високошколаца. Бригу о средношколцима води у Сарајеву Добротворна Задруга Српкиња У ђачкој трпези задругиној храни се велика већина Срба средњошколаца из провинције. Ради се са највећим пожртвовањем. Госпође из одбора саме кувају и деле јело ђацима. За Сарајевом су се повела и друга места, па пред Рат у Босни , готово није било места без Задруге Српкиња. Њихов је рад у ствари био више реалан а мање политички. Оне су храниле саромашне ђаке, и сиротињу; за време Балканског рата шиле рубље за рањенике и помагале својим суделовањем сва остала друштва.\nЗа време Рата ако је уопште било неке друштвене акције водиле су је жене. (Помоћ гладним и колонизација деце из гладних крајева у богате.) Са истим се еланом спроводи концентрација националног капитала у штедионицама и банкама. Само у месецу јуну 1905. године оснивају се четири српска новчана завода у Босни: у Фочи, Босанској Градишки, Гацку и Невесињу. »Српска Ријеч«, чији је први уредник Васиљ Грђић, форсира и коментарише овај рад. У јануару 1905. штампа Млад. Ђ. {вероватно псеудоним) велики чланак о привредној организацији, а у јуну Шћепан Грђић студију; »Земљорадничке задруге«. Оба покрета, задругарски и штедионички имају чврст ослонац у сличним организацијама Срба из прека, чији је центар тада био Загреб (Српска Банка, Земљ. Задр.).\n13 Породични живот\nФорма затвореног породичног живота била је, поред верских, велика запрека широј друштвеносхи. Затворен кроз генерације у уске кругове махалске, еснафске и породичне друштвени је живот тињао. Добра страна ове затворености је висок породични и сексуални морал. Како је основ свакога друштвеног морала породични и овај је био висок. Са слабљењем породичних веза мења се доста брзо и породични и друштвени устав према новим приликама. Стари је морал на умору а нови још није формиран па се већ сада догађају монструозни преступци, који су карактеристични за ово време преласка. На пример било се проширило као морална норма мишљење да се у политици и у односима са материјалном језгром не треба држати никаква морала.\n14 Босанац као капиталиста\nСа малим капиталима, који у другој средини не би значили ништа, класа капиталиста босанског градског друштва, није у стању да као новчана аристократија других земаља, подигне својим учешћем у оној мери продукцију и уопште друштвену делатност, како је то у другим народима случај. Стара капиталистичка класа, особито после послератних реформа уступа лагано послове, по способностима и менталитету, новим људима. Аграрна је реформа ослободила знатан део везаних капитала градској привреди и учинила да се смањи број нерадника. У овој групи, поред страног капитала, који је у великим предузећима остао до данас доминантан, игра важну улогу жидовска конфесијска група. Урбанизирани већ хиљаде година, Жидови су често свемогући у економијама многих градова, јер код њкх није никада било господских традиција, ради чега је готованство и нерадиност код њих ретка појава. Жидови држе у Босни знатан део градских капитала у својим рукама и пласирајући их рентабилно у послове тако донекле дају сатисфакцију радноме народу, који је те капитале створио. Две велике мане, са становишта социјалног, ортодоксност и верска ексклузивност, онемогућују овој конфесијској групи да дође у крвну и етничку везу са језгром народа — са радником и сељаком. Њихово је присуство и поред тога од користи босанској градској средини, јер су у стању да формирају најмање рђаву капиталистичку класу.\n15 Негативни друштвени типови\nНа концу да споменемо као запреку друштвеног деловања у градовима Босне неке негативне друштвене типове, чије је присуство отежавало сваки друштвени рад. Такви су:\nГотовани, који имају и данас још велики утицај, и који држе још велики део друштвеног поверења у својим рукума. Држе капитале, релативно врло мале и грицкају их, или се баве пословима »ко од беде«. Ако им се преврне чанак умеју и да раде. Иначе не мисле много, често пута ни толико колико је потребно да сачувају своје позиције. Док су живи готово их је немогуће ангажовати за друштвену акцију или жртву. Обично им је најсоцијалнији акт њихова телесна смрт, јер имања наравно, не могу са собом понети него их остављају другима, неретко и заједницу.\nГотоване свуда верно прате с л у г а н и. Да њихово полтронство донекле не правда сама структура друштва, они би били само достојни презрења. Готованима носе скуте и помажу их да се одрже на положајима. Они су партијски кортеши; они су људи на положајима, које својим квалификацијама не заслужују. Њихов је рад у основи непродуктиван — лакајски. Као друштени талог, они су грудина, на којој може свашта да никне.\nНебриге су типови, које у босанском граду често сретамо. Они сносе одговорност за рђаво стање, али му нису директан узрок. Живе у миљеу ашчинице и бербернице. Раде своје послове, али залудниче се својим слободним временом. Они су публика периферијских каваница и биртија. Даду, се одушевити за друштвену акцију, али накратко, јер то одушевљење брзо излапи. Данас су небриге заостатак разбијене војске националних друштвених радника, па их није тешко увући у редове радника на подизању друштва.\nБудале пијанци и криминалци долазе у заједничку рубрику, јер се срећом ради малога броја за поједине посебна не може отворити.\nБудале не долазе никада у болницу за душевне болести, они су пре морално болесна створења без мерила за морално и лепо. Њих је створио менталитет готована, слугама и небрига. Налазе се свуда, па и на високим положајима, да поменуте насмеју и да огаде онима из културних радничких класа рад у њиховој средини. Они су, могло би се рећи, заштитни смрад горе набројених редова.\nПијанци су већином људи добра срца страстима одлепљени од идеалне подлоте. Као друштвени болесници, они у трезвенијим моментима дају лепе друштвене гестове. Криминалци су на срећу ретки и подобни своме друштву осталих светских градова.\nНесвестан радник и апатичан интелектуалац сачињавају бројну групу. Често раде и против властитих интереса апсолутном пасивном резистенцијом од свих друштвених послова. Ту су и они интелектуалци за које је сељак лен и лопов а свака им друштвена акција изгледа незахвална и без резултата.\nРадити у Босни на послу друштвености ради свих небројених запрека било је тешко. По нашем мишљењу је ипак највећа запрека заједничком друштвеном напретку велика провалија између два друштва, сеоског и градског. Па је најпречи задатак нових нараштаја друштвених радника да ове односе нормализују.\n-----<b>Срђа Ђокић</b>, издање Обласног одбора народне одбране у Сарајеву 1929 г.\n16 Коментари\n1) Босанци су били увек добри војници. Судбина је хтела да становници ових покрајина неколико пута у историји сачињавају најбољу војску својих угњетача: Илирске легије у Риму; Јањичарске у Стамбулу и у најамничким европским војскама, па и босанске регименте у Бечу.\n2) По једној аустро-угарској статистици од 1908. године на 10.000 становника долази осуђених: за крађу у Босни 3.34 а у Аустрији 5.74, премда је босанскк казнени закон многа кривична дела која су по аустро-угарском казненом закону квалификована као преступци, квалификовао као злочине, (према примедби самога извештача; Босанске земаљске владе) што је свакако повећало број осуда. Исто је тако и са бројем осуда: ради преваре: у Босни 0.34, у Аустрији 1.19; разбојства: у Босни 0.02, у Аустрији 0.03 а у Угарској 0.07; палежа: у Босни 0.03, у Аустрији 0.06, у Угарској 0.04; јавног насиља у Босни 0.81, у Аустрији 2.84, у Угарској 1.34; кривотворења: у Босни ни један случај, у Аустрији 0.01, у Угарској 007; сметања верозакона: у Босни ни један случај, у Аустрији 0.009; увреде величанства: у Босни 0.03, у Аустрији 0.09; пометнућа: у Босни ни један случај. у Аустрије 0.04, у Угарској 0,05. Укупан број криминалних осуда на 10.000 био је у Босни 10.71 у Аустрији 13.10. Међутим тешка телесна озледа је у аустријским земљама (1.77) много ређа него у Босни (4.37), као и обично убиство (без предумишљаја) у Босни 0.67 а у Аустрији 0.08.\n3) У години 1909. убрала је земаљска управа у Босни шумских штета и глоба 731.569 Круна.\n4) У новијој је историји настао култ умнога Кнеза Михајла, чија је ненадна смрт изазвала велику пометњу и жалост, а у најновијој легендарног Петра Мркоњића, Краља Петра и Његових синова. Синоним државничке мудрости и непогрешивости је за Босанца био покојни Никола Пашић, а јунаштва, људи какав је био војвода Вук, чија се јунаштво поред косовских већ уз гусле помињу. Горња Херцеговина, као крај најепскијег менталитета, највише је склона препричавању и анегдотисању као и Црна Гора.\n5) Путеве нису правили и зато да се реше честих спахијских посета.\n6) Све што је долазило од стране управе, народ је примао са великом резервом. Ради подизања цркве у Блажују скупљају се по старом обичају прилози. Има много приложника из Русије међу којима је и руски Цар са великим прилогом, који је омогућио подизање цркве. Да би предухитрила подизање цркве новцем руског Цара, босанска влада на брзу руку подиже цркву у Блажују својим новцем и то већу и лепшу него што су блажујски српски општинари намеравали. Сељаци у оваку цркву нису хтели ући, па је неколико година остала без пастве. Када се управа почела да меша у црквене ствари Срби су почели да бојкотују годинама цркву и да остављају децу некрштену.\n7) У Сарајеву у центруму града, чак и на самим улицама још и данас постоје гробља, па чак и поједини гробови, ограђени на сред улице. (На Надковачима и у Престолонаследника Петра улици).", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0", "word_count": 4741, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8350", "title": "Бог за трећи миленијум/Deus ex machina", "text": "1 Deus ex macina\nHomo religosus је неразлучиви део наше цивилизације, још од њеног праскозорја. Од када је наш предак постао људско биће и почео да размишља, веровао је у нешто наднаравно. Веровао је понајпре у тотеме, табуе и идолопоклонство, да би затим на то место поставио богове, па напосе само једног бога, и постао монотеиста. Када је човек постао богобојажљив то не знамо, али знамо када је отпочело доба монотеистичких религија. У тих неколико потоњих миленијума настале су све даначње главне религије. Свака од њих има своје каноне, свој рај, свој пакао и сл. Свака од тих монотеистичких религија је артикулисала своја правила и оформила своје школе учења. Проучавање било које од њих, озбиљан је посао.\nПрирода човекове религиозности је сложена. Тумаче је многе науке Тако се стварају посебне људске скупине које на исти начин обожавају једног одређеног бога. Када скупина има иста веровања, онда она припада једној од религија, нпр. хришћанству. Колективна пракса и ритуали чине ту скупину социолошки одредивом, а кроз време оне творе посебну цивилизацију, нпр. Хришћанску цивилизацију Ми савременици, саставни смо део једне од тих цивилизација, било да смо вереници или нисмо, Довољно је само то да нас је изнедрила једна од тих културних група, па да наша веза са том културом, том религијом у значајној мери одређује наш живот.\nКажу да је бог створио човека, али је човек сам сликао своју представу о богу. У почетку, човек је обожавао природу. Била му је важнија животиња која га храни од апстрактног појма о свевишњем. Зато су прва божанства Света крава у Индији или свети бик Апис у Египту. Даљи развојни пут религиозности су кентаури, који, касније, код Грка постају човеколики. Јехова се у човеколиком облику приказује Мојсију на Синајској гори и предаје му Десет заповести. Потом Бог шаље на земаљску груду свога сина Исуса Христа, који дакако личи на свога оца.\nКада су утемељене све данашње религије, престава о богу се уобличила: човеколики бог са надљудским способностима и моћима. Супермен је човеков идеал и он га је уздигао на небо. Док су политеистички богови били ближи обичном човеку, са свим манама и врлинама, и обитавали на Земљи, нпр. на Олимпу, монотеистички бог био је већи и моћнији, те га уздигосмо “небу под облаке”. Сасвим нормално, Земља је била плоча која плута у мору, коју је човек обрађивао у “зноју лица својега”. Горе је било лепо плаво небо, блаженство пуно лепих разноврсних облака, топлога сунца и хладовине у облацима. То је сан за сваког уморног земаљског прегаоца: човеколики бог на лепом и плавом небу.\nМожемо замислити какав је ужас спопао човека кад је открио да је Земља лопта, омотана танким слојем атмосфере, тањим но што је кора на јабуци исте величине. Са друге стране те танке атмосфере ширила се тамна и хладна бездан Космоса. То није могло бити пожељно место за лепог, паметног и свемогућег бога.\nРенесанса нам је тако дала једно схватање бесконачности која није бесконачност трансцендеталног, неизрецивог и неодредивог бога. Бога више нисмо могли да спустимо на Земљу, него смо морали да га облачимо у специјално свемирско рухо. Тако је бог постао нешто веће: космичка идеја која управља светом.\nУ Старом веку није било несклада између Световног и Светог. Живело се споро, а напредак у квалитету живљења и у сазнањима није се примећивао ни кроз неколико генерација. Инертност напретка детерминисала је нашу свест о мукотрпности овоземаљског живота. Бог је био ту да осигура уживања тек на ономе свету. Бог је био свезнајући и свемогући. Како то да његов Син не имаде већа сазнања од савременика. Мада је Исус чинио чуда, он не учини помак у знањима својих следбеника, ни за један педаљ. За напредак који је у међувремену уследио, човек је морао да се побрине сам.\nУ протекла два миленијума уследио је велики прогрес. Степен данашњих сазнања тера нас да се запитамо да ли Бог јесте човекилик и да ли је он творац човека? Некад дете божје, човек откри да је само бивши мајмун или производ еволуције.\nИсторија човечанства је непрекидно трагање за прикладном формом која би могла обезбедити саживот Световног и Светог. И даље остаје запитаност како усагласити свест о Богу и напредак цивилизације и уклопити све то у, како рекосмо, складно сапостојање.\nАко је човек Старог века за обитавали[те Бога изабрао најлепше пределе, за које је знао, и трон му је ставио на олимпијске висине, те затим на лепо плаво небо, где ће човек Трећег миленијума пронаћи “Олимп” за модерног Бога?\nЧовек Трећег миленијума, свакако ће једног дана да се упита: “где столује Бог?”.\nОдговор на то питање он ће тада дати у складу са новим сазнањима. И да се наслутити да ће представа о Богу бити темељно редизајнирана.\nЧовек Старог века имао је Бога-господара а ми смо били одређени да будемо слуге божје. У то време свако ко је имао неки ранг, неминовно је морао бити окружен слугама. Слуге су увек молиле господара да им подари оно што ишту. Данас више нема нити господара нити слугу: где је онда у овом свету Господ Бог?\nМноги велики филозофи посматрајући невероватно сложен поредак Света, заиста су осећали да не могу одолети идеји о Великом Математичару и о томе да је структура света морала настати у уму.\nРајске висине где би данас могао да столује Бог, можда би се могле звати Компјутер. Ми данас можемо да замислимо бога и на овај начин: Бог је у нарави један суперинтелигентни софтвер. Тај софтвер створили су разум и наука супериорнија од нас.\nТеза да је Бог “једна рачунска машина” није нова; прве такве идеје налазимо код Декарта, Паскала, Спинозе, Лајбница и других Мислилаца Седамнаестог века, али тада општи ниво знања није допуштао да се иде даље од наслућивања да постоји неки математички програм, којег ми данас називамо софтвер.\nУверени смо да човек Трећег миленијума има довољно нових сазнања, а и потребу да још више и још даље развија идеје Великих мислилаца из епохе Рационализма. Он би, свакако био у стању да прокрчи интелектуално легитимни пут од научно фундиране слике света - до Бога за Трећи миленијум. Покренути том надом иду наша размишљања како следи:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/Deus_ex_machina", "word_count": 998, "cyrillic": 0.995}
{"id": "1640", "title": "Полемика о пореклу Хорација", "text": "0.1 2. ХОРАЦИЈЕВ CARMEN (III 13)\nИли: Хорације наше (Црне) Горе лист.\nОва лепа песмица Хорацијева гласи овако:\nO fons Bandusiae, splendidior vitro,\ndulci digne mero non sine floribus,\ncras donaberis haedo\ncui frons turgida cornibus\nprimis et Venerem et proelia destinat\nfrustra, nam gelidos inficiet tibi\nrubro sanguine rivos\nlascivi suboles gregis.\nte flagrantis atrox hora caniculae\nnescit tangere, tu frigus amabile\nfessis vomere tauris\npraebes et pecori vago.\nfies nobilium tu quoque fontium\nme dicente cavis inpositam ilicem\nsaxis, unde loquaces\nlymphae desiliunt tuae.\nПрва строфа, овако интерпунгирана, значила би:\n\"О изворе Бандузијо, који си сјајнији од стакла, и који си достојан слатког вина с цвећем, сутра ћеш добити на поклон јаре\". Други стих се обично овако интерпунгира и овако тумачи. Међутим могла би се запета с краја, иза речи флорибус, пребацит испред нон и онда бисмо имали сасвим друго значење:\n-Dulci digne mero, non sine floribus cras donaberis haedo,\nтј. сутра ћеш добити цвећа и јаре. Који је од ова два смисла вероватнији и коју интерпункцију треба претпоставити? Ми мислимо да треба ставити запету иза меро, а не иза флорибус. Разлози би били за то ови:\nСервије у својим коментарима ка Вергилијевој Енејиди (III 525) упознаје нас с обичајем старих да ките своје пехаре вина венцима од цвећа:\n-Antiqui coronabant pocula et sic libabant.\nСличан случај имамо и код Вергилија на другом месту (Аен. III 525), где се говори о Анхизу који хоће да излије жртву:\n-Magnum cratera corona induit implevitque mero, divosque vocavit.\nНапослетку, може бити исти песник мисли на тај обичај и у Енејиди I 724, где читамо:\n-Crateras magnos statuunt et vina coronant (мада можда овде реч coronant има и други смисао).\nПрема овоме што смо рекли било би сасвим могуће да Хорације у горњој песмици и споменутом стиху каже да ће његов пехар сутра бити окићен цвећем. Сасвим је могуће да ће он сутра излити (libare) вина у свој извор. Жртва његова би се онда састојала у вину и јарету. Текст допушта овако тумачење:\n-dignus haedo, dignus mero, cras donabitur mero, floribus et haedo.\nМеђутим, dulci digne mero значи и \"ти си достојан слатког вина\", у смислу: \"вредиш колико и добро вино\"; \"твоја вода не заостаје иза вина по укусу.\" У том случају наравно не би се могло мислити и на везивање dignus са haedo. То није ни иначе ни најмаае потребно, да не кажемо да нема правог смисла. Извору ће се принети на жртву јаре не зато што је он достојан тога, него јамачно што је он свет, неко божанство коме се приносе жртве.\nКако би се интерпункција коју ми предлажемо могла образложити? Другим речима, на основу чега би се тим стиховима дао други смисао, различит од онога који им се обично даје?\nМи знамо из Варона (de lingua latina VI 22) да су Римљани на празник Фонтиналиа (13 октобар) бацали у изворе венце од цвећа:\n-in fontes coronas iaciunt (et puteos coronant)\n( Varro, De lingua latina VI 22 :\n-Fontinalia a fonte, quod in dies feriae eius;\nab eo (ideo) tum et in fontes coronas iaciunt et puteos coronant.)\nХорације не каже да је \"сутра\" тај празник. Али ми имамо право да мислимо на то. Јер зашто би он ту жртву принео \"сутра\"? То је јамачно један празник, кад се изворима приносе жртве ( Сви коментатори деле мишљење да \"сутра\" код Хорација значи \"на сутрашњи празник Фонтиналиа\". Међутим, мора се приметити да то није несумњиво. Као што су се на тај празник приносиле жртве изворима, могло се њима жртвовати и у друге дане.)\nДа ли су се на тај празник приносили од животиња на жртву јарци? Ми налазимо у нашим старим изворима на неколико места помена о крвним жртвама које су приношене на дан Фонтиналиа. У Acta fratrum Arvalium на три места спомињу се по два овна; код Марцијала VI 47 видимо прасицу, а код Овидија, Fasti III 300, овцу. Као што се, дакле, види, јаре би било жртвовано само по Хорацију. Због тога би се могло претпоставити да наш песник коље свом извору јаре, и зато што то обичај тражи. Он има избор између више животиња; и ако је изабрао јаре, то је можда зато што он нарочито воли месо те животиње.\nЗато имамо разлога да доведемо ову песму у везу са скаскама у Црној Гори у којима се прича да је Црнојевића Ријека потекла у тренутку кад су неки ловци убили дивљег јарца или да се Нова Вода (код Добрског села) појавила кад су неки људи ухватили јарца па му отсекли уво. По једном мишљењу, ове приче биле би одјек некадашњег приношења крвних жртава изворима. У вези с тим прастарим обичајем, по том мишљењу, био би и обичај да Црногорци у Црној Гори данас, кад се копа бунар или изводи вода из неког извора или кад се нађе извор, приносе крвне жртве. У свим тим случајевима\nили се коље животиња на жртву или се крвљу из палца окрвави вода (пуштање крви из палца могла би бити замена за људску жртву).\nНа први поглед види се да између жртве на римски празник Фонтиналиа и ових аналогија из Црне Горе постоји велика разлика. Пре свега, ми не видимо да се у Црној Гори коље искључиво јаре. Затим из црногорских прича и обичаја не излази да се изворима приноси крвна жртва на известан дан. Зато доиста није лако довести Хорација у везу с Црном Гором.\nВеза би, међутим, по мом мишљењу, требало да буде још у једном. Хорације је био родом из једног илирског краја у Италији (Апулија, Венузија). У Црној Гори у античко време живели су такође Илири. Обичај који налазимо код Хорација оставио би био трага у споменутим скаскама и у обичају Црне Горе.\nСад, у једном нашем крају недалеко од Црне Горе, близу Бишћа, код извора Привилице, нађено је једно светилиште из римског доба и ту неколико натписа посвећених богу Биндус-у. Како се овај Биндус овде идентификује с Нептуном, то нема сумње да је Бинд бог извора Привилице. Исто тако не може бити сумње да је то илирско божанство, јер није ни римско ни грчко, а у старо доба и у овом крају (као и у Црној Гори) живели су Илири. Оно што је за нас особито важно,\nто је да су на месту овог светилишта код извора Привилице нађени рогови јарећи. Свакако су то остаци од жртвава Бинду. Другим речима, овде бисмо имали исти обичај који налазимо код Хорација: и у Сабинској земљи и недалеко од Бишћа приноси се изворима на жртву јаре.\nСамо да ли се из тога може извести закључак да је овде по среди један илирски обичај? Ми смо јасно видели да се на Фонтиналиа приносила крвна жртва не само у илирским крајевима Италије него и иначе у Италији. Требало би доказати да је чисто илирски обичај приносити јарца, а у другим италијанским областима да су клане друге животиње (овца, прасе, ован). То ми, међутим, не можемо доказати, као што је горе споменуто. Може се, дакле, говорити само о једном прастаром обичају који се налазио и на Апенинском и на Балканском Полуострву. Можда је он био раширен и по другим крајевима, изван ова два полуострва, и добро би било потражити га и изван Италије и Балкана.\nУосталом, питање је и то да ли ми смемо тврдити да је у родном крају Хорацијевом доиста постојао тај обичај жртвовања јаради изворима. Песник зове свој извор fons Bandusiae. Тај се извор налази у сабинској земљи, где Хорације има имање, дакле далеко од Венузије. С друге стране, према једној папској були из 1103 год., налазила се једна црква in Bandusino fonte apud Venusiam (помиње се и један castellum Bandusii). Један писац из средине 18 в. локализира овај фонс овако:\nManifesto arguitur (fontem) eundem fuisse, qui prope DD. Gervasii et Protasii aedes nunc est, atque a Venusia quingentum et quinque millia passum Palatium versus distat.\nПрема овоме Хорације је име једног извора који се налазио у његовом родном крају дао другом извору у сабинској земљи, где је после живео.\nНикола Вулић: Један Carmen Хорацијев (Приказано на I скупу Академије друштвених наука од 20 новембра 1942)\n0.2 3. ИТАЛИЈАНИ И ПЕКИЋ О ХОРАЦИЈУ\nБило је много говора о Хорацију и о овој песми. На једном веома занимљивом сајту\nмогу се сазнати многи нови детаљи. Ипак је Вулић онај текст писао пре 60 година. Проблем је што нисам нашао наше ауторе да пишу о овој теми. Разлог је прилично једноставан. Нашим новокомпоновано-нордијско-антинационалним историчарима никако не одговара да Хорација преко паганских обичаја повезују са староседиоцима Балкана, јер би то изазвало питања на која они нису спремни да одговарају.\nИако изгледа пресмело, али је и врло логично да Хорације вуче директно порекло из наших крајева: рецимо Црна Гора или Херцеговина, или евентуално, како је на овом сајту за који је потребно знати италијански, споменуто, из подручја од Босне до Епира. Није лако доказати, али се може претпоставити сличност начина доласка Хорацијевог оца са Спартаком у Рим.\nDuemila anni prima dell'era cristiana ondate di popoli balcanici si erano riversate sulle tre penisole adiacenti, l'Italia, la Grecia, l'Asia Minore. La loro cultura e la stessa: ma quella italica \"e rimasta\", scriveva un mio maestro (12), \"allo stato 'tracio', allo stato della steppa, senza interferenze razionalistiche e nobilitanti\", \"esclusa dal 'miracolo' ellenico\". Dall' Illiria,(...) o ur-Grecia, vennero pure gli uomini-lupo, i Lucani, (за ове Лукане види сродност са народом Ликијци) e si insediarono, per difendersi meglio, sulle cime delle montagne dell'odierna Basilicata, e le restarono a lungo in condizioni primitive; parlavano \"un greco allo stato 'pelasgico' \", finché, venuti in contatto con gli Oski, non ne assimilarono la lingua. Poi Roma livelle loro, come gli altri popoli italici (13).\nNel 1895 fu scoperto in Bosnia presso Bihać, non lontano da una sorgente, un luogo di culto giapodico o nordillirico dedicato al dio Bindus Neptunus: are votive recano accanto alla dedica la raffigurazione di capri. In uno studio linguistico complesso e affascinante, Anton Mayer (14) ha sostenuto la tesi che il nome Bandusia sia da collegare a questo Bindo-Nettuno primigenio, anteriore alla sua promozione a dio del mare (Il lavoro di Mayer ? sostanzialmente ignorato dai latinisti. Fanno eccezione LISE e PIERRE BRIND'AMOUR, \"La fontaine de Bandusie, la canicule,\net les Neptunalia\", \"Phoenix\", XXVII (1973), pp. 276-282, che lo usano per sostenere una loro tesi secondo la quale la festa che occasiona il sacrificio non ? quella ottobrina dei Fontinalia, bens? quella dei Neptunalia che, cadendo a fine luglio, spiegherebbe la calura. Ma il ragionamento non ? stringente: Orazio non dice che al momento della festa c'e la canicola, bense che \"quando\" c'e la canicola, il fons offre ristoro.). A suo avviso Bandusia e un part. perf. att. di un verbo illirico *bend- ,'scorrere'(протицати), 'fluire'(тећи), con suffisso femm. al grado zero. L'illirico Bandusia, egli conclude, significa dunque precisamente 'fonte' o 'sorgente'. (извор или врело) Per Mayer la fonte Bandusia non puo essere che lucana; come non-latina la tradisce il mancato rotacismo. Ma anche lui ritiene che Orazio abbia dato a una sua fonte sabina il nome della fonte lucana.\nОво се поклапа са Вулићевим мишљењем. Овде би било на месту навести једну примедбу Борислава Пекића (У трагању за Златним руном) који каже:\n»(…) Хорације (…) није схватио да су кентаури, силени, сатири, и њима слицни били обицни Пелазги, пиктографски тако означени због свог припадништва тотемском братству Коња, Јарца или ма којег другог. (…)\nОво становиште да је реч о припадању тотемском братству Коња, Јарца итд. јесте становиште и Ноемисово, пре него што спозна у радјању Кентаура праву сустину - наиме, да је пиктографска истина у ствари права истина, и да прича о тотемском братству поставља једну људску рационализацију како би се та виса стварност могла приблизити људској стварности да је не би оптеретила нецим сто она мозда није могла да схвати.«\n0.3 4. ВУЛИЋ О ПЕСНИКУ ХОРАЦИЈУ\nУ нашој историографији нису довољно објашњене илирско-илирске везе, односно етничке и културне везе јужноталијанских и Балканских Илира пре римске експанзије на Балкан. Кад знамо да су талијански Илири имали за северне суседе Етрурце, са којима су по археолошким налазима имали много сличности, исто као и са балканским Илирима, наговештај (а можда и више од тога) о сличности језика те три етничке целине се намеће сам по себи. Карика или капа која све то повезује су Венети који су северни суседи и Етрурцима и Илирима. Та и буквално заокружена целина почиње видљивије да се цепа у време Цезара и грађанских ратова те систематским уништавањем културних тековина и Венета и Етрураца и Илира. Та уништавања су истовремено и предзнак будуће пропасти Римског царства, о чему пише и Хорације гледајући из своје перспективе. Доле преносим до сада непревазиђене коментаре Николе Вулића о песнику Хорацију.\n\"Подигао сам споменик трајнији и виши од царских пирамида, споменик који неће моћи уништити ни киша ни бесни ветар ни бескрајни низ година и зуб времена. Нећу сав умрети и великим делом избећи ћу смрт. Остаћу увек млад и моја ће слава с временом непрестано расти, све дотле док се првосвештеник буде пео на Капитол и с њим ћутљива Весталка...''\nВекови који су прохујали показали су да се Хорације у овом своме предсказању није преварио. Истина, римски\nсе првосвештеник не пење више на Капитол ни с њиме тиха девица Весталка; али, ако је римско царство пропало, неповратно пропало, римски песник Ода и Епода, Сашира и Епистула још увек живи и живеће вечито. Прошло је две хиљаде година од када је он певао, а он је и данас онако исто свеж као што је онда био. Поколења која су долазила увек су му се подједнако дивила. А данас је Хорације несумњиво најчитанији од свих римских песника. Он је, као што је био и у Августово доба, љубимац свих оних који истински воле добре стихове и имају укуса за праву песничку уметност. У римско доба читали су га само Римљани; сад је он читан широм целог света.\nПесник је и то наслутио. У једној другој својој песми он каже, да ће за њега чути \"хучне обале Босфорa,\nСирте и Гетулија, и хиперборејска поља, Колхида и Дакија, и Гелони на крају света, Иберија и народ који пије воду на ушћу Роне\".\nХорације није песник осећаја. Он махом не пева из узбурканих груди и усталасане душе, из срца које трепери,\nври и кипи. Њему се не дешава често да падне у занос, да се заборави. На против, он не пушта по правилу узде\nсвојим осећајима него их уздржава. Први је услов каже он, ако хоћеш да пишеш добро -да пишеш трезвен.\"\nОн не робује својим осећајима, бар у својим песмама не. За севдах он не зна. Његова душа не запламти,\nњегово грло не дави грч, на око му не навиру сузе. Зато и вама кад га читате неће задрхтати сви дамари,\nнеће вас жмарци подузети, неће вам се све биће из темеља узмутити. Хорације зацело није песник с којим се\nлију горке сузе ни у очајању крше руке. Његова поезија нема мађијску моћ да читаоца опије и у екстазу баци.\nНајмање је Хорације песник љубави. Изгледа да жена у његовом животу није запремала велико место.\nИстина, он помиње по неки пут љубав. \"Не презири - каже једанпут - слатку љубав догод ти коса не побели.\"\nПоименце он говори о више жена, које можда нису биле за њега равнодушне. Лалага му се допада зато\n\"што се слатко смеје и што слатко говори\". Пира има плаву косу а Лидијине пољупце, зачинила је Венера својим нектаром. Сјајна лепота Глицере, \"која се сјаји више него парски мрамор\", сажиже га. Али то је све тако\nузгредно и тако далеко од оног што налазимо код Једног Катула или код Проперција и Тибула.\nОви песници мисле само на своју драгу, они само о њој певају, њихова драга је испунила њихов живот и за њих само она постоји. Они проводе живот у служби Венере и Амора. Краљеви нису срећнији од њих кад је њихова Лезбија, Цинтија, Делија поред њих. Они воле страсно, махнито, до лудила, или је њихова љубав мека као месечева светлост и нежна као роса. То је код њих дубоко осећање, страст која је обузела све нити њихове душе, ватра која прождире бесно или из тиха. Сад сам небеса дохватио!\" кличе Проперције у љубавном заносу.\n\"Мрзим и љубим!\" славне су речи пламеног Катула, који воли драгу и кад га је изневерила.\nХорације нема своју Лезбију или Лауру. Он не опева љубавно блаженство, ону слатку срећу којом љубав\nиспуњава, нити муке на које та иста слатка страст распиње; он нигде не говори о љубавној бури која бесни у\nсрцу, ни о нежној радости којом љубав обузме душу, ни о мекој сети која умили, у најскривеније кутке нашег\nбића, ни о бледој меланхолији која рађа грозне и опет тако слатке мисли на смрт. Наш песник се не заноси\nзаводљивим чарима драгане које нема ниједна друга жена: њеним очима које сијају као два сунца, црна или\nплава, тим рујним устима која садрже рај, косом која расипа опојне мирисе, \"снежном\" ножицом која одузима\nсвест. Он као да не зна за непроспаване ноћи проведене у љубавној грозници, за незаборавне тренутке\nпроведене у двоје на тајанственој месечини, у којима се наша душа приближава небу. Његове песме нису\nдрхтаји заљубљеног срца, уздисаји неуслишаног љубавника, нису јецаји за изгубљеном драгом, ни кликтања\nсрећног драгана, триумфи задовољене страсти. Њему жена није небеско биће, без ичега земаљског.\nКод Хорација нећемо наћи ништа налик на оне славне Сафине стихове: \"Изгледа ми Богу раван, драга, онај\nкоји седи поред тебе и из близа слуша твој слатки глас и твој умилни смех, од кога ми срце заигра у недрима.\nЧим те видим, ја занемим, језик ми се укочи, тиха ватра проструји ми по телу, очима не видим ништа, у ушима ми зазуји... Обамрем.\" Али Хорације није песник без срца. Он који је Вергилија тако нежно волео да га назива\n\"половином своје душе\", умео је дубоко да осећа. Хорације може да се узбуди одушеви, може да задрхти\nсвим својим бићем. Онда се његов лиризам уздигне до ретке висине.\nТакав патос какав има наш песник у тим тренуцима својствен је само великим песницима. И такви његови стихови спадају у најлепше које је он написао. Они су прожети дубоким поетским дахом, то су хучни и бујни изливи једне снажне песничке душе.\nХорације се узбуђује особито онда кад помисли на сјајну римску прошлост и кад му изиђе пред очи сва поквареност његових савременика. Он је јединствен родољуб. Некадашња слава и величина његовог народа испуњава га највећим поносом. Он говори о славним прецима и њиховим сјајним делима са жаром, с побожношћу. Те су његове песме помпезне, свечане, испуњене племенитим и узвишеним осећањем. А искварена садашњица коју упоређује са старим златним добом испуњава га огорчењем и тешким болом и измамљује му снажне и речите стихове који потичу из рањене душе.\n\"Ево већ, јадикује он, друго поколење које пропада у грађанским ратовима. И сам Рим пропада, Рим који нису могли уништити ни његови суседи Марси, ни етрурска војска страшног Порзене, ни напори завидљиве Капуе, ни бесни Спартак и неверни Алоброг, Рим који није савладала ни Германија са својом плавокосом децом, ни Ханибал мрзак нашим прецима. Тај Рим хоћемо да упропастимо ми, безбожничко поколење, крв проклета. На месту где се он диже опет ће живети дивљи зверови. Авај, победник газиће ногама по пепелу наших предака и његов ће коњ копитом ударати по рушевинама Града. О да страшна призора! својим безбожним рукама варварин ће бестидно расипати кости Ромулове, које данас гробница чува од ватре и од сунца.\"\nНа другом месту, у једној силној оди, он грми: \"Римљанине, ( под римљанином Хорације подразумева градски или друштвени статус. Нисам у његовим текстовима пронашао недвосмислене податке о његовом националном пореклу. Вероватно је идентификација са припадником Царства потискивала локално национално) ти ћеш, и ако невин, испаштати грехове својих отаца, догод поново не подигнеш порушене храмове и светилишта... Ти си господар света зато што се покораваш боговима... Кад си увредио богове, они су учинили Италији велико зло и бацили су је у велику жалост. Већ су двапут Парћани одбили наше нападе, јер нас не штите ауспиције, и они ликују од радости што су украсили своје бедне огрлице нашим пленом. Дачанин и Етиопљанин готово су уништили Рим, који раздиру унутрашње буне...\nНаш век, плодан у злочинима, најпре је оскрнавио бракове, римски сој и породицу; зло које је потекло из тог извора раширило се по отаџбини и народу. Девојке, још сасвим младе, уче разблудне јонске игре... Оне још од детињства сањају о грешној љубави. Наскоро затим, за столом свог мужа оне ће тражити млађе љубавнике, и неће тражити кришом коме ће се грешно подати, него устају на очиглед мужу и полазе за љубавником коме су дале знак. Нису то потомци оних јунака који су обојили море руменом крвљу картагинском и који су смождили Пира, силног Антиоха и страшног Ханибала. Наши преци били су деца сељачких војника, они су радили земљу и носили дрва из шуме кад би им то наредила њихова строга мајка... Али шта зуб времена не исквари? Наши су очеви били гори од њихових дедова, ми смо гори од наших очева, а наша ће деца бити гора од нас.\"\nНа ову тему Хорације се често враћа. Њега стално тишти поквареност његових савременика. Морал је ниско пао. Грађански ратови раздиру земљу. Брат гледа у брату непријатеља и немилостиво пролива његову крв. Кад не би знали из ког времена је Хорације, помислили би да је “модеран” писац.\n\"Куда јурите, узвикује песник, куда, грешници? Зашто оружате десницу опет мачем који сте тек били оставили? Зар је мало латинске крви проливено по равницама и на мору, не зато да Римљанин попали тврђаве мрске Картагине (мржња према Картагини је свакако резултат политичке демагогије И полета експанзионизма) ни зато да Британац, који досад није побеђен, прође Светом Улицом окован у ланце, него зато да би Рим пропао, како то жели Парћанин, од своје рођене руке. То што ви радите, то не раде ни курјаци, ни лавови, који нападају само друге зверове. Гони ли вас на то неко слепо лудило, или нека виша сила, или ваши злочини? Одговорите! Ћуте; смртно бледило расуло им се по лицу, а срца им обузео ужасан страх. Доиста, свирепа судбина гони Римљане откако је злочиначка братска рука пролила по земљи крв невиног Рима.\"\nТешко је песнику гледати изопачене нарави римске. Та га мора стално притискује. Душу му обузима неисказан бол. Тужне мисли роје му се у глави. Такве покварености за њега нигде нема. “Римљани, господари света, морају да позавиде дивљим народима.\" \"Срећнији су у својим равницама Скићани који лутају по свету вукући своје куће на колима. Срећније живе снажни Гети. Њихове њиве нису подељене него су заједничке и они их обрађују по годину дана, па их онда предају другима. Тамо маћеха негује пасторке који су остали без мајке, а жена која донесе мираз не господари својим мужом и не вара га с другим. Добар мираз, то је честитост родитеља, то је брачна верност која се боји\nсваког другог човека осим мужа. Тамо је неверност злочин и кажњава се смрћу.\"\nХорације, рекли смо, пева само изузетно из срца. Он је песник сасвим другог рода него Тиртеј, који својим ватреним стиховима соколи ратнике за јуначки крвави бој, или Мимнермо, који опева носталгију младости, \\\"жал за младост\\\", или Сафа, Катул, Проперције. Место из срца, Хорације обично пева из разума. Оставимо на страну његове позиве пријатељима на ручак, изјаве саучешћа, честитке, комплименте, славопојке, посланице. Пригодне песме, које тешко да могу коме донети славу и којима зацело нема Хорације да захвали за своју бесмртност. Један велики део његове поезије расправља философска друштвена и књижевна питања. То су чисто као неки научни трактати. Хорације нам у својим стиховима не прича о својим боловима и својим чежњама, о својим надама и својим сновима, он нам у њима не открива своју душу, не говори о откуцајима свог срца. Место тога, он нам даје своје мисли, своје назоре о човеку, своје погледе на свет, своја размишљања о књижевности.\nПесници тог кова нису особито омиљени. Они изгледају хладни и сухопарни. Мисаоне песме не дирају, не изазивају осећања. А читалац хоће да га песник узбуди, занесе, одушеви, да га гане, троне, разнежи, да га уздигне, оплемени, или смути, испуни горчином... Он радо чита стихове пуне бола и туге, радости и среће, топле, који извиру из тајанствених кутова људске душе. Песник који вас потресе до сржи у костима, који вам узбурка цело биће, који вам измами сузе, горке као чемер и слатке као мед, с којим дубоко саосећате, чији се осећаји косну вашег срца, то је ваш љубимац. Песме које не опчине, не очарају, које се не утисну у душу, без дражи су и не привлаче. А да би песник, како каже сам Хорације, изазвао код читаоца осећање, треба сам да осети. Песник мисли хладан је па и читаоца оставља хладним. Његове рефлексије, његови савети, његове поуке, могу бити изврсни; али у њима нема пламена, недостаје им искра која ће загрејати, запалити, сагорети, У таквој поезији ужива само један узан круг читалаца. То су они који, као и песник, имају мање топло срце а више наклоности ка рефлексији.\nХорације је један од ретких изузетака међу песницима те врсте. Иако песник мислилац, он је симпатија свих читалаца који имају правог књижевног укуса. Сјајне особине његове поезије не могу да оставе равнодушном ниједну душу пријемчиву за лепоте истинске уметности. Његово песничко дело има дражи великих уметничких творевина, и у садржини и у форми. Хорације је песник и уметник високог реда. Он у нашој души изорава дубоку бразду. Из његових бриљантних стихова, мајсторски искованих, звучних као метал, зрачи танани и тајанствени флуид богом даних талената, који се невидљиво и нечујно упија у нас, да у скривеним дубинама наших груди остане.\nЉуди стављају за богатство на коцку све што имају, па и саму част. А шта им оно, по песнику, доноси? Само бриге. Ми сматрамо да су нам чула дата да њима и уживамо: у лепотама којима природа тако раскошно изобилује, У чаробном жубору кристалног поточића и тајанственом шуштању лиснате шуме, у опојним мирисима шареног цвећа. Теорија која тражи да ми та драгоцена чула уништимо свакако је један занимљив нихилизам. Само, изгледа да наш песник не мисли увек овако. Њему често лебди пред очима пролазност овог живота.\n\\\"Ко зна да ли ће богови додати броју досадашњих дана и сутрашњи?\\\" \\\"Авај, Постуме, Постуме - пише он једном пријатељу - измичу хитро године. Ни побожност није у стању да задржи боре на лицу, ни старост која се примиче, ни смрт непобедну. Не, ни онда кад би ти сваки дан приносио на жртву три стотине бикова Плутону, богу неумољивом. Узалуд ћемо избећи крвави рат; узалуд бурне и промукле таласе Јадранског Мора: морамо посетити мрачни Кокит и проклето колено Данаја и Сисифа... Мораћеш оставити земљу и кућу, и своју нежну жену, и ниједно од тих дрвета што их негујеш неће поћи с тобом, осим мрског чемпреса. Твој наследник попиће вино које чуваш под сто кључева и поквасиће твој дивни патос славном малвасијом какве ни калуђери немају.\\\"\nПа кад је људски век тако кратак и кад му је крај неизвестан, шта треба онда радити? пита се песник. Зар онда није најприродније да оно мало времена што нам је суђено да проведемо на овом свету проживимо у уживању. Хорације нам не даје баш исти савет који нам даје грчки филозоф: \"Једи, пиј и љуби; све је друго ништа.\" Али у главном и он нам то каже. \"Сваки дан сматрај као да ти је последњи. Тако ће ти сваки час коме се ниси надао изгледати мио и драг.\" Оставимо бриге па се веселимо. \"Што мучиш себе -пита он - вечитим бригама које премашају твој ум? Зар није боље да пијемо испружени под овим бором или под каквим високим јабланом, с мирисним ружама у белој коси и намрисани асирским мирисима?\"\nАли Хорације није живео сам по свом рецепту који нама преписује. То је његова теорија, а у пракси он има друге идеале. Истина, он се не граби за богатство нити се отима за титуле и части и положаје, али није тежио ни за атараxиа (апсолутно спокојство душе) ни за животом који зна само за уживање. Он претпоставља златну средину. Његов је идеал особито да живи далеко од људске вреве, на неком мирном сељачком добру, где се може сав одати својим мислима и својој Музи. У кругу неколико добрих пријатеља, или у друштву убогих сељака, жуљевитих дланова али непокварене душе, или апослетку, сасвим сам човек на селу може проводити дивно дане. Сеоски начин живота, то је природан начин живота.\nЧари сеоског живота опевао је Хорације особито лепо у једној идили. На селу нема послова који кидају нерве ни који су скопчани с опасностима, нема ни антишамбрирања које понижава. Ту човек проводи пријатне часове или на њиви за плугом, или у воћњаку и винограду, или у кованлуку усред роја пчела или у тору поред свилоруног стада. На селу не мораш ништа куповати: све ти даје твоје имање. Особито су пријатна на селу пријатељска посела, на којима се после скромног обеда воде разговори не о фриволним безделицама него о филозофским и друштвеним питањима.\n\"Благо ономе који далеко од послова и брига због камате обрађује са својим воловима њиве које му је оставио отац, као што су некад радили наши стари. Њега не буди убојна труба као војника нити га хвата страх од побеснелог мора. Он не мора да иде на форум и да обија прагове охолих патрона. Он час прислања младу лозу на дрво уз које ће се она пети, одсеца српом гранчице које су непотребне и калеми друге, а час посматра стадо које лута блејући по усамљеној долини. Један пут сипа у земљани суд мед који је исцедио из саћа, други пут стриже своје нежне овце. Кад Јесен уздигне у пољу своју главу окићену зрелим воћем, како се он радује берући јабуке које је сам накалемио или грожђе које у боји не уступа ни самом пурпуру и које ти приноси, Пријапе, и теби, Силване, чувару међа на имањима.\nПрохте ли му се да отпочине у сенци каквог старог храста или где на густој трави, све га мами на лаки сан, и реке које теку између својих дубоких обала, и тице које цвркућу по шумама, и извори из којих вода извире жуборећи. А кад громовник у зиму пусти кише и снегове, он праћен многобројним керовима нагна са свих страна у своје замке бесне дивље вепрове, или разапне на глатким прутићима мреже са широким рупицама, у које хвата прождрљиве дроздове, или лови плашљивог зеца и ждрала на пролазу. Ко не би, заузет оваквим забавама, заборавио на љубавне јаде? У исто време његова честита домаћица води бригу о кући и чува нежну децу, ложи на огњишту ватру од сувих дрва пре него што муж дође, затвара у тор ограђен тарабом и помузе весело стадо с пуним вименима и, пошто је наточила из бачве слатког шилера, готови ручак не од острица, не од ретких морских риба које бесна бура може да догна с далеког истока, него све јела од онога што њихово имање даје: маслина обрана с најплодније гране, кисељак из ливаде и лековити слез, јагње или јаре отето курјачким зубима. Сва та јела пријају му боље него афрички пилићи и јонски фазани. Како је то пријатно гледати за време ручка овце, сите, где се журе кући, или уморне волове како вуку о малаксалом врату изврнути плуг, или слуге што се греју око ватре која блиста!\"\nДок се наш песник одушевљава сеоским животом, дотле му је варошки живот одвратан. У селу се живи безбрижно, спокојно и мирно; у вароши човек нема ни тренутка мира. У Риму је песник стално растрзан пословима и обавезама. А после, каква врева, каква галама, каква гужва у улицама Рима! \"О село, кад ћу те опет видети? Кад ћу моћи заборавити овај одвратни живот, час с каквим старим писцем у руци, час у слатком сну, а час у доколици? Кад ћу видети на столу боб и друго поврће спремљено са сланином? О вечери и божанске вечере! У вече ја и моји пријатељи једемо пред мојим огњиштем, а моје се слуге, угурсузи, часте јелима која ми готово нисмо ни окусили. Ослобођен глупих закона етикеције, сваки гост бира чашу по својој вољи, велику или малу, и један храбро испија огромни пехар, док други претпоставља да срче у малим гутљајима. Затим отпочне разговор не о туђим имањима и кућама, ни о том да ли Лепос добро игра или не, него о питањима која нас више занимају и које је срамота не знати: да ли срећу доноси злато или врлина, да ли треба тражити пријатеље ради користи или из поштовања, шта је добро, у чему лежи највећа срећа.\"\nЧиталац је већ приметио да наш песник воли шалу. Он је озбиљан писац, али има и много хумора. Кад му је једанпут прекипело слушајући приговоре неког глупака, он ће му рећи:\n\"О већа будало, поштеди мене мању будалу.\" За осредње песнике каже он духовито да њих не трпе ни богови ни људи ни књижари. Хвалећи вино, он примећује у шали да апстиненти нису у стању испевати песму која ће се допасти и која ће дуго живети. Други пут нам каже како ми не треба да се бунимо на мане својих пријатеља као што се родитељи не буне на мане своје деце. Јер ако је дете разроко, отац каже да је жмираво. Ако је мало као недоношче, он га зове пиленце. А ако су му ноге криве као гудала, за њега оно мало рамље. Хорације радо прича шаљиве басне и приче, као нпр. ону о мршавом мишићу који не може да се врати из сандука кроз исту рупу, јер се најео па му је набрекнуо трбушчић, или ону другу о калабријском сељаку који нуди госта:\n\"Једи, молим те. - Не могу више. - Онда понеси колико хоћеш. - Хвала. - Твоја ће се дечица обрадовати поклону. - Захваљујем ти; понуђен као и почашћен.\" А кад га гост тако одбије, он каже: \"Е па ништа, појешће свиње што ниси узео.\"\nС пуно хумора прича Хорације какве има неприлике због тога што је пријатељ Меценин (Августов секретар – Етрурац). \"Ускоро ће бити осам година како ме је Мецена уврстио у своје пријатеље једино зато да би имао друштва кад на колима иде некуда у шетњу и да би имао коме да говори којекакве ситнице, као нпр.:\n\"Колико је сати? Да ли је гладиатор Галина раван Сиру? Јутра су већ хладна и могу да нашкоде ако се ко не чува.\" И друге сличне ствари које се могу поверити сваком уху. Од то доба, из дана у дан, завист према мени расте. Ако ме виде у позоришту поред Мецене, или да сам на Марсовом Пољу играо лопте с њим, одмах сви повичу: \"То је право чедо среће.\" Пронесе ли се каква рђава новост по вароши, сви који ме сретну, питају ме: \"Пријатељу, ви морате то звати, јер сте тако близу боговима. Јесте ли чули штогод о Дачанима? - Ја ништа. - Увек се шалите. - Ама нека ме сви богови казне ако знам штогод. - А земљу коју је цар обећао војницима, хоће ли је дати у Сицилији или у Италији?\" Ја се кунем да не знам ништа а свет ме гледа као какво чудо, као најзакопчанијег човека на свету.\"\nПоред филозофских, Хорације се у својој поезији радо бави литерарним питањима. Он је одушевљено волео поезију и о њеном значају пише с пуно љубави: \"Песник образује нежна дечја уста кад почну изговардти прве речи, он одвраћа деци уши од грубих израза а у исто време спрема им срце за врлину пријатељским саветима, исправљајући у њему грубост, мржњу и гњев. Он опева добра дела; он храбри нова поколења славним примерима; он теши несрећнога и тужнога. Како би млада девојка која још не зна за мужа научила побожне песме с невиним младићима, да Муза није рородила песника? Хор се моли боговима за помоћ, он се моли за кишу с неба, он одвраћа од људи болести и уклања страшне опасности, он задобива мир и богату летину; његовим стиховима ублажују се богови на небу, а исто тако и богови у доњем свету.”\nОстаје нам да бацимо још један поглед на форму Хорацијеве поезије. У стилу је Хорације уметник првог реда. Он се једини у римској књижевности може мерити као стилиста с великим Цицероном. Његов је стил изаткан од лепоте и грације. Он има богат речник. Стихови су му, као и Вергилијеви, пуни метафора и других фигура; од тих украса у њима кипи и ври. Дивне су његове персонификације, алегорије, упоређеља. Хорације гради своје стихове с вештином великог мајстора: ваја их, глача, глади. Он познаје све вештине реторике. Уме да изабере место речи.\nХорације је диван писац; он је диван у својим помпезним одама, кад расправља филозофска и литерарна питања, кад мудрује и кад се шали, кад ћаска и прича, кад хвали и куди, кад описује људе и природу. Он је уман човек који је темељно проучио оно о чему говори. Он није фантаста, занесењак, усијана глава, него посматра ствари реално. Његова је природа уравнотежена. С његовим песмама у руци човек се осећа у друштву мисаоног, духовно зрелог човека, који се уздигао над страстима, кад друштвеним конвенцијама, над људским предрасудама. Хорације је љубак, мио, пријатан писац. Он уме сјајно да ћаска, живо, просто и природно, да слика рељефно и пластично и да карактерише фино. Своје слатко причање он често прекида занимљивим и пригодним баснама и духовитим анегдотама и причама. Хорације није никад баналан ни вулгаран, никад досадан. Његова је поезија зачињена правом атичком сољу. Здрава поука, чист морал, широка хуманост која провејава кроз њу, његова животна мудрост, дубоки патриотизам, племенитост и узвишеност мисли, његов аристократски став, спојени с изврсним хумором, здравом шалом, благом сатиром и иронијом, задобијају и опчињују. Можда још у већем степену осваја Хорације својом савршеном формом: звучним, елегантним, једрим стиховима и уметнички састављеним строфама.\n(Превод са латинског и књижевни коментари из књиге Никола Вулић: Хорације)\nдоматриос", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D1%83_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 6184, "cyrillic": 0.913}
{"id": "8131", "title": "Ловачки приручник", "text": "1 Ловна етика\nРеч етика потиче од грчке речи „етикос”, што значи моралан, смеран и обухвата начела, критеријуме, мерила и правила која поставља нека заједница, група или сталеж. Ловна етика обухвата скуп (углавном неписаних) начела и правила која се постављају пред ловце као посебну и специфичну групу људи који су се добровољно удружили у организацију, чији је главни циљ, пре свега гајење и заштита дивљачи, а затим и лов као део рационалног и планског ловног газдовања.\nЈош је мудри Сократ приметио да врлине зависе од знања да би Аристотел томе додао да је осим знања потребна и воља.\nЛов данас представља у првом реду, вид рекреације и релаксације, кроз задовољење једне врсте хобија, чије упражњавање није ни мало једноставно али је интензивно и забавно. Да би се све то остваривало ловац се мора придржавати наизглед не тако битних правила, чије би непримењивање могло да утиче на расположење и осећања других ловаца или учесника у лову.\nПристојан ловац ће на позив у лов одговорити и потврдити долазак или ће га одбити и захвалити организатору. Ако је прихватио позив, трудиће се да на заказано место за почетак лова стигне на времe. Исто тако, ловац ће ако лови са својом групом или друштвом, на време доћи на место одакле редовно полазе у лов, како га другови не би чекали.\nУ лов се иде испаван и трезан. Неиспаваност и мамурлук могу бити узрок несреће у лову, а сигурно доводе до лошијих резултата, па тиме и до незадовољства, како самог ловца тако и других учесника.\nПред полазак у лов и за време лова не пију се алкохолна пића, јер могу бити извор многих непријатности и незгода. Организатор лова или ловник, или вођа групе, не би смели да дозволе пијаном ловцу да учествује у лову, јер ће и сами сносити одговорност за евентуалне несреће које би се могле догодити. Пијаног ловца ће ловник или неко друго одговорно лице одстранити из ловишта, а његово оружје испразнити и ставити у футролу.\nЛовац се за време ужине или доручка у току лова, ако је донео храну за себе, неће одвајати и јести сам. Остали учесници у лову ће у таквом случају о њему стећи слику себичњака или особењака. Лов је другарски излет у природу па се тако треба и понашати.\nПре одмора за јело ловац ће свог пса одвојити у страну, везати га, нахранити и напојити, како не би сметао осталима да се одморе и уживају у међусобним контактима. Треба се клонити неумесних прича, хвалисања и гордости због евентуалног успеха у лову. Ловац који се тако понаша неће бити примљен добро од осталих ловаца.\nЛовац почетник не би требао у прво време да иде у лов са већим бројем учесника. Неопходно је да прво стекне искуство ловећи са својим ментором и два три старија ловца, који ће га обучити не само лову већ и понашању, како у току лова, тако и у време пре и после лова. Тек када они дају повољно мишљење о ловцу почетнику, може се и он укључити у веће друштвене ловове.\nУредно плаћање чланарине и испуњавање осталих материјалних и радних обавеза према ловачкој организацији - питање је ловачке части. Неиспуњавање обавеза може да угрози поједине акције друштва на унапређењу ловишта и на узгоју дивљачи. Осим тога, такве поступке ће остали ловци врло лоше оценити и такав ловац неће бити омиљен међу њима.\nДруштвена заједница дајући ловцу дозволу за лов, очекују од њега да ће се увек и у свакој прилици понашати као чувар дивљачи и природе у којој она живи; очекује се да ће се ловац ангажовати у борби за очување природних услова за живот дивљачи. Зато ће он, ако примети да неко чини штету природи или дивљачи употребом недозвољених средстава за лов, или употребом таквих средстава у хемијском или неком другом штетном облику при раду у шуми, или пољу пријавити својој организацији или одговарајућим органима, како би се штеточине спречиле а штета отклонила.\nИсто тако, ако ловац примети ловокрађу, или угинуће, или болест дивљачи, загађење терена или неке друге негативне појаве, то треба да пријави организацији која газдује ловиштем. На тај начин ће се спречити осиромашење ловишта и допринети заштити природе и дивљачи у њој.\nУ току лова или дружећи се ван лова, ловци ће међусобно размењивати информације и сазнања о ловишту и дивљачи. Своја искуства преносиће на друге, а нарочито млађе ловце. При томе ће избегавати да своја сазнања проглашавају једино важећим и једино прихватљивим.\nЗа успешно бављање ловом, заштитом и узгојем дивљачи, ловцу су неопходна основна сазнања о савременим стеченим и научним достигнућима из области лова. До тих сазнања долазиће читањем ловачких гласила и друге литературе, посећивањем предавања, семинара и изложби о ловству, заштити природе и дивљачи.\nО оружју, муницији и другим средствима за лов такође има довољно литературе, чиме се понајвише бави ловачка штампа. Ловац ће зато, када му је могуће читајући ова штива, проширивати своја сазнања, како би се што успешније бавио ловом и заштитом природе и дивљачи. Уколико у томе буде имао боље резултате и његово задовољство ће бити веће и потпуније.\nПрипадност ловачкој организацији ловац ће изражавати разним знацима и значкама, одећом и другим обележјима која се утврђују правилима или су део неписаних ловачких обичаја.\nКако у лову тако и ван лова, на ловачким приредбама ловац има и право и дужност да таква обележја јавно носи и на тај начин исказује своју припадност ловачкој организацији.\n2 Понашање и кодекс ловаца\n2.1 Ловац и природа\nЛов у ужем смислу понајвише представља спорт, рекреацију, хоби и разоноду савременог човека отуђеног од природе; човека кога још увек подстичу нагони и осећање да се, колико је то могуће, врати природи, у ствари, да се врати самом себи. Лов омогућава човеку да се бар привремено склони из свакодневице оптерећен бригама, радом, саобраћајем, смогом, сукобима са собом и ближњима. За време лова, ма колико он био напоран, ловац се одмара уживајући у лепоти природе и дивљачи и у дружењу са другим ловцима различитих занимања и социјалних статуса.\nДружећи се у природи и са природом, увиђајући сву лепоту биљног и животињског света, човек се оплемењује и обогаћује своја осећања и свој однос, како према природи, тако и према себи и другима који га окружују. Прави ловац све то доживљава утолико више и дубље јер је и изван ловне сезоне у контакту са дивљачи; брине се о њој, храни је и чува од грабљиваца и штеточина, невремена и глади. То што ловац одгајивач за врема ловне сезоне лови дивљач, коју иначе узгаја и чува, не умањује вредност његове интервенције у природне односе дивљачи и њене животне средине. Планско и рационално коришћење дивљачи кроз лов саставни је део савременог ловног газдовања.\nСавремени еколошки услови, изградња собраћајница, насеља и индустрије и интензивна пољоприведна производња смањују просторне, прехрамбене и друге погодности за опстанак дивљачи. Ловац је ту да својом активношћу ублажи утицај тих промена које нагативно утичу на живот и размножавање дивљачи.\nАко дође до наглог смањења бројности па и нестанка неких врста дивљачи, човек се мора озбиљно забринути и за свој живот, своју судбину и будућност генерација које долазе. Човек, наиме, живи у истој средини у којој живи и дивљач, једе исту храну, или храну пореклом из истог станишта, пије исту воду и дише исти ваздух. Оно што се дешава дивљчи у погоршаним еколошким условима, чека и човека у ближој или даљој будућности. Отуда је неопходно да се не само ловци већ сви љубитељи и заштитници природе, боре за побољшање услова живота животињског света и његово очување и унапређивање. Сваког ловца треба да радује када уместо „мртве природе” види да живот буја у његовој околини, да поред њега у природи има и других живих створења, да су она здрава и да се размножавају. Радост је утолико већа уколико је сам ловац томе допринео својим радом и сопственим средствима.\nСтално настојање друштва да се ублаже и поправе веома поремећени природни услови животне средине, уствари је пут да му се омогући биолошки опстанак. Када се ради о дивљачи и њеним стаништима, улога ловца је скоро незаменљива. Отуда се човек који се определи за лов, који жели да постане ловац суочава са великом сопственом одговорношћу за узгој, заштиту и рационално коришћење дивљачи. Дужност ловца је пре свега да заједно са осталим сегментима друштва допринесе да се природна богатсва, па и дивљач као њихов саставни део плански и рационално користе.\nЛов дивљачи је остатак праисконског нагона, атавистичко наслеђе од предака, који су од лова живели. Ловећи дивљач, хранећи се њеним месом и одевајући се крзном, човек је у историји преживео многе катаклизме, па је садашњи ловац који се бави ловом, пре свега из спорта, дужан да се о дивљачи брине да на тај начин испољава своју захвалност природи и дивљачи за све што су му пружили кроз векове битисања.\nДивљач није само предмет спорта и забаве ловца, већ представља и велико економско богатство, које се користи не само због меса и крзна већ и путем ловног туризма. Зато је пре пријема будућег младог ловца потребно проверити какви су његови погледи на изнета питања и односе, па тек онда одлучити да ли је погодан да постане ловац, са свим правима и дужностима.\n2.2 Кодекс ловаца\nДивљач заузима значајно место у укупним односима друштва према природи. Савремене друштвено политичке или административне заједнице у највећем броју замаља, ове односе регулише законом, подзаконским актима, уредбама и наредбама. Ловачке организације које организовано делују у овој области, својим актима (статутима и правилницима) такође уређују велики део ове материје. Међутим, постоје сложене ситуације и прилике које се не могу регулисати законима или правним актима са императивном снагом. Ово се односи пре свега, на однос ловца према дивљачи, на држање ловца у лову, на контакте ловаца између себе, као и на друга питања из ове области. Дакле, тамо где престаје закон, делују друштвене норме засноване на свести и савести, на традицијама и обичајима. Кодекс ловаца управо о томе говори.\nДобар ловац ће се старати да и сам, а и његова ловачка организација, у ловиште увек више унесе, него што из ловишта узима, и то на начин и у периоду када се популацијама дивљачи наноси најмања штета.\nЛовац ће зато ловити само ону дивљач чији је одстрел дозвољен у одређено време и у одређеном броју. Неће дизати пушку на заштићену дивљач (привремено или трајно) а одустаће да пуца на сасвим младу дивљач и подмладак, без обзира на то да ли је ловна сезона или не.\nПрави ловац никада не пуца на зеца у логи или на птице на земљи, на грани или на води. То је неловачки, неетички. Не пуца се, такође, око насеља, салаша па ни у пољу или шуми, ако су тамо присутни радници који обављају свој редован посао.\nНикада се не пуца у дивљач која се не препознаје, или се не види добро, јер са друге стране може бити човек, или се може догодити да буде одстрељена дивљач чији је лов трајно или привремено забрањен, или није предвиђено да се лови у том лову, или њен улов није уопште планиран.\nУ лову се пуца само онда када је дивљач на пушкомету и када је ловац сигуран да ће дивљач погодити тако да је усмрти на месту и спречи да се она мучи рањена. Није ловачки радовати се и онда када је мета погођена, али не смртно, па настави да трчи и лети.\nНикада се не пуца из велике близине, јер ће дивљач или промашити или оштетити и учинити неупотребљивом. Сачмарицом се не пуца на удаљености већој од 50, а кугларом на 150 метара, јер је могућност рањавања веома велика а погодка случајна.\nАко се у лову наиђе на рањену дивљач треба пуцати и прекратити јој муке.\nКада је ситна дивљач погођена, ловац ће упамтити место где је пала, пронаћи је и узети је. Рањена дивљач се најбоље тражи добро обученим псом. Када пас пронађе и донесе, дивљач може да узме само власник или водич паса. Он ће је предати ловцу који је одстрелио.\nУ лов се не води пас који нема испит у раду, или куја у жару.\nНа дивљач се пуца само одговарајућом сачмом или куглом.\nПре поласка у лов треба проверити исправност оружја. Понети довољно метака и не тражити од других ловаца на зајам.\nДобар ловац ће бити смиреног и уздржљивог понашања, дисциплинован и скроман.\nАко је ловац лоше среће или није имао улова неће стављати замерке ловнику, домаћину или друговима, већ се радовати ловачкој срећи осталих.\nАко је групни лов, ловац неће протествовати због места које му је одредио ловник, неће се самовољно померати са места које му је одређено, или мењати правац којим се учесници лова крећу, застајкивати и правити џеп ако је лов погоном, пригоном или у кружном лову.\nУ току лова обавезно је придржавати се упута ловника, знакова рога, пиштаљке или трубе којим се означава почетак лова, затварање круга или крај лова. Ако се лови кружно, после одређеног знака несме се пуцати у круг, већ само када дивљач изађе из круга; не сме се клекнути или лећи, јер је гађање из таквог положаја опасно за друге ловце и од других ловаца за онога који се тако понаша.\nУ току лова се не пуца на дивљач која ида ка другом ловцу, пролази или лети ближе њему. Не објашњавати се око тога ко је погодио дивљач, ако је на дивљач пуцало два или више ловца. То ће одредити ловник на основу правила да је ситна дивљач одстрељена од ловца који је задњи пуцао на њу, а ако се ради о високој дивљачи онда се сматра да ју је одстрелио онај који је први пуцао, осим тога у групном лову то нема никаквог значаја, чак је боље да више ловаца мисли да су оборили дивљач. Себичност није особина доброг ловца, јер, у лов се не иде само да би се дивљач присвојила, него пре свега из задовољства, да би се разонодили и уживали у чистом ваздуху, лепој природи и пријатном друштву.\nДобар ловац неће сам себе позивати у лов, или тражити да добије позив, ако се у лов иде по позиву, а такође на крају лова, ако је био групни лов, неће сам бирати улов, већ сачекати да му улов преда ловник или други организатор лова. При томе неће протестовати што је добио лошију ловину од других.\nУ току лова и ловац и прогоничи водиће рачуна да не праве штету у ловишту на усевима, засадима, виноградима или објектима. Ако је могуће у лову на ситну дивљач треба заобићи површину на којима се може направити штета гажењем или пуцањем.\nСа пушком ловац мора бити предострожан. Пушка је, говорили су стари ловци, и муња и гром, па се тако са њом треба и понашати. Неопходно је да се строго поштују правила безбедности са оружјем и у лову и ван њега. Бити крајње опрезан у руковању оружјем - то је правило које увек важи. Према статистикама од сто несрећних случајева са оружјем, само четири настају услед непредвиђених околности, а сви остали су последица неопрезности и непоштовања правила.\nПриликом доласка у ловиште, као и при повратку кући, било да се путује аутомобилом, аутобусом или возом, пушка се држи растављена у футроли. Пушка се склапа и пуни тек кад се стигне до места гда почиње лов и то непосредно пред полазак. Она се празни и пуни увек окренута ка земљи и у страну од других ловаца и људи или окренута у вис. За време лова, пушка преламача је увек отворена и држи се преко руке, а склапа се тек пред пуцање. Остале пушке се носе тако да им је цев увек окренута према земљи или у вис.\nПосле повратка из лова оружје се очисти, спакује и остави заједно са муницијом на безбедно место, како би било недоступно укућанима а нарочито деци. Познато је да је у многим случајевима узрок несреће био што је оружје било доступно непозваним особама.\nНикада, баш никада, ни у најневинијој шали пушка се не сме уперити на човека, јер је уверење да је таква ситуација безопасна ако је пушка празна, довело до многих несрећа.\nУколико настану оправдани разлози да ловац мора да напусти лов, он то може учинити тек пошто обавести остале учеснике лова. У противном они ће помислити да се ловцу нешто десило и тражиће га да би му пружили помоћ. Тиме се стварају велике непријатности и организатору, а и учесницима у лову.\n3 Обичаји и традиција\nУлога лова као људске делатности мењала се кроз историју, зависно од промена у начину живота човека. У данашње време на лов се гледа само кроз диоптрију правих ловаца. За лаике то је уништавање и убијање дивљачи. Неки ловци лов сматрају само извором свог задовољства, такмичењем са другим ловцима, разонодом и спортом. За страствене ловце то је нека врста култа и религије, али и науке о животу животиња-дивљачи, њеном узгоју, чувању и заштити.\nОвде ћемо говорити о култу лова, о лову као једној врсти религије могло би се рећи, јер се заснива на култном поштовању трофеја и уловљене дивљачи. Тај култ се испољава, а неки његови облици на то и личе, као остаци паганског култа, неговањем многих обичаја и обреда насталих током вековне традиције лова.\nИсказивање поштовања уловљеној дивљачи огледа се у разним церемонијама пре почетка, у току и при завршетку лова. Почетак групног лова на ситну дивљач се у многим крајевима најављује фанфарама, ловачким роговима, трубама. Ток лова се такође прати звуцима ових инструмената, а на крају лова се уловљеној дивљачи одаје посебна почаст.\nЕво како се у једној публикацији описује таква церемонија у крајевима где је она уобичајена:\nСва дивљач уловљена у колективном лову слаже се на гранчице или траву и то у одређеном реду. Дивљач се по врстама (зец, фазан итд.) слаже у редове тако да се сваки десети примерак извуче из реда до половине. У првим редовима се слаже четвороножна дивљач, а у осталим перната. Резултати лова се саопштавају у присуству свих учесника лова. Ако је вече онда се около пале ватре.\nРуководсво лова стоји са стране највредније дивљачи. Онда долази ловник, па ловци. Постројавају се окренути лицем према дивљачи.\nСа друге стране дивљачи, опет окренути лицем према њој, стоје у реду ловци са псима, трубачи, особље ловишта, а у реду иза њих су погоничи.\nПосле сигнала „пажња” који одсвирају фанфаре, дувачи у рог или трубе, руловодилац лова прима извештај ловника. Затим се захваљује организаторима лова, гостима и погоничима. После одсвиране пригодне мелодије сви изговарају: „част лову” па се церемонија тиме и завршава.\nУ традиционалне обичаје у лову на крупну дивљач се убраја и предаја гранчице умочене у крв дивљачи, ловцу који ју је одстрелио. При томе постоје правила којих се у многим ловиштима придржавају. Дивљач се полаже на десни бок, а у уста ставља гранчица која је одломљена, а не одсечена. На груди дивљачи ставља се гранчица као знак да је правилно одстрејена. Крај на којем је гранчица одломљена окреће се према глави дивљачи. У саму рану ставља се још једна гранчица, а на грудима дивљачи стоји гранчица која се даје ловцу.\nУ току церемоније ловац стоји са стране леђа дивљачи, а ловник и остали учесници насупрот њему. Када се трубом или другим инстументом да знак „пажња”, ловци учесници лова одају пошту мртвој дивљачи скидајући шешир или капу, стојећи гологлави. Ловник затим узима гранчицу са груди дивљачи, умаче је у рану и предаје, уз поздравни говор ловцу. Звучним сигналима или одговарајућом мелодијом свечаност се завршава.\nГранчица се додељује ловцу за све врсте дивљачи папкара, затим за медведа, вука, риса, тетреба, као и за неке друге врсте високе дивљачи.\nУ неким крајевима обичај је да се као трофеј додељује ловцу и чекиња са врата дивље свиње, или јелена, као и неки други делови дивљачи, или перје.\nБило би веома лепо и пожељно да се сви ови стари обичаји и церемоније уведу у праксу у већни ловних организација, јер би то допринело бољем расположењу ловца и у њима побудило племенита осећања.\nПосле завршетка лова сви учесници одлазе на „последњи погон”. Обично се у ловачком дому приређије заједничко весеље, у току којег се приређују две врсте завршних церемонија, које међусобно не треба мешати јер су оне веома различите намене и различитог садржаја.\nСвечана церемонија је унапређивање ловаца који су први пут уловили неку дивљач. То је „крштење” ловца.\nЛовац који се унапређује јер је први пут уловио неку врсту дивљачи, клекне на колена, а ловник или неки други старији ловац му честита крштење и три пута га додирне ловачким ножем по левом рамену, након чега се унапређени ловац захвали ловнику и ловцима на другарском чину.\nДруги обред се битно разликује од првог и по мотиву и по садржају и има више педагошки и забавни карактер. Он се изводи онда, када је у току лова уочен неки прекршај правила лова или кодекса ловаца. У том случају по утврђеној процедури отвара се суђење кривцу.\nЗа суђење прекршитељу присутни ловци бирају ловачки суд, тужиоца и извршитеље казне, а оптужени сам бира браниоца. Цело суђење тече по уобичајеној судској процедури. Тужилац најпре чита оптужницу па се даје реч браниоцу и окривљеном. Сви ови говори су по правилу духовито исмевање самог прекршаја како би се деловало поучно на остале ловце, али како би се и сви забавили. Након што суд донесе пресуду, а она обично гласи: неколико удараца штапом по задњици, извршитељ казне, негде га зову „кум”, извршава пресуду тако што кривац легне преко ловине, док кум не изврши казну. У неким крајевима се ово ловачко суђење, или „крштење” обавља и у случају када ловац први пут улови неку врсту дивљачи.\nУспех ове церемоније зависи од духовитости тужиоца, браниоца и судија, па је то често веома леп завршетак лова, кога памте сви учесници лова и забаве, а нарочито онај који је добио батине.\nОд свих обичаја, традиција, церемонија и ритуала треба разликовати појаве сујеверја, којих је било и још увек их има у ловству, као и о сваком другом облику друштвеног живота. Њих је било знатно више у предходним периодима, када је људска култура била на знатно нижем степену и када су разна веровања била уопште више распрострањена. Узроци неуспеха у лову тражени су у разним појавама које нису имале никакве веза са стварношћу. Тако је, на пример, међу ловцима још увек распрострајено веровање да ће изостати успех у лову ако сретне некога који га упита „где идеш”, или му пожели „срећан лов”. Наравно, све то је без утицаја на исход лова и на стварност, али, веровања су веровања. У сваком случају најбоље је ловцима кад полазе у лов пожелети добар поглед, јер ће се тако бар спречити нерасположење ловца, ако не и неповољан ток лова и евентуално очувати „ловачка срећа”.\n4 Прихрањивање дивљачи\nЗаговорници зимског прихрањивања срнеће дивљачи дају нове и нове податке који указују на значај зимског прихрањивања на одржавање и пораст популације. Заговорници зимског прихрањивања сматрају да је до пораста бројности ове дивљачи широм Европе као и побољшања вредности трофеја дошло, између осталог, и због зимског прихрањивања.\nСлабо храњене кошуте доносе слабије младунце на свет, због чега чак 34% младунаца угине у првој години. Код добро ухрањених срна губитак младунаца се креће око 11%.\nРазлике се не испољавају само у броју одхрањених младих, већ је добра кондиција срна важна у свим фазама размножавања. Добро развијене срне и у доброј кондицији, раније бивају оплођене те се у пролеће раније теле. И број младих код добро храњених срна је већи. Срне у доброј кондицији имају по два па и три ланета. Запажено је да и однос полова код потомака зависи од кондиције мајке. Код добро храњених срна однос је 3:1 у корист женки, док је код срна са слабом кондицијом однос супротан. Ако међу подмлатком има више срна пораст популације је бржи.\nЗаговорници зимског прихрањивања чак сматрају, да би због драстичних промена у природи многе врсте већ нестале из Европе без прихране током зимског периода. У зимским месецима, само зимско прихрањивање може да ублажи промене до којих је дошло у природи.\n5 Како избећи несрећу\n* НИКАДА не окрећите цев пушке према људима, чак ни када добро знате да је празна.\n* НИКАДА не стављајте прст на обарач док нисте нанишанили мету, а док се крећете по шуми шаком обујмите оквир обарача како га нека грана не би повукла.\n* НИКАДА не пуцајте док нисте сигурни у шта пуцате и не толеришите никакву бахатост са oружјем.\n* НИКАДА не пијте алкохол за време лова, не трчите за рањеним зецом и не пуцајте на дивлљач у линији осталих ловаца.\n* НИКАДА не ловите неисправном пушком.\n* НИКАДА не експериментишите са муницијом и немојте се устручавати да на то упозорите и све остале учеснике у лову.\n* УВЕК проверите оружје пре лова, испразните и преломите двоцевку током транспорта, доручка, одмора, прелажења из парцеле у парцелу, итд.\n* УВЕК погледајте кроз цев пре него што убаците метак у њу.\n* УВЕК водите рачуна о безбедности колега, чак и по цену губљења „трофеја живота” и у својим поступцима дајте пример и искуснијима од себе.\n* Најзад, НИКАДА не губите из вида да вам је у рукама смртоносно оружје које УБИЈА и УВЕК се понашајте у складу са тим.\n6 Прва помоћ\nОсновно је избећи панику, што је лако написати а у пракси се губи глава у шоку, док унесрећеног од смрти деле секунде и минути. Заустављање крварења је најпреча ствар, после чега на ред долази оно што је најтеже урадити: што бржи транспорт унесрећеног до адекватне здравствене установе. Управо због немогућности да се рањени колега у кратком року превезе до болнице (у недостатку превозног средства у ловишту) долази до често трагичних последица, чак и када озледе нису потенциално смртоносне.\nИако деценијама уназад није било ловачке сезоне, која је прошла без рањавања ловачким оружјем, склони смо да размишљамо како се то увек дешава „другима”. Одговорите на следеће питање и знаћете да ли је тако: имате ли у свом ранцу прибор за прву помоћ? Знајте да би озбиљно размишљање о овој теми већ за коју недељу могло да спаси живот некоме.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA", "word_count": 4216, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8132", "title": "Latinske izreke", "text": "Latinske izreke\n*Ab Iove principium - (Od Jupitera početak - doslovno zn.). Počnimo sa najvažnijim\nAb Jove principium, Jovis omnia plena.\n*Acta est fabula - Predstava je završena - Svetonije pripisuje Avgustu\n*Ad kalendas Graecas - O grčkim kalendama (nikada)\n*Ad litteram - Doslovno\n*Alea iacta est - Kocka je bačena\n*Amor vincit omnia - Ljubav sve pobeđuje\n*Amicus certus in re incerta cernitur - Pravi se prijatelj poznaje u nevolji\n*Ancoras tollere - Dići sidra; odmagliti\n*Anima candida - Čista (poštena) duša\n*Ante meridiem - Pre podne\n*Arbiter elegantiae - Sudija otmenosti\n*Ars longa, vita brevis - Umetnost je duga, a život kratak\n*Ars poetica - Pesništvo\n*Asinus asinum vricat - Magarac magarca gladi\n*Audaces fortuna iuvat - Hrabrima pomaže sreća - Vergilije\n*Audiautur et altera pars - Neka se čuje i druga strana\n*Aurora musis amica est - Zora je muzama prijateljica\n*Ave Caesarae, morituri te salutant! - Zdravo, Cezare, umirući (oni koji će umreti) te pozdravljaju\n*Bellum omnium in omnes - Rat sviju protiv svih\n*Vene vixit qui bene latuit - Dobro je živeo ko je neopažen živeo - Rene Dekart\n*Bibere humanum est, ergo bibamus - Piti je ljudski, zato pijmo\n*Bovi imponere clitellas - Volu staviti samar\n*Casus belli - Povod za rat, događaj koji opravdava rat\n*Certo certius - Sigurnije od sigurnoga\n*Carpe Diem - Iskoristi dan\n*Citius, altius, fortius! - Brže, više, hrabrije!\n*Claude os, aperi oculos! - Ćuti i gledaj!\n*Cogito, ergo sum - Mislim, dakle jesam (Mislim, dakle postojim) - Rene Dekart\n*Cogito, ergo non credo. - Mislim, dakle ne verujem.\n*Conditio sine qua non - Uslov bez koga je nešto nemoguće (Jedino pod tim uslovom)\n*Cornix cornici oculos non effodiet - Vrana vrani oko ne vadi\n*Cornu copiae - Rog izobilja\n*Credo ut intelligam! - Verujem da bih spoznao\n*Cui bono? - U čiju korist?\n*Cuiusvis hominis set errare - Svaki čovek mora da greši\n*Cum grano salis - Sa zrnom soli - ima skrivena poruka o kojoj treba razmisliti\n*De gustibus non disputandum est - O ukusima ne vredi raspravljati\n*Deus ex machina - (Bog iz mašine - doslovno zn.). Neočekivano rešenje\n*Diem perdidi - Izgubio sam dan\n*Dies diem docet - Dan dan poučava\n*Divide et impera - Zavadi pa vladaj\n*Divitiarum et formae gloria fluxa est - Krhka je slava bogatstva i zlata - Salustije\n*Dixi et salvavi animam meam - Rekoh i spasih svoju dušu\n*Do ut des - Daj da bi dobio\n*Domine, domine domine sunt - Gospodine, da li su gospođe kod kuće? (igra reči)\n*Dulce cum utili - Ugodno sa korisnim\n*Dulce enim etiam nomen est pacis - Slatko je već i ime mir - Ciceron\n*Dum spiro spero - Dok dišem (živim), nadam se\n*Dura lex sed lex - Tvrd je zakon ali je zakon\n*Eppur si muove! - Ipak se okreće! - Galileo Galilej\n*Equi donati dentes non inspiciuntur - Poklonu se u zube ne gleda\n*Errare humanum est - Ljudski je grešiti\n*Ex nihilo nihil fit - Iz ničega ništa ne nastaje\n*Ex tempore - Odmah, smesta\n*Experientia docet - Iskustvo poučava - Vergilije\n*Facio ut facias - Učini da bi ti bilo učinjeno\n*Fama volat! - (Glas leti! - doslovno zn). Vest se brzo širi\n*Fama volat, scripta manet. (Glas leti, napisano ostaje - doslovno zn). Rečeno je prolazno (nepouzdano), napisano traje.\n*Fas est et ab hoste doceri - I od neprijatelja treba učiti\n*Festina lente! - Požuri polako!\n*Fide, sed cui, vide! - Veruj, samo pazi kome veruješ\n*Finis coronat opus - Konac delo krasi\n*Fortasse erit, fortasse non erit - Možda će biti, možda neće biti\n*Gloria in excelsis Deo et in terra pax hominibus bonae voluntatis - Slava Bogu i na Zemlji mir ljudima dobre volje\n*Gratia gratiam parit! - Ljubav rađa ljubav!\n*Hanibal ante portas - (Hanibal je pred vratima - doslovno zn.). Nastupila je opasnost.\n*Historia magistra vitae est - Istorija je učiteljica života\n*Hoc loco - Na ovom mestu (ovde)\n*Hodie mihi, cras tibi - Danas meni, sutra tebi\n*Homo sui iuris - Samostalan, nezavisan čovek\n*Homo homini lupus est - Čovek je čoveku vuk\n*Honores mutant mores - Počasti menjaju ponašanje (navike)\n*Id est - To jest\n*Ignoramus et ignoramibus - Ne znamo, a nećemo nikada ni znati\n*Ignorantia legis non excusat - Nepoznavanje zakona nije izgovor\n*Ignorantia (iuris) nocet - Neznanje (prava) škodi\n*Imago animi sermo est - Govor je slika duše - Ciceron\n*In dubio pro reo - (U sumnji blaže po učinioca - doslovno zn). U sumnji treba suditi blaže\n*In rebus adversis meliora sperare memento - U nevolji ne zaboravi da će doći bolja vremena (Posle kiše sunce sija)\n*In vino veritas - U vinu je istina\n*Inter arma musae tacent (Inter arma silent musae) - Među oružjem muze ćute (nema umetnosti za vreme rata)\n*Inter nos - Među nama\n*Intus, intus est Troianus equus - Unutra, unutra je trojanski konj (Opasnost je blizu)\n*Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere - *Propisi prava su: pošteno živeti, drugog ne vređati, svakom svoje dati\n*Ius est ars boni et aequi - Pravo je umetnost dobrog i jednakog\n*Ius orbitur vi - Sila sahranjuje pravo\n*Iustitia omni auro carior - Pravičnost je od sveg zlata skupocenija - Ciceron\n*Iustitia regnorum fundamentum - Pravičnost je (treba da bude) osnov vladavine\n*Lapsus calami - Omaška u pisanju\n*Lapsus linguae - Omaška u govoru\n*Lapsus memoriae - Omaška u pamćenju\n*Labor omnia facit - Rad čini sve\n*Labor omnia vincit - Rad sve pobeđuje (u radu je spas)\n*Legalitas regnorum fundamentum - Zakonitost je temelj država\n*Leve fit, quod bene fartur, onus - Teret postaje lakši kad se spretno nosi\n*Libertati viam facere - Otvarati put slobodi\n*Lupus in fabula - (Vuk u priči - doslovno zn.). Mi o vuku, a vuk na vrata.\n*Magni nominis umbra - Senka značajnog čoveka - Lukan\n*Mala herba cito crescit - Korov brzo raste\n*Malum discordiae - Jabuka razdora\n*Manifestum non eget probatione - Očiglednu stvar ne treba dokazivati\n*Manu propria - Svojeručno\n*Manus manum lavat - Ruka ruku mije\n*Mea parvitas - Moja malenkost\n*Medeis ageometretos eisito! - Niko ko ne zna geometriju, neka ne ulazi!\n*Medio tutisimus ibis - Sredinom je najbolje ići - Ovidije\n*Medium tenuere beati - Sredine se drže blaženi\n*Melius non incipient, quam desinunt - Bolje ne počinjati, nego stati na pola\n*Mens sana in corpore sano - Zdrav duh u zdravom telu (Ako je zdrav duh zdravo je i telo)\n*Mutum est pictura poema - Slika je nema pesma\n*Nec Hercules contra duos - Ni Herakle (ne može) protiv dvojice\n*Noli turbare circulos meos - (Ne diraj moje krugove - doslovno zn.). Ne uznemiravaj me, ne dosađuj mi. - Arhimed\n*Nolite iacere margaritas ante porcos - Ne bacajte bisere pred svinje\n*Nomen est omen - Ime je predznak\n*Nomina sunt odiosa - (Imena su mrska - dosl. značenje) Imena (ne treba) pominjati\n*Non omnia possumus omnes - Ne možemo svi sve\n*Non progredi est regredi - Ne napredovati znači nazadovati\n*Non quis, sed quid - Ne ko, već šta\n*Non scholae, sed vitae discimus - Ne za školu, već za život učimo\n*Nosce te ipsum - Upoznaj sebe samog - latinski prevod Sokratove misli\n*Nulla regula sine exceptione - Nijedno pravilo nije bez izuzetka\n*Nullum crimen, nullum poena sine lege - Nema zločina i nema kazne ako to nije propisano zakonom.\n*O tempora, o mores! - Čudnih li vremena, čudnih li običaja! - Ciceron\n*Omne principium difficile est - Svaki početak je težak\n*Omnia mea mecum porto - Sve svoje sa sobom nosim\n*Omnium rerum mensura homo - Čovek je mera svih stvari\n*Orate, ne intretis in tentationem - Molite se da ne dođete u iskušenje - Isus Hrist\n*Per aspera ad astra - Kroz trnje do zvezda\n*Persona grata - Poželjna (draga) osoba\n*Persona non grata - Nepoželjna osoba\n*Piscem natare doces - Učiš ribu da pliva\n*Plus, minus - Više, manje (otprilike)\n*Post hoc, ergo propter hoc - Posle ovog, dakle zbog ovog\n*Post meridiem - Posle podne\n*Post scriptum - Posle onoga što je napisano\n*Potentes potenter tormenta patientur - Ko se služi silom, od sile će i poginuti\n*Potins sero quam numquam - Bolje ikada nego nikada\n*Prima virtus set vitio carere - Najvažnija vrlina je biti bez mana\n*Primum vivere, deinde philosophari - Prvo živeti, onda filozofirati\n*Primus inter pares - Prvi među jednakima po rangu\n*Procul a Iove procul a fulmine - (Daleko od Jupitera, daleko od groma!- dol. značenje) *Dalje od moćnih, dalje od njihovog besa.\n*Pulsate et opekietur vobis - Kucajte i otvoriće vam se\n*Quae nocent, saepe docent - Što škodi, često uči\n*Quidquid latine dictum sit, altum viditur - Šta god se kaže na latinskom zvuči mudro\n*Quisque suorem verborum optimus interpres - Svako je najbolji tumač svojih reči\n*Quo vadis, Domine? - Kuda ideš, Gospode? - apostol Petar uputio Hristu\n*Recta linea brevissima, recta via tutissima - Prava linija je najkraća, pravi put je najsigurniji\n*Reliquiae reliquiarum - Ostatak ostatka\n*Repetitio mater studiorum est - Ponavljanje je majka znanja\n*Res, non verba - Dela, ne reči\n*Res publica - Opšta (javna) stvar\n*Risu inepto res ineptior nulla est - Nema neukusnije stvari od neukusnog (neumesnog) smeha\n*Risum teneatis? - Možete li da se ne nasmejete?\n*Sapienti sat - Pametnome dosta\n*Sapiens homo omnia sea secum portat - (Pametan čovek sve svoje sobom nosi - doslovno zn.). Osim znanja ništa nam nije potrebno\n*Scio sed Carthaginem necesse delere est - Mislim da Kartaginu treba razoriti (Scipio Afrikanis - rimski senator)\n*Semper dic verum, vacuam duc crimine vitam, fer patienter onus, fac sapienter opus. - Uvek govori istinu, ne čini zlo, strpljivo podnosi teret, razumno radi posao\n*Senatus Romanus populusque - Rimski senat i narod\n*Si fueris Romae, Romano vivito more, si fueris alibi, vivito sicut ibi - Ako budeš u Rimu, živi na rimski način, ako budeš na drugom mestu, živi kao onde\n*Sic itur ad astra - Dotaći zvezde\n*Sic transit gloria mundi - Tako prolazi slava sveta\n*Sine lingua Latina nullum inteligentia - Bez znanja latinskog jezika nema obrazovanja\n*Sine lege autem poena conscientia est - Kada nema zakona, kazna je savest\n*Si vis pacem, para bellum - Ako želiš mir, spremaj se za rat\n*Sub rosa - (Ispod ruže - doslovno zn.). U tajnosti, u poverenju\n*Sub voce - Pod rečju\n*Suaviter in modo, fortier in re! - U načinu blago, u suštini nepropustljivo!\n*Sunt facta verbis difficiliora - Teža su dela nego reči - Ciceron\n*Surdo fabulam naras - Gluvom pričaš priču (uzalud mu govoriš)\n*Tabula Pythagorica - Tablica množenja\n*Tabula rasa - (Izbrisana tablica - doslovno zn.). Čistina\n*Tantum possumus quantum scimus - Toliko možemo koliko znamo\n*Tempori parce! - Štedi vreme!\n*Teneo te, Africa! - Držim te, Afriko! - Svetonije pripisao Cezaru\n*Tertium non datur - Trećega nema\n*Testis unus, testis nullus! - Jedan svedok nikakav svedok!\n*Timeo Danaos et donna ferentes - Bojim se Danajaca i kada darove nose\n*Tu ne cede malis, sed contra audentior ito - Ne ustukni pred nedaćom već joj hrabro u susret kreni - Vergilije\n*Tu quoque, Brute, mi fili? - Zar i ti, sine Brute? - Cezar\n*Ubi bene, ibi patria - Gde je dobro tamo je domovina\n*Una hirundo non facit ver - Jedna lasta ne čini proleće\n*Unusquisque suae fortunae faber est - Svako je kovač svoje sreće\n*Urbs aeterna - Večni grad (Rim)\n*Usus est optimus magister - Iskustvo je najbolji učitelj - Ciceron\n*Ut ameris, ama - Da bi bio voljen, voli!\n*Ut sementem feceris, ita metes - Kako budeš posejao, tako ćeš i požnjeti\n*Vae victis - Teško pobeđenima\n*Veni, vidi, vici - Dođoh, videh, pobedih - Gaj Julije Cezar\n*Venies sub dentem - Doći ćeš pod zub (Dopašćeš mi šaka)\n*Verba volant scripta manent - Reči lete, ono što je napisano ostaje\n*Veritas vincit - Istina pobeđuje\n*Vinum et pueri verices - Deca i pijanci ne lažu\n*Virtus, non copia vincint - Pobeđuje hrabrost, a ne mnoštvo\n*Vis legis - Sila zakona\n*Vivere est militare! - Živeti znači boriti se! (Život je borba!)\n*Votum separatum - Izdvojeni glas\n*Vox populi, vox dei - Glas naroda je božji glas", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Latinske_izreke", "word_count": 1790, "cyrillic": 0.0}
{"id": "8354", "title": "Бог за трећи миленијум/Прогрес", "text": "1 Прогрес\nУчешће Бога у стварању разумног бића није завршено креацијом Хомо сапиенса. То сирово људско биће требало је оплеменити духом и унапредити техничким сазнањима.\nПроцес стварања цивилизације од примитивног човека каменог доба до савременог човека, није ишао праволинијски нити се сам по себи подразумевао. Познато је да је развој аутохтоних цивилизација (на пример у Аустралији) трекао веома споро. Да није дошло до контаката са Европом, прошли би бројни миленијуми док та друштва не би стигла до нашег степена развоја. Немогуће је засигурно тврдити да би такве заједнице обавезно морале једног дана да досегну данашњи ниво напредка.\nЗбог тога мислимо да је Бог подстрекавао човеков развој на оним географским тачкама где је прогрес био највероватнији. Нама је познато да нема начина да се људско биће роди са већ урођењим сазнањима. Међутим, сматрамо да је Бог појединце посебно обдарио талентом и надпросечном интелигенцијом. Велики мајстор у комбиновању генетских записа у генетском коду човека, Бог је могао и хтео да поједине људске индивидуе посебно обдари. Такви појединци, у повлашћеним социјалним условима искачу из масе и бивају “точак замајац” у даљем прогресу света.\nОво никако не значи да је Бог директни креатор сваког појединачног човека. (Многе љдске креатуре Бог не би никада пожелео да потпише као аутор). Нити је могуће да Бог суделује у спајању сваког пара хромозома, када настаје живо биће. То није нити потребно; живот се одвија даље по биолошким законима. Међутим, сматрамо да (повремено) Бог утиче да се појаве појединци изузетног квалитета.\nНаравно, ми ову тезу не можемо да директно докажемо. Божје “алатке” су невидљиве. Међутим, општи је утисак нас смртника, да су током историје цивилизације, поједини истакнути људи поседовали изузетну или, могло би се рећи, божанску надареност. Нпр. већ пар столећа мислећи људи тврде да је музичка креација Ј.С. Баха божја (или божанствена). Ми заправо сматрамо да су велике интелектуални домети, или велики таленат, каквог у историји очитавамо код многих истакнутих појединаца немогућ је без божје промисли.\nТехника настанка генија је “веома једноставна”: треба само од више милијарди молекула ДНК у људском геному неколико молекула рекомбиновати и ставити их на одређено место и ево онда генијалне јединке. Таква знања и такве моћи има само Бог, наш Творац. (Притом, свакако, примамо к знању, да генијалност није само Дар божји,већ је то и “фино полирање” и срећан скуп друштвених околности и много шта друго).\nКада говоримо о прогресу, ништа нам не указује да би он морао да буде закономерност у развоју људске врсте. У старом веку било је цивилизација где је прогрес цултуре био очит, а да се није изродио у општи технички напредак. Технички напредак има развојну линију од грчке културе, римске културе, амалгама хришћанства са Новим веком и Ером великих открића током последњих пола миленија нашег развоја. Истакнути појединци и историјске околности творили су тзв. европску културу, која је била плодно тле за даљњи прогрес.\nПрогрес човечанства, двосмерна је магистрала, он има и узлете и падове. Прогрес, као “прогрес”може да нас одведе у регрес ако не испољимо довољно мудрости - да не обожавамо златно теле. Нама је сада циљ да укажемо и на ту тамну страну медаље.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81", "word_count": 510, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8320", "title": "Увод у ботанику/Глава 3", "text": "1 Биљна ткива\nТкива су скупови ћелија које имају исто порекло, обављају исту функцију и имају сличну грађу. Од када је установљена целуларна организација биљака и постојање ткива код њих, почело се са класификовањем биљних ткива.\nОснове класификације биљних ткива су дате још у 17. веку, када је целуларну грађу биљака установио Роберт Хук. Истраживања грађе различитих биљних ћелија и органа, која су спровели Малпиги и Гру, довела су до закључака о јединственом плану грађе биљне ћелије. Увидевши да се органи биљака састоје од међусобно испреплетаних елемената који подсећају на ткање, Гру је предложио назив „ткиво\", и тврдио да сви биљни органи имају одређену и за њих типичну грађу. 1807. године Линк је поделио ћелије на паренхимске и прозенхимске. Паренхимске ћелије су лоптасте, изодијаметричне или благо призматичне, док су прозенхимске ћелије више-мање издужене. Ткива са оваквим ћелијама се отад називају ''паренхим'', односно ''прозенхим''.\nВан Тигем (1839-1914) је поделио ткива на жива и мртва, али ова подела је јако условна, с обзиром на то да су и мртва ткива у почетку грађена од живих ћелија. Сакс (1832-1897) је разликовао ''покровна'', ''проводна'' и ''основна'' ткива. Његова класификација је и данас присутна међу истраживачима. Недостатак ове класификације је, између осталог, и у томе, што проводна и основна ткива чине веома разноврсне ћелије. Можда је најсрећније решио сличне проблеме у класификацији биљних ткива крајем 19. века Хаберлант - он је ткивом назвао „''јединствену групу ћелија, које се карактеришу једним или са неколико сличних особина (морфолошких, физиолошких, топографских, заједничким онтогенетским пореклом)''\". Свака од ових особина може се користити као основ поделе ткива, мада се најкомплетнијом поделом сматра она која за основу има физиолошко-анатомске особине ћелија ткива.\n1.1 Савремени аспекти класификације биљних ткива\nТкива и сродне локалне структуре јединствене функције Хаберлант је поделио у 9 група:\n# покровна ткива - епидермис, плута, егзодерм;\n# механичка ткива - коленхим, склеренхим, ликина влакна, склереиди;\n# апсорпциона ткива - ризоиди, епиблем, ризодерм, хијалинске ћелије, веламен;\n# асимилирајућа ткива - хлоренхим;\n# проводна ткива - ксилем (дрво), флоем (кора);\n# резервна ткива - ендосперм, перисперм, паренхим за магацинирање;\n# ткива за проветравање - аеренхим, интерцелулари, стоме;\n# секреторна и екскреторна ткива - жлездане длаке, унутрашње жлезде, слузни и смони канали и ћелије, уљане ћелије, хидатоде, млечне цеви;\n# творна ткива - меристеми ембриона, вегетативних купа стабла и корена, прокамбијум, камбијум, фелоген.\nСтруктура и положај биљних ткива подлежу принципу максималне физиолошке активности. Напоредо са главном (примарном), већина ткива поседује и једну до неколико допунских (секундарних) функција, што узрокује морфолошку диференцијацију ћелија унутар њих. Тако, на пример, епидермис не само да штити унутрашња ткива од различитих фактора спољашње средине, већ учествује и у размени гасова, а код неких биљака има екскреторну функцију.\nЧесто се унутар неког специјализованог ткива нађу и структуре које припадају другом систему ткива. Тако се у листовима између асимилирајућих ћелија могу нађи елементи механичког ткива - склереиди. Структуре које се по грађи и функцији разликују од околног ткива називају се ''идиобласте''.\nПаралелно са физиолошко-анатомском поделом ткива, постоје и друге, као што је онтогенетска] подела, где се ткива деле на ''примарна'' и ''секундарна''. Примарна су непосредно настала од меристемских ћелија, док су секундарна настала приликом секундарног дебљања стабла и корена.\nНа основу диференцираности ћелија, ткива се деле на ''творна'' и ''трајна''.\n1.2 Творна ткива (меристеми)\nТворна ткива граде ћелије које имају способност да се непрекидно деле и од њих настају и развијају се сва остала трајна ткива. Услед сталних деоба, којима су изложене, ове ћелије имају одређене морфолошке особине:\n*имају танак ћелијски зид,\n*крупно централно једро,\n*ситне вакуоле,\n* мале и малобројне пластиде и др.\nПрема начину постанка разликују се две основне групе меристемских ткива - примарна и секундарна. Творна ткива која воде порекло од клице и задржавају способност деобе током читавог живота називају се примарни меристеми. Поред њих, у биљном телу се образују и секундарни меристеми. Они настају од ћелија неког трајног ткива које су накнадно постале способне да се деле (најчешће су то паренхимске ћелије).\nВише биљке се одликују растењем током читавог живота, што значи да се у њима стално образују нове ћелије и ткива. (У климатским условима умерене зоне биљке преко зиме прекидају растење и тада су у стадијуму мировања.) Растење биљке одвија се само у зонама које садрже меристемске ћелије – способне за вишеструке деобе.\nПрема положају који заузимају у биљци творна ткива се деле на:\n* вршна,\n* бочна,\n* уметнута и\n* ткива ране.\nВршна творна ткива се налазе на врховима корена и стабла и називају се вегетационе купе. Деобама ћелија овог ткива биљка расте у дужину. Вршна творна ткива према пореклу припадају примарним меристемима. Бочна творна ткива су цилиндричног облика (на пресеку имају облик прстена) и помоћу њих стабло и корен секундарно дебљају (расту у ширину). Ова творна ткива су секундарни меристеми. Припадају им камбијум и фелоген. Уметнута творна ткива (интеркаларна ткива) образују се између трајних ткива, као нпр. у основи листа који расте. Ткива ране настају на местима повреде биљних органа.\n1.3 Трајна ткива\nТрајна ткива су изграђена од ћелија које врше одређену функцију, а трајно су или делимично изгубиле способност деобе. Нека од трајних ткива могу поново стећи способност деобе и на тај начин од њих постају секундарни меристеми. Ћелије ових ткива су крупније од меристемских и имају веће вакуоле (најчешће је то, код потпуно диференцираних, старијих ћелија једна крупна, централно постављена вакуола).\nЗависно од функције коју врше, трајна ткива су подељена на:\n*површинска\n*основна\n*механичка\n*проводна\n*жлездана\n1.3.1 Површинска ткива\nПовршинска (покорична) ткива се налазе на површини свих биљних органа. Имају улогу да заштите унутрашњост органа од неповољних утицаја спољашње средине и да омогуће размену материја тих органа и средине.\nУ зависности од ког творног ткива настају, разликују се две врсте површинског ткива:\n*примарно, коме припада:\n** епидермис и\n*секундарно у које спадају:\n** плута и\n** мртва кора.\nЕпидермис чине живе ћелије које су припијене једна уз другу тако да између њих нема интерцелулара. Целулозни зидови ових ћелија су задебљали само према спољашњој средини и покривени су кутикулом, длакама и другим творевинама ради што боље заштите. Кутикула је масна материја скоро непропустљива за воду и гасове. Због тога се у епидермису образују стоме преко којих улази угљен-диоксид и испарава сувишна вода. Стоме су изграђене од две ћелије затварачице, неравномерно задебљалих зидова и отвора између њих. Отварање односно затварање стоминог отвора ћелија сама регулише. Уз ћелије затварачице налазе се ћелије помоћнице.\nСтабло и корен, за разлику од листа, као вишегодишњи органи сем растења у дужину још и секундарно дебљају. Нежно ткиво епидермиса не може да прати то дебљање органа, већ би под дејством новонастале масе попуцало. Да биљни органи не би остали без заштите, одмах се ствара секундарно покорично ткиво плута и мртва кора.\nПлуту образује фелоген плуте (назива се још и плутин камбијум). Ћелије плуте су чврсто међусобно спојене, мртве и испуњене ваздухом. Плута је непропустна за воду и гасове па се због тога образују отвори за проветравање – лентицеле. Лентицеле имају облик бразде или квржице. Када се плута образује у дубљим слојевима стабла, онда сва ткива која леже испред плуте (ка периферији стабла) пре или касније угину јер плута не дозвољава довод хранљивих материја. Комплекс мртвих ткива и плуте чини мртву кору.\n1.4 Основна ткива\nПаренхимска ткива називају се и основна зато што су сва остала ткива, изузев покровних, уроњена у њих, односно чине основну масу биљног тела.\nЗависно од функције коју обављају ова ткива се деле на:\n* паренхим за апсорпцију воде и минералних материја,\n* паренхим за фотосинтезу и\n* паренхим за магационирање резервних материја.\nПаренхим за апсорпцију (ризодермис) је једнослојно ткиво које се налази у одређеном делу корена и служи за упијање воде и минералних материја из подлоге. Ћелије овог ткива су често продужене у коренске длаке, чиме се много повећава њихова површина, а самим тим и њихова моћ упијања.\nПаренхим за фотосинтезу налази се у листовима и младим, зеленим стаблима. Његове ћелије садрже све ћелијске органеле, а посебно су добро развијени хлоропласти у којима се обавља процес фотосинтезе.\nУ листу је ово ткиво изграђено од две врсте ћелија:\n* према лицу листа налази се палисадно ткиво, грађено од збијених ћелија облика тетраедра;\n* према наличју листа налази се сунђерасто ткиво грађено од ћелија неправилног лоптастог облика, између којих се налазе пространи интерцелулари.\nТкиво за фотосинтезу повезано је са проводним ткивом да би се материје створене у фотосинтези преносиле до свих делова биљке.\nПаренхим за магационирање чине ћелије које имају способност да нагомилавају органске материје или воду. Такво ткиво се налази у кртолама, ризомима или задебљалим кореновима. Дрвенасте биљке магационирају хранљиве материје у стаблима, а неке у листовима (алоја, чуваркућа). Ова ткива су честа у плодовима и семенима. Биљке сушних предела прилагођене су тако да могу нагомилавати велике количине воде у лишћу (агава) или у стаблу (кактуси).\n1.5 Механичка ткива\nЋелије механичког ткива су тесно међусобно спојене и имају дебеле целулозне зидове са малобројним и ситним порама, па дају чврстину биљци. Механички елементи су у биљним органима специфично распоређени тако да се уз најмањи утрошак материјала обезбеђују највећа могућа чврстоћа. Разликују се две основне врсте овог ткива:\n*коленхим и\n*склеренхим.\nКоленхим је механичко ткиво младих органа који још расту. Састоји се од живих ћелија чији су зидови неравномерно задебљали. Ћелије су сакупљене у траке или цилиндре, који се обично налазе испод епидермиса младих стабала. Склеренхим је грађен од мртвих ћелија јако задебљалих и одрвенелих ћелијских зидова. Налази се у свим деловима биљке који су престали са растом. Чине га склереиде, ликина влакна и дрвена влакна.\nСклереиди (камене ћелије) су ћелије са јако задебљалим ћелијским зидом, разбацане између ћелија других ткива. Има их и у маси, као нпр. у плоду крушке. Ликина влакна су ћелије издуженог облика, са зашиљеним врховима, те имају облик вретена. Ликина влакна конопље могу бити дугачка 10 mm, лана 40 mm, а код неких биљака достижу дужину до 20 cm. Зидови ових ћелија су целулозни и због тога су цењена у индустрији (лан, конопља, коприва). Дрвена влакна (либриформ влакна) се налазе у дрвеном делу стабла. Краћа су од ликиних влакана и њихови зидови су јако одрвенели.\n1.6 Проводна ткива\nПроводно ткиво је специјализовано за провођење материја кроз биљку. Разликују се две врсте овог ткива ксилем и флоем. Флоем и ксилем се повезују и чине проводне снопиће. Проводни снопићи могу бити изграђени само од једне врсте ткива (или ксилема или флоема) и онда су то прости проводни снопићи. Када садрже и флоем и ксилем онда су сложени проводни снопићи. Проводни снопићи чине нерватуру листова.\nВода са минералним материјама проводи се од корена до свих делова биљке помоћу ксилема. Ксилем је изграђен од ''мртвих ћелија'' са одрвенелим зидовима, које се називају трахеје и трахеиди. Трахеје су дугачке цеви настале уздужним спајањем ћелија. Уздужни зидови ћелија које ће образовати трахеју одрвењавају, а њихови попречни зидови нестају. Трахеиде су издужене ћелије најчешће са шиљатим врховима.\nФлоем проводи растворене органске материје од места где се стварају фотосинтезом, односно од листа па до свих делова биљке. Граде га ''живе ћелије'' - ситасте цеви и ћелије пратилице. Ситасте цеви настају од низа ћелија, на чијим се попречним зидовима стварају перфорације (лат. perforare = пробушити), па имају изглед сита (отуда им и назив). Ове ћелије су без једра и имају мало цитоплазме. Ћелије пратилице су приљубљене уз ситасте цеви и са њима су у вези преко отвора у бочним зидовима. Кроз те отворе пролазе плазмодезме (конци цитоплазме који повезују ћелије). Ћелије пратилице имају једро.\n1.7 Жлездана ткива\nЋелије жлезданих ткива стварају и излучују различите секрете. Секрети су производи метаболизма који биљни организам излучује споља или сакупља у свом телу (у вакуолама). Секрети се могу сакупљати у цевима или каналима, као што су нпр. млечне цеви, код фамилије млечика (Euphorbiaceae) и смолни канали (код четинара). Излучивање секрета ван биљног тела остварује се помоћу жлезданих ћелија које граде посебне структуре:\n* нектарије,\n* хидатоде и др.\nНектарије су жлезде које излучују сладак сок (нектар), који има важну улогу у опрашивању цветова. Вода се излучује из биљке помоћу хидатода. Излучивање воде у капима назива се гутација (биљна роса).", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_3", "word_count": 1940, "cyrillic": 0.997}
{"id": "8324", "title": "Увод у ботанику/Глава 4", "text": "1 Морфологија биљака\nМорфологија је биолошка наука о структурама и облицима организама. Задатак морфологије је да утврди опште законитости које су узроци посебних облика, да их разуме и опише/представи. Методе којима се морфологија користи могу бити описне (када се не бавимо узроцима морфолошких појава, већ описујемо појаву или појаве и евентуално их класификујемо), експерименталне, упоредне, аналитичке и синтетичке.\nМорфологија биљака се бави проучавањем облика и структура које се јављају међу биљкама. Најчешће се под морфологијом биљака подразумева проучавање спољашњих појава на биљкама, док би анатомија (морфологија унутрашњости тела) биљака проучавала грађу биљних ткива и органа.\n2 Биљни организам — делови\nМорфологију једноћелијских биљних организама проучава цитологија (в. Глава 2). Међу вишећелијским биљкама разликујемо оне које поседују талусну структуру — тј. немају диференциране органе, и „више\" биљке — које поседују диференциране органе. У овом уџбенику биће приказане морфологија и анатомија копнених биљака (в. Глава 7), како талусних, тако и „виших\".\nНа вишећелијском биљном организму могуће је разликовати неколико основних органа:\n;вегетативни органи::корен\n:стабло\n:лист\n;репродуктивни органи::цвет\n:плод\n:семе\n3 Корен\nКорен је осовински вегетативни биљни орган којим се биљка причвршћује за подлогу и упија воду са раствореним минералним материјама. На врху корена налази се вегетациона купа чијом активношћу корен расте непрекидно током живота. Вегетациона купа је заштићена коренском капом (калиптром) да се не би оштетила при пробијању кроз подлогу. На корену се морфолошки разликује више делова (зона):\n* зона коренске капе\n* зона растења\n* зона издуживања\n* зона апсорпције\n* зона провођења\nДео корена са капом је зона коренске капе, чији површински слој граде мртве, ослузњавеле ћелије које се љуште и тако смањују трење при расту корена. Ћелије коренске капе се стално обнављају деобама ћелија вегетационе купе и истовремено корен тим деобама расте. Због тога се тај део вегетационе купе назива зона растења. Изнад ње налазе се ћелије које се издужују (расту у дужину) и чине зону издуживања. Следећа је зона коренских длака у којој површинске ћелије образују длаке за упијање воде из земљишта. Изнад ове зоне је зона провођења кроз коју се вода са минералним материјама проводи до основе стабла.\nКоренов систем представља скуп свих коренова једне биљке. Корен који настаје од коренка клице назива се главни корен (прави корен). На извесној удаљености од врха он се грана и образује бочне коренове, који су обично слабије развијени од главног корена. Сви бочни коренови заједно са главним граде коренов систем назван осовински. Овај тип кореновог система развијен је код голосеменица и дикотила.\nКада клицин коренак рано престане са растом, онда са стабла полазе коренови који се називају адвентивни (допунски коренови). Жиличаст коренов систем изграђен је од великог броја подједнако развијених адвентивних коренова и имају га монокотиле. Адвентивни коренови се код неких биљака образују и на листовима који су у додиру са подлогом.\n3.1 Метаморфозе корена\nОсим главних улога, корен може да добије и неку другу функцију. Тада се облик и грађа корена мењају и он је метаморфозиран. Најчешћа додатна улога корена је магационирање хранљивих материја:\n* ако се храна нагомилава у главном корену, онда он задебљава и преображава се у репу (нпр. шаргарепа);\n* када се хранљиве материје негомилавају у бочним кореновима, онда постају кртоле (нпр. код георгине);\n* код неких тропских биљака које живе на муљевитој подлози развијају се коренови за дисање који избијају изнад површине и снабдевају подземне органе ваздухом;\n* код биљака пењачица, али и код других животних форми биљака, понекад су присутни и адвентивни коренови,, који служе да се биљка боље учврсти за подлогу.\n4 Стабло\nСтабло са листовима и пупољцима чини изданак. Стабло је осовински део изданка и код већине биљака расте непрекидно током живота биљке (изузетак су биљке са терминалним цветовима/цвастима).\nОсновне улоге стабла су:\n*провођење воде са минералним материјама од корена ка листовима, а у супротном смеру растворених органских материја;\n* стабло носи листове и поставља их у најповољнији положај за примање Сунчеве светлости.\nДео стабла са кога полазе листови назива се чвор (нодус, nodus), а део стабла између два чвора је чланак (интернодијум, internodium). У зависности од дужине чланака изданци могу бити кратки - код којих су листови приближени - и дуги - код којих се листови налазе на одговарајућој удаљености. Код неких биљака, нпр. код маслачка, чланци су приближени те тиме збијени листови граде розету. Код појединих дрвенастих биљака постоје и кратки и дуги изданци, при чему дуги носе листове, а кратки цветове (тзв. родне гране воћака).\nИзданак се развија од пупољчића клице. Онај изданак чији раст води клицин пупољчић се назива основни изданак.Изданак/стабло расте вршно, јер се на врху налази вегетациона купа, место интензивних деоба меристемског ткива. Раст стабла/изданка се после интензивних деоба у вегетационој купи продужава издуживањем новонасталих ћелија. Пупољак је, у ствари, млад, још неразвијен изданак, чији је најважнији део вегетациона купа. Деобом ћелија вегетационе купе настају сви делови изданка. Одмах испод врха вегетационе купе зачињу се листови, а у њиховом пазуху образују се бочни (пазушни) пупољци. Бочни изданци су они који настају од бочних пупољака на основном изданку. Растом и развићем бочних изданака настаје гранање, односно образује се систем изданака, којим се постиже повећање површине биљног тела.\nРазликују се два основна типа гранања:\n* моноподијално и\n* симподијално.\nМоноподијално гранање (monos= један; podien= ножица, осовина) се одликује тиме што је једна осовина главна (назива се моноподијум) и она стално вуче раст, док бочне гране полазе са ње и заостају у расту. Пример моноподијалног гранања су четинари, јасен, храст, јавор, дрен и др.\nСимподијално гранање се одликује тиме што главна осовина не расте стално врхом, већ прекида растење, а једна од бочних грана преузима правац растења главне осовине. То се стално понавља током раста биљке.\n4.1 Метаморфозе стабла\nКод неких биљака, изданци се развијају испод површине подлоге па се називају подземни изданци. Њихови листови су неразвијени и љуспасти, а сами изданци су задебљали услед функције - магационирања резервних хранљивих материја. Разликују се од корена по томе што корен никада не носи листове. Са подземних изданака полазе адвентивни коренови. Подземни изданци су метаморфозе основног облика изданка/стабла и могу бити у облику ризома, кртоле или луковице.\nНадземни изданак, такође, може да метаморфозира обављајући неку другу функцију:\n* трн има заштитну улогу,\n* рашљике служе за прихватање за неку чврсту подлогу,\n* столоне у виду дугачких изданака служе за вегетативно размножавање,\n* филокладије су листолики изданци на којима се развија листић и у његовом пазуху цвет и плод.\n5 Лист\nЛист је надземни биљни орган који за примарну функцију има одвијање процесâ фотосинтезе и размене гасова са спољашњом средином. Секундарне функције су дисање, транспирација и гутација; а неке додатне складиштење воде и органских материја, одбрана од хербивора...\nБројност листова на стаблу копнених биљака варира од неколико (нпр. 2 код врсте ''Welwitschia mirabilis'') до неколико хиљада (у случају високих листопадних скривеносеменица или четинара). Углавном су танки и равне површине, са специфичним хлоренхимским ткивима - оваквом грађом повећавају могућност одигравања фотосинтезе.\nЛисни замеци се јављају егзогено на врху стабла као нерашчлањене избочине са стране, или попречна задебљања. За разлику од осе изданка која непрестано вршно расте, раст лисних заметака је ограничен, уз ретке изузетке (већ поменута голосеменица ''Welwitschia mirabilis''). Раст листова се у почетку остварује деобама вршног (апикалног лисног) меристема, а касније базалног и интеркаларног меристема.\nЛистови код различитих група копнених биљака имају специфичне карактеристике и називе. Тако код маховина налазимо филоиде, код папрати фрондове, код преслица микрофилне листове, код четинара игличасте четине. На једној скривеносеменици може постојати неколико типова (врста) листова:\n* котиледони\n* примарни (први) листови\n* доњи листови\n* средњи (прави) листови\n* горњи (прицветни) листови\n* листови цвета - чашични л., крунични л., прашници и оплодни листићи (карпеле)\nПрави листови су најчешће изграђени из лисне плоче и лисне дршке. Поред саме базе лисне дршке могу постојати са обе стране лисни залисци, улавном мањи од самог листа, сличног или специфичног облика. Уколико листу недостаје лисна дршка, називамо га седећим. База листа може у облику рукавца више или мање обухватати стабло/изданак.\nЛисна плоча је најчешће највећи део листа, различитог је облика (овалног, срцастог, бубрежастог, тракастог, стреластог, ланцетастог), равних до назубљених ивица, цела или подељена у режњеве, изграђена из једног (прости листови) или више одвојених делова (сложени листови). Листови се углавном карактеришу дорзивентралном анатомском грађом, са различитом горњом и доњом страном (бифацијални лист). Унифацијални листови појединих монокотиледоних биљака поседују само једну морфолошку страну листа (нпр. доњу код перунике). Четине четинара се обележавају као еквифацијални листови.\nОблик и величина правих листова се могу разликовати и на једној јединци - у случају да се разликују у величини, говоримо о анизофилији, а ако се разликују у облику говоримо о хетерофилији.\nПод нерватуром листа подразумева се распоред главних и споредних лисних нерава (односно проводних снопића) на листу. Листови су углавном богати проводним снопићима, због своје улоге у синтези органских материја које се одатле спроводе нервима ка стаблу и остатку биљке. Најчешћи облици нерватуре листа су мрежаста, паралелна, пераста, прстаста и лучна нерватура.\n6 Анатомија корена\nАко се у зони коренских длака направи попречан пресек корена, уочиће се његова примарна грађа:\n* На периферији корена је ризодермис (епиблем),\n* вишеслојна зона примарне коре и\n* у центру је централни цилиндар.\nРизодермис је површински слој младих, вршних делова корена. Ћелије овог ткива образују коренске длаке којима се упија вода и у њој растворене минералне материје.\nПримарна кора је грађена од више слојева паренхимских ћелија. Последњи слој коре, који је наслоњен на централни цилиндар, садржи ћелије пропуснице. Оне пропуштају воду са минералним материјама, коју су упиле ћелије ризодермиса, у централни цилиндар.\nЦентрални цилиндар се састоји од проводних елемената ксилема и флоема. Ксилем се налази у центру, а флоем на периферији централног цилиндра. Ксилем има облик звезде између чијих зракова су уметнути елементи флоема.\nКод биљака монокотила корен има само примарну грађу, док код дикотила и четинара долази до секундарног дебљања. При томе паренхимске ћелије постају секундарно меристемско ткиво камбијум који деобама доводи до дебљања корена.\n7 Анатомија стабла\nУ почетним фазама развића изданка ствара се његова примарна грађа. Код монокотила та грађа остаје током читавог живота, док се код дикотила и голосеменица примарна грађа замењује секундарном.\nПримарну грађу стабла, као и код корена, чине три зоне :\n#епидермис, који се најчешће састоји од једног слоја ћелија;\n#примарна кора коју чини неколико слојева живих паренхимских ћелија и механичке ћелије (најчешће коленхим).\n#централни цилиндар, кога изграђују проводна ткива (флоем и ксилем) и ткиво сржи. Проводни снопићи су код монокотила разбацани, док код дикотила образују прстен. Између флоема и ксилема, код дикотила, налази се примарни камбијум.\nПримарна грађа стабла дикотила и голосеменица се већ крајем првог вегетационог периода губи и почиње секундарно дебљање. Између суседних проводних снопића зачиње се секундарни камбијум који се спаја са примарним и образује камбијални прстен. Камбијални прстен одваја елементе дрвета ка центру стабла, а елементе коре ка периферији.\n8 Анатомија листа\nАнатомски, лист је диференциран на неколико ткива: површинска (епидермис), проводна (ксилем и флоем лисних нерава), фотосинтетска - тзв хлоренхим (палисадно и сунђерасто ткиво), понекад и механичка (склеренхим, коленхим).\nЕпидермис је једноћелијски до вишећелијски слој ћелија на површини листа. Представља границу између листа и спољашње средине. Епидермис поседује неколико функција: штити лист од губитка воде испаравањем, регулише размену гасова, излучује неке метаболичке супстанце, у неким случајевима и усваја воду иѕ спољашње средине. Већина листова има такозвану дорзовентралну анатомију - епидермис на горњој површини/страни листа (адаксијална страна) се разликује по грађи и функцији од епидермиса доње (абаксијалне) стране листа. Овакве листове називамо бифацијалним листовима. Унифацијални листови имају само један типа епидермиса, епидермис доње стране, свуда по површини - чешће се срећу код монокотиледоних биљака. Четине називамо еквифацијалним листовима.\nЋелије епидермиса су провидне (услед недостатка хлоропласта), често спљоштене, и углавном неправилног облика. Постоји неколико различитих типова ћелија у епидермису листа - епидермалне ћелије, ћелије затварачице стома, ћелије помоћнице, длаке (трихоме). На површини имају заштитну једнослојну или вишеслојну кутикулу која служи као заштита од претераног испаравања воде са површине листа и претеране инсолације. Углавном је кутикула јаче развијена (дебља) на горњем епидермису. Такође, биљке сушнијих (ариднијих) станишта поседују дебљу кутикулу од биљака влажних и умерено влажних станишта. Кутикулу синтетишу епидермалне ћелије, изграђена је од кутина, воскова, и неких других врста липида, који су слојевито распоређени - кутин представља структурну компоненту кутикуле, на њему се налазе слојеви кутикуларних и епикутикуларних воскова. Кутикула представља и физичку баријеру за напад вируса, патогених бактерија и спора гљива.\nНа епидермису постоје бројни отвори, поре, кроз које је омогућен промет воде паре и гасова. Ови отвори се називају стоме (једн. стома), оивичени су са две ћелије затварачице, које су код појединих врста окружене са 2-4 ћелије помоћнице. Обично су стоме многобројније на доњој страни листа.", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_4", "word_count": 2021, "cyrillic": 0.996}
{"id": "8355", "title": "Бог за трећи миленијум/Регрес", "text": "1 Регрес\nБог као творац, дао је човеку моћне алате, и обезбедио му је пут у прогрес. Међутим,\nникад се, до наших дана, човечанство, као свеукупност, није својим држањем више приближило Сатани, нити по својим остварењима Богу. Божји синови, почев од Аврама, били су стегоноше моћи и сазнања. Превалили смо пут од открића точка па све до стварања вештачке интелигенције и сада смо пред вододелницом.\nТехнологија нам је омогућила да победимо многе опаке болести и значајно продужимо животни век; да обезбедимо довољно хране; да се лишимо тешког ропског рада. Али...\nЧовек је постао незајажљива потрошачка неман. Живот је хиљадама година текао, а да људи нису ни најмање патили што не поседују нпр. аутомобил. Задњих стотинак година га имамо и аутомобил је успео да се намножи до нивоа диносауруса, или је то постао од како је у неразумним рукама. На Земљи нас је више милијарди душа које чезну да свака има свог механичког диносауруса. И ми ћемо то задовољство себи приуштити. Притом не треба заборавити да се ми размножавамо прогресијом: сваких пар десетина година нас је дупло више на овој нашој, већ сада еколошки израубованој Земљи. Такав стампедо у брзом ширењу људске популације, тако раубовање животне средине, да ли је то пут у прогрес или је то регрес цивилизације?\nИмамо утисак да наш Творац предузима мере да спречи еколошку катастрофу и да спасе живот на Земљи: кренуо је да нас сузбија на самом прагу наше похотности и све незајажљивије разузданости. Бог је у својој субатомској радионици испројековао ХИВ вирус и пустио га да нас заузда. То је најновији одговор на пандемију повећања популације. Може се претпоставити да Бог има и друге алате којима би нас вратио у колосек прогреса.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81", "word_count": 278, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8356", "title": "Бог за трећи миленијум/Бог из компјутера", "text": "1 Бог из компјутера\nСетимо се Куле Вавилонске и првог покушаја човека да досегне до Бога. Сада човек прави нову Кулу. Да ли ће се овога пута уздићи се до Бога, свога Творца?\nЧовек све од Вавилона корача тим путем и сада је далеко одмакао. Генетским инжињерингом, чија ера тек почиње, човек преузима у своје руке креирање и стварање живота, (попут Бога или Сатане?). Не траба заборавити да је човеково сазнање мало а изазов велик. Такође, човек преузима у своје руке и другу функцију Бога, и почиње да ствара вештачки ум. То је (за) сада интелигенција машина. Директна спрега између човекове интелигенције и продужене (вештачке интелигенције) створиће бића која ће се по знању и умећу приближити самоме богу.\nТако интелигентно биће, надајмо се, успеће да превазиђе опасности које прете еколошком катастрофом и самоуништењем наше цивилизације. Ово је оптимистичка варијанта и нада за спас Ако ово, ипак не успе, за неколико десетина милиона година Бог ће учинити нови покушај, све док не успе да одгоји довољно разумну врсту, која неће уништити саму себе.\nОва сумња потиче из онтолоше разлике између бића човека, који стреми напретку ради личног благостања и среће, и бића софистицираног Бога, који тежи напретку разумне биолошке јединдке, све до коначне победе над законима Космоса.\nРечено двојство у бићу ће изчезнути оног момента када човек досегне до суштине самога Бога. Нова Кула вавилонска биће довршена оног момента када се линије Бога и линија човека укрсте (или споје). До тога ће доћи онога момента када Бог проговори из компјутера.\nРазвој компјутерске технике иде тако што се сужава оптика дигиталних записа на што мањи физички простор. Већ се крећемо к томе да се дигитални записи нарежу у равни молекула. Такви супермикрочипови би нас могли довести у близини Бога.\nАко је целовита премиса нашег досадашњег излагања да Бог поседује апаратуру којом може да ствара, мења и допуњује биолошке кодове у геному, то је прва могућа тачка сусрета са Богом. Или је могућа тачка сусрета нешто даље и зависи од наших будућих сазнања о сложености структуре субатомских честица (кваркова и других), или ће пак захтевати да сачинимо нове рачунске машине са техником записа, као у ДНК молекулу....\nБудућност ће да потврди или оповргне ову нашу предпоставку, а ми данас покушавамо да тек нешто мало антиципирамо од те будућности.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B8%D0%B7_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%98%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0", "word_count": 375, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8357", "title": "Бог за трећи миленијум/епилог", "text": "1 Епилог\nБог из компјутера је наш (не)оствариви идеал. А можда је то сасвим оствариви идеал; ако не другојачије, онда тако што ће наш Рачунар једног дана да постане тако моћан, те он сам буде раван Богу (кога онда дефинитивно нема ван компјутера).\nДа ли смо неким следом размишљања дошли до епилога: рекосмо да ће све мање уочавати разлика између стварног и ‘’’alife’’’ живота? Ако је то процес, онда разлике јеном неће ни бити? Мислимо да смо се идући све право нашли на тачки почетка ове књиге. Circulus viciosus!", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3", "word_count": 90, "cyrillic": 0.966}
{"id": "9194", "title": "Крем бананица", "text": "Крем бананица је омиљен дечији слаткиш. Лако се припрема, на следећи начин:\nПотребно је:\n*600 грама шећера ,\n*4 kесице желатина(30г),\n*100 грама чоколаде\nПрипрема:\nУ посуду отопити 30г желатина и 1 децилитар воде. У другој посуди скувајте 600г шећера са 2 децилитра воде.\nСкуван сируп сипати у растопљени желатин и непрестано мутити миксером (15 минута).Када маса побели додати мало екстрата од банане па излити у подмазан плех и прелити глазуром од чоколаде.", "subject": ["Колачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BC_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0", "word_count": 74, "cyrillic": 1.0}
{"id": "8419", "title": "Бескичмењаци", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Животиње. Бескичмењаци - Увод\n; Глава 2\n: Веће групе бескичмењака. Палеонтолошка историја група\n: Класификација бескичмењака\n: Филогенетски односи међу бескичмењацима\n; Глава 3\n: Diploblastica\n:: Сунђери\n:: Плакозое\n:: Жарњаци\n; Глава 4\n: Билатерално симетрични организми\n:: Acoelomorpha\n:: Миксозоа\n: Велика схизма\n; Глава 5\n: Protostomia\n:: Lophotrochozoa\n:: Ecdysozoa\n; Глава 6\n: Мекушци\n; Глава 7\n: Чланковите глисте\n; Глава 8\n: Мањи типови Lophotrochozoa\n; Глава 9\n: Зглавкари\n:: Ракови\n:: Пауколике животиње\n; Глава 10\n: Инсекти\n; Глава 11\n: Ваљкасти црви\n; Глава 12\n: Deuterostomia", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%87%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D1%86%D0%B8", "word_count": 69, "cyrillic": 0.875}
{"id": "8358", "title": "Бог за трећи миленијум/Вештачки живот", "text": "1 Вештачки живот\nБог из компјутера је наш (не)оствариви идеал. А можда је то сасвим оствариви идеал; ако не другојачије, онда тако што ће наш Рачунар једног дана да постане тако моћан, те он сам буде раван Богу (кога онда дефинитивно нема ван компјутера).\nСасвим спонтано дођосмо на тему компјутера без бога у улози Бога! Тема се отворила, те да је погледамо. Компјутер је само алатка. То не мора бити и у будуће. Јер, ако бог заправо можда и није креатор живота, то не значи да креатор будућег (вештачког) живота неће бити Компјутер.\nВештачки живот (ен: ‘’’Arteficial life’’’, скраћено: ‘’’Alife’’’) је поље проучавања живота помоћу његовог кибернетичког симулирања на начин роботике и биохемије (обично онога што је носилац функције ‘’’soft’’’, ‘’’hard’’’ и ‘’’wet’’’ . Он је креирање и проучавање математичких модела популације компјутерских “животних” форми у виртуелној околини. Вештачки живот је својеврсна парадигма за биолошки живот, али је неки други термин још даљи од суштине појма и еволуцију тога истога.\nAlife је у свакодневни живот ушао на мала врата, пре свега захваљујући метафоричкој употреби термина “вирус” за једну специјалну врсту компјутерског програма (и секундарне биолошке метафоре попут “црва”, “тројанца”или “инфекције” рачунарским вирусима, “имунизације” против истих, итд.). Шта ако, међутим, оно што је у први мах била само licenca poetica или метафора и песничка слика постепено постаје стварност?\nПознато нам је да хакери осмишљавају деструктивне компјутерске програме да „еволуирају“ тако што „изпројектују“ тзв. полиморфирујуће вирусе, чије се итерације и мутације могу предвидети неколико корака унапред, али после тога они настављају „живот“ самостално. Но, није то баш прави живи организам – он мутира на основу математички иревирзибилних једначина, користећи збир свих фајлова који се нађу у неком рачунару. Међутим, њихове непредвидиве мутације неби биле могуће да се ту људски живот није умешао тако што људи праве фајлове, које ти „вируси“ користе да би изменили себе и на тај начин заобишли најнапредније антивирус технике. Такви компјутерски вируси би се могли упоредити са најпримитивнијом врстом живота за коју знамо – наномиобима: микробима који своју еволуцију заснивају на медијумима на којима се нађу.\nИнтуитивно се да наслутити да су рачунарски вируси само најрудиментарнији облици радикално нове и другачије врсте живота, заснованог на дигиталном медијуму Тјуринга, а не на органском медијуму састављеном од нуклеинских киселина и беланчевина?\nРејови експерименти су нас уверили да је управо то случај. Не само што су у Tiieri рудиментарни дигитални организми испољавали мутације и еволуцију на временским скалама веома малим чак и за људске појмове, већ су се развијали паразити, хиперпаразити, предатори и праве “трке у наоружању”, карактеристичне за дарвинистичку еволуцију на нашој планети током више милијарди година. А све то је постигнуто на једном једином рачунару.\nМоже се предпоставити да ће у не тако далекој будућности вештачки живот бити толико реалан да нећемо лако приметити разлику између таквих карактера од природних.\nДа ли смо неким следом размишљања дошли до епилога: рекосмо да ће све мање уочавати разлика између стварног и ‘’’alife’’’ живота? Ако је то процес, онда разлике јеном неће ни бити? Мислимо да смо се идући све право нашли на тачки почетка ове књиге. Circulus viciosus!\n.\nТЕХНОЛОШКА СИНГУЛАРНОСТ\nУлам је био велики поборник нумеричких начина решавања проблема у физици. Познати Ферми-Паста-Улам проблем (ФПУ) је симулиран на првом тада изградјеном суперкомпјутеру, према замисли вон Неуманна и реализацији Метрополиса, који је назван МАНИАЦ. Ово је скраћеница за Матхематицал Аналyзер, Нумерицал Интегратор, анд Цомпутер. Каснији развој суперкомпјутера за војне потребе је преузео Университy оф Иллиноис Урбана-Цхампаигн, они су се звали ИЛЛИАЦ серија (у тиму за изградњу једног од њих је учествовао Петар Кокотовиц). Ово су биле највеће рачунске машине до тада направљене, све до појаве Цраy компјутера.\nРазмишљајући о будућности технологије и компјутера, Улам је дошао до закључка да нам у будућности предстоји технолошка сингуларност, и то у следећем смислу. Ако се икад деси да машине, макар и најмање, превазидју капацитете људског мозга, онда ће света, какав данас познајемо, сасвим да се промени. Конкретно, током једног разговора са вон Неуманном о убрзаном развоју технологије и промена у људском животу, све указује на то да се приближавамо неком есенцијалном сингуларитету у историји човечанства после којег људски живот више неће моћи да се настави на исти начин.\nОву идеју је даље разрадио Гоод који је писао о експлозији интелигенције и назвао је Тецхнологицал сингуларитy. Футуриста Раy Курзwеил је то приказао графиконом где је на логаритамској скали приказан број технолошких открића кроз историју. График је линеаран, сто подразумева експоненицијални раст.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC/%D0%92%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82", "word_count": 727, "cyrillic": 0.982}
{"id": "8438", "title": "Протисти", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Царство протиста — опште карактеристике, филогенија и систематика\n; Глава 2\n: Пластиди код протиста\n; Глава 3\n: Надгрупа Amoebozoa. Сродност са животињама и гљивама\n; Глава 4\n: Надгрупа Choanozoa. Сродност са животињама и гљивама\n; Глава 5\n: Надгрупа Archaeplastida. Сродност са биљкама\n; Глава 6\n: Надгрупа Excavata\n; Глава 7\n: Надгрупа Rhizaria\n; Глава 8\n: Надгрупа Chromalveolata. Филогенетски односи унутар групе\n; Глава 9\n: Група Alveolata\n; Глава 10\n: Група Chromista/Heterokonta/Stramenopiles\n; Глава 11\n: Еколошки односи протиста са осталим организмима", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8", "word_count": 75, "cyrillic": 0.841}
{"id": "8439", "title": "Протисти/Глава 1", "text": "1 Увод\nПротисти су једноћелијски или колонијални еукариотски организми које класификујемо у засебно царство Protista. Они се међусобно веома разликују обликом тела, начином живота, исхране и/или размножавања. Поједини представници поседују неке карактеристике биљних или животињских организама, или карактеристике обе ове групе, те је њихов положај на филогенетском стаблу варирао од аутора до аутора. Традиционално, протисти се називају алгама, праживотињама и нижим гљивама.\n2 Историја таксономског настанка групе\nОд времена Аристотела до друге половине XX века целокупан живи свет Земље дељен је на два велика царства, биљно и животињско. Подела је била заснована на претпоставци да су биљке пигментисани зелено, непокретни, фотоаутотрофни организми са ћелијским зидом од целулозе. Са друге стране, животиње не поседују фотосинтетичке пигменте, покретне су, хетеротрофни организми без ћелијског зида.\nСа развојем микроскопије, ботаничари и зоолози су открили богатство живота непознато дотад, невидљиво „голим оком\". Први који је описао протисте био је Холандски научник Антон ван Левенхук који је 1675. године посматрајући кап устајале воде под лупом приметио до тада непознате организме. После тога су углавном ови организми карактерисани као алге, или праживотиње. Гљиве и бактерије, организми који се не могу уклопити ни у једно од претходних царстава у потпуности, сматрани су биљкама, услед непокретљивости.\nНемачки зоолог Ернст Хекел је 1866. године предложио увођење новог (трећег) царства, Protista, који би укључивао „ниже\" једноћелијске животиње и биљке, али ова идеја није широко прихваћена. Требало је да се окарактеришу основни типови грађе ћелија, да би се остварио напредак на пољу класификације „чудних\" организама. После открића постојања прокариотског и еукариотског типа грађе ћелије, сви организми су подељени у две велике групе: прокариоте (Prokaryota) и еукариоте (Eukaryota). Радом биолога Витакера (R.H. Whittaker) и његових сарадника установљено је пет царстава:\n;натцарство прокариоте (Prokaryota)\n:царство Monera (монере)\n;натцарство еукариоте (Eukaryota)\n:царство Protista (протисти)\n:царство Fungi (гљиве)\n:царство Plantae (биљке)\n:царство Animalia (животиње)", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_1", "word_count": 300, "cyrillic": 0.949}
{"id": "9259", "title": "Interna medicina", "text": "0.1 Arterijska hipertenzija\nPod arterijskom hipertenzijom se podrazumeva povišeni krvni pritisak. Međutim, kako se ne zna tačno koliko iznosi normalni krvni pritisak a odakle tačno počinje povišeni krvni pritisak obično se uzima za granicu vrdnost od 140/90 mmHg jer iznad te vrednosti se značajno povećava rizik od nastanka komlikacija koje su povezane sa arterijskom hipertenizijom. Tako najčešća definicija arterijske hipertenzije je ona koja kakže da je to sistolni krvni pritisak preko 140 mmHg i dijastolni preko 90 mmHg.\nPostoje dve vrste arterijske hipertenzije. Najveći broj ljudi ima takozvanu esencijalnu arterijsku hipertenziju kojoj se tačni uzrok ne zna oko 95% ljudi. Samo 5% ljudi imaju takozvanu sekundarnu arterijsku hipertenziju kojoj je moguće otkriti uzrok.\nEtiopatogeneza\nEsencijalna arterijska hipertenzija je nepoznate etiologije. Postoji jedan jako pojednostavljen model koji se često koristi za lakše shvatanje na koji način se danas sagledava arterijska hipertenzija. <math>AP = MVS x PO</math>\nOvde vidimo da arterijski pritisak zavisi od minutnog volumena srca (MVS) i perifernog otpora. Na ova dva faktora deluju mnogi drugi faktori: renalni, nervni, hemijski (hormoni, citokini, neurotransmiteri). Takođe važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska igra i enodtel (ednotelna disfunkcija je povezana sa povećanjem krvnog pritiska).", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Interna_medicina", "word_count": 192, "cyrillic": 0.0}
{"id": "8405", "title": "Хозе Раул Капабланка - анализа изабраних партија", "text": "1 Шаховска нотација\n----\n* + шах\n* ! Добар потез\n* ? Лош потез\n* !? Интересантан потез\n* !! Изврстан потез\n* : Узимање фигуре\n----\n2 Хозе Раул Капабланка – Хуан Корзо\nХавана, 1901.\nХоландска одбрана\n''Холандска одбрана је била фаворизована од агресивних играча попут Морфија и Аљехина.''*''Морфи је победио Хервица две партије играјући Холандску партију, демонстрирајући своје познавање завршница.''*''Аљехину је била потребна победа у последњем колу турнира у Хестингсу 1922.''''Изабрао је Холандску одбрану против Богољубова и победио у великом стилу.''*''Ботвиник, познавалац овог отварања играо га је против Штајнера на турниру у Гронингену, 1946. Извршио је снажан напад на краљевом крилу и победио свог противника у 28 потеза.''\nМеч се играо за шампионат Кубе. Дванаестогодишњи Капабланка је за 24 минута одиграо 59 потеза, у просеку минут по потезу. Двојица играча су практично прескочила средишњицу и после 20 потеза ушли у завршницу која је била веома занимљива.\n1. d4, f5 2. е4, fe4: 3. Sc3, Sf6 4. Lg5\nБели има иницијативу у Стаунтоновом гамбиту и са 4. f3, ef3 5. Sf3, g6 6. Ld3!, и 7. h4 па 8. h5 што даје изгледа на успех у нападу пешака.\n4. ... , c6\nЦрни жели да заштити пешака са 4. ..., d5 и на 5. Lf6:, следило би 6. Dh5+ и бели поново осваја пешака са предношћу.\nНимцович је против Џонера на турниру у Карлсбаду, 1929. наставио са 4. ..., b6 5. f3, e3 6. Le3:, e6 7. Dd2, d5 8. 0-0-0, c5 9. Lb5+, Ld7 10. Ld7:+, Dd7: 11. Sh3, Sc6 12. The1, 0-0-0 13. De2, c4 и црни касније побеђује.\n5. Lf6:, ef6: 6. Se4:, d5 7. Sg3, De7+ 8. De2, De2:+ 9. Le2:, Ld6 10. Sf3, 0-0 11. 0-0, Lg4 12. h3, Lf3: 13. Lf3:, Lg3: 14. fg3:, Sd7\nИзгледало је да партија иде ка брзом ремију. На Корзову жалост увидео је да партија креће другим током изменом фигура коју је Капабланка форсирао. Било је то вођење позиције у којој Капабланка није имао такмаца.\n15. Tfe1, Tae8 16. Kf1, f5 17. Te8:, Te8: 18. Te1, Te1:+ 19. Ke1, Sf6 20. Kd2, Se4+ 21. Ke3, Sd6\nДа је играо 21. …, Sg3: 22. Kf4, Sf1 23. Le2:, Sd2 24. Kf5:, и бели краљ је стао на добро поље.\n22. Le2, Kf7\nБоље је било 22. …, g5 и бели краљ би дошао у безизлазну позицију.\n23. Kf4, Kf6\nПозиција можда изгледа као реми, али баш такве позиције Капабланка воли. Он често успева да из позиције извуче максимум и да се помери од теоретског ремија.\n24. h4,\nИсправно, тако спречава 24. …, g5+\n24. …, g6\nНије добро 24. …, h6 (како би подржао пешака 25. …, g5+) са 25. h5 зауставља се ова мала комбинација.\n25. g4, h6 26. g5+, hg5:+ 27. hg5:+, Ke7 28. g4, fg4: 29. Ld3!, Sf5\nБоље је 29. …, Kf7 30. Kg4:, Sb5 31. c3, Sc7 са добрим шансама за реми.\n30. Kg4:, Sd4:\nПосле 30. …, Ke6 31. Lf5:, gf5 32. Kf4 бели добија.\n31. Lg6:, c5 32. Kh5, Se6 33. Kh6, Kf8 34. Lf5, Sg7\nЦрни мора да буде обазрив. Ако покуша да игра амбициозније и одигра скакачем на d4 следи: 35. Ld7, Sc2: 36. g6, Kg8 37.Le6+, Kh8 38.g7 мат.\n35. Lc8, b6 36. g6, d4 37. b3, Kg8 38. a4, Kf8 39. Lg4, Se8 40. Kh7, Sg7 41. Kh6, Se8 42. Le2, Sg7 43. Lc4, Se8 44. Kg5, Ke7\nАко би црни играо 44. …, Kg7 45. Lb5, Sd6 46. Ld3, Se8 47. Kf5, и краљ иде на дамино крило по пешаке.\n45. Kf5, Sg7+ 46. Ke5, Sh5 47. Le2, Sg7 48. Kd5, Se8\nНа 48. …, Kd7 49. Lg4+, и помера краља на неповољно место.\n49. Kc6, Sg7 50. Kb7, Kd6 51. Ka7:, Kc7 52. Ka6, Se8 53. Lf3, Sg7 54. Ld5, Se8 55. Lf7, Sg7 56. Kb5, Sf5 57. a5, Sd6+ 58. Ka6, ba5\nНије боље ни 58. …, Sf5 59. ab6+, Kb8 60. Kb5 и ломи отпор противника.\n59. g7 Црни предаје", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%A0%D0%B0%D1%83%D0%BB_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_-_%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 639, "cyrillic": 0.646}
{"id": "9263", "title": "Ваздухопловна медицина/Литература", "text": "1 Књиге и часописи\n#Слободан Рудњанин, ВМА , Институт за ваздухопловну медицину, Београд, Војносанитетски преглед вол.64 бр.12\n#Handbook on Hyperbaric Medicine Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer, 2006 ISBN 1402043767, 9781402043765 812 страница\n#William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2\n#Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990\n#Kacimi R., Richalet J.-P., and B. Crozatier. Hypoxia-induced differential modulation of adenosinergic and muscarinic receptors in rat heart. J Appl. Physiol. 75(3): 1123-1128, 1993.\n#Kacimi R., Richalet J.-P., Corsin A., Abousahl I. and B. Crozatier. Hypoxia induced downregulation of ß-adrenergic receptors in rat heart. J. Appl. Physiol. 73(4):1377-1382, 1992.\n#Richalet J.-P. , R. Kacimi and A.-M. Antezana. The control of chronotropic function in hypobaric hypoxia. Int. J. Sports Med. 13:S22-S24, 1992.\n#Pilardeau P., J.-P. Richalet, P. Bouissou, J. Vaysse, P. Larmignat, A. Boom. Saliva flow and composition in humans exposed to acute altitude hypoxia. Eur. J. Appl. Physiol. 59:450-453, 1990\n#Richalet J-P. The heart and adrenergic system in hypoxia. Editors Sutton J. R., Coates G., Remmers J. E. Hypoxia. The adaptations 231-240, 1990\n2 Линкови\n# Преузето; јул 2009.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0", "word_count": 212, "cyrillic": 0.124}
{"id": "9258", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај", "text": "::*Увод у Ваздухопловну медицину\n::*''Улога и задаци''*Развој Ваздухопловне медицине\n::*''Развој Ваздухопловне медицине у свету ''::*''Развој Ваздухопловне медицине на простору бивше\nЈугославије и Србије''::*''Прва генерација специјалиста ваздухопловне медицине у Југославији и Србији''*Ваздухопловна физиологија\n::*''Основни гасни закони''::*''Атмосфера''::*''Основи физиологије дисања''::*''Основи физиологије дисања на великим висинама''::*''Брзина и убрзање'':::*''Гравитационо убрзање'':::*''Њутнови закони кретања''::*''Термини који се користе код убрзања''::*''Дејство убрзања на организам'':::*''Дејство убрзања на ткива и органе''::*''Заштита организма изложеног убрзању'':*Патофизиологија барометарске депресије\n::*''Хипоксија'':::*''Хипоксична хипоксија и аклиматизација на висину'':::*''Основни симптоми и принципи лечења хипоксије''::*''Основни принципи заштите од хипоксије у ваздухопловству''::*Баротраума\n::*Декомпресиони синдром", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98", "word_count": 102, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9257", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Увод у Ваздухопловну медицину", "text": "Ваздухопловна медицина је грана превентивне медицине и медицине рада, која проучава утицај летења, ваздухоплова и средине у којој се оно обавља на организам пилота, пратећег летачког особља, падобранаца, путника у ваздушном транспорту итд. и у пракси примењује специфичне методе превентиво медицинске заштите у спречавању негативног утицаја летења на живот и здравље човека и настанак ванредних догађаја и катастрофа (које карактеришу велики губитци људских живота, материјалних добара и поремећај еколошких система).\nИ поред постојања многих проблема , на које је у свом окружењу наишла авијација, лекар Ваздухопловне медицине је само јадан, од многих високо обучених појединца који ради на минимизирању многих нуспојава, тако да човек може и даље да има надмоћ у ваздушном простору\n1 Улога и задаци\n1.1 Улога\nВаздухопловна медицина настаје као потреба савременог развоја ваздухоплоства и космонаутике, како би дала одговор на бројне биолошке и физичке стресове којима су у својој радној средини изложени летачи и летачко особље, космонаути, падобранци и бројни путници авиона у току путовања, и спречила појаву неповољних физиолошких промена у организму тих особа, а конструкторима летилица и свемирских „бродова“ помогла при конструисању заштитне опреме и других елемената заштите.\nРешавање проблема као што су одржавање живота астронаута у космосу, брига за здравље пилота и кабинског особља, или пружања медицинске подршке бројним здравим и болесним путницима авиокомпанија, само су неки од задатака Ваздухопловне медицине.\nАтмосфера у којој се обавља летење јако је негостољубива за организам човека и може испољити негативан утицај на организам, без обзира на врсту и тип летилице. Летење се обавља на висинама у просеку од 9100-18.300 метара, при сниженом барометарском притиску. Темпертура на тим висинама пада за 20°С на сваких 300 m надморске висине, ( тако да на висини од 10.700 метара она износи -57°С ). У току успона на висину или спуштања на земљу, ваздухоплови (а посебно космички бродови) крећу се великом брзином што доводи до великог „G“ оптерећења на организам. Дисање кисеоника при повишеном притиску, бука, вибрације, катапултирање избацивим седиштем након чега следи скок падобраном само су неки од проблема које решава Ваздухоловна медицина;\n1.2 Задаци\nВаздухопловна медицина као специфична грана медицине рада је у суштини превентивна медицина. Можда ни у једној грани људске делатности превенција није тако важна као у ваздухопловству и астронаутици јер правило „''боље спречити него санирати последице''“ значи много више.\nОсновни задаци Ваздухопловне медицине су;\n* безбедност летења,\n* дужи летачки век,\n* што мањи број удеса и катстрофа,\n* већа борбена готовост (ако се ради о војном ваздухопловству).\nЗа реализовање ових задатака потребно је истовремено ангажовање свих структура у оквиру ваздухопловства и астронаутике. Отказом било које карике у овом ланцу нарушава се хармонија и настају грешке које је тешко исправити.\nНа првом месту je квалитетна селекција и медицинско психолошка експертиза пилота ,космонаута, падобранааца и осталог летачког особља, затим следе; теоријска медицинска обука, физиолошка тренажа, непосредно медицинско обезбеђење летења и друге активности које смо набројали у наставку овог текста.\nОбавеза Ваздухопловне медицине заједно са ергономијом, је да у кабини авиона или свемирске летилице, створи што оптималније услове за живот и рад пилота и астронаута, имајући у виду да је пилот „заробљен“ у својој летачкој опреми, приљубљен уз летачко седиште као ''„неизлегнуто пиле у кокошјем јајету“''.\nЈасно је да у тражењу одговора, на бројне захтеве за даљи развој авијације и астронаутике, Ваздухопловна медицина мора да развије и што квалитетнију методологију научноистраживачког рада, чији резултати истраживања морају бити фундаменталани и примењиви.\n''У основне активности Ваздухопловне медицине спадају'';\n*научноистраживачки рад у области ваздухопловне и космичке медицине\n*назвој и периодични (редовни и ванредни) прегледи заштитне опреме и средстава за летаче\n*селекција летача, падобранаца и осталог летачког особља\n*физиолошка тренажа летача и падобранаца\n*периодични (редовни и ванредни) здравствени прегледи војних и цивилних летача, падобранаца и контролора летења\n*настава из области ваздухопловне медицине (теоријска и практична), за летаче падобранце и остало особље укључено у процес летања\n*израда ваздухопловномедицинских правилника\n*унапређење летачке безбедности и предлагања заштитних мера из области превентивно медицинске заштите\n*ваздухопловно-медицинска експертиза ванредних догађаја, удеса и катастрофа у току летења.\n*контрола исхране и психофизичке кондиције летача и падобранаца.\n*медицинско обезбеђење летења, падобранских скокова и других активности везаних за летење и падобранске скокове.\n''У остале активности Ваздухопловне медицине спадају;''*лечење болесника у хипо и хипербаричним коморама.\n*медицинска подршка путницима авио-компанија и пружање помоћи медицинском особљу и болесницима код ваздушног транспорта повређених и оболелих.\n*спречавање преноса карантинских болести ваздушним путем\n*организација ваздушног транспорта болесника", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D1%83", "word_count": 712, "cyrillic": 0.996}
{"id": "9264", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Ваздухопловна физиологија", "text": "1 Увод\nВаздушно пространство које окружује Земљину површину укључујући ту и нама све доступнији свемир, састоји се од материје и од енергије. Свака природна појава везана је за промену облика материје.\nФизика проучава кретање материје у природи и узајамно дејство различитих облика метерије и енергије. У једном кубном сантиметру гаса на температури од 0°С и при притиску од 1 атмосфере налази се преко 2,7×10¹³, који садрже два или више атома.\nЗа Ваздухопловну медицину посебно је значајно познавање оног дела физике који проучава понашање гасова, принципе деловања силе, потиска у течностима и начине на који се врши размена топлоте и простире светлост и звук.\nИзвесне физичке особине гасова, посебо су значајне при разним променама притиска и састава гасова земљине атмосфере, јер могу испољити разне утицаје на летачке активности и организам пилота. Људско тело нормално функционише само ако је разлика у притиску у њему и изван њега мала. Зато се у току летења, без обзира на висину, мора увек обезедити равнотежа у дејству притиска гасова на организам пилота и космонаута.\nПри разматрању дејства било каквог притиска ( атмосферског, воденог или гасова које организам користи при дисању), а који делује на људско тело морају се узети у обзир сви закони физике, везано за ову материју, како би се њиховом правилном применом у пракси обезбедила и одржала стална равнотежа притиска на организам човека.\n2 Основни гасни закони\n2.1 Бојл-Мариотов закон\nБојлов закон је један од закона гасова. Име је добио по ирском природњаку Роберту Бојлу и француском физичару Едму Мариоту. Применљив је на гасовита тела која се понашају приближно као идеални гасови.\nДефиниција;\n*''То значи за колико пута повећамо притисак толико пута ћемо смањити запремину и обрнуто уз услов да је темпертура константна.''\nИзвођење закона;\n*PV=const\nАко се запремина повећава\n*P1V1=const\n*V1>V => P1\n<math>p\\,</math>, <math>=\\frac{F}{S}</math>\nУ међународном систему мерних јединица (SI) притисак се мери паскалом (Ра),који је дефинисан као сила од 1 њутна (N) по 1 m², што се претставља формулом:\n<math>1 Pa\\,</math>, <math>=\\frac{1 N}{1 m^2}</math>::\n+Промена атмосферског притиска, парцијалног притиска кисеоника и температуре са висином, ! Висина(m), ! Притисак (mmHg), ! Притисак кисеоника(mmHg), ! Температура(°С)\nна нивоу мора, 760 (664-803), 159, +15\n5.500, 380, 75, - 21\n11.000, 190, 38, - 52\n15.000, 88, 18, - 55\n19.350, 47, 0, - 55\n2.2 Симулација промене притиска и температуре у атмосфери са висном\n**", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 393, "cyrillic": 0.94}
{"id": "8441", "title": "Протисти/Глава 8", "text": "Chromalveolata је монофилетска група протиста, предложена од стране Томаса Кавалије-Смита 1998. године. Нема дефинисан статус таксономске категорије, али се може сматрати једним од царстава протиста. Први представник ове групе (заједнички предак данашњих група) био је хетеротрофни једноћелијски протист са два бича, који је секундарно ендосимбиотски „прихватио\" ћелију црвених алги као хлоропласт. Филогенетски посматрано, најсроднија група хромалвеолатама је Archaeplastida, а затим следе Rhizaria и Excavata, као и мале групе Apusozoa и Centrohelida.\nСавремене групе (раздели?) хромалвеолата су:\n* Alveolata\n* Cryptophyta (криптофите)\n* Haptophyta (хаптофите)\n* Heterokontophyta (хетероконтне алге)\nМеђу њима, поједине групе су секундарно изгубиле пластиде и способност фотосинтезе — трепљари, оомицете (водене „гљиве\") и Goniomonadales.\n1 Морфолошке карактеристике\nЗаједничке морфолошке карактеристике за кладу хромалвеолата су малобројне. Као такве могу се сматрати само:\n# присуство целулозе у већини ћелијских зидова\n# заједничко порекло хлоропласта\nСвака од група има засебне морфолошке карактеристике, које се не јављају у другим групама. Тако, алвеолате поседују алвеоле у ћелијској мембрани, хаптофите поседују хаптонему, хетероконтне алге поседују два различита бича, а криптофите ејектозоме.\n2 Систематика\nГрупа Chromalveolata се према најсавременијем систему класификације дели на следећи начин:\n; раздео Alveolata Cavalier-Smith, 1991\n:Dinozoa Cavalier-Smith, 1981\n:Apicomplexa Levine, 1980\n:Ciliophora Doflein, 1901\n:''Incertae sedis'' Alveolata\n; класа Cryptophyceae Pascher 1913, emend. Schoenichen, 1925 [syn. раздео Cryptophyta Cavalier-Smith, 1986]\n:Cryptomonadales Pascher, 1913\n:Goniomonadales Novarino and Lucas, 1993\n; раздео Haptophyta Hibberd, 1976\n:Pavlovophyceae Cavalier-Smith, 1986\n:Prymnesiophyceae Hibberd, 1976\n;раздео Heterokonta Cavalier-Smith, 1986\n:Actinophryidae Claus, 1874\n:Bacillariophyta Haeckel, 1878\n:Bicosoecida Grassé, 1926\n:''Bolidomonas'' Guillou and Chrétiennot-Dinet, 1999 (Bolidophyceae Guillou ''et al.'', 1999)\n:Chrysophyceae Pascher, 1914\n:Dictyochophyceae Silva, 1980\n:Eustigmatales Hibberd, 1981\n:Hyphochytriales Sparrow 1960\n:Labyrinthulomycetes Dick, 2001\n:Opalinata Wenyon, 1926\n:Phaeophyceae Hansgirg, 1886\n:Pelagophyceae Andersen and Saunders, 1993\n:Peronosporomycetes Dick, 2001\n:Phaeothamniophyceae Andersen and Bailey, 1998\n:Pinguiochrysidales Kawachi, Inouye, Honda, O’Kelly, Bailey, Bidigare, and Andersen, 2003\n:Raphidophyceae Chadefaud, 1950\n:''Schizocladia'' Kawai, Maeba, Sasaki, Okuda, and Henry, 2003\n:Synurales Andersen, 1987\n:Xanthophyceae Allorge, 1930", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_8", "word_count": 311, "cyrillic": 0.596}
{"id": "9270", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Брзина и убрзање", "text": "1 Брзина\nУ ширем смислу брзина је промена неке величине у јединици времена. У ужем смислу брзина је промена положаја (координате) у јединичном времену, дакле, ако се не нагласи величина о којој се ради, подразумева се да је у питању кретање и онда је брзина величина пређеног пута у јединици времена.\nСредња брзина је укупна промена посматране величине која се одиграла у одабраном временском интервалу и дефинише се као количник укупне промене и укупног времена.\n2 Убрзање\nУ физици, убрзање је мера промене брзине у јединици времена.\nКод константног убрзања при праволинијском кретању формула за убрзање представља количник прираштаја брзине и протеклог времена.\nКод слободног пада је овај прираштај брзине непроменљив, па је и убрзање константно (за релативно мале висине) и означава се са (g), а износи приближно 9,81 m/s². Ова величина убрзања (g) се зове; убрзање земљине теже , јединица силе теже, или гравитациона сила.\nОбзиром да је брзина векторска величина, то је и промена брзине векторска величина. Вектор промене брзине је резултанта нормалног убрзања (које је нормално на вектор брзине), и тангенцијалног убрзања (које је истог правца као и вектор брзине). У специјалном случају праволинијског кретања нормална компонента убрзања је једнака нули па је вектор убрзања истог правца као и вектор брзине. Код равномерног кружног кретања тангенцијална компонента убрзања је једнака нули, те је вектор убрзања нормалан на вектор брзине, односно у правцу је полупречника.\nУ сличају негативног прираста брзине се користи појам успорење или кочење, а вектор убрзања има супротан смер од вектора брзине.\nПромене убрзања и брзине засновано је Њутновим законима кретања, јер је убрзање пропорционално величини силе а обрнуто пропорционално маси тела.\n:<math>\\mathbf{F} = m\\mathbf{a} \\quad \\to \\quad \\mathbf{a} = \\mathbf{F}/m</math>\n2.1 Гравитационо убрзање\nУ Ваздухопловној медицини је уобичајено да се величина убрзања мери јединицом силе теже и обележава се ознаком (g).\nПри дејству силе која производи убрзање од 2 (g), тежина тела се повећава за два пута, односно за онолико пута за колико износи вредност гравитационе силе (g).\nУ физици, гравитационо убрзање је убрзање предмета изазвано дејством силе гравитације другог предмета. У одсууству свих других сила сваки ће убрзавати у гравитационом пољу на исти начин, без обзира на масу предмета. На Земљиној површини сви предметаи падају са убрзањем 9,78 i 9,82 m/s² у зависности од географске ширине, са конвекцијом стандардне вредности од тачно 9,80665 m/s², (приближно 32,174 ft/s<sup>2</sup>).\nГравитационо убрзање у односу на неки предмет приказано је као;\n::<math>\\mathbf{g}=mG \\over r^2}\\mathbf{\\hat{r</math>\nгде је;\n:''m'' - маса предмета,\n:''r'' - удаљеност од центра предмета до места за које разматрамо гравитационо убрзање,\n:<math>\\mathbf{\\hat{r</math> - вектор јединичне дужине од центра предмета до места за које разматрамо гравитационо убрзање,\n:''G'' - гравитациона константа свемира.\n3 Њутонови закони кретања\nЊутонови закони су скуп од три основна закона класичне физике, који описују везу између кретања тела и сила које делују на тело. Ови закони чине темеље класичне механике, а како се у ваздухопловству највећи део пилотских активности везан за кретање њихово познавање је од изузетног значаја за правилно схватање свих утицаја које кретање има на организам пилота,\n3.1 Први закон: Закон инерције\nОвај закон описује принцип инерције и може се исказати на овај начин;\nСвако тело жели да задржи стање у коме се налази, било да мирује или се креће равномерно праволинијски. Да би дошло до промене тог стања потребно је дејство неке силе, или тело на које не делују силе има тежњу да настави кретање истим смером и брзином.\n3.2 Други закон: Закон силе\nПриликом дејства неке силе на тело оно се креће убрзано, за цело време тог дејства. Величина силе на неко тело управо је сразмерна убрзању и маси тог тела. Смер силе има исти смер као и убрзање.\nУбрзање је управопропорционално величини силе а обрнуто пропорционално маси тела\n:<math>\\mathbf{F} = m\\mathbf{a} \\quad \\to \\quad \\mathbf{a} = \\mathbf{F}/m</math>, ( где је F сила, m маса, a убрзање.)\n3.3 Трећи закон: Закон акције и реакције\nСваку акцију неке силе на неко тело прати реакција. Сила реакције, односно сила инерције исте је величине и правца као и дејствујућа сила али је супротног смера\nОви закони су важећи само у класичној механици, где је брзина много мања од брзине светлости а маса тела пуно већа него је величина атомских делова (електрон, протон, неутрон). У случају изузетно великих брзина, упоредивих са брзином светлости, или изузетно малих маса, упоредивих са масом атома, појављују се други ефекти који се прецизно описују законима квантне механике. Из закона квантне механике се добијају Њутнови закони тако што се апроксимира да су брзине бесконачно мале спрам брзине светлости.\n----", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 763, "cyrillic": 0.923}
{"id": "9239", "title": "Српска револуција", "text": "Српска револуција (15.02.1804 - 05.05.1835) обухвата време Првог српског устанка (1804 - 1813.), Хаџи Проданову буну (1814.), Други српски устанак (1815.)и један период владавине кнеза Милоша. Траје све до укидања феудализма у Србији (1835.). Избијањем Српске револуције настаје велики прелом у нашој историји. Обновљена је средњовековна државност и створена српска држава. За време Првог српског устанка Србија била је самостална и ван турске контроле, али је после слома устанка прешла трновит пут до стицања аутономије (1830.). За време Српске револуције Срби су протерали Турке (изузев оних Турака који су живели у гарнизонима), уставно уредили државу, укинули феудализам и створили друштво слободних сељака.Основни исход Српске револуције је аутономна држава у оквиру Османског царства без феудалног поретка.\n1 Узрок избијања револуције\nСве почиње од последњег аустријско - турског рата (1788 - 1791), који је код нас познатији као Кочина крајина. У овом рату су учествовали Срби који ће почетком следећег века учествовати у Првом српском устанку, чак и Карађорђе који је био аустријски подофицир. Иако су се Срби масовно одазвали позиву аустријског цара, Свиштовским миром (којим се овај рат завршио) нису добили ништа осим амнестије (опроштај због учешћа у рату). Када је Хаџи Мустафа-Паша управљао Београдским пашалуком, кнежинска самоуправа Срба долази до великог изражаја када је формирана посебна народна војска у служби Османског царства на челу са бимбашом Станком Арамбашићем. Због своје благе управе у Србији Хаџи Мустафа је остао познат као ''Српска Мајка''. Таман када је све кренуло на боље по Србе, одметници од турске власти, четворица дахија (Мехмед-ага Фочић, Мула Јусуф, Кучук Алија и Аганлија) упали су у Београдски пашалук/санџак и убили Хаџи Мустафа-пашу. Потом су поделили пашалук на 4 дела и завели страховладу. Србе су набијали на колац, мучили жене и децу... Када је турски зулум досегао границе неиздржљивости, избила је Српска револуција, врхунац испољавања незадовољства и отпора покореног народа.\n2 Повод избијања револуције и збор у Орашцу\nУ Србији турски зулум се није могао трпети још дуго, а то су и дахије приметиле. Зато су се договорили да побију све одрасле мушкарце у Србији. То се прочуло, па су Срби почели да се припремају за устанак. Када су то дахије сазнале, убрзале су процес и одлучили да побију све Србе за које су они сматрали да могу да изазову неку већу побуну. Тај догађај је познат као сеча кнезова (јануар 1804). Најпознатији Срби који су страдали у сечи кнезова били су Илија Бирчанин, Алекса Ненадовић и Хаџи Рувим. Устаници који су планирали да подигну устанак у пролеће одлучили су да га подигну мало раније. Организован је Збор у Орашцу (Сретење 1804). окупило се око 300 устаника, одлучни да смакну дахије с власти. Приступили су избору вође. Пошто су Станоје Главаш и кнез Теодосије Марићевић одбили да буду вође, изабран је Ђорђе Петровић познатији као Карађорђе. Револуција је почела паљењем турских ханова по Шумадији и протеривањем Турака у градове са утврђењима.\n3 Први српски устанак\nПрви српски устанак је део Српске револуције. По дужини трајања је најуспешнији сељачки устанак у историји света. Српски сељаци храбро су се носили са надмоћнијом турском војском и побеђивали захваљујући доброј војној организацији. Прву годину ратовања обележили су хајдуци који су се масовно одазвали позиву. Први већи окршај десио се у Дрлупима у Београдској нахији (1804), борба између Карађорђа и Аганлије, где су устаници победили. Потом су заузели Рудник, важно стратешко место. Први већи пораз за нас је онај у боју на Чокешини (1804), када је на бојишту остало 303 хајдука предвођени браћом Недић. Устаници су опколили Београд, али нису успели да га освоје 3 године. То им је пошло за руком када је султан послао босанског везира да убије дахије. Одвели су дахије на дунавско острво Ада Кале и пустили су устанике да их убију. Султан је послао и Бећир-пашу да преговара са Србима. То преговарање је било неуспешно тако да је буна против дахија прерасла у рат против Османског царства. Поред војске београдског везира Срби су се сукобљавали и са војском босанског и румелијског везира. Султан је у Београд послао новог везира Хафис-пашу кога су устаници пресрели код Иванковца (1805). Ту су Срби победили захваљујући доброј организацији. Када су ранили команданта турске војске, Турци су почели са повлачењем. И сам Хафис-паша је погинуо приликом повлачења. Ипак, султан није могао Србима препустити власт над Београдским пашалуком и зато је на власт довео Алију Гушанца. До краја 2 устаничке године ослобођени су Ужице (само варош), Карановац и Смедерево.\nГодина 1806. је по војним успесима значајнија од претходне. Султан је планирао да у исто време пошаље војску босанског везира на Мишар, а војску румелијског везира на Делиград. Војску на Мишару предводио је Карађорђе који је с лакоћом покосио војску Кулин капетана. Потом су се устаници са Мишара придружили устаницима са Делиграда и заједничким снагама победили војску румелијског везира. До краја године ослобођен је цео Београдски пашалук, београдска варош крајем 1806. а Калемегдан је освојен почетком 1807. када је убијен Алија Гушанац.\nНаредних година устаници су ратовали царства ради ослобођења Срба који живе ван Београдског пашалука. Пре тога покушали су да склопе мир са Турском. У име устаника преговарао је Петар Ичко који је успео да склопи мир али је он поништен након уласка Русије у рат против Турске као савезник Србије, обећавши Србима независност. Тада је почео руско - турски рат (1807 - 1812). Заједно су Срби и Турци ратовали највише у источној Србији. Најпознатије су битке на Штубику (1807) и на Варварину (1810). У обе битке Руси и Срби су однели победу. Најзначајнија ратна година била је 1809. Карађорђе је планирао да се састане са црногорским владиком Петром I и да се одатле упути у ослобођење Старе Србије. Устаници су 1809. победили Турке на Сувом Долу, Сјеници и Новом Пазару. Ипак Карађорђе је одустао од похода на Стару Србију јер му се Петар I није придружио и зато што су устаници изгубили битку на Чегру. Стеван Синђелић и његова војска пружали су отпор Турцима све док они нису упали у шанац. Тада је Стеван Синђелић пуцао у буре барута и разнео све у шанцу. Од одсечених мртвих глава устаника везир је недалеко од Ниша саградио Ћеле кулу у знак опомене. Затим је румелијски везир покорио Источну Србију све до Велике Мораве где је Карађорђе организовао одбрану. Зима је помогла устаницима и Турци су се повукли из Источне Србије.\nПротив босанских муслимана устаници су водили још две битке, обе за Лозницу (1809 и 1810). Једина година без већих ратних окршаја била је 1808. година.\n1812. Руси су решили да склопе мир са Турском и да повуку своје трупе из Србије да би се одбранили од Наполеона који у том тренутку има намеру да покори Русију. Са Турцима је склопљен мир у Букурешту (1812). Руси су знали да су устанике увукли у рат па се зато 8. тачка Букурешког мира тицала нас. Устаницима је осигурана аутономија, амнестија за учешће у рату, самостална унутрашња управа, умерен порез, али и повратак Турске власти у Србију и повратак Турака у пограничне пределе Србије.Устаници нису прихватили аутономију јер су тада требали да добију независност и нису желели да се Турци врате у Србију, па је ратовање настављено.\nИ док је Европа била заузета Наполеоновим освајањем, Турска је решила да свим силама покори Србију\n(1813). Огромна војска предвођена великим везиром Хуршид-пашом опколила је Србију са истока, југа и запада. Устаници су се добро припремили и храбро борили али нису могли да победе троструко надмоћнију турску војску. Снажан отпор пружен је на Засавици (Подриње), уједно и последњој важној бици у Првом српском устанку.\nУстаничка Србија била је покорена до октобра 1813. године. Карађорђе је са већином устаничких старешина напустио Србију, а већи део популације се одселио у Аустрију. Када је неколико дана касније у Цариград стигла вест о покоравању Србије, султан Махмуд II је наредио да се из свих топова са три плотуна огласи турска победа. Срби су привремено изгубили државу и били покорени, али нису губили наду у ослобођење.\n4 Период између Првог и Другог српског устанка\nПериод који је уследио после Првог српског устанка у Србији (1813 - 1815)био је краткотрајан, али тежак. За везира је постављен Сулејман-паша Скопљак, који је владао слично као и дахије. Његова влада је у нечему била и тежа од дахијске. Био је најсуровији према новорођеној деци. Узимао их је од мајки, стављао их је у казан са врућом водом, а потом их мртве враћао мајкама. На тај начин их је ''крстио''. Многи Срби су набијани на колац, а многи су издахнули док су реновирали турска утврђења, посебно Калемегдан.\nУ Србији су остале три значајне личности. То су били Станоје Главаш, Хаџи Продан Глигоријевић и Милош Обреновић. Турци су Станоја Главаша именовали за надзорника царског друма, али су га убрзо убили јер им је био сумњив. Хаџи Продан Глигоријевић је познат по томе што је подигао Хаџи Проданову буну (1814). Буна је избила спонтано код манастира Трнаве у околини Чачка у Пожешкој нахији. Милош Обреновић није хтео да учествује у тој буни, јер је сматрао да је подигнута у невреме (буна је подигнута у септембру 1814). Он је помогао везирову војску у главној бици код Кнића. Та битка је означила крај буне. Побуњеници су се повукли, а Хаџи Продан је побегао у Аустрију. Многи Срби су набијени на колац, а међу првима био је Пајсије, игуман манастира Трнаве. Милош Обреновић је после угушења Хаџи Проданове буне постао вероватно најзначајнији Србин у то време. Био је одан везиру па је зато био оборкнез трију нахија - Крагујевачке, Рудничке и Пожешке. Учествовао је у Првом српском устанку и био главнокомандујући на југозападном фронту. Од историјског значаја је његова одлука да не бежи из Србије већ да остане у земљи и да дели судбину покореног народа. Зато је и изабран за вођу Другог српског устанка.\n5 Други српски устанак\nПре него што су подигли нови устанак, устаници су се састали у Рудовцима и Вреоцима. Коначно, устанак је подигнут у пролеће 1815. године, на празник Цвети. Други устанак се, за разлику од Првог, водио само једне године - 1815. Најпознатије битке су битка на Љубићу, Чачку, Палежу (данашњи Обреновац), Дубљу и Пожаревцу. Ту је страдало много познатих Срба. Милић Дринчић и Сима Ненадовић погинули су на Дубљу, Танаско Рајић бранећи топове код Љубића, Арсеније Ломо заузимајући Рудник, а брат кнегиње Љубице Јово Вукомановић у бици код Пожаревца. Када је султан одлучио да на Србе крену заједно војска београдског везира, војска босанског везира и војска румелијског везира, Милош Обреновић се одлучио за окончање устанка. Почео је да преговара са турским званичницима. Са Марашли Али-пашом склопио је усмени споразум. По том договору, Срби су имали право да скупљају порез, да учествују у суђењу Србима и да у Београду заседа народна канцеларија састављена од српских кнежева. Тиме је завршен ратни период Српске револуције.\n6 Аутономија\nУ Београдском пашалуку су после Другог српског устанка успостављене српска и турска власт. Турска власт се осећала све до 1830. а тада је нагло ослабила. Турци су имали своје органе власти: везира, диван, алај-бега, муселима и кадију. Српски органи власти су били кнез, Народна скупштина, кнежева канцеларија и Државни савет.\nУ периоду од 1815. до 1830. кнез Милош се борио да добијемо аутономију. Поред тога тражио је и самоуправна права за Србе, титулу наследног кнеза, јер му је за то требало одобрење од Турске иако је на Народним скупштинама 1817. и 1827. био већ изабран за наследног кнеза. Преговори са Турском су вођени на основу Ичковог и Букурешког мира. Захваљујући резултатима дванаестогодишњег ратовања, кнежевој дипломатској умешности и руској подршци,аутономија је обезбеђена Хатишерифом из 1830. године. Кнез Милош је проглашен за наследног кнеза Бератом из 1830. Оба ова документа прочитана су на Светог Андреја Првозваног и тада је кнез Милош миропомазан. Овај празник је проглашен за државни празник Кнежевине Србије. 1833 донет је још један Хатишериф којим су 6 нахија ван Београдског пашалука које је Карађорђе ослободио у Првом српском устанку постале српска територија.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 1957, "cyrillic": 0.998}
{"id": "9286", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Термини који се користе код убрзања", "text": "+, НАЗИВ ИЛИ ОЗНАКА ПОЈМОВА, ТУМАЧЕЊЕ ПОЈМОВА\n„g“, Убрзање земљине теже (гравитациja) на површини земље износи 9,80665 m/sec.²\nУкупно убрзање, Укупно убрзање летелице, у току лета, се бројно изражава преко „g“ (пример: m/sec.²). Испред вредности убрзања се ставља ознака „+“ или „-“, што означава смер дуж „x“, „y“ и „z“ оса ''координатног система лета'', дефинисаног у аеродинамици, поглавље „стабилност“.\n''Grayout''(сива копрена), Сива копрена је замућење вида као последица смањеног ретиналног прилива крви , праћена сужењем видног поља (тунелски вид)\n''Blackout''(црна копрена), Црна копрена је привремени губитак вида у току убрзања услед недовољне ретиналне перфузије крви, који претходи губитку свести\n''Redout''(црвена копрена), Црвена копрена, је привремени поремећај вида због повећаног прилива крви у глави и очима у току дејства негативних „-“ убрзања у „z“ правцу (-a<sub>z</sub>).\n''Acceleration-induced loss''(убрзањем изазван губитак свести), Губитак свести у току дејства убрзања насто као последица неадекватног прилива крви у мозaк.\n''Anti-G suit''(aнти-G одело), Специјално конструисано одело од посебне врсте платна, опремљено хидростатским коморама у њему, које у току дејства „+“ убрзања у „z“ правцу (+a<sub>z</sub>), врше притисак на трбух и доње екстремитете и спречавају прилив крви у делове тела испод срца.\n''Presur breathling (PBG)''(дисање под натпритиском), Непрекидно удисање ваздуха (кисеоника) под повишеним притиском за време дејства „+“ убрзања у „z“ правцу(+a<sub>z</sub>), како би дошло до повећања притиска у грудном кошу што доводи до пораста артеријског крвног притиска\n''Balanced pressure breathing''(асистирано дисање), Врста дисања уз употребу специјалних прслука са гуменим коморама које у току дисања ваздуха под повишеним притиском врше контрапритисак на грудни кош и олакшавају дисање.\n''Straining maneuvers''(вољни маневар напињања), 1) Вољним стезањем мишића трбуха и ногу пилот спречава прилив крви у венску циркулацију чиме одржава у функцији мождани проток крви", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 285, "cyrillic": 0.882}
{"id": "9273", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Заштита организма изложеног убрзању", "text": "Све методе које се данас примемењују у Ваздухопловној медицини за повећање подношљивости организма код дејства убрзања разврставамо у више група;\n0.1 Селекција-избор\nЧињеница да постоји индивидуална реакција организма сваког појединца на дејство убрзања, Ваздухопловна медицина је увела и у практичном раду примењује пилотске центрифуге у селекцији људста. Перименом центрифуге бирају се само они пилоти и космонаути који могу да поднесу велика и продужена +Gz убрзања, за одређене типове летилица и „свемирских бродова“.\nУ ту сврху најчешће кандидати се излажу селективном тесту на пилотској центрифуги са прирaстом убрзања од 0,1 G/sec до +5,3 Gz.\nПилоти НАТО јединица излажу се оптерећењу до +7 Gz , у трајању од 15 sec, са анти-G оделом и уз „примену вољног маневра напињања“.\nСвим кандидатима који испоље негативну реакцију у току ових тестова забрањује се летења на летилицама високих G-оптерећења\n0.2 Дисање кисеоника под повишеним притиском\nДисање кисеоника под попвишеним притиском има за циљ да обезеди пораст притиска у аратеријама изнад срца, повећањем интракранијалног притиска . Ова врста дисања постиже се на један од следећа два начина, који се морају примењивати искључиво уз употребу заштитних ани-G одела.\n*''а- Вољним маневром напињања''; који се састоји од продуженог издисаја (4-5 sec) и кратког удисаја (краће од 1 sec) На овај начин се повећава систолни притисак чак и преко 200 mmHg, због чега се овај маневар не сме примењивати у нормалним условима гравитације. За извођење ове врсте маневра пилоти се обучавају у пилотској центрифуги у току излагања +Gz убрзању.\n*''б- Асистираним дисањем ;'' које се спроводи, након активирања специјалног вентила (уграђеног у кабини ваздухоплова) који аутоматски почиње са радом при порасту оптерећења, доводећи до повећања натпритиска у плућима, преко кисеоничке маске или заштитног шлема, постепено (за око 5 mmHg/G) или тренутно до притиска од 35-70 mmHg. Истовремено на тело пилота делује и контрапритисак који се ствара у заштитном оделу и који има исте вредности притиска као у плућима. Предност ове методе је је већа прецизност оствареног притиска и мањи замор, али она има и ману јер може довести до ателектазе плућа ако је вреднос притиска >од 100 mmHg\n0.3 Обука на пилотској центрифуги\nПретходни методи намећу обавезну примену пилотске центрифуге у обуци пилота и космонаута, са основним циљем да се код летачког особља унапреди вештина примене различитих маневара, којима се повећава подношљивост +Gz оптерећења, а као додатни циљ и боље разумевање физиолошких механизама +Gz стреса и повећање самопоуздања за могућност подношења великих продужених убрзања.\n0.4 Повећање нагиба седишта\nНа основу многих испитивања дошло се до сазнања да се издржљивост организма на убрзање може повећати променом положаја седишта. Овај ефекат се постиже променом нагиба седишта већим од 65 степени у односу на вертикалну осу.\nНа авиону Ф-16 нагиб седишта је 30°. Овај нагиб не повећава подношљивост, али значајно смањује оптерећење кардиоваскуларног апарата при извођењу напред наведених маневара. Применом ове методе ми заправо +Gz оптерећење претварамо у +Gx оптерећење које се лакше а и више подноси.\nОву методу примењују космонаути приликом полетања када је њихово седиште у лежећем положају.\n0.5 Анти - G вентили\nАнти -G вентили имају за циљ да у што краћем временском периоду изврше надувавање летачког одела (мање од 1 sec) како би се што боље пратио прираст убрзања. Стални развој технике доприноси појави све квалитетнијих вентила.\n0.6 Употреба заштитних анти-G одела\nДо одређеног степена посаде авиона могу негативни утицај високих G-оптерећења ублажити или успорити одговарајућим активностима људског организма као што је; повећање мишићног тонуса или посебна врста дисања. Нажалост и често ове мере су недовољне па их је потребно подржати техничким решењима, као што је промена угла седишта, дисање кисеоника под натпритиском и примена специјалних анти-Г одела, било кроз заједничку примену свих мера или комбиновање ових могућности. И поред примене ових мера ако вредности G-убрзања и даље расту, могућност ових мера се исцрпљујe и не могу у потпуности спречити све негативне утицаје убрзања.\nЦиљ свих анти-Г одела,je да спречи силазак крви у доњу половину тела, што она постижу стварањем притиска на крвне судове, посебно у трбуху и доњим екстремитетима.\nУ посебно конструисана одела од специјалног платна умећу се у појасном пределу и око бутина и потколеница специјални гумени балони који су као јединствени систем специјалним цревима повезани са регулатором притиска и компресором у кабини авиона.\nПрва анти-G одела, или анти-G панталоне, имају гумене коморе само око трбуха и ногу, као што су одела типа ЦЗУ-13б и ППК-1, која се и данас најчешће користе.Према потреби ова одела се могу надопунити применом, гумених комора око горњих екстремитета, раменог појаса и грудног коша, као и анти Г прслуком, чарапама.\nВелики недостатак анти.G одела је кашњење у времену од почетка дејства убрзања до изједначавања притиска у целом оделу. Сa брзим настајањем високих оптерећења ( \"G-јуриш\") јавља се потреба за предузимањем неких од горе наведених мера, пре пуног учинка контра-мерa повишеним притиском у анти-G оделу.\nЈош једна слаба тачка ових одела је да недовољно штите вратну кичму, која трпи терет оптерећења од стране главе и пилотске кациге.\nПосебан недостатак комплетног одела је да оно покрива велику површине тела. То ограничава слободу кретања, а може изазвати и поремећаје због прегрејавања тела топлотом - и тако деловати исцрпљујуће на организам пилота. Зато она морају имати систем хлађења, који треба надопунити и правилним избором тканинине од које су сашивена.\nСавремена анити-G одела у себи осим чисте подршке за висока убрзања парцијално функционишу и као заштита од, АБХ агенаса, хладноће, топлоте и пламена\n0.7 Физичко вежбање\nСтално и правилно одмерено физиче вежбање које појачава „аеробну издржљивост „ и снагу мускулатуре трбуха, грудног коша и екстремитета, у значајној мери повећава отпорност организма на дејство + Gz оптерећења.\nСпецифична летачка кондиција, која повећава отпорност организма на убрзање, најбоље се стиче летењем ради извршавања летачких задатака. Ова кондиција се може одржавати и стицати вежбањем на специјалним летачким справама, које симулирају поједине фазе летења. На тај начин организам се привикава на оптерећења, којима се излаже за време летења.\nРадом на овим справама мењајући нагло убрзање , правац кретања, смер ротација у различитим положајима тела, уз максимално ангажовање неуромишићног система, кардиоваскуларног и респираторног, летачи се постепено и дозирано припремају да издрже слична оптерећења у лету на савременим авионима.\nПоред стицања бољих физичких способности, ове справе развијају и неке психолошке особина које треба да има борбени пилот; смелост, одважност, храброст, сигурност у своје способности.\nСпецијалне летачке справе (део)\n0.8 Биолошки мониторинг\nКако све напред наведене методе не могу да обезбеде у одређеним условима апсолутну заштиту, у свету се врше истраживања , која захваљујући савременом биолошком мониторингу, инсталираном у рачунару авиона, могу да предвиде могући губитак свести и аутоматски активирају „аутопилота“, који преузима управљање авионом и вади га из маневра који је проузроковао велико +Gz оптерећење.\nНакон што се пилот опорави и поврати свест, он даље преузима управљање авионом.\nОве методе морају бити неинвазивне и у пракси се најчешће заснивају на праћењу следећих параметара; тонусa мускулстуре, засићење хемоглобина кисеоником у церебралним артеријама (''Nil-Near Infrared Laser'' метод) , па све до променa структуре гласa,", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D1%83", "word_count": 1155, "cyrillic": 0.964}
{"id": "9260", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Развој Ваздухопловне медицине", "text": "1 Развој Ваздухопловне медицине у свету\nВаздухопловна медицина је настала у раном 18. веку са првим физиолошки студијама лекара балониста Jean-François Pilâtre de Roziera (1754. - 1785.), из Metz-a,, првог човека на свету који је 15. октобара 1783. године полетео балоном испуњеним топлим ваздухом. Након тога жалио се на болове у ушима и сметње слуха при спуштању. Дакле, први човек у историји који је полетио и после тога дао медицински опис сметњи из области ваздухопловне медицине, био је лекар, али и први човек који је погинуо у ваздухопловној несрећи при експлозији балона испуњеног водоником, сат и по после полетања.\nТоком 1784., годину дана након првог лета балона, од стране француског физичара Jean Pilâtre de Roziera, и бостонског физичара, John Jeffriesa, направљена је и прва студија висинског састава атмосфере уз помоћ балона.\nТоком 1804. Ј.Д.Захаров, уз помоћ балона истраживао је не само физичке и физиолошке већ и психолошке проблеме у току летења, а М.А. Рикачев, је поред физичких истраживања, које је вршио у току лета, проучавао и способност виђења и слука, и један је од првих истраживача који је 1882. дао први опис личних особина које су неопходне за ваздухопловца.\nПрву свеобухватну студију утицаја летења на здравље, спровео је француски лекар Paul Berta, који је објавио своја истраживања о утицају промене састава и притиска ваздуха, са порастом висине на људе, 1878. године под насловом \"La pression barometrique.\"\n\"''Oснивачем ваздухопловне медицине сматрамо великог научника и експериментатора Пола Берта, који је између 1870.и 1878. године спровео 670 појединачних истраживања објављених у књизи \"Барометарски притисак\" на 1178 страница. Успео је да докаже однос ваздуха, гасова, притиска водене паре, крви и проблеме при летењу, што је основа ваздухопловне медицине. Године 1874. одлучио се спровести корелацију између својих лабораторијских резултата са резултатима добијеним у стварном лету па је ангажовао два Искусна летача: Theodora Sivela i Josepha Croce-Spinelija. У ново конструираној барокомори подвргавао их је притиску од 304 mmHg, што одговара висини од око 7.000 м, при чему су, за спречавање хипоксије, научили користити кисеоник и мешавину кисеоника са другим гасовима. 15. априла 1875. године њих су двојица, заједно са Gastonom Tissandierijem, летели новим балон \"Зенит\" при чему су понели само три 150 литарских вреће 75%-тног кисеоника. Берта их је покушао писмом упозорити да то није довољно, но писмо је стигло прекасно и преживео је само Tissandier. Тако су Sivel i Croce-Spineli постали прве жртве висинског лета. Жртве хипоксије у правом смислу речи...\"''<sup></sup>\nГодине 1894. бечки физиолог Херман фон Шретер, дизајнирао је маску за кисеоник са којом метеоролог Артур Берсон поставља рекорд и достиже висину од 9.150 метара летећи у балону.\nПрви прописи за војне пилоте, које су они морали да поштују у извршењу летачких активности, донете су САД 1912. Значајан допринос на том подручју дао је лекара Theodore Lyster, амерички пионир ваздухопловне медицине, који је и отворио прву истраживачку лабораторију за истраживања у области Ваздухопловне медицине 1918. у Њујорку. Следеће године отворена је и прва школа за ваздухопловну медицину.\nПрва експериментална-психолошка испитивања летача започињу 1914. у Француској од стране Камиа и Непара, која уводе у Ваздухопловну медицину и једно нову грану Ваздухопловну психологију.\nУ 1929. у САД-у основано је прво удружење лекара ваздухопловне медицине, ''Aerospace Medical Association (AsMA)'', под руководством Louis H. Bauera.\nТоком 1934. у САД почињу прва проучавања утицаја високих напрезања у току летења на организам пилота, која доводе до даљег техничког напретка и израде и развоја првог херметичког одела, а нешто касније и првог анти „Г „ комбинезона. Конструкција ове опреме омогућила је даљи развој млазних авиона , а касније и ваздухоплова на ракетни погон.\nПрва експериментална-психолошка испитивања летача започињу 1914. у Француској од стране Камиа и Непара, која уводе у Ваздухопловну медицину и једно нову грану Ваздухопловну психологију.\n2 Развој Ваздухопловне медицине на простору бивше Југославије и Србије\nИсторија ваздухопловне медицине датира од 1911. године, када је извршена прва селекција летача за ваздухопловство Краљевине Србије. Колико је то било напредно говори податак да су САД прву селекцију спровеле тек 1917. године, и да су тада били трећа земља у свету која се бавила селекцијом пилота. Од тада па до Другог светског рата, ваздухопловна медицина је била у саставу Санитетског одељења Команде ваздухопловства. У том периоду , југословенска ваздухопловна медицина (нарочито ваздухопловна физиологија) била је једна од водећих у свету а њени лекари школовали су се у водећим земљама у овој области медицине Француској и Немачкој. Југославија је била у то време и међу ретким земљама која је имала уџбеник из ваздухопловне медицине, који је написао лекар и пилот др Михајло Костић на српском језику 1941. године. Др Петровић и др Николић били су први родоначелници савремене ваздухопловне медицине у Краљевини Југославији али је Други светски рат и њихов одлазак у заробљеништво прекинуо њихов рад. Након рата они се нису прикључили даљем раду у овој грани медицине.\nОд новембра 1944. до марта 1945. формира се Југословенско ратно ваздухопловство (ЈРВ) са две дивизије које су у свом саставу имале по три пука. Њихово формирање прати и развој санитетске службе ЈРВ, које се у почетку развија по узору на руско ваздухопловство, имајући у виду значајан допринос Русије у почетном периоду његовог настанка.\nПри команди Ратног ваздухопловства с пролећа 1945. формира се прва санитетска служба ЈРВ која између осталог има и задатак да обавља избор кандидата за летачку обука али и да врши здравствени надзор над обученим летачима и даје мишљење о њиховој здравственој способности за летење.\nНовембра месеца 1945. са радом почиње и прва комисија за летаче (ЛЛК која касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије. У свом саставу ова комисија је имала лекаре следећих специјалности; хирурга, интернисту, неуропсихијатра, оториноларинголога,офталмолога и психометристу. Први председник комисије био је пуковник др Виктор Ђаков, а комисија је радила у Земуну у Команди ЈРВ.\nЗа потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формрају се прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог особља, па су оне за ту намену у свом саставу имале и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова. Тек 1949 . у Ваздухопловно медицинском институту у земуну (ВМИ) организују се први курсеви за обуку лекара из области Ваздухопловне медицине и психологије, а трупне јединице ЈРВ попуњавују школованим лекарима и медицинским техничарима.\nСвој пуни замах развоја ваздухопловна медицина започиње формирањем Ваздухопловномедицинског института  (ВМИ) 11. новембра 1945.\nВаздухопловно медицински институт (ВМИ) је у почетку био мала специјализована болница намењена оболелим и повређеним пилотима, смештена у Земуну у улици Соње Маринковић бр. 4, која 1946. године почиње са селекцијом пилота. За првог начелника ВМИ постављен је капетан др Бранислав Остојић. У почетку свог рада институт је више личио на болницу, која је у свом саставу имала; хируршко, интерно, неуролошко очно и ушно одељење, кабинете за рендгенологију и клиничку лабораторију. У две операционе сале рађене су операције из области хирурургије, оториноларингфологије и офталмологије, а институт је располагао са 36 постеља.\nНагли развој ваздухопловства условио је да 1947 године Институт добија и облик научне установе јер започиње са истраживањима из области ваздухопловне медицине. Укидају се болничка одељења и формирају кабинети и прва психофизиолошка лабораторија са кабинетом за електроенцефалографију. У институту се образује и прва библиотека која је стално обогаћивана новом литературом из области ваздухопловне медицине,. ВМИ 1948. покреће и часопис Гласник ваздухопловне медицине, који излази све до 1952. када се због недостатака новца престаје његово даље објавњивање.\nУ 1949 . ВМИ формира прву лабораторију за авиофизиологију ради испитивања утицаја висине и лабораторију за авиохигијену која се бави проблематиком исхране летача, заштитне летачке опреме и штетним факторима летења. Током 1954. институт започиње са првом обуком пилота из вааздухопловне медицине и психологије и физиолошком тренажом која се састојала из теоретске наставе и практичног дела који је спровођен у барокомори, на избацивом седишту, а касније и на центрифуги и уређају за демонстрацију илизија у току лета. Те године купљена је и прва клима барокомора и тренажер са избацивим седиштем.\nДо 1955. године особље ( ВМИ) се усавршавало у европским земљама и Сједињеним америчким државама, а нешто касније и у Совјетском Савезу. Исте године почиње и примена савремене физиолошке тренаже за летаче, на основу искустава стечених у САД и СССР., а формира се и прва фарма са експерименталним животињама намењена фундаменталним истраживањима.\nЈедан број лекара паралелно са стручним усавршавањем у убласти Ваздухопловне медицине, завршава пилотску и падобранску обукеу и добија звање пилота ( др. Ј.Зупанц, др М.Јањушевић, др Шундрић ....) и звање падобранца (др М.Петровић-Бомба, др Милорад Димић, др М.Ђорђевић, др Слободан Андрејић, .....) , што је допринело њиховом квалитетнијем раду у области Ваздухопловне медицине.\nСледи набавка за оно време савремене опрема;\n*1964. опреме за мерење радарског зрачења,\n*1967. уређаја за регистровање централне и периферне реографије,\n*1971. уређаја за континуирано региостровање ЕКГ у току летења и падобранских скокова,\n*1975, лабораторије за анлизу људског гласа и говора,\n*1978. двокраке центрифуге,\n*1985. уређаја за демонстрацију просторне дезорјентације,\n*1987. хипербарична барокомора\nОд 1964. ВМИ поред праћења здравственог стања летача преузима и контролу и праћење здравственог стања људства изложеног радарском зрачењу.\nУ оквиру Војномедицинске академија ,1981. са установљењем специјализације Ваздухопловне медицине (званично признате специјализације од стране Министарства здрвља у трајању од три године), ВМИ постаје и наставна база Војномедицинске академије за реализацију школовања свих профила лекара у области Ваздухопловне медицине. Октобра месеца 1983. Југославија и Ратно ваздухопловство и ПВО добија прву генерацију дипломираних специјалиста Ваздухопловне медицине.\nГодине 1988. ВМИ се сели у Батајницу у нови објекат у оквиру Војне болнице \"Батајница\". Смештајем, опремом и стручним могућностима убраја се међу најразвијеније установе у свету, које се баве ваздухопловном медицином.\nПосле оштећења изазваних бомбардовањем 1999. и значајног смањења ваздухопловства, део ВМИ (Управа, ВЛКЛ и Клинички део) пресељен је на ВМА а Одељење за ваздухопловну физиологију са опремом наставља рад на локацији у Батајници. 15. јула 1999. године ВМИ мења назив у ИВМ (''Институт за ваздухопловну медицину'') и улази у формацијски у састав Завода за превентивну медицину, односно Војномедицинску академију.\nНажалост са жаљењем можемо да констатујемо да су бројне недовољно разјашњене околности након 2000. године знатно успориле даљи развој ове гране медицине у Србији.\n3 Прва генерација специјалиста ваздухопловне медицине у Југославији и Србији\nПрву иницијативу за увођење специјализације из Ваздухопловне медицине изнео је почетком педесетих година тадашњи начелник санитетске службе ЈРВ, пуковник др В.Бељаков, велики ентузијаста и познавалац ваздухопловне медицине. Међутим за реализацију ове његове идеје било је потребно око 30 година, за шта сигурно велику заслугу има такође један велики ентузијаста академика проф.др Руди Дебијађи.\nПрва генерација лекар, специјализацију из Ваздухопловне медицине започела је 1981. одмах након усвајања наставног плана и програма од стране Научног већа Војномедицинске академија и њеног признавања као гране медицине у Југославији од стране Министарства здравља.\nНакон трогодишљег школовања на ВМА и ВМИ и проведене праксе у летачким и падобранским јединицама 23.октобра 1983. специјализацију завршпава 10 лекара из ЈНА и ЈАТ-а.\n''Прва генерација специјалиста ваздухопловне медицине''* ппук др. Борис Арсов из Скопља РВ и ПВО\n* пук. др. Милорад Димић из Ниша РВ и ПВО\n* ппук др. Фејсал Борић из Мостара РВ и ПВО\n* пук др Душан Гојковић из Београда ВМИ\n* пук. др Павале Остојић из Београда ВМИ\n* пук. др Миодраг Јањушевић из Београда ВМИ\n* пук др Никола Бјеговић из Бихаћа РВ и ПВО\n* ппук др Владимир Плетикапић из Загреба РВ и ПВО\n* ппук др Зоран Лолић из Задра РВ и ПВО\n* цив.лице др Љиљана Стијовић из Београда Дисп.за медицину рада ЈАТ-а\nНакон распада Југославије ( 1992.) део генерације напушта своје дужности у ЈНА и одлази у Македонију, Босну и Храватску а следећи лекари настављају свој рад у Србији: др Милорад Димић, др Никола Бјеговић, др Душан Гојковић, др Миодраг Јањушњевић, др Павле Остојић и др Љиљана Стијовић.\nЗахваљујући ентузијазму ове генерације специјалиста 1994.у Србији је формирана и прва Секција за ваздухопловну медицину Српског лекарског друштва, која 1995 мења назив у Секција за ваздухопловну и космичку медицину. За првог председника секције именован је академик проф.др Руди Дебијађи.\n_________________________________________________________", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B5", "word_count": 1985, "cyrillic": 0.978}
{"id": "1731", "title": "Група аутора: Мала збирка народних пословица", "text": "1 Народне пословице А,Б,В\n*(Црна) ноћ сведока нема\n*А будале ухватио се тога ко пијан плота\n*А градови и нијесу за људе\n*А дошла си птичице\n*А зна ти тај\n*А када се с мужем здружи, од аршина језик пружи\n*А куку мене кукавцу јадан ја\n*А лако је теби\n*А он ни пет ни шест\n*Адам је погрешио, а ми уздишемо\n*Ајд' Јово наново и се из почетка\n*Ајд' немој да драмиш\n*Ако би се људи женили само онда када су заљубљени, већи број би умирао неожењен\n*Ако бираш између два зла боље изабери оно видљиво него оно невидљиво\n*Ако Бог (и срећа дадне) да и срећа јуначка\n*Ако буде у амбару, биће и у џепу\n*Ако волиш немој крити јер није забрањено заљубљен бити\n*Ако га нећеш хвалити, а немој га ни кудити\n*Ако гледаш шта је добро, гледај шта је скупо\n*Ако гости нису бесни, кућа није тесна\n*Ако други мисле као и ја, онда можда нисам у праву\n*Ако другог поштујеш за себе не брини\n*Ако дуго живе скупа, животиње се заволе а људи замрзе\n*Ако желиш да сачуваш тајну од непријатеља, чувај је од пријатеља\n*Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац(причај с њим о политици)\n*Ако жена нађе љубавника, онда су ту могућа два разлог: или је сита свога мужа, или-није\n*Ако жена нађе мужа каквог је желела, тешко оном мушкарцу за кога се удала\n*Ако жену тучеш, своју срећу тучеш\n*Ако за срећом идеш - она трчи, ако за њом трчиш она лети\n*Ако загрми на Светог Илију, неће бити лешника\n*Ако захтева напор, није га вредно радити\n*Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити\n*Ако иде јуне нек иде и уже\n*Ако има лијека, има и вијека\n*Ако их не можеш победити придружи им се\n*Ако је Бог један, свеједно ко му се моли\n*Ако је Бог од једног ребра створио жену, шта би тек од радијатора\n*Ако је го, али је соко\n*Ако је за вајду доста је\n*Ако је зима није лав, не боји се ко је здрав\n*Ако је и колиба, наша је\n*Ако је казна већа од греха, онда греши судија\n*Ако је ко(Ко је) луд, не буди му друг\n*Ако је кратак дан, дуга је година\n*Ако је мућкарош моћан, онда је мућкање државна тајна\n*Ако је народ неписмен, криви су писмени\n*Ако је опроштено није заборављено\n*Ако је правда слијепа, а оно је нада ћорава\n*Ако је раније: важило ако хоћеш мир, мораш бити спреман за рат!;данас важи Боље је и крај са ужасом, него ужас без краја\n*Ако је сукоб неизбежан, удри први\n*Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог\n*Ако једна реч не погоди у циљ, хиљаду речи губи смисао\n*Ако језик не излаја, глава не исклима\n*Ако кажеш ватра, нећеш изгорети\n*Ако кажеш неку тајну свом пријатељу, води рачуна да и он има свог пријатеља\n*Ако коза лаже, рог не лаже\n*Ако коњу не можеш држати узду, пуштај га\n*Ако Краљ Петар неће да пише из Лондона, онда ћемо ми њему\n*Ако ме једанпут превариш, ти си крив, ако ме и други пут превариш, крив сам сам\n*Ако ми је стао на пут, не може на срећу\n*Ако много читамо, постајемо паметни и тачни, ако много видимо, постајемо мудри, разумни и корисни\n*Ако нађеш пријатеље нове, не заборави старе\n*Ако не ваљају, бар је лако наћи нове владике и министре\n*Ако не верујеш, питај мог брата лажова\n*Ако не воле кад дођеш, волеће кад пођеш\n*Ако не знате куда идете, сваки пут ће вас тамо одвести\n*Ако не знаш ударати, не показуј зубе\n*Ако не може кроз брдо, може око брда\n*Ако не можеш да промениш свет, можеш да промениш свој став\n*Ако не можеш помоћи макар се осмехни\n*Ако не поједеш задњи залогај ту ће ти остати снага\n*Ако не убациш на вријеме и колко треба, губиш мјесто\n*Ако не уме да се каје, не сме ни положај да му се даје\n*Ако не умије рећи, умије лећи\n*Ако не цури, а оно капље\n*Ако неко воли један цвет који постоји само на једној\n*Ако нема Бога, све је дозвољено\n*Ако нема командира, ту је заменик ћира\n*Ако немаш лекара, нека ти лекар буде ово троје: ведра душа, одмор и умерен начин живота\n*Ако немаш паре да купиш капу, не треба ти ни глава\n*Ако неће будала од тебе, бежи ти од будале\n*Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла\n*Ако неће Мухамед брегу доћи ће брег Мухамеду\n*Ако нећеш себи да радиш, хоћеш другоме\n*Ако нешто немаш импровизуј га\n*Ако није био већ десет пута, није био ниједном\n*Ако нисам кокошка да снесем јаје, знам шта је мућак\n*Ако ништа не знаш, добићеш кеца из учења, ако све знаш-кеца из владања\n*Ако носиш прљаву кошуљу- или се ожени, или најури жену\n*Ако овце хоће, нека их магарац предводи\n*Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан\n*Ако одлучиш, онда некоме ваљаш, а некоме не ваљаш\n*Ако плаћаш главом, не рачунај на кусур\n*Ако поднесеш стару увреду, значи дајеш повода новој\n*Ако поједеш прасе, зажалићеш за свињом\n*Ako tuđeg petla pojedeš svojeg veži za nožicu\n*Ако поједеш туђу кокошчицу вежи своју за ножицу\n*Ако сам переш веш ожени се или најури жену\n*Ако се бојиш усамљености, не жени се\n*Ако се не одважиш и не покушаш нећеш знати можеш ли.\n*Ако се не укроте, жене, по нагону, постају деспоти\n*Ако се неко обесио то не значи да треба да га љуљамо\n*Ако се сам не хвалиш нико, те други хвалити неће\n*Ако се сам усереш у гаће, други ти се не може усрати\n*Ако се сам чуваш и бог те чува\n*Ако се сви конаци поскидају, човек више неће моћи ни да се обеси\n*Ако си и кума покриј се\n*Ако си јак, изазови поштовање својим знањем и добротом\n*Ако си лош, немаш грош\n*Ако си себи пријатељ, пази на своју реч\n*Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук\n*Ако смо браћа, нијесмо другови\n*Ако смо даље, бићемо рођенији\n*Ако смо љубоморни, жена ће нам ретко када то опростити, али ако нисмо-никад неће\n*Ако смо људи лако ћемо\n*Ако смо ми браћа, нијесу нам кесе сестре\n*Ако смо се и попсовали, али смо се и познали\n*Ако смрди на уста диши\n*Ако стисне, (не може да прдне)\n*Ако су мене слагали и ја лажем тебе\n*Ако су преци јели кисело, грожђе потомцима трну зуби\n*Ако те лажем јебеш ми прасе\n*Ако те ударим, мораће отац поново да те прави\n*Ако ти баба има браду онда ти је то деда\n*Ако ти дође душманин , покушај да оде као пријатељ\n*Ако ти је пријатељ од меда поједи га целог\n*Ако ти могу купити капу, памет не могу\n*Ако ти могу купити капу, памет памет не могу\n*Ако ти нећеш, има ко хоће\n*Ако ти се не свиђа ирско време сачекај петнаест минута\n*Ако ти цело село каже да си свиња, иди у тор и грокћи\n*Ако три пута у исту рупу упаднеш - онда си слеп, а ако те три пута исти човек превари онда си глуп\n*Ако хоћеш (не)кога да познаш, подај му власт (у руке)\n*Ако хоћеш да будеш један дан срећан напиј се, ако хоћеш да будеш срећан годину дана ожени се, а ако хоћеш цео зивот да будеш срећан разведи се\n*Ако хоћеш да имаш пријатеља, пусти га да понекад лаје\n*Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку\n*Ако хоћеш да се лажемо, добро смо\n*Ако хоћеш да се обогатиш иди међу сиромахе\n*Ако хоћеш да ти кокошка носи јаја, мораш трпети њено кокодакање\n*Ако хоћеш кога да познаш, (по)дај му власт у руке\n*Ако хоћеш мир у кући-слушај\n*Ако хоћеш на тигра, треба имати лавље срце\n*Ако чиниш добро, не ударај на велика звона\n*Ако шут рогатог не може да убоде може га надвикати\n*Ако(Кад) ми не можеш помоћи, немој ми одмагати\n*Ал' ме је усрало\n*Ал' си бистар, ко литар бозе\n*Ал' си недоказан ко нека стока\n*Алал и ђаволу као да ме други пут превари\n*Али ако неко мисли да ће му тамо негде бити боље, шта друго да ради него да тражи себи простор негде другде\n*Али немој да ти стрпљење постане мана\n*Али рекао је геније да истина није само резултат, него и пут до њега\n*Аманет је тешка обавеза\n*Ана мате било дете\n*Апсана, лудница и робија, то су склоништа за пијанице\n*Атица рађа атца – магарица магарад\n*Баба иска мужа\n*Баба није умрла од прекора, него од премора\n*Бадава је добро семе кад је рђаво орање\n*Батина има два краја\n*Батина је из раја изашла\n*Батина је мечку научила да игра\n*Батина у рају не расте\n*Батином се не прави светац\n*Баци камен за њим, да се више никада не врати\n*Бацио око на...\n*Баш си курате среће\n*Бегунац се држи само једног пута, а потера сто\n*Беда беду рађа\n*Беж те ноге да вас не усерем(усра вас гузица)\n*Бежанова мајка пева, а Стојанова плаче\n*Бежањем се битка не добија\n*Бежи ко луд\n*Бежи ко тарана из лонца\n*Бежи куд ти је воља, од себе не утече\n*Бежи куда те очи воде и ноге носе\n*Бежи од онога што се Бога не боји а људи не стиди\n*Бежи с пута, иде баба љута\n*Без алата нема (ни) заната\n*Без борбе нема победе\n*Без вјере у Бога и без Божије правде се не може\n*Без воде нема воденице\n*Без воље неможе бити боље\n*Без длаке на језику (говорити), длаке на језику немати -отворено, без икаквих устручавања, без икаквих обзира (говорити)\n*Без друштва нема јунаштва\n*Без жене нема среће ни несреће\n*Без збора нема договора\n*Без једнога човека може вашар бити\n*Без крила ни соко не лети\n*Без мјере нема вјере\n*Без муке нема науке\n*Без новца се ни у цркву не иде\n*Без пара ни у цркву ниси пристао\n*Без пара нигде ниси пристао(па ни у цркву)\n*Без пара(новца) ниси нигде пристао па ни у цркву\n*Без ракије се не може ни живети ни умрети\n*Без старца нема ударца\n*Без црног сена, нема жутог кукуруза\n*Бела врана\n*Бери жеље покрај себе !\n*Бесна глиста\n*Беспослен поп и јариће крсти\n*Би се на сребрној пари обрнуо\n*Би ти клинац да ти ја нисам поправио\n*Бибер је зрно малено, али пред господу излази\n*Бивши пријатељ је гори него непријатељ\n*Бивши пријатељ, може бити гори од непријатеља\n*Бијеле руке туђ посао милују\n*Бију ко неће\n*Биле се јетрвице преко свекрвице\n*Било је тога од вајкада од кад је света и века\n*Било некад\n*Био сам ја једном код њега и више никад\n*Бирај пут, али сваки води у смрт\n*Бирташ мисли једно, а пијаница друго\n*Бисер не ваља пред свиње (бацати)просипати\n*Бистар ко литар бозе\n*Бистра ока, лаганога скока\n*Бити везана језика, бити свезан за језик -не умети (од)говорити; бити неодлучан\n*Бити по језику (некога) - За језик (по)вући…\n*Бити проливен на језику, бити проливена језика - бити брбљив, склон одавању тајни\n*Биће дана за мегдана\n*Биће једном и у паклу вашар\n*Биће пара ко (блата)плеве\n*Биће пара(свега) само нас неће бити\n*Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече\n*Бјеше твоје\n*Благо мени кукавцу - рекао старац Благо – што сам жив , а куку што нијесу живи моји вршњаци\n*Благо мени, ћаћа ми се жени биће пичке и њему и мени\n*Благо нестаде, враг остаде\n*Благо онима који нису мутну воду пили\n*Благо оном ко рано полуди, имао се рашта и родити\n*Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора\n*Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна\n*Благо теби док слушаш, тешко је кад те други слушају\n*Благо теби кад си луд\n*Блеји на празно\n*Блене(Гледа) ко теле у шарена врата\n*Блесав као да је у дупету прављен\n*Блудно жељан забрањеног воћа\n*Бог високо, а цар далеко\n*Бог да му душу прости\n*Бог даје орахе онима који немају зубе\n*Бог зна шта ће бити сјутра , ни сви живи , ни сви мртви ил вук доћи ил шуту не наћи\n*Бог је дао два ува, а један језик\n*Бог је дао Турцима царство, Латинима мудрост, а Власима да није шума празна\n*Бог је најпре себи браду створио\n*Бог може да чека, али држава не може\n*Бог није врана да човеку одмах око ископа\n*Бог помаже, а у тор не сагања\n*Бог све види и све зна\n*Бог те мазо\n*Бог ти да ђаво ти не да\n*Бог ти прво узме памет, па имање\n*Бог чува децу и будале\n*Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав\n*Богат је онај који више произведе, него што поједе\n*Богат једе кад хоће, а сиромах кад може\n*Богат сиромаху не вјерује!\n*Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити\n*Богати су и Бога приграбили\n*Богатство је као морска вода, што је више пијеш све си више жедан\n*Богатство мења ћуд, ретко набоље\n*Богатство никад није сито\n*Богатство се лако препознаје\n*Богу божје, цару царево, а нама шта остаје(а нама наше навјек и амин)\n*Богу душу, Бог је неће\n*Богу иза ногу(трегера)\n*Богу се моли, а к бријегу не греби\n*Боже дај му лаку смрт\n*Боже опрости им не знају шта раде\n*Боже сачувај ме од пријатеља, а од непријатеља ћу сам\n*Боже ти сачувај шта причаш\n*Божија кола,полако се возе\n*Бој не бије свјетло оружије већ бој бије срце у јунака\n*Бој се Англа и Саса и кад дарове дају\n*Бој се Небојше\n*Бој се оног ко је свико без голема мријет јада\n*Бок је да о шљиву, а ђаво пече ракију\n*Бол се свлада стрпљивошћу\n*Болан се пита(Болном се нуди), а здравом се даје\n*Болесник мало једе, али много троши(тражи)\n*Болест на колима долази, а на длаку излази(одлази)\n*Боли ме уво(дупе,курац, гузица)(за тебе)\n*Боља је добра инокоштина но рђава задруга\n*Боља је поштена смрт него срамотан живот\n*Боља је своја проја него туђа погача\n*Боља је срећа но памет\n*Боље (у) гроб, (но бит')него роб\n*Боље бити ђубре, него гнојиво\n*Боље бити мало луд него мало паметан\n*Боље бити пијан него стар\n*Боље бити први у селу, (но) него задњи у граду\n*Боље витак него веран\n*Боље врабац у руци него голуб на грани\n*Боље гроб, него роб\n*Боље да љуља, него да жуља\n*Боље да смо даље бићемо рођенији\n*Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне\n*Боље дати конобару него лекару\n*Боље е добру служити, него свашта говорити\n*Боље и дваред питати него једаред заићи(залутати,загубити се)\n*Боље икад(касније) него никад\n*Боље икако него никако\n*Боље ишта него ништа\n*Боље је бити први у селу него задњи у граду\n*Боље је вјеровати својим очима него туђим ријечима\n*Боље је да претиче, него да не дотиче\n*Боље је данас јаје, него сутра кокошка\n*Боље је дати конобару него лекару\n*Боље је добро слушати, него лоше заповедати\n*Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати\n*Боље је знање но имање\n*Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством\n*Боље је имати лошу(рђаву) годину, него, лошег(рђавог) сусједа\n*Боље је имати него немати\n*Боље је мјењати кафане него навике\n*Боље је на правом путу шепати, него на погрешном јахати\n*Боље је не почети, него не дочети\n*Боље је незналица но тврдоглавица\n*Боље је немати, него отимати\n*Боље је нешто не знати него наопако и зло знати\n*Боље је ништа не рећи, него рећи ништа\n*Боље је оклевати него погрешити\n*Боље је поклизнути ногом него језиком\n*Боље је пријатељу опростити него га изгубити\n*Боље је с миром него с чиром.\n*Боље је с мудрим плакати него с лудим певати\n*Боље је свашта јести, него свашта говорити\n*Боље је своје јаје него туђа кокош\n*Боље је у колиби певати него у двору плакати\n*Боље је умети него имати\n*Боље је умрети, него да ти се нешто деси\n*Боље једна пичка у руци него десет у зраку\n*Боље кисео пријатељ, него сладак пријатељ\n*Боље курац у руци него пичка на грани\n*Боље мртав пијан него мртав трезан\n*Боље мршав мир него дебела парница\n*Боље на рђавом коњу јахати, него пешице ићи\n*Боље од братске руке да погинеш\n*Боље попа везат но за њим натезат\n*Боље празна кеса него празна глава\n*Боље рат, него пакт\n*Боље с мудрим орати него с лудим вино пити\n*Боље с мудрим плакати, него с лудим друговати\n*Боље се замјерити Богу, но народу\n*Боље се једанпут зацрљенити(зацрвенети) него сто пута блијеђети(бледети)\n*Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом\n*Боље се од по пута вратити, него рђавим до краја ићи\n*Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити\n*Боље слеп очима, него слеп памећу\n*Боље спречити него лечити\n*Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем\n*Боље у гроб, но бит' роб\n*Боље удо у руци него 'тица на грани\n*Боље џаба (ш)с(ј)едети но џаба радити\n*Бољи добар него златан пас\n*Бољи је добар глас, него златан пас\n*Бољи је и црн колач него празна торба\n*Бољи је ко више уграби\n*Бољији и вишији одоше бољијема и вишијема, а ја једва и до вас допадох\n*Бос ко пас\n*Браве су направљене за поштене људе\n*Бравије је губице, а вучије гузице\n*Брак без деце је дан без сунца\n*Брак је губљење педесет посто слободе и добијање педесет посто обавеза\n*Брак је љубав под принудном управом\n*Брат брата над јаму води, али у јаму не меће\n*Брат је мио ма које вере био (кад братски чини и поступа)\n*Брат се не плаши од брата\n*Брата и коња мити, жену и вола тући\n*Брбља к'о гузица\n*Брбља к'о жрвањ на влажно жито\n*Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану\n*Брже седло, него коњ\n*Брз као метак(муња)\n*Брз као муња\n*Брз човек срећу прескаче\n*Брзи коњи ноге ломе\n*Бриго моја пређи на другога\n*Бркате-брлате\n*Будак синко, па у крчевину\n*Будала живи где је рођен а паметан тамо где му је боље\n*Будала и буре никад неће нестати\n*Будала има свугде доста\n*Будале кућу зидају, а мудри је купују\n*Будале се много смеју\n*Будали не можеш помоћи\n*Будалу и везано куче уједе\n*Будалу лако одвојиш од свог новца\n*Будалу не треба тражити, сама се јави\n*Будалу ће и везан пас угристи\n*Буди Бог с нама\n*Буди добар, да не будеш модар\n*Буди миран, да те не поједе помрачина\n*Буди оно што јеси и такво те свет прихвата\n*Букова глава\n*Бупнуо(љоснуо,треснуо,пао,оклизнуо се,стропоштао се) на дупе(тур)\n*Бучи већма ко мање разлога има\n*Важан је само тренутак и покрет којим се даје\n*Важнији ти је комшија него рођени брат\n*Ваља посрати поњаву док се умре\n*Ваља сачекати неку сигурнију прилику\n*Ваља спојити лепо с корисним\n*Васојевићу Адамско кољено\n*Вата зјале око празне штале\n*Ватра и вода су добре слуге, а зли господари\n*Ватра и слама не могу близу стајати\n*Ватра као свака ватра, може се и балегом подјарити\n*Ватра у срцу навлачи дим у главу\n*Ватру, воду, и жену не може човек надвладати\n*Вежи коња где ти газда каже\n*Велика дрвета дуго расту, али за час падну\n*Велика је ствар књига ако се знамо њоме користити\n*Велика риба гута малу рибу(Велике рибе мале прождиру)\n*Велике рибе мале прождиру\n*Велики бојлер, велика славина\n*Велики се морају чешће сагињати\n*Велико срце големо благо\n*Велику срећу прати завист\n*Веља крушка у грло западне\n*Верне жене су најчешће скривена блага до којих се не долази једино због тога што их не тражимо\n*Весела младост највећа је радост\n*Весело срце кудељу преде\n*Весело срце кудељу преде\n*Већа глава, више главобоље\n*Већа глава, више главобоље\n*Већи католик од папе\n*Вечито вам нешто гори под ногама\n*Ви имате дивне ноге, само су лоше распоређене\n*Видела жаба да(ђе) се коњ(и кују) поткива, па и она дигла ногу\n*Видео сам у потоку двоје где се боре да их буде троје\n*Види туђу длаку, а свога брвна не види\n*Види туђу длаку, а свога брвна не види\n*Види(гледај) мајку па проси девојку\n*Видим а не верујем својим очима\n*Видиш да је ђаво однео шалу\n*Вид'ла жаба ђе се коњи кују, па и она дигла ногу\n*Вино не учи, него бучи\n*Виноград не иште молитве, него мотике\n*Виси као женске гаће\n*Вичан ли си рђи, не оставила те\n*Више ваља веровати очима, него ушима\n*Више верује девојка свом љубавнику, него мајци\n*Више воли да слаже него леба да једе\n*Више вреди војска магараца коју предводи лав, него војска лавова које предводи магарац\n*Више вреди онај који уме слушати, него онај који уме говорити\n*Више вреди што жена уштеди него што муж заради\n*Више вредне руке направе него вандали сруше\n*Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи\n*Више јунака је изгинуло у кревету, него ли на ратиштима\n*Више новца - више музике\n*Више повуче женска длака, него два пара волова\n*Више псујемо него што радимо\n*Више се лети види на плажи, него зими у кревету\n*Више се људи удавило у чаши, него у мору\n*Више сељак секира ђавола, но ђаво сељака\n*Више среће него памети\n*Власт и слава опијају\n*Власт открива људске карактере\n*Во се веже за рогове, а чоек за језик\n*Во(ла) се веже(и) за рогове, а чоек за језик(човека за реч)\n*Вода донела, вода однела\n*Вода носи све\n*Вода свашта опере до црна образа\n*Вода све (свашта) опере до прљава(црна, каљава)образа(погана језика)\n*Вода све однесе, а срамоту не може\n*Воде(ухватили) се ко два слепца\n*Водим љубав, а не рат\n*Воду коју ћеш пит немој мутити\n*Вођство само ниче\n*Војска без војсковође, као мува без главе\n*Војска бој бије\n*Волети неког значи оставити му довољно простора да расте\n*Воли да јаше, али нити коња има, нити га тражи\n*Воли да је већа власт - да му закон мање смета\n*Воли да поједе нешто кувано\n*Воли да поједе нешто кувано\n*Волим те ко матер луду ћер\n*Волим то више него хлеба(хљеба,круха) да једем\n*Волимо лепе жене а и оне које мисле да су лепе\n*Враг је однео шалу\n*Врана врани очију не вади\n*Време гради низ Котаре куле, време гради време разграђује\n*Време је најбољи судија\n*Време је највећи противник\n*Време је новац\n*Време лечи ране\n*Време некад лети као птица, а некада пуже као црв\n*Време од младића направи старца, али од будале никад паметног\n*Време растура и пријатељство и побратимство\n*Временом свака цивилизација бива уништена од стране декаденције(варваризма)\n*Времену се ваља покоравати\n*Врзино коло\n*Вриједна жена лане и на рад плане, а лијена лежи и режи\n*Вртешци ту, није био крај\n*Врућа љубав брзо се охлади\n*Вруће као у паклу\n*Вук (и лисица мењају) длаку(мења), али ћуд никада\n*Вук је и у кавезу вук\n*Вук који штреца не једе месо\n*Вук на вука ни у тору неће\n*Вук на вука ни у тору неће, а камо ли брат на брата свога\n*Вук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије\n*Вук своје месо лиже, а туђе једе\n*Вук своје месо лиже, а туђе једе\n*Вук се жени, мечка се удала\n*Вуцара се са буљуком жена\n*Вуци воле, кад ниси учио школе\n*Вуче се као манџука по тавану\n2 Изреке познатих\n*Боље је пријатељу опростити, него га изгубити. (Сенека)\n*Ако те противник хвали, очигледно си нешто погрешио. (Липман)\n*Срећа се можда кашто и случајно срета, али се судбина своја у крви носи. (Перо Слијепчевић)\n*Признавање сопствених емоционалних и моралних слабости је услов за једину праву емоционалну и моралну надмоћност у животу. (Албер Ками)\n*Хиљаду пута се покајеш за оно што кажеш, ретко за оно што прећутиш. (Mеша Селимовић)\n*Реч доводи до више неспоразума, него што би било неспоразума да речи уопште не постоје. (Јован Дучић)\n*Живот је диван, зависи само кроз какве се наочари гледа.(Александар Дима)\n*Не дира нас несрећа човека кога мрзимо. (Виктор Иго)\n3 Уређене пословице (по неком критеријуму)\n* наставиће се ...\n4 Изабране стране народне пословице\n*Пас који лаје, није довољно куван. (кинеска пословица)\n5 Најоргиналније \"девијације\" пословица :-)\n*Ко рано рани, цели дан зева.\n*Ko рано рани, цео дан му се спава.\n*Ко чека, окози се.\n*Ко другоме јаму копа, физички је радник.\n6 Додатне информације\nСрпске народне пословице", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%3A_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0", "word_count": 4001, "cyrillic": 0.998}
{"id": "9269", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Ваздухопловна физиологија/Атмосфера", "text": "Земљина атмосфера је густ омотач ваздуха састављен од смеше гасова који окружују целокупну површину планете Земље и који задржава Земљина гравитација. Атмосфера штити живот на Земљи задржавајући у себи ултраљубичасто сунчево зрачење и смањујући температурне екстреме разлике између дана и ноћи.\n0.1 Састав атмосфере\nАтмосферски ваздух је смеша гасова која у себи укључује и тренутно присутне чврсте честице у суспензији.\nОво су њене главне компоненте;\n*Азот - чини 78% волумена ваздуха. Састоји се од молекула који имају два атома азота, тако да је формула (N2). Азот је инертани гас, што значи да у правилу не реагујe са другим супстанцама.\n*Кисеоник - чини 21% волумена ваздуха. Састоји се од два молекула кисеоника тако да је формула (О2). То је високо реактиван гас, и већина бића на може да живи без дисања кисеоаника.\n*Остали гасови:од остаталих гасова у атмосфери;\n**''Аргон (Аr),'' - око 0,9% волумена ваздуха и највише је заступљен. То је племенит гас који не реагују са било којом супстанцом.\n**''Угљен диоксид'' - Његов молекул се састоји се од једног атома угљеника и два атома кисеоника , тако да је формула (СО2). Представља 0,03% од волумена ваздуха и учествује у важним процесима. Биљкама је потребан за фотосинтеза, а он је и остатак дисања и реакције сагоревања. Тај гас, заједно са испаравањем воде помаже да се сачува сунчева топлота и одржи атмосферска температура на вредностима које омогућавају живот.\n**''Озон'', је гас који се налази у мањим количинама у стратосфере. Његова је формула (O3), јер су његови молекули састављени од три атома кисеоника. То је од велике важности за живот на нашој планети, будући да упија већину ултраљубичастог зрачења сунца\n*Водена пара - Настаје испаравањем воде а у атмосфери је пронађена у врло промењљивим количинама и представља главни састојак облака.\n*Чврсте и течне честице; У ваздуху има много чврстих честица у суспензији, на пример, у току дизања прашине или полена ветром. Ови материјали имају врло промењљиву дистрибуцију, звисно о ветру и људским активностима. Међу течностима, најзаступљенија је вода у облику суспензије у облацима\n0.2 Подела атмосфере\nАтмосфера не завршава нагло. Почев од површине земље она полагано постаје ређе и посепено нестаје у свемиру. Не постоји коначна граница између атмосфере и свемира.\nТри четвртине масе атмосфере налази се унутар 11 км од површине Земље.\nДо висине од 32 км садржано је 99 % укупне масе атмосфере, а преосталих 1% отпада на висину од 1000 км.\n+ Подела атмосфере\nСфера(слојеви) Висина (km) Међуслој(пауза)\nТропосфера, 10-12, Тропопауза\nСтратосфера, 50-60, Стратопауза\nМезосфера, 80, Мезопауза\nТермосфера, 90 - 1000, Термопауза\nЕгзосфера, 1000 - 1200, нема\nТропосфера\nТропосфера je слој најближи Земљиној површине, где живи живи свет. Њена висина је на половима око 8 км и око 16 км у зони Екатора. У овом слоју температура опада с висиномм за око 6,5 ºС на савки километар. Тропосфера садржи око 75% гасовито дела атмосфере као и готово сву количину водене паре.\nСтратосфера\nСтратосфера је слој између 12 и 50 км висине. У њој су гасови одвојени у облику слојева према њиховој тежини. Један од слојева је озонски који штити Земљу од претераног ултраљубичастог зрачења сунца, а количине кисеоника и угљен-диоксида су скоро на нули са повећаним уделом водоника у њеном саставу. Она делује као регулатор температуре, на њеном доњем делу температура је близу -60ºС и повећава се са висином на 10 или 17 ºС у стратопаузи.\nМезосфера\nМезосфера је слој у којем се температура поново смањењује и пада на -90ºС са повећањем надморске висине. Она се протеже од стратопаузе (контактна зона између стратосфере и мезосфере) у висину од око 80 км, где је температура до око -70 до -80 °С.\nТермосфера\nТермосфера је слој земљине атмосфере непосредно изнад мезосфера и непосредно испод егзосфере. У оквиру овог слоја, ултраљубичасто зрачење узрокује јонизацију.\nИнтернационална свемирска орбитална станица има стабилну орбиту у горњем делу термосфере, између 320 и 380 км.\nУ термосфери расте температура. Собзиром на надморску висину, она апсорује велике количине енергије сунца а поседује и мале количине преосталог кисеоника који је још увек заостао у њој. Температуре у термосфери су јако завистне од Сунчеве активности, и могу се попети на 1500 °С, а у високо разређеном гасу, температура у овом слоју може достићи и до 2500 °С), у току дана. Иако је температура тако висока, ми на нашем телу је не би је осетили, јер је средина тако близу вакууму и наше тело нема довољно контакта са топлотом јер неколико атома гаса не могу да изврше пренос топлоте. Нормалан термометар би прочитао температуру знатно испод 0°С.\nЈоносфера\nЈоносфера је слој који се налази између 90 и 800 км надморске висине. У њему се налазе слојеви формирани од електрички набијених атома - јона. Као слој са добром електричном проводљивошћу омогућава одржавање радио и телевизијских веза. У овом слоју претежни гас је водоник. У овом слоју долази до распада метеорита које сежу ка Земљи. Температура се повећава од -73 ºС до 1500 °С.\nЕгзосфера\nЕгзосфера или спољни слој Земље налази се изнад 800 км надморске висине. Она се састоји углавном од водоника и хелијума, а честице су сведена на нулу. У овом слоју дневна температура дању достиже 2500 °С, а ноћу се приближава температури од -273 °С.\n0.3 Функционална подела атмосфере\n+Промена атмосферског притиска и парцијалног притиска кисеоника са висином, ! Висина(m), ! Притисак (mmHg), ! Притисак кисеоника(mmHg)\nна нивоу мора, 760 (664-803), 159\n5.500, 380, 75\n11.000, 190, 38\n15.000, 88, 18\n20.000, 47, 0\n*Индиферентна зона (до 1780 м)- до ове висине атмосфере у организму човека не догађају се никакве промене са висином.\n*Зона потпуне компензације (до 300 м)-у овој зони код потпуно здравих људи не дешавају се никакве промене, али код болесника у овој зони могу се јавити први поремећаји изазвани недостатка кисеоника (хипоксија)\n*Зона непотпуне компензације (од 3000 до 5000 м)-у вој зони настају психофизиолошки поремећаји у организму\n*Смрта зона (изнад 5500 м)- у којој настају тешки психофизиолошки поремећаји до смртног исхода.\n+Промена атмосферског притиска и парцијалног притиска кисеоника и угљен диоксида у ваздуху и плућима са висином, ! Висина(m), ! Атмосферски притисак (mmHg), ! Притисак О2 у ваздуху(mmHg), ! Притисак О2 у плућима(mmHg), ! Притисак СО2 у плућима(mmHg)\nна нивоу мора, 760 (664-803), 159, 109, 40\n5.500, 380, 75, 40, 31\n11.500, 155, 30, 12, 30\n19.500, 47, 0, 0, 0", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0", "word_count": 1034, "cyrillic": 0.987}
{"id": "9340", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Основни симптоми и принципи лечења хипоксије", "text": "::\n+Основни симптоми и принципи лечења акутне хипоксије, ! Клиничке појаве, ! Почетни стадијум, ! Стадијум дубоке хипоксије, ! Стадијум хипоксичке коме\nПсихички симптоми, Немир, еуфорија, сањивост, успореност., Јак немир, раздражење, конвулзије., Коматозно стање, арефлексија\nКожа, Лака цијаноза, слузокоже уста, врхова прстију, ушних шкољки, Цијаноза, Јака цијаноза\nДисање, Убрзано, понекад продубљено и успорено, Тахипнеја, учешће помоћних мишића, немогућност задржавања даха., Конвулзивна, типа Биофа\nАртеријски притисак, Умерено повећан., Повећан., Колапс.\nПулс, Убрзан., Јака тахикардија., Аритмија.\nГасови у крви, pО<sub>2</sub>=65-45 mmHg,, pО<sub>2</sub>=55-40 mmHg,, pО<sub>2</sub>=40-20 mmHg,\nАцидо-базна равнотежа, Некомпензована ацидоза <pH; алкална реезерва - N, Некомпензована ацидоза <pH; алкална реезерва - N, < pH\nОстали симптоми, -, Неконтролисано мокрење и дефекација, Мидријаза\nСимптоматска терапија, Кисеоник кроз носни катетер.Дисајни аналептици., Кисеоник кроз маску. Асистирано и контролисаноп дисање.Према потреби трахеотомија., Артефицијална респирација са повећаним садржајем кисеоника\nКонтраиндикације, Лекови који депримирају дисање, Дисајни аналептици, Дисајни аналептици\n::{|\n|+Основни симптоми и принципи лечења акутне хипоксије\n|! colspan=1 | Клиничке појаве\n|! colspan=1 | Почетни стадијум\n|! colspan=1 | Стадијум дубоке хипоксије\n|! colspan=1 | Стадијум хипоксичке коме\n|-\n| | Психички симптоми\n| | Немир, еуфорија, сањивост, успореност.\n|| Јак немир, раздражење, конвулзије.\n|| Коматозно стање, арефлексија\n|-\n| | Кожа\n| | Лака цијаноза, слузокоже уста, врхова прстију, ушних шкољки\n| | Цијаноза\n| |Јака цијаноза\n|-\n| | Дисање\n| | Убрзано, понекад продубљено и успорено\n| | Тахипнеја, учешће помоћних мишића, немогућност задржавања даха.\n| | Конвулзивна, типа Биофа\n|-\n| | Артеријски притисак\n| | Умерено повећан.\n| | Повећан.\n| | Колапс.\n|-\n| | Пулс\n| | Убрзан.\n| | Јака тахикардија.\n| | Аритмија.\n|-\n| | Гасови у крви\n| |pО<sub>2</sub>=65-45 mmHg,\nHbО<sub>2</sub>=85-89%\n| | pО<sub>2</sub>=55-40 mmHg,\nHbО<sub>2</sub>=87-74%\n| | pО<sub>2</sub>=40-20 mmHg,\nHbО<sub>2</sub>=44-34%\n|-\n| | Ацидо-базна равнотежа\n| | Некомпензована ацидоза <pH; алкална реезерва - N\nКомпензована метаболичка ацидоза, pH-N;снижена алкална резерва\n| | Некомпензована ацидоза <pH; алкална реезерва - N\nКомпензована метаболичка ацидоза, pH-N;снижена алкална резерва\n| | < pH\n|-\n| | Остали симптоми\n| | -\n| | Неконтролисано мокрење и дефекација\n| | Мидријаза\n|-\n| | Симптоматска терапија\n| | Кисеоник кроз носни катетер.Дисајни аналептици.\n| | Кисеоник кроз маску. Асистирано и контролисаноп дисање.Према потреби трахеотомија.\n| | Артефицијална респирација са повећаним садржајем кисеоника\n|-\n| | Контраиндикације\n| | Лекови који депримирају дисање\n| | Дисајни аналептици\nЛекови који депримирају дисање\n| | Дисајни аналептици", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B8_%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 186, "cyrillic": 0.91}
{"id": "9245", "title": "Како се учи страни језик", "text": "1 Садржај пројекта\n* Циљна група: Особе које занимају страни језици или које морају да науче један страни језик\n* Циљ учења: Књига служи за прикупљање искустава за учење страних језика\n* Јесу ли коаутори пожељни? У сваком случају. Ова књига напредује захваљујући сарадњи.\n* Смернице за коауторе: Овде се тражи разноврсност, тако да свако може пронаћи одговарајуће савете за свој лични начин учења.\n* Настављање књиге: пожељно\n2 Основне ствари\nПрво развиј потребу да научиш језик. То може звучати само по себи разумљиво, али жеља постиже најбоље резултате. Ако немаш потребу, прије или касније ћеш престати да учиш. Придружи се некој групи која вежба говор језика или се посвети културним стварима које те мотивишу. И: имај стрпљења. Понекад учиш, учиш и само учиш и мислиш да уопште ниси напредовао, и кад гледаш филмове или слусаш особе разумеш само две исте речи. Али упркос томе мораш увек мислити: Да ли бих разумео ову реченицу или ову реч пре неколико недеља/месеци?\nПри учењу језика увек постоји један проблем: учење нових речи. Свако развије свој сопствени метод, и нико не нађе савршен метод за учење. Али учење речи не мора бити увек одвојено од граматике. У основи постоје три различита метода за учење:\n* Ханафи-метод: уместо граматике и изговора, овим методом се учи много речи и израза који се примењују у одговарајућим ситуацијама. Изговор и граматика се аутоматски асимилишу док ученик више говори и почиње да разуме језик. Овај метод се сматра најједноставнијим и најбржим.\n* Традиционални метод: прво се учи граматика и основни речник, и учење се заснива на тој основи. Обично се учи са наставником који већ влада језиком. Овај метод захтева највише времена.\n* Структурални метод (превод за \"''pattern method''\"): При овом методу учи се са математичке тачке гледишта. При томе се речи повезују на исти начин како се обрађују математички бројеви. Овај метод се не може применити код свих језика.\n3 Почетак\nНаучити језик је срећом лакше него што се чини на први поглед. Први корак је: учење страног језика треба посматрати као узбудљив изазов. Радуј се што ћеш научити нешто ново и успеће ти много лакше.\nДанас је много лакше научити страни језик него што већина људи мисли. Уз помоћ касета или CD-a може постати и «веома» лако. Ти мислиш да због недостатка времена не можеш научити нови језик? Грешиш! Сваки дан губимо време. Свеједно да ли чекамо лифт, чекамо у реду за гориво или скидамо програм са интернета – стално губимо неколико минута. Сматра се да просечан грађанин губи читавих 45 минута дневно.\nЧак и ако радимо 8 сати, спавамо 8 сати и возимо се до и са посла сат или два, остају нам око 70 сати слободног времена седмично. За време минута које проводиш чекајући, стави аудиокасету или CD, или погледај пар нових речи. То ће представљати велику разлику за твој напредак у учењу. Дакле почни! Купи уџбенике и касете, CD, или сними лекције на MP3 player! mozes da citas pa citaijuci ces nauciti\n4 Речник\n* Основни и проширени речник су збирке најчешћих речи једног језика и тако нуде добар извор за речи које требате да научите.\n* Мисли у целим реченицама и са осећајем. Немој да памтиш само речи него целе реченице са осећањем које су изазвале у теби. На пример (шпански) да бисте запамтили реч «хлеб» - «''pan''» употребите реченицу «Једем хлеб са маслацем» „(''Yo) como pan con mantequilla''“ ( и покушај да замислиш како једеш хлеб).\n* Истовремено покушај себи и да графички представиш реч. Можеш ли видети хлеб твојим унутрашњим оком? Ако можеш, то је знак да си научио реч и да је се увек можеш сетити.\n* Понови целу реченицу док не будеш у стању да је кажеш без оклевања, као рефлекс. Језик је рефлекс.\n* Замени речи твог матерњег језика речима језика који учиш. То наравно ствара мање проблема ако својој околини објасниш шта радиш. На пример (француски): Правим сендвич са сиром тако што стављам ''fromage'' између ''deux'' парчета ''pain''.\n* Створи навику да листаш речник и преписујеш речи које се свакодневно употребљавају.\n* Ако правиш забавне фразе брже ћеш научити нове речи.\n* Пиши новонаучене речи у две колоне – једна за твој матерњи језик а друга за језик који учиш. Сваки дан прегледај речник и препиши све речи које ниси знао на следећу страницу. Следећи дан понови.\n* Осим тога: ако учиш навече, неколико сати пре одласка на спавање, наш мозак још једном сам понавља научене речи!\n5 Говор и разумевање\n* Говори! Прави грешке, али говори! Нико неће успети одједном да научи језик без грешке. На почетку је свеједно што користиш погрешно време или погрешну деклинацију. Дакле говори!\n* У глави замишљај дијалоге, на пример док се возиш возом или аутомобилом, док шеташ улицом или стојиш у реду.... увек понеси компактни речник који ће ти при томе помоћи. Говорећи гласно док се тушираш, поправљаш изговор а не испадаш смешан. За оне кој не знају шта да кажу може бити корисно да опишу шта управо виде или раде.\n* Понови и запамти реченице које садрже граматичка правила. Ако си граматику научио напамет, да би рекао једноставну реченицу, мораћеш да решаваш праве математичке проблеме. Напиши неколико фраза које можеш научити за један дан. Већини људи није тешко да запамте једну или две реченице дневно.\n* Неке особе добро читају наглас текстове на страном језику, али имају проблеме да говоре без текста. За њих се препоручује да уче напамет целе текстове. На почетку то може бити обично бројење. После се броји наопачке. Онда треба рећи таблицу множења појединих бројева унапред и уназад. На крају се уче целе реченице и касније комплетни текстови. Помаже и понављање у »празном ходу» на пример на паузи за ручак, док се возиш аутобусом итд. Ако даље не иде, помаже да се текст остави неколико седмица, па касније поново проучи.\n* Већина језика има необичне гласове – њих мораш посебно интензивно вежбати. Што чешће покушај да поновиш гласно реченице које садрже што је више могуће тих необичних гласова. Можеш на пример користити реченицу „''Il fait de la voile''“ да увежбаш француски изговор Фс, Вс и Дс. Исто важи и за “''un grand vin blanc''“ и француске назалне гласове.\n* Гледај филмове на страном језику и прави се да све разумеш. И деца аутоматски усвајају језик. Радио и телевизијске емисије су такође добар начин за увежбавање страног језика.\n* Усвоји мелодију језика тако што ћеш слушати и певати песме на језику који учиш. То ће побољшати и твој изговор и при томе ћеш научити много нових речи и израза. Набави и текст песме коју певаш. * Слушај радио емисије на страном језику на интернету или уз помоћ сателита. При томе није важно да разумеш сваку реч, не мораш чак ни концентрисано слушати. Боље је ако се емисија чује у позадини. Тако се навикаваш на изговор и нагласак и усавршаваш способност да из целине издвојиш познате речи. баш као и нуди емисије на 19 језика, међу њима и на «поједностављеном француском».\n* Гледај домаће филмове са титловима на страном језику и обрнуто.\n* Користи и компјутер за учење језика тако што ћеш инсталирати програме и игрице на језику који желиш да научиш. Употреби на пример, италијанску верзију Firefox-a.\n* Говори са особама којима је твој циљни језик матерњи језик. Често постоје дискусије на том језику где сви могу учествовати. Корисно је слушање или учествовање у дискусији.\n6 Читање и писање\n*Не потцењуј читање! Читај што више можеш на језику који желиш да научиш. Почни са књигама за децу па касније пређи на новине и часописе. Читање осетно побољшава твој речник, твој правопис, граматику и знање о култури језика. Постепено ћеш запамтити све више израза, формулација и конструкција реченице. Неопходно је много читати да би се могли писати добри текстови. Речи које је често понављају треба тражити у реченици, необичније речи ћеш временом моћи закључити из контекста кад будеш знао више о творби речи.\n* Купи књиге на оба језика. Или купи књигу на страном језику коју си већ прочитао на матерњем. Ако имаш двојезичну књигу покушај да читаш полако и повезуј речи оба језика.\n* Једна од књига која вам може помоћи је «Мали Принц» А. Де Сент-Егзиперија. Написана на француском, преведена је на много страних језика и често се може наћи бесплатно на интернету. Књига је кратка и садржи једноставне граматичке структуре и једноставан речник.\n* Брзо читање не помаже кад се ради о томе да се научи нови страни језик. Читај наглас, тако да можеш да се чујеш. На тај начин боље усвајаш прочитано. Тек кад добро научиш језик корисно је и пожељно брзо читање.\n* Набави дигитални речник. Кад читаш на интернету вести или тзв. «eBooks» много ћеш брже пронаћи тражени појам. „Freedict“ нуди бесплатну колекцију дигиталних речника.\n* Кад узнапредујеш са знањем језика гледај филм на страном језику са титловима на истом језику, а на крају и без титлова.\n* MP3-плејери су данас присутни свуда. Набави један и искористи сваку прилику да слушаш бајке или приче на језику који учиш.\n7 Усавршавање\nАко се при читању осећаш сигурним, покушај да прочиташ граматику на страном језику. То није тако тешко као што замишљаш. При овој вежби се ради о понављању основних правила, као и о уводу у компликованије аспекте језика. На крају ће ти остати јасна слика о грађењу језика.\nЦиљ је на крају, да се језик користи и не заборави! Зато ако хоћеш са људима причати, мора се научити како се све изговара итд. Зато: не смеш да имаш стида да правиш грешке кад причаш. Само тако можеш твој говор побољшати и склонити твој \"страни нагласак\". Ако немаш ни са ким да причаш, можеш и сам са собом причати, тако што се нешто може читати наглас или ако слушаш страну музику, и певати.\n8 Деца\nДеца имају урођену способност да уче стране језике брже него одрасли. Речник је најједноставнији део који мораш савладати при учењу страног језика, акцент је најтежи. Као правило важи да ће свако, ко почне учити неки језик после седме године живота имати приметан нагласак. Дакле исплати се почети учити додатне језике док је човек млад. Насупрот уопштеном мишљењу, деца која уче два страна језика неће касније проговорити. Напротив: показало се да деца која говоре два језика имају интелектуалну премоћ над децом која говоре само један језик. Другим речима, ако познајете неког ко би са децом могао говорити један страни језик искористите га. Деци ће то само добро доћи. Најбоља могућност да се дете научи страни језик је «имерзија», тј. «урањање» детета у околину где се нови језик говори као матерњи.\nАко немате ту прилику, корисно је наговорити децу и да гледају цртане филмове на страном језику.\n9 Мере које помажу у учењу страног језика\n9.1 Обележавање\nАко си превише лењ да сваки пут листаш речник, напиши на парчету папира име предмета у својој околини (разуме се на језику који учиш) и залепи их на предмете око себе: на сто, столицу, врата, прозор, најбоље на све. Тако ћеш без стреса усвојити основни речник (ако остали чланови породице то дозволе).\nОвај метод је нарочито добар кад се прави размена студената (тако да свако жели научити језик свог сустанара). У овом случају све напиши на два или три језика. Сваки пут кад погледаш предмет, сетићеш се папира са натписом.\nОва викикњига постоји на следећим језицима:\n* b:en:How to Learn a Language - енглески\n* b:de:Wie man eine Sprache lernt - немачки", "subject": ["књиге", "језици", "Викикњиге:Полица са књигама за језике", "Викикњиге"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D0%B5_%D1%83%D1%87%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA", "word_count": 1838, "cyrillic": 0.971}
{"id": "9825", "title": "Компот од бундеве", "text": "1 Потребни састојци\n* 2 кг очишћене бундеве\n* 80 дг смеђег шећера\n2 Припрема\nБундеву опрати, ољуштити, очистити од семена и исећи на коцкице. У већи суд ставити коцке бундеве и сваки ред посипати шећером. Суд поклопити и оставити на хладном месту да преноћи. Оцедити сок и ставити га да прокључа, додати коцкице бундеве и кувати да постану стакласте. Оставити да се охлади, а затим коцкице послагати у мање тегле. Прелити их остатком хладног сока у који се претходно умеша конзерванс према количини компота.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%82_%D0%BE%D0%B4_%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5", "word_count": 83, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9334", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Хипоксија/Узроци хипоксије у ваздухопловству", "text": "Снижење барометарског притиска у атмосфери при успону није равномерано, јер и густина атмосфере није уједначена (''на мањој висини ваздух је гушћи''). Што је већа удаљеност од површине мора густина атмосфере је мања. Са висином атмосферски притисак, у почетку нагло опада, а затим све спорије. Због тога истој јединици висине (нпр. км), на одговара исто смањење барометарског притиска;\n*за првих 1.000 м притисак опада за 90 mmHg\n*на висини од 5.000-6.000 м опада за 45 mmHg\n*на висини од 10.000-11.000 м за 26 mmHg\nОрганизам човека физиолошки је кроз еволуцију, прилагођен да буде успешан до око 5.000 метара изнад нивоа мора (''зона физиолошке ефикасности''). Изван те зоне, компензациони механизми организма се неуспешно супротстављају стресогеним утицајима висинe.\nИако је проценат кисеоника у атмосфери константан и износи око 21% (остатак до 79% атмосфере састоји се од азота и малих количина других гасова), пад барометарског притиска утиче на смањење апсолутног броја молекула свих гасова присутних у сваком волумену ваздуха, што пропорционално смањује парцијални притисак кисеоника. По овом принципу очекује се и пада парцијалног притиска кисеоника у алвеоларном ваздуху у плућима, што се и догађа на мањим висинама, због повећане вентилације плућа. Међутим на већим висинама водена пара и угљен диоксид се константно одстрањују из крви преко издахнутог ваздуха, доводећи до још већег разређења кисеоника у плућима (тако да на 9.000 метара висине парцијални притисак кисеоника износи 6,3 kPa у атмосфери а 2,8 kPa у алвеолама), што у односу на 13,9 kPa колики је притисак у алвеоалама на нивоу мора представља драстично смањење. Тај притисак, и његова диференцијална разлика битна је за правилну сатурацију кисеоником крви, посада ваздухоплова, јер са висином пада засићење крви кисеоником, због снижавања атмосферског притиска ваздуха. Овај пад у засићењу крви кисеоником главни је узрок хипоксије, у ткивима тела пилота при успону.\n+Корелација висине и засићења крви кисеоником, ! Висина(m), ! Атмосферски притисак (mmHg), ! pАО2(mmHg), ! pVO2(mmHg), ! Разлика притиска(mmHg), ! Засићење крви кисеоником(%)\nна нивоу мора, 760 (664-803), 100, 40, 60, 98\n3.000, 523, 61, 31, 29, 87\n5.500, 380, 38, 26, 12, 72\n7.000, 282, 7, 4, 3, 9\n11.000, 179, 0, 0, 0, 0\nПрименом одговарајућих заштитних мера у току летења негативни утицаји хипоксије могу се значајно умањити или потпуно елиминисати. Ипак њена појава код пилота је могућа и најчешће је узрокована следећим узрочницима;\n*''Недовољна физиолошка индроктинација пилота''.\n*''Недисциплина пилота у току летења''.\n*''Делимични или потпуни отказ фаздухоплова и функционисања заштитне кисоничке опреме у условима снижене барометарске депресије.''*''Неповољна психофизиолошка стања у организму пилота'';\n:*алкохолисаност, злоупотреба лекова и дроге,\n:*стрес,\n:*мамурлук,\n:*премореност, замор,\n:*гојазност,\n:*акутне болести,\n:*незадовољавајућа физичка кондиција.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%A3%D0%B7%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B8_%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83", "word_count": 437, "cyrillic": 0.968}
{"id": "9827", "title": "Супа од бундеве", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 50 дг очишћене бундеве исечене на коцке\n* 1 лимун\n* 3 кашике маслиновог уља\n* 4 шоље домаће супе од поврћа\n* ½ шоље пиринча\n* 2 шипке ваниле\n* со\n* млевени црни бибер\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Лимун добро опрати, осушити, пресећи на половини и оцедити сок. Из коре очистити белину. На угрејано уље додати коцке бундеве и кору\nлимуна, промешати и пржити да мало омекша. Прелити супом и додати пиринач. Кувати на смањеној температури да пиринач омекша, посолити и\nпобиберити. Послужити више топло него врело.", "subject": ["Супе"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5", "word_count": 85, "cyrillic": 0.987}
{"id": "9828", "title": "Џем од кивија", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1,5 кг кивија\n* 500 гр шећера\n* 1 кесица желатина\n2 Рецепт\nПрипрема:\nКиви ољуштите, оперите, нарежите на коцкице, ставите у посуду и кувајте око 10 минута, док воће не омекша и пусти сок.\nЖелатин помешајте са две кашичице шећера, умешајте у припремљени киви и кувајте на лаганој ватри уз мешање док не проври.\nПосле тога додајте остатак шећера и оставите да се кува неколико минута.\nВрућ џем сипајте у топле тегле.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 76, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9826", "title": "Мешани пекмез од бундеве", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 3 кг очишћене бундеве\n* 3 кг киселих јабука\n* 3 кг шаргарепе\n* 2 кг смеђег шећера\n* 3 лимуна\n* 2 шипке ваниле\n* 1 кашичица цимета\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Бундеву опрати, осушити, изрезати на веће коцке и испећи у пећници. Шаргарепу опрати, очистити и исећи на танке колутове. Јабуке опрати,\nочистити и исећи на комаде. У посуду за кување ставити припремљену шаргарепу, прелити је водом и кувати да омекша. Пред крај кувања\nдодати припремљене јабуке и кувати да све омекша, пропасирати и заједно са водом у којој се кувало ставити у чисти суд. Додати печену\nизгњечену бундеву. Додати шећер, шипке ваниле и кувати уз непрестано мешање да се пекмез згусне. При крају у кувану масу додати уситњено\nмесо и сок лимуна и кувати још 4 минуте. Врућ пекмез сипати у чисте, суве и загрејане мање тегле и ставити их у угрејану пећницу да се\nухвати кора.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%B7_%D0%BE%D0%B4_%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5", "word_count": 147, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9829", "title": "Слатко од кивија", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг кивија\n* 1 кг шећера\n* 5 кашицица сока од лимуна\n* 1 дцл воде\n* 1 кесица ванилин шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\nОд шецера и воде скувати густ сируп, као за слатко. Кад је сируп скоро готов додати на коцкице или колутове исечен киви. То кувати на тихој ватри, а при крају кувања\nдодати сок од лимуна и ванилин шећер.\nКада је готово, слатко покрити влажном платненом салветом (кухињском крпом) и оставити да одмори до наредног дана.\nПресути у тегле и чувати на тамном и хладном месту.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 90, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9830", "title": "Слатко од кивија 2", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг кивија\n* 1 кг шећера\n* сок од једног лимуна\n2 Рецепт\nПрипрема:\nСваку воћку ољуштити и налити са кречном водом (у загашени креч сипати доста воде, измешати и сачекати да се креч слегне и остане изнад бистра вода) па оставити да стоји пола сата. После киви исећи на кришке и спустити у ушпиновани шећер. Килограм шећера налити са шољом воде и пустити да ври на ватри док не почну да се стварају клобуци, што је знак да је шећер ушпинован. Слатко мешати окретањем шерпе лево-десно. Слатко је готово кад са кашике у коју се узме мало сафта падају две капи. Сипати у суве тегле и затворити целофаном.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_2", "word_count": 113, "cyrillic": 1.0}
{"id": "1480", "title": "Август Форел:Глава X", "text": "почетна страна\nАВГУСТ ФОРЕЛ: ПОЛНО ПИТАЊЕ\n----\n0.1 §. 1. Опште примедбе\nУ глави VI-oj упознали смо историјски развој људског брака у виду продужења филогенезе наше врсте и показали смо на том месту, да брак куповином и разни други облици полигамије сачињавају неку врсту средње етапе, a у исто време и заблуду цивилизације, заблуду, која је била последица људског удруживања, спојеног са стварањем личне својине.\nПредставимо себи, збиља створење, које има исто толику узвишену мисаност и исто толико укорењен индивидуализам колико и човек, створење, код кога су нагон и љубав ка породици исто тако снажни — приморано, неизбежним стицајем околности, да стално живи у друштву својих ближњих и да убрзо постане све више зависно од тог друштвеног живота. Без по муке ће се разумети, да ће извесне јединке, више мисаоности, обдареније него друге, покушати да владају над слабијим и глупљим и да ће их експлоатисати на своју личну корист и на корист своје породице.\nСличне се наклоности виде већ и код извесних животиња. Старе пчеле раднице, тако зване крадљивице, присвајају тековину туђег рада. Извесни мрави врше неку врсту заробљавања (по нагону, истина), арајући луткице слабијих: и вреднијих врста, луткице, које по своме развитку, постају нагонски помоћници, слушкиње својих лених отмичара.\nУ непотпуним животињским друштима, као у друштвима преживара, извecниx мajмyнa и др. стари мужјаци, често чак и храбрије женке (на пр. код крава) узимају управу над стадом и остали чланови их признају за старешине. Али у таквим случајевима лична својина предмета или чак и живих створова не игра никакву улогу из простог разлога што животиње нису још схватиле вредност, коју својина може имати..\nДруге животиње, које живе усамљене, одају наклоност ка личној својини на пр. за гнездо, где нагомилавају своје потребе, док друге као: мрави, пчеле, зоље итд. имају врло развијено оеећање опште (колективне) својине. Тако мравањак сматра извесне биљке (по којима се развијају биљне ваши), a која он походи, као личну својину и према томе брани их.\nЧим је човек достигао сасвим примитиван ступањ културе, он је разумео корист, коју је могао уживати од личног поседа, не само земљишта и плодова рада, него и од поседа других људи, што је довело до робовања. Будући јачи, мушки пол је убрзо умео да удружи задовољење свог полног прохтева са корисношћу својине, стављајући жену, слабију од себе, све више под своју власт и експлоатишући је. Ето, како је жена постала предмет продаје, куповине и размене, предмет, који је прибављао купцу, поред задовољења његовог полног прохтева, и послушног и вредног роба, најзад, породиљу деце тј. извор нових радника.\nТа побуда, коју тако јасно открива цела етнографија и историја, довољно објашњава одвратну трговину, коју је човек створио од љубави или пре од полног прохтева. Видели смо, у глави VI-ој корист коју су умели да извуку полигами варвари из поседа великог броја жена и деце, што је све више и више развијало куповину и продају ових последњих. Ти обичаји су у присном односу са трговином робовима и за њу су необично тесно везани. Наша савремена цивилизација умела је, бар великим делом, да се отараси ових двеју мана, али сад новац, опет, врши утицај на полни живот средствима, која нису ни мало боља. Сложеност и пречишћеност цивилизованог живота начинили су од жене и деце луксузне предмете, a не богаство као некада. То има два узрока. C једне стране, слободније и човечније схватање друштвеног положаја жене и деце, све је више проширивало њихово право. Човек све мање и мање може да их искоришћује, што је било у доба патријархата, док отац има, напротив, дужност да издржава своју супругу и свој пород и да овом последњем да пристојно васпитање. Код сиромаха експлоатација жене и деце још, истина, постоји; али код богатог и образованог човека производи се супротна појава. У намери, да своју породицу учини отменом и срећном, отац ју подиже у раскоши, уживању и ленствовању, што је од најштетнијег дејства. Постепено рафинирање модерног живота и његових уживања размекшава морал. Оно притискује цело друштво и дегенерише у вештачку потребу, да се показује и да се бљешти, што скромно, просто, трезвено и јако васпитање породице чини све тежим. Људи и жене, нарочито ове последње труде се, да једни друге помрачују својом трпезом, својим оделом, удобношћу и раскошћу својих станова, својим задовољствима и забавама, својим гозбама и светковинама. Огромна количина производа људскога рада, расипа се тако на бесмислице, у корист разуздане фриволности и раскоши. Ето како једна цивилизација, која благодарећи науци и напретку технике у многом превазилази све раније образованости богаством средстава и производњом животних потреба, — не само што не представља све више богаташа, који пливају у изобиљу, него има све више и више бедника и пролетера, који животаре у немаштини.\nЈош тегобније је, што „због економије\" пречишћеност културе чини, да се интелигентан, обрађен и научен човек све мање и мање жени и све мање и мање деце рађа. Осем тога наши потомци све више дегенеришу због употребе алкохола. или других опојних супстанци и због нездравог живота који воде. Њихов дотеран и урањен спољашњи изглед прикрива, то опадање, које се много боље види кроз њихову све већу невропатију. Они се, поред тога, навикавају на мноштво таштих потреба које их све теже задовољавају. Због тога они од друштва траже стварно више него што му својим радом дају; док би требало, да сваки даје друштвеном телу више него што од њега прима. Kao злослутне појаве морам на овом месту споменути леност америчких жена према свем што се тиче домаћинства и ручног рада. У овој глави желимо да испитујемо дејство новца (поседа) на полни живот нашег савременог образованог друштва. Та су дејства тројаке врсте:\n1° брак због новца: 2° проституција експлоатисана подвођењем, затим, између ова два;, 3° куповно наложништво.\n0.2 §. 2. Брак због новца\nБрак због новца је савремени облик брака или, пак изданак брака куповином. Некад куповали су жену или су продавали кћер. Данас човек се продаје жени, a купује се зет. Побољшање се састоји у томе, што се купац и купљени не налазе више у положају сопственика и присвојеног предмета. При свем том, данашњи брак ствара многе трговачке послове, спекулације и експлоатације врло нечисте природе.\nТе су чињенице толико познате, да се не морам много расплињавати у том предмету. У место љубави, карактерне снаге, способности, уместо склада у осећању, умног и телесног здравља, у браку се тражи новац, као што се у грчкој азбуци тражи алфа и омега.\nНовац засењује већину људи тако, да их чини кратковидим или слепим за све остало. Они не разумеју, да здравље и телесна и морална вредност једне жене јесу капитал, коме треба претпоставити све акције смештене у каси будућег таста, акције, које ће убрзо бити проћердане од стране деце, обрхване телесним и душевним наслеђеним манама. Ето како непознавање закона наслеђа и грамжљивост за новчаним интересима, стално нагоне, на противдруштвено рађање дегенерисаног потомства.\nНасупрот томе, читаве гомиле способних, поштених и здравих људи и жена остају неудате и неожењени, и према томе и неплодни јер немају новца. Капитал их искоришћује као раднике, a спречава их да расплођавају своју расу; или их, пак, њихова лична брига и скрупуле, погрешно управљене, нагоне да избегавају рађање деце.\nУ тиранији т. зв. пробраних класних бракова једино новац игра одлучну улогу. Некад племство и рођење беху све; то је стварало снагу и богаство.\nДанас их je новац заменио и прибавио себи општу моћ. Ако у наше доба енергичан и интелигентан човек хоће да се одупре и да се врати скромним и првобитним обичајима, ако се одева просто, ако ради својим сопственим трудом, ако једе за столом са својим слугама или чак ако се лишава слугу — тога човека презиру и он чини свој живот немогућним у т. зв. пристбјном друштву. Келнери и најгори чиновничић гледају га од главе до пете. Такав се човек сматра за пропалицу, тврдицу, настрањака, сазрелог за лудницу.\nЧовек је у стању, да само до извесне тачке и врло обазриво покуша реакцију против вртлога тог помамног раскоша; у браку то постаје најделикатније и најтеже.\nКад би један човек, образован и васпитан, али без пара, хтео да се ожени као студенг, да би избегао проституцију или сличне странпутице, кад би хтео да живи са својом женом у једној соби, без икакве раскоши, сваки у своме послу врло би тешко нашао добро васпитану девојку, која би пристала, да пође за њим таквим стазама. Све мора да се дешава по моди, по обичају и предрасудама друштвеног реда, у коме се живи што најчешће чини брак немогућим, догод се не стекне т. зв. пoложај. A нико се, међутим, не баца каменом на тог истог студента ако живи у недопуштеним односима са својом љубазницом (гризетом), која му остварује пожуду. A зашто иста животна средства, која допуштају те односе, не би може бити, била довољна за брак?\nОвим питањем хоћу просто да укажем на један проблем, на који ћемо се опет вратити, поред тога што прстом додирујемо рану, која разједа наш полни живот.\nПод браком због новца, подразумева се брак, који се закључује из рачуна, a не из љубави: не тиче се увек стварно новца. Положај, име, титула, пристојнoст замршава питање и ствара многобројне прелазе. Час се неки пропали племић жени богатом буржоаском наследницом, да би понова позлатио свој племићски грб, док таштина ствара код, веренице жудњу за племићском титулом. Час ће вештим флиртом нека кокета изигравати љубав, коју стварно не осећа, да би ухватила у свој племићски грб, док таштина ствара код веренице жудњу за племићском титулом. Час ће вештим флиртом неке кокета изигравати љубав, коју стварно не осећа, да би ухватила у своје мреже неког богатог човека. Још најчешће рачун постоји c обе стране те се обе стране узајамно лажу и изигравају.\nУ сличном трговању често се баца око на наслеђе. Најчешће то су људи који траже жену, која има <b>утврђену вредност</b>. При том се они много варају у својим рачунима јер не разумеју ни вредност, ни природу правог карактера своје будуће.\nБрак због новца не закључује се у маси само код богаташа, него тако исто посведневно, мањим делом и у народу, код сељака, па чак и код радника.\nСвугде, међутим, сачињава један од главних разорннх елемената полних односа и рађања. Поштене служавке, које су успеле да заштеде коју стотину франака, често се удају због -те мале суме, па затим их муж напушта, пошто им је бедну зараду проћердао. Не мислим никако, да брак због новца не може никад бити срећан. Може се десити, да интересни уговор буде поштен и да га љубав мање више храмајући прати, нарочито ако је један, или ако су и оба уговорача водила рачуна у својим комбинацијама не само o новцу, него и o карактеру, здрављу итд.\nДа не бисмо запали у сасвим обичне ствари, нећемо и даље улазити у ситнице овог предмета, већ тако поабаног у савременим романима и салонском брбљању, те ћемо завршити утврђујући просто, да овај куповни систем отвара врата лицемерству, варању и сваковрсним злоупотребама.\nC разлогом је брак због новца обележен називом: <b>oтмене проституције</b>,-\n0.3 §. 3. Проституција и подвођење\nПроституција је врло стара установа. Знак је дегенерације, која се мање више среће код свих народа. Кад је жена предмет куповине и продавања, није онда збиља чудно, што оне жене, чија је морална вредност ослабљема, предузимају кад могу, трговину за свој сопствени рачун, и што и саме продају људима уживање својих примама, уместо да се трпно, као предмети трговине, допуштају експлоатацији. Будући да је човек јачи, он сматра у још ниским и варварским ступњевима образованости, да ту трговину прибави за своју корист и да нагони на проституцију жене, које су под његовом управом. Видели смо, како очеви, на тај начин поклањају проституцији своје ћерке, a мужеви жене.\nИсто право јачега чини, да се у нашој модерној цивилизацији жена, која се проституише, излаже стално опасности, да је људи злоупотребе не плаћајући joj награду, што није за чудо, кад човек само помисли на сумњиву вредност њених обичних гостију. Дакле, сасвим је природно, да она прибегава неком заштитном средству: она узима једног љубавника, кога плаћа, a који се зове заштитник („souteneur\") или пак, ступа у службу оних, који тргују тим занатом — <b>пoдвођaча</b>, који ју искоришћавају за своју добит. На тај начин су подвођачи и заштитници били свугде и свакад готовани проституције.\nПроституција је била у цвету код старих, као и у средњем веку, a нарочито после крсташких ратова (види гл.. VI § 17).\nНе желимо да предузимамо опис њене историје: довољно нам је, да упознамо савремену проституцију. Приметимо ипак, да је — код многих примитивних народа и код младих, и јаких нација, које су у напретку и чији је полни живот још просечно чист — проституција могла слабо да се развије поред нормалних полних односа.\nНаполеону I дугујемо данашњи облик прописивања и уређења јавних жена. Kao и све његово законодавство и тај пропис је жив израз његових осећања према жени: угњетавање женског пола, презирање његова права, срозавање женских јединки у виду предмета за уживање човека, до справа за расплођавање.\n0.3.1 Уређење и прописивање проституције.\nМало час смо видели друштвене погодбе, под којима се сасвим природно организовала проституџија, са заштитницима и подвођачима. Лекарско знање додало је доцније други чинилац. Рекли смо већ неколико речи o венеричним болестима. Кад је то зло човечанству почело бивати познатијим, његови се односи са проституцијом исто тако расветлише. Кужна клица сифилиса и капавца (трипера) срећу се у полним органимa човека и жене. Свака обљуба здраве особе са зараженом може донети заразу првој. Из тог излази, да опасност ширења заразе расте са бројем промена у тим односима. Ако се, дакле, нека жена систематски нуди свим људима, који ју хоће, вероватност да ће бити заражена од једног човека страшно расте, a у сразмери са бројем њених посетилаца.\nC друге стране, чим је и сама заражена, опасност, коју она собом представља, умножава се бројем људи, који имају са њом полне односе, јер она заражава велики број ако не и већину.\nИ поред тога, што се медицина бавила венеричним болестима ипак се она показала необичне заслепљености у схватању досега те основне рачунице. Треба овде водити рачуна, да је потпуно излечење сифилиса до сада било врло тешко, ако не и немогуће да се утврди, да је та болест необично заразна, бар за прве две године свог тока, и да се разноси у крв и у цео организам тако, да ју не преносе само велике видљиве ране, него и мале загреботине, скривене у слозокожи удне усмине (вагине), устију итд. (в. главу VIII §. 2.)\nНе треба заборавити исто тако да капавац наноси мање бола жени него човеку и да - чак и код човека - он није више болан кад застари. Додајмо да се његове клице— гонококе — врло тешко достижу у сваком углу и кутку слузокоже полних органа, где се скривају, стварајући мале квржице назвате „кoндилoмима\", - и најзад, да код жене оне продру чак и у материцу, што напослетку чини излечење немогућим.\nАко човек помисли, да женски полни органи стварају дубоке и затајите дупље, које је немогуће свугде темељито испитати уз пркос свег знања и справа савремене хирургије, да уз то и разне противприродне радње, тако много употребљаване у проституцији, заражавају често уста проститутке, најзад, да ни један део њиховог тела није апсолутно нетакнут,— без по муке ће се онда разумети, колико се ужасна опасност од заразе скрива у брлогу полних уживања, која су предмет јавне трговине.\nСвесни опасности, коју представљају венеричне болести, лекари су изумели, да прописима уређују проституцију у намери да удале или бар умање њену опасност, пошто је, кажу они, немогуће укинути проституцију.\nTaj систем се састоји у надзору и у насилном и званичном уписивању од стране полиције сваке жене, која проводи блуд. Издаје joj сe онда књижица, која ју приморава, да се подвргава један пут недељно или сваких 15 дана лекарском прегледу. Иначе, излаже се затвору и казни.\nДа би олакшао лекарски надзор, пропис најчешће тражи, да се проститутке сместе у јавне радње („борделе\") под управу једног закупника или закупнице.\nСамо се по себи разуме, да се у теорији јавна радња не сматра баш као државна установа, или као установа јавне здравствености. У том погледу служе се, као и за уписане јавне женске, изразом „maison de tolerance\" (на француском тако назива јавна радња), c жељом да се тиме каже, да се то сматра као зло, које мора да се трпи и сноси.\nПри свем том разлика почива само на врло неизвесним и суптилним одликама. Трпити, патентирати, устројити, допустити, најзад повлађивати, подржавати и препоручивати све су то појмови, који неосетно прелазе једни у друге. Чим држава трпи проституцију и јавну радњу, она је приморана да ступи помоћу својих органа у званични уговор са проституткама и подвођачима: дакле, она их признаје. Осем тога услуге, које им она чини, морају се плаћати : дакле проституткиње и подвођачи морају да плаћају свој данак држави и лекарима у новцу или признаницама, a ко плаћа тај заповеда.\nНе треба, разуме се, ову пословицу узети у буквалном смислу: при свем том онај, који плаћа, врши увек известан притисак на оног, који меће новац у џеп. Ето, због чега подвођачи и уписане проститутке имају извесно мало осећања да сачињавају један део неке званичне установе, што уздиже њихов спољашњи положај не само у њиховим сопственим очима, него још и у очима масе, која не размишља. Навешћу два примера, који показују да јавно устројавање једне друшгвене аномалије уноси неред у појмове празних глава.\nЈедан од мојих пријатеља нарочито се бавио борбом против званичног уређења проституције. Нека жена, варајући се у циљу коме је он ишао, горко му се јадала због лаког и распуштеног живота своје кћери и, најзад, тражила је од њега, ако би хтео, да joj помогне да својој кћери нађе место у каквој јавној радњи, патентираној од државе: то би бар значило да буде под управом једне очинске управе. Све би онда било у реду.\nЈедног дана у Паризу, нека стара подводачица приступила је копентентном администратору c молбом да пренесе концесију њене јавне радње на њену кћер од 19 год. Њена је радња, говорила је она, озбиљна и поштена, вођена у часном и религиозном духу. Њена је кћер додавала је она, поштена, озбиљна и способна, потпуно посвећена у захтеве радње, a она ће без сваке сумње водити радњу у истом трудољубивом духу као и досада.\nМислим, да су ова два примера наивности, или пред људcke несвести у покварености, довољни да карактеришу морал овог система. У својој новели под насловом. „Радња Tellier\" Мопасан је оцртао својом магистралном кичицом психологију проститутке, подводачице и њихових гостију.\nИз горњих разлога не може се имати стварно поверење у лекарски преглед јавних жена. Напротив, тај преглед ствара мушкој публици само осећања лажне безбедности, којом се она и сувише лако уљушкава, да би се бацила у руке проституцији. Циљ ових прегледа је да удали из саобраћаја болесне жене и да их обавезно подвргне лечењу у болници.\nАли, ко год познаје стварност, зна колико је ово лечење привидно, После врло кратког времена свака је жена из јавних радњи заражена, готово без изузетка. C једне стране подвођачу и проститутки у интересу је да скрате што је могуће више њено бављење у болници, a c друге стране лекар, који врши преглед и који често живи делом од њихових хонорара мора да их чува, будући да је лечење венеричних болесника врло дуго и врло несигурно у свом дејству: човек се окреће увек у „circulus viciosus\".\nЈедан савестан холандски лекар Chanfleury van Issjelstein, који je озбиљно хтео да удали све заражене проститутке из јавних радњи, доспео је до тога да испразни готово све радње, шиљући њене становнике на дуго лечење у болницу.\nИз тога је произишла права побуна, која је ставила и његов живот у опасност, те је морао да се одрекне свога плана.\nУ обичној практици у болници затвара се обично једно око, па чак и око и по. Лече се велике, највидније ране, чека се да се приметно цурење капавца стиша и онда се пуштају проститутке да се врате у своје трло. Осем тога прегледи се врше на брзу руку, јер кад би човек хтео, да сваких 8 дана темељито прегледа једну жену од главе до пете, ни лекари, ни јавне радње, ни простигутке не би могле постојати. Извесни подмукли људи учинили су предлог колико радикалан, толико и смешан: да се подвргне претходно сваки човек који походи јавну жену. То би био збиља једини начин, да се спречи зараза код проститутки.\nМолим своје читаоце, да представе себи привођење у дело једне оваке мepe. Замислите посетиоце јавних радњи, од којих неки похађају јавне жене скоро сваког дана, па чак још и чешће, како се одају, на тај начин, лекару своје вароши и како се подвргавају ноћу пре сваког сношаја лекарском прегледу, који би их коштао више и времена, и новца, него сами купљени сношај.\nНека човек себи представи, поред тога лекаре на делу у тренутцима кад гости просто на просто џоњају пред вратима јавних радњи: толико је жив саобраћај.\nЗбиља, има извесних чудних идеја, које могу да се угнезде само у бирократским главама.\nДок једна независна проститутка, једина сопственица своје личности, има још извесно људско осећање и неки траг стида — што чини, да она често мање или више бира своје клијенте и ограничава им број — дотле полицијска књижица званично ставља жену, на чије име гласи, у категорију друштвених презрених лица, што joj одузима и оно мало женске природе, која joj je преостала.\nУ јавним радњама, последњи остатак тог човечанског осећања још је више бачен под ноге.\n0.3.2 Ступњеви проституције. — Заштитници\nМоже се разликовати више степена у приватној проституцији. Мало виша, врста проститутки тражи своје клијенте по баловима, појединим кафанама и на другим сумњивим местима, те се продају извесном броју привремених познаника.\nНајнижи и најобичнији облик приватне проституције јесте улични облик, a начин на који жене примамљују људе назива се <b>„пецање\"</b> (<b>„ракoлажа\"</b>). Обично увече, a где кад и у сред дана, споменуте проститутке, одевене што је могуће уладљивије, шетају по извесним познатим и живим улицама, обраћају се пролазницима знацима и изазивачким погледом, док их један од њих не узме под руку и не пође c њом.\nTo je у неколико речи обична метода, употребљавана готово у свима варошима.\nДруге јавне жене се наместе на прозор своје собе и одатле дају зраке пролазницима итд. На ова разна изавивања полиција пази у земљама, где је проституција прописана и она су допуштена само уписаним женама, које имају своју књижицу.\nУ овом случају посредује заштитник. Он пази на госте у самом стану јавних жена, a где кад и на улици. Ако гости не плате, или ако и сувише мало плате, ако прете или злостављају жену, заштитник их издевета и том приликом их олакшава новчаника или одела. У исто доба заштитник шпијунише полицију у корист проститутке. У извесним приликама он joj замењује законитог мужа, да би joj олакшао бирање стана на том и том месту. Муж те врсте кад има грађанско право необично је користан проституткама и подводачицама страног поданства, јер се без њега оне излажу опасности да буду протеране. Заштитник је обично пропалица најгоре врсте, вагабунда и савршено покварени ленивац, кога у свему издржава његова „жена\".\nДруги заштитници бљеште својом полном способности и у исто доба су прави љубазници проститутке, која се пушта њиховој пљачци и која све подноси од њихове стране. Док се проститутке подвргавају обљуби својих гостију без икаквог задовољства и док изигравају сладострасне осећаје покретима, изразом лица и дисањем, само да би их задовољиле оне се дају својим заштитницима или љубазницима свим жаром своје најузаврелије љубави.\nСлучај је баш врло чест. Непотребно је додавати. да су заштитници често зликовци или бар од те су природе. Они који познају проституцију, изјављују да би она била немогућа без подвођача, који је у исто доба заштитник, пријатељ и експлоатор јавне жене, док се закупник јавне радње одаје просто систематском искоришћивању у великом стилу.\n0.3.3 Јавне радње и подводачи\nПод изговором да се избегну опасности од уличне проституције, људи су устројили јавне радње. Има их природно за све укусе, за богате, као и за све смртне људе. Њима управља обично нека блудница у годинама, удвојена често и једним „мужем\". Званично, у јавној радњи проститутке су слободне пансионаткиње. У истини оне су врло често заробљенице или ропкиње. Оне примају један део новца од гостију радње, којима су даване по избору при свакој њиховој посети.\nСамо подводачица располаже њиховом личношћу. Она их обилно храни, да би њене пансионаткиње остале увек гојазне, a одева их тако да, што је могуће више надражавају похотљивост гостију.\nОдело, храна итд. стављена је брижљиво, на рачуч проститутке, a мудра закупница обично удешава тако, да их још и задужује, како би им увек била њин зајмодавац. Ето, како су доведени до ропства ти јадни, презрени чланови друштва, који су обично ветропири и неспособни у сваком погледу да покажу своје право на правду. Јавне жене су, до душе привидно слободне, оне у ствари не могу никако да напусте радњу, a да не плате дуг. Закупница жељна да их задржи, удешава, рекосмо, тако, да га оне никад не могу исплатити.\nНије увек лако, да се разликују разне категорије јавних жена: јавна жена из радње, јавна жена са улице са књижицом или без ње, приватна проститутка или лорета (в. даље). Према прилици и потреби она се пење из једне категорије у другу a још чешће она се, напротив срозава све ниже.\nЗабележимо још једну опасност, коју представљају јавне радње. Уздиже се њено добро устројство, чистоћа, лекарски преглед итд., али заборавља се огромна опасност све веће промене у полним односима. Док једна приватна проститутка прима ретко више од једног госта за вече и није никад материјално приморана, да их више прима, дотле је жена из јавне радње приморана, да их прима толико, колико их се пријави, или колико подводачица нареди. Дакле, једна жена може, на тај начин, бити у правом смислу опкољена и приморана да се одаје обљуби по 20—30 пута за једну ноћ, ако се уопште може и тако ругло назвати обљубом. У извесним приликама (на пр. за време регрутације у Брислу) јавне радње су просто толико опкољене, да људи једва имају времена за свршавање обљубе, a већ морају уступати место другима. Може се разумети колико оваква ватреност поворки увећава опасност венеричних зараза, пошто је једна заражена личност довољна да зарази безброј гостију.\nЧесто се пориче, да је јавна радња тамница a међутим ствар је доказна у много случајева. Кад полиција има, као у Француској, право да затвори према свом задовољству једну јавну жену — често чак и поштену девојку, коју она сматра за јавну жену - било вољном или невољном омашком и да јој утрапи књижицу ствар се разуме.\nДоказано je, да се сличне ствари дешавају. Лечио сам на пр. једну девојку, која je y Паризу постала метреса једног полицијског чиновника, који бди над јавним моралом, под претњом, да ће je денунцирати и да he je уписати као јавну жену.\nУосталом, осем подржавања дугова о којима смо говорили, подводачи имају још много начина да држе проститутке под својом зависношћу. Тешко je неупознатим девојкама — стављеним изван друштва — да се врате слободном и поштеном животу. Ако, пак, једна девојка из јавне радње покаже жељу да одбегне или само ода нешто, по чему би се могла њена намера погодити, закупци имају херојски начин да одврате ту жељу: то je међународна размена. Једна жена, која не зна језика те земље, природно je још више робиња и још неспособнија да се ослободи, него кад би знала језик. То je један од разлога, о коме се не говори, a због којих јавне радње разних земаља у извесним приликама размењују своје питомице, да би им, на тај начин, одузеле сваку жељу, да се ослободе.\nТо средство, које и исто доба задовољава променљиве прохтеве гостију, производи исто тако и извоз девојака из једне земље у другу, под варљивим изговором: између којих je и обечање богате и олаке зараде. На тај начин се извозе Швајцаркиње у Мађарску, Мађарице у Швајцарску, Немице у Француску, Францускиње у Енглеску, Европљанке у Буенос-Ајрес, Креолкиње у Европу итд. Успе ли човек само да експедује младу Францускињу у Пешту или Буенос-Ајрес, може бити сигуран, да ће она изгубити сваку жељу за бежањем, јер шта ће радити она, странкиња, без пара, са својим незнањем и својим мекушним карактером, сама самцита по улицама, кад не зна ни речи од језика, којим се ту говори. Налазе се увек лажи, изговор, насилна средства да се испошљу на страну чак и девојке, које су већ у некој јавној радњи.\n0.3.4 Трговина белим робљем\nТрговина белим робљем или савремено трговање женским робљем цивилизоване Европе, робљем, намењеним проституцији, -у присном je односу са чињеницама, које смо описали малочас. Начин, на који јавне радње размењују своју робу додирује само једну страну питања. Главна умешност се састоји, да се за јавне радње прибеде cacвим младе девојке, лепушкаста деца од 12—16 год.\nTo je изрично забрањено већином закона, али за шта су за кони саграђени, ако не да се изигравају? Има толико начина, да се обуче деца под неким изговором, још пре него су довољно независна и свесна да би избегла том гадном животу. Затим, има опет толико покварених родитеља, или родитеља, који умиру од глади, a који су готови да продаду своју децу, ако им се на лицемерском, ма да провидном језику обећа добро место и с плаћањем унапред.\nЗа време једног путовања возом, био сам и сам сведок начина, на који je једна девојчица од 12 год. — на тај начин продана — била испослата за Пресбург. Био сам онда још доста наиван да бих - за време чекања воза у једној великој вароши — апеловао на неког посланика или конзула—како би се спречило извршење овог злочина. Како бих, збиља, ja могао потврдити ствар пред судом? Дете je пратила нека покварена жентурача, која ми je признала, да се тиче продаје тог девојчета за проституцију. Њoj je било стављено у дужност да путује са дететом до Беча, камо je ишла и где ће доћи неко да одведе дете. То ми je пружило прилике, да утврдим неспособност, у којој се налази једна усамљена личносг у акцији против сличних гадости.\nЗа време последњих година међународна се организација најзад створила да сузбија трговину белим робљем. До данас не изгледа да je постигла велике резултате. Помоћу бесавесних родитеља и помоћу свих злочиначких система завођења, — подводачи нађу увек начина да постигну свој циљ. Не може се, уосталом, разумети како би држава успешно могла спречити подвођење у прибављању робе, догод га подноси и догод га патентира. Сасвим младе девојке — још готово деца представљају — не заборавимо — у исто доба и најлакше јединке за завођење, a највише се траже.\n0.3.5 Обучавање проститутки\nНајодвратнија страна подводачког заната јесте, можда, систематско завођење и обучавање девојака. Новчани мамац, лепо одело, обећавање добрих места, а нарочито пијанство, вешто произведено алкохолним пићима — наизменице илрају улогу у ђаволској вештини подводача и њихових помоћника. Многе младе девојке из народа, лакоме и наклоњене задоврољству, a које не би желеле да у томе иду много даље, постају лаке да се заведу, кад их вино развесели и оде у главу.\nЧим je неки заштитник и, крилни ађутант неке подводачице, успео на тај начин да заведе једну девојку он употребљује њен стид и страх да буде пронађена и додајући претње и уцену да би ју навео на судбоносну низбрдицу, где се пред њеним очима блистају као мамац: лепе хаљине, лак живот, добра храна и новац. Чим се мисли, да се несрећна девојка довољно навикла на полне односе, - онда се она посвећује у вишу школу порока и систематски се обучава у надражењу полног прохтева код људи свим могућим средствима, природним или неприродним. Пре свега обучава се да изиграва завршно сладострашће покретима, дисањем итд. да врши обљубу „ab ore\" да се повинује болесним захтевима масохиста, садиста, дар намењен само најпокваренијим (види главу VIII). Заведене девојке, које су имале ванбрачну децу, јесу — поред деце најзгоднији предмет експлоатације подводачхих зверова. Ако нам се стави примедба, да су јавне женске плод рђавог наследног семена, и да их њина површност и леност одмах гоне на њихов занат,- ми ћемо одговорити, да површност и љубав за задовољством ни изблиза није истоветна са јадним робовањем и одвратним обучавањем једне женске из јавне радње.\nЈош се не цени по правој вредности улога алкохола у проституцији, чији је можда једини подржач. У својим најгрубљим и најгаднијим облицима, она не би могла бити могућна без њега, или бар би остала пристојнија, чистија, сл-боднија; помоћу алкохолних оргија, заводи се већина девојака, a помоћу остатака хроничног алкохолизма одржавају се у сталној затупљевости.\n0.3.6 Ушорена проституција\nУ извесним варошима, на пр. у Хамбургу, покушали су, да устроје неку средњу установу између јавне радње и приватне проституције, да приморају све проститутке да станују у нарочитим улицама, које су им намењене, уписујући их у исто доба у полицију.\nРезултат је био јадан, те су те улице постале немогуће за становање. Не треба заборавити, да сопственици или управитељи кућа у таквим улицама постају мање или више слични закупницима. Ко год издаје под кирију своју кућу за сличне циљеве мора имати и сувише мало осећања стида и дужности, — јер на тај начин постиже да непосредно живи од плодова проституције.\n0.3.7 Тајне јавне радње\nГоворили смо o званичним јавним радњама. Поред њих или у њиховом недостатку кришом се развијају много разних подводачких установа, које држава\nможе утолико мање сузбијати и успешно забрањивати, уколико и сама трпи и прописује проституцију и проксенетизам.\nЧитава гомила крчми („таверни\") има скривених соба, кoје су у главном мале јавне радње, у којима служавке врше у исто доба и занат проституткиња.\nТо је исто и c многим радњама мириса, рукавица и c другим мањим дућанима, чија привидно невина трговина служи само да маскира подводачки занат. Читава гомила „кафе-шантана\" и „путујућих уметника\" исто је тако здружена са проституцијом и проксенетизмом ( 3анимљиво би било знати тачан број јавних жена за време рата a нарочито, што се Срба тиче, број јавних жена у Солуну. Прев.) Неке дуванџинице, продавнице хартија и мириса једва ако мало прикривају разне безобразне предмете као: порнографске слике, изложене продаји за мамац младим људима, друге, опет, стављају у излоге слике упола голих жена.\nСви ти предмети делују нарочито на омладину, те се они најрадије протурају међу одраслим ђацима.\n0.3.8 Број проститутки\nБрој проститутки цени се на 30.000 у Берлину, 40.000 у Паризу, a 60.000 у Лондону. (Релативно чедни предратни Београд дочекао је сад да у својој средини има 9 „Барова\", које, на велику срамоту београдског друштва, држе често млади људи, синови отмених и угледних породица. Бедиа каријера једног младог створа! Прев.)\nНе може се никако примити да све те жене имају болесно наслеђе. Чим тој гомили прљавих створова држава признаје — својим трпљењем и организацијом — право на постојање, поквареност, до тада скривена и срамна, подиже главу и постаје све бестиднија, одводећи чак и јавне органе у свој кал.\nПре свега полиција, a тако исто и власти, и лекари, кваре се у додиру са званичним проксенетизмом. Он замршава у свим главама појмове морала (види „Радња Телије\" од Мопасана). Људи затварају очи испред легла проституције, подводачи се осећају као важне личности, најимућнији међу њима уживају обично тајну наклоност и примају походе високих државних чиновника, па чак и жењених људи високог положаја. Није тешко за оног који хоће да гледа и да размишља, да види, камо води такво стање.\n0.3.9 Полиција и проституција\nПолиција зна свугде, да се у извесним јавним радњама проституција не здружује само са алкохолним преступима, него да те куће постају често истовремено и легло злочинаца. Она чак сматра извесне јавне радње нижег реда и извесне крчме јавних жена као врло погодна откривање кривица. Тамо се срећу свеколики шпијуни, почев од тајног полицајца, који гони неког зликовца и флертује у исто доба са проституткама, до контра — шпијуна у служби лупежа и подводача, који пазе на тајне полицајце и изазиваче.\nСвет зликоваца добива ту своје мајсторско право, вичност и препреденост, али његова слаба страна према женама и алкохолу чине да лако пада у клопку, коју му разапиње тајна полиција.\nИ ту се као и у подводачким салонима „high-life\" и хетера, срећу оне неодредљиве личкости, које данас живе као владини тајни агенти, сутра као лажни маркизи или злочинци, a прексутра као подводачи, a које је један бив. министар немачке царевине von Puttkammer означавао под еуфемичним именом „non gentlemen-a\".\n0.3.10 Психологија проститутки и узрок проституције\nПсихологија проститутки тешка је и замршена глава. Према гледишту, на које се стављају они, који их посматрају, оне су узимане као жене непоправимих и лоших нагона или као жртве нашег рђавог друштвенбг устројства. Ова су два гледишта због своје искључивости подједнако погрешна. Подстицана хришћанским милосрђем, многа друштва за подизање морала забавила су се подизањем палих младих девојака тј. проститутки. У главном, резултати врло мало задовољавају, што је лако разумети. Полне слике, a нарочито њихова зрачења, сасвим друкчије овладају женским мозгом, него мозгом човека. Осем тога он је мање пластичан и допада лакше до ропства навици и рутини. Ако је, дакле, нека жена још од младости — можда чак и из детињства — систематски обучавана на полне цреступе, па затим задржана на тим стазама, све се њене мисли, од јутра до мрака, сређују на разврат и полне односе, тако, да постаје доцније немогуће, да се поврати у живот делатности и испуњавања озбиљних друштвених дужности. Ретки изузетци потврђују правило и овде као и другде. Не заборавимо, осем тога, да полно раздражење буди код жена полни прохтев, који се понављањем и навиком разбуктава.\nC друге стране, треба се чувати пренебрегавања да лене девојке, карактерно слабе, хистеричне, лако сугестивне, кокете и нимфомане, сачињавају особе особито склоне, да се даду завођењу. Најзад, беда је један од најмоћнијих помоћника проституције. Не желимо да сентименталишемо, нити да дамо претеге довољно познатом гледишту намењеном, да изазива разнежавање a према ком се сирота жена проституише да би утолила глад своје деце, па чак и своју сопствену. То се дешава, без сумње код Јевреја са истока и у пролетаријату великих вароши, али то представља у главном изузетак.\nБеда посредно дела много снажније и много успешније. Пре свега, она приморава пролетера да живи у најодвратнијој полној заједници (промискуитету). Не само, што отац, мајка и деца станују у истој соби, кувају и једу, него и у њој они и спавају, често и у истом кревету, те осећања стида не знају где да нађу окриља. Деца гледају, како се њихови родитељи подају обљуби и посвећују се у полним односима често у најживотинскијем облику — под утицајем алкохола на пр. — још од праскозорја свога живота. Занемарена и помешана c другом децом, већином поквареном као и она, они упознају још од своје најнежније младости не само најпростачкије и најпрљавије ствари, него још и најболесније и најбезобличније изданке нездравог живота у вароши. У пролетаријату извесних вароши има мало девојака од 14 год., које су још невине; то знам из сасвим поузданог извора.\nБеда нагони, уз то, родитеље да искоришћују децу, a шта је у томе згодније него их уступити проксенетизму. То се међутим не дешава само у најјаднијем пролетаријату; и у самој малој буржоазији сиротиња постаје непосредни агент проституције. И ту се осећа дејство немилосрдне експлоатације; у неним индустријама, које остављају девојкама слободне вечери, као и у неким радњама послодавац плаћа својим помоћницама јадну надницу једино због тога, што ју могу допунити проституцијом. На тај начин, неке продавачице, шваље, модискиње и т. д. приморане су, због огромне конкуренције, која влада у тим занатима, да се задовољавају најмајушнијом зарадом. Кад се жале на то, a лепе су, разговетно им се каже: да им је њином издашном спољашњошћу лако да увећају свој доходак, јер многи би младић био срећан, да им буде пријатељ, да их помаже и т. д., да не би говорили o другом сличном подмуклом улагивању. Рекли смо већ, осем тога, како су девојке које служе, употребљаване као мамац у крчмама нижег реда. Наведимо неколикд примера:\nОд прилике 80% јавних жена у Паризу имају занат поред продаје свога тела.\nУ творницама, радњама и т. д., средња надница људи јесте 4.20 дневно, надница жена 2.20; али у привређивању код куће она је само 2.10 за људе, a 1.10 па чак и 90 сантима за жене иако оне врше исте послове. Да ли се човек може чудити онда зашто прибегавају проституцији?\n0.3.11 Јавне радње „high-life\".\nУ елегантним и изабраним јавним радњама, живот јавних жена је много кориснији и пријатнији; роба више каквоће, стечена помоћу богатих клијената пробирача, тражи боље поступање и нарочите бриге; то се разуме. Наведимо један пример објављен у годишњем извештају Песталоцијевог Друштва (за злостављану децу) у Бечу (Аустрија):\n„У октобру 1904. Тиролско удружење за заштиту напуштене деце предало нам је исправе једне младе Тиролкиње од 18 година Н. .., која се налази у Бечу под контролом полиције јавног морала. Скренули су нам пажњу на младост те девојке и неспособност оца да ју поврати на прави пут. Молили су нас, да се заузмемо за њу и да ју повратимо ако је могуће, у поштен живот.\n„Учинили смо све, што је потребно. Пошто је имала многобројну браћу и сестре то је стуиила у својој 14. години на једно место у Инсбруку где су је злостављали, каже она. Она напусти тај посао и пода се проституцији у последње време у Бечу.\n„Довели смо је у нашу канцеларију и у говору c њом, видели смо да је у Инсбруку дошда до кобних искустава. Врло су је слабо хранили, а злостављали много, задржавајући joj чак и њену мршаву надницу. Она је имала бојажљив изглед и учинила је на нас добар утисак. Будућност је посматрала c великом ведрином духа, изјављујући да је она искључена из друштва, али je o свом занату причала са свом озбиљношћу, која прати сваку допуштену и званично освећену ствар.\n„Њени родитељи — уверавала нас је она — пошто су c муком живели, били су апсолутно сагласни са избором њена заната. Стајала je c њима у одличним односима, слала им је новаца, па чак ју је њена мајка походила. у Линцу.\n„Да би добила књижицу од полиције, требало joj je имати пристанак родитеља. Њена joj мати одговори, да, ако остане поштена и побожна (!) нико joj ништа неће пребацити. Она високо цени „Госпођу\" („die gnädige Frau\") т. j. закупницу јавне радње због обзира и лепог поступања, које примењује према својим питомицама.\n„Радња, у којој се она налазила, била је првога реда колико c гледишта на госте, толико и на поступање. Око 12 младих девојака биле су у њој запослене, већина њених година или чак још и млађе, све са пристанком, својих родитеља, изузев једног сирочета од 16 година. Многе од њих шаљу зараду својој породици.\n„Она је причала, како су и она, и њене другарице, врло срећне својом судбином, пошто су имале осигуран живот, пошто су c њима добро поступали, хранили их и одевали, a свака је зарађивала по 120—240 круна месечно. C дирљивом наивношћу причала нам је она како госпођа, коју она дубоко поштује, чува и c добротом поступа c двема старим питомицама, које нису више у стању да зарађују. Она има и једног подводача, на кога се досад не може да жали.\n„Ми смо покушавали, да је одлучимо на нов живот, обећавали смо joj посао. Али она то одби, прво колебајући сe a затим, врло категорично. Чак: и кад би она то желела „госпођа\" ју не би пустила да оде. A после тога, сви би joj чинили замерке на њену прошлост, a она не жели да живи c људима, који би је стално презирали. Она хоће да остане тамо, где ју сваки воли. Доста је већ мука претрпела, не жели да се више баца у неизвесност,_ Уосталом, изгубила је своје старе навике, a ништа није научила озбиљног. Нове газде би ју само мучиле. Укратко, не жели да напушта свој пријатан и осигуран живот.\n„Овај разговор довео нас је до убеђења, да овај случај није такве природе да може оправдати наше посредовање. Успркос свог младог доба Н. нам је учинила утисак особе, чије је расуђивање било врло зврело и сталожено. Изгледало нам је, да је било и сувише доцне за поновно почињање њеног васпитања. H. je била чак у врло великој бризи, кад смо joj говорили o изласку из јавне радње\".\nОвом случају нису потребни коментари. Он нам много говори o нашем друштвеном стању. Што је типично у скретању предмета моралног смисла сугестијом средине, јесте верска побожност ове девојке и њено обожавање „Госпође\".\n0.3.12 Врсте јавних жена\nВидимо, да јавне жене у ствари« сачињавају скуп врло различитих јединки. Ако се у просечности њихово друштво сачињава из необично бестидних, простачких, покварених и алкохолизованих девојака исто је толико нетачан закључак, да су све наследно врло рђаве каквоће. Велики број између њих припада патолошким јединкама. У том броју може се посматрати много хистеричних, од рођења неморалне, глупе, лене, лажљиве или су се навикле на порок од детињства утицајем средине, или су, пак, савршено равнодушне природе, апатичне или јако сугестивне, уступајући свакоме завођењу и сваком подстицају споља. Ове последње сачињавају можда најпотпунији контигенат проституције, јер су оне најлакша и најзгоднија пљачка за подводаче.\nМноге од њих падале су постепено завођењем, стидећи се своје прве грешке, a немајући храбрости да узвишена чела поднесу последице. Оне почињу да ступају у везу са поквареним светом, који их прима раширених руку и, на тај начин, постепено тону у глиб. Ванбрачна рађања играју велику улогу.\nИзвесна категорија јавних жена се продаје једино из беде и потребе осећајући узгред стид, али искоришћујући своју зараду за одржање своје породице. Беда делује нарочито у вези са осталим узроцима.\nОстаје, најзад, једна скучена група, али c толико исто интереса, група, коју сачињавају јединке, које се одају проституцији из љубави према занату. То су обично жене, чији се снажни и болесни полни прохтеви удружују c толиким недостатком моралног смисла да налазе право задовољство у упражњавању свог заната. Има богатих жена, чак контеса и принцеза, које се одају проституцији.\nТа разноликост јавних жена, објашњава разне ступњеве у проституцији. Ма да је њена поквареност девојке из јавне радње мање или више прикривена лепим хаљинама и добром храном, она ипак представља најнижи слој, она је само инструмент за обљубу у рукама подводача. Изузимамо, разуме се, извесне одабране јавне или „hige-life\" (види раније). Јавне жене из радњи нижег степена за војнике и за сиромaшан народ воде, разуме се, најбеднији живот. Такве радње имају само најгору изслужену робу, тј. старе проститутке избачене из употребе. Ништа није жалосније него видети на пример војничку јавну радњу у Алжиру.\nМали локали проституције, крчме, продавнице мириса, рукавица итд. сачињавају већ мало виши степен. Што се тиче опасности заразе они су исто што и јавне радње, али девојке, које се у њима налазе, мало су мање зависне, имају слободније кретање и тиме мало човечнији живот. Баш због тога, што ти локали не уживају законску заштиту газде и подводачи јавне жене не могу према њој употребљавати ни аутократију, ни терористички начин опхођења, који је својствен патентираним подводачима.\nСлободне јавне жене са улице просечно су на истој висини. Оне не зависе од подводача већ само од оног, који их издржава, што их мање ставља у зависност. Највише их понижава уписивање у полицију, обавезни лекарски преглед и бедни систем „пецања\", којим теже да изазову по улицама првог, на кога наиђу, не чинећи ни најмањи избор. Треба изгубити свако осећање стида, имати циничку смелост, па постати улична проститутка.\nСрамежљиве јавне жене, које се продају само у извесним приликама, посредством, и ако немају храбрости да „пецају\" нити да се упишу у полицију, припадају без сумње вишем степену и мање су унижене. Али у земљама, где влада пропис, оне се сваког тренутка излажу опасности, да буду затворене од стране полиције и бачене у коло уписаних јавних жена. Ове приватне јавне жене сачињавају прелаз између праве проституције и куповног наложништва, o коме ћемо доцније говорити.\nЧопор јавних жена састављају делимице болесне јединке. Алкохол и порочне навике повећавају све више њихове аномалне наклоносги тако, да понашање јавних жена обилује у расположењу, у раздражљивости, испадима, цинизму и безобразлуку. Венерична болнична одељења доказују то свакодневно. Чим једна јавна жена примети, да се њено физичко стање поправља после неколико дана у болници, полна уздржљивост буни њене прохтеве толико, да она често отпочиње „лезбијску\" љубав са својим другарицгша или се поставља гола на прозор, да би изазивала људе итд. Она је непристојна, груба c болничаркама, да ове често пута падну у очајање и напуштају свој посао, Извесне јавне жене мало веће вредности пате у прво доба од тог скандалозног тона у јавним радњама али, на крају крајева, оне се обично на њега и саме навикну, па га и приме. Поштене жене, заражене случајно или од стране мужа, пате и муче се, кад их сместе у та венерична одељења.\n0.3.13 Крајња судбина јавних жена\nШта постају на крају крајева јавне жене? Оне нису у стању, да остану дуго у јавним радњама, јер те радње нарочито већег степена примају само младе, лепе и бујне девојке. Било би занимљиво пратити судбину свих тих жена. У сваком случају, ништа није бесмисленије од пословице, која се чује по улицама, a према којој би укидање јавних радњи увећало уличну проституцију, a да би њихово увођење укинуло ову последњу. Очевидно је, да је персонал једне јавне радње, која тражи стално обнављање, неумитно и беспрекидно избациван на улицу. Без сумње, многе проститутке пропадају младе од алкохолизма и последица сифилиса. Али, са многе друге, кад их више нико не жели у јавној радњи, једини је извор да „врбују\" своје госте по улицама или да се придруже тајним јавним радњама или крчмама истог својства.\nНајумешније, оне, које показују високо уметничко и индустријско разумевање свога заната, умеју да учине напредак, да се унапреде и да постану подводачице: то су ретке привилегисане жене. Многе од њих завршавају самоубиством или лудницом.\nНа крају крајева, кад их ниједан човек више неће, већина жена спуштају се до најодвратнијих заната; постају посреднице, чистачице нужника и сачињавају према свом темпераменту или карактеру разне категорије старих врачара, које није потребно набрајати овде. У Минхену некад је било ушло у пословицу, да се племе Radiweiber и Nussweiber (тј. старих жена, које продају по уличним угловима орахе и велике беле ротке, које се у Минхену једу уз пиво), регрутује великим делом међу бившим јавним женама. Изузетно по нека отреснија и домишљавнија јавна жена успе да се уда.\nАко се непристрасно посматра бедна каријера једне јавне жене, не може се пристати, без осећања туге и негодовања, на употребу израза „fille de joie\" jep он у себи носи толико горке и трагичне ироније, да би требало да нагони црвенило на лице сваком посетиоцу проституције.\nКад би човек био у стању да осети и сам право душевно стање, које се крије позади смеха и песме толиких јадних певачица по јавним местима и шантанима и позади бестидних мајсторлука многих проститутки, кад би човек могао познавати цео њихов прошли живот и узроке њихова пада, ни један .човек са трунком милосрђа и симпатије према својим ближњим, не би могао мирна срца окусити „насладу\", купљену за ту цену. Kо зна да чита немачки препоручујемо му у том погледу: Tagebuch einer Verlorenen од Marguerite Bohme (Berlin, Fontane 1905).\n0.3.14 Проституције и полне изопачености\nAко je истина, да су многе јавне жене болесног наслеђа, још је тачније да је добар део ових приморан да се подвргне фантазијама болесних посетилаца. Тако често и многобројне полне аномалије, o којима смо говорили у глави VIII, у тесној су вези са проституцијом. Пречишћеност савремене образованости тако је савршена да пружа сваком болесном облику полног прохтева места или бар нарочито обучене предмете за његову употребу.\nДо сада смо само говорили o јавним женама и казали смо, да се оне могу и обучити употреби садиста, масохиста итд. Потребно је, да се оне пуштају злостављању од стране првих или да сатру ударима друге или опет да изигравају и пред једним и пред другим симболичке комедије грубости и унижавања.\nЗа инвертиране људе, напротив, постоје у неким местима мушке јавне радње, у којима се млади дечаци одају педерастији за новац. Млада деца, најзад, морају се држати у резерви за извесне богате и рафиниране блуднике или, пак, за оне који болују од педерозе. Ta je роба необично скупа, јер излаже опасности да се умеша суд. Још невине младе девојке тако исто се плаћају скупо, те се труде, да им се после дефлрације невинак (химен) опет зашије, како би их могли нудити неколико пута као невине.\nСа оним што је речено у глави VIII ови наводи ће бити довољни, да покажу како проституција и подвођење сачињавају само страшно ругло намењено експлоатисању у корнст „златног телета\" необуздане пожуде људске насладе. Узима се у одбрану тај систем под изговором хигијене, заштите поштених жена од напада људи итд. У ствари, на тај начин се успело, да се покваре и размекшају људи, да се сведу на мали број нормални полни односи младости у њином природном здруживању са првом љубављу, да се поквари и сама љубав, да се велики број способних и поштених жена удале од брака и љубави, од полних односа уопште, најзад, да се цео полни живот нашег друштва управи на странпутицу.\nСавремена је књижевност почела да се бави психологијом проституције. Навели смо већ „Радњу Телије\" од Мопасана и „Нану\", од Золе. Нана је јавна жена вишег стила чија је повест испричана на познати, зачињен и реалистички начин чувеног натуралистичког романо-писца. Он је грубо описао полну поквареност париских кругова из другог Царства.\nХоћемо још да речемо неколико речи o једном друштвеном покрету против прописане проституције и њеног подвођења, покрет који се зове аболиционизам (укинуће).\n0.3.15 Укинуће и прописивање проституције\nПошто су појаве, које смо мало час описали, згадиле једну храбру и племениту Енглескињу Г-ђу Јозефину Битлер, она предузе, у име права и слободе, борбу против подвођења, против трговине белим робљем и званичног трпљења проституције од стране државе. Она напада тако исто и дубоку неправду Наполеоновог законика према женама, посебично на забрану истраге у проналаску оца (очинства), која баца заведене девојке у руке проституције. Присталице укинућа оспоравају друштву право да насилно уписује у полицију јавне жене под изговором хигијене, да их подвргава и против њене воље лекарском прегледу и да их затвара у јавне радње. Они траже строге законе против подвођења, a сузбијају толерирање.\nУ лекарским круговима обично се узима у одбрану од тих напада систем прописивања; изјављује се, да друштво извесно има права да се чува од опасних зараза и да у том циљу оно може исто тако приморати заражене јасне жене на насилно лечење, као што приморава људе болесне од богиња и колере да се иитернирају по болницама. Због свога срамног заната те су жене у осталом, мисли се, изгубиле свако право на нарочите обзире.\nОво последње поткрепљивање доказима изгледа оправдано при површном испиту, али оно узима сасвим други изглед, кад се удуби у питање и у чињенице. Пре свега упоређење са богињама и колером на рђавој је основи, јер те болести излажу опасности невину масу народа, док човек, који се служи проституцијом, чини то савршено свесан узрока и потпуно познаје опасност, којој се излаже. Не види се из ког би разлога друштво било обавезно да припрема Дон Жуанима и блудницима лепе безопасне предмете за њихове полне неумерености.\nНа то се ставља примедба, да су невине супруге често заражене и да морају да трпе грехове свога мужа. Али тако пространо уплетање државе у породице, уплетање, које произлази из таквог гледишта, изгледа нам да није допуштено и оно би одводило до најжалоснијих злоупотреба. Друштво нема ни права, ни дужности, да олакшава опасне и штетне радње појединих особа на рачун других, чинећи их мање опасним и мање штетним, како би неке треће личности биле мање изложене, да од тог пате. To je бесмислен софизам. Дужност је друштва, да учини одговорним сваког који учини опасну или штетну радњу, евентуално и да га казни, ако је проузроковао зло. У овом случају, напротив, само се један од криваца приморава (проститутка) да се за навек посвети својој бедној трговини, док се човеку, који се њом служи и који је често заражује, не придаје никаква одговорност. Држава, осем тога, нема права да ради против извесних лица, сматраних као савршено одговорним под изговором, да би њихова будућа осећања и радње могле имати опасних последица за друге, иначе она широм отвара врата самовољи и злоупотреби снаге. Лудаци и њихови најближи сродници, окорели зликовци чине једини изузетак, јер код њих болесни ненормални и неодговорни мождани построј постаје стална опасност за друштво. При свем том једно се питање поставља: Може ли се сматрати сама проституција, тј. издавање свог тела у најам у полном циљу, као преступ, — кажњив законом? Кад би то било кажњиво, не би требало, пре свега, казнити само јавну жену, већ и њенога госта или пак послати их обоје у завод за поправку. То би била једна логична, jaсна и проста последица таког гледишта, јер су у том случају оба уговорача подједнаке крви и, додајмо, подједнако опасни за заражење.\nКако, дакле, оправдати систем према ком се жигоше и обележава у полицији само јавна жена, према ком се човек не задовољава трпљењем њеног скандалозног заната, у место, казном; него званичним организовањем његовим, гурајући на тај начин жену све ниже, како, дакле да ce оправда тај систем, према коме, најзад, да би ce крунисало дело, држава патентира подводача, који искоришћује њен порок ? Мучно je озваничити потпуније лицемерство, противречнији систем.\nУ старо доба, када je робовање било допуштено, задовољство и наслада људи била je довољна, да оправда такве мере, које су стварале y њихову корист читаву једну класу презрених женских створова; то ce искрено и јавно признавало. У наше доба, подједнака права људи, званично призната y образованим земљама, не допуштају то више, те једино хигијенски разлози могу служити да једно тако савршено варварство одену y лицемерну спољашност оправдања. Лудаци ce, па чак и зликовци, затварају једино због сигурности и да би ce y исто доба покушала и њихово поправљање; али ce не допушта, да њихово тело постане жртва, нити предмет трговине, изложено неким трећим лицима за задовољство осталих чланова друштва.\nАли резултати статистике, која ce поштено објашњава, противрече том приридном оправдању (које je покушано y име хигијене) прописиаања проституције и подвођења. Мислило ce на циљ, да ce људима пружи здрава обљуба или бар безопасна, али чињенице доказују, да ce тим системом није успело, нити да ce смањи број венеричних болести, нити да ce те болести успешно сузбију. Лажна сигурност, која ce званично пружа људима прописивањем, чини их y толико више необазривим. Умножавање полних односа сваке јавне жене повећава опасност заразе бар онолико, колико ју смањује уклањање од стране лекара неких мало озбиљније оболелих жена.\nПоквареност државе и њених чиновника, нарочито полиције и лекара јавних радњи, општа разузданост обичаја, која произлази из званичног толерирања, најзад изопаченост појмова морала y народу, - увећавају навике проституције, a сa њом и опасности заразе. Осигурани некажњивошћу, подводачи и њихови пратиоци постају све више смелији, те проширују своје трговање, док, с друге стране из страха од полиције, јавне жене, чији ce број повећао, захваљујући систему, све више траже да изиграју закон и да тајно упражњавају свој занат. Па треба ли ce чудити што баруштина, коју je човек хтео да пресуши, постаје све дубља и прљавија? Можели ce рећи y потпуној савести да ce радило y корист хигијене? Најбоље ce то видело y Француској и y Женеви. Довољно je упоредити број венеричних болести јавних жена y земљама, које имају прописану проституцију, — и y земљама, које ју немају, да би ce утврдио с хигијенског гледишта потпун фијаско тог система. У средњу руку, број je заразе готово исти y прописаној проституцији, као и без ње, a он зависи од мноштва других узрока. Не могу на овом месту улазити y ситнице.\nУпућујем читаоца на статистике и дела објављена бригом Аболиционистичког удружења (улица St. Leger, 6. Женева). Од свега што je објављено y овом погледу, ништа ми ce није учинило убедљивије од Мунијеве (Mounier) Магистралне статистике, израђене 1889, године за Холандију. Чак и међу лекарима, творцима прописане проституције, аболиционистичко гледиште преовлађује из дана y дан. На крају крајева долази ce до сазнања, да ce човек вара и да толерирање подвођења, па чак и уписивање и обавезни преглед јавних жена, погрешна су метода друштвеног асенирања од венеричних болести.\nАли укидањем званичног толерирања и прописивања проституције, питање проституције није ипак решено. Тиче ce ту негативног утицаја, важног, истина, за тактику оних, који желе да оборе бестидну злоупотребу, али који никако не одговара вишем задатку: укидању корена зла. Позитивни рад ће почети тек кад ce држава ослободи свог стидног уговора са подвођењем и проституцијом.\nУ наредним главама испитиваћемо лекове које треба применити на нашу полну анархију, плод мушке аутокрације, као што je руска анархија плод царизма ; не желимо да антиципирамо, па ипак с лекарско хигијенског гледишта ставићемо на овом месту неколико примедаба присталицама прописивања проституције. Они гласно вичу, да су аболиционисте фанатичне разбуктане главе, које ће због недостатка научног духа произвести нов потоп венеричних болести над нашим друштвом. То заплашивање не почива ни на каквој озбиљној основи: никада концесија, прописана од стране државе, над куповином и продавањем тела извесних жена, није сузбила нити стварно умањила број венеричних болести, јер до тог никад не може доћи. Концесија једног против природног порока од стране државе не може бити хигијенска.\nУ Француској, где систем прописане проституције постоји врло дуго y најстрожем облику, венеричне болести чине страшан покор, док y Швајцарској, где постоји само y Женеви — јер je она укинута од пре неколико година y Циришком Кантону — те су болести ређе. Женева je исто тако заражена колико и остале вароши Швајцарске.\nУз пркос својих узоритих јавних рањи, a y једном популарном гласању, Цирих je ту скоро потврдио укидање великом већином против иницијативе неких користољубаца, који су хтели да успоставе јавне радње под ништавним и варљивим изговром. Неке тајне јавне радње постоје још y варошима y којима, као y Бјену, власт љубазно затвара очи. Цирих и Базел су највеће вароши y Швајцарској, a Женева долази тек на треће место.\nМислило ce, уз то, да би ce број преступа противу морала увећао са укидањем јавних радњи. И то je опсена једног фантома, који ce призива y помоћ. Највећи део полних преступа, ако не и сви, последичан je душевним аномалијама (види главу VIII) или последица je алкохолног пијанства. Ако имају какву везу с проституцијом, та би ce веза састојала y томе, што, су повлађивали њеним оргијама. Доказ су чињенице.\n0.3.16 Лек злу\nПре свега потребни су строги закони против подвођења, које представља злочин према општем праву. Непобитно je, збиља, да je трговина телом свог ближњег незаконита, па чак и кад ce тај ближњи вољно томе одаје. То je злочин или преступ за којим би требало трагати, као и за трговином Црнцима или за зеленашким кајишарењем. Не би требало чекати, да ce тужба поднесе, него би требало по дужности трагати за подвођењем, да ce видно покаже. Подводач ce врбује, без сваке сумње, y друштвеном талогу. Без сумње и ту, као и другде, постоје мање опасни облици, према којима би требало да закон буде блажи. Не треба ништа преувеличавати. У тој области, као и y другим, казнено право не треба да буде осветник нити казна испаштања: треба тежити просто заштити друштва и поправљању криваца.\nШто ce тиче саме проституције, од ње ce не може начинити казнимо дело, a да ce не отворе врата најширој самовољи. Држава не може забранити једној одраслој и одговорној особи, да располаже својим сопственим телом, сем ако неће да игра улогу божјег адвоката и да уведе y законодавство верске и метафизичке обзире. Држава може тражити, да оне или они, проституишу, да не досађују ни јавности ни другим лицима. Држава, дакле, има права, да казни „пецање\" („racollage\") тј. изазивање на улици, казнама или, пак, и затвором, нарочито y случају честог понављања. Она може, осем тога, да даје лицима оба пола, који су били жртве венеричних болести, правом да грађанским путем захтевају накнаду. Много ce оспоравала законска подлога тог права накнаде. Што ce тиче мене, то je право исто толико законско колико и непобитно, чим држава не подноси и не прописује проституцију. Доклегод она то чини и доклегод подвргава јавне жене обавезном лекарском прегледу и лечењу, дотле она, y исто доба, сноси и одговорност њиховога здравственог стања. У режиму прописане проституције, требало би по тој логици, да један заражени човек захтева од државе или, пак од патентираних подводача, a не од јавних жена, стављени ван досега јавног права, накнаде, које би одговарале причињеном злу, пошто му je обећана здрава роба.\nПитање одговорности сасвим ce друкчије поставља, чим je проституција слободна. Полни односи једне слободне проститутке са човеком, који ју походи, почивају, може ce рећи, на приватном уговору, y коме сваки уговорач има иста узајамна права и исте обавезе. Ако један од уговорача превари другог, скривајући од њега заразу, од које ce овај разболео, он га повређује и овај треба, да има права, ако покаже довољне доказе, да захтева накнаду. Ако je кобасица, коју купим код једнога кобасичара, покварена, направљена од зараженог меса, па ако ce од ње разболим, има права да тражим од кобасичара накнаду. Напротив, ако je кобасица добра, a ja кобасицу платим лажним новцем, или му учиним ма какву другу неправду, онда ће он имати права, да ме нападне.\nТо право на накнаду не сачињава ипак главну тачку. Да би ce проституција и венеричне болести успешно сузбиле, требало би привести y дело основне друштвене реформе.\n*1. Пре свега требада престане бедни систем искоришћавања сиромашног од стране богатог, будући да рад првога није награђен по правој вредности. То захтева друштвени преображај својине и рода;\n*2. Треба успети да ce укине употреба опојних (наркотичних) супстанци, a посебично алкохола;\n*3. Треба да ce учини крај лажном стиду, што ce тиче полних односа;\n*4. Треба упознати сав народ са оргомном опасношћу венеричних болести и са средствима, која ce могу употребљавати y њихову избегавању;\n*5. Треба да чистоћа свугде, нарочито y полним односима, буде y напретку;\n*6. Треба уопштити употребу предохраних срестава (презерватива од животињских опни) y свакој својој обљуби, чији циљ није рађање;\n*7. Треба вршити надзор свугде, да ce лечење венеричних болести y болницама врши на пристојан и човечји начин и да ce чува осећање стида оба пола, нарочито стид жена, тако, да заражени, који иису рђава лица немају да трпе ужас и мучење, пре него што ce усуде да ce подвргну потребном лечењу. Због тога треба много реда и дискреције док данашња венерична одељења по болницама пре личе на јавне радње, него на болесничке собе. Не треба ce томе чудити докле год држава y њима нагомилава, као чопор презрених створова, болесне јавне жене, које су опет делом, захваљајући држави, постале колико животињски грубе, толико и бестидне. Очовидно je, да ce y таквом стању мање или више поштене жене, па чак и јавне жене боље каквоће — јер и таквих има — опиру из све своје снаге, да ce подвргну болничком лечењу и постају тиме најужасније огњиште заразе. Лечећи венеричне болести y болници с више обзира на човечји начин, укидајући жиг срама, који им ce удара, одвајајући болеснике једне од других, према њиховом понашању, успеће ce, без сумње, да ce победи често неиздржљиво стање. Венерични болесници би све онда одлучивали лако, да оду y болницу, као што то данас чине болесници од кожних болести и много боље би ce успело, да ce излече. У Италији напредак y томе смислу већ je врло велики (види главу XIV, Лечење полних болести).\nЗавршавајући, изражавам своје убеђење, да, — ако ce човек мора сада да задовољава зајаживањем проституције и укидањем узрока, који чине проститутке све презренијим —преображај нашег друштвеног живота, a нарочито укидање капиталистичке владе као начина искоришћавања туђег рада и употребе алкохола као пића — моћи ће да успе y будућности, не угушујући ипак зло y целости, да постепено укине проституцију и да ју замени наложништвом (конкубинатом) које даје много боље исходе.\n0.4 § 4. Куповно наложништво\nГрупа о којој имамо да говоримо, нејасно je одељена, Она сачињава прелаз између праве проституције и љубави изван брака или наложништва. Она ce разликује од правог конкубината тиме што ce наплаћује. Већ по томе унапред ce може погодити да je разлика необично деликатна.\n0.4.1 Лорете\nЛоретама ce могу назвати (стари израз, види ранију примедбу) плаћене жене, које нису више праве проститутке. Једва je могућно разликовати их од тајних и срамежљивих проститутки, које нису уписане. Тиче ce овде жена, које ce не одају „пецињу\" и не продају ce првом на кога наиђу. Оне имају извесан избор и дају ce под најам, бар за извесно време, једном једином и истом човеку.\n0.4.2 Гризете\nЖеница или некадања гризета младог Паризлије (иста примедба), довојка, чији je узорни облик постао класичан, сачињава већ један виши степен, који je чак — некада и y првобитној простоти — представљао извесну поезију. Ова врста односа може ce поредити са браком на рок, потпуно слободним, y коме ce још налази или ce бар некад још налазила, извесна врсност.\nКао извесне слободне проститутке, и гризета не живи само од издржавања свог љубазника. Она je често модискиња или шваља или продавачица y каквој радњи; он њу издржава да би боље и пријатније живела, a она му одржава његово домаћинство, намешта собу, спавајући и хранећи ce сa њим. Данас врло често човек станује са таквом женом y намештеној соби, што даје тим становима сумњив глас.\nКад љубазница одржава сама домаћинство свом љубазнику и живи са њим y приснијој заједници духа, a не само тела, веза узима на ce озбиљнију, постојанију и узвишенију одлику. Код гризете није никако искључена извесна наклоност, па чак и љубав. Ипак сва ce ова наложништва обично тако подешавају, да љубав не може да постане дубока, јер веза ретко превазилази неколико недеља или месеци, и да не дође промена. Природна осећања љубави код жене мало по мало трну y таквом многомуштву (полиандрији); тиче ce ту на крају крајева мање више „споредног заната\".\nСрећемо дакле лорете и гризете свих категорија, али ce, углавном, оне мање везују за богате људе, него за буржоазију, студенте, трповачке помоћнике, раднике итд. То je нека врста уговора или ограниченог давања под најам. Тај систем je врло јако раширен y великим варошима, јер ce становници y њима мало познају и не воде бригу један за друге. Напротив, тешко може да ce одржи y малим местима, где ce свако познаје.\n0.4.3 Метресе — Хетере\nИзразом метресе могу ce назначити аристократкиње, елита куповног наложништва. Ту ce може још разговетно видети прелаз куповне љубави ка слободном наложништву, које почива на узајамној љубави. Хетере старих Грка (види главу VI § 17) одговарале су мање или више нашим модерним метресама, нарочито интелигентним метресама људи, који заузимају високе положаје. У извесном погледу може ce рећи, да je Жорж Санд на пр. била хетера из чисте љубави, док je новац код грчких људи играо велику улогу. Извесне су метресе плаћене; друге, опет, живе на равној нози са својим љубазницама; a неке их издржавају. Најзад, треба разликовати случај, кад једна метреса живи са ожењеним човеком, од случаја, кад живи са нежењеним.\nНајузорнији случај извесно je кад нежења који хоће, да остане слободан, узме метресу од које y исто доба ствара и господарицу куће, a која тиме постаје његова незаконита жена! Она може да оде и да ce одвоји од свога мужа, кад јој je воља. Неке жене склапају ту врсту везе, не будући стварно плаћене, него једино да би их љубазник издржавао y замену чега она му води домаћинство. Ту ce, дакле, удаљујемо од прве продаје тела. Уговор може бити склопљен на неограничено, или на унапред утврђено време. У таком случају одмах ce познаје утицај новца по држању човека према својој метреси. Његов тон je обично простачки и презривији према плаћеним метресама, него према метресама, које нису плаћене. Љубав плаћених метреса није, дакле, ни трајнија ни снажнија од љубави гризета, пошто je случај без мало исти.\nHaнa од Золе проституише ce редовно са богатим људима. Поред тога она je метреса или покорно наложница de Fontan-a, који игра улогу подводача вишег стила, док, на трећем месту, она ce сасвим идилично заљубљује y малога Жоржа. Директор позоришта Bordenave c разлогом јогунасто жели да ce његово позориште назове именом јавне радње; он je збиља пре подводач него директор позоришта. Овај мало претерани пример показује y неколико речи колико су y тој растегљивој области појмови y стању да ce преливају једни y друге.\nЗна ce, да има и удатих метреса. Стање метресе једног отменог човека y главном je деликатније, него стање метресе једног бећара. Имамо да ce бавимо на овом месту само плаћеним метресама. Оне ce дају само ожењеним људима, кад je брак људи мање више растројен, било да ce муж налази одвојен од жене, било да живи y отвореном непријатељству са њом. Ожењен човек може, насупрот, и поред породичних присних веза, походити кришом јавне радње или приватне проститутке, често чак и са знањем своје жене, јер проститутка, коју свет не познаје или једва ако познаје и којој ce долази само један пут или ретко, не може имати утицаја на породичне односе. Тим су ce жалосним разлогом чак послужили да би узели y одбрану проституцију. Истина je, да жењени људи често крадимице имају односа с другим женама и изразом метресе називају ce жене, које ce одају таквим односима, било да су једно, било да су обоје ожењени или удате. У том случају новац обично долази тек као споредни узрок, ако брак или бракови, о којима ce говори, нису разорени. Често ce тиче исто тако, само маневра јеаног интриганта једног или другог пола, који покушава да раздвоји супружнике, да би ступио y брак с њим и прибавио његово имање. Довољно је само показати колико je често тешко разликовати плаћену љубазницу (метресу) од месалине, од заљубљене похотне жене, која ce не даје из користољубља, већ из страсти или пак од интриганткиње, која смишља какву клопку. Ретко да плаћене лорете, гризете и плаћене љубазнице имају деце. Te жене,— бар оне које су најузвишеније међу њима, — ређе су, истина, заражене венеричним болестима од проститутки, али су y толико више обучене, препреденије, те умеју да ce одлично користе средствима против зачећа.\nСудбина деце куповних наложница je обично жалосна. То нису плодови љубави, већ плодови полне везе основане на лености, ветропирству или страсној похотљивости. Дете ce појављује само да помути пир. Ако ce и поред предузетих мера, зачеће произведе онда ce оне труде, да га ce ослободе вештачким путем: побачајем; иначе после рођења дете ce предаје једној нарочитој дадиљи („iaiseuse d'anges\") која ce обавезује да га умори мало по мало. Без сумње жене, које ce продају, често су боље природе, те ce може чак видети да обичне проститутке из јавних радњи воле и занесено надгледају своју децу, док ce младе девојке из високог друштва обично труде, да ce отарасе ванбрачног детета, јер их оно много више компромитује него девојке из народа. Неке удате жене, не оклевајући ни мало, изазивају побачај кад им дете смета.\nО четвртој групи говорили смо једино због њених односа са меркантилизмом. Свака веза, y којој људски створ продаје своју љубав за новац јесте гадна и против природе. Куповна љубав није љубав; то je прљав уговор између човека и жене y циљу да ce задовољу иполн и прохтев, не обзирући - ce на узвишену намеру, коју природа придаје томе. Често ce догaђа, да ce слични уговори склапају y обратном смислу: једна нимфомана жена плаћа себи неког лепог младића, под виднијим или скривенијим обликом, да би прибавила себи пријатан сношај; или je пак уговор склопљен на различној подлози на пр. кад хомосексуалац (види главу VIII) плаћа шладог дечака, да би задовољио своје перверзне прохтеве.\nMa како да je гадан садржај ове главе, било je потребно да ce она напише, како би човек могао себи јасно представити њен садашњи досег. Под изговором врлине куповна љубав покривала ce врло дуго лицемерном копреном. Проституција, брак због новца, куповно наложништво јесу сваки на свој начин елеменат покварености и опадања, који удружени са алкохолом, с коцком, са спекулацијом, с трчањем за новцем и с раскоши y опште, прете да припреме рушење наше савремене културе. Будући да je организовање проституције од стране државе најгрубље међу тим аномалијама, то треба отпочети његовим укидањем.\nКод старих, богиња Венера или Афродита била je знамење лепоте и љубави. Ma да мало подмукла она je била плодна, пуна жарке пожуде и дражи; она иије била оличење природне тежње људског бића, него и његов песнички идеал. Два лажна бога све ce безочније хватају y коло, да би ту богињу свукли y блато: Бахус, који чини од ње гнусну и простачку животињу и Мамон или златно тело, који ју преобраћа y куповну проститутку. За то време криви завидљиви или лицемерни верски аскетизам прикључује ce увек узалуд да би je спутао лудачком кошуљом. Нека би напредак културе и науке прибавио још снаге, да ју ослободи, колико те лудачке кошуље, толико и тираније тих двију чудних готована, које људско незнање, предрасуда и глупост још тако јогунасто одевају y боговску природу. Онда ће богиња љубави опет блеснути старим сјајем на небу човечанства и среће.\n0.5 §. 5. Проституција, брак и венеричне болести за време светског рата\nУвећање проституције, силовања и венеричних болести, затим разоравање многих бракова, a узто какогенизам тј. злокобиа селекција људи: то je полни биланс светскога рата, биланс, који je још више превазишао моја предвиђања, која су, већ и пре његова почетка, била песимистичка. У савременим ратовима, c обавезним служењем војске за све,, бирају се увек најбољи и најјачи и по телу, и по души, да би били послани у смрт, смањујући тиме исто толико телесно и умно благо наших раса, за чије расплођавање остају шкартови: лудаци, изнемогли, инвалиди и злочинци. У самој борби. поштени и храбри иду у смрт, a кукавице и саможивци се предају или беже.\nОсем тога рат деморалише човека, одвикавајући га од рада. чинећи га суровим и неосетљивим према туђим мукама,. будећи све антидруштвене нагоне мржње, освете садистичког наслеђивања, лености и равнодушности. Уз то, рат проузрукује злоупотребу у алкохолу и дувану.\nКод свих зараћених страна забележено је ужасно погоршање у супружанској верности, и не само због проституције војника и официра, него и због њихових веза с другим женама, било у заузетим земљама, било у ропству и интернирању, било другде. Удате жене, остављене саме, врло често су се подавале завођењу од страних, других људи, што је производило трагичне брачне призоре по повратку мужа. (Мислим да је и у Србији, по повратку са Солунског Фронта, било исувише оваквих призора. Прев.)\nСиловања су свугде била многобројна. Један војник, по повратку из Солуна, хвалио се да је тамо извршио 20 силовања. Венеричне болести, нарочито сифилис, добила је већина војника. Подсетимо на оно, што смо рекли на крају I главе o бластофторији и додајмо бластофторију алкохолом бластофторији сифилисом. Онда ће човек имати пред очима „друштвену корист\" светског рата.\nАли то није све. Чак и у неутралним државама, на пр. у Швајцарској, могло се видети разорно дејство продужене мобилизације и неразумног одслуживања војничког рока, који је могао бити замењен корисним радовима на здравственом уређењу, саграђивању, у пољопривреди итд. Утврђена су многобројна неверства код апстинената и антиалкохоличара.\nДанас, после светскога рата, победиоди, побеђени и неутралци ридају над општим сурвавањем човечанства и сваки од њих за то оптужује — кога? Друге, разуме се, небо и људе, изузев само себе! И онда губе храброст, у место да разумеју да само упоран лични рад свакога од њих, па био он побеђен, победилац или неутралац, придружен трајном миру, помоћу правог федералног међународног друштва најзад:. ослобођених народа, — може још да спасе Европу и човечанство у трајној, мирољубивој и друштвеној демократији,. која није шупља фраза.\nМислим, да ће ми сваки. који је видео или осетио лично злокобне последице светскога рата од 1914—1918, или који је, не узимајући удела у самом рату пажљиво пратио његов развој у штампи или помоћу других особа, дати за право:: доста жртава! Доста је порушено! Зидајмо наново!\n----\nпочетна страна", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BB%3A%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_X", "word_count": 12987, "cyrillic": 0.963}
{"id": "9832", "title": "Џем од кивија, диње и ваниле", "text": "1 Потребни састојци (за три тегле)\nПотребно:\n* 500 гр кивија\n* 500 гр диње\n* 1 штап ваниле\n* 600 гр шећера\n* 1 кесица лимунске киселине\n2 Рецепт\nПрипрема:\nКиви и дињу очистити и нарезати на коцке.\nВанилу пресећи по дужини и састругати семенке у воће.\nДодати шећер у воће, добро промешати, ставити поклопац и оставити, на собној температури да стоји 24 часа.\nСутра дан, кувајте на јакој ватри и кад почне да кључа оставити још 5 минута на да се кува.\nСипати у у припремљене тегле и добро затворити.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C_%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B5", "word_count": 87, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9831", "title": "Мармелада од манга и кивија", "text": "1 Потребни састојци (за три тегле)\nПотребно:\n* ½ кг кивија\n* 2 манга\n* 2 дцл сока од јабуке\n* 1 кесица желатина\n* 1 кесица лимунске киселине\n2 Рецепт\nПрипрема:\n# Огулите воће, мангу извадите коштицу, па га као и киви нарежите на мање коцкице. Додајте сок од јабуке, па умиешајте желатин помиешан са шећером, оставите да одстоји један сат.\n# Ставите воће у широк лонац, пустите да проври на јачој ватри. Кувајте га 10-так минута. На тањирић извадите мало мармеладе, па проверите да ли се желира, мало причекајте, па поставите тањирић у косо, ако смеса клизи кувајте још 10-так минута, па додајте кесицу лимунске киселине. Измешајте.\n# Излијте мармеладу у стаклене тегле које имају поклопац на навој, које сте претходно исплакнули кипућом водом. Добро их затворите, па их окрените на поклопац и оставите их тако 15 - так минута. Вратите их у првобитни положај, охладите и чувајте у хладњаку.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0_%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 145, "cyrillic": 0.993}
{"id": "9211", "title": "Blender 3D: Noob to Pro", "text": "Ovo je verzija na srpskom (prevod). Izvorna knjiga se nalazi .\n1 Uvod\nOva knjiga je tutorijal, urađena da pomogne novim korisnicima u postizanju znanja rada u Blender 3D alatu. Tutorijali će povećavanjem težine, ali posredno, omogućiti korisnicima da brzo savladaju početak i nastave dalje. Uložen je napor kako bi se što bolje prilagodio čitaocima. Blender 3D je besplatan, slobodan, open-source, 3D grafički alat za modelovanje i renderovanje.\nTutorijale valja pratiti redom. Nemojte preskakati napred u tutorijale i onda očekivati da razumete sadržaj, jer tutorijali grade lekcije naučene u prethodnima. Ponekad je dobro postaviti cilj, napišite šta želite postići u Blenderu. Ova knjiga je vezana za Blender Wikiknjigu i možete je videti u originalnoj izvedbi na\n2 Doprinos ovoj knjizi\nJavljam se da dam doprinos ovoj knjizi. Svako ko takođe želi da da doprinos neka se potpiše u ovom odeljku. Za potpis koristite četiri tilde (~). NikolaProgramer (разговор) 19:24, 24. мај 2013. (CEST)\n3 Razmišljane u 3D\n*Uvod ⇐ POČNITE ODAVDE\n*Razmevanje Kordinata\n*Izometrička Projekcije\n*Perspektive Pregledi\nPočetnički Tutorijali\n*Tutorijal Sintax\n*Nestandardna Oprema\n*Operativni Sistem Specifične beleške\n*Upoznajte se sa Blender-ovim interfejsom\n**Naučite Blender Prozor sistem\n**Korisnički Preference prozor\n**Tasteri u prozoru\n**3D Viewport u prozoru\n**Windows ostalo\nNaučite Modelovanje\n*Naučite Modelovanje\n**Početnički saveti\n**Brzi Model\n**Brzi Render\n**Modelovanje jednostavne osobe\n**Detalji jednostavne osobe\n**Detalji vaše jednostavne osobe II\n**Stvaranje jednostavnog šešira\n**Stavljenje Šešira na Osobu\n**Stvaranje modela pomoću slike\n**Modelovanje Gingerbread Man\n**Pigvini iz sfere\n**Umri drugi put(dice modeling\n**Umri polako revidirano za 2,44\n**Model Srebrni Pehar\n**Model Srebrni Pehar iz Cilindra\n**Jednostavno vozilo\n**Jednostavno vozilo:Wheel\n**Jednostavno vozilo:Seat\n**Jednostavno vozilo:Launcher\n**Jednostavno vozilo:Body\n**Jednostavno vozilo:Neke montaža zahteva\n**Modelovanje 3D padobrana u Blender-u\n**Model Low Poly Head\n**Izgradnja kuća\n**Krivine i linije modelovanje\n**Intro za Bezierove krive\n**Krive u 3D\n**Deforming mreža pomoću krivulja modifikatora\n**Izrada oružija pomoću 2D Fotografije\n**2D slika (logo) u 3D modelu\n**2D slika (logo) u 3D modelu Part 2\n**Modelovanje slike\n**Korišćenje kocki\nRad sa Materijalima\n*Materijali i teksure\n**Brzi materijal\n**Brza tekstura\n**Helo materijal\n**Proceduralna Tekstura\n**Izrada osnovnom morskomvodom\n**Planine izvan Molehills 2\n**Svetlost Srebrnog Pehara\n**Osnove tepih teksture\n**Procedura očne jabučice\n**Imadže tekstura\n**The Rusty Ball\n**Stvaranje Piksar-Gledajućih očiju\n**Realistične oči u Blenderu\n**UV osnovna karta\n**Svaki materijal poznat čoveku\n**Modeliranje prečicama Tastature\n**Ponovno modeliranje završnog projekta\n**Pravljenje vaše glatke kreacije\nRasveta\n*Početak Rasvete\n**Dodavanje Lampe\n**Senke\n**Lažni GI sa Blender Internalom\nRendering\n*Render Podešavanja\n**Izlazne Format Opcije\n**OSA\n**Tražite sva okolo-Panoramska Podešavanja\n**Druge važne render opcije\n**Yafray Render opcije\n**Štampanje\nAnimacija\n*Osnove Animacije\n**Osnove Animacije /Screen Layout\n**Lattice Deformer\n**Odskakanje lopte sa rešetke\n**Izrada osnovne animacije vode\n**Letenje kroz kanjon\n**Uzimanje sekvenci i stavljanje u kompilaciju od animacije\nČestica\n* Particija Sistema\n**Pravljenje vatre\n**Krzneni\n**Tepih\n**Vatromet\nMeko Telo\n*Animacija Mekog Tela\n**Jednostavna Krpom Animacija\n*Meko Telo sa Vetrom\nBlender Igrački Endžin (BGE)\n*Game Endžin Osnove\n**Platforma:Upravljanje i pokreti\n4 Sadržaj\nNapomena: prethodni deo je ostavljen ako se u međuvremenu desi da autor nastavi sa pisanjem. Do tada, ovde će se nalaziti novi sadržaj, po protokolu izvorne Wikiknjige.\n---------\n4.1 Odeljak 1 :: Pozadina\n* Šta treba da znam pre početka?\n* Šta Blender može?\n: Sekcija 1A - 3D koncepti\n::* 3D geometrija\n::* Transformacija koordinata\n:::* Ortografika\n:::* Perspektive\n::* Koordinatni prostori u Blender-u\n:* Sekcija 1B - Korisnički interfejs\n//''nastavak nekog drugog puta''\n//''možete nastaviti umesto mene, ali po sledećem protokolu;''*", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Blender_3D%3A_Noob_to_Pro", "word_count": 550, "cyrillic": 0.004}
{"id": "9835", "title": "Мармелада од шљива и парадајеза", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 2 кг шљива\n* 1 кг зрелог парадајеза\n* 1 кг шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Шљиве опрати, одстранити им петељке, ољуштити и извади­ти им коштице. Парадајз опрати, очистити, исећи и кувати, а затим га пасирати. Помешати припремљене шљиве и\nпропасиран парадајз и кувати уз постепено додавање шећера. Готову врућу мармеладу сипати у претходно припрем­љене и загрејане тегле, а затим их херметички затворити.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D1%88%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B0", "word_count": 66, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9834", "title": "Мешана мармелада од јабуке, парадајеза и шаргарепе", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг јабука\n* 1 кг зрелог парадајеза\n* 500 гр шаргарепе\n* 500 гр шећера по килограму масе\n* сок од једног лимуна\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Јабуке, парадајз и шаргарепу добро опрати. Јабуке и парадајз исећи на мање комаде, а шаргарепу на колутове, па све заједно ставити у чисту шерпу, прелити са мало воде,\nпокрити и кувати док не омекша. Када је мекано све пасирати, па поново кувати уз постепено додавање шећера. Кувати на јакој ватри док се не згусне. Врућом мармеладом\nпунити претходно припремљене и загрејане тегле. Напуњене тегле херметички затворити.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D1%98%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B5%2C_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B5", "word_count": 93, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9836", "title": "Мармелада од грејпфрута", "text": "1 Потребни састојци\n* 1,5 кг грејпфрута\n* 1 л воде\n* 1,3 кг шећера\n* 80 мл брендија\n2 Припрема\n:Грејпфрут опрати, исећи, па га самлети. Додати воду и ставити да се кува. Када проври, смањити температуру и кувати поклопљено пола сата. Склонити са шпорета, поклопити\nи оставити да одстоји преко ноћи. Сутрадан додати шећер и кувати на ниској температури док се шећер не отопи, пазећи да не прокува. Када се шећер растопи, појачати\nтемпературу, пустити да проври и кувати око 20 минута, мешајуци. Пред крај умешати бренди, кувати још око 5 минута и склонити са шпорета. Врућу мармеладу сипати у\nзагрејане тегле, затворити поклопце и оставити да се охлади.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BF%D1%84%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0", "word_count": 109, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9837", "title": "Пекмез од дрењина", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг дрењина\n* 1 кг шећера\n2 Припрема\nЗреле дрењине очистити, опрати, налити врелом водом и оставити 5 мин. да стоје. Извадити их из воде, пропасирати, ставити у шерпу и преко нанети шећер.\nНа 1 кг пасираних дрењина стави се 1 кг шећера. Кувати 3 сата на умереној температури уз непрестано мешање. Кувати док се масе не згусне.\nЈош врућ пекмез сипати у чисте и топле тегле, ставити у топлу рерну (100°С) око 15 мин. Тегле повезати целофаном или херметичким затварачима и оставити на суво место.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%B7_%D0%BE%D0%B4_%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0", "word_count": 91, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9329", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Хипоксија", "text": "Хипоксија (hypoxia) је стање смањене количине кисеоника у ћелијама и ткивима, што има за последицу поремећај у функционисању органа, система и ћелија.\n1 Узроци настанка хипоксије\nУзроци настанка хипоксије укључују следеће:\n1.1 Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху\n*Недовољна количине кисеоника у атмосфери што изазива пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, a има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима. У свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене:(настаје због загађења атмосфере издувним гасовима, парама, димом и другим испарењима, боравак на високим планинама, у току инцидената у рудницима и подземним јамама, у ваздухопловству, космичким летовима, подводним активностима итд.)\n*Хиповентилација има за последицу смањену вентилацију и пад парцијалног притиска кисеоника у алвеолама, што резултира смањеним засићењем кисеоника хемоглобином и често је праћена хиперкапнијом,(изазвана је поремећајем рада дисајног центра, оштећења моторних путева у кичменој мождини, слабости мускулатуре грудног коша због миастеније или тровања курареом итд.)\n*Експериментална хипоксија, коју карактерише вештачки изазван пад парцијалног притиска атмосферског ваздуха, који се у строго контролисаним условима под надзором лекара постиже; разређењем ваздуха у барокоморама или удисањем смеше гасова са смањеном количином кисеоника код човека или животиња, (нпр.90% азота и 10% кисеоника)\n1.2 Болести плућа\n*Сужење промера дисајних путева (изазван спазмом, отоком слузокоже, секретом , страним телима или туморозним израслинима),\n*Смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану (због њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране извано : одстрањењем дела плућа из фунције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема.\n*Десно-леви срчани шантови. Око 1% крви из системске циркулације заобилази оксигенацију у плућима и прелази директно у плућне вене, што смањује засићење кисеоником крви у њима. У случају урођених поремећаја на срцу и великим крвним судовима наведени проценат је знатно већи, а засићење крви кисеоником веома слабо (феномен \"blue baby\"). У ову групу спада и поремећај плућне циркулације праћен мешањем неоксигениране (венске) крви са (артеријском) оксигенисаном крви.\n1.3 Поремећај транспорта кисеоника до ткива и ћелија\n*Анемија и поремећаја у структури хемоглобина\n*Општа инсуфицијенција циркулације, праћена смањењем минутног волумена срца (срчани застој, поремећај ритма срца),\n*Поремећаја периферне циркулације (изазван спазамом, тромбозом, атериосклерозом, емболијом, упалним процесима периферних крвних судова). Код ове хипоксије долази до ткивне асфиксије због ниског парцијалног притиска кисеоника и вискоке вредности угљен диоксида.\n*Оток ткива\n1.4 Неспособност ткива и ћелија да користе кисеоник\n*Тровањем изазваних оштећења метаболичких процеса у ћелији,\n*Недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б.\n1.5 Несклад између количине О2 и потреба ћелија\nНесклад између количине и потреба ћелија за кисеоником изазван великом потрошњом кисоника.\n2 Класификација хипоксије\n2.1 Хипоксична хипоксија\n*''Хипоксична хипоксија'' - означава све врсте хипоксије код којих до алвеола не стиже довољна количина кисеоника\n2.2 Анемијска хипоксија\n*''Анемијска хипоксија'' - означава сва стања која су изазвана поремећајем транспорта кисеоника хемоглобином (због недовољних количина или хемијских оштећења структуре хемоглобина).\n2.3 Застојна (циркулацијска) хипоксија\n*''Застојна (циркулацијска) хипоксија'' - означава хипоксична стања изазвана поремећајем циркулације која омета допремање кисеоника до ћелија и ткива.\n2.4 Хистотоксична (ткивна) хипоксија\n*''Хистотоксична (ткивна) хипоксија'' - означава хипоксична стања у којима и поред довољне количине кисоника у организму ткива и ћелије не могу да га користе због оштећења оксидационих ензима у ћелијама изазваних тровањем (цијанидима, неким анестетицима итд.) или недостатком витамина Б. Код ове хипоксије у венској крви је повишен садржај кисеоника јер га ткива не искоришћавају.\n2.5 Физиолошка хипоксија\n*''Хипоксија због прекомерне потрошње кисеоника (физиолошка хипоксија)'' - настаје због велике потрошње кисеоника при екстремном мишићном раду и може се јавити код спортиста и физичких радника.\n3 Остале поделе хипоксије\n3.1 Према брзини настајања\n*''Перакутна'', а као посебан облик перакутне хипоксије експлозивна (декомпресиона) хипоксија, која настаје када се у времену мањем од 1 секунде парцијални притисак атмосферског ваздуха смањи на 100mm живиног стуба или мање, а срећемо је у ваздухопловству и космонаутици због нарушавања херметичности кабинског простора (експлозивна декомпресија) и у експерименталним условима на људима и животињама у двокоморним хипобаричним барокоморама.\n*''Акутна''*''Постепена''\n+БРЗИНА НАСТАНКА ХИПОКСИЈЕ СА ВИСИНОМ, Висина у метрима, Задесна хипоксија, Експлоцивна декомпресија\n6.706, 10 мин, 5 мин\n7.620, 3 мин, 2 мин\n10.644, 75 сек, 30 сек\n12190, 30 сек, 23 сек\n16.760, 15 сек, 15 сек\n3.2 Према дужини трајања\n*''Стална (континуирана)''*''Повремена (интермитентна)'', коју карактерише наизменично смењивање хипоксије са периодом нормалног снабдевања крви кисеоником (нормоксија)\n4 Дејство хипоксије на организам\nДејство хипоксије на организам зависи од брзине настанка, тежине и дужине трајања, а карактеришу је:\n*''Смањење менталне активности'' ( што се огледа кроз слабо памћење, заборавност, успорен мисаони ток, поспаност, еуфорију, главобољу, мучнину,) све до појаве трзаја, конвулзија и настанка коме\n*''Смањење радне способности мускулатуре'' (што се манифестује успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета акомодацијом ока,\n*''Депресија респираторног центра'' коју прати губитак свести, кома и смрт\n5 Знаци и симптоми\nСимптоми хипоксије се не могу одмах препознати јер су подмукли у свом почетку. Знаци и симптоми могу бити различити и индивидуални, за сваку особу и никада се не јављају истом прогресијом. Зато је важно да свака особа која може бити изложена хипоксији буде свесна свих знакова и симптома.\n5.1 Знаци\n*Убрзано дисање\n*Цијаноза\n*Лоша координација покрета\n*Летаргија / Умор\n*Лоша процена у извршавању одређених радњи\n5.2 Симптоми:\n*„Глад“ за ваздухом\n*Вртоглавица\n*Главобоља\n*Ментални замор мишића\n*Мучнина\n*Смењивање осећаја топлоте и хладноће\n*Голицање\n*Поремећај вида\n*Еуфорија\n6 Вазоконстрикција и вазодилатација\nУ већини ткива у организму, као реакција на хипоксију јавља се ''вазодилатација'' ( проширење промера ) крвних судова. Ширење крвних судова, омогућава ткивима прилив веће количине крви што донекле компензује хипоксију.\nНасупрот томе, плућна циркулација одговора на хипоксију ''вазоконстрикцијом'' (сужењем промера) крвних судова. Ова појава је позната као хипоксична плућна вазоконстрикција.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 924, "cyrillic": 0.994}
{"id": "9625", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Основни принципи заштите од хипоксије у ваздухопловству", "text": "Како би човек обезедио нормалан процес дисања и заштитио се од негативног дејства хипоксије на висини он мора дисање допунити низом заштитних мера у које спадају;\n1 Аклиматизација\nАклиматизација је дужи боравк на висини изнад 3000 метара. Аклиматизацијом организам се привикава смањеном притиску кисеоника покретањем читавог низа физиолошких процеса у организму\n2 Бављење спортом\nБављењем спортом уз правилну исхрану и повремени боравак на висини повећава се дисајни капацитет организма што га чини отпорнијим на смањени парцијални притисак кисеоника.\n3 Исхрана\nПравилно дозиран повећан унос угљених хидрата и беланчевина смањује толеранцију организма и повећава његову издржљивост на ниским парцијалним притисцима кисеоника\n4 Удисање кисеоника\nУдисање кисеоника преко заштитне маске, боравкак у херметизованим кабинама ваздухоплова са или без употребе специјалног висинског одела, су веома значајне мере заштите од хипоксије у ваздухопловству.\n4.1 Удисање кисеоника преко заштитне маске\nКисеоничка маска, је специјално дизајнирано средство, која прекрива носно усни предео или цело лице и омогућава удисање кисеоника или мешавине кисеоника и других гасова, из посуда за њихово складиштење, са којима је преко регулатора протока гаса, повезана специјалним цревом и другим системима. Израђује се од материјала отпорног на хемијски утицај гасова који кроз њу пролазе (најчешће силиконска гума или пластика) у различитим димензијама и облицима у зависности од намене. Намењена је удисању кисеоника у условима његовог недостатка у атмосферском ваздуху.\n4.1.1 Пилотске кисеоничке маске\nПилоти носе специјално дизајниране кисеоничке маске за дисање на нормалном и повишеном притиску кисеоника (натпритиску). Ове маске се употребљавају заједно са пилотском кацигом (шлемом) за коју се фиксирају специјалним тракама. У ове маске поред одговарајућих вентила за избацивање издахнутог ваздуха (угљен-диоксида), уграђен је и микрофон, који у току употребе маске омогућава пилоту комуникацију гласом са контролом летења на земљи, или уз помоћ посебног анализатора гласа и рачунара у авиону и управљање авионом уз помоћ гласа.\nПрема начину протока кисеоника у авијацији се користе три врсте кисеоничких маски и регулатора протока;\n''Кисеоничка маска са регулатором сталног протока'' (''без натпритиска''). Овај тип маске се практично више не користи у ваздухопловству, јер због сталног протока кисеоника кроз маску (без обзира на дисање) око 40% кисеоника се губи, што је крајње нерационално расипање ограничених количина драгоценог кисеоника у авиону. Ове маске се користе на висини 4500-9000 метара а изузетно до 12200 метара надморске висине. Данас су углавном у употреби код ваздушне евакуације рањеника и болесника.\n''Кисеоничка маска са регулатором протока на захтев''(''без натпритиска''). Код ове кисеоничке маске довод кисеоника у маску је само у току удисања, због стварања негативног притиска у плућима током удаха. Количина кисеоника у овим маскама регулише се преко регулатора протока, који (ручно или аутоматски) подешава смешу ваздуха и кисеоника у зависности од достигнуте висине у распону од 21% до 100% кисеоника у смеши.\nПлафон лета са овим маскама (и регулатором притиска на који су повезане) је 12200 метара, али се у пракси због сигурности примењују до висине од 10500 метара надморске висине. Неки од ових регулатора са маском протока на захтев раде и под малим надпритиском.\n''Кисеоничка маска са регулатором протока на захтев са натпритиском''. Ове маске омогућавају дисање кисеоника под натпритиском, без кога је немогуће нормално дисање на висинама изнад 12200 метара надморске висине<sup>Види чланак</sup>. Ове кисеоничке маске користе се са два типа регулатора;\n:а) ''регулатором за ручно подешавање протока'' и\n:б) ''регулатором за аутоматско регулисање притиска''.\nДо висине од 9000 метара у ову врсту маске убацује се смеша ваздуха и кисеоника до 100% концентрације. На висини од 9000 до 12200 метара у маску улази 100% кисеоник са малим сигурносним притиском. Изнад 12200 до 13500 метара у маску улази 100% кисеоник са натпритиском од 8-22 mmHg.\nДисање под натпритиском на још већим висинама достиже у плућима вредности и до 145 mmHg, што захтева контрапритисак са спољне стране грудног коша, како не би дошло до пуцања плућних алвеола и настанка пнеумоторакса. Зато се на већим висинама користе специјална висинска одела са контрапритиском на тело и специјалне херметизоване пилотске кациге (шлемови).\n4.2 Летења у кабини ваздухоплова са повећаним притиском\nЈедна од мера заштите пилота, путника и кабинског особља од хипоксије на висинама изнад 9.000 метара је кабина са повећаним притиском или пресуризација кабине ваздухоплова. Како све већи број комерцијалних авиона лети на великим висинама које су преко 12.000 метара кабина ваздухоплова са повећаним притиском се показала као добро решење за заштиту од хипоксије. Конкорд, на пример, лети на висинама изнад 18.000 метара. У овом типу авиона, притисак у пилотској и путничкој кабини, захваљујући пресуризацији (кабини са повећаним притиском), особљу и путницима ваздухоплова обезбеђује се адекватан парцијални притисак кисеоника за нормално дисање јер кабинска висина (без обзира на висину лета) не прелази 2.400 метара (види табелу).\nМеђутим треба имати у виду да путници који пате од хроничних болести плућа и тешке анемије, посебно пушачи, могу имати симптоме теже хипоксије чак и на овој висини, па се њима саветује избегавање летења или додатно удисање кисеоника преко кисеоничке маске у току лета.\n::::Приказ разлике између амбијенталне висине (висине лета) и кабинеске висине у авиону\n::::\nАмбијентална надморска висина у метрима, Cessna 152, Boeing 727, Boeing 777, Boeing 747\nСкраћеница: мора\nМеђутим, овакав начин заштите од хипоксије може бити неадекватан или опасан ако настане нагли пад притиска у кабини, обично због губитка прозора или врата или квара на компресору. То доводи до нагле декомпресије и нагли пораст надморске висине у кабини, која настоји да се изједначи са одговарајућом амбијенталном надморском висином.\nДекомпресија има тренутни ефекат и праћена је буком, кондензацијом водене паре у капљица аеросола из ситних честица прашине. Температура драстично пада. Понекад се може десити да кабински притисак падне испод амбијенталног притиска услед аеродинамичког феномен усисавања који је повезан са вентури ефектом изазваним брзином авиона у ваздуху.\n4.2.1 Значај кабина са повећаним притиском\n* Омогућавају летење здравим и болесним путницима комерцијалним ваздухопловима\n* Искључују сталну употребу дисања кисеоника,\n* Дисање под натпритиском није потребно, изузев на великим висинама\n* Изостаје активирање одела под натпритиском, што пилоту даје већи комфор и боље маневарске способности\n* Омогућавају колективну меру заштите код транспортних и путничких авиона а пилотима олакшавају пилотирање", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83", "word_count": 990, "cyrillic": 0.994}
{"id": "9345", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Хипоксична хипоксија и аклиматизација на висину", "text": "Хипоксична хипоксија, хипобарична хипоксија, која настаје након успона изнад 5.000 фт (1.524 м), активира читав низ интегрисаних физиолошких промена након успона на висину. Ове промене\nфункција организма имају за циљ да повећају снабдевање ткива кисеоником и најизраженији у оним деловима тела који су директно повезани са испоруком кисеоника (а то су кардиоваскуларни и респираторни систем), али ове промене се вероватно јављају и у свим системима органанизма.\n1 Аклиматизација\nВременом, низ промена у организму могу произвести стање физиолошке адаптације, познато под називом \"аклиматизација\" која дозвољава човеку да на висини, на којој је аклиматизован, постигне максималну ефикасност сопствених радних, умних и физичких могућности. Још важније, са медицинске тачке гледања, је чињеница што код правилно аклиматизоване особе изостаје појава висинске болести.\nВреме трајања аклиматизације и њен успех је у функцији интеракције, између заједничких физиолошких карактеристике појединих људи и величине хипоксичног стреса који је одређен достигнутом висином и брзином успона. Зато што је на одређеној висини, пуна аклиматизација на висину нижа и даје само делимичну аклиматизацију у току успона од нижих ка вишим висинама. Једном савладана, аклиматизације се одржава докле год човек остаје на достигнутој висини, али је он губи по повратку на ниже висине.\n2 Механизам\nФизиолошке промене које изазива аклиматизација на висину утичу на све фазе промета кисеоника, од размене у плућима до дифузије кисеоника у митохондријама и ћелијама. Прва последица смањења алвеоларног кисеоника на великим висинама, је пад парцијалног притиска и смањење садржаја кисеоника у артеријској крви што изазива надражај периферних и централних хеморецептора. Овај учинак настаје када се у удахнутом ваздуху pO2 смањи на око 122 mmHg или више, на висини већој од 5.000 фт (1.524 м). Осетљивост периферних хеморецептора је, највероватније, генетски одређена, и строго је индивидуална карактеристика сваке особе, али може бити и модификован од стране;\n*''стимулатора метаболизма,'' као што су кофеин и какаоа,\n*''респираторних стимулатора,'' као што су прогестерон,\n*''респираторних депресора'' као што је алкохол или лекове за спавање, и\n*''разних других фактора''.\nСтимулацијом хеморецептора настаје повећање вентилације која делимично повећава притисак кисеоника у алвеолама и смањењује парцијални притисак угљен-диоксида у артеријској крви.\nИзнад око 8,000 фита (2.438 метара), повећана вентилација не успева да у потпуности компензује смањен садржај кисеоникау инспирисаном (удахнутом) ваздуху, што има за последицу смањење садржаја кисеоника у артеријској крви, који је пропорционалан достигнутој висини. Недостатак кисеоника у артеријској крви наставља стимулацију хеморецептор, међутим даља хипервентилација узрокује респираторну алкалозу, која тежи да ограничи повећану вентилацију током даљег излагања висини.\nУ току од неколико дана боравка на висини, бубрези компензирају повећану респираторну алкалозу излучивањем бикарбоната, што „одмара“ вентилацију и спречава њен даљи раст и стимулацију хеморецептора, а свој максимални учинак достиже након 7 до 10 дана. Након даљег успона, процес се понавља у мањем степену уз даље повећање вентилације. Повећана вентилација је главни механизам којим организам побољшава ниво снабдевања кисеоником органе, ткива и ћелије током аклиматизације на висину.\nСледећи облик испоруке кисеоника до ткива, на који утиче хипоксична хипоксија, је транспорт кисеоника из плућа до ткива и ћелија. Промене се јављају како на крвним судовима кроз који се транспортује кисеоник, тако и на срцу које је одговорно за дистрибуцију крви њеним упумпавање у крвне судове.\nНеколико сати након успона долази до смањење волумена плазме за око 10-20% које је изазвано кретањем течности из крвних судова у међућелијске и интерстицијалне у ткивима. У особа које се нормално аклиматизују, та течност се из ткива брзо излучује преко бубрега. Као резултат губитка волумен плазме, релативно расте концентрација хемоглобина и њихова ефикасности преноса кисеоника, без апсолутног повећања броја црвених крвних ћелија (еритроцита) у крви. Иако стимулација еритропоетина настаје само неколико сати од почетка излагања организма висини, повећана производња црвених крвних ћелија је мерљив тек након неколико недеља.\nВолумен плазме има тенденцију да се опорави након продуженог (недеља до месец дана) излагањ висини, али истовремено хематокрит и концентрација кисеоника у крви остају високи због повећане продукције и повећаног броја црвени крвних ћелија (еритроцита).\nНајзначајније висином индуковане промене циркулације, повезане су могућим промена протока крви у срцу мозгу и плућима. Срчани проток је иницијално повећан, због хипоксијом изазване стимулације нервног система и повећане активности симпатикуса. Повећање срчаног рада је у функција спречавања настанка срчаног и мождани удар, који може настати због смањеног обима циркулације у овим органима, првенствено изазваног губитком волумена плазме. Симпатичка активност такође изазива, повећање системског (артеријског) крвног притисак, периферну веноцонстрицију и повећан базални метаболизам.\nАко је трајање излагања висини дуже од три недеље, активности у организму опадају и волумен плазме има тенденцију да се опорави. Као резултат тих промена, рад срца се смањује и приближава вредностима на нивоу мора. Равнотежа ових промена довешће до смањења срчаног рада током времена, мада је он и даље увек изнад вредности на нивоу мора у мировању и током субмаксималног физичког оптерећења.\nС друге стране, максимални рад срца се смањује пропорционално надморској висини и тако остаје сво време након успешне аклиматизације. Због тога је максимална радна способност организма ограничена сво време излагања висини. Мождани проток крви је у функцији равнотеже између висином индуковане хипоксије вазодилатације и хипокапнијом индуковане хипоксија (вазоконстрикције индуковане хипервентилацијом). Мождани проток се знатно спорије враћа на вредности које је имао на нивоу мора у току аклиматизације.\nВисином изазване промене у циркулацији плућа, карактерише плућна хипертензија због повећаног отпора у плућним артеријама. Адаптивна функција ових промена је нејасна, али то може да побољша вентилацију и обезбеди одговарајућу перфузију. Вредност повећања притиска у плућним артеријама је донекле сразмерна величини хипоксији, и сви чиниоци који смањују ниво кисеоника у крви имају тенденцију да преувеличају повећање артеријског притиска у плућима. У те чиниоце спадају и физичко вежбање, изложеност хладноћи и апнеја за време спавања, који су слични онима на висини.\nНакон завршетка процеса излагања висини, достава кисеоника у ткива је олакшана захваљујући хипоксији; која је стимулисала повећање броја црвених крвних. Пораст \"заменом\" криве засићења хемоглобина кисеоником на десно, што омогућава еритроцитима да се лакше ослободи кисеоникау ткивима. На великим висинама веома висок, ефекат је противтежа респираторна алкалоза која настоји да помери криву улево, што олакшава пријем кисеоника у еритроцитима на нивоу плућа и отежано ослобађање у ткивима. Међутим, на екстремним висинама преовладава појава тешке респираторне алкалозе , и крива ацидо-базнеравнотежекрива се помера у лево. Овај помак омогућава значајно повећање засићења хемоглобина у еритроцитима за дати алвеоларни притисак кисеоника на екстремним висинама.\nИако није у потпуно истражен, број висином изазваних промена код људи, вероватно се оне јављају на нивоу ткива. Сматра се да повећана капиларне густине и број митохондрија у мишићном ткиво има значајан утицај. Ове промене су повезане са смањењеном количином кисеоника који треба да дифузијом из крви доспе до митохондрија. Поред тога, могу постојати промене у ензимским процесима одговорним за ефикасније искоришћење ћелијама испорученог кисеоника.\nСлед физиолошких промена које изазива аклиматизација на висини захтева одређено време. Као што је већ наведено, време потребно да се нека особа аклиматизује дефинисано је брзином успона и достигнутом надморском висином;\n*На нижим надморским висинама или током спорог успона, степен хипоксије је благ и довољан да настану релативно мале физиолошке промене које су ефикасне у минимизирању перформанси организма изложеног висини.\n*На већим висинама или током брзог успона, аклиматизација траје дуже, јер је степен хипоксије повећан, што захтева низ обимнијих физиолошких промена, за које је потребно и више времена да би се окончао процес аклиматизације.\n*На екстремним висинама, степен хипоксичне хипоксије је толико озбиљан да физиолошке промене не могу да надокнаде недостатак кисеоника и зато се на тим висинама не постиже потпуна аклиматизација.\nХипоксија не изазива само менталну депресију, него јако умањује и радну способност мишића. То се не односи само на скелетне мишиће већ и на срчани мишић, због чега је максимални ниво минутног волумена срца снижен. Према Гајтону смањена радна способност директно је пропорционална смањењу максималног примања кисеоника које тело може да оствари. То се најбоље може илустровати приказом у овој табели.\n+Радна способност изражена у процентима на висини од 5000 и 9.000 метара, Обим аклиматизације, Радна способност у %\nНеаклиматизован, 50%\nАклиматизован током 2 месеца, 68%\nДомородац који живи на 4.500 метара а ради на 5.000 метара., 87%\nШерпас на Хималајима на 9.000 м, Могу провести више сати без кисеоника на овој висини\nКод већине особа на веома великим надморским висинама, 70-80% респираторних функција у аклиматизацији настаје након недељу до десет дана. А 80-90% од укупног достигнутог физиолошког нивоа аклиматизације постиже се у периоду од три недеље до месец дана. Максимално аклиматизације може да траје месецима и годинама. Неки људи са брже аклиматизују од других, али се зато одређен број људи не аклиматизују уопште. Такве особе нису погодне за ваздухопловство, војску, бављење алпинизмом итд., јер умањена способност аклиматизације њиховог организма, утиче на њихове умне и радне споосности. Такве особе најчешће оболевају од висинске болести, и треба их сматрати за физички профил са ограничим способностима за боравак на великим висинама. Нажалост, не постоји поуздан начин да се идентификују ови појединци осим по њиховом искуству током претходних излагања висини, или опсежно спроведеног хипоксичног теста у симулираним условима у хипобаричној комори.\n3 Деаклиматизација\nЈедном постигнута аклиматизација на било којој надморска висина, одржава се сво време док се организам излаже тој висини. Изложеност већим висинама ће подстаћи даљу аклиматизацију, али спуштање на нижу висину ће изазвати губитак аклиматизације. Овај губитак се често назива „деаклиматизација“. Аклиматизација ће се вероватно изгубити на приближно истом нивоу, на коме се она налазила пре успона, тако да особе које су боравиле на висини губе око 80-90% ове способности у прве три до четири недеље након повратка са висине.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%83", "word_count": 1547, "cyrillic": 0.999}
{"id": "9271", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Дејство убрзања на организам", "text": "----\nУбрзање (G) је један од главних физичких стресова повезаних са борбеним летовима ваздухоплова. Више од 10% пилота борбених авионима обавештавало је своје лекаре о настанку неочекиваног губитака свести ''(„loss of consciousness (LOC) “)'', док су летели разне акробатске маневре (права учесталост таквих догађаја је сигурно знатно већа, али због честе амнезије која прати ову појаву, многи пилоти не пријављују повремене губитке свести, јер нису били у стању да региструју његову појаву).\nИако такав губитак свести обично личи на синкопу, последице могу бити кобне. У извештајим Америчког ратног ваздухопловства, наводи се да је 18 катстрофа у периоду 1982.до 1990. изазвано губитком свести.\n„Неочекиван губитак свести (LOC)“, током стрмог заокрета авиона први пут је пријављен 1918.као ''“fainting in the air”'' и постаје проблем у време ране ваздухопловне утрке бројних земаља..\nДејство убрзања на организам пилота, астронаута, падобранаца или путника бројних авиокомпанија може испољити различите утицаје па су и поделе убрзања у Ваздухопловној медицини различите. У нашој књизи служићемо се следећим поделама убрзања;\n1 Убрзања према правцу деловања\nПрема правцу деловања силе убрзања у односу на осу тела, убрзања се деле на;\n*Праволинијска или линеарна убрзања\n*Радијална или трансверзална убрзања\n*Угаона убрзања\n1.1 Линеарна убрзања\nКод ових убрзања долази само до промене дужине пута у јединици времена или промене брзине. Посебнао су значајна краткотрајна линеарна убрзања високог интензитета (која се најчешће срећу код авионских катастрофа). У току њиховог дејства настају енормно високе вредности G-оптерћења које прелази и 30G.\nЛинеарна убрзања на основу њиховог дејства на правац кретања тела деле се на;\n*''позитивна (убрзање)'' - ако сила убрзања делује у смеру кретања тела\n*''негативна (успорење)'' - ако сила убрзања делује супротно од смера кретања тела\nЛинеарна убрзања настају у следећим ситуацијама;\n* код полетања авиона или ракете,\n* код наглог давања гаса (форсаж) моторима авиона или након активирања додатних ракетних пуњања,\n* динамички удар у току отварања падобран и при доскоку падобранца на чврсту подлогу,\n* код слетања са наглим кочењем авиона,\n* у току катпултирања, избацивог седишта или при обуци на полигону,\n* приликом принудног напуштања ваздухоплова,\n* у току удеса ваздухоплова или отказа падобрана.\n1.2 Радијална убрзања\nРадијалне или центрипетална убрзања настају кад се за време ма ког од линеарних убрзања или у току константних линеарних кретања промени правца кретања. Код ових убрзања мења се правац кретања док брзина остаје непромењена.\nОва врста убрзања делује према оси окретања дуж пречника круга окретања, стварајући силу инверзије у супротном правцу. Срећу се у току летења авионом код:\n* заокрета и виража\n* нормалне и обрнуте петље\n* ваљка\n* наглих успона\n* вађења из обрушавања\n1.3 Угаона убрзања\nУгаони убразања настају код кретања по кружној линији, ако дође до сталног мењања угла скретања (нагињање и клаћење авиона) што доводи до промена брзине и правца кретања тела. Ова врста убрзања у току летења срећу се код;\n* прелаза из леђног у обични ковит\n* заокрета авиона са малим полупречником путање\n* летења кроз слојеве ваздуха неједнаке густине\n* тумбања у току принудног напуштања авиона\n2 Убрзања према дужини трајања\nПрема дужини трајања силе убрзања, убрзанја се могу разврстати на;\n* Краткотрајна убрзања код ове врстe убрзања сила убрзања делујe мање од 1 sec.(обично око 0,5 sec.)\n* Дуготрајна убрзања код ове врстe убрзања сила убрзања делујe 2,3.... sec.\n* Наизменична (интермитентна) убрзања ова врста убрзања је промењљивог интензитета и времана трајања дејства.\n3 Дејство убрзања на ткива и органе\nКада је организам изложен силама убрзања његове последице се одражавају на следеће четри структуре организма;\n* мека и потпорна ткива,\n* коштано ткиво,\n* органе и телесне шупљине,\n* телесне течности.\n+Манифестације убрзања на срцу и очним јабучицама, Правац дејства силе убрзања, Положај срца, Положај очију\nГруду-леђа (+Gx), Према кичми, Увлаче се\nЛеђа груди (-Gx), Према стернуму, Испупчују се\nГлава-ноге (+Gz), Према ногама, Надоле\nНоге-глава (-Gz), Према глави, Нагоре\nДесно-лево (+Gy), Улево, Улево\nЛево-десно (-Gy), Удесно, Улево\n3.1 Вериткална убрзања (убрзања по \"z\" оси)\nАвиони обично имају снажна убрзања која делују по вретикалној оси авиона у смеру горе - доле или обрнуто, изазивајући велике осцилације у крвном притиску, што ограничава максималну толеранцију организма на дејство ове врста убрзања.\nУбрзања која делују вертикално на авион (у односу на правац његовог лета) називају се „Gz“ убрзања и она могу бити позитивна (+Gz) и негативна (-Gz) убрзања;\n+Gz или позитивна убрзања\nУ вертикалном успону, увећање \"Gz\" убрзања (називамо позитивно \"+G\" убрзање јер центрифугална сила делује према доњем делу тела у правцу глава седиште пилота) и доводи до поремећаја испоруке артеријске крви у мозак уз истовремени порасат притиска у венама стопала и до 5 пута . Због еластичности вена долази до њиховог ширења и прерасподеле веће количине крви из горњих ка доњим деловима тела. Како да срце не може да избаци крв, која се у њега не враћа, настаје губитак оксигенисане крви у мозгу, што код пилота прво доводи до поремећаја периферног вида. Даљи пораст убрзања доводи до црне копрене \"blackouts\n\" (привремени поремећај вида), а нешто касније и поремећај функција мозга све до губитка свести.\n''Субјективни симптоми''\nОва врста убрзања делује од седишта према према глави, али су ефекти његовог дејства од главе према седишту;\n* На +2Gz јавља се осећај повећања притиска тела на седиште и тежина у рукама и ногама\n* На +3 до +4Gz пилот покрете обавља са великим тешкоћама, скелетна мускулатуру постаје напета, тело се вертикално угиба, координација покрета све више слаби, а изостаје и контрола већих мишића. Пилот постаје све више беспомоћан, а у грудном кошу осећа растезање због повлачења поткожних вена. Јавља се повлачење доњег дела лица. Крвни притисак пада, а настаје и поремећај вида-измаглица-сива копрене-тунелски вид-губитак периферног вида и на крају црна копрене са потпуним губитком вида. Дисање је све отежаније, нарочито удисај, због спуштања дијафрагме, коју надоле повлачи јетра.\n* на +5Gz И више, долази до промене психе пилота и губитка свести.\n''Објективни симптоми'';\n*''Дисање''. У почетку је убрзано до вредноси +4Gz, да би на убрзању од +5Gz постало неправилно, са успореним и отежаним удисајем\n* Поремећај у раду срца и крвотока; огледа се у порасту срчане фреквенције која прогресивно расте са оптерећењем. Затим долази до пада крвног притиска, због прерсаподеле крви у доње делове тела и спреченог повратак венске крви према срцу што у крајњем исходу доводи да срце ради на празно без крви у њему, изазивајући појаву хеморагичних крварења на висцералним органима.\n*''Крвни притисак''. Пад крвног притиска не настаје одмах, већ након извесног периода (око 5 sec) због уравнотежење притиска на најнижем нивоу. Крвни притисак изнад срца се смањује а прогресивно расте испод његовог нивоа. Количина крви у доњим удови се све више повећава и некада је прилив крви толико велики да доводи до петехијалних крварења.\nПад притиска доводи до стимулације рецептора у каротиди што има за последицу вазоконстрикцију артериола, са тенденцијом да се смањи крвоток у нижим партијама тела. Поред ових, на истезање се активирају и други рецептори како би смањили учинак неправилне прерасподеле крви.\nКако у највећем броју случајева у току летења, трајање убрзања обично не прелази 0,1 до 5 sec последице у промени крвног притиска су у стварности значајно мање. Крајњи учинак ипак зависи од стања тонуса и еластичности васкуларне мреже. Особа са лошим тонусум кардиоваскуларног система, тешко подноси убрзање а губитак свести настаје знатно раније.\n-GZ, или негативна убрзања,\nУ току спуштања (слетања), на тело делује сила убрзања навише према горњим деловима тела, у смеру седиште глава пилота, (ово убрзање се назива негативно \"G\" убрзање), које повећава притисак крви у артеријској циркулације врата, главе и можданом ткиву. У току дејства ове вртсе убрзања пилот доживљава поремећај вида познат као црвена копрене или \"rideouts\", а због повећаног артеријског притисака у мозгу може доћи и до можданог удара. -Gz убрзање, трајно, можда више оштећује организам од +Gz убрзања.\n''Субјективни симптоми'';\nОва врста убрзања делује од главе према седишту а пилот има осећај као да је главом окренут надоле;\n* од -1 Gz до -2 Gz, трбушни И грудни органи помера се нагоре јавла се конгестија лица, са растућим болом у глави\n* од -3 Gz до -4,5 Gz човек има осећај као да ће лобање де му пукне а очи да искоце из очних дупљи. У очима се јавља осећај пецкања, а касније и црвенило пред очима - црвена копрене.\n*> на -4,5 Gz, јавља се психичка конфузију и губитак свести. -4,5 Gz је највећи ниво убрзања до кога је очувана свест., Даљи пораст обавезно изазива губитак свести.\n''Објективни симптоми''* Од-2 Gz до -3 Gz долази до појаве конгестије коже лица, са израженим црвенилу, а крвни судови носа и образа постају изразито уочљиви. На глави се јављају бројна ситна петехијална крварења (нарочито на коњуктиви ока), очи су хиперемичне.\n* Крвни притсак расте и то тако што се сумира дејство хидростатске силе која делује у каротидним артерија и притисак који ствара снага срца (дејствују у истом правцу)\n* Притисак у лобање расте. Међутим и поред пораста притиска нису пронађена крварења у мозгу, јер лобање представља иделну заштиту крвним судовима. Такође није уочен и пораст притиска мождане течности (ликвора)\n* Све до -3 Gz дисање постаје све дубље и отприлике надаље остаје на достигнутој брзини.\n3.2 Подношљивост +Gz и -Gz убрзања\n+Gz (позитивна) убрзања се лаше подносе од -Gz (негативна) због;\n* Препуњеност затворених простора крвљу, као што је лобањa, што не може да се компензира заштитним средствима (као што је нпр. примена наожних и трбушшних преса и заштитних прслука, код +Gz)\n* Компензаторни регулациони синокаротидни механизми нису довољно развијени да се супротставе великом приливу крви и стварању њихових депоа у глави.\n3.3 Трансверзална убрзања\nКод трансверзалн убрза сила убрзања делује кроз антериопостериорну осу тела (у смеру грудна кост кичмене стуб или обрнуто) и могу бити позизивна (+Gx) или негативна (-Gx). Због знатно мање изражене прерасподеле крви у организму, ова врста убрзања се знатно боље подноси.\n''Субјективни симптоми''* трансверзална убрзања до +6Gx или-6Gx готово да не доводе до никаквих тегоба, зато што је дејство оптерећења распоређено на целу површину тела, што не доводи до настанка већих поремећаја у притиску као што је то случај код других убрзања.\n* од +6Gx до +8Gx настаје померање дијафрагмe нагоре, а плућа се сабијају уз грудни кош\n* на +12Gx долази до поремећаја дисања и рада чула вида, а крвни притисак степенастo расте,\n* негативна убрзања из ове групе теже се подносе јер се притисак преноси на предњи трбушни зид који није заштићен коштаним делом као што је то случај са грудним кошом, те овај део тела трпи велика оптерећења.\n''Објективни симптоми''*''Дисање и пулс;'' дисање је поремећено тек након +12Gx, а фреквенца пулса расте али обично до 100 откуцаја у мин.\n*''Крвни притисак:'' постепено расте због притиска у стомаку и грудном кошу, који доводи потискивања извесне количине крви из трбуха у општи крвоток. Притисак у циркулације расте степенасто а не континуирано, што је последица наизменичног повећања и пада притиска у унутрашњости грудног коша, што доводи до тога да се крв наизменично зауставља и повлачи из трбушних вена у грудни кош а одатле у срце.\n3.4 Бочна убрзања\nБочна убрзања настају када сила убрзања дејствује по \"y\" оси или од леве према десној руци (-Gy) и од десне према левој руци (+Gy). Ова убрзања су врло ретка и имају само теоретски значај.\nПоремећаји код ове врсте убрзања слични су трансверзалним убрзањима. Бочна убрзања се врло добро подносе, зато што је стомак са обе бочне стране заштићен коштане зидом, који спречава да се ребра, својим обликом, у латералном положају опиру стешњавању грудног коша.\n4 Отпорност људског организма на убрзање\nОтпорност организма на убрзање зависи од;\n* Снаге или почетне брзине (брзине промена у јединици времена), гравитационе силе (G) оптерећења.\n* Трајање убрзања, или дужина пута које тело пређе за време дејства силе убрзања.\n* Смера / правца у коме делује сила убрзања.\n* Локације њеног дејства на телу (површина и страна тела на коме дејствује)\n* Положаја тела за време дејства убрзања.\n* Истовременог дејства убрзања са осталим неповољним чиниоцима (хипоксија, температура. декомпресија).\n* Индивидуалне реакције организма на убрзање (мишићна маса (утренираност), болести, психофизичко стање организма итд.).\n----", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%94%D0%B5%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC", "word_count": 1938, "cyrillic": 0.965}
{"id": "9838", "title": "Слатко од кестења", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг кестена\n* 1,25 кг шећера\n* 2 лимуна\n* 1 кесица ванилин шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Кестење очистити од дебеле коре, спустити у кључалу воду и чим поново проври, склонити са шпорета и ољуштити танку кожицу, водећи рачуна да кестење остане цело. Затим\nих спустити у хладну воду, па поново у кључалу воду у коју је нацеђен сок од 2 лимуна да се кестење не би распало. Кувати док не омекшају, па их рупичастом кашиком\nизвадити из воде. 1 кг шећера прелити чашом воде, додати ванилу и скувати сируп. Када проври скинути пену па када се избистри додати кестење. Искључити и оставити да\nпреноћи. Сутрадан оцедити сируп и поново ставити на шпорет да се кува, али додати још 250 гр шећера и кувати до жељене густине. Сируп охладити, а кестење сложити у\nтегле, прелити сирупом, затворити и оставити са осталом зимницом", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0", "word_count": 145, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9844", "title": "Џем од поморанџе", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 2 кг наранџи\n* 2,5 кг шећера\n* сок од два лимуна\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Ставите их у шерпу за слатко и поспите шећером, па оставите да преноће. Сутрадан прво обарите коре од поморанџи па их исеците на штапиће. А шерпу са ушећереним\nпоморанџама ставите да се кувају док шећер не отопи и не пусте један кључ. тада додајте коре и сок од лимуна. Наставите да кувате џем док не буде веома густ. Врућег га\nсипајте у топле тегле. Када се џем охлади затворите тегле.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5", "word_count": 88, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9845", "title": "Џем од диње", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг очишћене диње\n* 800 гр шећера\n* сок од два лимуна\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Дињу очистити и исећи на коцке. Лимун исцедити. Шећер ставити у шерпу, прелити са 2 дл воде и кувати док се не добије густ сируп. Додати припремљену дињу и сок од\nлимуна и оставити да се кува. Током кувања масу не треба мешати, већ шерпу само повремено протрести. Кад коцке диње постану \"стакласте\" склонити са ватре. Готов џем\nсипати у претходно стерилисане и загрејане тегле. Херметички затворити.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5", "word_count": 85, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9839", "title": "Слатко од тиквица", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг тиквица\n* 2 кг шећера\n* 1 лимун\n* 1 кесица ванилин шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Креч растопити у води и оставити да се слегне. За слатко је потребна посебна врста бледо-жутих тиквица, које немају влакна у средини. Ољуштити спољну кору и спиралним\nношем вадити комаде и потапати их у бистру кречну воду. Треба да одстоји око 20 минута. Затим их добро опрати хладном водом. Спирале тиквица налити свежом водом и\nставити да се кува. Када вода прокључа, просути је, налити свежу воду и поново ставити да кува. Ово поновити 4-5 пута, па добро оцедити тиквице. Шећер прелити са две\nчаше воде и скувати сируп. Додати спирале од тиквица и пустити да кува. Током кувања, три пута долити по једну чашу хладне воде како би тиквице што боље упиле сок.\nПред крај додати на колутове исечен лимун и ванилу. Склонити са ватре, скинути пену, покрити влажном крпом. Оставити да преноћи, а сутрадан сипати у чисте суве тегле.\nПовезати целофаном и оставити на суво и мрачно место.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0", "word_count": 171, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9840", "title": "Џем од банана и грејпфрута", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 750 гр грејпфрута\n* 2 банане\n* 1 кг шећера\n* сок од једног лимуна\n2 Припрема\nОљуштити банане, сипати у чинију и виљушком изгњечити. Опрати грејпфрут, ољуштити, исећи на ситне комаде. Ставити банане на вагу и додавати грејпфрута толико да се\nнамири 1 кг.\nБанане, грејпфрут, сок од лимуна и припремљени шећер сипати у дубоку посуду за кување (која није од алуминијума) и добро промешати. Ставити смесу да прокува и\nоставити 4 минута да се крчка.\nТегле лепо опрати, испрати их топлом водом и оставити да се оцеде на кухињској крпи. Сипати џем док је врућ и затворити тегле.\nЗатим их изврнути на другу страну и држати тако преврнуте око 10 минута.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BF%D1%84%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0", "word_count": 114, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9846", "title": "Џем од диње и парадајеза", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 3 кг диње\n* 2 кг парадајеза\n* 4 кг шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n:Диње ољуштити, очистити од семенки, исећи на коцкице и самлети на машини за месо. Парадајз опрати, ољуштити, исеци и испасирати. Све ставити у већу шерпу, додати шећер\nи кувати на јакој ватри, непрекидно мешајући. Џем је куван када кап стављена на сув тањирић стоји чврсто и не разлива се. Врућ џем сипати у загрејане тегле и оставити\nда се охлади.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B0", "word_count": 76, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9848", "title": "Џем од рибизли и црвеног грејпфрута", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 800 гр црвених рибизли очишћених\n* 600 црвени грејпфрут очишћени воћни филе\n* 1 кесица џемфикса 2:1\n* 500 гр шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n# Рибизле оперите, оставите да се оцеде, па скините бобице с петељки. Грејфруте ољуштите, одстрањујући им притом и белу кожицу. Исеците воћне филете и одмерите 600 г.\n# У лонцу добро измешајте воће с џемфиксом екстра и шећером. На јакој ватри стално мешајте, док не проври. Стално мешајући, кувајте најмање 3 минута, па скините са шпорета. Евентуално скините пену и одмах сипајте до врха у припремљене тегле. Затворите поклопцима на навој, окрените наопако и оставите да тегле одстоје отприлике пет минута. Вратите их у нормалан положај и одложите у шпајз.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B8_%D0%B8_%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BF%D1%84%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0", "word_count": 114, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9850", "title": "Џем од малине и наранџе", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 800 гр малина\n* 600 наранџа очишћени воћни филе\n* 1 кесица џемфикса 2:1\n* 500 гр шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n# Малине оперите и оставите да се оцеде. Наранџе ољуштите, одстрањујући им притом и белу кожицу. Исеците воћне филете и одмерите 600 г.\n# У лонцу добро измешајте воће с Џемфиxом Еxтра и шећером. На јакој ватри стално мешајте, док не проври. Стално мешајући, кувајте најмање 3 минута, па скините са шпорета. Евентуално скините пену и одмах сипајте до врха у припремљене тегле. Затворите поклопцима на навој, окрените наопако и оставите да тегле одстоје отприлике пет минута. Вратите их у нормалан положај и одложите у шпајз.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5", "word_count": 107, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9853", "title": "Џем од рабарбаре", "text": "1 Потребни састојци\n* 500 гр дршки рабарбаре\n* 2,5 кг шећера\n* 1 кашичица цимета у праху\n2 Припрема\nПетељке рабарбаре опрати, ољуштити, исећи на коцке и ставити у суд. Додати шећер и цимет и мешајући кувати 8-12 минута да омекшају. Према потреби, ако желите гушћи џем,\nдодати кашу од ренданих јабука.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B5", "word_count": 52, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9849", "title": "Џем од рибизли и наранџе", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 800 гр црвених рибизли очишћених\n* 600 наранџа очишћени воћни филе\n* 1 кесица џемфикса 2:1\n* 500 гр шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n# Рибизле оперите, оставите да се оцеде, па скините бобице с петељки. Наранџе ољуштите, одстрањујући им притом и белу кожицу. Исеците воћне филете и одмерите 600 г.\n# У лонцу добро измешајте воће с Џемфиxом Еxтра и шећером. На јакој ватри стално мешајте, док не проври. Стално мешајући, кувајте најмање 3 минута, па скините са шпорета. Евентуално скините пену и одмах сипајте до врха у припремљене тегле. Затворите поклопцима на навој, окрените наопако и оставите да тегле одстоје отприлике пет минута. Вратите их у нормалан положај и одложите у шпајз.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B8_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5", "word_count": 113, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9858", "title": "Пекмез од јагоде и рабарбаре", "text": "1 Потребни састојци:\n* 0,5 кг рабарбаре\n* 1,5 кг јагода\n* 1 желин\n* 0,5 кг шећера (2:1)\n2 Припрема:\nОчистити јагоде и рабарбару, измиксирати (или исећи на мале коцкице) ставити кувати, додати желин и шећер и кувати 20 так минута уз стално мешање.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%B7_%D0%BE%D0%B4_%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B5", "word_count": 45, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9851", "title": "Џем од малине и црвеног грејпфрута", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 800 гр малина\n* 600 црвени грејпфрут очишћени воћни филе\n* 1 кесица џемфикса 2:1\n* 500 гр шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\n# Малине оперите и оставите да се оцеде. Грејфруте ољуштите, одстрањујући им притом и белу кожицу. Исеците воћне филете и одмерите 600 г.\n# У лонцу добро измешајте воће с Џемфиxом Еxтра и шећером. На јакој ватри стално мешајте, док не проври. Стално мешајући, кувајте најмање 3 минута, па скините са шпорета. Евентуално скините пену и одмах сипајте до врха у припремљене тегле. Затворите поклопцима на навој, окрените наопако и оставите да тегле одстоје отприлике пет минута. Вратите их у нормалан положај и одложите у шпајз.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BF%D1%84%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0", "word_count": 108, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9852", "title": "Џем од јагоде и рибизли", "text": "1 Потребни састојци\n* 500 гр црвених рибизли очишћених\n* 2 кг јагоде\n* 1,5 кг шећера\n2 Припрема\n# Јагоде очистити од петељки опрати и оцедити. Опрати рибизле, па измешати са јагодама и оставити преко ноћи на хладном месту (може у фрижидеру).\n# Следећег дана ставити на шпорет да прокува, па наставити са кувањем још 30-40 минута уз често мешање варјачом.\n# Џем је готов када се капљица стављена на тацну после хлађења не разлива, већ остане чврста.\n# Џем сипати у опране и загрејане тегле (загрејте их у рерни) па ове тегле са џемом ставити у рерну и загревати на 100 %C око 10 минута тј. док се површина џема не желатира. Тегле добро затворити, увити у ћебе и оставити преко ноћи да се охлади.\n# Одвити из ћебета и поређати на хладно место.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%B8_%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B8", "word_count": 130, "cyrillic": 0.992}
{"id": "9859", "title": "Џем од трешања и грејпфрута", "text": "1 Потребни састојци\n* 800 гр трешања\n* 1 грејпфрут\n* 1 кг шећера\n* 1 кесица желина\n2 Припрема\nТрешње очистити од петељки, извадите коштице. Миксером их уситните, грејп пажљиво огулите, посве одстраните белу покожицу, па месо нарежите на комадиће. Све помијешајте\nс делом шећера и средством за желирање. Загревајте уз стално мешање, уз додавање остатка шећера. Кад закипи, кувајте још 3 минуте. Напуните тегле.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BF%D1%84%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0", "word_count": 62, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9863", "title": "Џем од поморанџи и лимуна", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 500 гр наранџе\n* 500 гр лимуна\n* 700 гр шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\nПоморанџе и лимун добро оперите и ољуштите. Да вам се не би просипао сок, поделите их на кришке, исеците на комадиће и одстраните семенке изнад шерпе у којој ћете\nкувати. Додајте шећер и исецкану ољуштену кору и кувајте уз стално мешање. Скините пену и топао џем сипајте у тегле.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8_%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B0", "word_count": 65, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9861", "title": "Телећи бубрези са печуркама", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 750 гр телећих бубрега\n* 200 гр свежих печурака\n* 50 гр брашна\n* 1 дл милерама\n* 50 гр уља\n* мало вегете\nПрипрема:\nБубреге очистити и опрати. Преполовити по дужини и уваљати их у брашно, па пржити на врелом уљу. Када порумене, додати исечене печурке, налити водом и динстати. На\nкрају додати вегету и милерам и промешати. Служити са бареним карфиолом.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%B1%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%87%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0", "word_count": 62, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9857", "title": "Џем од рабарбаре и јагоде", "text": "1 Потребни састојци\n* 500 гр рабарбаре\n* 600 гр јагода\n* 1 кг шећера (2:1)\n* сок од једног лимуна\n2 Припрема\n# Јагоде оперите, одстраните им петељке и осушите их. Стабљике рабарбаре оперите, осушите те им гуљачем скините кору па их нарежите на мање комаде.\n# Прво на ватри отопите мало шећера, на то додајте рабарбару и остатак шећера. Кад је рабарбара на пола омекшала, додајте јагоде. Стално мешајте. Кад су се јагоде и рабарбара распали и мало згуснули, џем је готов. Ако по потреби додајете мало лимунова сока, џем још мало прокувајте.\n# Топли џем улијте у потпуно чисте и у пећници загрејане тегле па их ставите на 20 минута у пећницу загрејану на 90 степени да се стерилизирају, а џем лагано запече. Још топле тегле херметички затворите.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B5", "word_count": 125, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9860", "title": "Сармице од пилеће џигерице", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 14 пилећих џигерица\n* 250 гр бутера\n* 150 гр куваног кукуруза у зрну\n* 14 листова киселог купуса\n* 2-3 кашике желина\n* мало пилећег бујона (може супа од коцке)\n* црне маслинке\n* благи мајонез\nПрипрема:\nОставити да се џигерица и кукуруз у желатину стврдну, а онда сеци комаде велицине и облика сарме, тако да у сваком буде по једна цела џигерица. Листове купуса скувати\nда буду сасвим меки, у сваки стављати по комад џигерице у зелатину и увијати сармице. Поређати на тацну за слузење и украсити црним маслинкама и благим, не превише\nкиселим мајонезом.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_%D1%9F%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5", "word_count": 95, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9856", "title": "Мармелада од рабарбаре и јагоде", "text": "1 Потребни састојци\n* 1 кг рабарбаре\n* 1 кг јагода\n* 2 штапића ваниле\n* 1 кг шећера (2:1)\nПо жељи: кашичица рума по тегли\n2 Припрема\n# Рабарбару и јагоде опрати, очистити те нарезати на комадиће, а код рабарбаре евентуално одстранити тврде нити.\n# Узети два лонца те у један ставити рабарбару с пола количине шећера а у други јагоде с преосталим шећером. Јагоде нека причекају јер су брзо готове па почните кувати рабарбару и за то време искувајте тегле.\n# Довести рабарбару прво до врења па наставити кувати на слабијој ватри уз повремено мешање. Кувајте рабарбару око 15 минута па додајте ванилу (Штапиће ваниле исећи по дужини и додати само срж).\n# Закувајте јагоде. Након неколико минута ће се оне почети распадати па их додајте рабарбари и кувајте заједно још неколико минута уз мешање.\n# Сипајте у тегле и одвојите оне које нису за децу па на њих улијте по кашичицу рума како би се продужила трајност мармеладе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B5", "word_count": 153, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9864", "title": "Мармелада од шаргарепе", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг шаргарепе\n* 500 гр шећера\n* 4 лимуна\n* мало цимета\n2 Рецепт\nПрипрема:\nШаргарепу очистите и исецкајте. У посуду ређајте наизменично шаргарепу, шећер и настругану кору лимуна. Преко половине укупне количине исцедите сок од једног лимуна.\nНаставите са ређањем, исцедите и други лимун и поспите са мало цимета. Сипајте пола литре воде и на умереној температури, повремено мешајући, кувајте око четири сата.\nСипајте у тегле, охладите и затворите.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B5", "word_count": 72, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9111", "title": "Детекција радиоактивног зрачења", "text": "ДЕТЕКЦИЈА РАДИОАКТИВНОГ ЗРАЧЕЊА\n- Детектори су урeђаји за откривање радиоактивног зрачења и мерење њихових карактеристика. Рад детектора се углавном заснива на јонизујућем дејству зрачења, постоје и они детектори који раде на неком другом принципу.\nУ зависности који физички процес је у основи њиховог рада , они се могу поделити у три групе :\n- детекторе који раде на принципу јонизујућег дејства зрачења;\n- сцинтилациони бројачи;\n- нуклеарне емулзије.\nПролазна тачка за детекцију зрачења је ефекат који оно производи пролазећи кроз неку средину. Тај ефекат је мали , јер је енергија радиоактивног зрачења веома мала.\nБета и гама зраци имају енергију до неколико MeV-а док алфа зраци могу имати енергију до десетак MeV-а. Један MeV износи 1,6×10-9 ерга , односно 1,6×10-16 вати, а то је недовољно да покрене казаљку или цифру на бројчанику. Због тога је потребно појачање .\nПочетни ефекат служи у ствари као окидач којим започиње процес појачавања почетног сигнала који треба довољно да нарасте да би могао да покрене урађај за регистрацију.\nКод неких врста детектора , као то су пропорционални бројач и Гајгер – Милеров бројач , почетни сигнал може да се појача већ у детекционој средини. Међутим, код већине детектора појачања се врши у електронским урађајима на које се преноси сигнал из детектора.\nОСНОВНИ ТИПОВИ ДЕТЕКЦИЈЕ\nПролазом зрачења кроз детекциону средину може доћи до веома разноврсних процеса. Најопштије речено, зрачење пролазећи кроз детекциону средину троши енергију на јонизацију и екцитацију атома и молекула.\nЈонизацијом је један део неутралних система , као што су атоми и молекули, раздвојен у наелектрисане системе-јона. Енергија је утрошена на добијање извесне количине електрицитета , позитивног и негативног у подједнакој количини. Под извесним условима тај електрицитет може да се усмери на добијање електричног импулса, који се онда појачава,мери и региструје. Начин добијања импулса зависи од природе детекционе средине.\nДанашњи детектори користе неке гасове и неке врсте чврстих тела . Процеси у гасовима су нешто једноставнији јер се јони слободније крећу него у чврстим телима.Отуда широка употреба гасних детектора који се по начину функционисања могу да поделе у три групе: јонизационе комора, пропорционални бројач, Геигер-Милерови бројачи.\nУ гасне детекторе засноване на јонизацији , такође спада Вилсонова комора. Међутим , она се данас не употребљава за мерења зрачења ниске енергије какву емитују радиоактивни изотопи. Извсне врсте чврстих тела , као што су полупроводници , могу такође да обезбеде стварање електричног импулса после пролаза зрачења. Зваћемо их полупроводнички детектори. Њихво изучавање почело је тек у последње време.\nЕксцитација представља пренос енергије на атомске системе који се после извесног времена могу да емитују у форми електромагнетског зрачења. У овом случају електромагнетско зрачење може да послужи као почетни сигнал. Појачање се најефектније врши посебним електронским цевима, названим фотомултипликаторима.Они су осетљиви на електромагнетско зрачење из видљивог спектра.Отуда као детектори служе оне врсте кристала који светлуцају (сцинтилују) и назовамо их сцинтилациони бројачи.\nКод извесних враста чврстих тела,ексцитација може да доведе до трајних промена у структури кристала.Сад се више не ради о краткотрајном сигналу везаном за пролаз честице , јер промене трајно остају и изучавају се тек касније.Треба напоменути да је и у овом случају ефекат мали, тако да се промене касније вештачки појачавују пре него што се приђе изучавању трага који је зрачење оставило.У ствари,оно што је изнесено односи се на фотографски ефекат зрачења,а детектори засновани на њему зову се нуклеарна емулзија.\nКАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕТЕКТОРА\nДетекторе делимо на оне који само служе да утврде пролаз честице, и на оне који поред тога дају и енергију честице,па се зову спектрометрима.\nДетектор може бити у стању да одбројава једну по једну честицу,а има их који то нису у стању, већ дају неки средњи ефекат.Такав је случај код јонизационих комора,где прве зовемо импулсним, а друге интегралним.Фото плоче такође могу да дају појединачне трагове или интегрално зрачење.\nКод појединачног одбројавања важна је брзина са којом детектор може да броји. Сваки акт детекције траје извесно коначно време и уколико је оно краће, утолико ће детектор моћи брже да броји.\nВажна карактеристика детектора је ефикасност којом он детектује поједине врсте зрачења. Геигер-Милерови бројачи могу се дотерати да детектују скоро 100% наелектрисано зрачење,али ефикасност детекције продорног гама зрачења је реда величине једног процента.\nГАСНИ ДЕТЕКТОРИ\nНајстарији гасни детектор је јонизациона комора која је у примитивној форми служила за мерење јонизације, још пре него што је откривена радиоактивност.Први гасно бројач који је појединачно одбројавао честице консруисали су 1908. године Рутерфорд и Геигер.Тек двадесетак година касније он се издиференцирао у Гајгер-Милеров бројач и пропорционални бројач.Гасни детектори су најједноставнији и најшире употребљавани детектори.Пре него што се пређе на њихово појединачно изучавање, биће корисно да се укратко дају неки појмови и чињенице о кретању молекула неког гаса.\nКРЕТАЊЕ МОЛЕКУЛА ГАСА\nВаздух има око 1019 молекула по cm3 при атмосферском притиску. У гасним бројачима притисак обично не износи испод десетог дела атмосфере, а може да буде и знатно већи од једне атмосфере. Број молекула је, дакле, редовно већи од 1018,што је веома велик број. Главна последица је да су судари између молекула веома честу. У тим сударима молекули преносе једни на друге енергију и мењају правац кретања.Један молекул,према томе,стално мења енергију,а правац кретања је хаотичан у цик-цак линији. Јасно је да је практично немогуће појединачно пратити кретање сваког,од толико великог броја молекула.Због тога се кретање молекула описује статистички,уводећи средње величине.\nСредња енергија молекула сразмерна је температури гаса.На нормалном притиску и температури од 27°С средња енергија молекула износи 0,0386 еV што је веома мало у поређењу са енергијама неклеарног зрачења.\nС обзиром да молекули имају малу масу њихове брзину су знатне чак и на релативно малим енергијама. Средња брзина молекула ваздуха при нормалној температури и притиску износи 5,2×104 cm у секунди.\nЗа описивање појава у гасовима нарочито је погодан појам средњег слободног пута. Под слободним путем подразумева се дужина пута коју молекул пређе између два узастопна судара. Та дужина наравно варира од судара до судара. Средња величина међутим одређена је физичким условима и особинама гаса. Тако ваздух и аргон при нормалном притиску и температури имају средњи слободни пут око 10-5 cm. Смањењем притиска средњи слободни пут се повећава у обрнутој сразмери,тако да на притиску од 1/10 атмосфере, средњи слободни пут се повећава на 10-4 cm.\nИнтересантно је још погледати колико су чести судари између молекула. Делећи средњи слободни пут са средњом брзином добивамо да средње време између два судара износи мање од 10-9 секунде.Значи да при нормалном притиску и температури један молекул претрпи више од милијарду судара у секунди.\nКРЕТАЊЕ ЈОНА У ГАСУ ПОД УТИЦАЈЕМ ЕЛЕКТРИЧНОГ ПОЉА\nСледећи корак је да размотримо шта се дешава кад нуклеарна честица прође кроз гас и ослободи известан број пари јона.Под паром јона овде подразумевамо позитивно наелектрисани тешки јон сачињен од молекула који је изгубио један електрон, и негативни јон који је одвојен од молекула. Напоменимо да је већи део јона добивен секундарном јонизацијом, тј. преко оних електрона које је примарна честица избацила из молекула предајући им довољно енергије да и сами могу да јонизују.\nТешки јон се не разликује много од осталих молекула.Уколико му је у почетаку енергија нешто већа од средње енергије молекула гаса изгубиће је убрзо у многобројним сударима. Он ће да дефундује кроз гас у цик-цак линији,као и остали молекули.\nЕлектрон је мањи и лакши од позитивног јона,па ће због тога његов слободни пут бити дужи,а средња брзина знатно већа. Кад се термализује, тј. изгуби вишак енергије и креће средњом ергијом коју имају и остали молекули,електрон ће имати средњи слободни пут четири пута већи од молекула, док ће му брзина бити скоро хиљаду пута већа (1,17×107cm/sec. на нормалном притиску и температури).\nЈони ће се кретати кроз гас све док се не неутралишу. Електрон може да наиђе врло близу позитивног јона и рекомбинује се са њим. Ако позитиван јон стигне до металне површине коморе, он може да извуче из метала један електрон и неутрализује се. Углавном после дужег или краћег времена које зависи од разних фактора јонизација ће нестати и гас ће се вратити у стање у којем је био пре полазка јонизујуће честице.\nКао важан пример рекомбинације можемо да узмемо слободан ваздух у којем космички зраци и природна радиоактивност земље стално призведе јонизацију. Кад не би било рекомбинације, број јона би стално растао. Међутим,равнотежа се успоставља захваљујући рекомбинацији.Космички зраци и радиоактивност стално производе око пет пари јона по cm3/s, a исто толико се и рекомбинује. Средњи живот једног пара јона износи под нормалним условима ок 300 секунди, а у сваком кубном сантиметру ваздуха има око 1600 пари јона.\nДа би се утврдио полаз јонизујуће честице кроз неку посуду напуњену гасом, треба спречити рекомбинацију и јоне користити за добивање електричног импулса. То се постиже увођењем електричног поља. Предпоставимо да су у посуду стављење две равне паралелне плоче које се могу спојити са неким извором високог напона .Укључивањем напона једна плоча ће постати позитивно наелектрисана (анода), а друга негативно (катода). Ако се између њих нађе неко наелектрисано тело,оно ће деловати на њега; једна ће га привлачити а друга одбијати. Друкчије речено ,између наелектрисаних плоча (електрода) делује електрично поље. Електрично поље делује на јоне у супротним правцима. Позитивни јони ће бити привучени ка катоди,а негативни ка аноди.На тај начин долази до тренутног раздвајања. На јоне делује сила у правцу одговарајућих електрода, која је утолико јача, уколико је електрично поље интензивније. Та сила мења карактер кретања јона.\nПрви ефекат силе је да ће јони под њеним дејством добивати и енергија ће им расти. Убрзање је усмерено ка електродама, па ће и јони да се крећу према њима. Иако одмах после судара јони могу да скрену на разне стране они ће скретати ка електроди док се крећу под утицајем електричног поља. Ово скретање је утолико изразитије уколико је електрично поље јаче.Тако долазимо до два појма брзине:реална брзина јона и брзина којом се помера у правцу електричног поља. Ова друга је наравно мања и обрнуто сразмерна притиску. Као пример можемо узети аргон,чији јони на притиску од 10 mm и електричном пољу од 1000 volti/cm (типични услови у ГМ бројачу) имају брзину померања око 7000 cm/s. Брзина померања електрона је око хиљаду пута већа.\nУсмерено кретање наелектрисаних честица ка одговарајућим електродама представља електричну струју. Под уобичајним условима у гасним детекторима брзина померања јона је знатна,тако да они брзо стигну до електрода. Електрична струја коју изазове једна јонизујућа честица траје кратко време тако да се у ствари ради о једном електричном импулсу.\nУТИЦАЈ ЕЛЕКТРИЧНОГ ПОЉА НА ВИСИНУ ИМПУЛСА\nУ затвореној стакленој комори напуњеној погодним гасом налази е метални цилиндар, у чијој се основи налази метална жица. Обоје се преко специјалних извода могу повезати са извором високог напона, и то цилиндар са негатвиним, а жица са позитивним полом. Обоје су даље везани за уређаје који може да мери импулсе промене напона изазване сакупљањем јона.\nАко напон повећавамо почевши од 0, висина импулса ће да расте док напон не дође до неке величине V1 , а тада импу лс више не расте са повећањем напона већ остаје\nконстантан. Објашњење је да са почетним појачањем поља рекомбинација опада, и на V1 постаје потпуно занемарљива. Почевши од V1 па надаље прктично сви они које је ослободила јонизујућа честица сакупљају се на одговарајућим електродама. Висина импулса зависиће од броја јона које честица ослободи у активном волумену коморе. Алфа честице ће дати већи импулс од бета честице.\nСа повећањем напона доћи ће се до неке вредноси V2 ,на којој импулс почиње да расте,то значи да је број јона већи него што их је ослободила јонизујућа честица. Електрично поље је сада толико нарасло,да електрони под његовим дејством добивају довољно енергије за јонизацију молекула са којима се сударају.Умножавање расте са напоном и може да достигне фактор 106-107. Импулс може постати и милион пута већи од онога који даје почетна јонизација.Висина импулса остаје пропорционалана почетној количини јона. Ово важи за мале факторе умножавања,али код великих фактора пропорционалност се губи.\nНастављајући са повећањем напона долази се до тачке V3 на којој се потпуно губи пропорционалност. За дати напон сви импулси су усте висине,без обзира да ли је јонизујућа честица ослободила два пара јона или 2 милиона пари јона. Висина импулса ће расти са напоном.\nПосле неког напона V4 добиће се непрекидно електрично пражњење, а импулс ће још брже да расте.\nПроменом напона могу се издвојити три предела са различитим карактеристикама:\n- Предео V1-V2 .Сакупљају се сви ослобођени јони.Детектор који ради на овом принципу зове се јонизациона комора.\n- Предео V2-V3 .(Првенствено прва половина на нижем напону).Добива се знатно појачани импулс пропорционалан почетној јонизацији.На овом принцупу раде пропорционални бројачи.\n- Предео V3-V4 . Импулс је још већи али уопште не зависи од почетне јонизације.Тако раде Геигер-Милерови бројачи.\nЈОНИЗАЦИОНЕ КОМОРЕ\nУ јонизационим коморама сакупљају се јони које ослободи јонизујућа честица.Напон се обично подеси тако да је рекомбинација занемарљива и број сакупљених јона приближно једнак укупном броју јона које је честица ослободила.\nСакупљањем јона производи се електрични импулс који сигналише пролаз честице и садржи у себи све податке које можемо да добијемо о њој.Сигнал се преноси у електронски део апаратуре који га даље обрађује и региструје.\nСакупљање јона и стварање почетног импулса траје одређено време. То време може бити дуже или краће у зависности од низа фактора. Ако је импулс врло кратак рецимо 1/1000 део секунде,онда комора може појединачно да региструје импулсе.Међутим ако је импулс знатно дужи , онда комора више није у стању да региструје појединачно импулсе. Први тип се зове импулсни,а други интегрални.\nИмпулсни тип коморе може дати не само број честица већ и њихову енергију, тј. Послужити као спектрметар. Пошто је енергија сразмерна укупној јонизацији честице, комора ће радити као спектрометар ако се њени физички и геометријски параметри подесе тако да честица изгуби целу енергију у активном волумену коморе. За алфа честице чији домет у ваздуху не износи више од десет сантиметара , димензије комора нису велике. Бета честице су знатно продорније ,са дометом реда величине метра ,тако да би или димензије коморе биле велике , или се повећава притисак.Због тога се импулсне коморе чешће употребљавају за спектроскопију алфа честица, док се код бета честица углавном ограничавају на изотопе који емитују електроне ниских енергија као што је рецимо 14С. Импулсне коморе се знатно више употребљавају у нуклеарној физици него у примени изотопа,па се на њима нећемо детаљније задржавати. Интегрална комора даје укупни ефекат који произведе неки флук зрачења. Мери се или струја или пад напона у неком интервалу времена. У овом случају не могу да се дискриминишу ни врсте честица ни њихове енергије, нити се директно добива број.\nИнтегрална комора мери укупан број јона које зрачење ослобађа у активном волумену, а она је сразмерна енергији коју је зрачење ослободило. Тај податак је управо од великог значаја у раду са зрачењем. Енергија ослобођена по јединици материјала дефинише се као доза. Њено познавање је од примарног значаја у изучавању ефекта зрачења. Отуда веома широка примена интегралних јонизационих комора као дозиметара. Два инструмента без којих се не прилази изворима зрачења, џепни дозиметар и монитор,представљају два данас најраспрострањенија типа јонизационих комора.\nИнтегралне јонизационе коморе. Постоји велики број разноврсних јонизационих комора чије величине могу да се крећу од 1cm до 1m. Најчешће се сусрећу две форме коморе,цилиндричне и план-паралелне,које су шематски приказане на слици.У оба случаја комора има поред аноде и катоде још једну трећу заштитну електроду.Њен главни задатак је да спречи импулсе из струје изазване неким другим факторима, независним од јонизујуће честицe. Катода и анода електрички су изоловане. Не постоје идеални изолатори,нарочито у зависности од њихове површине,преко њих могу да протичу мале струје. С обзиром да су струје јона често веома мале,лажне струје преко изолатора,које не могу да се разликују од правих,изазвали би погрешна мерења. То се спречава употребом заштитне електроде, са напоном блиским напону електроде са којом су повезани делови апаратуре за регистрацију која се зове колектор. На тај начин изолација колектора није подвргнута већој разлици напона,па не долази до лажних струја.\nКод план-паралелног типа заштитна електрода је тако направљена да такође служи за прецизно одређивање активног волумена коморе,који је једнак цилиндру чија је основа колектор.\nКод цилиндричног типа заштитна електрода штити колектор од електромагнетских тала увек присутних у лабараторијама. Колектор би их иначе примао као антена што би довело до лажних импулса,незанемарљиве величине.\nИнегралне јонизационе коморе се најчешће пуне ваздихом на атмосферском притиску. Међутим,према потреби могу да се употребљавају веома разноврсни гасови и притисци.\nКад је интегрална јонизациона комора изложена зрачењу, кроз њу стално протиче струја. Инересује нас или тренутно каква је струја ,или колко је укупно струје прошло за извесно време. Може да се илуструје пиштољ дозиметром који служи за мерење тренутне дозе на појдиним местима изложени зрачењу.На пример може да послужи и џепни дозиметар чија је сврха мерење укупне дозе,коју је неко примио за извесно време. Струје у јонизационим коморама могу да се крећу између 10-16 и 10-6 ампера и мере се најчешће разним електрометрима.\nУкупна доза примљена у неком интервалу времена може се мерити на принципу електроскопа.Комора није стално везана са извором високог напона,већ се само повремено пуни.Приликом пуњења успоставља се између електрода нека разлика напона.Тада се од колектора удаљује танак ,веома лаган листић који је за њега причвршћен.Разлог овоме је да су сада и колектор и листић наелектрисани истом врстом електрицитета па се међусобно одбијају.Пролазак зрачења кроз комору успоставља електричну струју која неутралише колектор.Смањивањем количине електрицитета на њему,смањује се и сила којом одбија листић и овај се постепено примиче.Његов положај се мозе калибрисати и на тај начин мерити интегрална доза.Џепни дозиметар ради на овом принципу.\nГЕИГЕР-МИЛЕРОВ БРОЈАЧИ\nОд свих гасних детектора, ГМ бројач има највећу осетљивост и даје највећи импулс.Довољно је да честица произведе који пар јона у активном волумену па да се добије импулс од 0,1-1 volta.Међутим,импулс је исти за све честице,што значи да ГМ бројач не може да ради као спектрометар.\nГеигер-Милерови бројачи обично имају цилиндричну симетрију.Метални цилиндар служи као катода кроз чију осовину пролази жица од волфрама или челика који не рђа,дебљине 0,02-0,2 mm.За мерење непродорног зрачења,као што су алфа и бета зрачења,употребљава се звонасти облик,са танким прозорима од лискуна или пластичних материјала,чија се дебљина обично креће од 1 до 5 mg/cm2.Бројач је напуњен гасном мешавином у којој је највећи део 80-90% неког племенитог гаса,најчешће аргона, а остатак могу бити паре алкохола,етера или других органских супстанци чији молекули имају већи број атома.\nУ последње време се уместо органских пара употрбљавају халогени елементи.Напон је око 1000 V за бројаче пуњене органски парама,док халогени имају знатно нижи напон,око 200 V.\nМеханизам рада представља сложену али веома интересантну појаву.\nПредпоставимо да је честица ослободила један пар јона.Електрично поље ће усмерити електрон ка жица.Уколико јој се више примиче,утолико долази у област јачег електричног поља.На путу се стално судара са молекулима гаса и при томе губи већи или мањи део енергије коју је примио у електричном пољу.Кад се приближи жици, на удаљеност мању од милиметра,електрично поље је довољно јако да између два судара електрон прими довољно енергије да у следећем судару јонизује молекул са којим се сударио.Два електрона сада настављају,и после следећег судара избацују још два електрона итд.На тај начин долази до наглог умножавања броја јона.Процес је сличан формирању лавине ,па се назива Tаунсендова лавина, по имену британског физичара који је први детаљно изичавао ту појаву.\nУ ГМ бројачу почетна лавина рађа друге и оне се преносе дуж целе жице.У почетној лавинои електрони у сударима са молекулима производе не само јонизацију већи ексцитацију.Враћајући се у нормално стање,молекули емитују фотоне.Ови фотони излазе из лавине и у сударима са молекулима органских пара бивају апсорбовани не прешавши више од једног милиметра.Тако произведени електрони стварају нове лавине,које се постепено шире дуж жице у оба смера.Брзина преношења лавине је око 107 cm/sec.,тако да се за милионити део секунде распростру дуж целе жице.\nСам процес се побринуо да се простирање лавине аутоматски заустави кад број лавина довољно нарасте.Лавине се стварају у непосредној близини жице.Електронима ослобођеним у лавини не треба више од милијардитог дела секунде да стигну до жице.Иза њих остаје облак позитивних јона који су знатно спорији и за то време једва да су се нешто померили.Цела жица постаје обавијена све гушћим облаком позитивних јона.Пошто је и жица позитивна,облак делује као електростатистичка заштита.Линије сила које полазе од негативног цилиндра завршавају на позитивним јонима,уместо на позитивној жици.Због тога елктрично поље око жице ослаби,толико да лавине не могу да се формирају.\nИзвесно време после прве лавине,њихово простирање престаје,електрони су практично веђ покупљени и једино остаје позитивни облак око жице.У том тренутку бројач је »мртав«.Ако нека јонизујућа честица уђе у њега,електрони које ослободи не би могли произвести нове лавине,јер је електрично поље око жице преслабо.Облак позитивних јона се креће према цилиндру,до којега стиже за 100 микросекунди.Уколико је облак даље од жице,његово заштитно дејство постаје мање ефективни и електрично поље око жице расте према нормалној вредности.После извесног времена оно нарасте толико да може произвести малу лавину.Бројач тада престаје да буде »мртав« и почне да се »опоравља«.Лавина коју би нека честица могла произвести постаје све већа.\nУ лавинама се јонизују и аргон и молекули паре.Обе врсте јона крећу се кацилиндру и пре него што стигну до њега претрпе више од хиљаду судара са неутралним молекулима гаса.При том се дешава једна важна појава за функционисање самогасећег бројача.Јони аргона у судару са молекулима пара преузимају електрон и неутралишу се,а новостврорени јон паре наставља даље уместо њега.До преноса електрона долази због тога што је атом племенитог гаса стабилнији систем од вишеатомног молекула паре.На тај нашин до цилиндра стижу углавном јони паре.\nМетални цилиндар представља резервоар слободних електрона из кога позитивни јон може да извуче један електрон,неутралише се и још му остане вишак енергије.Вишеатомни електрон утроши овај вошак енергије на тај нашин што се раствори на два дела, тј. дисосује.Да је уместо ње до цилиндра стигао јонизовани атом аргона, он би после извлачења електрона вишак енергије емитовао у форми фотона.Неки д ових фотона могли би да избаце фотоефектом електрона из цилиндра и цело пражњење би почело изнова.У почетној фази развоја ГМ бројача,кад се за пуњење употрбљава само аргон,понављање пражњења је спречавано споља.Спуштајући напон толико ниско да се лавина не може поново формирати.Употребом пара постигло се да се бројач гаси сам од себе.\nВреме разлагања.Извесно време после пролаза јонизујуће шестице бројач постаје »мртав« и није у стању да региструје нову честицу.Мртво време обично траје отприлике око (1-2)×10-4 секунде.После тог времена бројач се опоравља и импулс који може да да је утолико већи уколико би честица касније пристигла,док на крају времена опорављања не да нормални импулс.Време опорављања је такође око (1-2)×10-4 секунде.\nИмпулси могу да се региструју и кад су мањи од нормалног ,тако да честица може да биде детектована и одбројана пре завшетка времена опорављања.Време од проласка честице па до тренутка кад се нова честица може да региструје зове се време разлагања.Оно зависи не само од детектора већ и од уређаја за регистрацију и обично износи негде око 250 микро секунди.\nПлато.Функционисање ГМ бројача зависи од примењеног напона.Мерењем броја импулса у функцији напона добива се крива слична приказана на слици.При ниском напону бројач не ради.После извесног повећања напона бројач проради.Ако се напон и даље повећава број импулса нагло расте,да би затим при даљој промени напона врло мало растао.Најпогодније је да се ради са нопом негде у средини средњег дела где се број импулса мало мења, и који се зове плато.Тад број импулса практично не зависи од евентуалних мањих промена напона.\nПожељно је да плато буде што равнији и дужи.Његов квалитет зависи првенствено од чистоће гасне смеше.Код комерционалног бројача он износи око 200 V ако су пуњени паром а код халогених је краћи и стрмији.\nЕфикасност.Ефикасност бројача у најужем смислу речи (ткз. унутрашња ефикасност) дефинише се као вероватноћа да ће честица бити детектована ако је доспела унутар бројача.За наелектрисане честице ,као што су алфа и бета,ако прођу кроз прозор,ефикасност је практично 100%.\nЕфикасност за гама зраке је знатно мања.Њихова детекција се заснива на фото и комтоновим електронима које избаци из цилиндра и гаса.Она зависи од њихове природе и енергје гама зрака и мања је од 2%.\nПРОПОРЦИОНАЛНИ БРОЈАЧ\nПропорционални бројач даје импулс сразмеран енергији коју цестица утроши у активном волумену. Он може,према томе, да се користи било да одбројава честице,без обзира на њихову енергију, или да даје енергетски спектар.\nУ пропорционалном бројачу не долази до простирања лавине дуж целе жице као код ГМ бројача. Улога фотона у простираљу лавина знатно се умањује смањивањем поља и умножавања.Томе такође доприноси употреба пара, као кос ГМ бројача. Уколико се не употребљавају паре, већ само племенити гасови, поље и умножавање треба још смањити. Лавина је тада локализована на онај део жице где стижу електрони које је ослободила честица.\nУмножавање се дефинише фактором умножавања који показује колико је пута већи број електрона стигао на жицу, од оног које је честица ослободила. Фактор умножавања се креће практично до 104. Изнад тога долази до ограничене пропорционалности, при којој јача почетна јонизација и има мањи фактор умножавања. Другим речима, бројач се примиче Геигеровом пределу, где су сви импулси изједначени без обзира на почетну јонизацију. За алфа честице, умножавање је обично мање него за бета честице.\nПлато. Пропорционални бројачи такође имају плато. Он је знатно сложенији него код ГМ бројача, зато што висина импулса зависи од енергије коју честица утроши у активном волумену. Повећањем напона прво ће бити одбројане честице које имају највећу енергију, а затим оне које имају све мању. Континуални бета спектар не може, према томе, уопште дати раван плато. Алфа зрачење, које је практично моноенергетско, даје раван плато и на нижем напону него бета честице, које редовно имају мање енергије. Мерењем неког извора који емитује и алфа и бета честице добио би се двоструки плато.\nКонструкција. Због кричне зависности мултипликације и висине импулса од електричног поља, конструкција пропорционалног бројача, представља сложенији задатак, него констркција ГМ бројача. Пре свега, треба обезбедити да електрично поље дуж активног волумена остане непромењено, нарочито на крајевима. То се постиже увођењем помоћних електрода као што је био случај код јонизационих комора. Понекад се уводе и по две помоћне електроде тако да их укупно има четири на разним електричним потенцијалима.\nЗнатан део потенцијалних бројача раде на принципу гасних протока. Гас којим се пуни бројач стално протиче кроз њега равномерном брзином. Извор се мора ставити у бројач, па није потрбан прозор за мерење зрачења мале продорности као што су алфа честице.\nБрзина бројања. Пошто је код пропорционалних бројача лавина локализована, он може да детектује неку нову честицу на другом месту, док још процес детекције претходне честице није завршен. Према томе, он брже броји од ГМ бројача. Брзина бројања зависи од тога да ли пропорционални бројач само одбројава честице или мери и њихову енергију. У првом случају као основа за мерење служи кретање електрона, које траје врло кратко време. Две честице ће бити одбројане посебно ако једна другу следе у размаку од 0,2-0,5 микросекунди. То време се зове време раздвајања. Оно је код спектрометра знатно дуже и иде до 100 микросекунди. У сваком случају, пропорционални бројач брже броји од ГМ бројача.\nПримена. Пропорционални бројач је погодан за мерење алфа честица, првенствено из два разлога. Његовом употребом у проточном облику избегава се употреба прозора. С друге стране електронска апаратура може тако да се подеси да прима само веће импулсе проузроковане алфа честицама, док бета и гама остају недетектоване, што олакшава мерење алфа честицама у присуству осталог зрачења.\nУ случају бета честица, пропорционални бројач се употребљава за одбројавање, док као спектрометар може да мери само спектар нижих енергија. За веће енергије требало би знатно повећати димензије или притисак што није нарочито практично.\nКод мерења гама зрачења важно је да је пропорционални бројач гасног типа што значи да има малу ефикасност. Ситуација се побољшава на ниском енергијама, испод 100 keV, где употрбом тешког гаса,као што је ксенон, ефикасност може да достигне 10%.\nЈедна од најважнијих примена пропорциналног бројача је детекција неутрона. Најчешђе се користи нуклеарна реакција неутрона са изотопом бора, 10В. Кад неутрон упадне у језгро 10В у стању је да избаци алфа честицу која се детектује. Бор може да се стави или на зидове бројача или употребљава у форми гаса. У овом друго случају који се често сусреће, бор се налази као хемијско једињење BF3.\nВИЛСОНОВА (МАГЛЕНА) КОМОРА\nЕнглески физичар Вилсон (Wilson) први је 1912. године конструисао овај урађај.\nАктивна средина коморе је засићена пара, најчешће воде , хелијума , азота или аргона. Извор радиоактивног зрачења поставља се унутар активне средине .\nНаглим повећањем притиска пара се прво сабије , а затим смањивањем притиска долази до ширења паре , при чему се температура паре снижава и она прелази у презасићено стање. Таква пара се лако кондензује у течност .\nПриликом проласка само једне алфа – честице образују се хиљаде пари јона , који постају центри кондензовања паре.\nНа тај начин се формирају капљице течности, које образују трагове који су видљиви голим оком, или се чак могу снимити фотоапаратом. На исти начин настаје и видљиви траг паре из авиона на великим висинама , само што, у том случају , честице прашине доводе до стварања паре.\nФОТОДЕТЕКЦИЈА\nБекерел је открио радиоактивност захваљујући зрачењу које је зрачење произвело на фотографској плочи.Иако је послужила као први детектор зрачења ,фото-плоча је дуги низ година имала важну улогу међу детекторина,све док нису развијене нуклеарне емулзије на којима се појединачно виде трагови честица.\nДанас се фотоемулзије употребљавају на два начина,било за мерење појединачних трагова честица ,било као интегрални детектор који мери интензитет зрачења после зацрњења.\nСАСТАВ ЕМУЛЗИЈА\nФотоемулзије су настале суспензијом микроталаса сребробромида у желатину.Зрнца сребробромида су код обичних фото-плоча величине 1-3,5/ ,док код нуклеарних емулзија ,које мере појединачне трагове ,зрнца су за један ред величина мања и износе око 0,1-0,6/ .Желатин служи само као носач,а фотографски процес се дешава у зрнцима сребробромида .За поспешивање фотографског процеса емулзијама се могу додати у мањим количинама још и неки други материјали.\nЗа мерење индивидуалних трагова потребно је да зрно буде мање али да концентрација буде већа.Због тога је код нуклеарних емулзија концентрација око десетак пута већа него код обичних фото-плоча.Нуклеарне емулзије садрже тежински око 85% сребробромида,а желатина свега 15%.\nНУКЛЕАРНЕ ЕМУЛЗИЈЕ\nУпотребљавају се за израчунавање свих врста нуклеарних процеса.Димензије и осетљивост емулзија одабирају се према енергији и врсти зрачења која изучавају.Док обичне фотографске плоче имају фотографски слој дебео свега десетак микрона.Нуклеарне емулзије обично имају дебљину од 50-1000 микрона.Уколико је домет зрачења који се изучава већи ,утолико је потребна дебља емулзија.\nВрста зрачења одређује осетљивост емулзије.Осетљивије емулзије имају крупнија зрнаца.Тако електрони на енергијама од око 1МеV имају мали јонизацију ,па су потребне врло осетљиве емулзије.Осетљивост емулзије може да се смањује идући од електрона ка протонима,алфа честицама и производима фисије.\nПроизводња стандардних емулзија доста је сложена.Цео свет се снадбева производима оз свега 3-4 фабрике.У нашој земљи користе се емулзије које производи фирма лифорд.Сваки тип емулзије има своје ознаке.Тако лигордове G5 емулзије су осетљиве на електроне и све остале наелектрисане честице ,док суC2 емулзије практично неосетљиве на електроне,али су осетљиве на тешке наелектрисане честице,као што су алфа честице и деутерони.Најмање осетљиве су D1 емулзије које служе само за детекцију фисије,док протоне уопште не могу да детектују.Кад год је могуће,емулзије се постављају тако да зрачење стиже у њих под бришућим углом,чиме се олакшава изучавање трага и обезбеђује мерење честица са дужим дометом.Има случајева кад зрачење улази под врло различитим угловима.\nРазвијање тањих емулзија не представља проблем ,али код дебљих постоји опасност да услед споријег продирања развијача,доњи слојеви буду слабије развијени.То се избегава посебним уређајима.\nДужина трага у емулзијама може да износи од неколико микрона навише.Па је за њихово посматрање потребан микроскоп,који је специјално подешен да прецизно мери брзине у целом волумену емулзије.\nИзучавање и идентификација трага врши се првенствено на основу дужине трага и густине зрна.Ако је позната природа честица које се мере,потебно је само одредити енергију,а онда је довољно измерити дужину трага и користи се реакцијом домет-енергијом.Ако природа честице није позната ,у обзир треба узети и густину зрна,а могу да помогну и неки други подаци,коа што је средњи угао скретања честице или секундарни електрони које она избацује.На тај начин откривен је низ нових честица у космичком зрачењу.\nНуклеарне емулзије,као детектори имају извесне добре карактеристике:\n1.Траг честица је видљив и остаје стално забележен.То је од посебног значаја у изучавању високоенергетских процеса,при којима из једног бомбардованог језгра или теже честице може да излети низ других честица.\n2.Моћ заустављања еулзије је око 1000 пута већа него код гасних детектора,тако да се могу изучавати честице знатно веће енергије.\n3.Мале димензије и једноставност.\nНуклеарне емулзије се користе и у примени изотопа,иако не тако често као гасни детектори,а као типичан пример може се навести аутохистографија.\nФОТОЕМУЛЗИЈА КАО ИНТЕГРАЛНИ ДЕТЕКТОР\nМерење интензитета зрачења по зацрњењу које она произведе на фотоемулзији користи се врло често,а као пример можемо навести рендгеноскопију ,дефектоскопију и дозиметрију.\nЗа мерење наелектрисаног зрачења употребљавају се исте фотоемулзије као у рендгеноскопији а које имају крупно зрно да би се повећала осетљивост.Прецизно одређивање интензитета зрачења у зависности од зацрњења које је произведено,није једноставно из два разлога:\nа) Крива која показује однос зацрњења ну функцији интензитета озрачивања има сатурациони карактер и само упочетку је линеарна што у току озрачивања број зрнаца код којих је већ добивена мрља сребра стално расте,а опада густина нуклеарних зрна.\nб) Зацрњење зависи и од енергије честица.Електрон од 100 кеV производи веће зацрњење од електрона енергије МеV.Детаљи криве зависе од врсте и дебљине емулзије,а као илустарцију дајемо криву за електроне и Илфордов филм Sclachrome.\nУопште речено ,мерење интензитета има извесне предности сличне онима које смо навели за нуклеарне емулзије,али прецизност је слабија него код гасних или сцинтилационих детектора.\nСЦИНТИЛАЦИОНИ БРОЈАЧИ\nСцинтилациони бројачи откривени су у првим данима радиоактивноси. Британски физичар Крокез открио је 1903. године да алфа зраци изазивају светлуцање флуоресцентних материјала. Први сцинтилациони детектпр направљен је тако да је крај флуоресцентног екрана постављен микроскоп и посматрач је одбројавао светлуцање.То је врло напоран посао,па иако је такав детектор послужио за неколико основних открића потенцијалне могућности сцинтилационг детектора дошла су до изражаја тек кад је људско око замењено фотомултипликатором.\nОн се састоји од три основна дела кристала фотомултипликатора и електронске апаратуре.Честица или зрак пролази кроз кристал и изазива емисију фотона.Ови допиру у фотомултипликатор чији је задатак да од полазних фотона произведе електричне импулсе.То се постиже серијом електрода. Фотони избацују фотоне из прве електроде (фотокатоде), који се крећу ка следећој а сваки елекрон је у стању да у њој избаци од 3-5 електрона. Ови се крећу даље и сваки поново избацује нове електроне.На тај начин полазећи од једног електронаможе се добити 106 до 109 електрона.Ови представљају довљно велики импулс за одашиљање у трећи електронски део,где се он мери и одбројава.\nСцинтилациони бројач може да служи или за одбројавање честица или за мерење енергетског спектра.Пошто је број емитованих протона сразмеран енергији коју честица утроши у кристалу.\nПРОЦЕС ЛУМИНИСЦЕНЦИЈЕ\nКристале који луминисцирају (светлуцају) под утицајем зрачења моземо поделити у две групе органске и неорганске.\nКод органских кристала луминисценција је мелекуларни процес.Наелектрисана честица у судару са молекулом може да изгуби део енергије и изазове ексцитацију молекула.Деексцитација се спроводи на сложен начин.Молекул врло брзо ослободи један део примљене енергије у виду топлоте,а затим може да уследи емисија фотона.Енергије емитованих фотона увек су мање од апсорбованих енергија,а спектри апсорбције и емисије тако се разликују да кристал углавном не може да апсорбује фотоне које см емитује, тј. провидан је за властито зрачење.Без тога се не би могли употребљавати већи кристали.\nКод неорганских кристала луминисценција је кристални процес.Битну улогу у процесу имају примесе које се додају кристалу,назване активаторима.Наелектрисана честица пролазећи кроз кристал може да пренесе на неки електрон толико енергие,колико је потребно да га ослободи и омогући кретање кроз кристал.При томе кретању електрон изгуби део енергије који се претвара у топлоту.Кад такав електрон наиђе у близину атома активатора,може да дође до емисије фотона.Енергија емисије увек је мања од енергије апсорпције и неоргански кристали су провидни за властито зрачење.\nКАРАКТЕРИСТИКЕ КРИСТАЛА\nПри разматрању кристала најважније су следеће карактеристике:\nЕфикасност.Само део енергије коју честица утроши појављује се у виду фотона.Тај део зовемо ефикасношћу и важно је да буде што већи.\nВреме светлуцања.Емисија фотона траје извесно време иза полаза честице.Важно је да то време светлуцања буде што краће.Интензитет емисије опада и као време светлуцања дефинише време за које он опадне на 36,6% од почетне вредности.\nТаласна дужина емисије.Треба да одговара таласној дужини за коју су осетљиви фотомултипликатори.\nГустина материјала и редни број Z.Важни су за апсорпцију продорног зрачења зрака.\nПровидност за властито зрачење.Омогућава употребу већих кристала.\nОд неорганских кристала далеко најважнији је натријумјодид активиран талијумом.Његово време светлуцања је 2,5×10-7 секунде.ефикасност два пута већа од антраценове а густина релативно висока,па је врло користан за мерење гама зрачења.То је данас најкориснији и највише употребљиван кристал у гама спектроскопији.Цинк-сулфид је спорији и пошто се добива у кристалном праху може да се употребљава само у танким слојевима,што једино дозвољава детекцију јако јонизујућег зрачења,као што су алфа честице.\nОргански кристали ,као нпр. Антрацен и стилбен ,бржи су али им је ефикасност и густина мања.Због тога се најчешће употребљава за бета честице и то марочито када се ради у коинциденцијама,где долази до изражаја кратко време светлуцања.Органске супстанце се такође употребљавају у течним и чврстим растворима.\nЛИТЕРАРУРА\n1. Blenler E. and Goldsmith J.G., Experimental nucleonics, Rinehart Company, Inc., New York, 1958\n2. Price J. W., Nuclear radiation detection, Mc Grow Hill, New York 1958\n3. Washtell S., Radiation Counters an detectors , Tower House, London 1958\n4. Overman T. R., Clarc M. H., Radioisotopes tehniques, Mc Grow Hill, Inc., New York 1960", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0", "word_count": 6376, "cyrillic": 0.985}
{"id": "9873", "title": "Џем од папаје 2", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг зрелих плодова папаје\n* 225 гр шећера\n* 2 кашике рендане коре поморанџе\n* 1 кашика ананаса (опционо)\n* 1 кашичица агара у праху\n* 100 мл воде\n2 Рецепт\nПрипрема:\nОљуштите папају, извадите семенке и исеците је на мале комаде. Додајте шећер у папају и испасираје да добијете кашу. Додајте рендану кору наранџе и ананас. Кувајте кашу\nна лаганој ватри, мешајући непрестано све док се шећер растопи. Кувајте док се папаја добро укува и испари течност. Помешајте агар агар у води док се потпуно не\nраствори. Умешајте агар у папају пире и кувајте око 7 минута. Сипајте у загрејане стерилисане тегле. Затворите тегле, кад се охладе, оложите их на хладно место .", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B5_2", "word_count": 113, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9872", "title": "Џем од папаје", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1,6 кг зрелих плодова папаје насечених на коцкице величине 2 цм.\n* 225 гр смеђег шећера\n* један цимет поломљен на пола\n* 6 целих каранфилића\n2 Рецепт\nПрипрема:\n# Помешајте све састојке и додајте 275 мл у шерпу у коју ће се кувати.\n# Кувати на средњој температури 40 мин. повремено мешајући.\n# Охладити и сипати у припремљене стерилисане тегле.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B5", "word_count": 60, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9865", "title": "Мармелада од папаје", "text": "1 Потребни састојци\n* 1 кг меканих плодова папаје\n* 500 гр воћног шећера\n* један лимун\n* 3 кесице желатина\n* 3 кашичица течног натрена\n2 Припрема\n# Папају опрати, преполовити и очистити. Мекани плод кашиком одвојити од љуске и процедити у великој шерпи. Додати воћни шећер и сок од лимуна и све добро промешати.\n# Мешавину папаје и шећера ставити да се кува и уз стално мешање оставити на плотни око 20 минута. На крају скинути и оставити са стране.\n# Желатин растопити у хладној води и добро га исцедити, помешати са 3 кашике припремљене каше од папаје, па га додати са течним натреном и преостали пекмез и добро промешати.\n# Одмах напунити тегле и покрити са целофаном.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B5", "word_count": 111, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9867", "title": "Папаја", "text": "(Carica papaya)\nПапаја је пореклом је из тропских крајеве Америке. Први пут је култивисана у Мексику, а данас се узгаја у већини тропских земаља и\nСједињеним Америчким Државама. Папаја се још назива и тропска диња, јер по укусу подсећа на дињу. Стабло папаје слично је палми, а\nплодови могу да буду тешки и до 10кг. Кора зрелог плода је жуте или наранџасте боје, са браонкастим мрљама. Плод је овалног облика, а\nмеснати део је наранчаст, мекан и сладак. Унутрашњост је испуњена црним, набораним семенкама.\nМесо њених плодова боје је марелице, врло је укусно и изразито освезавајуце. Зрела папаја се конзумира свежа, док је зелену папају\nпотребно кувати и таква се додаје салатама или сланим јелима. Зрела папаја се користи за припрему воћних салата и сокова, али се кора\nмора уклонити, јер садржи штетне састојке. Зелени плодови кувају се као поврће. Када се припрема за јело, папају треба пресећи уздуж, на\nдве половине, кашиком извадити семенке, као код диње, и ољуштити кору. Ово воће је идеално за прављење салата, али је укусно и када се\nпослужи исечено на кришке и преливено лимуновим соком. На собној температури папаја може да опстане 3-5 дана, а у фрижидеру и до недељу\nдана.\nПапаја је богата витамином Ц и бета кристалима који су препоручљиви за одржавање здравог тела. Богата је и ликопеном и минералима важнима\nза здравље тела и јачање имунитета. Што је зрелија, већа је концентрација храњивих материја. Папаја је богата ензимом папаином, протеазом\nкоја је корисна у разградњи меса и других протеина.", "subject": ["Јужно воће", "Састојци", "Воће"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B0", "word_count": 250, "cyrillic": 0.992}
{"id": "9915", "title": "Мармелада од бобица зове", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 2 кг бобица зове\n* 500 гр шећера\n2 Рецепт\nПрипрема:\nБобице зове згњечите или пропасирајте додамо шећер и кувамо у мало воде. Кад већи део течности испари сипати у тегле.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%B1%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B5", "word_count": 34, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9916", "title": "Мармелада од мандарине", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг очишћених мандарина\n* 400 гр шећера\n* 1 лимуна\n* 3 лепе кора од мандарина\n* 1 кора од лимуна\n2 Рецепт\nПрипрема:\nКору од три мандарине и лимуна три пута прокувати и сваки пут променити воду. Изрезати на резанце и помешати са очишћеним и изрезаним мандаринама и лимуном, додати\nшећер пустити да прокува, смањити температуру те уз повремено мешање кувати на лаганој ватри 45 минута. Топло улити у вреле тегле. За кило мандарина доста су вам\nтри мале теглице цца 350 мл.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5", "word_count": 85, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9918", "title": "Пасуљ на јеврејски начин", "text": "Пасуљ на јеврејски начин за четири особе се справља овако:\n* Издинстати на уљу три главице ситно исецканог црног лука средње величине. Потом додати пола килограма јунећег меса од врата исеченог на крупније коцке, посолити, побиберити, додати два листа средње величине ловора, и све заједно динстати у лонцу од 5 литара, док се месо термички не обради. За то вријеме, у другој посуди, пола килограма бијелог пасуља који је предходно преноћио потопљен у води, пустити да једанпут проври, па воду просути. Када је месу издинстано, у велики лонац у ком се динстало, насути исцеђен прокувани пасуљ,додати главицу ситно исецканог црног лука, два чена бијелог лука, налити га са само толико посољене и побиберене воде у коју су убачена поново два листа ловора.(Количина воде је таман толика да је нешто већа од оне да пасуљ само огрезне, односно толика да се пасуљ може скувати). Кува се 2 часа и 20 минута на температури која омогућава континуирано лагано кључање. Запржити на брашну и пола мале кашике слатке црвене паприке.\nПријатно!", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%83%D1%99_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD", "word_count": 169, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9887", "title": "Супа од целера", "text": "1 Потребни састојци\n* 1 већи корен целера\n* 5 равних кашика пиринча\n* 40 гр маслаца (или 50 гр маргарина)\n* 2 кашике брашна\n* 1 јаје\n* 1 чаша киселог млека\n* со\n* млевени црни бибер\n* пармезан\n2 Припрема\n:Целер огулити и исећи на танке листиће, те га у врелој води кувати 10 минута. Додати очишћен и опран пиринач. Кувати на средњој температури док пиринач не омекша.\nНаправити запршку од маслаца и брашна. Додати у супу и прокувати још 5 минута. Скинути с ватре, зачинити размућеним јајетом, киселим млеком, бибером и пармезаном.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0", "word_count": 87, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9948", "title": "Мармелада од трешања", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1 кг очишћених трешања\n* 600-700 гр шећера или смеђег шећера\n* 3-4 кашичице лимуновог сока\n* 3 лепе кора од мандарина\n* 1 кесица од 25 гр желина њега не морате стављати уколико желите кувати око сат времена, али он убрзава кување и тако донекле сачувате витамине у воћу.\n2 Рецепт\nПрипрема:\nОпраним и очишћеним трешњама одстраните коштице. Поспите их шећером (половином од предвиђене количине) и оставите 2-3 сата нек одлежи.(или преко ноћи)\nДодајте сок од лимуна, ставите да се кува и додајте желин промешан са 2 кашике шећера. Мешајте и додајте остатак шећера. Штапним миксером мало проћи по трешњама да се\nуситне(али не превише). Стално мијешајте и скидајте пену.Кувати 3-4 мин. Улити у прокуване мале тегле и добро затворити.\nУ други лонац на дно ставити кухињску крпу, послагати тегле и улити воду(топлу)два прста испод поклопца. Кад прокува, нека кува једно 5-10 мин. извадити, ставити на\nрецимо, велики пешкир и истим покрити да се спорије хлади.\n(у трешње се може и додати кашика две ликера од трешања)", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 178, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9945", "title": "Џигерица у слатко-сланом сосу од кокоса", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 5000 гр џигерице\n* 2-3 дл кокосовог млека\n* мало интегралног брашна\n* 1 дл кајмака\n* 3 кашике sweet chili sauce\n* 1 ком јаје\n* 1 кашичица вегете\n* маслиново уље\nПрипрема:\n1. Загрејати уље у већој посуди. Уваљати сваки комад џигерице у брашно и пржити на тихој ватри. Када се испржи ставити у посебну посуду, и загрејати рерну на 250 Ц.\n2. Када су сви комади џигерице пржени ставити их у рерну, оставити их једно 10 минута да се добро испеку, а међувремену припремити сос.\n3. Измиксати млеко од кокоса, кајмак, sweet chili sauce, јаје и вегету.\n4. Сосом прелити џигерицу па оставити да се пече још једно десетак минута. Када се стегне по површини и порумени значи да је готово.\n5. Извадити из рерне и додати мало вегете.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%83_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B0", "word_count": 130, "cyrillic": 0.948}
{"id": "9951", "title": "Мармелада од јабука са циметом", "text": "1 Потребни састојци\n* 2 кг очишћених јабука\n* 1 кг шећера\n* лимунов сока од 1 - 2 лимуна\n* 2 пуне кашичице цимета\n* 2 кесице ванилиног шећера\n* 2 кесице од 25 гр желина\n* 100 мл воде\n2 Припрема\nОгуљене и очишћене јабуке нарежите на комадиће, прелијте лимуновим соком и водом,и кувајте поклопљено на умереној ватри док јабуке не омекшају.\nУситните јабуке штапним миксером (оставите комадиће по жељи), додајте шећер, ванилин шећер и цимет, и кувајте миешајући док смеса не прокува.\nСада додајте желин, и наставите кувати миешајући још неколико минута.\nМармелада је готова улијте у чисте тегле, поклопите и охладите.\nЗависно о врсти јабука додајте више или мање лимуновог сока или шећера.", "subject": ["Зимница", "Слатка зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D1%98%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC", "word_count": 110, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9883", "title": "Lexmark (Лексмарк)", "text": "1 Серије ласерских штампача произвођача Лексмарк\n*Lexmark C серија\n*Lexmark Color Jetprinter серија\n*Lexmark E серија\n*Lexmark Execjet серија\n*Lexmark Optra C серија\n*Lexmark Optra Color серија\n*Lexmark Optra E серија\n*Lexmark Optra M серија\n*Lexmark Optra N серија\n*Lexmark Optra S серија\n*Lexmark Optra SC серија\n*Lexmark Optra серија\n*Lexmark Optra T серија\n*Lexmark P серија\n*Lexmark T серија\n*Lexmark W серија\n*Lexmark Winwriter серија\n*Lexmark X серија\n*Lexmark Z серија\n*Други ласерски штампачи произвођача Lexmark (не припадају ни једној серији)", "subject": ["Лексмарк ласерски штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Lexmark_%28%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%29", "word_count": 82, "cyrillic": 0.407}
{"id": "9294", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Основи физиологије дисања на великим висинама", "text": "1 Функција дисања са променом висине\nКоличина кисеоника и угљен диоксида размењена преко алвеоло-капиларне мембране и крви зависи пре свега од разлике парцијалног притиска кисеоника и угљен диоксида у алвеоларном ваздуху и њиховог парцијалног притиска у венском делу капилара.\nПритисак кисеоника, и његова диференцијална разлика битна је за правилно засићење крви кисеоником, у току краћег боравка људи на висини, или код посада ваздухоплова у току висинских летова, јер са висином пада засићење крви кисеоником, због снижавања барометарског притиска ваздуха, oвај пад у засићењу крви кисеоником може да наруши нормалан процес дисања, доведе до хипоксије, и животно угрози особу изложену сниженом барометарском притиску ваздуха.\n+Корелација висине и засићења крви кисеоником, ! Висина(m), ! Атмосферски притисак (mmHg), ! pАО2(mmHg), ! pVO2(mmHg), ! Разлика притиска(mmHg), ! Засићење крви кисеоником(%)\nна нивоу мора, 760 (664-803), 100, 40, 60, 98\n3.000, 523, 61, 31, 29, 87\n5.500, 380, 38, 26, 12, 72\n7.000, 282, 7, 4, 3, 9\n11.000, 179, 0, 0, 0, 0\n2 Функционална подела атмосфере у односу на висину\nПрема физиолошком учинку достигнуте висине на процесе дисања у организму човека извршена је следећа подела атмосфере;\n:*Индиферентна зона (до 1780 м)- до ове висине атмосфере у организму човека не догађају се никакве промене са висином, без обзира да ли се ради о здравом или болесном организму.\n:*Зона потпуне компензације (до 3000 м)-у овој зони код потпуно здравих људи не дешавају се никакве промене, али код болесника у овој зони се могу јавити први поремећаји изазвани недостатка кисеоника (хипоксија). Потпуно здрава особа до висине од 3000 метара може удисати само обичан ваздух јер компензаторни физиолошки механизми организма (хипервентилација, пораст пулса итд.) могу надокнадити снижену вредност pО2 до ове висине.\n:*Зона непотпуне компензације (од 3000 до 5000 м)-у овој зони настају први психофизиолошки поремећаји у организму. Брзина настанка промена у организму човека у многоме зависи од утренираности (аклиматизације), физичке кондиције, начина исхране и здравственог стања.\n:*Смрта зона (изнад 5500 м)- у којој настају тешки психофизиолошки поремећаји до смртног исхода.\nНа мањим висинама (до 3.000 метара) алвеоларни парцијални притисак кисеоника (pО2) се не смањује у толикој мери као pО2 у атмосфери, јер смањен притиска кисеоника донекле надокнађује повећана вентилација плућа и веће напрезање кардиоваскуларног система. Међутим на већим висинама pО2 се далеко више смањује у алвеолама плућа него у атмосферском ваздуху, због разређења кисеоник у удахнутом ваздуху. Разлог за ово смањења је;\n*На великим висинама угљен диоксид се стално одстрањује из крви плућних капилара у алвеоле и врши разређење ваздуха, (мада се на већим висинама због убрзаног дисања смањује парцијални притиска угљен диоксида са 5,3 kPa и снижава на приближно 3,2 kPa).\n*Вода са дисајних површина исправа у удахнути ваздух и такође врши разређење алвеоларног ваздуха. На нормалној телесној температури водена пара задржава свој стални парцијални притисак од 6,3 kPa без обзира на висину.\n+Утицај акутног излагања ниском атмосферском притиску ваздуха на концентрацију гасова у алвеолама и засићење артериске крви кисеоником, ! Висина(m), ! Атмосферски притисак (kPa), ! pО2 у ваздуху(kPa), ! pCO2 у алвеолама (kPa), ! рО2 у алвеолама(kPa), ! Артеријско засићење крви кисеоником\nна нивоу мора, 101,3, 21,2, 5,3, 13,9, 0,97\n3.000, 69,7, 14,7, 4,8, 8,9, 0,90\n6.000, 46,5, 9,7, 3,2, 5,3, 0,73\n9.000, 30,1, 6,3, 3,2, 2,8, 0,30\n12.000, 18,8, 3,9, 3,2, 1,6, 0,15\n15.000, 11,6, 2,4, 3,2, 0,3, 0,02\nАко претпоставимо да барометарски притисак падне на 13,3 kPa, од те вредности на парцијални притисак водене паре (pH2О) отпада 6,3 kPa, за све остале гасове остаје 7 kPa. (13,3-6,3= 7). На великим висинама од 7 kPa, мора се одузети притисак CО2 тако да у ваздуху остаје свега 3,8 kPa (7-3,2=3,8) гаса. Под условом да се кисеоник не троши од 3,8 kPa треба одузети 4/5 колико заузима азот, тако да на рО2 отпада 0,8 kPa. Имајући у виду да су до тог момента ткива изузетно аноксична, значајну количину кисеоника апсорбује крв, тако да у плућима остаје свега 0,26 kPa притиска кисеоника., што је недовољно за нормалан процес дисања. На основу овога закључујемо да човек на атмосферском притиску од 13,3 kPa, не би могао преживети ако би удисао само атмосферски ваздух.\n*Од висине 3000 метара до висине од 12.200 метара, да не би дошло до поремећаја у организму због хипоксије, потребно је започети са допунским удисањем 100% кисеоника.\n*Од висине од 12.200 метара удисање кисеоника обавезно мора бити са допунским притиском (натпритиском). Притисак од 18,8 kPa узима се као доња граница дисања 100% кисеоника без натпритиска.\n''Пример:'' на висини од 15.500 метара барометарски притисак ваздуха је 11,6 kPa, што је недовољно за нормалан процес дисања, зато је потребно удисање 100% кисеоника појачати и натпритиском. Вредност натпритиска можемо израчунати ако од доње границе притиска на којој се обавља процес дисања 100% кисеоника (18,8 kPa) одузмемо вредност притиска на задатој висини (18,8-11,6=7,2 kPa). Са овим натпритиском, од 7,2 kPa, постиже се вредност парцијалног притиска кисеоника на висини од 15.500 метара која обезбеђује засићење хемоглобина у крви око 90%.\n2.1 Режими дисања на висини\n*Први режим\n: * употреба кисеоничке маске без заштитног одела\n: * максималан натпритисак је до 30 mmHg\n: * плафон лета у овом режиму је до 14.500 метара\n: * притисак у плућима је 124 mmHg\n: * алвеоларни притисак кисеоника је 50 mmHg\n*Други режим\n: * кисеоничка маска\n: * примена прслук са натпритиском\n: * максималан натпритисак је до 41 mmHg\n: * плафон лета у овом режиму је до 16.000 метара\n: * притисак у плућима је 126 ммХг\n: * алвеоларни притисак кисеоника је 52-58 mmHg\n*Трећи режим\n: * употреба висинског одела (ВКК) и заштитне кациге (шлема)\n: * максималан натшпритисак је до 70 mmHg\n: * плафон лета до 40.000 метара\n*Четврти режим рада\n: * одело са потпуном компензацијом које је идеална заштита за све висине лета.\nСа дисањем кисеоника под натпритиском почиње се онда када се притисак ваздуха, његове мешавине са кисеоником и кисеоника који се удише повећа изнад атмосферског барометарског притиска који влада у кабини ваздухоплова.\nДисање 100% кисеоника под натпритиском од 90 ммХг обезбедило би трајну успешну заштиту од хипоксије на било којој висини. Међутим овако велики натпритисак је неостварљив јер доводи до; декомпресионе болести и физиолошких поремећаја у раду респираторног система.\n*Без контрапритиска\n* Притисак до 60 mmHg могу поднети само добро утрениране лица највише до једног минута након чега губе свест.\n* Притисак од 24 mmHg може се поднети до око 2 минута\n* Притисак од 10-15 mmHg може се поднети до око 15 мин\n* Притисак од 8 mmHg може се поднети више од 1 часа\n* До висине од 13.000 метар пилот може издржати до 1 часа\n*Са контрапритиском\n* За летове до 16.000 метарa у нехерметизованим кабинама\n* Обавезно за летове на висинама изнад 16.000 метара у непропусним кабинама опрема за дисање под натпритисаком користи се као заштита од евентуалне декомпресије.\n3 Дисање под натпритиском\nДисање под натпритиском је вештачки повећање смањеног парцијалног притиска кисеоника у удахнути ваздуху, као једна од основних мера у борби против смањеног барометарског притиска атмосферског ваздуха и појаве хипоксије у телу пилота за време летења на већим висинама.\nПритисак гаса остварује се само за време удисања, док у току издисања притиска нема. На овај начин је измењен нормални респираторни циклус јер је сада удах пасивна фаза а издах активна фаза. У току издисања потребно је извшити одређени рад да би се створио повећан негативан притисак у грудном косшу, који ће истиснути ваздух како би притисак изједначио са спољашњим. Док дисање доводи у плућа позитивни притисак остали делови тела су изложени околним притиску ваздуха.\nДисање 100% кисеоника под натпритиском од 11,7 kpa обезбедило би трајну успешну заштиту од хипоксије на било којој висини. Међутим овако велики натпритисак је неостварљива јер доводи до; декомпресионе болести и физиолошких поремећаја у раду респираторног система.\nМогућности дисања кисеоника под натпритиском нису неограничене, те након преласка вредности од 7,8 kPa, долази до значајних поремећаја у раду кардиоваскуларног и респираторног система, а на већим притисцима могло би да дође и до руптуре плућа.\nДа би се ово спречило уведена су специјална одела са натпритиском која стварају притисак са спољне стране тела пилота, са циљем да се спољни притисак изједначи са унутрашњим притиском. Само са оваквим оделом добро се подноси дисање под натпритиском и до 20,7 kPa\nКако је дисање кисеоника под натпритиском веома напорно, његова примена није препоручљива дужи временски период, а и сама опрема која се користи за ту намену знатно отежава рад пилота. Зато су савремени авиони тако конструисани да су њихове кабине под натпритиском, што омогућава нормалан рад\nпилота, а одело се користи само у случају настанка ванредне ситуације (расхерметизација кабине не великим висинама).\n3.1 Промене у организму\n* Венски прилив крви је отежан интраторакалним повећаним притиском и волумен циркулишуће крви се прераспоређује скупљајући се у великим венама трбуха и екстремитета, док се волумен крви у плућима смањује.\n* Срчани минутном волумен се смањује, а периферне отпор се рефлексно повећава да би се очувао крвни притисак. Скупљање крви на периферији може смањити потребну количину\nциркулишуће крви до вредности на којима се јавља краћи губитак свести (синкопа). Ова ситуација је слична раном шоку због губитка крви после трауме.\n* Јавља се ширење врата и депресија дна усне празнине, јер се са порастом притиска у усној и ждрелној шупљина увећава њихов промер због истезање орофарингеалних мишића И горњег дела једњака, што је често праћено налагодношћу и болом.\n* Крвни судови коњуктиве су без подршке што може довести до њиховог истезање тако да се изнад 30 ммХг може јавити суфузија коњуктиве.\n* Нелагодност у уху је такође пропратна појава због затварања ждрелног ушћа еустахијеве тубе, што има за последицу раст притиска у средњем уву.\n3.2 Субјективни симптоми\n* стални осећај Надувеност, напунити очију И притисак у ушима\n* отежан говор због истезање усно ждрелног пролаза\n* пецкање у очима\n* повремено давати притиска у еустахијевој туби\nРежими рада кисеоничке опреме остварује дисање кисеоника под натпритиском.\n3.3 Дисање под натпритиском се може постићи\n:1. ''Обогаћењем удахнутог ваздуха, довођењем кисеоника помоћу кисеоничке маске или пилотске шлемови'':2.''Повећањем целокупног барометарског притиска,''::* херметизацијом кабине ваздухоплова,\n::* стварањем услова хипероксигенације, додавањем кисеоника у херметизовану кабину ваздухоплова, са или без повећања барометарског притиска\n:3. ''Употребом специјалног висинског одела са заштитном шлемови'', уз помоћ кога се остварује дисање кисеоника под натпритиском.\n4 Заштита функције дисања на висини\nКако би човек обезедио нормалан процес дисања на висини он мора дисања допунити низом заштитних мера;\n*Аклиматизација: дужим боравком на висини изнад 3000 метара организам се привикава смањеном притиску кисеоника покретањем читавог низа физиолошких процеса у организму\n*Бављењем спортом ; уз правилну исхрану и повремени боравак на висини повећава се дисајни капацитет организма што га чини отпорнијим на смањени парцијални притисак кисеоника.\n*Правилно дозиран повећан унос угљених хидрата и беланчевина; смањује толеранцију организма и повећава његову издржљивост на ниским парцијалним притисцима кисеоника\n*Удисање кисеоника ; преко заштитне маске, боравкак у херметизованим кабинама ваздухоплова са или без употребе специјалног висинског одела.\n4.1 Значај кабина са повећаним притиском\n* Искључују сталну употребу дисања кисеоника,\n* Дисање под натпритиском није потребно\n* Изостаје активирање одела под натпритиском, што пилоту даје већи комфор и боље маневарске способности\n* Омогућавају колективну меру заштите код транспортних и путничких авиона а пилотима олакшавају пилотирање", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0", "word_count": 1862, "cyrillic": 0.974}
{"id": "9289", "title": "Ваздухопловна медицина/Садржај/Основи физиологије дисања", "text": "1 Процес дисања и дисање\nСви познати живи организми врше размену гасова са њиховом околином. Ова размена је познат као дисање. За одржавање живота, кисеоник мора бити инхалиран у плућа, затим процесом дифузије преко алвеоло-капиларне мембране, хемоглобина и плазме крви пренет до ткива и потом пренет у ћелије ткива у којима се обавља аеробни метаболизам.\n:Процеси дисање су;\n::*дисање,\n::*спољашње дисање\n::*унутрашње дисање и\n::*регулација дисања\n1.1 Дисање\nДисање се може описати као спонтани, ритмички механички процес. Контракцијом и релаксацијом мишића у току дисања настаје кретања гасова из спољне средине у плућа и обратно, чиме тело добија један гасовити медиј за размену гасова.\n1.2 Спољашње дисање\nСпољашње дисање се одвија у алвеолама плућа. Ваздух, који садржи кисеоник, из спољне средине механичким процесом дисања улази у алвеоле плућа. Из удахнутог ваздух у алвеолама, кисеоник дифузијом прелази у крвоток. У исто време, угљен диоксид дифузијом из венске крви прелази у алвеоле одакле са издахнутим ваздухом напушта плућа.\nфазе спољашњег дисања\nДисајни циклус је несвестан процес који се непрекидно понавља, осим ако je због порењећаја свести настане поремећај у његовој регулацији. Спољашње дисање одвија се у две фазе:\n*''Активна фаза-удисање''\nКретање ваздуха према плућима је активна фаза спољњег дисања, или удисање. Оно је узроковано ширењем зида грудног коша и спуштањем дијафрагме наниже. Удaх повећава волумен плућа и у њима ствара подручје ниског притиска. Будући да је већи притисак споља, ваздух продире у плућа.\nУ току мирног дисања интраплеурални притисак, у односу на атмосферски на почетку удисања, је око (-2,5 mmHg) и смањује се на приближно (-6 mmHg) на крају инспиријума. За то време притисак у плућима варира у распону од 0 до -1,2 mmHg, тј. постаје благо негативан.\nПри максималном удаху пречник грудног коша повећава се за 20%. Нормална број дисајних циклуса је 12 удисаја у минути, а запремина удахнутог ваздуха при једном удаху је око 500 мл. Према томе, ''минутни волумен дисања'' ( или количина ваздуха која прође кроз плућа), просечно је око 6 литара у минути.\n*''Пасивна фаза- издисање''\nУ пасивној фази спољњег дисање – издисање, дијафрагма се подиже навише а зид грудног коша се сужава, што доводи до повећања притиска унутар плућа. Након што се отвори глотис, притисак унутар плућа избацује ваздух, заједно са ослобођеним СО2 из крви, у атмосферу.\n1.3 Унутрашње дисање\nУнутрашње дисање је процес који се одвија на нивоу ткива и ћелија, које из кисеоником обогаћене крви користе кисеоник а у њу враћају угљен диоксид. Овај механизам, познат је и као метаболички процеса, производње енергије неопходне за живот. Унутрашње или ћелијско дисање је исти процес, који се одвија постепено, у неколико корака, а чији је резултат претварање енергије ускладиштене у молекулима глукозе у употребљиву хемијску енергију у облику АТП-а.\n1.4 Регулација дисања\nНерни систем подешава величину алвеоларне вентилације потребама организма. Захваљујући томе, притисци кисеоника и угљен-диоксида у крви се минимално мењају и код тешких оптерећења респираторног система. Центар за дисање се налази у продуженој мождине и понсу, а регулација дисања се одвија континуираним емитовањем импулса.\nКрајњи циљ дисања је одржавање повољних концентрација кисеоника, угљен-диоксида и водоникових јона у телесним течностима. Повећање угљен-диоксида или водоникових јона утиче на респирацију, тако што надражује центар за дисање и доводи до уклањања вишка гасова убрзањем респирације. Регулација угљен-диоксида се врши механизмом повратне спреге, тако да у току пнеумонија, емфизема и других плућних болести, овај систем може да повећа алвеоларну вентилацију-дисање 5-7 пута.\n2 Анатомија органа за дисање\nДисајни систем се састоји од дисајних путева и органа који уносе атмосферски ваздух у организам.\n:Састав дисајног система;\n::*Усно-носни пролаз,\n::*Ждрело,\n::*Гркљан,\n::*Душник,\n::*Бронхије, бронхиоле, алвеоларни дуктуси и алвеоле.\n*Усно носни пролаз\nУстно носни пролаз се састоји из усница, усне шупљине,ноздрва и носне шупљине-назални пролаз. Овај пролаза облаже слузокожа која је прекривена цилијарним епителом, чија је основна улога филтрирање и влажење ваздуха. Механичке нечистоће, из удахнутог ваздуха, са задржавају у усној и носној шупљини на овлаженом епителу одакле се механичким путем одсрањују из носа и устију (кашљањем, кијањем, пљувачком слином) или гутањем.Слуз са ухваћеним честицама се покреће један сантиметар у минути до коначног избацивања или гутања. У носу и устима ваздух се загреје и зашити воденом паром, пре него стигне у плућа. Када би човек удисао ваздух кроз обичну цев, сув и хладан ваздух који допире у доње делове плућа погодовао би инфекцији. Ваздух који улази кроз носне шупљине је боље филтриран ваздух од онога који улази кроз уста. Зато се саветује да се дисање кад год је то могуће обавља преко носа.\n*Гркљан\nГркљан је орган дисајног система који је смештен у предњем делу врата. Орган је цевастог обилика и почиње отвором у доњем делу ждрела (хипофаринксу), а наставља се у душник (трахеу). Главна функција гркљана је дисање, док је кроз еволуцију прилагођен и фонацији (говору). Посебну улогу у заштити сиања има гркљански поклопац (лат. epiglotis), који спречава да храна заврши у гркљану и даље у душник,тј спрећава аспирацију и евентуално гушење.\n*Жрело\nЖдрело је телесна шупљина која је са једне стране спаја усну и носну шупљина а са друге гркљан. Главна улога ждрела у процесу дисања је да прими ваздух из носне и усне шупљине и загреје га на температуру тела пре његовог уласка у респираторни систем.\n*Душник\nДушник или трахеја, је цев кроз коју ваздух доспева у бронхије.\n*Бронхије, бронхиоле, алвеоларни дуктуси и алвеоле\nВаздух из душника наставља кретање наниже кроз бронхије и бронхиоле, ка све мањим пролазима, или дуктусима, док не доспе у алвеоле плућног ткива. Главна душница, по уласку у плућа, силази косо надоле и образује бронхијално стабло. Плућни режњић,је основна јединица грађе плућа, има облик пирамиде, величине око 1 см² Кроз његов врх улази бронхиола која се грана дајући ситне алвеоле, полулоптаста проширења њених зидова. Бронхиола формира структуре које личе на гроздове а свака бобица представља алвеолу\nАлвеола је најважнији део плућа, облик мехурића пречника 0,3 мм и у просеку их има око 150 милиона. Алвеоле су творевине врло танких зидова, којих у плућима има око 300 милиона, са укупном површином која је у контакту са капиларима од око 70 м². Свака мала алвеола окружена је мрежом капилара којима се придружују артерије и вене. На микроскопском прегледу капилара се види, да промер његовог зид чини само једна ћелија. Плућни капилари су толико уски да црвена крвна зрнца могу да се крећу кроз њих само у једном низу. Размена гасова СО2 и О2 се одвија на нивоу алвеола.\n3 функције дисања\n:Дисање има неколико функција;\n::* Унос кисеоника у тело,\n::* Уклањање угљен диоксида из тела,\n::* Регулација телесне температуре,\n::* Регулација ацидо-базне равнотеже у телу.\n3.1 Унос кисеоника у тело\nПримарна функција дисања је унос кисеоника. Кисеоник улази у тело путем дисајног система, а затим се у телу кроз циркулаторни систем доставља до свих његових делова. Све ћелије у телу за потребе метаболизма хране имају потребу за кисеоником.\n3.2 Уклањање угљен-диоксида из тела\nУгљен диоксид је један од нуспроизвода у метаболичким процесима. Угљен диоксид се раствара у плазми крви, која га затим преноси из ткива до плућа одакле се он избацује из тела.\nКада угљен диоксид уђе у капиларе, он реагује са водом, те настаје угљена киселина. Та реакција се убрзава ферментима до 5000 пута. Већ у следећем тренутку ова киселина дисоцира на бикарбонатне јоне и у овом безопасном стању се преноси до плућа. Овим процесом је омогућено да се угљен диоксид 15-20 пута лакше транспортује.\n3.3 Регулација телесне температуре\nТелесна температуре се обично одржава у распону од (36.1 до 37,0 °С). Испарње телесних течност (као што је знојење) је једна од метода која помаже уклањању топлоте и одржавау топлотне равнотеже тела. Влажан ваздух током издисање такође помаже у процесу елиминације топлоте. Негативан ефекат може бити губитак велике количине топлоте због велике површине плућа.\n3.4 Регулација ацидо-базне равнотеже у телу\nУ телу постоји сложена равнотежа између количине кисеоника и угљен-диоксида. Кретање угљен диоксида и кисеоника одвија се кроз бројне хемијске промене у хемоглобину и крвној плазми. Поремећај у раду ових хемијских путеве мења хемијску равнотежу тела.\nПод нормалним условима, релативни ниво ацидо-базне равнотеже (pН ниво) у телу је у распону од 7,35 до 7,45. Током дисања раста парцијални притиска угљен-диоксида, повећава се ниво киселости, и РН вредност се снижава на мање од 7,3. Исто тако, превише мало угљен диоксида изазива пораст базне реакције крви и пораст РН вредности.\nБудући да људско тело одржава ацидо-базну равнотежу унутар уских граница, дисајни центар мозга реагује при свакој промени РН и парцијалног притиска угљен диоксида (pСО2) у крви. Када дође до промена ацидо-базне равнотеже и pН, хемијски рецептори активирају дисајни процес како би се рСО2 и РН ниво нормализовали. Распон од 7,2 до 7,6 је критична граница неопходне за кретање кисеоника кроз крв и улазак кисеоника у ткива.\n4 Размена гасова у плућима и ткивима\n*Кисеоник је заступљен са око 20,9%, (21%) у гасној смеши наше атмосфере, а његов делимични притисак је 160 mmHg у сувом ваздуху на нивоу мора, на температури од око 15°С.\n*''Далтонов закон;''''наводи да су делимични (парцијални) притисци гаса у гасној смеши једнаки притиску гаса који би он остварио ако би сам заузимао тај простор. Свака гасна компонента у гасној мешавини врши притисак који је пропорционални уделу који она има у мешавини.''*Међутим ове вредности се мењају када удахнути ваздух доспе у плућа. Сув атмосферски ваздух изложен је засићеној воденој пари, на телесној температури од (37 ° C), и делимичном притиску водене паре од 47 mmHg. У душнику дакле делимични притиска кисеоника износи (760 - 47) или око 150 mmHg.\n*Пролазећи кроз трахеју ка алвеолама, кисеоник се меша и са угљен диоксидом. Тако да када дође до алвеола где се одвија процес дифузије делимични притисак кисеоника постаје још мањи.\n*Делимични притисак угљен-диоксида у алвеолама износи око 40 mmHg , па делимични притиска кисеоника у најнижој тачки респираторног система достиже коначну вредност која представља ''респираторни коефицијент'' и износи 103 mmHg .\n*Дифузија кисеоника (и угљен-диоксида у супротном смеру) одвија се на нивоу почев од респираторних бронхиола наниже. Ипак већина дифузије одвија се у алвеолама, које су практично окружене крвним капиларима. Површина алвеоларно-капиларане мреже је задивљујуће велике, између 90 и 100 m2. Ако би раширили алвеоле, добили би површину која покрива два тениска терена. Плућне мембрана је изузетно комплексан систем који се састоји од 6 слојева. Упркос великом броју слојева и изузетној сложености, укупна дебљина плућне мембране износи од 0,2-0,5 микрометра. Укупна количина крви у плућним капиларима износи у просеку 60-140 мл. Дифузија у алвеолама одвија се уз помоћ разлике притиска кисеоника између алвеола и крви.\n*Кисеоник доспео у алвеоле, има парцијални притисак око 100 mmHg.\n*У венској крви која се враћа у плућа делимични (рО2) кисеоника крви је око 40 mmHg.\n*Ова разлика притиска омогућава да кисеоник из алвеола, тј из области вишег притиска прелази у капиларе у којима је нижа вредност парцијалног притиска кисеоника.\nНа размену гасова кроз плућне мембране утичу следећи фактори;\n:*''Дебљина површина алвеоларне мембране''. Промена дебљине и редукција површине мембране знатно умањује дифузијски капацитет плућа, што смањује количину кисеоника и засићење хемоглобина у крви и утиче на појаву хипоксије. Ове промене настају када се у алвеолама често накупља течност, тј. кад постоји оток плућа (едем), надутост плућа (емфизем) затим фиброза плућа, али и многе друге болести плућа могу довести до ових поремећаја. Задебљање мембране може настати и као одбрамбена реакција организам на повећане вредности кисеоника у ваздуху нпр, код вештачког дисања и инхалације 100% кисеоника преко маске или у респираторима и хипербаричним коморама.\n:*''Дифузијски капацитет гасова''. Дифузијски капацитет гасова зависи од ''стопе дифузије'' неког гаса која је сразмерана његовој растворљивоста и градијенту притиска (угљен диоксид, који је више растворљив него кисеоник, има бржу стопу дифузије).\n:*''Разлике у делимичном (парцијалном) притиску гасова''\nУлога еритроцита и хемоглобина у процесу дисања\nКада кисеоник доспе у алвеоле плућа, она пролази танку ћелијску баријеру алвеола и креће са према плућним капиларима где се у крви везује у лабаву везу са хемоглобином. Дакле, долази до засићења хемоглобина у еритроцитима крви кисеоником.\nГлавну улогу у овом процесу обављају еритроцити, којих у организму има 25 000 милијарди. Пошто се кисеоник преноси слободном дифузијом, потребно је да еритроцит упије молекуле кисеоника. Присуство хемоглобина у еритроцитима омогућава крви да пренесе 30-100 пута више кисеоника, него што би могла пренети да је кисеоник растворен у плазми (свега 0,3%). У сваком молекул хемоглобина има 4 атома гвожђа, а сваки атом гвожђа везује један молекул кисеоника. Молекул хемоглобина у току дисања мења свој облик, а то је најмања молекуларна структура која дише. Када хемоглобин веже кисеоника - скупља се, а када отпушта кисеоника - шири се. То је парадоксалан процес у односу на онај који се дешава у плућима. Хемоглобин показује изузетну комплексност и флексибилност да би одиграо улогу сталног кординатора количине кисеоника и угљен-диоксида.\n*Угљен диоксид дифузијом из крви прелази у алвеоле на исти начин. Делимични притиска угљен-диоксида (рСО2) у венској крви у капиларима је око 46 mmHg, у односу на рСО2 од 40 mmHg у алвеоли. При проласку кроз крвне капиларе плућа, СО2 се креће из подручја вишег рСО2 у капилару у подручје ниже вредности рСО2 у алвеоли. Након овога СО2 током пасивна фазе – издисања напушта тело.\n*Размена кисеоника и угљен диоксида између ткива и капилара се одвија на исти начин као и између алвеола и капилара. У ткивима притисак кисеоника пада са повећањем удаљености од капилара и најнижи ниво се налази на средини између два капилара.\n*Ако делимични притисак кисеоника падне испод 3 mmHg , у ткивима се развија анаеробни метаболизам. Под нормалним условима притисак угљен диоксида (pC02) расте у ткивима и настаје млечна киселина која узрокује проширење капилара. У мишићима капилари се могу повећати и до 200 пута , а већина је капилара проширена и за време мировања, за разлику од мозга чији се капилари могу повећати само 4 пута. То је разлог зашто се хипоксија прво јавља у мозгу а тек на крају у мишићима, као и зашто реверзибилне (трајне) последице у мозку настају већ наком 5-10 минута а у мишићима након 2 и више часова.\n+ Парцијални притисак гасова у различитим деловима респираторног и циркулационог система (mmHg), ! Локација, ! pO2(mmHg), ! pCO2(mmHg), ! pH2O(mmHg), ! pN2 (mmHg)\nУдахнути ваздух, 158,0,, 0,3, 5,7, 596,0\nАлвеоларни ваздух, 100,0, 40,0, 47,0, 573,0\nИздахнути ваздух, 116,0, 32,0, 47,0, 565,0\nДесно срце, 40,0, 46,0, 47,0, 573,0\nЛево срце, 95,0, 40,0, 47,0, 573,0\nТкива, -40,0, +46,0, 47,0, 573,0\n5 Функција дисања са променом висине\nКоличина кисеоника и угљен диоксида размењена преко алвеоло-капиларне мембране и крви зависи пре свега од разлике парцијалног притиска кисеоника и угљен диоксида у алвеоларном ваздуху и њиховог парцијалног притиска у венском делу капилара.\nТај притисак, и његова диференцијална разлика битна је за правилну сатурацију кисеоником крви, посада ваздухоплова, јер са висином пада засићење крви кисеоником, због снижавања атмосферског притиска ваздуха. Овај пад у засићењу крви кисеоником може да доведе до хипоксије, која је последица смањене количине кисеоника у ткивима тела.\n+Корелација висине и засићења крви кисеоником, ! Висина(m), ! Атмосферски притисак (mmHg), ! pАО2(mmHg), ! pVO2(mmHg), ! Разлика притиска(mmHg), ! Засићење крви кисеоником(%)\nна нивоу мора, 760 (664-803), 100, 40, 60, 98\n3.000, 523, 61, 31, 29, 87\n5.500, 380, 38, 26, 12, 72\n7.000, 282, 7, 4, 3, 9\n11.000, 179, 0, 0, 0, 0", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 2541, "cyrillic": 0.986}
{"id": "9953", "title": "Мармелада од кестена", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 1,5-2 кг кестена\n* шећер\n* 1 махуна ваниле\n* 2-3 кашичице рума\n2 Рецепт\nПрипрема:\nЗарежите кестене, залијте водом и кувајте 5 минута, одмах им огулите кожицу, и тврду и меку, па их кувајте још 25 мин.\nОцедите и смрвите их у кашу или пропасирајте, измерите и додајте исту количину шећера, ставите махуну ваниле (можете додати и 1 дл воде, ако је прегусто), чим\nпроврије, кувајте на најнижој температури око пола сата, или дуже, ако је потребно да се згусне.\nУлијте мало рума, стерилизирајте у пећници мање тегле, у њих улијте врућу мармеладу, поклопите их одмах и добро заврните поклопце. Ставите их наглавце и кад се\nохладе, одложите.\nПослуживање\nМармелада се може користити за све од колаче, торти до палачинки.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0", "word_count": 125, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9957", "title": "Џем од бресака и малина", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 700 гр очишћених бресака\n* 300 гр малина\n* 350 гр шећера\n* 1 кесица џемфикса 3:1\n2 Рецепт\nПрипрема:\nБрескве оперите, преполовите, одстраните коштицу, ситно исецкајте и одмерите 700 г. Малине проберите, оперите и добро оцедите. Одмерите 300 г.\nВоће ставите у лонац. Добро помешајте шећер (воћни шећер или заслађивач) са Џемфиx-ом и сједините са воћном смесом. На јакој ватри непрестано мешајте, све док смеса\nне проври. Стално мешајући кувајте најмање 3 минута, потом скините лонац са шпорета.\nПо потреби скините пену. Припремљене тегле одмах напуните до врха, затворите их поклопцима на навој, окрените их наопако и оставите тегле да тако одстоје око 5 минута.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0", "word_count": 109, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9959", "title": "Мармелада од кајсија и рибизли", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 700 гр кајсија очишћених\n* 300 рибизли очишћених\n* 350 гр шећера\n* 1 кесица џемфикса 3:1\n2 Рецепт\nПрипрема:\nКајсије оперите, преполовите, одстраните коштицу, ситно исецкајте и одмерите 700 г. Рибизле оперите, бобице скините са гранчица и одмерите 300 г.\nПомешајте воће и додајте шећер помешан са Џемфикс-ом 3:1. Кувајте на јакој ватри и непрестано мешајте, све док смеса не проври. Стално мешајући кувајте још 2 - 3\nминута, потом скините лонац са шпорета.\nПрипремљене тегле одмах напуните до врха, затворите их поклопцима на навој, окрените их наопако и оставите тегле да тако одстоје око 5 минута. Нема додатне\nпастеризације.\nНапомена: Овако припремљен џем или мармеладу можете да чувате до 2 године.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B8", "word_count": 116, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9956", "title": "Џем од нектарина и малина", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 500 гр нектарина\n* 500 гр малина\n* 100 мл ракије од малина (по жељи)\n* 1 кесица желина 2:1\n2 Рецепт\nПрипрема:\nОперите нектарине, оставите их да се оцеде, преполовите их и извадите коштице, па нарежите на ситно.\nМалине проберите и мало их исперите.\nВоће и по жељи ракију од малина заједно са желирним шећером ставите у посуду и добро измешајте. Кувајте на јакој ватри уз стално мешање и тако нека се кува бар 3\nминута. Потом макните с ватре, по жељи скините пену и одмах улијте у припремљене тегле (опране и загрејане у рерни пар минута на 100°Ц) до испод руба. Затворите,\nокрените наопачке и оставите да на поклопцу одстоји 5 минута.\nПослуживање\nЗа дијабетичаре користите Дијетни желирни шећер.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0", "word_count": 124, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9961", "title": "Џем од кајсија са маком", "text": "1 Потребни састојци\nПотребно:\n* 950 гр кајсија очишћених\n* 25 гр мака\n* 500 гр шећера\n* 1 кесица џемфикса 2:1\n2 Рецепт\nПрипрема:\nКајсије оперите, оставите их да се оцеде, преполовите их, извадите им коштице, насецкајте их и додајте мак.\nОд 500 г шећера одузмите две пуне кашике и помешајте их са Др. Оеткер Џемфиxом Еxтра. У лонцу смесу добро измешајте с воћем и маком. На јакој ватри мешајте, док не\nпроври. Додајте остатак шећера и стално мешајући кувајте још највише 3 минута, па скините са шпорета.\nПо потреби скините пену и одмах сипајте до врха у припремљене тегле. Затворите поклопцима на навој, окрените наопако и оставите да тегле одстоје отприлике пет минута.\nВратите их у нормалан положај и одложите у шпајз.", "subject": ["Слатка зимница", "Зимница"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D0%BA%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BC", "word_count": 121, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9960", "title": "Џем од рибизли и манга", "text": "1 Потребни састојци\n* 700 гр црвених рибизла очишћених\n* 300 гр манга очишћених\n* 1150 гр шећера\n* 50 мл ликера од поморанџе по жељи\n* 1 кесица џемфикса 1:1\n2 Припрема\nРибизле оперите и оцедите, бобице скините с петељки и одмерите 700 г.\nМанго огулите, филете манга одвојите од коштице и исецкајте на мање коцкице. Одмерите 300 г. По жељи припремите 50 мл ликера од поморанџе.\nВоће и ликер помешајте у лонцу за кување. Добро помешајте шећер и Џемфикс 1:1, додајте воћу у лонцу и све заједно при сталном мешању на јакој ватри закувајте. Смесу\nкувајте најмање 3 минута стално мешајући. Скините са шпорета и по потреби скините пену. Припремљене тегле напуните до врха, затворите поклопцем на навој. Напуњене\nтегле одмах окрените наопако и у том положају оставите око 5 минута.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BC_%D0%BE%D0%B4_%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B8_%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0", "word_count": 130, "cyrillic": 1.0}
{"id": "9914", "title": "Lexmark T 654 N", "text": "1 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 моно ласер штампач\n* Брзина штампе: до 53ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 1,200 x 1,200 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва страна излази након 7.5 секунди\n* Меморија: 256MB (максимално 1280MB)\n* Прикључци: USB 2.0 и мрежни прикључак\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 5,000 до 35,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 10.000 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n* Додатци (опције): 550 sheet paper tray, 100 sheet multi-purpose feeder, 550 sheet output bin\n* Емулације:PCL 5e Emulation, PCL 6 Emulation, PPDS, PostScript 3 Emulation, xHTML, PDF 1.6, Direct Image, Microsoft XPS600MHz Processor\n2 Потрошни материјал\n2.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nIBM, 39 V 3604, Transfer-Roller, 300.000 pages, 0883436045414\nIBM, 39 V 3601, Fuser kit, 300.000 pages, 0883436045384\nIBM, 75 P 6997, Staples, 5.000 pages/5%, 0000435812551\nLexmark, T650A11E, Toner cartridge black return program, 7.000 pages/ISO, 0734646064323\nLexmark, T650A21E, Toner cartridge black, 7.000 pages/ISO, 0734646064460\nLexmark, T650H04E, Toner cartridge black return program for Etikettes, 25.000 pages/ISO, 0734646090698\nLexmark, T650H11E, Toner cartridge black return program, 25.000 pages/ISO, 0734646064330\nLexmark, T650H21E, Toner cartridge black, 25.000 pages/ISO, 0734646064477\nLexmark, T650H31E, Toner cartridge black, 25.000 pages/5%, 0734646064576\nLexmark, T650H80G, Toner cartridge black remanufactured, 25.000 pages/5%, 0734646091114\nLexmark, T654X04E, Toner cartridge black for Etikettes, 36.000 pages/5%, 0734646090735\nLexmark, T654X11E, Toner cartridge black return program, 36.000 pages/ISO, 0734646064347\nLexmark, T654X21E, Toner cartridge black, 36.000 pages/ISO, 0734646064484\nLexmark, T654X31E, Toner cartridge black, 36.000 pages/5%, 0734646064583\nLexmark, T654X80G, Toner cartridge black remanufactured, 36.000 pages/ISO, 0734646091312\nLexmark, 40X4765, Fuser kit, 300.000 pages, 5704327596776\nLexmark, 25A0013, Staples, 5.000 pages, 0734646553131", "subject": ["Лексмарк црно бели ласерски штампачи", "Лексмарк ласерски штампачи", "Ласерски штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Lexmark_T_654_N", "word_count": 311, "cyrillic": 0.315}
{"id": "9884", "title": "Lexmark T серија", "text": "1 Модели ласерских штампача из Lexmark T серије\n*Lexmark T 420 D\n*Lexmark T 420 DN\n*Lexmark T 422\n*Lexmark T 422 N\n*Lexmark T 430\n*Lexmark T 520\n*Lexmark T 520 D\n*Lexmark T 520 DN\n*Lexmark T 520 N\n*Lexmark T 520 N SBE\n*Lexmark T 520 SBE\n*Lexmark T 522\n*Lexmark T 522 DN\n*Lexmark T 522 N\n*Lexmark T 612\n*Lexmark T 612 N\n*Lexmark T 612 N SOL\n*Lexmark T 612 V\n*Lexmark T 614\n*Lexmark T 614 DX\n*Lexmark T 614 N\n*Lexmark T 614 N SOL\n*Lexmark T 614 NL\n*Lexmark T 614 S\n*Lexmark T 616\n*Lexmark T 616 N\n*Lexmark T 616 N SOL\n*Lexmark T 620\n*Lexmark T 620 DN\n*Lexmark T 620 IN\n*Lexmark T 620 N\n*Lexmark T 622\n*Lexmark T 622 DN\n*Lexmark T 622 IN\n*Lexmark T 622 N\n*Lexmark T 630\n*Lexmark T 630 DN\n*Lexmark T 630 N\n*Lexmark T 630 N VE\n*Lexmark T 630 VE\n*Lexmark T 632\n*Lexmark T 632 DTN\n*Lexmark T 632 N\n*Lexmark T 632 TN\n*Lexmark T 634\n*Lexmark T 634 DTN\n*Lexmark T 634 DTNF\n*Lexmark T 634 N\n*Lexmark T 634 TN\n*Lexmark T 640\n*Lexmark T 640 DN\n*Lexmark T 640 DTN\n*Lexmark T 640 N\n*Lexmark T 640 TN\n*Lexmark T 642\n*Lexmark T 642 DN\n*Lexmark T 642 DTN\n*Lexmark T 642 N\n*Lexmark T 642 TN\n*Lexmark T 644\n*Lexmark T 644 DN\n*Lexmark T 644 DTN\n*Lexmark T 644 N\n*Lexmark T 644 TN\n*Lexmark T 650 DN\n*Lexmark T 650 DTN\n*Lexmark T 650 N\n*Lexmark T 652 DN\n*Lexmark T 652 DTN\n*Lexmark T 652 N\n*Lexmark T 654 DN\n*Lexmark T 654 DTN\n*Lexmark T 654 N\n*Lexmark T 656 DNE\n*Lexmark T 717", "subject": ["Лексмарк црно бели ласерски штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Lexmark_T_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 297, "cyrillic": 0.023}
{"id": "10128", "title": "Међународно кривично право", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Појам међународног кривичног права\n: Правне претпоставке за настанак и развој МКП\n: Основне карактеристике МКП\n: Однос међународног кривичног права и других грана права\n; Глава 2\n: Општи принципи међународног кривичног права\n: Принцип законитости\n: Принцип индивидуалне и субјективне кривичне одговорности\n: Принцип незастаревања\n; Глава 3\n: Формални извори општег материјалног међународног кривичног права\n: Формални извори међународног кривичног процесног права\n: Формални извори МКП у Статуту Сталног међународног кривичног суда\n; Глава 4\n: Злочин агресије\n: Ратни злочини\n: Злочини против човечности\n: Злочин геноцида\n: Остали међународни злочини\n; Глава 5\n: Основи за искључење кривичне одговорности\n: Ментално обољење\n: Опијеност\n: Самоодбрана\n: Принуда и стање нужде\n: Заблуда\n: Остали евентуални основи\n; Глава 6\n: Основи који не искључују одговорност\n: Принцип Tu Quoque\n: Наредба претпостављеног", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 112, "cyrillic": 0.981}
{"id": "10114", "title": "Kларинет/Историјат", "text": "По свом пореклу, кларинет (фр. ''clarinette'', енг. ''clarinet'', ит. ''clarinetto'', нем. ''Klarinette'') је најмлађи дрвени дувачки инструмент. Још у античко доба и у средњем веку постојали су различити типови дувачких инструмената. Најближи претеча је средњовековни дрвени дувачки инструмент који се у Немачкој звао шалмај (''Scalmei''), а у Француској шалимó (''chalumeau''). Оба назива потичу од латинске речи каламус (''calamus''), што значи ''трска''.\nПрви кларинет је начинио немачки градитељ флаута Јохан Кристоф Денер (''Johann Christoph Denner'') из Нирнберга, између 1690. и 1700. године. Он је прерадио једну врсту шалмаја, повећавајући му звучни обим додавањем броја рупица и две дирке.\nКларинет је добио име по високим барокним трубама светлог звука званим кларинама (''clarino''), чију је улогу у оркестру касније и преузео.\nДаље усавршавање кларинета је везано за бројна имена градитеља и свирања на њему, који су му током времена додавали поједине дирке. Сигурно најреволуционарнији напредак кларинета представља примена Бемовог (''Böhm'') механизма, око 1840. године.\nУ прошлости су грађени кларинети у разним величинама и штимовима: ''A, B, C, Es, As'' итд. Данас се највише користе B и А кларинети, ређе Es, као и бас-кларинет.\nМеђу првима у оркестру кларинет користе француски композитор Рамо (''Rameau'') и представници манхајмске школе (К. Штамиц – ''K. Stamitz'' и други). Нарочито га је ценио и употребљавао Моцарт (''Mozart''). Од његовог времена, кларинет се редовно налази у симфонијском оркестру, а користи се и као соло инструмент.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82", "word_count": 226, "cyrillic": 0.897}
{"id": "10149", "title": "Међународна људска права", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Појам међународних људских права\n: Однос права појединаца и права људских група\n: Правна природа\n; Глава 2\n: Општа права и слободе појединаца и њихова заштита\n: Универзална декларација о правима човека\n: Пактови о правима човека\n: Забрана дискриминације\n; Глава 3\n: Специфична заштита одређених категорија лица\n: Забрана ропства и трговине робљем\n: Избеглице\n: Апатриди\n: Азил\n: Радници мигранти\n; Глава 4\n: Права људских група\n: Народ\n: Појам народа\n: Право народа на егзистенцију\n: Право на самоопредељење\n: Право на здраву животну средину\n; Глава 5\n: Мањине\n: Појам и дефиниција мањина\n: Заштита мањина\n: Статус мањина по општем међународном праву\n: Партикуларно право заштите мањина\n: Урођеничи или домородачки народи\n: Концепт права солидарности или права треће генерације\n; Глава 6\n: Регионални системи заштите људских права\n: Афрички регионални систем\n: Амерички регионални систем\n: Систем Савета Европе\n: Систем ОЕБС-а\n: Систем Европске уније", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0", "word_count": 127, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10115", "title": "Kларинет/Делови", "text": "Кларинет (фр. ''clarinette'', енг. ''clarinet'', ит. ''clarinetto'', нем. ''Klarinette'') се састоји од 4 главна дела:\n:1. ''Усник'' са обручем са завртњима, трском и поклопцем\n:2. ''Буренце'':3. ''Тело кларинета''::а) ''горње'' и\n::б) ''доње'':4. ''Левак''.\n1. Усник, или тзв. ''пифла'' или ''мундштик''.\nНајчешће се израђује од ебонита (врсте вештачке масе), ређе од стакла или дрвета. На његов отвор ставља се трска, која се причвршћује обручем са завртњима.\n*Поклопац усника обично се израђује од метала (сребро или никл), пластике или коже. Он служи да заштити усник и трску од механичких повреда и ломова.\n*Тршчани језичак, тзв. трска, као што и сама реч каже, израђује се од барске трске или латински ''аrundo donax'' трске.\n*Обруч са завртњима, назива се и ''повезница'', ''лигатура'' или ''машиница''. Као што и сама реч каже, она повезује, тј. причвршћује трску за усник.\nИзрађује се од метала (сребро или никл) и пластике, а у новије време и од коже. Обруч може бити са једним завртњем, са два, а постоје и лигатуре без иједног завртња.\n2. Буренце, прави се од дрвета, ређе од пластике. Оба краја буренцета обавијена су металним обручима (сребро или никл).\nДужина буренцета мери се у милиметрима. Ради доброг штимовања, производе се у неколико дужина:\n*Ако тон треба да се повиси, употребљава се краће буренце.\n*Ако тон треба да се снизи, употребљава се дуже буренце.\n3. Тело кларинета сачињено је из два дела. То су ''горње'' и ''доње тело''.\n:1. Горње тело (направљено од дрвета) са три рупице напред и једном позади. Око рупица налазе се прстенови. На горњем телу налазе се и трилер дирке (сребро или никл).\n:2. Доње тело, са три рупице (сребро или никл) и металним механизмом дирки и клапни, направљено од истог материјала (сребро или никл).\n4. Левак, или корпус, обично се прави од дрвета, ређе од пластике. Горња и доња страна су обавијене металним обручима (сребро или никл).", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8", "word_count": 308, "cyrillic": 0.983}
{"id": "10150", "title": "Међународно право заштите и очувања животне средине", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Појам животне средине и њене заштите\n: Извори и развој међународног права заштите животне средине\n: Фазе у развоју и принципи међународног права заштите животне околине\n; Глава 2\n: Очување живе природе и културне баштине\n: Атмосфера, озонски омотач и клима\n: Заштита морске и океанске средине\n: Опасни отпади и радиоактивне супстанце\n; Глава 3\n: Оцена стања међународног права заштите животне средине\n: Одговорност за загађивање", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%B8_%D0%BE%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5", "word_count": 63, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10117", "title": "Kларинет/Породица кларинета", "text": "Кларинети се израђују у неколико величина, чему одговарају њихови различити тонски обими и донекле различите звучне боје. Сви ти сродни инструменти чине породицу кларинета (енг. ''clarinet family'').\nДанас се користи пре свега кларинет ''in B♭'', као и кларинет ''in А'' и ''бас-кларинет''.\nЗаједнички писани обим за све врсте кларинета је:\nНа B♭ кларинету ови тонови звуче за велику секунду ниже (d-f<sup>3</sup>), на A кларинету за малу терцу ниже (cis-e<sup>3</sup>), на малом Es кларинету за малу терцу више (g-b<sup>3</sup>), на бас-кларинету за велику нону ниже (D-f2), за октаву ниже од B♭-кларинетa).\nНекада су били у употреби и кларинети ''in C'' (звучи као што пише) и ''in D'' (звучи за велику секунду више), као и дубља врста – тзв. басетхорн.\nДанас се уместо ''басетхорна'' понекад, али ретко, користи ''алт-кларинет''''in F'' ili ''Es'' (звучи за чисту квинту или велику сексту ниже), а такође се веома ретко употребљава најдубљи инструмент из ове породице – ''контрабас кларинет'' (звучи за октаву дубље од ''бас-кларинета'').\n1 Породица кларинета\n*B♭ кларинет има светао тон, врло је покретљив и способан за све изражајне нијансе (''f, p'', легато, стакато, распеване мелодије, виртуозни пасажи). То исто важи за А кларинет, само што му је тон нешто мекши и тамнији. Оба се користе у оркестру и као солистички инструменти и у камерним ансамблима.\n*Es кларинет има оштар, пискав звук, те се употребљава у симфонијском оркестру за добијање посебних ефеката (хумор, карикатура).\n*Бас-кларинет је по облику сличан саксофону: горњи део цеви са усником повијен је уназад, а левак – навише. Он има мек, таман, помало ”шупаљ” тон, чија је специфична боја драгоцена у оркестру. Ретко се употребљава као соло-инструмент или у камерним саставима.\n*Алт кларинет је по облику сличан бас-кларинету, само је мало мањи.\n*Контрабас кларинет, који, као што је речено, има само изузетно примену у модерној музици, израђује се у разним облицима. Његов тон је још тамнији него код бас-кларинета.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0", "word_count": 319, "cyrillic": 0.909}
{"id": "10159", "title": "Програмерска логика", "text": "1 Шта је програмерска логика?\nПрограмерска логика је начин на који се може створити било какав програм коришћењем кода и математичког размишљања. Један од предуслова за доброг програмера јесте да је добар познавалац програмерске логике.\n1.1 Да ли је могуће створити програм и без коришћења програмерске логике?\nБез коришћења програмерске логике моћи ћете да створите програме само ''преписивањем'' већ готовог кода. Ако се деси нека грешка у пројекту, нећете моћи да је уклоните, јер немате појма ни о чему се у коду ради. Програмерска логика вам помаже да у својој глави замислите како би програм требао да изгледа. За ово вам је потребно солидно познавање дискретне математике.\n2 Дискретна математика\nДискретна математика или децизијска математика представља грану математике која је супротна континуалној математици у којој је скуп природних бројева представљен као бесконачан. Дискретна математика је блиско повезана са математичком логиком, која чини везу између филозофије и математике, а творцем ове науке сматра се и , по коме је име добила Булова алгебра.\nБулова алгебра садржи И, ИЛИ и НЕ и представља један од елемената рада са скуповима. Булова алгебра се користи и у програмирању. Зато се каже да је Џорџ Бул оставио један од значајних елемената за информатику.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 198, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10112", "title": "Кларинет", "text": "Кларинет (фр. ''clarinette'', енг. ''clarinet'', ит. ''clarinetto'', нем. ''Klarinette'')#Увод\n##Када почети са учењем свирања кларинета?\n##Где се све учи музика\n##Почетни проблеми\n##Израз лица\n#Историјат\n#Делови\n#Породица кларинета\n#Држање кларинета\n#Стајати или седети\n#Основи свирања\n#Техника дувања\n##Вежбе дисања\n##Toн\n##Стварање тона\n###Језик\n###Амбажура\n###Издржавање дугих тонова\n###Положај усника\n##Штимовање\n##Техника свирања\n##Прсторед\n###Гриф-табела\n#Опрема\n##Трске\n##Усник\n#Вежбање\n#Скале\n#Етиде\n#Корепетиција - проба уз пратњу клавира\n#Јавни наступ\n##Трема\n###Како ослабити дејство треме?\n##Понашање на подијуму\n##Анализа јавног наступа\n#Лична нототека, дискотека, фонотека\n#Репертоар\n##Репертоар - домаћи композитори за кларинет\n##Репертоар - страни композитори за кларинет\n#Kларинет у оркестру и камерној музици\n#Кларинетисти у Србији", "subject": ["Музички инструменти", "Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82", "word_count": 104, "cyrillic": 0.962}
{"id": "10157", "title": "Kларинет/Стајати или седети", "text": "Kларинетисти у симфонијском, оперском и камерном оркестару свирају седећи. Хајде да појединачно објаснимо сваки став.\n1 Исправан седећи став\nИ ви можете вежбати седећи.\nУчините следеће:, А сада да размотримо други седећи став.\n2 Стојећи став\nА сада, рецимо реч-две о стојећем ставу приликом свирања и вежбања кларинета.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B8", "word_count": 49, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10133", "title": "Грађанско право", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Увод у грађанско право, општи део грађанског права и посебни делови\n: Грађанско право - назив и појам\n: Систематика савременог грађанског права\n: Модерно грађанско право\n; Глава 2\n: Право у објективном и право у субјективном смислу\n: Појам грађанског права, његови саставни делови и опште карактеристике\n: Предмет грађанског права\n: Метод грађанског права\n; Глава 3\n: Појам извора грађанског права\n: Закон као извор грађанског права\n: Судска пракса\n: Обичај\n: Правна наука\n; Глава 4\n: Упоредноправни положај југословенског грађанског права\n: Историјске основе југословенског грађанског права\n: Рецепција римског права\n: Развој науке грађанског права\n; Глава 5\n: Породица грађанског права\n: Грађанско право и правне области\n: Грађанско право и јавно и приватно право\n: Грађанско право и грађанско процесно право\n: Грађанско право и колизионо право\n: Међународно грађанско право\n; Глава 6\n: Субјекти права\n: Физичка лица и њихова правна способност\n: Пословна способност физичких лица\n: Деликтна способност физичких лица\n: Атрибути физичких лица\n; Глава 7\n: Правна лица, појам и карактеристике\n: Начело правне раздвојености и самосталности\n: Функције правног лица\n: Врсте правних лица\n: Елементи правног лица\n: Правна, пословна и деликтна способност правних лица\n: Настанак и престанак правних лица\n: Учење о правним лицима\n; Глава 8\n: Појам субјективних грађанских права\n: Имовинска и неимовинска права\n: Преносива и непреносива права\n: Апсолутна права\n: Релативна облигациона права\n: Преображајна права\n; Глава 9\n: Стварна права\n: Ауторско право\n: Проналазачко право\n: Право на узорак и модел\n: Остала интелектуална права\n: Социјализација грађанског права\n; Глава 10\n: Појам имовине\n: Функције имовине\n: Карактеристике имовине\n; Глава 11\n: Правне чињенице\n: Правне претпоставке и фикције\n: Застарелост\n: Застој застаревања\n: Прекид застаревања\n: Преклузија\n: Права ограниченог трајања\n: Одржај\n; Глава 12\n: Правни промет и врсте правног промета\n: Универзална и сингуларна сукцесија\n: Транслативни и конститутивни пренос\n: Оригинарно и деривативно стицање\n: Основ и начин стицања\n: Персонална и реална суброгација\n; Глава 13\n: Појам правног посла\n: Правне радње сличне правним пословима\n: Изјава воље\n: Тумачење изјаве воље\n: Предмет правног посла\n: Кауза\n; Глава 14\n: Једнострани и двострани правни послови\n: Теретни и доброчини правни послови\n: Правни послови обвезивања и располагања\n: Каузални и апстрактни правни послови\n: Формални и неформални правни послови\n: Правни послови међу живима и за случај смрти\n: Фидуцијарни правни послови\n: Важније врсте уговора\n; Глава 15\n: Непостојећи правни послови\n: Ништави правни послови\n: Рушљиви правни послови\n: Последице неважности правних послова\n: Побијање правних послова\n; Глава 16\n: Услов\n: Рок\n: Налог\n; Глава 17\n: Појам, опште карактеристике и историјски осврт\n: Уговорно заступништво\n: Законско заступништво\n: Статутарно заступништво\n: Судско заступништво\n; Глава 18\n: Грађанскоправни деликти\n: Појам и врсте штете\n: Кривица штетника\n: Одговорност за другог\n: Објективна одговорност за штету\n: Узрочна веза\n: Накнада штете\n; Глава 19\n: Повреда субјективног права\n: Правозаштитни захтев и правозаштитна радња\n: Приговори\n: Превентивна и реактивна заштита\n: Судска заштита\n: Вансудска заштита\n: Поређење судске и самозаштите", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 413, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10172", "title": "Kларинет/Техника свирања", "text": "Под овим појмом подразумева се уједначен и синхронизован рад даха, језика и прстију (итал. ''tecnica di dita'', енг. ''finger technique'', фран. ''technique des doigts'', нем. Fingertechnik), без икаквог напора и грча приликом свирања кларинета.\nВећ је у претходним свескама школе (''Учим кларинет I-III'') речено да је леп тон основ нашег изражавања и да је добра техника без њега незамислива. Речено је и да превисоко подизање прстију са клапни успорава и кочи технику свирања кларинета. При преласку с тона на тон не смеју се чути нежељени међутонови.\nОдсвирани тонови никако не треба да личе на налет необуздане бујице. Сваки од њих мора бити одсвиран свесно, под контролом и концентрацијом.\nЗато је потребно свирати у оној брзини у којој се свесно, разумно и свестрано може контролисати сваки појединачно одсвиран тон (његов квалитет, његова ритмичка и интонативна тачност и да међусобно буду регистарски уједначени по боји и јачини).\nСве поменуте карактеристике добре технике стичу се и развијају се само ако се свакодневно пажљиво вежба. На тај начин се развија неопходна лична одговорност за сваки одсвирани тон.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 174, "cyrillic": 0.937}
{"id": "10130", "title": "Стварно право", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Стварно право у објективном и субјективном смислу\n: Општи појам ствари\n: Саставни делови ствари, проста и сложена ствар, припадак ствари\n: Главна и споредна ствар\n: Плодови и производи ствари\n: Ствари ван и у промету\n: Збирна ствар\n: Дељиве и недељиве ствари\n: Процењиве и непроцењиве ствари\n: Бестелесне ствари\n: Потрошне и непотрошне ствари\n: Индивидуално и генерично одређене ствари\n: Заменљиве и незаменљиве ствари\n: Покретне и непокретне ствари\n: Правни значај поделе ствари на покретне и непокретне\n: Правило superficies solo cedit\n: Хартије од вредности\n; Глава 2\n: Појам и врсте државине\n: Римска и модерна концепција државине\n: Објект државине\n: Субјект државине\n: Искључива државина и судржавина\n: Стицање, пренос и губитак државине\n: Остале врсте државине\n: Заштита државине\n; Глава 3\n: Општа питања и правне карактеристике права својине\n: Нове теорије о праву својине\n: Право својине у Југославији\n: Стицање права својине на основу уговора са претходним власником\n: Стицање од невласника\n: Одржај\n: Прираштај\n: Окупација\n: Налаз изгубљене ствари\n: Налаз скривеног блага\n: Остали случајеви\n: Деривативно и оригинарно стицање својине\n: Престанак права својине\n: Заштита својине\n; Глава 3\n: Појам, назив и историјат сусвојине\n: Правни положај сувласника\n: Стицање сусвојине\n: Раскидање сувласничке заједнице\n; Глава 4\n: Општи појам заједничке својине\n: Заједничка својина брачних другова\n: Заједничка својина чланова породице\n: Заједничка својина санаследника на стварима у заоставштини\n: Заједничка својина породичне задруге\n: Случајеви заједничке својине као акцесорног права\n; Глава 5\n: Етажна својина\n: Појам, предмет и начин стицања етажне својине\n: Садржина права својине на посебном делу зграде\n: Права етажних власника на заједничким деловима зграде\n: Права етажних власника на земљишту на ком је града подигнута\n: Узајамни односи власника посебних делова зграде\n: Надзиђивање зграда и претварање заједничких просторија у станове\n; Глава 6\n: Појам и опште карактеристике стварних службености\n: Подела стварних службености\n: Стицање стварних службености\n: Престанак стварних службености\n: Заштита стварних службености\n: Важнија суседска права и стварне службености\n; Глава 7\n: Личне службености\n: Плодоуживање\n: Право употребе\n: Право становања\n; Глава 8\n: Појам и историјат заложног права\n: Правна природа заложног права\n: Врсте заложног права\n: Начела заложног права\n; Глава 9\n: Заложно право на покретним стварима\n: Заснивање заложног права на покретној ствари\n: Заложно-правни однос\n: Објект ручне залоге\n: Права залогопримца\n: Залогопримчеве обавезе\n: Права и обавезе залогодавца\n: Пренос заложног права и подзалога\n: Престанак заложног права на покретним стварима\n; Глава 10\n: Заложно право на правима\n: Залагање потраживања\n: Остваривање заложног права\n: Залагање осталих права\n: Појам права ретенције\n: Услови за заснивање права ретенције\n: Садржина права ретенције\n: Поређење између права ретенције и заложног права\n; Глава 11\n: Појам хипотеке\n: Прибављање хипотеке\n: Предмет хипотеке\n: Заложноправни однос\n: Права сопственика хипотековане непокретности\n: Пренос права и обавеза\n: Редослед хипотека\n: Престанак хипотеке\n; Глава 12\n: Појам и назив права прече куповине\n: Развој права прече куповине\n: Законско право прече куповине\n: Уговорно право прече куповине\n: Разлике између уговорног и законског права прече куповине\n: Право првенства\n: Право прекупа\n: Право прече куповине у принудној јавној продаји\n; Глава 13\n: Закупчево право\n: Станарско право\n: Историјски развој заштите закупаца станова\n: Садржина станарског права\n: Престанак станарског права\n; Глава 14\n: Земљишни регистри\n: Земљишно-књижни систем\n: Начела земљишно-књижног права\n: Права која се могу уписати у земљишне књиге\n: Укњижба\n: Предбележба\n: Забележба\n: Фикција апсолутне тачности\n: Тапијски систем\n: Јединствена евиденција", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 484, "cyrillic": 0.994}
{"id": "10118", "title": "Компанијско право", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Увод\n: Одређење компанијског права\n: Однос компанијског права и сродних грана права\n: Извори компанијског права\n: Историјат компанијског права\n; Глава 2\n: Привредн и непривредни субјекти - појам и класификације\n: Трговачки (привредни) субјекти\n; Глава 3\n: Привредно друштво и конститутивни интереси\n: Лица са дужностима према привредном друштву\n: Тужбе у компанијском праву\n: Истовремена индивидуална и колективна тужба\n; Глава 4\n: Ортачко друштво\n: Интерни односи између ортака друштва и ортака са друштвом\n: Екстерни односи друштва и ортака\n: Престанак орташтва и иступање ортака из друштва\n: Престанак ортачког друштва\n; Глава 5\n: Командитно друштво\n: Оснивање друштва\n: Интерни односи између ортака\n: Располагање уделом у друштву\n: Екстерни односи друштва и ортака\n: Престанак друштва, престанак статуса и промена правне форме\n: Командитно друштво на акције\n: Компаније са неограниченом одговорношћу у англосаксонској пракси\n: Тајно (тихо) друштво\n: Фактичко и de facto друштво\n; Глава 6\n: Друштво са ограниченом одговорношћу\n: Оснивање друштва\n: Обавезе чланова друштва\n: Основни капитал\n: Удели\n: Статусна и имовинска права чланова друштва\n: Спорови међу члановима друштва и права мањинских чланова\n: Транспарентност\n: Органи\n: Престанак својства члана\n: Престанак друштва са ограниченом одговорношћу\n: Д.О.О. у англосаксонској пракси\n: Ортаклуци са ограниченом одговорношћу у англосаксонској пракси\n; Глава 7\n: Акционарско друштво\n: Конститутивни акти\n: Улог\n: Врсте акционарских друштава\n: Појам, врсте и одржање основног капитала друштва\n: Реорганизација капитала и акција акционарског друштва\n: Принципи расподеле компанијске моћи у акционарском друштву\n: Скупштина акционарског друштва\n: Системи управљања акционарским друштвом\n: Функције надзора\n: Секретар акционарског друштва\n: Транспарентност\n: Престанак акционарског друштва\n: Извештавање отворених друштава\n: Привилеговане информације и њихова заштита\n: Преузимање отворених друштава\n; Глава 8\n: Емитовање серијских хартија од вредности\n: Акције\n: Обвезнице\n: Варанти\n: Остале серијске хартије од вредности\n: Емисија обвезница и краткорочних хартија од вредности\n: Финансијски инструменти\n; Глава 9\n: Начело равноправног третмана акционара\n: Статусна права акционара\n: Имовинска права акционара\n: Принцип већине и заштита мањине\n: Права мањинских акционара\n: Стицање и располагање имовином велике вредности\n; Глава 10\n: Пословне банке\n: Поједностављено акционарско друштво\n: Регулисано тржиште финансијских инструмената и МТП-а\n: Инвестициона друштва\n: Централни регистар\n: Акционарска друштва запослених\n; Глава 11\n: Народна банка\n: Комисија за хартије од вредности\n: Друштво за управљање инвестиционим\n: Инвестициони фондови\n: Друштва за осигурање\n: Задружна друштва\n: Друштва слободних професија\n; Глава 12\n: Држава као предузетник\n: Неке форме обављања делатности јавног сектора\n: Држава и атрактивност форми друштава капитала\n; Глава 13\n: Форме привредног друштва\n; Глава 14\n: Повезивање путем капитал учешћа и/или уговора\n: Концерн\n: Холдинг\n: Трагови и облици капитал учешћа\n: Узајамна капитал учешћа\n: Заједничко деловање\n: Уговори о контроли и управљању\n: Функционисање повезаних друштава\n: Остале форме повезивања\n: Врсте повезивања друштава\n; Глава 15\n: Појам и врсте статусних промена\n: Редован поступак статусне промене\n: Поједностављени поступак спровођења статусне промене\n: Промена основног капитала и нераспоређена имовина и обавезе\n: Упис у регистар статусне промене и правно дејство уписа\n: Заштита права чланова друштва преносиоца\n: Заштита трећих лица\n; Глава 16\n: Привредне коморе\n: Задружни савези\n; Глава 17\n: Престанак привредног друштва - терминологија\n: Престанак привредног друштва - општа питања\n: Врсте ликвидације\n: Реорганизација привредног друштва - алтернатива стечају\n: Судска управа или управа управног органа и лична управа\n: Ликвидација инсолвентног друштва од стране суда\n: Стечај и ликвидација банака и друштава за осигурање\n; Глава 18\n: Европска компанија\n: Европска економска интересна групација\n: Европска задруга", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 486, "cyrillic": 0.996}
{"id": "10137", "title": "Наследно право", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Појам и опсег наследног права\n: Циљеви и значај наследног права\n: Начела наследног права\n: Универзална сукцесија\n: Извори наследног права\n: Устав и наследно право\n; Глава 2\n: Смрт оставиоца\n: Основи позивања на наслеђе\n: Заоставштина; Наследивост субјективних грађанских права и обавеза\n: Издвајање из састава заоставштине\n: Постојање наследника у тренутку оставиочеве смрти\n: Неспособност за наслеђивање\n: Недостојност за наслеђивање\n; Глава 3\n: Појам и значај законског наслеђивања\n: Општа правила парантеларног система\n: Наслеђивање по линијама\n: Право представљања\n: Први наследни ред\n: Други наследни ред\n: Трећи наследни ред\n: Четврти и остали наследни редови\n: Наслеђивање у случају вишеструких веза са оставиоцем\n; Глава 4\n: Наследноправни положај адоптивних сродника\n: Наследноправне последице потпуног усвојења\n: Наследноправне последице непотпуног усвојења\n: Губитак законског наследног права адоптивних сродника\n: Наследноправни положај супружника\n: Смањење наследног дела супружника у првом наследном реду\n: Повећање наследног дела супружника\n: Смањење наследног дела супружника у другом наследном реду\n: Наследноправни положај супружника у случају полигамног брака\n: Губитак законског наследног права супружника\n: Наследноправни положај родитеља\n: Држава као законски наследник\n; Глава 5\n: Појам и правна природа тестамента\n: Активна тестаментарна способност\n: Завештаочева воља\n: Именовање наследника\n: Разбаштињење\n: Проста супституција\n: Фидеикомисарна супституција\n: Услов у тестаменту\n: Рок у тестаменту\n: Налог у тестаменту\n; Глава 6\n: Форма тестамента\n: Олографски тестамент\n: Алографски тестамент\n: Судски тестамент\n: Конзуларни, бродски и војни тестамент\n: Међународни тестамент\n: Усмени тестамент\n: Сведоци у тестаментарном праву\n: Testamentum mysticum\n: Чување тестамента\n; Глава 7\n: Појам и начин тумачења тестамента\n: Допунска правила за тумачење тестамента\n: Допуњујуће тумачење тестамента\n: Границе тумачења\n: Прираштај у тестаментарном праву\n; Глава 8\n: Појам и услови опозивања тестамента\n: Начин опозивања тестамента\n: Опозив опозива\n: Појам и врсте ништавости тестамента\n: Апсолутна ништавост\n: Релативна ништавост\n; Глава 9\n: Појам и правна природа легата\n: Субјекти легата\n: Посебне врсте легата\n: Правни положај легатара\n; Глава 10\n: Нужно наслеђивање\n: Право на нужни део\n: Израчунавање нужног дела\n: Правна природа права на нужни део\n: Разбаштињење нужних наследника\n: Искључење из права на нужни део\n: Лишење потомка из права на нужни део\n: Повреда нужног дела\n: Заштита нужног дела\n; Глава 11\n: Уговори у наследном праву\n: Уговор о наслеђивању: Појам; Уговорне стране; Дејства уговора\n: Забрањени уговори у наследном праву\n: Уговор о уступању и расподели имовине за живота: Појам; Закључење уговора; Опозивање уговора\n: Уговор о доживотном издржавању: Појам; Закључење и правна дејства уговора; Раскид уговора\n: Уговор о доживотном издржавању: Множина субјеката; Неименовани уговор са обавезом доживотног издржавања\n; Глава 12\n: Појам и значај оставинског поступка\n: Начела оставинског поступка\n: Субјекти оставинског поступка; Оставински суд\n: Учесници у оставинском поступку\n: Извршилац тестамента\n: Старалац заоставштине\n: Претходни поступак; Смртовница\n: Поступак с тестаментом\n: Мере за обезбеђење заоставштине\n: Припремање оставинске расправе\n: Оставинска расправа\n: Упућивање на парницу\n: Оставинско решење\n: Правоснажност оставинског решења\n: Правни лекови у оставинском поступку\n; Глава 13\n: Наследна изјава; Негативна наследна изјава\n: Позитивна наследна изјава\n: Поништење и побијање наследне изјаве\n: Наследноправна трансмисија\n: Спајање заоставштине и имовине наследника\n: Одговорност наследника за оставиочеве дугове\n: Одвајање заоставштине од имовине наследника\n: Наследноправни захтев\n; Глава 14\n: Правни положај санаследника\n: Право санаследника на удео\n: Положај санаследника у односу на целокупну заоставштину\n: Деоба\n: Урачунавање поклона и легата у наследни део", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 472, "cyrillic": 0.996}
{"id": "10160", "title": "За почетнике", "text": "Рачунари за почетнике\n* Увод у рачунаре\n* Шта је рачунар?\n* Генерације рачунара\n* Како рачунар функционише\n* Упознавање са Виндоус оперативним системом\n* Рад са простијим процесима\n* Контролисање рада\n1 Коме је овај текст намењен?\nОвај текст је намењен свим почетницима који се први пут сусрећу са рачунаром или који знају само површно о сваком рачунарском елементу.\n2 Шта је рачунар?\nРачунар (енг. ''computer'') је добио име по томе што су се први машински стројеви слични данашњим рачунарима користили за рачунање. Исто то значи и реч ''computer'' коју смо преузели из енглеског језика. Рачунар је дакле, електронски и машински строј, повезан тако да одрађује операције које му корисник зада коришћењем бинарног кода или језика рачунара (скуп јединица и нула). Рачунаре можемо поделити у шест генерација, према њиховом развоју. Пратећи схему развоја рачунара, уочићете да су, како су се развијали, рачунари почели користити другачије електронске компоненте од својих претходника и тако загарантовали;\n* мању потрошњу енергије\n* бржи рад\n* већу количину добијених и обрађених података (меморија)\n3 Генерације рачунара\n* Прва генерација (1951-1958) рачунари су користили електронске (вакумске) цеви. Цеви су биле велике, трошиле много енергије и ослобађале доста топлоте. Међу првима је то био ENIAC који је био тежак 30 тона и трошио је око 174 kWh. За складиштење програма и података користиле су се различите меморије (магнетне траке и добоши). За писање програма користио се машински језик.\n* Друга генерација (1959-1963) катодне цеви су заменили транзистори. Ови компјутери су били доста јефтинији и трошили су мање енергије. Најпознатији рачунари ове генерације били су Philco Transac S-2000и IBM 1401. Поред унапређења хардвера, развили су се први програмски језици; Cobol, Fortran, Algol и Lisp.\n* Трећа генерација (1964-1970) створена су електронска кола која су коришћена унутар компјутера. Потрошња је била много мања, поузданост огромна, те је ово отворило могућност за развитак првих мини рачунара. За операције и управљање су се развили први оперативни системи, а за писање програма користили су се унапређени језици , али исти као и на компјутерима друге генерације.\n* Четврта генерација (1971-1987) ови рачунари су знатно брже обављали податке него претходници. Развила се периферна меморија, а уз то, оперативни системи су били у свом јеку, значајно је повећана продаја рачунара, а нови програмски језици донели су могућност за стварање првих већих апликација које ће се даље користити и утицати на само друштво.\n* Пета генерација (од 1990 ) карактерише је паралелна архитектура која омогућава повезивање више компјутера (базе података).\n* Шеста генерација принцип неурона људског мозга (обрађивање података коришћењем на хиљаде процесора).\n4 Како рачунар функционише\nДанашњи рачунари функционишу по Фон Нојмановој архитектури. То значи да би се сваки податак добивен од стране корисника могао искористити помоћу централне процесорске јединице која обрађује податке и преноси их у другом облику. Рачунари са овом архитектуром нису више били фиксни као раније.\nПример фиксног рачунара је столни калкулатор који може одрађивати просте математичке функције , али их не може складишитити и измењивати по потреби. Развитком рачунара са Фон Нојмановом архитектуром, било је могуће писати низ функција које би рачунар извршавао и те функције по потреби мењати. Рачунар би тако могао да лако мења програм који извршава.\n4.1 Бинарни систем\nБинарни систем је бројчани систем у коме се запис састоји само од цифара 0 и 1. Ово је позициони бројчани систем, са основом 2. Сваки број се може представити као збир експонената двојке. Због једноставности примене у електронским колима, бинарни систем користе практично сви модерни рачунари.\nКонцепт бинарног система омогућен је тек са увођењем концепта нуле у систему арапских цифара.\nПример бинарног записа: 101<sub>2</sub> = 1·2<sup>2</sup> + 0·2<sup>1</sup> + 1·2<sup>0</sup>, 101 у бинарном систему је еквивалент\nброју 5 у декадном систему.\nЦифре бианрног система (1 и 0) су се користиле јако давно за израду програма на тадашњим рачунарима. Писање ових програма је било врло комплексно те су створени први програмски језици - ''асемблери''.\nПример кода у Асемблеру\n<code>.model tiny\nCSEG segment para public use16 'CODE'\norg 100h ; DOS tako ucitava .com aplikacije (na ofset 100h)\nstart:\nmov dx, offset Zdravo\nmov ah, 9\nint 21h\nexit_to_dos:\nmov ax, 4c00h\nint 21h\nZdravo:\ndb 10, 13, 'Zdravo...', 10, 13, '$' ; kako koristimo DOS servis rutinu\n; za ispis teksta, moramo da stavimo znak '$' koji kaze DOS-u da se\n; tekst tu zavrsava\nCSEG ends\nend start</code>\nКао што видите, писање асемблерског кода је доста тешко и напорно, те је зато било потребно створити неке програмске језике који би олакшали писање кода. Ти програмски језици се називају виши програмски језици и користе се и данас од стране програмера широм света.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%97%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5", "word_count": 735, "cyrillic": 0.895}
{"id": "10161", "title": "Kларинет/Увод", "text": "Кларинет (фр. ''clarinette'', енг. ''clarinet'', ит. ''clarinetto'', нем. ''Klarinette'') је диван инструмент са јединственим квалитетом звука. Кларинет свако може да свира. То је идеалан инструмент за почетнике јер већ после краћег времена учења са лакоћом може да засвира једноставне мелодије.\nИако нисте ноталиста, не дозволите да вас то одврати од покушаја учења свирања кларинета. Многе мелодије могу бити репродуковане по слуху, а то је једна од особина овог инструмента. Чим можете да стварате звук, можете и да импровизујете прве мелодије.\nАко нисте сигурни да ли желите да свирате овај инструмент, запитајте се,\n* Да ли желим да свирам инструмент који захтева ваздух - дувачки инструмент?\n* Да ли ми се свиђа звук кларинета?\n* Да ли сам спреман за овај изазов?\nАко сматрате да је кларинет прави инструмент за вас, само напред и читајте даље. Ова књига ће бити смерница за почетнике, напредне и професионалне кларинетисте. Она није намењена да буде замена за лекције. У ствари, препоручљиво је да нађете музичког инструктора који може да вас научи да свирате кларинет, а ову књигу користи као смернице при процесу учења. Професионални кларинетски педагог ће убрзати ваше учење и упознати вас са техником свирања кларинета и његовим репертоаром.\n1 Циљеви ове књиге\n* Да обезбеди основне информације о кларинету.\n* Да обезбеди прстред за свирање.\n* Да обезбеди технику за побољшање вашег свирања.\n* Да предложи методе надоградње вашег кларинетског искуства.\n* Да разумете основе читања музиког текста.\nНапомена:\nОва књига је писана да помогне едукацију почетника и напреднијих, па чак и професионалаца у савладавању технике свирања кларинета.\nМолим вас да не схватите ово као замену за часове кларинета, већ као драгоцена упутства на \"путу до звезда\".", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4", "word_count": 266, "cyrillic": 0.985}
{"id": "10173", "title": "Kларинет/Трске", "text": "Трска (итал. ''ancia'', енгл. ''reed'', фран. ''anche'', нем. ''blatt'') је један од основних елемената за стварање тона на кларинету. Ако су трске премеке или претврде, дају аликвоте (погрешан тон-кикс), ”ружан” тон, или се он тешко добија. Такве трске стварају велике проблеме и отежавају рад.\n1 Особине добре трске\nДобра трска је она којом се производи пријатан и јасан тон. Ако не троши превише ваздуха, значи да је одговарајуће тврдоће; језиком се на њој лако и јасно свира и не киксира.\n2 Избор трске\nТрску не треба бирати на крају радног дана, када је присутан умор усана (мишићи и нерви) већ петнаестак минута после усвиравања.\nНа нову трску се прилагођавамо и њу прилагођавамо нама (обично 3 до 4 дана).\nНајбоље је издвојити 3 до 4 трске сличног квалитета и користити их наизменично приликом вежбања – по двадесетак минута на свакој. Сваку трску на полеђини треба оловком означити неким знаком да бисте их разликовали. За 3 до 4 дана показаће се која је трска најбоља. Наравно, за јавне наступе издвојити оне најбоље.\nТрска се никада не бира на сам дан наступа. Нова трска није поуздана јер није прошла све описане тест-контроле. Она често може да ”откаже” и битно да умањи квалитет вашег јавног наступа, и тиме упропасти сав труд који је уложен да би се дело савладало.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A2%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5", "word_count": 216, "cyrillic": 0.981}
{"id": "10223", "title": "Kларинет/Када почети са учењем?", "text": "Сигурно да учење дувачког инструмента не може да почне онако рано као нпр. клавира и виолине. Кларинет тражи неки минимум снаге (развијена плућа, зубе, срце, руке ). Сдруге стране, устаљена је предрасуда да се са учењем може почети тек после 11 година.\nДугогодишњом праксом схватио сам да се сваком ученику мора прићи на посебан начин.\nМноги од њих су почели са 8, 9 година, уз мање, али зато темељније савладане програмске захтеве.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%BC%3F", "word_count": 71, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10129", "title": "Кривично право", "text": "1 Садржај\n1.1 Општи део\n; Глава 1\n: Појам кривичног права\n: Појам кривичног закона и законодавства\n: Место кривичног права у правном систему\n: Кривично право и морал\n: Међународно кривично право\n: Основна начела кривичног права\n: Развој кривичног права\n: Извори кривичног права\n: Тумачење у кривичном праву\n: Аналогија у кривичном праву\n: Наука кривичног права и њен однос са осталим наукама\n; Глава 2\n: Кривичноправна заштита\n: Општи проблеми кривичноправне заштите\n: Схватања о легитимности кривичноправне заштите\n: Усмереност и границе кривичноправне заштите\n: Временско важење кривичног закона\n: Просторно важење кривичног законодавства\n; Глава 3\n: Општи појам кривичног дела\n: Одређивање општег појма кривичног дела\n: Међусобни однос појединих елемената општег појма кривичног дела\n; Глава 4\n: Појам и функције радње кривичног дела\n: Врсте радње кривичног дела\n: Последица\n: Узрочна веза\n; Глава 5\n: Предвиђеност у кривичном закону\n: Биће и елементи бића кривичног дела\n: Услови кажњивости\n: Субјект кривичног дела\n: Објект кривичног дела\n: Друштвена опасност\n; Глава 6\n: Појам противправности и однос са предвиђеношћу у закону\n: Дело малог значаја\n: Нужна одбрана\n: Крајња нужда\n: Остали основи искључења противправности\n; Глава 7\n: Појам кривице\n: Нормативна и психолошка теорија кривице\n: Умишљај\n: Нехат\n: Неурачунљивост\n: Битно смањена урачунљивост\n: Стварна заблуда\n: Правна заблуда\n: Сила и претња\n: Actiones liberae in causa\n: Одговорност за кривична дела квалификована тежом последицом\n: Одговорност за кривична дела учињена путем штампе и других средстава јавног информисања\n: Одговорност правног лица за кривична дела\n; Глава 8\n: Начелна питања кажњивости недовршеног кривичног дела\n: Припремање кривичног дела\n: Појам и врсте покушаја кривичног дела\n: Кажњавање за покушај\n: Неподобан покушај\n: Добровољни одустанак\n; Глава 9\n: Време извршења кривичног дела\n: Место извршења кривичног дела\n: Подела кривичног дела с обзиром на радњу и последицу\n: Друге поделе кривичних дела\n: Подела на општа и политичка кривична дела\n; Глава 10\n: Појам и врсте стицаја\n: Привидни идеални стицај\n: Привидни реални стицај\n: Сложено кривично дело\n: Колективно кривично дело\n: Продужено кривично дело\nГлава 11\n: Појам и врсте саучесништва\n: Правна природа саучесништва\n: Саизвршилаштво\n: Подстрекавање\n: Помагање\n: Одговорност саучесника за кривично дело\n; Глава 12\n: Појам кривичне санкције\n: Врсте кривичних санкција\n; Глава 13\n: Појам казне\n: Оправдање и сврха казне\n: Врсте казни\n: Систем казни\n: Општа питања казне лишења слободе\n: Казна затвора у српском кривичном праву\n: Условни отпуст\n: Појам и системи новчане казне\n: Новчана казна у српском кривичном праву\n: Рад у јавном интересу\n: Одузимање возаче дозволе\n; Глава 14\n: Одмеравање казне\n: Појам и врсте одмеравања казне\n: Олакшавајуће и отежавајуће околности\n: Ублажавање казне\n: Ослобођење од казне\n: Поврат\n: Одмеравање казне за кривична дела у стицају\n: Одмеравање казне осуђеном лицу\n: Урачунавање притвора и раније казне\n; Глава 15\n: Појам и сврха мере упозорења\n: Настанак и системи условне осуде\n: Механизам функционисања условне осуде у српском кривичном праву\n: Услови за изрицање условне осуде\n: Опозивање условне осуде\n: Условна осуда са заштитним надзором\n: Судска опомена\n; Глава 16\n: Настанак мера безбедности\n: Појам и сврха мера безбедности\n: Врсте и систем мера безбедности у нашем кривичном праву\n: Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи\n: Обавезно психијатријско лечење на слободи\n: Обавезно лечење наркомана\n: Обавезно лечење алкохоличара\n: Забрана вршења позива, делатности и дужности\n: Забрана управљања моторним возилом\n: Одузимање предмета\n: Протеривање странца из земље\n: Јавно објављивање пресуде\n: Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним\n: Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама\n; Глава 17\n: Основ и начин одузимања имовинске користи\n: Заштита оштећеног\n: Одузимање имовинске користи проистекле из кривичног дела\n: Наступање правних последица осуде\n: Врсте правних последица осуде\n: Почетак и трајање правних оследица осуде\n: Појам и домети рехабилитације\n: Садржај и давање података из казнене евиденције\n; Глава 18\n: Амнестија\n: Помиловање\n: Појам застарелости\n: Застарелост кривичног гоњења\n: Застарелост извршења кривичних санкција\n; Глава 19\n: Кривичноправни статус малолетних учинилаца у нашем кривичном праву\n: Санкције за малолетнике у нашем кривичном праву и њихове специфичности\n: Васпитне мере упозорења и усмеравања\n: Васпитне мере појачаног надзора\n: Заводске васпитне мере\n: Обустава извршења и замена изречене васпитне мере другом васпитном мером\n: Малолетнички затвор\n: Условни отпуст малолетних учинилаца\n: Примена васпитних мера на пунолетна лица која су извршила кривично дело као малолетници\n: Примена васпитних мера на млађе пунолетне учиниоце кривичних дела\n1.2 Посебни део\n; Глава 1", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 623, "cyrillic": 0.993}
{"id": "10127", "title": "Међународно јавно право", "text": "1 Садржај\n;Глава 1\n: Појам међународног права\n: Настанак и развој међународног права\n: Доктрина међународног права\n: Однос унутрашњег и међународног права на теоријском нивоу\n: Однос унутрашњег и међународног права у светлости праксе\n: Синтетички осврт\n; Глава 2\n: Формални извори међународног права\n: Међународни уговори\n: Обичајна правна правила\n: Општа правна начела призната од стране просвећених народа\n: Судска пракса\n: Теорија - учења најпозванијих стручњака\n: Начело правичности\n: Једнострани правни акти државе\n: Акти међународних организација\n: Меко право\n: Хијерархија формалних извора права\n: Кодификација обичајног права\n; Глава 3\n: Појам субјективитета у међународном јавном праву\n: Облици испољавања субјективитета у међународном праву\n: Подела субјеката међународног права\n: Субјекти у позитивном међународном праву\n: Положај индивидуе у међународном праву\n; Глава 4\n: Појам државе у међународном праву\n: Врсте држава\n: Сложене државе\n: Настанак нових држава\n: Настанак нових држава на простору СФРЈ\n: Кондоминијум\n: Територијални ентитети и државе под међународном контролом\n: Нетериторијални ентитети са елементима субјективитета\n: Случајеви sui generis\n: Признање држава\n: Признање влада\n; Глава 5\n: Основна права и обавезе држава\n: Обавеза држава да се уздрже од претње или употребе силе\n: Обавеза решавања међународних спорова мирним средствима\n: Право на самоодбрану\n: Забрана интервенције у унутрашње и спољне послове\n: Обавеза држава да сарађују у складу са Повељом УН\n: Обавеза савесног испуњавања обавеза\n: Надлежност државе у међународном праву\n: Основни међународноправни принципи за одређивање надлежности\n: Облици надлежности државе\n: Имунитет страних држава\n; Глава 6\n: Општи појам међународноправне одговорности државе\n: Врсте међународноправне одговорности\n: Основ грађанске одговорности\n: Услови за грађанску одговорност државе\n: Облици одговорности државе\n: Природа и обим накнаде за кршење обавеза\n: Појам сукцесије држава\n: Сукцесија и међународноправни континуитет\n: Правна природа сукцесије\n: Правила о сукцесији држава\n; Глава 7\n: Унутрашњи органи за одржавање међународних односа\n: Спољашњи органи за одржавање међународних односа\n: Конзули\n: Појам и карактеристике мултилитералне дипломатије\n: Сталне мисије при међународним организацијама\n: Функције сталне мисије\n: Делегације при органима међународне организације\n: Посматрачи при органима УН и на конференцијама\n; Глава 8\n: Општи појам границе у међународном праву\n: Државне границе\n: Начини стицања и губитка државне територије\n: Цесија\n: Ефективна мирна окупација\n: Судске одлуке\n: Одлуке међународних организација и других међународних тела\n: Прираштај\n: Сукцесија\n: Одрицање\n: Стицање поморске територије\n; Глава 9\n: Појам међународних службености\n: Подела међународних службености\n: Престанак службености\n: Употреба међународних река\n: Ванпловидбено коришћење међународних водних токова\n; Међународно јавно право/Глава 10\n: Поморска област и извори права мора\n: Полазна или базна линија\n: Унутрашње морске воде\n: Архипелашко море\n: Територијално море\n: Спољни морски појас\n: Епиконтинентални појас\n: Искључива економска зона\n: Међународна зона\n: Отворено море\n: Морско разбојство или пиратерија\n: Затворена или полузатворена мора\n: Необалне државе и државе у неповољном географском положају\n: Научно истраживање мора\n: Мореузи\n: Морски канали\n; Глава 11\n: Ваздушна област - теорија међународног права\n: Правни режим међународне ваздушне пловидбе\n: Положај ваздухоплова\n: Поларне области\n: Појам космичког пространства\n: Правни режим космоса\n; Глава 12\n: Облици и називи међународних уговора\n: Уговорне стране\n: Процес закључивања међународних уговора\n: Начини изражавања пристанка на обавезивање уговором\n: Регистровање и депоновање уговора\n: Примена међународних уговора\n: Обавезна снага међународних уговора\n: Дејство уговора\n: Тумачење међународних уговора\n: Поништај уговора\n: Престанак дејства и суспензија уговора\n; Глава 13\n: Појам међународних организација\n: Настанак и основне карактеристике Уједињених Нација\n: Чланство у Организацији Уједињених Нација\n: Организациона структура УН\n: Регионалне организације\n: Позиција регионалних организација у систему Повеље УН\n: Природа и границе надлежности у светлости Повеље УН\n: Специјализоване агенције\n: Природа и карактеристике специјализованих агенција\n: Позиција специјализованих агенција у систему УН\n; Глава 14\n: Мирно решавање спорова\n: Дипломатска средства\n: Међународни судски органи\n; Глава 15\n: Право оружаних сукоба\n: Појам оружаног сукоба\n: Учесници у оружаном сукобу\n: Подручје оружаних операција\n: Фундаментални принципи права оружаних сукоба\n: Ограничења у погледу средстава и метода ратовања\n: Забрањени методи ратовања\n: Статус цивила и лица hors de combat\n: Правила о заштити бораца који не учествују у непријатељствима\n: Правила о заштити појединих категорија цивилног становништва\n: Ефективност права оружаних сукоба\n: Одговорност за кршење права оружаних сукоба\n: Окончање оружаног сукоба", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 587, "cyrillic": 0.991}
{"id": "10202", "title": "Kларинет/Стварање личне нототеке, дискотеке, фонотеке", "text": "Већ на почетку ове књиге, у поглављу Где се све учи музика?, као и у првој свесци моје школе , већ је речено да је учење музике, кларинета дугогодишњи процес и да се не одвија само у музичкој школи.\nУченику музике су доступне огромне ризнице знања као што су: библиотеке, дискотеке, фонотеке, ТВ, радио, интернет, концерти и др.\n1 Стварање музичке библиотеке, дискотеке и фонотеке\nЗа свеукупни развој музичке личности још од раних–почетних дана учења кларинета, неопходно је да постепено почнете да стварате своју музичку библиотеку, дискотеку, бидиотеку и фонотеку где ће вам бити у сваком моменту доступне све потребне информације, знања и новине из музике.\nТу ћете држати своје ноте (разне школе и комаде за кларинет), музичке уџбенике, разне лексиконе и музичке речнике, музичке часописе, слике, исечке из новина и музичке критике.\nНабављајући CD-ове, плоче, касете, видео траке и видео снимке са интернета, водите рачуна да то буду вредна дела за ваш инструмент, али не само за њега, већ набављајте и слушајте и оркестарску и вокалну музику – јер све то доприноси ширењу ваших видика и вашег знања — вашем музичком сазревању.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A1%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5%2C_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5%2C_%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5", "word_count": 182, "cyrillic": 0.994}
{"id": "10222", "title": "Kларинет/Када почети са учењем свирања кларинета?", "text": "Сигурно да учење дувачког инструмента не може да почне онако рано као нпр. клавира и виолине. Кларинет тражи неки минимум снаге (развијена плућа, зубе, срце, руке ). Сдруге стране, устаљена је предрасуда да се са учењем може почети тек после 11 година.\nДугогодишњом праксом схватио сам да се сваком ученику мора прићи на посебан начин.\nМноги од њих су почели са 8, 9 година, уз мање, али зато темељније савладане програмске захтеве.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%3F", "word_count": 71, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10181", "title": "Тон", "text": "Тон (фр. ''son'', eng. ''sound'') настаје правилним, равномерним треперењем (кретњом) звучног извора.\nТон је звук који има одређену:\n1. висину - одређује брзина и број треперења у једној секунди. Што је већи број треперења у секунди, тон више звучи и обрнуто.\n:*Људско ухо чује од 16 (најнижи тон који наше ухо може да одреди) - 20 000 (највиши тон који наше ухо може да одреди) треперења/сец.\n:*Камерни тон (а1) одређује висину тона и има 440 трептаја у секунди.\n:*Тонове различите висине бележимо у линијски систем.\n2. јачину - зависи од величине треперења (амплитуде) извора тона. Што је већа амплитуда, тон је гласнији. На јачину тона утиче и ''висина тона''. Наиме, дубоки тонови се чују знатно слабије од високих тонова.\n:*Степен јачине тонова у некој композицији бележи се динамичким знацима\n().\n3. трајање - зависи од тога колико дуго трепери извор тона. Кад се умири, звук престаје.\n:*Трајање тона означава облик ноте ( itd ).\n4. боју - зависи од врсте материјала, облика и величине звучног извора који трепери.\n:*Ова особина тона нам помаже да лако разликујемо исте отпеване тонове основних људских гласова (сопран, алт, тенор, бас) или одсвиране на различитим музичким инструментима (кларинет, виолина, тимпани). Како сваки људски глас има различиту тонску боју, тако је има и сваки инструмент.\n:*Управо наведена 4 елемента доприносе да се тон разликује од шума или лупе која настаје неправилним треперењем неког тела.\n:*Тонови се записују нотама, а ноте се бележе у линијски систем (225px ).", "subject": ["Теорија музике", "Акустика"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BD", "word_count": 233, "cyrillic": 0.978}
{"id": "10301", "title": "Kларинет/Почетни проблеми", "text": "Почетнику, поготово ако је врло млад, заиста није лако. Опхрван је многим потешкоћама и проблемима.\nУ овом поглављу пробаћу да се сетим свог почетка. Све ми је било страно – наставник, ноте, кларинет. Болео ме је десни палац од тежине кларинета, бридела ми је доња усна при првом добијеном тону. После дужег свирања доња усна је била изгризена. Помислио сам: баш је напорно дувати… Да ли ће све ово увек овако бити?\nОдмах да вас утешим. Неће! Наведена сећања су само мисли неискусног почетника. Са сличним проблемима су се сусретали сви. Временом, искуством и вежбањем они се губе, стиче се кондиција, тј. јачају одређене групе мишића, а побољшава се и техника свирања.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8", "word_count": 111, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10232", "title": "Kларинет/Где се све учи музика", "text": "Да би се у музици напредовало, потребно је посећивати разне концерте. Друге извођаче треба гледати, слушати и анализирати. Од сваког се може учити - и од слабијих и од бољих од нас.\nСлушајте разне снимке, читајте књиге о музици и много, много о свему овоме размишљајте.\nУчење музике је трајан процес који се може свуда одвијати – не само у школи или на приватном часу кларинета!", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%93%D0%B4%D0%B5_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D0%B2%D0%B5_%D1%83%D1%87%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 64, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10228", "title": "Kларинет/Основи свирања", "text": "Кларинет је један од тежих дрвених дувачких инструмената када се жели да се научи да се добро свира.\nУ процесу учења, треба дозирано балансирати између:\n#''тона''#''амбажуре''#''језика'' и\n#''технике прстореда''.\n1 Редослед учења\nКларинетисти морају имати листу приоритета коју треба да остварују по одређеном редоследу како би постали добри свирачи. Овај редослед управо дајем у овом поглављу.\n:1. Најважније је да кларинетиста створи добар ''ваздушни ток'' (''ваздушни стуб''), без којег кларинет не може да свира. То је, и буквално и метафорички, кларинетов \"дах живота\". Без доброг ваздушног стуба не може се произвести квалитетан жељени тон на кларинету. Добар ваздушни стуб је један од два кључна елемента у стварању доброг тона.\n:2. Када свирач може да произведе добар ваздушни проток, следеће је сварање добре ''амбажуре''. Амбажура је продужетак ваздушни тока који се улива у кларинет. Амбажура држи трску и усник под контролом, регулише тон, интонацију и ослобађа језик за јасно изговарање.\n:3. Када је кларинетиста постигао циљеве 1. и 2., треба да учи како да влада језиком и како њиме јасно да ''изговара'' - тј. да ''артикулише''. Многи кларинетисти који то нису учили имају лоше, „дебеле“ и троме језике (артикулације), те засигурно заостају у темпу при свирању.\n:4. После и ове фазе, кларинетиста може да ради на свладавању ''технике прстореда'', тј. да сазнаје који прсторед одговара којој ноти, тј. ком тону.\n* Даља фаза учења везана је за прелаз на ''сложене ритмове'', тј. ''нотне вредности''. Овај корак се чини тек када се у доброј мери остваре претходна 4 корака.\n------------------------------------------------------------------\nНАПОМЕНА:\nИзнад је изнет нацрт по ком кларинетиста треба да приступи учењу овог пекрасног инструмента. Теоретски, практикант треба да прелази корак по корак, док успут помало додирује редом друге кораке и тако напредује.", "subject": ["кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 280, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10147", "title": "Криминологија", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: О интересовању за злочин\n: Значај научне перспективе за проучавање злочина\n: Преглед основних појмова\n: Криминолошка литература\n; Глава 2\n: Појам и предмет криминологије\n: Подела дефиниција криминологије по обиму\n: Подела дефиниција криминологије по значењу\n: Дефиниција криминологије и њене битне црте као науке\n: Предмет криминологије\n: Злочин као предмет криминологије\n: Злочин и девијантност\n: Место криминологије у систему наука\n: Криминологија и криминолошке дисциплине\n: Значај криминологије\n: Положај и улога криминолога\n; Глава 3\n: Метод и методологија\n: Појам и врсте научног истраживања\n: Поступак научног сазнања\n: Метод и предмет истраживања\n: Метод и теорија\n: Поделе криминолошких метода\n: Метод проучавања појединачних случајева\n: Методи \"средњег обима\"\n: Триангулација метода\n; Глава 4\n: Примена статистике у криминологији\n: Статистичке евиденције криминалитета\n: Тамна бројка криминалитета\n: Бројка преувеличавања\n: Значај примене статистике у криминологији\n; Глава 5\n: Подела теорија и рана објашњења злочина\n: Класична оријентација у криминологији\n: Зачетници и најзначајнији представници\n: Основе учења и критика класичне школе\n: Савремени неокласицизам\n: Десни реализам\n; Глава 6\n: Позитивистичка оријентација у криминологији\n: Картографска школа\n: Антрополошка, италијанска школа\n: Претходници: физиогномичари и френолози\n: Лобросо\n: Гарофало\n: Фери\n; Глава 7\n: Биолошка схватања; Злочин и физичка конституција\n: Утицај генетских фактора\n: Општи осврт на биолошка схватања\n: Психолошка схватања; Психоаналитичка објашњења\n: Теорије интелигенције\n: Ејсенкова теорија личности\n: Психопатија и злочин\n: Оцена психолошких теорија\n; Глава 8\n: Социолошка схватања; Школа друштвене средине\n: Социолошка школа, вон Лист\n: Теорија историјског материјализма\n: Чикашка школа и следбеници\n: Еколошка теорија\n: Теорије културног конфликта и раскорака\n: Теорије о учењу\n: Теорије друштвеног притиска\n: Контролне теорије\n; Глава 9\n: Нова друштвена одбрана\n: Интеракционизам и теорија етикетирања\n: Радикална криминологија\n: Феминистички приступ\n; Глава 10\n: Теорија рационалног избора\n: Нове теорије животне средине\n: Теорије културалне криминологије\n: Теорија о мушкости\n: Теорије о постиђивању и комунитарном поретку\n: Теорије животног циклуса\n: Интегративне теорије\n: Триангулација теорија\n; Глава 11\n: Феноменолошка димензија криминалне појаве\n: Државе са високом стопом криминалитета\n: Државе са ниском стопом криминалитета\n: Структура и тенденције криминалитета у Србији\n: Прогнозирање криминалитета као масовне појаве\n; Глава 12\n: Типологија дела и учинилаца\n: Насилнички криминалитет: појам и корени насиља\n: Облици насилничког криминалитета\n: Имовински криминалитет: појам и реаговање грађана\n: Врсте имовинског криминалитета\n: Ситуациони и конвенционални имовински криминалитет\n: Криминалитет белог оковратника и корпорација\n: Организовани криминалитет\n: Политички криминалитет\n: Тероризам\n: Саобраћајни криминалитет\n; Глава 13\n: Етиолошка димензија криминалне појаве\n: Спољни амбијентални чиниоци\n: Дејство криминогених фактора у раздобљима релативног друштвеног мира\n: Дејство криминогених фактора у раздобљима социјалних потреса\n: Унутрашњи индивидуални чиниоци\n: Личност преступника\n: Болести зависности\n: Недостатак самоконтроле\n: Криминална каријера\n: Виктимолошка димензија криминалне појаве\n: Деликти без жртве\n; Глава 14\n: Видови реакције друштва на злочин\n: Имиџ злочина и митови о њему\n: Неформална реакција\n: Страх од злочина\n: Неформална контрола од стране заједнице\n: Колективни одговор на злочин\n: Формална реакција\n; Глава 15\n: Одређивање граница кривичне репресије\n: Хиперинкриминализација\n: Декриминализација\n: Инкриминализација\n: Одређивање оштрине кривичне репресије\n; Глава 16\n: Настанак модерне полиције\n: Врсте и области полицијске активности\n: Стратегије полицијског деловања\n: Дискрециона оцена; Противречност захтева и сукоб улога\n: Полиција и примена принуде\n: Опасности занимања\n: Стрес и поткултура полицајаца\n: Замерке полицијским органима\n: Приватизација послова безбедности\n: Научна истраживања о полицији\n; Глава 17\n: Судови и изрицање кривичних санкција\n: Тенденције у изрицању кривичних санкција\n: Врсте и тежина изречених кривичних санкција\n: Замерке деловању судова\n: Однос запрећених и изречених санкција\n: Независност судства\n; Глава 18\n: Казнене установе и контрола криминалитета\n: Настанак казне затвора и пенитенцијарних установа\n: Стање у првим заводима и њихови реформатори\n: Системи ћелијског осамљења\n: Комбиновани, прогресивни систем\n: Ресоцијализација као сврха кажњавања\n: Индивидуализација у извршењу казне\n: Хумано поступање са осуђеницима\n; Глава 19\n: Оспоравање казне затвора\n: Циљ лишавања слободе\n: Негативан утицај на осуђеника\n: Трајање казне\n: Једна или више врста казни затварања\n: Пренатрпаност завода и цена извршења\n: Заводске побуне и насиље међу осуђеницима\n: Проблем постпеналне помоћи\n: Критике филозофије третмана\n; Глава 20\n: Начини за превазилажење кризе\n: Врсте установа према степену обезбеђења\n: Појам отворених установа\n: Избор осуђеника за отворене установе\n: Алтернативе казни затвора\n: Будућност казне затвора\n; Глава 21\n: Формална социјална контрола и гарантовање права човека\n: Значај кругова одговорности\n: Реститутивна и ресторативна правда\n: Два приступа поступку према малолетницима\n: Контрола криминалитета као глобални проблем", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 613, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10320", "title": "Kларинет/Израз лица", "text": "Док свирате кларинет, од самог почетка учења свирања инструмента, трудите се да вам је ''лице опуштено, ведро и мирно''. Свака гримаса и активност мишића лица је непотребна, штетна по квалитет свирања и значи ''напетост'' и ''грч''.\n1 Визуелни-последични ефекти\nРужно делује ако мишићи лица кретњама прате музику коју стварате. Некада то може изгледати чак и смешно. Уз то, нећете ништа боље свирати ако се потпомажете мимикама лица. Ефекат може бити, штавише, обрнут.\n2 Оптимални изглед лица једног свирача\nВаше лице треба да зрачи мирноћом, ведрином, природношћу и лакоћом комада који свирате.\nОбрве и чело не подижете да бисте пратили веће интервалске скокове.\nАко још у почетној фази учења свирања инструмента обраћате пажњу на израз лица и контролишете његову мирноћу, осим што ћете лепше изгледати, створћете једну важну и неопходну навику - опуштено свирање које ће се одразити и на ваш тон, интерпретацију и ствараће визуелну пријатност код гледалаца и слушалаца.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B7_%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0", "word_count": 150, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10306", "title": "Kларинет/Toн", "text": "Тон (фр. ''son'', eng. ''sound'') кларинета је учинио овај музички инструмент препознатљивим, јединственим и веома познатим међу инструментима. Не постоји музички инструмент који има тако мрачне и мистериозне дубине, ведри средњи регистар и тако распеване висине.\nОдсвирани тонови на кларинету морају бити произведени свесно, под контролом и концентрацијом. Никако не треба да личе на налет необуздане бујице.\n1 Компоненте које су везане за тон кларинета\nЗа тон кларинета значајне су три основне компоненте:\n:1. Проток ваздуха - тон кларинета искључиво зависи од тога шта се дешава на његовом врху, тј. да ли постоји добар и константан ''ваздушни ток'' који иде кроз њега?\n:2. Aмбажура - добро постављена.\n:3. Усник и трске - да су компатабилни између себе и са свирачем, тј. да му одговарају. Али, претходно, као што је горе речено, неопходно је да се успостави добар проток ваздуха и добра амбажура.\nНапомена:\nОва три питања су оснона питања која треба себи поставити када покушавате да направите добар тон на кларинету.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/To%D0%BD", "word_count": 158, "cyrillic": 0.981}
{"id": "10323", "title": "Kларинет/Стварање тона", "text": "Пре но што пробамо да стварамо прве тонове на кларинету, неопходно је:\n:1. Проверити да ли је одговарајућа трска добро постављена на усник инструмента.\n:2. Заузмемо исправан положај тела.\n:3. Кларинет, који лежи окачен о десни палац и под углом од 35-40 степени у односу на наше тело, примакнемо уснама.\n:4. Усне формирамо у ''М-позицију'', обмотамо их око усника и трске на начин како је описано у поглављу о ''амбажури''.\n:5. Истиснут ваздух из доњих делова плућа сада, попут речног тока, несметано тече ка уснику. Његова једина \"брана\" је језик, који својом горњом страном (нешто изнад врха) меко належе на усник.\n:6. Почетак тона, тзв. ''атак'', ћемо добити малим одвајањем језика (\"бране\") од усника, како би ваздушни ток прошао (\"улио се\") у њега. Истовремено са овим, меко изговарамо (просто убацујемо у усник) слог ТА или ДА.\n:Тршчани језичак ће завибрирати и тако ће се створити тон. Он мора бити јасан, светао и пријатан за ухо.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A1%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0", "word_count": 157, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10347", "title": "Kларинет/Издржавање дугих тонова", "text": "У одељку Техника дувања, објашњена је техника дугог даха за свирање на дувачком инструменту, у нашем случају, на кларинету.\n1 Важност издржавања дугих тонова\nИздржавање дугих тонова на један дах омогућава свесно контролисање потрошње и штедње ваздуха, тј. даха, а у исто време и контролисање уједначеног квалитета тона. Исто тако, издржавањем дугих тонова јачају се околоусни мишићи и стиче контрола над њима.\nПри томе се рефлексно схвата у којој мери њихова активност утиче на квалитет тона и на њихову издржљивост при дужем свирању. Начин постављања усана на усник и активност свих околоусних мишића зове се амбажура (од француског ''embouchure'', чита се ''амбушир'').\nПосле извесног периода активног вежбања поменути мишићи постају издржљивији, па се каже да је свирач у доброј кондицији и да му је ”добра амбажура”.\n2 Две корисне вежбе\nПриликом свакодневног вежбања издржавању дугих тонова на један дах треба посветити 10 минута.\nЗа почетника довољно је да увежбава свирање дугих тонова у следеће две динамичке нијансе:\n:::::::1) Andante\n:::::::2) Andante", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%98%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B8%D1%85_%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0", "word_count": 161, "cyrillic": 0.981}
{"id": "10324", "title": "Kларинет/Језик", "text": "У прошлој лекцији учили смо како се ствара тон на кларинету.\nТу смо рекли, када истиснут ваздух из доњих делова плућа, попут речног тока, несметано тече ка уснику, његова једина \"брана\" је језик, који својом горњом страном (нешто изнад врха) меко належе на усник.\n1 Наступ тона - атак\nПочетак тона, тзв. ''атак/a'' (фр. ''attaque'', енг. ''attack'', ит. ''attacco'', нем. ''Einzatz''), добијамо малим одвајањем језика (\"бране\") од усника, како би ваздушни ток прошао (\"улио се\") у њега. Језик се користи као \"ваздушни затварач\" између ваздушног тока из уста свирача и усника. Истовремено са овим, меко изговарамо (просто убацујемо у усник) слог ТА или ДА (може и ''ту, то, ти, те'' - зависно од земље и њене школе). Тршчани језичак ће завибрирати и тако ће се створити тон. Он мора бити јасан, светао и пријатан за ухо.\n2 kurac\n*Проток ваздуха nикада не заустављамо дијафрагмом - већ језиком.\n*При покретима језика, брада не сме да се помера или да чини покрете сличне жвакању. Ово исто односи се и на доњу усну.\n*При покретима језика, усник такође треба да мирује на доњој усни - нипошто да \"шета\".\n*Језик не треба да додирује доњу усну и да чини велике покрете. Он треба да буде увек близу врха усника и да чини минималне покрете. Када се свира језиком, грло не сме да се помера као што то чинимо при гутљајевима за време пијења воде.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA", "word_count": 227, "cyrillic": 0.973}
{"id": "10349", "title": "Kларинет/Скале", "text": "Да бисте боље схватили важност вежбања скала и етида на кларинету, послужиће вам два примера. Као што је човеку потребно да има три оброка, тако су и музичару за напредовање неопходна три ”оброка”:\n:Доручак — скале,\n:Ручак — етиде и\n:Вечера — комади (концерти, сонате итд.).\nИли, ако се упореди музичар са спортистом:\n:Загревање (за нас су то скале),\n:Тренинг (етиде),\n:Такмичења (комади за јавно извођење).\n1 Скале\nСве класичарске, романтичарске и један део новијих композиција писане су у одређеним тоналитетима. У првој свесци моје школе ''Учим кларинет'' најпре је обрађен тоналитет C-dur, а затим су следили F-dur, па G-dur и други тоналитети лакши за читање и свирање. Међутим, у музици постоје 24 тоналитета (12 дурских и 12 молских), па ћете свирати композиције и у осталим тоналитетима.\n2 Корист од вежбања скала\nТонови једног тоналитета, поређани поступно по висини, чине скалу тог тоналитета. Сваки инструменталиста мора добро теоретски познавати редослед тонова у свакој скали и научити низ грифова којима се она свира. Временом и вежбањем ово постаје готово аутоматска радња. То не значи да их треба свирати чисто механички, већ контролисати (слушати) све елементе доброг свирања. Свирањем скала увежбава се рад језика (атак, усклађеност прстију и језика, стакато, комбинације стаката и легата итд.), чиста интонација, као и уједначеност ритма, боје тона и звучности регистра.\nТреба имати у виду да скале нису само монотоне вежбе. Оне се налазе и као краћи или дужи одломци у многим композицијама (нарочито у оним виртуозним, као што су концерти).\nЈедном речју, вежбањем скала стиже се извођачка техника, чиста интонација, као и брзо сналажење у нотном тексту.* Детаљније о скалама можете наћи у књигама : , и .\n3 Начини вежбања скала\nСве скале треба најпре вежбати у лаганом, па у све бржем темпу — до границе до које још са лакоћом свирамо!\nСкале вежбајте бар у неколико следећих комбинација одвојеног и везаног свирања, у групама по четири или три тона:", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A1%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5", "word_count": 311, "cyrillic": 0.98}
{"id": "10309", "title": "Kларинет/Усник", "text": "Усник, пифла или мундштик (фр. ''embouchure'', енг. ''mouthpiece'', итал. ''bocchino'', нем. ''Mundstück'') је део неких дувачких инструмената који служи за стварање тона. При свирању, инструменталиста ставља усник између усана, одакле је овај део инструмента и добио назив - ''усник''.\n1 Различити облици усника\nНа ''дрвеним дувачким инструментима'' усници су различитих облика:\n:1. Уски прорез – фрула, кавал, блок-флауте. Изглед ''усника'' на блок-флаути је следећи:\n:, док на народним инструментима сличним фрули изгледа овако:\n:2. Кружни отвор – флауте и пиколо флауте. Изглед ''усника'' код флауте је следећи:\n:::3. Кљунасти – кларинет, саксофон и шалмај.\n2 Усник за кларинет\nУсник за кларинет се махом прави од ебонита (врсте вештачке масе), ређе од стакла или дрвета. Усници се праве и од кварцног кристала.\nКако је већ речено, он је кљунастог облика. Горња страна му је заобљена, а доња равна са отвором за тршчани језичак (писак), који својом вибрацијом ствара тон.\nТрска се за доњи део усника причвршћује металним (сребро или никл), пластичним или кожним обручем са металним завртњима (тзв. ''машиницом'', ''повезницом'' или ''лигатуром''). Трска и усник се штите од удара, крзања и уништења делом који се прави од пластичне масе или метала (сребро или никл) и који се ставља на усник. То је тзв. ''поклопац'' или ''капица''.\nИзглед ''усника'' са ''трском'' која је ''повезницом'' причвршћена за усник кларинета је следећи (А) усник са трском и повезницом, Б) трске за клаинет и саксофон):\n::A) B)\nНапомена:\nОд велике важности је да кларинетиста има квалитетан и одговарајући усник и трске које су компатибилне са њим. За почетника је важније да има добар усник, а лошији кларинет, но обрнуто.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A3%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA", "word_count": 261, "cyrillic": 0.977}
{"id": "10308", "title": "Kларинет/Штимовање", "text": "Штимовање (итал. ''accordatur''a, фр. ''accordage'', енг. ''musical tuning'', нем. ''Stimmung'', рус. ''строй'') је усаглашавање тонске висине музичких инструмената према основном или камерном тону.\nШтимовање музичких инструмената може бити:\n#Фиксирано - инструмент је извођачу већ наштимован и он не треба да га штимује. То је случај код клавира, металофона, звона.\n# Слободно - извођач мора да штимује инструмент. То је случај код дувачких, гудачких и неких ударачких инструмената.\n1 Штимовање кларинета\nМеђународним споразумом који је потписан 1939. године, договорено је да камерни тон, камертон или нормално а има фреквенцију а<sup>1</sup> = 440 Hz и да служи за што тачније одређивање односа тонова по висини, тј., да буде званична стандардна висина за штимовање музичких инструмената и давање интонације при хорском певању.\nНа ''дувачким инструментима'' штимовање се врши ''извлачењем'' или ''увлачењем'' за то предвиђеног дела инструмента (цев, буренце, jезичак).\nОпис штимовања:\nКлавириста одсвира камерни тон а<sup>1</sup>, кларинетиста одсвира истозвучно, писано ха<sup>1</sup>.\n*Ако је потребно да кларинетиста ''спустити интонацију'' – ''извлаче'' буренце.\n*Ако је потребно да кларинетиста ''подигне интонацију'' – ''увуче'' буренце (види слику десно).\nКада је кларинет ''хладан'', интонација му је ''ниска'' и потребно ју је ''повисити увлачењем буренцета''.\nКада је кларинет ''претопао'', интонација му је ''висока'' и потребно ју је ''снизити извлачењем буренцета''.", "subject": ["Кларинет", "Музички инструменти"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A8%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 196, "cyrillic": 0.964}
{"id": "10166", "title": "Бруно Брун", "text": "Бруно Брун (Храстник, 14. 8. 1910. — Београд, 27. 2. 1978.) био је истакнути уметник на кларинету, редовни професор на ''Факултету музичке уметности'' у Београду.\n1 Биографија\nРодом Словенац – рођен је 14. августа 1910. у Храстнику – Бруно Брун је најпре завршио војну музичку школу у Вршцу, а затим студирао на тек основаној београдској Музичкој академији код професора Фрање Партлића, дипломиравши 1945. године; нешто касније је провео извесно време на усавршавању у Паризу.\nТиме је започела његова дугогодишња и плодна уметничка делатност: наступао је безброј пута као солиста на концертним подијумима Београда и других наших градова, на радио-станицама, а такође, у жељи да музичку уметност приближи најширим слојевима слушалаца – и у школама, домовима културе и на другим приредбама. Сем тога, посвећивао се и суптилном камерном музицирању у саставу ''Београдског дувачког квинтета'', а дао је свој велики допринос развоју нашег оркестарског музицирања као истакнути солиста ''Београдске филхармоније'', оркестра ''Београдске опере'' и ''Симфонојског оркестра Радио-телевизије Београд''.\n2 Други о Бруновом свирању\n::„Топли, племенити и богато диференцирани тон његовог кларинета, бриљантна техника, изузетна музикалност и префињена стилска култура остаће трајно урезани у сећању свих оних који су имали срећу да у живом звуку буду судеоници врухунских уметничких доживљаја какве су представљале интерпретације Бруна Бруна.“\n::::::::::::::::::::::::::::::''Властимир Перичић''\n3 Педагошка делатност\nУправо је непроцењив значај Бруна Бруна као педагога. За три деценије своје делатности на Музичкој академији, односно Факултету музичке уметности, он је у својој педагошкој лабораторији образовао преко педесет кларинетиста, скоро одреда врхунских уметника који данас заузимају истакнута места у музичком животу Србије (и бивше Југославије). Поменимо само неке:\n* Миленко Стефановић\n* Ернест Ачкун\n* Антон Еберст\n* Михајло Келбли\n* Михаило Живановић\n* Божидар Милошевић\n* Ђука Тончи\n* Анте Гргин\n* Никола Срдић\n* Владимир Жикић\n* Васил Гелев\nТо су само неколицина кларинетиста млађе и најмлађе генерације који су своје знање стекли у класи Бруна Бруна.\nС правом се може тврдити да је Бруно Брун родоначелник београдске кларинетске школе, чији је реноме превазишао границе наше земље – што сведочи и чињеница да је њен оснивач био у много наврата позиван за члана жирија у најпознатијим међународним конкурсима музичких уметника.\n4 Остале активности\nВелики одушевљеник и заљубљеник свог уметничког и педагошког позива, Бруно Брун је – с неисцрпном енергијом која се чудесно крила у крхком телу – налазио времена и снаге да се посвети и организационим проблемима музичког и уопште уметничког школства. Био је „школски човек“ у најбољем и најпотпунијем смислу речи. Његов рад у тој области пружао се од Одсека за дувачке инструменте на Факултету музичке уметности, одсека којем је поставио чврсте организационе темеље и кроз дуги низ година стајао му на челу као шеф одсека односно шеф катедре, па до дужности проректора и затим – током четири године – ректора ''Уметничке академије'', данашњег ''Универзитета уметности'', у којем се својству свесрдно залагао за признање одговарајућег ранга високим уметничким школама и за побољшање њихових услова рада кроз изградњу одговарајућег школског простора.\n5 Награде и признања\nЗа свој плодни рад Буно Брун је одликован:\n*''Орденом рада са црвеном заставом'' (1996),\n*''Седмојулском наградом за животно дело'' (1969) и\n* наградом ''Доситеј Обрадовић'' (1976),\n* добитник је многих ''повеља и плакета'' различитих уметничких и културних установа и организација,\n*''Плакетом града Београда''.\nБио је неуморни прегалац који је сагорео на свом стваралачком раду, уједињујући складно у својој личности вокацију слободног уметника, делатност изванредног педагога и активност ангажованог друштвеног радника.\nЊегово дело остаје уграђено у темеље српске и југословенске музичке културе.\n6 Школе за кларинет\nКако је већ речено, рад Бруна Бруна је од непроцењивог значаја за музичко-извођачку уметност и за педагогију.\nБруно Брун је написао три вредна уџбеника (школе) за кларинет:\n*''Школа за кларинет I'' (издање Просвета – Београд, 1956.).*''Школа за кларинет II'' (Просвета – Београд, 1956.).*''Школа за кларинет III'' (Удружење музичких педагога СР Србије – Београд 1975.).\nОви уџбеници су планом и програмом и данас у употреби у настави кларинета.\n7 Нотна издања\nНаша скромна кларинетска литература обогаћена је транскрипцијама малих комада чувених композитора, које је Бруно Брун обрадио и објавио под називом\n*''Избор малих комада за кларинет и клавир'' (Просвета – Београд).\nЗа концертантно извођење, Бруно Брун је написао прекрасне\n*''4 минијатуре за кларинет и клавир'' (Београд, 1971.).\nНа 42. Међународном такмичењу Музичке омладине ''Junesses Musicales 2012.'' у Београду, у дисциплини кларинет, ''4 минијатуре за кларинет и клавир'' биле су обавезни комад у Другој етапи.", "subject": ["српски кларинетисти"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%BE_%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BD", "word_count": 693, "cyrillic": 0.992}
{"id": "10354", "title": "Kларинет/Етиде", "text": "Да бисте боље схватили важност вежбања скала и етида на кларинету, послужиће вам два примера. Као што је човеку потребно да има три оброка, тако су и музичару за напредовање неопходна три ”оброка”:\n:Доручак — скале,\n:Ручак — етиде и\n:Вечера — комади (концерти, сонате итд.).\nИли, ако се упореди музичар са спортистом:\n:Загревање (за нас су то скале),\n:Тренинг (етиде),\n:Такмичења (комади за јавно извођење).\n1 Етиде\nСве 4 свеске моје школе ''Учим кларинет'' углавном су сачињене од ''техничких вежби'', тј. етида.\nПоред скала и издржавања дугих тонова, етиде су најзначајније за развој будућег кларинетисте.\n2 Корист од вежбања етида\nАко од почетка учења свирања кларинета почетник свакодневно и марљиво вежба етиде, једнога дана биће у стању да одсвира и најтеже кларинетске комаде и композиције.\nВременом и вежбањем све радње постају аутоматске. То не значи да етиде треба свирати чисто механички, већ контролисати (слушати) све елементе доброг свирања.\nСвирањем етида савладавате:\n#технику прстију,\n#технику језика,\n#ритмичке проблеме,\n#нове грифове,\n#нове тонове,\n#динамичко нијансирање\n#регистрско проширење звучности клaринета\n#побољшање интонације.\nНапомена:\nТреба имати у виду да етиде нису само монотоне вежбе. Оне се налазе и као краћи или дужи одломци у многим композицијама (нарочито у оним виртуозним, као што су концерти).\nУколико озбиљно схватите њихову важност, убеђен сам да ћете их са задовољством вежбати.\n3 Начини вежбања етида\nСве треба најпре вежбати у лаганом, па у све бржем темпу — до границе до које још са лакоћом свирамо!\nПоједине делове етида вежбајте бар у неколико следећих комбинација одвојеног и везаног свирања, у групама по четири или три тона:", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B5", "word_count": 254, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10363", "title": "Kларинет/Вежбе дисања", "text": "Како је већ речено у претходном поглављу ове књиге, ''техника даха'' је основни и најважнији део учења свирања кларинета. Зато ћемо се у овом поглављу позабавити начином како да технику даха поспешимо и осветимо крајње једноставним вежбама.\n1 Вежбе дисања\nПостоји много вежби дисања које ће вам помоћи да научите добар и константан проток ваздуха. Овде вам дајем три:\n1) Лезите на под:\n*''Што дубље удахните''.\n*Направи уста као када дувате у врелу супу и ''полако издишите сав ваздух''.\n*Неколико секунди ''дишите нормално''.\n''(Поновљајте вежбу неколико пута тако што сваки пут покушате да узмете мало више ваздуха но претходни пут и мало више да проширите плућа и грудни кош.)''\n2) Ову вежбу можете да радите лежећи, седећи или стојећи. Поставите метроном на 80 откуцаја у минути и радите на следећи начин:\n*На 1 откуцај ''удахни што више ваздуха''.\n*2 откуцаја ''задржите ваздух''.\n*Начините још ''2 брза удаха'' (на сваки откуцај по 1).\n*''Издишите лагано'' на 4, 6 или 8 откуцаја.\n3) Узмите кларинет и у стојећем ставу радите вежбу бр. 1) или 2) ''издишући кроз кларинет''.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%92%D0%B5%D0%B6%D0%B1%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 176, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10360", "title": "Kларинет/Јавни наступ", "text": "Јавни наступ није свакодневна појава. Он је резултат вашег великог рада и залагања. Јавни наступ је неопходна карика у развоју будућег кларинетисте, где се он обликује и обучава за будући позив. Зато, веома је важно што чешће и што више наступати - живети на ''даскама које живот значе''.\n1 Гардероба за јавни наступ\nЈавни наступ је за вас свечаност, а за свечаност се треба прикладно обући.\nСваки жанр музике захтева и одређени начин одевања. Ви свирате сериозну–озбиљну музику, па ћете се тако и обући.\nАко се боље размисли, Моцарт и патике заиста не иду заједно! Ова музика је увек подразумевала белу (свечану) кошуљу, са тамнијим панталонама или сукњом, или прслук са лептир–машном или краватом. Ципеле су такође тамније.\nОвакав начин одевања за јавни наступ одраз је поштовања манифестације на којој учествујете, као и саме публике. Како музика обухвата и део културе, овакво облачење можете назвати културним облачењем.\n2 Бонтон јавног наступа\nНа сваком наступу се треба примерно понашати. Ви сте на подијуму и музичари и глумци које не може да не буде брига за публику. Ви њима свирате, они вас слушају и гледају и анализирају. Они закључују и како свирате и како изгледате и какве им поруке шаљете. Ви сте на подијуму да бисте им нешто рекли. Публици се говори и покретом и ставом и погледом. Сваку вашу гримасу публика види и тумачи. Сваку вашу музичку поруку публика прима.\n3 Савети за јавни наступ\n:1. Када вас најаве, одмереним и сигурним корацима крените на подијум, ма како се у души осећали. Запамтите, публика цени одважне и храбре извођаче.\n:2. Поклоните се уз благи смешак. Клањање је знак захвалности публици. Кад се аплауз утиша, мирно пређите на штимовање кларинета. Када и то учините, мало се смирите, опустите се и усмерите пажњу на почетак дела које треба да одсвирате. На трен се подсетите важних напомена и темпа. Кад све ово учините, окрените се корепетитору и дискретно климните главом да сте спремни за почетак свирања и почните.\n:3. Док свирате, сасвим се удубите у дело. Подарите публици своју најбољу музику. Осетите да сваки ваш одсвирани тон и фраза прожимају целу салу. Нека ваша музика испуни сваки кутак сале. Публика ће то сигурно осетити и знаће да цени. Наградиће вас.\n:4. Нипошто не журите да што пре дођете до краја и ”побегнете” са подијума. Публика то несвесно протумачи: ”Овај је кукавица. Не свиђа нам се.”\n:5. Ако вам се деси да ”кикснете” или погрешите, нипошто не смете стати, већ мирно и без икаквих гримаса наставите свирати композицију. Једноставно ”пређите” преко грешке као да се ништа није десило и мирно наставите свирати. У противном, као да публици кажете: ”Видите како грешим.”\n:6. Често ученици, од велике треме, нису ни свесни колико гласно лупају ногом и да се гласније чују њихови откуцаји од тона кларинета.\n:7. Када сте на подијуму, не зверајте по сали да бисте, на пример, видели свога брата, мајку и сл. Ако имате паузу, а клавир свира, слушајте његову интерпретацију, јер она чини целину са оним што ви свирате. За то време клавир пратите и слухом и духом, јер у противном публици као да сте рекли: ”Ово не слушајте, ово није важно, само је моје музицирање важно.”\n4 Анализа јавног наступа\nОво је веома важан моменат у развоју музичара.\nПосле сваког наступа треба са наставником кларинета извршити свеукупну анализу. Тада треба о свему попричати: о самом изласку на подијум, о протеклом свирању, о темпима, тону, интерпретацији, понашању на подијуму, клањању, изгледу, до самог одласка са подијума.\nВеома је добро чути и мишљења других слушалаца и гледалаца. Све критике никада не узимајте као аргумент за разочарење, него као путоказ ка чему треба више пажње убудуће усмерити.\nСхватите истинитост изреке: ''Човек се учи на грешкама''.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF", "word_count": 611, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10361", "title": "Kларинет/Прсторед", "text": "1 Основи прстомета\nКада склопите кларинет, треба да научите да прстима обе руке поклопите - затворите рупице на кларинету, као и да исправно поставите мале прсте обе руке на одговарајуће дирке кларинета.\nЗа почетак, ставите палац десне руке под кукицу која вири са доње стране доњег дела кларинета. То вам омогућава да држите инструмент. Док је кларинет окачен о палац десне руке, палац леве руке ставите на рупицу са задње стране кларинета.\nСада, ставите сва три прста леве руке, од горе-надоле, тј. поклопите све 3 рупице горњег дела кларинета.\nСва три прста десне руке нека вам, редом без прескока, затворе три рупице које зе налазе на доњем делу кларинета. Будите сигурни да сте све рупице на кларинету потпуно затворили прстима. Када све то учините и дунете у усник, добићете тон ''g'' из мале октаве.\n2 Предлог за први тон\nПочетник многе тонове неће моћи да одсвира јер му уста и плућа још увек нису у потпуности развијена и технички спремна да одговоре захтевима које ти тонови захтевају.\nАко одвојите прсте од кларинет (не затворите ни једну рупицу), и дунете у усник исправном амбажуром, произвешћете тон ''g'' из прве октаве. Одсвирајте неколико пута језиком овај тон пре него што пређете на следећи.\nКада вам тон ''g'' из прве октаве зазвучи, пређите на други тон.\nНајпогоднији тонови за почетника кларинетисту су следећи тонови прве октаве: ''e, d, с'' и ''f''. Затим се прелази на следеће тонове, такоће из прве октаве: ''g'' (свира се без иједног прста), ''a'' i ''b''.\n3 Научите ноте\nПознавање нота и читање нотног материјала је веома корисна вештина. То вам проширује музички видокруг, те ћете моћи да користите многе штампане материјале за кларинет који су на располагању и којег данас има у изобиљу.\nНапомена:\nКларинет који користимо је ''Bb''-штим инструмент, па имајте на уму да писана нота \"С\" када се одсвира на кларинету - звучи ''Bb''. Зато, све ноте за кларинет пишу се цео степен више. Када свирате музику писану за \"С\" инструмент (на хармоници, клавиру, виолини), тон \"С\" звучи тон \"С\". За ''Bb'' кларинет је мало другачије. Неопходно је да се целокупни нотни материјал транспонује за секунду више.\nТакође, не заборавите да почетак сваке дуге ноте започнете језиком.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9F%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B4", "word_count": 361, "cyrillic": 0.964}
{"id": "10358", "title": "Kларинет/Гриф-табела", "text": "Сваки тон на кларинету има одговарајући ''распоред прстију'', тзв. ''прсторед'' или ''прстомет'' (итал. ''diteggiatura'', енг. ''fingering'', фр. ''doigté'', нем. ''fingersatz'') при свирању.\n:1. Прсти десне руке:\nКларинет је ослоњен металном кукицом, која се налази на његовом доњем телу, о десни палац. Наредна три прста, јагодицама покривају три рупице, док мали прст по потреби притиска дирке 2, 4, 1а и 3а (види слике ''десно и доле'').\n:2. Прсти леве руке:\nПалац леве руке покрива једину рупицу задње стране горњег тела кларинета, као и дуодецим или регистар дирку (12).\nНаредна три прста јагодицама покривају три рупице, док мали прст притиска дирке 1, 3 и 2а (види слике ''десно и доле'').\n1 Прстореди Бемовог француског система\nПриказани су прстореди или ''гриф-табеле'' за кларинет ''Бемовог''''(француског) система у опсегу од малог е до g<sup>3</sup>.\n1. Приказ прстореда тонова од малог е до g<sup>2</sup>:\n2. Приказ прстореда тонова од g<sup>2</sup> до g<sup>3</sup>:\n2 Литература\n* Антон Еберст: ''Основна школа за кларинет'', Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.\n* : , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%93%D1%80%D0%B8%D1%84-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0", "word_count": 172, "cyrillic": 0.95}
{"id": "10367", "title": "Kларинет/Анализа јавног наступа", "text": "У развоју младог музичара анализа јавног наступа после јавног наступа је важан моменат.\nПосле сваког јавног наступа добро је са наставником кларинета извршити свеукупну анализу протеклог јавног наступа. Треба о свему попричати: о самом изласку на подијум, о протеклом свирању, о темпима, тону, интерпретацији, понашању на подијуму, клањању, изгледу, до самог одласка са подијума. Наставник је у овом случају посматрач, критичар и ваше \"огледало\".\nВеома је добро чути и мишљења других слушалаца и гледалаца. Све критике никада не узимајте као аргумент за разочарење, него као путоказ ка чему треба више пажње убудуће усмерити.\nУ овом случају веома је вредна народна изрека: ''Човек се учи на грешкама''.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0", "word_count": 106, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10366", "title": "Kларинет/Како ослабити дејство треме?", "text": "Нормално да је основни услов за свладавање трме је да се поштено савлада и научи цео комад за кларинет који свирате. Веома је корисно да сами са собом водите врло искрен дијалог. Постављајте себи питања што чешће о свему томе и сами на њих одговарајте (објашњавајте). Упитајте се:\n''Шта је за мене трема? Чега се ја у ствари плашим тог момента и зашто се плашим?''''Шта је ту тако страшно? Шта ми се све може десити ако погрешим?''\nАко све ово проанализирате, вероватно ћете увидети колико је трема нереална и колико је све то само продукт наше уобразиље, а то ће вам пуно значити.\nОсновно што морате схватити јесте да се против треме не може и не треба борити. Нико не може себи наредити да му трема стане или да је нема. То су илузије. Прво и основно је да трему морате признати и прихватити: да, ја имам трему, али то не значи да ја не знам да свирам!\nМорате научити у паничној ситуацији да се себи и насмејете, то слаби трему. Са тремом морате да научите да живите, да се са њоме ”носите”. Поставите себи једно логично питање: ако је сви имају трему, није ли она нешто нормално?\nПонекада пробајте себи да допустите да вам се застрашујућа претпоставка и догоди. Шта мислите шта ће се збити у већини случајева? Обично неће ништа, јер су то најчешће били плодови ваше уобразиље и ваших страхова.\nИз моје школе", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%3F", "word_count": 237, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10364", "title": "Kларинет/Трема", "text": "1 Увод\nСви ми различито реагујемо у одређеним ситуацијама и имамо различите јачине страха од истих ситуација.\nМузичарима је веома добро познат ''страх од јавног наступа'', разлика је само у томе што је нечија трема крајње ''паралишућа'', а нечија – ''подстицајна''.\n2 Дефиниција треме\nНаучна дефиниција треме гласи: ''трема је страх од неуспеха, тј. страх да се не осрамотимо'' (у овом случају када имамо наступ пред публиком, свирајући кларинет).\nДругим речима, плашимо се да ће други видети наше недостатке и да ће се тако умањити наш значај у њиховим очима. У том смислу би сваки излазак пред публику био рескир од уништења позитивне слике коју смо о себи створили.\n3 Који су знаци треме\nОсновни показатељи тртеме су: црвенило, дрхтавица, сушење грла и усана, грч у трбушним мишићима, осећај малаксалости, знојење руку (често хладан зној), снажно лупање срца, тренутни заборав, нервоза; унутарња борба и самоиспитивање: Да ли знам? Да ли ћу успети? Да ли ћу се обрукати? Шта ако погрешим? Нећу се представити у најбољем светлу! Одсвираћу лоше! – само су неке од мноштва пропратних појава треме и редовних питања и помисли које се у оваквим алармантним ситуацијама намећу.\n4 Урођени и стечени страхови\nСваки човек у себи има урођене и стечене-научене страхове.\nСамо два страха су човеку урођена:\n:1. Страх од губитка подлоге.\n:2. Страх од наглог и неочекиваног.\nСви остали, па и ''страх од јавног наступа'', су научени страхови.\n5 Реаговање на трему\nНа формирање нашег реаговања на разне ситуације, па и на јавни наступ, утицали су различити животни фактори.\nНапомена:\nНема човека на земаљској кугли који није некад у себе посумњао, који се у некој критичној ситуацији није успаничио или уплашио и који нема трему.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0", "word_count": 277, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10378", "title": "Генетика", "text": "; Глава 1\n: Основе генетике; Наследни материјал\n: Гени и хромозоми\n: Области генетике и однос с другим наукама\n; Глава 2\n: Менделова правила наслеђивања\n: Одступања од менделовског наслеђивања\n; Глава 3\n: Класична и квантитативна генетика\n; Глава 4\n: Популациона генетика и еволуциона биологија\n; Глава 5\n: Медицинска генетика\n; Глава 6\n: Савремена генетика. Геномика", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 47, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10368", "title": "Kларинет/Корепетиција - проба уз пратњу клавира", "text": "Пробе уз пратњу клавира представљају важан фактор у развоју младог кларинетисте. Свака композиција добија смисао и постаје целина тек на пробама уз пратњу клавира (ово се, нормално, не односи на комаде без пратње).\nПробе уз пратњу клавира треба обављати у две етапе:\nI Етапа: уклапање клавирске и кларинетске деонице\n— У овој етапи се трудимо да комад свирамо што прецизније ритмички, без динамичких промена. Комад се проба као етида уз пратњу клавира. На пробама уклапања треба добро схватити места наступа кларинета и његових пауза. Тежа места треба издвојити и лагано их више пута вежбати уз пратњу клавира. Комаде бржег темпа прво треба увежбати у умереном темпу.\n* У овој фази не треба свирати напамет.\nII Етапа: свирање комада у целини\n— Ова фаза долази после 3–4 пробе уклапања.\nКомад се свира напамет, примењују се тражена темпа, динамика, агогика и уноси се лични доживљај и схватање дела.\nВеома је добро да пре етапе уклапања наставник са учеником анализира клавирску партитуру дела. На овај начин пробе су ефикасне и без непотребног трошења времена.\nНа пробама се, осим увежбавања комада, проверава свирање комада напамет. На њима се најбоље уочава који део још није меморијски савладан, тј. који део треба боље научити.\nПробу уз пратњу клавира треба искористити да се уверите да ли је издвојена трска заиста најбоља за наступ.\nНа пробу ученик треба да дође, као и на час кларинета, усвиран, бар 5 минута раније, како би се топлота кларинета изједначила са собном (због штимовања инструмента). Ово је потребно и зато да би се прсти и усне загрејали.\nОбично ученик почетник на проби уз пратњу клавира јаче дува него на часу да би надгласао клавир. Ово, нормално, доводи до усиљености у звучању кларинета и киксева. Честе су и измене концепције дела.\nОпште правило би гласило: без напомене наставника ништа сами не мењајте!", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_-_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%83%D0%B7_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%9A%D1%83_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0", "word_count": 297, "cyrillic": 0.993}
{"id": "10143", "title": "Римско право", "text": "1 Садржај\n; Глава 1\n: Увод\n: Значај римског права\n: Извори\n; Глава 2\n: Краљевство; Римљани, Латини и Италици\n: Етрурија и Велика Грчка\n: Populus Romanus\n: Војна демократија\n: Друштвена структура\n: Сервије Тулије\n; Глава 3\n: Република; Освајање Италије\n: Пунски ратови и њихове последице\n: Патрицији и плебејци\n: Сенат и народ\n: Појам државе и јавне власти\n: Органи власти\n; Глава 4\n: Принципат; Крај републике\n: Princeps\n: Сенат и магистрати\n: Организација царства\n: Природа принципата\n: Династије\n: Принцепсов управни апарат\n: Друштво\n: Тековине принципата\n; Глава 5\n: Доминат; Обнова царства\n: Диоклецијан\n: Константин\n: Организација управе\n: Друштво у доминату\n: Пад Западног царства\n; Глава 6\n: Три епохе римског права\n: Почеци римског права\n: Особине најстаријег права\n: Право и етика\n: Обичаји\n: Закони\n: Закон 12 таблица\n: Тумачење\n; Глава 7\n: Појам класичног права\n: Узроци промена\n: Основне новине\n: Постанак и улога јуриспруденције\n: Развој јуриспруденције\n: Правничке књиге\n: Особине јуриспруденције\n: Јуриспруденција као наука\n; Глава 8\n: Извори класичног права\n: Leges\n: Senatus consulta\n: Constitutionem principum\n: Edicta magistratuum\n: Responsa\n: Неписано право\n; Глава 9\n: Опште особине посткласичног права\n: Извори посткласичног права\n: Правни зборници пре Јустинијана\n; Глава 10\n: Јустинијанова кодификација\n: Источне правне школе\n: Јустинијанова обнова царства\n: Први кодекс. Трибонијан\n: Дигеста\n: Иституције\n: Јустинијанов кодекс\n: Новеле\n: Јустинијаново право\n; Глава 11\n: Континуитет и рецепција римског права\n: Рани средњи век\n: Глосатори\n: Коментатори\n: Рецепција\n: Школа елегантне јуриспруденције\n: Школа природног права\n: Историјска правна школа\n: Модерна правна романистика\n; Глава 12\n: Римско схватање права\n: Поделе права\n: Закон и право\n: Важење права\n: Правне чињенице\n: Правни послови\n: Кауза\n: Вршење права\n; Глава 13\n: Садржина статусног права\n: Правна способност\n: Физичко лице\n: Имовина\n: Правна лица\n: Статус\n; Глава 14\n: Слобода и право\n: Извори ропства\n: Правни положај робова\n: Друштвени положај робова\n: Манумисија\n: Колонат\n; Глава 15\n: Cives Romani\n: Латини\n: Перегрини\n; Глава 16\n: Фамилија\n: Агнати\n: Когнати\n: Patria potestas\n: Alieni iuris\n: Установљење и престанак patria potestas\n: Брак\n; Глава 17\n: Појам capitis deminutio\n: Врсте capitis deminutio\n: Правне последице capitis deminutio\n: Појам пословне способности\n: Tutela\n: Cura\n; Глава 18\n: Појам грађанског судског поступка\n: Порекло и основне промене\n: Редовни поступак\n: Странке. Самопомоћ\n: Јурисдикција и јудикација. Дводеоба поступка.\n: In iure. Litis contestatio.\n: Apud iudicem. Пресуда.\n: Actio\n; Глава 19\n: Легисакциони поступак\n: Ток поступка\n: Врсте поступка\n; Глава 20\n: Постанак формуларног поступка\n: Нови елементи\n: Поступак in iure\n: Формула\n: Поступак apud iudicem\n: Извршење пресуде\n: Actio i formula. Поделе actiones\n: Друга процесна средства\n; Глава 21\n: Порекло ванредног поступка\n: Изворне особине\n: Генерализација\n: Органи посткласичног судског поступка\n: Покретање\n: Суђење\n: Пресуда\n: Жалба\n: Извршење пресуде\n; Глава 22\n: Појам стварног права\n: Особине стварних права\n: Врсте стварних права\n: Правна власт на ствари у старом праву\n: Постанак класичних појмова\n: Промене у посткласичном праву\n; Глава 23\n: Појам ствари\n: Класификација\n; Глава 24\n: Појам државине\n: Корпус\n: Анимус\n: Порекло и правне последице\n: Врсте државине\n: Заштита државине\n: Државина права\n; Глава 25\n: Значење термина својина\n: Остаци колективне својине\n: Својина и породица\n: Приватна својина\n: Сусвојина\n; Глава 26\n: Дефиниција својине\n: Елементи својине\n: Ограничења својине\n: Субјекти и објекти\n; Глава 27\n: Појам и поделе начина стицања својине\n: Стицање својине од државе\n: Деривативни начини стицања својине\n: Оригинарни начини стицања својине\n: Одржај\n; Глава 28\n: Појам својинске тужбе\n: Rei vindicatio\n: Actio negatoria\n: Actio ad exhibendum\n: Преторска својина и actio Publiciana\n; Глава 29\n: Појам службености\n: Стварне службености\n: Личне службености\n: Стицање службености\n: Престанак службености\n: Заштита службености\n: Дугорочни закуп земљишта\n; Глава 30\n: Појам заложног права\n: Fiducia\n: Pignus\n: Хипотека\n: Установљење заложног права\n: Садржај заложног права\n: Заштита заложног права\n; Глава 31\n: Појам облигације\n: Особине облигација\n: Debitum и obligatio\n: Actio и obligatio\n: Природне облигације\n; Глава 32\n: Чинидба\n: Накнада штете\n: Уговорна казна\n: Доцња\n; Глава 33\n: Странка и субјект\n: Подељене и солидарне облигације\n: Дејства облигација према трећим лицима\n: Персонална обезбеђења\n: Промена субјекта облигације\n; Глава 34\n: Извршење облигације\n: Гашење облигација вољом странака\n: Гашење облигација без воље странака\n: Компензација\n; Глава 35\n: Појам извора облигација\n: Класично право\n: Посткласично право\n; Глава 36\n: Појам контракта\n: Споразум. Састојци уговора\n: Мане воље\n: Рок и услов\n: Класификације контракта\n; Глава 37\n: Nexum\n: Stipulatio\n: Остали вербални контракти\n: Nomen transscripticium (expensilatio)\n: Писани документи у римском праву\n; Глава 38\n: Mutuum\n: Commodatum\n: Depositum\n; Глава 39\n: Emptio venditio\n: Locatio conductio\n: Societas\n: Mandatum\n: Неименовани контракти\n; Глава 40\n: Појам и врсте пактова\n: Pacta adiecta\n: Pacta praetoria\n: Pacta legitima\n: Квазиконтракти\n: Condictiones sine causa\n: Negotiorum gestio\n: Communio incidens\n; Глава 41\n: Појам и развој деликта\n: Особености деликтних облигација\n: Цивилни деликти\n: Iniuria\n: Furtum\n: Damnum iniuria datum\n: Rapina\n: Преторски деликти\n: Metus\n: Dolus\n: Fraus creditorum\n: Квазиделикти\n; Глава 42\n: Појам и улога наследног права\n: Заоставштина\n: Bonorum possesio\n: Основи за наслеђивање\n: Особености римског наследног права\n: Појам и садржина тестамента\n: Порекло тестамента\n: Форма тестамента\n; Глава 43\n: Основне карактеристике интестатског наслеђивања\n: Цивилно право\n: Преторско право\n: Јустинијаново право\n: Појам нужног наследног права\n: Цивилна правила о exheredatio и praeteritio\n: Bonorum possessio contra tabulas\n: Querela inofficiosi testamenti\n; Глава 44\n: Делација\n: Hereditas iacens\n: Прихватање наслеђа\n: Правни положај наследника\n: Заштита наследника\n; Глава 45\n: Легати\n: Фидеикомиси\n: Универзални фидеикомис\n: Поклон за случај смрти", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за право"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 735, "cyrillic": 0.844}
{"id": "10362", "title": "Kларинет/Техника дувања", "text": "Техника дувања (енгл. ''breath'', фр. ''souffl''e, нем. ''Atem''), техника даха или техника дисања је основа свирања на кларинету и зато свако њом мора добро да овлада. Техника даха се прво вежба без инструмента.\nКларинетиста треба да научи како да штеди потрошњу ваздуха при свирању инструмента, као и дуг дах.\n1 Три фазе технике даха\nТехника даха има три фазе:\n:1. Удисај (анимација у горњем десном углу приказује ''удисај''''спуштањем зелене линије - дијафрагме''). При свирању ваздух се ''удише'' на уста, нечујно и лако. При томе се пази да се не подижу груди и рамена. Треба да осетимо да је удахнути ваздух аутоматски „пао“ у доње делове плућа. Дијафрагма (велики мишић који дели грудну од трбушне дупље - приказана је зеленом бојом на горњој анимацији) извија се надоле и належе на органе трбушне дупље. Стомак се избочи напред, а доња ребра се рашире у све стране (види слику десно). Тада се добија осећај истовременог пуњења стомака надоле, напред, назад и са стране.\n:2. Задржавање. Унесени ваздух се кратко време задржи. У овој фази задржавања даха, свирач, певач је у стању „запете пушке“. На овај начин створен је чврст ослонац квалитетном ваздушном стубу.\n:3. Издисај (анимација у горњем десном углу приказује ''издисај''''подизањем зелене линије - дијафрагме'') следи после кратког задржавања даха. Скупљањем трбушних мишића и враћањем ребара у првобитни положај, дијафрагма се избочи нагоре, према грудној дупљи (види слику десно), и ваздух се истискује. При издисају треба да постоји осећај постепеног истискивања ваздуха „из стомака“, као кроз неку цевчицу, са свих страна равномерно, напоље (''види горњу слику'').", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 254, "cyrillic": 0.984}
{"id": "10369", "title": "Kларинет/Понашање на подијуму", "text": "1 Уопштено\nНа сваком наступу се треба примерно понашати. Ви сте на подијуму и музичари и глумци које не може да не буде брига за публику. Ви њима свирате, они вас слушају и гледају и анализирају. Они закључују и како свирате и како изгледате и какве им поруке шаљете. Ви сте на подијуму да бисте им нешто рекли. Публици се говори и покретом и ставом и погледом. Сваку вашу гримасу публика види и тумачи. Сваку вашу музичку поруку публика прима.\n2 Излазак на бину, клањање и штимовање\nКада вас најаве, одмереним и сигурним корацима крените на подијум, ма како се у души осећали. Запамтите, публика цени одважне и храбре извођаче.\nПоклоните се уз благи смешак. Клањање је знак захвалности публици. Кад се аплауз утиша, мирно пређите на штимовање кларинета. Када и то учините, мало се смирите, опустите се и усмерите пажњу на почетак дела које треба да одсвирате. На трен се подсетите важних напомена и темпа. Кад све ово учините, окрените се корепетитору проверите интонацију и дискретно климните главом да сте спремни за почетак свирања и почните.\nНапомена:\nдок свирате, никад не окрећите леђа публици!\n3 Шест етапа јавног наступа\nЈавни наступ се одвија у 6 етапа:\n:1. Излазак на бину\n:2. Клањање\n:3. Штимовање\n:4. Извођење дела\n:5. Поновно клањање\n:6. Одлазак са бине.\n4 Извођење дела\nДок свирате, сасвим се удубите у дело. Подарите публици своју најбољу музику. Осетите да сваки ваш одсвирани тон и фраза прожимају целу салу. Нека ваша музика испуни сваки кутак сале. Публика ће то сигурно осетити и знаће да цени. Наградиће вас.\nНипошто не журите да што пре дођете до краја и ”побегнете” са подијума. Публика то несвесно протумачи: ”Овај је кукавица. Не свиђа нам се.”\nЧесто ученици, од велике треме, нису ни свесни колико гласно лупају ногом и да се гласније чују њихови откуцаји од тона кларинета.\nКада сте на подијуму, не зверајте по сали да бисте, на пример, видели свога брата, мајку и сл. Ако имате паузу, а клавир свира, слушајте његову интерпретацију, јер она чини целину са оним што ви свирате. За то време клавир пратите и слухом и духом, јер у противном публици као да сте рекли: ”Ово не слушајте, ово није важно, само је моје музицирање важно.”\nНапомена:\nнема неважних наступа и што више наступате, развијаћете самопоуздање.\n5 Шта ако погрешите при свирању\nАко вам се деси да ”кикснете” или погрешите, нипошто не смете стати, већ мирно и без икаквих гримаса наставите свирати композицију. Једноставно ”пређите” преко грешке као да се ништа није десило и мирно наставите свирати. У противном, као да публици кажете: ”Видите како грешим.”", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%83", "word_count": 429, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10302", "title": "Kларинет/Амбажура", "text": "1 О речи амбажура\n*Aмбажура је реч француског порекла и односи се на ''bouche'' (фр.), ''уста''.\n*Исто тако зове се лимених инструмента.\n*Реч амбажура (фр. ''embouchure'', чита се ''амбушир'', енг. ''embouchure'' или ''lipping'', ит. ''imboccatura'', нем. ''Ansatz'') употребљавају и ''дрвени'' и ''лимени дувачки инструменати'', мада значење речи ''амбажура'' код сваке групе дувача је другачије.\n2 Амбажура код дрвених дувача\nСвирач који свира на ''једноструком тршчаном језичку'' (саксофон, кларинет) или на ''двоструком тршчаном језичку'' (обоа, фагот) обликује уста око усника.\nНачин обликовања и постављања усана (и зуба) око усника и активност и употреба околоусних мишића и језика зове се ''амбажура''. Амбажура је цео један систем који омогућава добро и лако свирање инструмента.\nЉуди имају веома различите физичке склопове. Неки имају велике усне, неки мале, неки дуге зубе, неки кратке, неки веће чељусти, неки мање итд. ''Сваки човек има сопствену и јединствену амбажуру.''\nУпорним вежбањем, свирач стиче контролу над околоусним мишићима. Почиње рефлексно да схвата у којој мери њихова активност утиче на квалитет тона и на њихову издржљивост при дужем свирању.\n3 Амбажура код лимених дувача\nЗвук лименог свирача настаје ''вибрацијом усана'' свирача. Инструмент служи само као резонатор (појачивач вибрација). Када би лимени дувач формирао своје усне около усника, као рецимо на кларинету, звук се не би ни произвео.\n4 Важност исправне амбажуре\nСамо малобројни срећници, \"природно надарени\", могу да свирају са добрим тоном од самог почетка учења свирања инструмента. Вероватно имају интуитивну способност да трансформишу усне - они су у стању да користе своју музикалност и \"да певају\" кроз инструмент.\nАмбажура омогућава инструменталисти да правилно свира инструмент, у пуном опсегу, са пуним и јасним тоном, без напора или оптерећења мишића и у дужем временском периоду.\nВеома је важно од самог почетка вршити правилну поставку амбажуре, тј. развијање исправних навика.\nНародна пословица: „Једна је мука научти, а сто одучити“, у процесу постављања амбажуре врло је примењива. Грешке у формирању амбажуре се изузетно тешко исправљају, јер је почетник формирао одређене навике у које су укључене погрешне мишићне радње, док почетник који исправно постави амбажуру, лако ће произвести и надаље развијати квалитете свога тона.\n5 Постављање ефикасне кларинетске амбажуре\nНишта не може да замени доброг наставника који зна много о развоју амбажуре и који је и сам добар свирач. Такав наставник може да покаже како се прави амбажура и да ученику да добар звучни модел. Добар наставник ће такође едуковати ученика да буде свој \"сопствени најбољи учитељ\" - и он ће га упутити добрим књигама и снимцима и видео-снимцима.\nВеома су корисне и важне ''тонске студије'', тј. ''издржавања дугих тонова''. Тим вежбама стиче се контрола над квалитетом тона, која је за кларинетисту неопходна.\nУпутно је, уз надзор искусног педагога, користити огледало као визуелни мониторинг у формирању амбажуре на следећи начин:\n:1. Брада треба да буде ''затегнута''-равна и усмерена надоле како би се растеретио притисак зуба доње вилице на доњу усну. Нипошто не свирати са ”Попај” брадом.\n:2. Мишићне контроле око усника контролишу усне и околоусни мишићи. Пре стављања усника између усана, усне морају бити формиране у ''М-позицију''. Оне се обмотавају око усника и трске. Активност усана и околоусних мишића, по питању притиска и стезања, примењује се ''са свих страна подједнако''. Трску не треба превише стискати, јер ће шкрипати.\n:3. Горња усна је тик уз горње зубе и обавија усник.\n:4. Два горња предња зуба су на равној површини кљуна усника, на отприлике 1-1,5 cm.\n:5. Углови усана благо се привлаче један ка другом (овде се кларинетски педагози разилазе, јер други траже обрнуто вођење углова усана, налик ''осмеху''). Углове усана треба чврсто затворити да ваздух не би пролазио са стане.\n:6. Половина меснатог дела доње усне превучена је преко доњих зуба и служи као подметач за трску. Никако не увлачити доњу усану превише у уста!\n:7. Образи се не смеју надувавати.\n:8. Грло треба да има ''осећај потпуне отворености'', као при зевању или као када дубоким удахом удишете најлепши цвет.\n:9. Угао држања кларинета у односу на тело је око 35-40 степени.\nНапомена:\nМноги инструменталисти који имају проблемe са амбажуром покушавају да анализирају шта им раде мишићи. Знање о анатомији је добро, али такво размишљање у периоду развијања амбажуру је тражење невоље. То води у \"парализу анализе\".\nПопут доброг певача, свирач треба да се фокусира на звук и на свој слух, те да пусти да се активира наш ум и тело у \"само-исправљању.\"\n6 Одлике добре амбажуре\nОдлике „добре амбажуре“ су:\n:1. Леп обао и отворен тон.\n:2. Добар домет тона - његова носивост.\n:3. Широке и лако свирљиве висине.\n:4. Добра интонација.\n:5. Лако дување - лако добијање тона.\n:6. Временско издржавање дугог свирања без замора мишића лица.\n7 Спољни линкови\n*** by Claude Gordon student Jeff Purtle\n*********** , information\nen:Clarinet/Clarinet Basics/Tone/Embouchure", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%90%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%B0", "word_count": 773, "cyrillic": 0.973}
{"id": "10384", "title": "Kларинет/Репертоар", "text": "Литература за кларинет је сиромашнија од литературе за виолину и клавир, јер је новијег датума, као и сам инструмент кларинет.\nПостоји литература за џез, забавну, народну, класичну и другу жанровску музику.\n1 Кларинетска литература за класичну или сериозну музику\nОвде су дате композиције и књиге за кларинет које су писане искључиво за класичну музику:\n# Композиције домаћих аутора\n# Композиције страних аутора", "subject": ["кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80", "word_count": 60, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10375", "title": "Kларинет/Држање кларинета", "text": "Кларинет је ослоњен металном кукицом, која се налази на доњем телу, о десни палац (најбоље на првој трећини од врха палца). Наредна три прста, у благом луку, јагодицама покривају три рупице, док мали прст по потреби притиска дирке ''2'', ''4'', ''1а'' и ''3а''. Палац леве руке покрива једину рупицу задње стране горњег тела кларинета, као и ''дуодецим'' или ''регистар дирку (12)''.\nНаредна три прста у благом луку јагодицама покривају три рупице, док мали прст притиска дирке ''1, 3'' и ''2а''. Прсторед тонова на кларинету приказан је на страни ове Викикњиге који носи наслов ''Прсторед''.\nПрсте треба подизати само онолико колико је потребно да се не омета проток чистог звука.\nКларинет се држи под углом од 40° у односу на тело. Лактови су мало раширени, нешто даље од грудног коша, како бисмо несметано и лако дисали.\nНАПОМЕНА:\nПри свирању, рамена се не смеју дизати, јер је тада кларинетиста у грчу. Рамена морају имати природан положај.", "subject": ["кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0", "word_count": 154, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10681", "title": "Апозиција", "text": "АПОЗИЦИЈА\nАпозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица.\nСлужбу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан. Апозиција је увек у истом падежу као и именица коју одређује.\nАпозиција се у говору одваја паузом, а у писању зарезима.\nАпозиција означава исто оно што и субјекат који та апозиција ближе одређује. Апозиција је именичка синтагма која се слаже, конгруира, са именицом уз коју стоји.\nБеоград, наш главни град, налази се у централној Србији.\nМилош, мој најбољи друг, седи са мном у клупи.\nАпозитив означава исто што и апозиција, само што може бити придев или придевска синтагма која конгруира са именицом, или именичка синтагма која не конгруира са именицом.\nПример за апозитив који је придев или придевска синтагма који је конгруентан, слаже се, са именицом из реченице.\nЉиљани, црвени и бели, замирисали су целу цвећару.\nПример за апозитив који је именичка синтагма која није конгруентна са именицом из реченице.\nДете, косе мокре од снега, брзо је ушло у кућу да се згреје.\nАтрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица.\nАтрибут одговара на питања: КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?...\nСлужбу атрибута врше:\n☼ придеви,\n☼ именице,\n☼ заменице и\n☼ бројеви,\nИменице које су у служби атрибута обично стоје иза заменице коју одређују и могу се заменити придевом са истим значењем.\nПримери именица у служби атрибута:\nкошуља на пруге ► пругаста кошуља\nогрлица од злата ► златна огрлица\nторба ученика ► ученикова торба\nуже са брода ► бродско уже", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 246, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10386", "title": "Kларинет/Kларинет у оркестру и камерној музици", "text": "1 Историјски преглед\nОд времена ране класике (''манхајмска школа'') кларинет је све више заступљен у симфонијском оркестру.\nКод класичара је уобичајен ”двојни састав” дувачких инструмената (по 2 флауте, обое, кларинета, фагота, рога и трубе). У партитурама су понекад наведени кларинети ''in B♭'', а понекад ''in А'', у зависности од тога да ли је композиција у тоналитету са снизилицама или повисилицама. (Данас се по потреби свира у транспозицији.)\nРомантичари повећавају оркестар до ”тројног” или ”четворног састава”, па се тако уз два кларинета ''in B♭'' (или ''in А'') укључују бас-кларинет и евентуално ''Еs''-кларинет. Нарочито су првом кларинетисти у оркестру врло често поверене изражајне, технички теже и одговорне соло-партије.\nУ дувачком (војном) оркестру кларинети су заступљени у већем броју и у разним величинама, пошто они овде обично воде главну мелодију (као виолине у симфонијском оркестру).\n2 Кларинет у камерним ансамблима\nОд камерних ансамбала у којима кларинет учествује најважнији је дувачки квинтет (флаута, обоа, кларинет, рог, фагот), затим дувачки трио (обоа, кларинет, фагот).\nПостоје и другачији састави: на пример, Моцарт, Брамс и Регер су написали по један квинтет за кларинет и гудачки квартет, а Брамс и трио за кларинет, виолончело и клавир; Бетовен има септет за кларинет, рог, фагот и гудачки квартет, а Шуберт – октет за та иста три дувачка инструмента и гудачки квинтет.\nФранцуски композитор Флоран Шмит има чак секстет за кларинете (један ''in Еs'', два ''in B♭'', алт ''in Еs'', бас и контрабас кларинет).\n3 Остала употреба ларинета\nНаравно, кларинет се користи и за солистичке наступе са оркестром у концертима и другим сличним делима, као и уз пратњу клавира (сонате, разни комади).", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8", "word_count": 263, "cyrillic": 0.961}
{"id": "10352", "title": "Kларинет/Вежбање", "text": "Редовно, тј. свакодневно ''исправно вежбање'' (свирање) је основни услов напретка учења свирања кларинета. Уколико не вежбате редовно и правилно, изостаће и резултати.\n1 Неколико савета почетницима\nАко већ ”губите” време на рад, ”губите” га исправно! При томе је најважније да желите решити одређене, било техничке, тонске или музичке проблеме, а за то је потребно стрпљење.\nСваки теже решив проблем анализирајте и лагано га безброј пута (можда и безброј дана) понављајте, уз постепено увећање брзине свирања (темпа). Ово чините зато да бисте и при бржем (касније и брзом) свирању били свесни сваког одсвираног тона и да бисте и у брзини могли контролисати све потребне елементе доброг свирања. Латинска изрека каже: ''Понављање је мајка науке''.\nСваку нову етиду или комад прво добро увежбајте, без лукова и динамике. Тек када тако савладате градиво, додајте лукове. Динамику примените на крају, када све претходне проблеме решите.\n2 I година учења кларинета\nСве што знамо да радимо научили смо вежбањем: читање, писање, вожња бицикла итд. Исти случај је и са учењем кларинета. Сем талента, неопходан је свакодневни, концентрисан и стрпљив рад, који ће временом сигурно бити награђен резултатима. Свако ново знање тражи да се слегне (да ”одспава”) и тек тада постаје наша својина.\nСврха вежбања је да са што мање рада што више научимо. За тако нешто потребно је планирање. Прво анализирамо читаво градиво које треба да научимо, па потом начинимо план дневног рада, којим ћемо одредити: које ће се области увежбавати, када, како и колико. Ту ћемо планирати и време одмора. Сваки даљи рад преко умора штети исправном учењу кларинета. Зато је најбоље да дневно вежбање поделимо у два дела.\nПочетник треба да вежба одједном 20 минута дневно. Затим ће то повећавати до 50 минута.\nПотребно време, Распоред рада за I годину учења кларинета:\n10 минута, Издржавање тонова на један дах, у различитим динамичким ступњевима\n10 минута, Вежбање скала\n15 минута, Вежбање етида\n15 минута, Свирање лаких комада\n* Паузе у раду сами одредите, где је потребно.\nКад учите нови нотни текст, прво добро погледајте у ком је тоналитету (који предзнаци стоје иза кључа). Погледајте врсту такта. Поделите комад на неколико логичних целина и увежбајте их упорним понављањем сваке целине понаособ, док их не савладате.\nПрво свирајте лагано, па постепено увећавајте брзину свирања до границе у којој још увек можете да контролишете тон, покрете прстију и језик. Највише времена и пажње посветите тежим техничким местима. Готово да је најбоље да прво њих савладате. Кад овако провежбате цели комад, почните са ”склапањем” делова у целине и потом научите цео комад.\nВеома је корисно да се ученик, непосредно после часа са наставником, одмах подсети на примедбе и сугестије, како их не би заборавио. Уклањање указаних грешака је услов напретка.\n3 II година учења кларинета\nНачин вежбања, сатница и планирање радног дана већ су обрађени у горњој лекцији која носи назив ''I година учења кларинета'' (или у мојој школи ''Учим кларинет I'').\nУ овој, ''II година учења кларинета'' вежбаћете нешто дуже. Најбоље резултате ћете постићи ако вежбате 1h и 30′ или бар 45′. При томе је веома важно да свакодневно вежбате.\nПотребно време, Распоред рада за II годину учења кларинета:\n10 минута, Издржавање тонова на један дах, у различитим динамичким ступњевима\n20 минута, Вежбање скала\n30 минута, Вежбање етида\n30 минута, Свирање лаких комада\n* Назначену минутажу можете сразмерно смањити, а укупно време поделити у две етапе.\n4 III година учења кларинета\nУ овој години такође ћете мало продужити време вежбања. Најбоље је да вежбате 1h и 50′, или бар 1h. Најважније је да редовно и свакодневно вежбате.\nПотребно време, Распоред рада за III годину учења кларинета:\n10 минута, Издржавање тонова на један дах, у различитим динамичким ступњевима\n20 минута, Вежбање скала\n35 минута, Вежбање етида\n10 минута, Вежбање читања с листа\n35 минута, Свирање лаких комада\n* Паузе у раду сами одредите, где је потребно.\n* Назначену минутажу можете сразмерно смањити, а можете је поделити и у две етапе.\n5 IV година учења кларинета\nУ овој години ће се такође мало продужити време вежбања. Најбоље резултате ћете постићи ако вежбате 2h, или бар 1h и 30″. Редовно, свакодневно вежбање је неопходно да би се напредовало.\nПотребно време, Распоред рада за IV годину учења кларинета:\n10 минута, Издржавање тонова на један дах, у различитим динамичким ступњевима\n20 минута, Вежбање скала\n35 минута, Вежбање етида\n10 минута, Вежбање читања с листа\n10 минута, Вежбање транспозиције\n35 минута, Свирање лаких комада\n* Паузе у раду сами одредите, где је потребно.\n* Назначену минутажу можете сразмерно смањити, а можете је и поделити и у две до три етапе.", "subject": ["Кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%92%D0%B5%D0%B6%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 741, "cyrillic": 0.977}
{"id": "10393", "title": "Језик C", "text": "C (чита се ''це'') је ''структуирани'' (императивни, процедурални) програмски језик опште намене развијан од стране његовог аутора Дениса Ричија између 1969. године и 1973. године у AT&T Bell лабораторијама. Структуирано програмирање је данас застарело (обично су виши језици објектно-оријентисани) али ни њима нису непознате структуре. Развој C језика је почео у жељи да се направи програмски језик у ком ће бити писан Јуникс оперативни систем. У то време су оперативни системи писани у асемблеру што је била честа пракса тог времена. Проблем са асемблерским језицима јесте\n* лоша читљивост кода\n* један асемблер за један процесор (код писан у асемблеру за једну процесорску архитектуру неће бити компатибилан са осталим проц. архитектурама)\nСем што је помогао у развоју Јуникс оперативних система он је стекао огромну популарност тако да га данас користе многи програмери, доста језика је покупило његове особине укључујући:\n* C#\n* D\n* Go\n* Rust\n* Java\n* JavaScript\n* Limbo\n* LPC\n* Perl\n* PHP\n* Python\n* C++\n* ...\nВерује се да његово време тек долази и да ће имати масовну примену и у роботици као програмски језик за рад са микроконтролерима што ће у огромној мери смањити коришћење асемблера за такве послове.\n1 Покретање C кода\nПокретање C изворног кода се може вршити помоћу\n* mingw32 компајлера\n* gcc компајлера\nКомпајлер преводи изворни код написан у неком вишем програмском језику у машински код који је разумљив рачунару. Процес превођења у машински код назива се ''компајлирање''.\nТо би значило да код можете написати у Бележници или неком другом уређивачу текста ког имате на рачунару и из Командне табле или Терминала покренути тај код ако имате инсталиран компајлер. Ово може бити врло мукотрпан процес па се зато писање кода олакшава увођењем IDE (eng. Integrated Development Environment - Интегрисано развојно окружење) које уочава грешке, омогућава писање изворног кода и његово превођење директно у неколико кликова мишем. Након што код буде преведен он се може покренути ако не постоје грешке у коду.\n2 Структура C језика\nНа почетку сам напоменуо да је C програмски језик структуиран. Сада ћете на примеру видети како изгледа код писан у овом програмском језику. Код који ће бити приказан у примеру се може покретати без проблема на већини модерних компајлера, али постоје и одступања (C89 и C99).\n<syntaxhighlight>\n#include<stdio.h> // говоримо програму да ћемо користити библиотеку stdio.h\nmain() // main метода је она коју програм прву извршава и она мора постојати у изворном коду\n{\n/*\nВитичасте заграде ( {} ) користимо да дефинишемо простор методе\n// - иза ове две црте се налазе коментар у једној линији. Њега програм не обрађује\n*/\nprintf(\"Zdravo svete!\"); // функцијом printf говоримо да желимо да програм испише нешто на екрану. То 'нешто' у овом случају је текст.\n}\n</syntaxhighlight>\n3 Типови података у C програмском језику\n, Тип податка, Дужина (број битова), Опсег\n1, int, 16, -32768 до 32767\n2, float, 32, -3.4·10<sup>-38</sup> до 3.4·10<sup>38</sup>\n3, double, 64, -1.7·10<sup>-308</sup> до 1.7·10<sup>308</sup>\n4, char, 8, 0 до 255\n5, void, 0, без вредности\nНа таблици видимо да постоји више типова података. То су:\n* int (''integer'') - целобројни податак\n* float - реални податак (реални број)\n* double - реални податак двоструке тачности\n* char (''character'') - карактер, једно слово, број , знак\n* void - податак који не задржава вредност\nПокушајмо сада преко кода видети како то функционише.\n<syntaxhighlight>\n#include<stdio.h>\nmain()\n{\nint prviBroj = 1;\nprintf(\"Prvi broj je \");\nprintf(prviBroj);\n}\n</syntaxhighlight><syntaxhighlight>\n#include<stdio.h>\nmain()\n{\ndouble drugiBroj = 5.3;\nprintf(\"Drugi broj je \");\nprintf(drugiBroj);\n}\n</syntaxhighlight>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA_C", "word_count": 545, "cyrillic": 0.859}
{"id": "11040", "title": "Аутокед/Команда \"Hatchedit\" (шрафирање)", "text": "Команда Hatchedit служи да уређујемо већ направљене шрафуре и градијенте. Команда отвара мени који нам нуди палете са различитим шрафурама и бојама.\nНа командој линији куцамо Hatchedit.\nПрограм од нас тражи да кликнемо на објекат који је већ обојен или шрафиран.\nКликом на објекат се појављује мени са две картице, Hatch и Gradient.\n1 Картица Hatch :\nКартица Hatch садржи сва подешавања за шрафуру.\n1.1 Type and pattern\nУ делу Type and pattern се налази падајући менији који омогућавају измену шрафуре Pattern, промену боје шрафуре Color и падајући мени Type где поред шрафура које нам нуди програм (Predefined) можемо изабрати шрафуре које је су накнадно направљене, то јест Custom.\n1.2 Angle and Scale\nУ поље Angle може да унети угао под којим ће шрафура бити ротирана у односу на X-osu. Стандардно подешавање је 0 степени.\nПоље Scale омогућава да променимо размеру шрафуре, јер шрафура често може бити превише крупна или ситна у односу на величину објекта.\n1.3 Hatch origin\nHatch origin служи да се помери шрафура. На пример ако се користи шрафура цигла (Brick), потребно је подесити шрафуру тако да нема прекида у циглама, као што би било у стварности.\n1.4 Boundaries\nКоманда Add:pick points служи да се означи затворени објекат у који ћемо убацити шрафуру. Остале команде у овом делу служе за обележавање граница шрафуре.\n1.5 Options\nУ опцијама се налазе команде за промену Layer-a, транспарентности шрафуре и да ли ће се шрафура налазити испред или иза других нацртаних објеката.\n2 Картица Gradient\nГрадијент је опција која служи да се обоји неки објекат на различите начине. Може се користити једна или две.\n2.1 Color и Orientation\nУ опцији за боје се налазе два поља за Color 1 и Color 2. Ту се могу изабрати све боје које постоје.\nИспод поља за боју се налази девет картица за начин бојења. Испод се налази поље за угао Angle, и квадратић Centered који може да се чекира. Када је поље Centered чекирано онда је градијент симетричан.\n2.2 Boundaries и Options\nОве две опције су потпуно исте као оне претходно описане у картици Hatch.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22Hatchedit%22_%28%D1%88%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%29", "word_count": 350, "cyrillic": 0.858}
{"id": "11021", "title": "Аутокед/Скраћивање објекта (\"Trim\")", "text": "Команда ''trim'' је аутокед команда која омогућава скраћивање линија до неке одређене границе(линије).\n1 Покретање\nКоманду trim можемо покренути на више начина:\n* селектовањем команде ''trim'' iz ''modify'' менија\n* укуцавањем ''trim'' и притиском на ''enter''* бирањем ''trim'' дугмета\n''Trim'' команда се на палети ''modify'' налази заједно са командом ''extend''\nМогуће је поништити је на више начина.Селектовањем ''undo'' команде или селектовањем њене инверзне команде ''extend''.\n2 Примена\n2.1 Правилно коришћење\nКоманда ''trim'' се користи тако што је потребно прво извршити одабир елемената који ће представљати границе,а затим се врши одабир елемената који су вишак.Команда се завршава притиском на десни тастер миша или притиском на ''enter''.Након што се изврши избор елемета који представљају границе,потребно је притиснути тастер ''enter'' па затим изабрати елементе који се скраћују(који су вишак)\n2.2 Шира примена\nКоманда ''trim'' се може наћи у многим софтверима везаним за цртање,уређивање слика и пројектовање.У аутокеду се користи веома често.Њоме се исправљају грешке,уклања вишак линија,који је нарочито присутан у пројектовању.Kada се пројектује кућа или стан,умногоме се користи опција ''Offset'' koja при додавању нових линија(просторија,соба) ствара вишак линија које треба уклонити ради прецизности цртежа као и ради лепшег и разумљивијег изгледа.\n2.3 Досетке\nУколико се деси да је потребно исећи неке линије које немају границу до које желимо да их сечемо,можемо их једноставно додати,покренути опцију ''trim'' и додате линије искористити као границе,а потом их обрисати.\n3 Спољашње везе:\n##", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0_%28%22Trim%22%29", "word_count": 245, "cyrillic": 0.911}
{"id": "11023", "title": "Аутокед/Припреме за котирање-котне линије", "text": "1 Припрема за котирање-котне линије\nОвај туторијал је предвиђен за котирање радова у аутокеду, ако нисте тражили котирање или сте већ њиме овладали, овај туторијал вам није потребан. Коте у аутокеду су веома корисне, да не кажем круцијалне, за пројектовање и цртање односно одређивање величина објеката. Опција за котирање се налази у картици ''annotate''. Постоји више врста котирања:\n* котирање растојања\n* котирање линија\n* котирање углова\n* котирање лукова\n* котирање радијуса\n* котирање пречника\n1.1 Стил котирања\nУ картици ''annotation'' можемо изабрати, изменити или направити нови стил котирања. Припрема стила котирања врши се помоћу опције ''modify''. Селектовањем ове команде отвара се нови прозор са седам картица помоћу којих се уређују котне линије.\n1.1.1 Картица lines\nСлужи за одабир боје, врсте и величине котне линије.\n1.1.2 Картица Symbols and arrows\nСлужи за одређивање облика стрелица (може се понаособ уређивати посебно лева или десна стрелица) и величина.\n1.1.3 Картица text\nСлужи за одабир величине, боје, стила и положај (испод, изнад, централно, лево, десно у односу на котну линију) котног броја.\n1.1.4 Картица fit\nСлужи за евентуално прилагођавање положаја текста и стрелица (када није могуће да котни број уредно стане на котну линију, и кад се стрелице секу са бројевима).\n1.1.5 Картица Primary units\nCлужи за одређивање главне мерне јединице, одређивање врста децимала, броја децимала, као и додавање суфикса и префикса на котни број.\n1.1.6 Картица Аlternate units\nУ овој картици можете укључити алтернативне мерне јединице које се по потреби користе за додатно одређивање величина у неким другим јединицама (главна мерна у метрима а алтернативна у центиметрима и биће приказана у загради поред главне).\n1.1.7 Картица Tolerances\nСлужи за увођење толеранција по потреби и њихово уређивање.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 285, "cyrillic": 0.95}
{"id": "11022", "title": "Аутокед/Измене својстава објеката", "text": "1 Команда:Ddmodify\nПрименом команде '''' се могу менјати параметри одабраног елемента(геометријска и остала својства његовог изгледа).После избора ''<Modify><Properties>'' бира се елемент за који се врше промене.\nПалета ''Properties'' је различите у зависности од типа обележеног објеката.\nСелектовањем појединих ставки у помоћеном прозору може се променити све особине које су наведене у већ постојећој таблици:\n* боја\n* слој\n* врста линије\n* дебљина линије\n* парамерти штампе\n1.0.1 Измене својства објеката-пример за линију\nАко се при одабиру елемента изабере линија,у ''Properties'' палети се појавлјују две групе особина и одговарајућих вредности:опште и геометријске,које зависе од врсте одабраног елемента.У заједничке карактеристике објеката спадају:боја,припадност слоју као и тип линије,размена(ако је изабран неки од типова испрекидане линије).У посебне карактеристике спадају:кординате почетне и крајње трачке (''Pick Point'' дугме ѕа промену положаја)дужина линије мерена пројекцијом у правцима координатних оса или самог објекта као и угао који линија заклапа у односу на позитивни правац X осе.Ако се при одабиру обухвате два или више елемената бице омогућена промена само њихових заједничких параметара.\n1.0.2 Измене својства објеката-пример за кружницу\nОпште карактеристике су као и у случају линије, али су параметри за одређивање посебних (геометријских) карактеристика\nразличити од карактеристика линије.\nМогуће је одредити:\n* нови положај за координату центра\n* величину полупречника кружнице\nод пратећих информација могу се видети пречник (Diameter), обим (Circumference) и површина (Area) одабраног објекта.\n1.0.3 Измене својства објеката-пример за текст\nАко се команда Ddmodify примени над неким елементом текста поред општих на располагању ће бити и следећи параметри:\n* положај тачке према којој се врши поравнање текста(Insertion Point)\n* промена садржаја (Contents)\n* промена стила (Style)\n* промена начина поравнања (Justify)\n* промена правца исписивања (Direction)\n* промена вредности за ширину (Width),висину (Text Heigth) и угао ротације (Rotation)\n1.0.4 Измене својства објеката-пример за полилинију\nУ случају да се као елемент одабере полилинија уз опште карактеристике се приказују следећи\nпараметри:\n* избор алгоритма по којем ће се из сегментног облика генерисати крива (Fit/Smooth)\n* могућност аутоматског затварања поља које образују њени сегменти (Closed)\n* начин примене неког од типова испрекиданих линија(LT Gen)\n* координате појединих темена полилиније (Vertex Listing) моћи ће да се прочитају само као информација", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%98%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0", "word_count": 362, "cyrillic": 0.923}
{"id": "11045", "title": "Аутокед/Команда \"Dedit\"", "text": "Командом Dedit коригујемо већ постојећи текст у Autocad-у. Користимо је када желимо да променимо унети текст на било који начин. Разликујемо команде за single line text и multiline text.\n1 Опције\n1.1 Команда \"Ddedit\"\nкомандом \"Ddedit\" уређујемо single line текстове. Да приступимо овој команди можемо:\n# селектовати 'Text' испод ''Modify'' менија.\n# укуцати 'ED' у командној линији и притиснути ''enter''.\n# селектовати жељени објекат довођењем курсора миша изнад текста и кликнути лево дугме на мишу.\nОтвориће се прозор са текстом који можемо кориговати по жељи. Можемо затворити прозор и сачувати измене или након измена и додатног уређивања притиснути ''enter''\n1.2 Команда \"mtedit\"\nкомандом \"mtedit\" уређујемо multiline текстове.\nОвде можемо написати неки нови текст или копирати из неког другог фолдера. Подешавати ширину текста. Подесити параграфе, фонтове, размак између редова, поравнање текста, и направити и кориговати колоне.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22Dedit%22", "word_count": 135, "cyrillic": 0.854}
{"id": "11042", "title": "Аутокед/Команда \"DIM Angular\" (котирање)", "text": "Команда ''“DIM angular”'' служи за котирање углова у програму \"AutoCAD\".\n1 Опис\nКако би особи која посматра дали бољи увид у објекат који се налази на цртежу, није довољно само верно представити његов изглед, већ је потребно и приказати његове димензије. Димензије ће се појавити на цртежу изражене у “AutoCAD ”јединицама, којима се у даљем току рада додељују стварне димензије (mm,cm…).\nКоманда “DIM angular”, односно \"Dimension/Angular” је једна од опција за котирање које се налазе под “Dimension ” групом команди (поред ње ту су још и \"DIMLINEAR\", \"DIMALIGNED\", \"DIMARC\", \"DIMRADIUS\", \"DIMDIAMETER\" и друге у зависности коју верзију програма користите), и она креира димензију која представља величину угла између два елемента цртежа (угао који два елемента међусобно заклапају). Може се мерити угао лука, угао између две линије, итд.\n2 Приступ команди\nПостоји више начина да приступите овој команди:\n* Изаберете „Angular“ под групом „Dimension“, који се налази у картици „Annotate“.\n* Укуцате „Dimang“ или „Dan“ у командној линији.\n* Приступ из „Home“ картице, падајући мени у „Annotation“ групи.\nПожељно је пре коришћења саме команде подесити стил димензионирања према сопственим потребама. То се чини позивањем команде \"DDIM\" након чега ће вам се отворити прозор са подешавањима. Параметри које можете променити су:\n* Јединице:Степени; Степени,минути,секунде; Радијани; Градијани;\n* Фонт\n* Прецизност мерења (од 0 до 0.00000000)\n* Префикс, суфикс\n* Заокруживање вредности и многе друге.\n3 Коришћење\nНакон што покренете команду, програм ће вам понудити следеће опције: “Select arc, circle, line, or< specify vertex>:”(Изабери лук, круг, линију или одреди теме угла).Избором предмета, котирање ће бити извршено аутоматски.\n4 Види још:\n**", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22DIM_Angular%22_%28%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%29", "word_count": 254, "cyrillic": 0.883}
{"id": "9453", "title": "Млечни производи", "text": "VISOKA HOTELIJERSKA ŠKOLA\nSTRUKOVNIH STUDIJA\nSEMINARSKI RAD IZ GASTRONOMIJE\nTema : SIREVI\nStudent: Đurić Jelena misicmali@gmail.com\nProf : Dr Milorad Vukić\nU Beogradu 2008 .\nUvod:\nU radnjama i marketima širom sveta hiljade sireva mame naše oči i pobuđuje naše ukuse.\nNaboran i ubuđao, gladak i sunčano žut, narandžast i mirišljav ili briljantno beli, svi su oni kategorisani sirevi, i njihovi oblici i veličine, arome i proizvodni okrug, koji se izdiže do neobičnosti. Još uvek se svi prave od istog bazičnog (osnovnog) materijala-mleka. Sta je to što je izmenilo ovaj jednostavan produkt u nešto sasvim složeno i različito?\nRazlicite vrste mleka\nPrvo, tip životinje mekšeg mleka stvara razliku. Kravlje mleko je sladunjavo,meko i manje aromatično. Najviše toga dolazi od Frizijskih krava, ima ih još,vise od 50 različitih rasa,cije je mleko odgovarajuće za pravljenje sira. Mleko od Guernesej krava npr. je bogatije i bledo-zuto,sa velikom masnoćom, za razliku od drugih tipova,zato ovo mleko ima gladak i puniji ukus. Vodičasto bufalo mleko koristi se za pravljenje mocarele,ono je belo poput slonove kosti,zemljano i pomalo teško. Ovčje mleko je takodje meko ali ima nešto slabiji ukus jagnjećeg pečenja. Ono je za nijansu sladje od kravljeg mleka. Kod ovčjeg sira ove karakteristike su jače,poznati tvrdo zreli ovčji sirevi su Pekorinosi iz Italije ili iz Baskua i Pirenis sir iz Francuske ili Španije. Obično su to veoma tvrdi ako je sveže mleko bilo pomešano sa smrvljenim orahom ili sa brazilskim orasima i sladunjavost dolazi do sugestije zapaljene karamele, slatke poslastice ili karamelizovanog luka. Aroma lanolina, kao miris mokre vune takodje sopstvenim dodatkom jasnoce i licnog obeležja krajnjeg sira.\nNajnejasniji sirevi od svih su oni koji se prave od kozjeg mleka.Postoji objasnjenje za pogrešan način koji se često primenjuje: ako je mleko koje je meko sa sladunjavom unutrašnjom aromom sa kojom se lose postupa, mikroskopski globulini masnoće će se sakupljati u mlečnoj eksploziji i osloboditi svoje sastojke. Ovo je podela po gorčini, gadnosti “Billy-koze” (jarac) aromatičnog mleka. Bilo kako bilo, ako se sa mlekom pažljivo rukuje, one iste globulinske masnoće će malo po malo nestati i doprinositi divnom mirisu trave kao i ukusu sira. Dobro kozje mleko od koga se pravi sir ima ukus kao što mleko ima osposobljena ulja i arome taragona napravljenog kao podlogu protiv suvog, penusavog belog vina.\nMleko se ne proizvodi tokom cele godine, nego samo posle porođaja zivotinje. Slično ljudima, zivotinje dolaze u sezonu jednom godišnje. Premda, farmeri mogu kontrolisati i upravljati svojim zivotinjama i prirodno terati, ovce i koze je mnogo teže ubediti da se ne pare u sezoni za razliku od krava.Dodavajuci ovo oni imaju skraćeni period dojenja od krava, tako da postoji period kada njihovo mleko nije za upotrebu. Neki proizvodjači zamrznu kozje ili ovčje mleko za vreme ovoga i nastave da prave odličan sir. Ostali misle na stari način i jednostavno zaustave sa mužom zivotinje. Njihov sir je zbog toga sezonski. Ali vrsta životinje je samo jedan faktor koji utiče na aromu.\nIspaša, tlo i sezone\nPodjednako, od važnosti je šta životinja jede,čak i najbolji posmatrači između nas, ne mogu da vide i osete razliku između sveže trave divljeg pokrivača i prostranih livada u poređenju sa nezamenljivom ishranom,zelenom krmom, repom, slamom.Možete da probate čuvene planinske sireve Evrope (gde po zakonu stado mora konzumirati samo prirodne pašnjake ili sladunjavo seno nakošeno na Alpskim livadama), gde biste osetili razliku. Jednakost mleka koje ove krave daju možda je nižeg kvaliteta od krava za proizvodnju koje se hrane bogatom zelenom svežom krmom ili pažljivo pripremnjenom izbalansiranom dijetom ili sušenom hranom sa dodacim i vitaminima. Ali je mleko bogatije i punije aromom koja je koncentrisana.\nSezona takođe utiče na ukus i tehniku sireva od životinja koje traže sopstveno parenje i to ne rade pred svojim vlasnicima. U proleće trava je slađa, zelena kao brzi pogodak. U rano leto ispaša je izdašna i različita u poređenju sa sredinom leta , u kasno leto kad zemlja počne da puca i susi, jedino ostre trave prezive. Sa jesenjim kišama dolazi prava eksplozija novim rastinjem, pre zimskih sila mnoge životinje u zatvorenim stajama i oborima postaju prilagodljive za vreme zimskih meseci na seno koje je spremio farmer. Aroma mleka ima odraz ovih razlika i menjanje tokom sezone.\nTlo i geologija jednog područja će takođe da utiče na aromu mleka i možda čak izmeniti tip sira koji se može napraviti. Glina i krečnjak će pomoći različitim travama na vulkanskom tlu i granitom. Trava koja raste će sadržati različita minerale, praveći ga svakog minuta, kao bitni sastav mlečne arome. Kiša, vlažnost i temperatura takođe utiču na rastinje i koja će životinja odrasti tamo.\nPravljenje sira\nJednom kada postane mleko veština onoga što pravi sir je da da siru formu koji će trajati danima ili godinama. Da bismo postigli ovo, onaj ko pravi sir mora prvo da izdvoji iz mleka čvrsto telo, proteine, masti, tečnost ili surutku. Ovaj proces je poznat kao koagulacija.\nPočetak\nAko napusti toplo mesto mleko će da se ukiseli i koagulira i zgruša od samog sebe. Proces kiselosti počinje od aktivnosti miliona mršavih bakterija koje “ jedu “ laktozu (mlečni šećer) pretvarajući ih u elastičnu kiselinu ili kiselo mleko. Da bi ubrzali proces i da postepeno mleko postane gorko i nepodnošljivo kiselo, mala toplota “ zrelosti “ ili kiselkasto mleko uzeto od predhodnog večernjeg mleka je dodato novom svežom gomilom nepasterizovanog mleka. Ovako započinje proces koagulacije mleka, koje je poznato kao pokretač ili začetnik kulture. Nije kao dodavanje kulture jogurtu… u stvari neke sirdžije koriste domaći jogurt kao pokretač. Ako je mleko pasterizovano, sve ove bakterije će biti izgubljene i moraju da budu zamenjene za mleko kiselo ili zgrušano. Zamene se sastoje od kombinacije kultura koje potiču iz laboratorija. Neke sirdžije to rade na vrhu čabra punim mlekom: ostali mešaju izričito spomenuti zahtev za sirdžije i mora da bude izgrađen u inkubatoru pre nego što budu dodate mleku. Ove kulture su korisne ali nikada ne mogu biti zamenjene milijardama različitih bakterija koje su prirodno prisutne u nepasterizovanom mleku. Različiti tipovi sireva moraju da koriste spečificne kulture ako zele da dobiju željene rezultate. Nevidljivo golim okom, delovanje ove kulture uzduž brojeva enzima u lakozi, proteinima i mastima prolazi kroz faze pravljenja sira. Svaki napredak ka specifičnom klasiranju temperature i stepena kiselosti pomaže krajnjoj kiselosti i krajnjem proizvodu sira. Nivo kiselosti u mleku (kasnije u mlađoj zrelosti) neki nestanu ili su uspavani, dok se ostali prilagođavaju novoj klimi, kada će nastupiti sa radom. Njihove jedinstvene karakteristike su kombinovane da bi stvorile skup aroma koje imaju iznos kopiranja i mogućnost takmičenja.\nThe RENNET\nPremda, početna kultura ubrzava proces kiselosti prouzrokovaće oštar, kiselkast sir dotle je odgovarajući kada se pravi sir koji će se jesti kao mlad. Upotreba reneta zahteva tehničko pravljenje sireva i ono postoji već vekovima unazad koje je bilo dozvoljeno samo za čobane da prve čvršće sireve koji su trajali tokom zimskih meseci kada su njihove životinje i zemlja bili neplodni. Sve životinje koje daju mleko su rođene sa enzimom u njihovom stomaku koje napada mleko i pretvara ga u čvrsto telo i tečnost ( koja je uglvnom štetna ). Putovanje čobana je verovatno otkrilo efekat enzima -rennet- kada su skladištili obilje njihovog mleka u vreće pravljene od stomaka mladog jagnjeta i pronašli toplo mleko koje je bilo sladunjavo-kiselo i odvajali u sladak kravlji sir i surutku. Ako se suviše koristi rennet, postoji rizik da će krajnji sir biti tvrd, suv i droban i imaće jasno izražen gorak ukus, posebno ako je kiselost nedovoljna. Kada se priprejma sir sabrzom procenom koagulacije, doziranje renneta je veće za sir koji koagulira polako. Rennet takođe pomaže da sladak kravlji sir ne potane ravan, čak i posledno doprinosi proizvodu i aromi.\nUpotreba ovog animalnog produkta znači da se dosta vegetarijanaca odlučuje da jede sir. Na sreću fabrikanti i hemičri preporučuju da vegetarizam nije prolazni prohtev već prezentovan kao sve veća bitna srazmera populacije stvarajući ne-životinjske promene. Preko 80% sireva se pravi u Britaniji a, 60 % na Novom Zelandu koristi rennet kao odgovarajuću zamenu za veće tarijance. Neki tradicionalni sirevi datiraju hiljadma godina unazad koristeći povrće ili gljivične mogućnosti da bi zaustavili koagulaciju. Ovo uključuje sokove ili splet izvesnih biljaka kao sto su: čičak i „ gospođina krevetna slama. “ Sok od smokve je takođe bio upotrebljivan da se započne koagulacija.\nTipovi sireva i kako se oni prave\nTip sira koji pravi sirdžije zavisi od količine vlage slatkog sira i veličine koju želi da napravi. Količina vlage u slatkom kravljem siru takođe će odrediti koja vrsta kore ili plesni će da raste na siru. Prisutnost kore je veliki prestiž za konzumatora. Možda nećete biti u mogućnosti da rasuđujete o vinu po njegovoj ambalaži, ili o knjizi po njenim koricama, ali bitne karakteristike sira mogu biti rasuđene po izgledu kore. Samim pogledom na sir, po njegovoj kori možete grubo reći koje je vrste proizvod, ukus i jačinu arome koju možete očekivati. Praksom –slučajni stisak i miris- možete čak naučiti da odredite zrelost sira.\nNiži, masni sirevi\nTradicionalni sirevi, kao što su Parmezan i Sam Gloučester su pravljene od obranog mleka. Kajmak je bio skinut da bi se koristio za kuvanje ili pravljenje butera. Danas je prava opsednutost za niže masnom hranom . Masnoća daje siru proizvod i dubinu arome. Prema tome niže masna verzija tradicionalnih sireva namerava da poseduje oba tela ovog proizvoda. Daleko je bolje da se koristi manja količina tradicionalnog sira nago veliki kvantitet meke, niže masne zamene.\nProbajte da koristite mek sir ako ima višu zadovoljavajuču vlagu tako da ima niži postotak masnoće nego tvrdi sievi, ili se jednostavno manje ili više koriste kao zreli, jako ukusni zreli sirevi.\nSveži sirevi\n(vidljiva kora i razvijene plesni)\nMleko je zagrejno, početna kultura je dodata i kiselost počinje da se povećava. Za neke sireve kao FROMAGE FRAIS, pokreta je dovoljan. Ovo se naziva TRAKASTI SIR.Većina sireva zahteva dodatak RENNET-a. On se umaša u mleko, onda se ostavi nekoliko časova dok ne koagulira, i ne počne da liči na veoma drhtavi mlečni žele. Količina vlage zavisi od surutke koja određuje koliko će krajnji sir biti mek ili tvr\nSveži sirevi su veoma vlažni. MLADI SLADAK KRAVLJI SIR je pažljivo prebačen u vreću ili malu određenu posudu koja je koja je predhodno bila dresirana,svaki slatki kravlji sirevi su mešani ili posipani sa solju. Sada su spremni za jelo.\nNekim svežim sirevima je dozvoljeno da sazru i izrastu u belu ili plavičasto-sivu plesan, koja ih grupise u različite kategorije.\nMleko je skupocena roba široke potrošnje za pastire i njihove porodice. To je vitalno i ne treba da se rasipa, tako da neke sirdžije prave sireve od surutke, koja sadrži male količine masnoće, vitamina i proteina. Najpoznatiji su surutka-sirevi, kao što su RIKOTA. On se pravi kuvanjem surutke, tako da mali deo koji je tvrd ispliva na površinu. Onda se izvadi, stavi u korpu sa plesnima da se ocedi, i da se sjedini nekoliko dana. Sirevi od surutke imaju namenu da se koriste za kuvanje, nego da se jedu sveži, kao većina ovih svežih sireva.\nSkandinavske sirdžije kuvaju surutku polako satima, praveći lepljivu-mlečnu karamelu- poznatu supstancu kao Gjetost ili Mesost.\nDrugi način svežih sireva je PRUGAST SLADAK KRAVLJI SIR sa njegovom neodoljivom leoljivošću koji je nemoguće kontrolisati kod proizvoda. Ovo dolazi orginalno sa Srednjeg Istoka, ali najpoznatiji primer danas je mocarela. Mladi kravlji sir se zažari u surutki, pre nego sto bude razvučen, ili mešen dok mu se snaga ne razbije dok se razvlači. Savitljiv sladak kravlji sir je onda „ preden“ u klube ili pletenice i bačen u vrelu vodu da bi se sir pečatirao.\nZajedničke karakteristike\nSveži sirevi su uvek meki i visoko vlažni, i zato su niskomasni. Oni imaju sladunjvo kiselkast ili mlečan ukus. Većina se koristi za kuvanje, ali neki mogu biti umotani u lišće ili zaprašeni sa paprika drevnim uljem ili svežim biljkama za serviranje stonog sira.\nBitne tačkeSladunjvo gorak ukus normalno praćeno, sivkasto-braon ili tanko- neprovidnom plesni koja upućuje da sir više nije svež i da ima ukus gorčine.\nMeko-beli sirevi\n(bela rastresita penicilin kondidum plesan)\nUspavani slatki kravlji sir je nežno sipan u plesan i ostavljen da se cedi,u atmosferi visoke vlažnosti tako da ne izgubi mnogo surutke. Posle nekoliko časova,sirevi se vade iz njihove plesni i ostavljaju da zru nekoliko nedelja. Njihova velika vlaga zadovoljava spojenost sa drugom vlagom, mami i pospesuje rast klasičnog penicilina. Primetno u Briu i Kamembertsu širom sveta penicilin plesan pomaže da se razbije sladak kravlji sir i doprinosi aromi i samom proizvodu sira. Rezultat toga je masna, čulna unutrašnjost koja na prvi\npogled ipak liči kao da će da iskulja.\nInače, plesan postoji u atmosferi zajedno sa ostalim divljim plesnima i kvascima. Ovo je danas potrebno da bi se upoznale sirdžijine sobe za zrenje. Zanatlijske sirdžije podstiču rastenje ovakvih plesni. Na njihovim sirevima bele kore su poprašene ili oplođene crvenom, sivom žutom ili ružičastom plesni koje se dodaju zbog jedinstvenoszi arome. Divlje plesni ne zadovoljavaju uslove moderne higijene koja se nalazi u fabrikama. Spora od plesni koja postaje učestala vodena para u sobama za zrenje ili čak ubrizgavana u sireve, stvarajući radije jednodimenzionu aromu.\nZajedničke karakteristike\nBrie je klasičan primer mekano-belih sireva , sto je više vode to je drhtavo-masniji proizvod. Ukus podseća na supu, napravljenu od divljih pečuraka, sasamo jednom kapljicom Šerija (belog vina), Bries postaje belji,miriše na seno, dno pečuraka i ima ukus butera i pečuraka.\nBitne tačke\nSnazan miris amonijaka upućuje da je sir doživeo drugu fermentaciju ili je bio držan do vlage. Meki-beli sirevi su dugim trajanjem na polici bili stabilizovani ili sprečeni od drhtavosti. Oni prema tome imaju slađi ukus, više podsećaju na buter, i više su elastični nego drhtavi.\nMeki-beli sirevi pravljeni od mleka koje je bilo obogaćeno kajmakom, pre nego što je koaguliralo, imaće veći procenat masnoće, biće tvrdi, i imaće bogatstvo kajmaka, ali neće razviti veliku aromu. Oni će izgledati kao topljeni buter ili sladoled u ustima i imaće i inzvarendan ukus.\nIzuzeci:\nPlavi Bries i ostale aromatične vrste Bria sireva svrstavaju se u ovu kategoriju, kao klasifikacija koja dovodi u vezu koru koja nastaje prva, pre nego unutrašnjost sira. Za mekano-ravni tip Brie sira možemo reći da je zaštitni karakter, ili premda samo po etnici...ali oštar nož će vam reći unutrašnji izgled.\nSirevi sa prirodnom korom\n(plavo sivkaste plesni na kori,uobičajeno od koze)\nVećina francuskih kuća koja drži kozje mleko spravlja sireve koji spadaju u ovu kategoriju i zalaže se za sveže sireve koji su bili ostavljeni da se cede duže vreme i u suvljoj atmosferi od svežih sireva. Ovo su sirevi koje viđate u marketima na drvenim postoljima širom Francuske. Kao mladi imaju malu naboranost, obojenu koru kajmakom.\nZajedničke karakteristike – bitne tačke:\nU vreme kada se osuše, naboranost postaje jasno izražena i karakteristična aroma se povećava podjednako sa rastom plavičasto-smeđom plesni.\nIsprani, sa korom sirevi\n(oranž – braon, lepljive mase)\nSladak kravlji sir koji može li ne mora da bude prijatan, kakav bi trebalo da bude na kraju kravlji sir,crpe se u plesan i ostavlja da se cedi. Velika vlaga slatkog kravljeg sira i velika vlažnost soba za zrenje privlači gorak ukus sivo-dlakave plesni zvane „ divlja mačka“. Novonastali sir se trlja ili potapa u kalupe u slanoj vodi,vinu ili sličnoj alkoholnoj tečnosti.Tako se razvija oranž-lepljiva bakterija koja pomaže da se razvije spoljašnost slatkog kravljeg sira.\nTrappist su koristili kaluđeri kao dopunu svojim dijetama. Ovi sirevi se mogu naći širom Evrope ali njihova postojbina je u Francuskoj, Belgiji i delimično u Irskoj.\nZajedničke karakteristike :\nTragajući za bolje začinjenim do neobuzdanog pikanta u ukusu i aromi ( jednom se desila tragedija u Francuskoj) ovi sirevi mogu da imaju miris na kvasac ili mogu da budu skoro mesnati. Unutrašnja strana može da izgleda kao Brie ili da bude više savitljiva i elastična.\nBitne tačke:\nTupa braonkasta kora može da utiče da se sir čuva više nego što treba ili da mu je dozvoljeno sušenje.\nLomljenje, ako se primeti ranije, može da se spreči umotavanjem sira u čist tanak sloj koji sadrži vlagu.\nSeni-meki sirevi\n(rozikasto-braon do tamno sive kore sa elastičnošću,elastični „osećaj“)\nDa bi dobili čvrst sir, sladak kravlji sir se seče nagore da bi oslobodio nešto surutke pre nego što se premesti u plesni. Tada se često lagano pritiska da bi se ubrzalo ceđenje. Posle dan dva, sir se vadi iz plesni i pere se u rasolu.\nOvo formira koru pre nego što se sir prebaci u podrum ili uusobe za zrenje, gde se ostale plesni čuvaju za rast. Da bi se eleminisalo formiranje kore, sirevi se pečatiraju u plastici ili na drugi način. Plesni tog oblika se povećavaju da bi nestale postepeno gradeći kožicu koja može da bude tanka i ogoljena, osetljiva u unutrašnjosti, tanko narandžasto-braon koru ili debelo sivo-braon koru, kao na Tomme de Savoie siru.\nZnačajne karakteristike:\nZadovoljavajuća niska vlaga znači da je proces fermetacije usporen praveći okrugle sireve, dobro kuvane, više nego čvrste i aromatične. Njihhov ukus liči na ukus ulja i estara divljih planinskih cvetova eulipe.\nKada su mladi, seni- meki sirevi imaju veću elastičnu otpornost, kora im je kao školska gumica za brisanje tako postajući mlečni i savitljivi.\nBitne tačke:\nSir koji je bio potapan u vosak, da bi se sprečila dehidratacija i razbijanje slada, uzrokuje da se plesni prilagode tspo kore.\nIzuzeci:\nNeki seni-meki sirevi se samo lagano pritiskaju i mogu da se jedu takvi samo nekoliko dana ili sir može da se bodri da izraste meko-bela kora.Posle toga će se polako kvariti od više virusnih plesni koje su bitne za ovu vrstu sira.\nTvrdi sirevi\n(sa debelom korom, često sua voskom, uljem ili granično pokriveni)\nDa bi se napravio tvrd sir , sladak kravlji sir mora da bude tanko isečen . Od veličine tih parčićab zavisiće količina surutke u siru . Sladak kravlji sir se zagreva da bi isparila vlaga . Onda se slatkom kravljem siru doda so , koji se sada postao gumičast , grumenkast i vikendaški sir . Oni mou biti ponovo sečeni ( proces se odlikuje mnogostranim tipovima sireva ) pre nego što budu pušteni u velike preformisane plesni koje se često urezuju sa jedinstvenim simbolom , logom , po uzoru na ime da bi se identifikovao krajni sir i njegov proizvidjač .\nVećina tradicionalnih britanskih tvrdih sireva su uvijeni u tkaninu , ispečatiranu sa salom i ostavljeni da sazrevaju nedeljama ili čak i godinama .\nTvrdi evropski sirevi imaju sklonost da budu ostavljeni u rasolu preko noći , i u slučaju PARMIDJIANO-RAGIAVO ( 21 dan ) da bi se pečatirala kora . Zatim se prebace u sobe za zrenje da dozru . Većina tvrdih sireva zahteva najmanje nekoliko nedelja za zrenje ako to nisu godine , kao na primer poznate fermerske kuće Kedar Emental i Kantal . Tvrdi sirevi iz kalupa su pritisnuti u oblik i zati sazrevaju u posebnom plastičnom omotu koji dozvoljava da sir stari bez razvijanja bilo koje plesni ili kore . Vlaga koja ce se izgubiti tokom zrenja je takodje suzdrzana . Sir će brže sazrevati , ali njegov proizvod će biti lakši nego tradicionalnim zrenjem , granično pokrivenim . Metod za panj sireve je ekonomičniji sireva poput Kedara koji mogu da izgube 15 % svoje originalne težine , ako nisu umotani .\nZnačajne tačke :\nTvrdi sirevi su pogodni za stvaranje površinske plesni ali ona može lako da se otkloni . Bitna stvar za paučenje je da se sačuva površina sečenjem tvrdih sireva gusto pokrivenih sa trakom ili čistom presvlakom ( ostavljajući je otvorenom da kora diše ) da spreči sir od apsorvacije bilo kojeg truljenja iz frižidera . Sirevi i masti apsorguju mirise veoma lako , što je prednost kada je postigla svoju namenu ali se povlači ako nije .\nPlavi sirevi\n( kora varira od tankog cvetanja do debelog zrna peska , kore kao one na Stiltonu , ali uopšteno plavi sirevi su umotani u blistavo metalnu podlogu )\nPlavi sirevi nisu ni pritiskani ni kuvani . Većinom sladak kravlji sir je izmrvljen , eliminisanjem dosta surutke , prebacuje se u čist čelik gde se nalazi cilindrična plesan , svaki sa drvenim poklopcem na vrhu . Sladak kravlji sir stoji u plesni jednu do dve nedelje i često se okreće da bi dozvolili siru da istisne još surutke . Kada budu sirevi gotovi oni se sklanjaju iz plesni , gde se zatim vraćaju u ćelije .\nPlava plesan je drugačija od penicilina koji se dodaje mleku pre RENNET-a koji se dodaje i u tečnost u obliku praška . Sir neće neće poplaveti ukoliko ne dobije vazduh ili je ako se bije sa palicom . Plavo raste zajedno sa tunelima u skrivenom kutku i pukotinama izmedju izgubljenog slatkog kravljeg sira stvarajući izged razbijenog porcelana koji karakteriše plave sireve . Oni koji se prave kao Briea imaju ubrizgano plavo u sladak kravlji sir i visoku vlagu koja ce sve rupe koje sir napravi u startu da zatvori i tako ometajući u vazduhu prodiranje u sladak kravlji sir .\nZnačajne tačke\nVećina plavih sireva je umotana u blistavo metalnu podlogu sprečavajući da se ne osuše . Ovo ukazuje da se vlaga gubi od bakterija za vreme fermentacije , kada se skuplja na kori .\nSpecijalnost sira\n(nalik orginalnom siru korišćen kao baza )\nOvo se pravi od mekih ili tvrdih sireva koji su aromatizovani , ili njihov sastavni deo mogu biti : orasi , voće , začini , bilje , čak i riba koja se dodaje . Tradicionalne arome KUMIN , karanfilić ili bilje , ali poslednjih nekoliko godina , posebno u Britaniji , na tržištu je aromatizovanje sireva postalo rastuće .\nNeke kombinacije su uspešne , ostale se izdižu a nekoliko je za ismejavanje .\nKultura probanja sira\nNajbolji način novog saznanja (isključivo) na testu je da probate razne vrste sireva – razdvajati ih po vrstama . Kupite sir , vino i hleb , onda pozovite nekoliko prijatelja da biste uporedili arome i proizvode od sireva protiv ostalih .\nKategorije su ovde beznačajne u doslednosti ali kao vodič , počevši od blagog , kroz sva pravila , postoje razlozi i izuzetci da se ona prekrše . Ne gubite iz vida objekat vaše vežbe koji je za uživanje pažljive umetnosti učenja , do onog „koji živi da jede , na jede da bi živeo „ .\nVino i sir – savršen savez ( brak )\nKao važno pravilo belina i svežina sira , osvežavajući ga ukusom voća , kao što bi trebalo da bude i vino .\nTežina , mekoća sireva može da bude pratilac poznati belim vinom kao Šardone ili svetlo crveni ( Roze ) .Teži tamniji sir – bogatiji izbor vina sa kojima se slaže . Većina plavih sireva se slaže sa slatkim vinima . Mirisno ili svetlo cveno je suviše jako , kao i teška tarinska vina , Torin namerava da pečatira nutricidnu vrednost sira . Ako se postavi pitanje da se izabere varijanta groždja izmedju bilo koje koja odgovara rasporedu sira , autor će se odlučiti za Pinot Noir iz novog sveta ili mekog Burgundskog Pinot Noira . Bela vina su često neočekivano dobri partneri , dozvoljavajući siru i vinu da pokažu svoj karakter . Sveži sirevi\nProbajte sveže svetlo vino koje osvežava kao Sovinjon ili Shein Black, takođe probajte Frahtati , Soave ili Loire belo . crvena vina su mnogo jača , ukoliko je sir deo začinjenog jela kao što je pizza.\nMeki – beli sirevi\nSa mekoćom , blagom oštrinom , slanom vrstom probajte sladunjavo vino . Oni sa bogatijim i slađim višemasnim ukusom imaju potrebu za voćnim vinima sa dobrom ravnotežom voća i kiseline. Novi Zeland ili Silean Sovinjo Black su idealni . Vise mesnati Bries se služi sa ispunjenim , voćnim crvenim vinom kao Pinot Noir ili čak bogatijim belim kao što je Šardone.\nSeni – meki sirevi\nProbajte ispunjeno burno belo ili svetlo voćno crveno. Oporost , većinom jasnost arome seni – mekih sireva potrebno je za Čianti , Riosa ili Merlot.\nIspravni sirevi sa korom\nJačina, zajedljivost, ispranih sa korom sireva odgovara vise pivu. Ako servirate vino , napravite mirisni Gewerztramier ili jasno crveno.\nTvrdi sirevi\nOni se slažu od mekih do nečuveno oštrih ukusa , i uz njih svako vino odgovara. Glavno pravilo je : što je jači sir , to je veći zahtev vina .\nMek – crveno i voćno- Fiton , Merlot ili Čileansko crveno.\nSrednji – probajte Cotes du Rhone ili Novozelandski Kabernet Savinjon.\nJači – Kalifornijski Kabernet Savinjoni ili čak Australijski Široz .\nEksra jaki – oni mogu da podnesu bogatstvo sladunjavosti jakih vina kao što su Port ili Madera.\nPlavi sirevi\nMeko plavim sirevima je potrebno belo vino kao Vouvrej, Krenion Blank ili Roze , dok mirišljavo – plavi više preferiraju zdrave mirišljavo crvene kao Rhones ili Široz.\nBolji stil je serviranje slatkog vina kao Monbazilak ili neli od sladjih vina iz Novog Sveta . Klasični saveti je Rokfor sa Sautermom . Oštrica slanog oštrog mirisa sira je ublažena vinom , dok je sladunjavost ovčijeg mleka ispod crte .\nStvaranje savršene liste sira\nNaučite da razlučite koju kategoriju više volite i kako da stvorite ravnotežu izmedju liste sira . Ne treba da imate samo izbor od nekoliko kategorija , ali takodje vodite računa da ponudite kombinacije različitih veličina sireva i obezbedite najmanje jedan kozji ili ovčiji sir .\nSastavni deo vaše liste sira :\n- hleb : postoji dosta vrsta hleba , najbolji su domaći . Orahovi ili ražani hlebovi su omiljeni kod nekih , ali obični hlebovi obično idu bolje sa sirom .\n- orasi : Evropljani često serviraju sir sa svežim orasima , bademima , lešnicima u školjci . Smrvljeni orasi retko imaju istu slast .\n- marinada : služenje marinade sa sirom je uobičajne Engleska navika . Ovi sastavni delovi su pogodni za tvrde zrele sireve kao što je Čedar , ali oni mogu imati i veću moć najbolja je domaća i slatka od vruće i začinjene\n- sveže voće : servirano sezonsko voće , pogotovu lokalno . Agrumi su suviše oštri i tropsko voće je uglavnom preslatko – jabuke , kruške i smokve su savršene\n- sušeno voće : suve smokve , šljive i suvo groždje su izvandredni sa sirom . Španci prave dosta ukusnog vočnog testa od sireva sa dunjom , smokvom , bademom i suvim groždjem .\nProlećni luk , masline , celer , svež pasulj, zelenilo ili drugo lišce , zelena salata može da se služi sa sirevima .\n- med : usitnjeni svetlo plavi sirevi sa malog divljeg meda pojačavaju njihovu aromu .\nNajbolja lista sira je ona koja je odabrana pažljivo sa entuzijazmom i servirana u sirovom stanju sa komadom hleba na vrhu , kvantitetnom vina i podeljena sa dobrim prijateljima .\nBirajuci nekoliko vrsta sireva različitih kategorija znači da imate nesklad proizvoda .Boja kore će se odlikovati , i sprečiti ponavljanje istih sireva .\nBoja treba doći do kore sira , a ne od gomile groždja ili sličnog voća . Ako želite da dekorišete listu koristite kesten ili hrastovo lišće , sveže bilje ili divlje cveće , dodajte nekoliko različitih hlebova .\nBiskviti nameravaju da oduzmu proizvod siru i često su veoma slani .\nProbajte svež seoski hleb umesto njih .\nServirajte sveže voće posebno .\nNavika služenja sira pre poslastice je uobičajno kod Francuza zbog jednostavnog razloga koji onemogućava uglavnom jelu da se završi sa sirom . Slatko vino može da bude servirano sa plavim sirevima (koji zbog svojih jakih aroma traba da se jedu poslednji) koji treba da prave društvo poslastici .\nFrancuski sirevi\nPoznato je da Francuska ima 365 vrsta sireva, svaki za po jedan dan u godini. Kažu da ih sada već ima i više. Prave se od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka, i vezuju se za različite oblasti Francuske. Još su Gali uočili da sirevi pomažu kod varenja, pa ih zato Francuzi jedu na kraju obeda. Sirevi se dele na sveže (nefermentisane) i prevrele (fermentisane) sireve, a ovi drugi se dele još i na meke, srednje tvrde, tvrde i topljene sireve\nU Francuskoj se sluze i kao desert . Iako i mi imamo sjajne sireve , Franc\nuzi su toliko dobri , da je dobro znati nešto više o njima .\nFrancuska je kraljevstvo sireva . Ali nisu svi upoznati sa sirevima koji se mogu kupiti u našim bolje snabdevenim prodavnicama .\nTipično francusko posluženje je tanjir sireva. On treba da sadrži najmanje pet vrsta sireva, dok ih na bogatijem tanjiru ima 8–12 vrsta. Kada se ređaju, uz ivicu tanjira idu sirevi sa tvrđom korom. Mogu se uz to poslužiti rotkvice, lišće celera i dr. Uz tanjir sa sirom u zasebnim činijicama služe se orasi, badem, kim, lešnik, senf i razne vrste hleba.\nSveži sirevi su , uglavnom , kravlji , ovčiji ili kozji . Beli su , najčešće nemaju koru i često su bogati živim mlečnim fermentima . Često im se dodaju mirisi začina ili travčica .\nNajpoznatiji kod nas su oni meki sirevi , pod imenom „kamember“ ili „bri“ kravljeg porekla . I na siru kamember i bri se stvara na površini budj koja ubrzava zrenje sira .\nKod sireva u kojima ima raznih trava ova budj je zelenkastoplavkaste boje i stvara se unutar sira . Poznata je vrsta „rokfor“ koji se pravi od ovčijeg mleka .\nFrancuski sirevi mogu da se jedu uz aperitiv ili na kraju obroka . A mogu se koristiti za pravljenje raznih gurmanskih specijaliteta .\nBRI\nporeklo : sevrni deo Francuske\nvrsta mleka : kravlje\nizgled : ima belu koru . I unutra je beličast , ali kada duže stoji postaje tamniji . Mekan je .\ntežina koluta : od 1,5 do 3 kg\nukus : intezivan\nzrenje : 2 meseca\nkalorije na 100 g : 320\nROKFOR\nporeklo : juzni deo Francuske\nvrsta mleka : ovčije\nizgled : sir začinjen travama , sa tankom i vlažnom korom , sa zelenkastoplavom budji u samom siru\ntežina koluta : od 1,5 do 3 kg\nukus : istovremeno blag i veoma odredjen\nzrenje : 4 meseca\nkalorije na 100 g : 380\nprobajte na sledeći način : isitnite ga u zelenu salatu ili napravite musaku , red krompira ,\nKAMEMBER\nporeklo : Normandija\nvrsta mleka : kravlje\nizgled: okrugli sir , sa belom , mekom korom i elastičnom sredinom , zuckaste boje\ntežina koluta : minimum od 150 g\nukus : voćkasti\nzrenje : od 2 do 4 sedmice\nkalorije na 100 g : 300\nprobajte na ovaj način : jede se uglavnom sam uz dobro zrelo crno vino .\nFrancuska ima mnogo najfascinantnijh sireva na svetu , oko 750 njih . Većina n jih su tradiionalni sirevi pažljivo čuvani , jako zaštićeni . Raniji rekorder je bio Rokfort . Zapisi u ptrom veku pne. Opisuju gs kao sir koji je odeo prvu nagradu u Rimu , gde su njihovi sirevi uvek bili spremni da se porede i ocene dobre stvari iz bilo koje zemlje . Rokfort je nastavio da bude ocenjivan do današnjeg dana širom sveta . Tokom srednjeg veka tradicija pravljenja sira se održala u Francuskim manastirima . Monasi su učili farmere kako da zdravo održavaju svoje životinje i njihovo mleko čistim . Oni su pokazali farmerima kako da sazre sir , uglavnom prijatan glavni izvor proteina . Početkom 960 godine pne. farmeri su uveli nove recepte , prvi od manastirskih sireva nazvan je Morales , on je stvoren u oblasti Tirač u Severnoj Francuskoj . Monasi su otkrili da trenjem na površini malih , mekih sireva , posoljenih , zajedljivo se stvara sasvim mesnata aroma i ukus . Prvi od poznatih Trapist sireva je rođen . Francuski sirevi su zadržali svoje individualne karakteristike dozvoljavajući prirodne tipove , kombinacije sa dovitljivosti čoveka , da bi upravljao njegovim tipovima , veličinom i krajnim aromama . U dolinama i malim prerijama sveži sirevi su bili pravljeni , tako da su služili za porodične obroke , ili su bili prodavani ; na planinama su sirevi morali da se čuvaju .\nMnogobrojne krečnjačke pećine , kao one u Kambalou , gde je rokfort napravljen su perfektno obezbeđene za pravljenje plavih sireva . Većina sireva se danas pravi u Francuskoj , to su tradicionalne varijante , ali čak su i Francuzi u nemogućnosti da odole iskušenju pavljenja novih sireva . Većina novih sireva se pojavila iz velike mlekarske kompanije koja sada dominira u Francuskim marketima . Neke su tamne , meke varijante tradicionalnih sireva praktično standardizovani Brie , Kamenbert ostali kao što su : Choumes , Saunt – Agor , Le Roule , su pravljeni tako da se prilagođavaju tradicionalnim metodama savremenih fabrika i nudeći potrošaču čvrst oslonac još kompleksnije zanatske sireve koji mogu da budu drugačije odvučeni nedoumici probanja . Iznenađujuće , to nije Kamenbert koji je najpopularniji sir u Francuskoj . Ta čast pripada Counte – u , sjajnom , tvrdom , voćkastom planinskom siru sa severo-zapadnog dela Francuske . Sledeći favorit je Rokfort , Kamenbert zaslužuje svoje mesto kao dobro poznat Francuski sir , izvan Francuske za dva očevidna očevidna događaja koja nisu u vezi .\nPrvi je bio manifaktura malih drvenih kutija koje su napravljene za savršeno pakovanje mekih , trošnih sireva iz Normandije. Drugi je bio pronalazak voza . Srazmerno upakovan i brzo transportovan do Pariza i dalje , Kamenbert je ubrzo postao najprodavaniji sir .\nNajbolji način da se upoznaju i otkriju Francuski sirevi je putovanj Francuskom , zaustavljanje u marketima i isprobavati ukuse . U nedostatku toga , nađite dobrog trgovca sirom i „pojedite“ vaš put do obrazovanja .\nBRIE DE MEAUX\nRegija: Francuska\nTip : tradicionalni , farmerski , nepasterizovan , sveže – beli sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 2,5 – 3 kg ,okrugao oblik (točak)\nBela penicilin plesan na kori ima braon – crvenkaste fermente . Marka koja je utisnuta na osnovi je vidljiva.\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir –\nOtac svih sveže – belih ili cvetnih sireva sa korom Brie de Meauh je bio prvi rekorder u 774 n.e. gde su vlada i vojnici Kalenagne okusili Brie i naredili da se šalju godišnje dve gomile u Aiks . Znaćete kada nađete savršeni – ravan je i nije drhtav . Aroma je pečurke sa blagim nadoveštajem amonije sa ukusom krem supe od divljih pečurki sa kapljicom Šerija . Premda , sir je sada zaštićen od AOS –ovih prava , neke kritike tvrde da ovo nije otišlo toliko daleko . Na žalost Frezijsko – Hosteinske krave nastavljaju da zamenjuju ştaru rogatu stoku .Bogatstvo i karakter mleka nije uvek prisutno , kao što bi trebalo . Na sreću , nezaboravljeni , izvanredni farmerski proizvođači Meax-a su dostigli tačku savršenstva od nameravanih težnji .\nBRIE DE MELUN\nRegija : Francuska\nTip : tradicionalni , farmerski , nepasterizovani , meko beli sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 1,5 – 8 kg , točak sa belom penicilin plesni , formirana fina bela naslaga sa mešanim žutim i crvenim fermentima\nUpotreba u kuvarstvu – stoni sir -\nProizveden u istom regionu , kao i Brie de Meaux , Brie de Melun je oštriji i slaniji .\nBudući da se rennet za koagulaciju Medux-a , Melin se stavlja na pouzdanu akciju laktoza voljenu bakteriju . Umetnost donošenja sira do tačke savršenstva pripada srodniku .On će gledati preko reda , među redovima Brie-a u raznolikim stanjima zrenja , svki od njih je na istrošenoj drvenoj polici , viseći sa slamenom asurom .Sir je osuđen da sazri kada žuta plesan dominira sa smo blagim dodirima crvene . Da bi održali dobar balans srodnik i njegov tim se okreću dva puta nedeljno u roku od dva meseca . Oni se staraju da ne ostave trag prstiju i da osiguraju da nema bakterija ny njihovim rukama da bi prišli siru . Savršen Melun ima savitljiv proizvod sa mirisom livade i cveća – nešto kao ne zreli Brie , ali sa većom dubinom .\nCAMENBERT DE NORMANDIE\nRegija : Normandija\nTip : tradicionalni , farmerski , masnjikav , nepasterizovan meko beli sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 250 g , okrugao sa tankom belom penicilin plesni koja je smrvljena\nUpotreba kuvarstvu : - stoni sir –\nKamenbertov nastanak ukazuje na kraj18 veka , kao suv , žuto- braon sir , pravljen kao porodični sir od stane Morie Harel – farmerove žene - . Ovo je bilo za vreme Francuske revolucije i porodica je pružila utočište svešteniku iz Brie regiona . On je bio u mogućnosti da im se oduzi Harelsima za njihovu dobrotu , tako što im je preneo svoje znanje . Kao rezultat sir je postao svežiji , nakon nekoliko godina je stekao naziv po kojem ga danas znamo . U 1855 jedna od kćerki Mari Harel je poklonola Napoleonu jedan od sireva i rekla mu da dolazi od Kamenberta . Ime se nije očuvalo , ali sir možda još uvek ima tri faktora koji pre nisu bili:\nPrvo : eksponzija železnice podigla je nove markete .\nDrugo : male drvene kutije za sireve su se pokazale kao savršene za zaštitu na njihovim dugim putevima . Konačno 1920 godine došlo je do načina kako da se instalira i upozna sa sobama za zrenje bele pencilin plesni . Ova stvarna plesan je bila sposobna da se bori sa manje agresivnom sivom i plavom plesni koja predhodno zaposeda mlade sireve . Oni sprečavaju unutrašnjost da se ne osuše. Čulan proizvod i arom pečurke klasičnog kamenberta je konačno dostignuta . Danas je stotinama proizvođača širom Normandije dozvoljeno da pravi AOS Kamenbert . Najbolji imaju miris , arome , i ukus supe od divljih pečuraka sa sladunjavim kvascem .\nCHEURE LOG\nRegija : Loire\nTip : moderan , kremast , meko beli sir\nIzvor : kozje mleko\nOpis : težina 3 kg dugi , beli sa korom koja može da postane vlažna , oštra i odvojena od sira .\nUpotreba u kuvarstu : - stoni sir – HORS DI OEUVRES\nPrvi je napravljen u kooperaciji u poitiersu , a sada se prodaje pod zaštitnim imenom cheuse log , ili Bucherom je sada dozvoljeno širom Evrope . Za dva dana starosti dobije slatko kiseli voćkast ukus , sa malim primesima bademovog karaktera , kozjeg mleka kada je proizvod gust kao fino zrno . Za 10 dana njegova čvrstina je još lomljiva i oseća se blaga lepljivost u ustima . Ovo zadržava svežu kiselinu i aromatičnost kozjeg ukusa koji se pojačava . Lako se seče na kolutove , pa je idealan za roštilj .\nETORKI\nRegija : Aquitaune\nTip : moderan , kremast , tvrd sir\nIzvor : ovčje mleko\nOpis : težina 4 kg , debelog koluta sa crvenkasto – braon tankom prirodnom korom\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir za topljenje i rendanje –\nDo 1984 god. većina ovčjeg mleka u ovoj regiji je otišla u markete u Rokfort . Da bi se ispunila jasna AOC pravila vlade o paši i vrstama ovaca rezerve mleka su bile isključene posle tog vremena . Na srću situacija je bila iščekivana od Fromagie des Chaumes ( najpoznatiji od sireva istog imena ) . 1979 oni su izgradili fabriku koja sada proizvodi većinu mleka u regionu Etorki . Recept je baziran na siru koji je vekovima bio pravljen od strane lokalnih pastira . Oba fabrika pravi sir koji ima sjajno žutu unutrašnjost , bogat proizvod i jaku oblinu i više je zatvoreni proizvod i savitljiv , nego ručno pravljen original ali nikada dovoljno dobar sa slatkoćom zapaljene karamele i masnog proizvoda , tipično za ovčje mleko za pravljenje sira . Ovčje mleko je bogato samo od zime do ranog leta , onda fabrika pravi sir od kravljeg mleka do kraja godine .\nFROMAGE CORSE\nRegija : Korzika\nTip : tradicionalni , farmerski , nepasterizovan , semi –meki sir\nIzvor : ovcje i kozje mleko\nOpis : težina 500 g , okrugao , trošan , isprane kore , koji sadrži narandžastu i žutu plesan .\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir –\nProizveden je od lokalnog stanovništva , i tako postoji vekovima , čak se i Rennet zadržava isušivanjem stomaka mlade koze , zatim parča i natapa u vodi dva dana pre nego što se zahteva . Ova stara praksa prva je otkrivena od nomadskog plemena pre 2000 hiljade godina unazad , koji su dodali siru dubinu . Sirova spoljšnost je zajedljiva sa narandžasto – žutim fermentima na bledo – bež – žutoj pozadini . Unutrašnjost je savitljiva , ponekad skoro drhtava sa malim rupama . Ima zdravu mirišljavu aromu divljeg makuisa i bilja koke raste na strmim planinama , na ostrvu .\nMUNSTER AOS\nRegija : Alsaka\nTip : tradicionalni , farmerski i kramast , nepasterizovan ispran sa korom sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 120 g , okrugao lepljiv sa ispranom korom u rangu boja od žuto – narandžaste do crvenkasto – smeđe boje .\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni rir, za male obroke i rendanje –\nVosges planine su kičma Alsake , i dom od jednog od najmirišavljijih , najukusnijih sirava na zemlji . Oni koji se prave u Alsaki se zovu MUNSTER , dok manje verzije iz Loraina su poznate kao Gerome . Sir poseduje jedinstvene karaktere u pašnjacima Alaske i Vesgine krava , čuvene po davanju visoko – proteinskog mleka . Sir je konstantno u rasolu trljan za vreme od 2-3 meseca . Ovo izaziva koru da stvari svoju bogatiju boju i aromu do pojačanja . Ne dozvolote da vas miris prevari . Sir je očaravajuće savitljiv sa aromom koja je u isto vreme slatka , pikantna , i jaka , začinjena , sa aromatičnim završetkom . Tradicija je da se uživa u siru i čaši lokalnog vina .\nROKFORT AOS\nRegija : Roucrgue\nTip : tradicionalni , farmerski , kremasti , nepasterizovan , plavi sir\nIzvor : ovcje mleko ( Lacaune , Baso – Bernaise i takođe Corsikan (Korzičke) vrste )\nOpis : težina 2,5 – 3 kg , blede boje , lepljivi sa prirodnom korom . Prodaje se umotan u blistavo metalnu podlogu .\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir , plavi sir –\nPreko 2000 godina pastiri su stavljali njihove sireve na zrenje u duboke krečnjačke pećine u Kambalu , koje su poznate po plavoj plesni koja je prirodna , postoji u vazduhu . Tradicionalni način upoznavanja plesni je bio da se dozvoli da raste na hlebu od ražanog brašna stavljenog pored sira u pećinama i verzija ovog metoda je i dalje u praksi kod nekih sirdžija danas . Mali hlebovi od ražanog brašna su posebno pečeni pre početka sezone . Hleb stoji 70 dana da se suši dok ne postane buđav , onda je osnova za tanak iznos prašine koja se posipa na sladak kravlji sir , pre nego što se on premesti u plesan . Rokfort ima aromu koja kombinuje slatko – zapaljenu karamelu i ukus ovčjeg mleka sa oštrom plavom plesni . Trošan , topi se u ustuma osvežavajuće , ćist – sve ove osobine se upotrebljavaju da opišu ovaj sjajni sir .\nSAINT MARCELLIN ( SVETI MARCELIN )\nRegija : Ronsko – Alpski\nTip : tradicionalni , farmerski , kremast , nepasterizovan sir , sa prirodnom\nKorom\nIzvor : kravlje ili kozje mleko\nOpis : težina 80 g , naboran i okrugao , prirodna kora koja je zaprašena sa slojem belog kvasca , delikatne plave plesni ,crvenih i žutih razvijenih pigmenata .\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir , star , utvrđen sa a la lyonn . Sveti Markelin je poznat po serviranju u kraljevstvu 1461 g. Smatra se da je tada pravljen od kozjeg mleka , mada se danas češće koristi kravlje mleko . Proizvod mladog sira varira od čvrstog do veoma drhtavog , i ima meko – slanu aromu kada sazri , neodoljiv je , sa blagim ukusom kvasca .\nITALIJANSKI SIREVI\nViše od 6 vekova Evropom su vladali Rimljani . Tada je od nekoliko farmerskih naselja u 8 veku p.n.e. izraslo u grad Rim . U 6 veku p.n.e. Rim je postao republika , vodio ju je senat , koji je bio sačinjen od vodećih uticajnih današnjih porodica . Rimljani su doneli odluku oko osvajanja sveta , kao što su znali i u 2 veku n.e. Rimska imperija je uključivala sve zemlje koje su na Mediteranu , prostirajući se koliko i Persijski Gulf na istoku do Engleske , Francuske , Španije na Zapadu i zemlje Severne Afrike . Sir je igraio glavnu ulogu u Rimskim dijetama . Pogodan , kompaktan , i dobar za putovanje , čak i u rancima Legionara , i postojao je u raznim oblicima . Prvi od najranijih sireva koji se spominje je jedan od Plinija – Eder , kada je on ssudio tehnikama pravljenja sira koje su koristili pastiri na periferiji Rima , da bi pravili sir od ovčjeg mleka koji je bio praotac Pekorinu Romanu . U njegovim zapisima Columela je takođe sudila siru , i pravljenju sira , demonstratirajući njegovo shvatanje korišćenja reneta ,značajan korak u umetnosti .\nVeštine pravljenja su bile zapisivane , i prenošene na pastire i frmere širom Evrope , koji su do dolaska Rimljana imali osnovno shvatanje procesa , i pravili uglavnom meke fermentisane sireve , koji su se čuvali u ulju i solju . To su bile legije Julija Cezara , koje su donele saznanje kako da se prave tvrdi sirevi iz Švajcarske , 400 g. p.n.e. koje su uložile u fondaciju kako da nastanu neki od dobro poznatih svetskih sireva . Neki od klasičnih Engleskih i Francuskih tvrdih sireva takođe poseduju njihov početak Rimljanskih veština pravljenja sira . Rokfort je bio između ranih sireva , iz 12 provincija koji se pominje od Plinija oko 40 g. p.n.e. Razvijeni slatki kravlji sir , kao što su Provalone i Mocarela , oni su orginalni , ne u Italiji , nego kod Beduinskih plemena, u Persiji . U ranijem pogledu blizu 400 Italijanskih sireva je bili prepoznatljivo . Neki su bili pod zaštitom BOC –a ( sistem kontrole i protekcije ) dok su ostali biti uključeni .\nOni se procenjuju u kvalitetu i raznovrsnosti pored sireva Francuske , ali obzirom na Francuske sireve koji teže da budu servirani kao poseban gang , poznati Italijanski sirevi su pronašli popularnost u aromi , stilu i karakteru koji daju Italijanskoj hrani . Raznovrsni oblici Grona Padona , Pormigiano – Regijano , Pravolona i Pekorina se šalju širom sveta . Šteta je što većina konzumatora koriste ove očaravajuće sireve uglavnom za kuvanje . Jednom kada pojedete sveže isečenu krišku Parmigiano - Regiano ili Pekorino Toskano sa svežim smokvama i parma šunkom ili jednostavno solo . Smisao ovih sireva je da treba da stoje na stolu da bi se često konzumirali . Dosta Italijanskih sireva se retko nalaze izvan područja, gde se oni prave , ne preko Italijanske granice , zato je najbolji način da bi se oni otkrili putovanje kroz ovu prelepu zemlju.\nBEL PEASE\nRegija : Lombardija\nTip : moderan , kremast , semi – meki sir\nIzvor : kavlje mleko\nOpis : težina 2 kg , okruglog oblika ( oblik točka ) , sa blistavo zlatnom korom sa voskom\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir za topljenje , može da se koristi umesto mocarele –\nDante je prisvojio Italiji „ Bel Pease „ . Ovo je kasnije postao naslov knjige , koji je bio inspiracija Egidiu Galbaniju kada je izabrao ime svom mekom kvasastom sirom . Bel Pease je boje slonovače , i ima delikatno slatku aromu koja osvaja ljudska srca širom sveta . Sir zri 3 meseca . Verzija je pravljena u SAD – u bez dozvole .\nCACIOCAVALLO\nRegija : Južna Italija\nTip : tradicionalni , farmerski i kremast , razvučeni sladak kravlji sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 2 – 3 kg , masan, ima oblik tikve, krajni deo je vezan užetom da bi mogao da se kači ( visi ) , kora je uljana i ravna\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir , za rendanje , prženje , topljenje –\nOvaj razvučeni slatki kravlji sir je tipičan za Južnu Italiju . Izvor imena je dugo bio za debatu . Cavalio znači „ konj „ na Italijanskom , i neki kažu da je sir orginalno pravljen od kobiljeg mleka . Više lično , ali manje romantično objašnjenje je da naziv dolazi od metode bešenja para ( dva sira ) na konja . Uobičajenj , na farmerski način , sladak je razvlačen sve dok ne postane jak ali ne i lomljiv. Nakon toga se deli u porcije , oblikuje i stavlja na zrenje . Za 3 meseca caciocavallo je sladak i savitljiv . Neki misle da zrenje traje dve godine zbog toga što može da se renda . Unutrašnjost je zlatno – žuta i zatvorenog je proizvoda , aroma je jaka, ukus je potpun i sladak i sočan . Caciocavallo se ponekad pravi sa grumenom butera u sredini , koja ga napusta kada se iseče .\nGORGONZOLA DOC\nRegija : Lombardija\nTip : tradicionalni , kremast , kooperativni , plavi sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 6 – 12 kg , cilindar sa crvenom , do narandžaste kore , pokriven sa malim komadima prašine , sive i plave plesni\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir ,za punjenje , salate , paste –\nPostoje legende , po kojima se može objasniti šta je bio orginalni , zimski način Strocchino sira , koji je postao jedan od prvih svetskih plavih sireva . Prema rečima nekih otkriven je nepažljivo od jednog čuvara u Gorgonzoli , koji je video da je njigov mlad Stracchino sir posto plav posle nekoliko nedelja u svojim dobro vlažnom ćelijama . Predosetio je svoj krajnji profit , i odlučio da ih iznese pred prolazne mušterije . Daleko od protestovanja , oni su tražili još, mušterije su tražile još . Zelenkasto – plava penicilin plesan je delola oblik aromi začina i stvarala odličan kontrast bogatom , masnom siru . Gorgonzolu pravi preko 80 proizvođača – velikih i malih – u Severnoj Italiji . Neki koriste nepasterizovano mleko i slede tradicionalni metod dozvoljavajući slatkom kravljem siru da bude okačen preko noći da bi bio prirodno izložen plesni , ali većinom se Gorgonzola pravi sa pasterizovanim mlekom kome se plesn dodaje . Oko 4 nedelje sirevi se probadaju , probadanje je neophodno da bi se plesni širile . Neki se stavljaju na zrenje u pećine . Gorgonzola zri od 3 – 6 meseci i ima 48 % količine masnoće . Sir je obično umotan u blistavo metalnu podlogu da bi zadržao vlažnost .\nPERMIGIANO – REGGIANO DOC\nRegija : Madera , Parma , Regija Emilia , delovi Bolonje\nTip : tradicionalni , kooperativni , nepasterizovan , tvrdi sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 24 – 40 kg , cilindar sa debelom , tvrdo – žutom do narandžaste kore\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir , za rendeanje u sosovima i salatama , preko paste i rižota –\nU Italiji ovaj sir se prodaje u velikim sirovim , zrnastim komadima ukrašenim svetlim cilindrom koji nosi njegovo ime uzdignutim na kori . Aroma je slatka i voćasta , boja sveže žuta i ukus izvrsno voćkast , jak i bogat , ali nikad jako snažan ili pokvaren . To će zadržati mesecima u frižideru , ali na sirovoj površini , može da izraste neka plesan . Ako ste kupili veliki komadi i koriste ga retko – i bez razmišljanja – ga zamrznite . 1955 god. pravila su propisivala da bi se Parmigiano – Reggiano mogao praviti metod manifakture je morao biti posebno naglašen . Krave , čije mleko ide u sir , mogu da imaju samo svežu travu ili seno . Obeshrabrujući ova pravila , dodatna cena koštanja je sir čija je aroma i kvalitet zagarantovan . Tajna daljeg uspeha Permigiana – Reggiana su lokalne mlekare koje se snabdevaju mlekom sa manih farmi jer mleko ne treba dugo da putuje do sirdžija . Dobrorastuća budućnost ovih ukusnih , zdravih i dobro – kuvanih sireva je ta da se praktično prave od obranog mleka . Večernje mleko se ostavlja preko noći . Sledećeg jutra , blago kiseli kajmak je obran da bi se napravio sir , obrano mleko je kombinovano sa svežim jutarnjim mlekom . Tada se izliva u kupast bakarni kotao , tako da proces pravljenja sira može da počne .\nDa bi pečatirali koru i zaštitoli je od osušivanja tokom sledećih 18 – 48 meseci , sirevi plave u ogromnim rasolskim kupkama oko 21 dan , onda se prebacuju u radnje . Tokom procesa zrenja , veliki sirevi su pažljivo preokretani , proveravani i proveravani , pre nego što su ocenjeni od odgovornog predstavnika koji ga prati , koji je odgovoran za kvalitet svakog sira . Zaštitni znak Permigiano – Reggiana je ispečatiran po celoj kori , tako da čak i mali delovi mogu biti lako identifikovani . To je jedan od najboljih sireva u svetu .\nPEKORINO ROMANO DOC\nRegija : Lacio i Sardinija\nTip : tradicionalni , farmerski i kremast , tvrd sir\nIzvor : ovčje mleko\nOpis : 22 – 33 kg cilindar , ravna tvrda kora je od svetl slamene do braon\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir za rendanje , za sosove i paste –\nPekorino je genetsko ime sireva , koji se prave samo od ovčijeg mleka . Svaki je karakterističan za specifičnu oblast i praktično vrstu ovce . Vekovima Pekorino Romano je pravljen u selima u okolini Rima , i zadržao je svoju nepromenjenu stvarnost do danas . Od prvog veka n.e. sir je bio široko eksportovan zahvaljujući njegovim odlučnim zadržljivim kvalitetima . Davali su ga Rimskim legionarima kao deo pravila , zahtevanja su nastavila da rastu sve dok Rimski proizvođači nisu mogli više da izdrže . Proizvodnja se raširila do te tačke na Sardiniji , gde je sada više od 60 fabrika i mlekara . Sir je pravljen između novembra i kasnog juna . Pekorino Romano je veći od ostalih sireva ovog tipa . Potrebno je od 8 do 12 meseci zrenja , za to vreme razvije svoju karakterističnu slatkastu aromu . Kora varira u boji , u zavisnosti od starosti , može imati i zaštitni sloj sala ili ulja . Kompaktna unutrašnjost je bela do svetlo žute .\nPekorino Sardo DOC\nRegija : Sardinija\nTip : tradcionalni , farmerski , nepasterizovani , tvrdi sir\nIzvor : ovčije mleko\nOpis : 1- 4 kg , cilindar . prirodna kora varira od bledo slamene do crvenkasto – smedje boje\nUpotreba u kuvarstvu : stoni sir za rendanje , za obroke , salate , sosove , na pastama\nNedavno je svrstan pod zaštitni kišobran DOC sistema . Ovaj sir ima dva upečatljiva stila , delikatni i sladak Pekorino sardo . Dolče zri od 20 do 60 dana u težini 1-2,3 kg . Telo je belo i oblik kavano sa nekoliko razbacanih očiju . Pekorino sardo Maturo zri najviše 12 meseci i postaje čvrst , u granulama i suv . To stvara zdrav , oštar i slankast ukus . Preslikanost aroma – slatkost , hranljivost , baziranost na biljkama je oslobodjena kada se sir renda na vruću hranu kao što je pasta . Obe sezone mogu da donesu blagu razliku u aromi sira u zavisnosti od cveća , trave i bilja aromatizovane od urodjene ovce – Muflon koja se proteže preko stenovitih planinskih predela ostrva .\nPekorino Toskano DOC\nRegija : Toskana\nTip : tradicionalni , farmerski i kooperativni , nepasterizovan , tvrdi sir\nIzvor : ovčije mleko\nOpis : 1 – 3 kg točak .Prirodna kora varira u boji , od bledo slamene do braon i crne boje\nUpotreba u kuvarstvu : oljušten ili rendan na pasti ili rižotu , u sosovima i salatama . Mladi Pekorino je savitljiv , voćkast i aromatičan : kompleks aroma upućuje na orahe ; bogatstvo sagorele karamele .\nDo nedavno ovo ime je korišćeno da se opiše bilo koji sir napravljen u Toskani od ovčijeg mleka ili mešavine mleka . Nova pravila nalažu da ime mora biti zaštićeno i da vazi samo za sir napravljen od cistog ovčijeg mleka . Mešano mleko za sireve se prodaje u kikoti . Generalno su manji , imaju žutu koru i oblik ali nisu tvrdi , Tamna kora je braonkasto – crvene boje posle 2 – 3 meseca . Sirevi tamne kore ( Pekorino Toskano Krosta Nero ) zri najmanje 6 meseci i poseduje izraženu aromu .\nRikota\nRegija : Varius\nTip : Tradicionalni , farmerski i kremast , surutkasti sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : 1 – 2 kg . Sir sa osnovnom oštrinom , čisto beli i mokar ali ne lepljiv\nUpotreba u kuvarstvu : kao sir za poslastice , sa šećerom i voćem , pečen u raviolama ili testeninama\nKada se pravi sir , cvrsto telo je odvojeno od tečnosti pomoću koagulacije . Sada , bilo kako bilo , pažljivo sa pravljenjem sira , neka čvrsta tela se mogu izgubiti u surutci . Pronalaskom ovog , mleko je zagrevano sve dok se cvrsta tela ne bi pojavila na površini u vidu grumeni . Zatim se vrši sledeći postupak , obrana i ocedjena cvrsta tela se stavljaju u korpe , sve dok sladak kravlji sir ne očvrsne da bi ostao ceo i da bi mogao da se prevrne . Rezultat je mek , vlažan , temeljno – oštar sir . Dobar Rikota treba da bude tvrdo ne cvrsto telo , i da se sastoji od mase , vlažne , delikatne granule , ni posoljene ni zrele . Jedan od najboljih Fior di Madjo , ima proizvod koji je ni nalik delikatnom hlebu i pudingu od butera , sama mutna zrnca će se topiti u ustima . Na sreću većina Rikote se sada pravi upotrebom sevi – obranog mleka umesto surutke , i proizvod može da bude trodimenzionalni . To može da bude odlučno grumenkasto i mokro prouzrokovajući pustošenje za ovaj trud oko upotrebe tradicionalnog sredstva u Italiji se pojavljuje u velikim oblicima .\nRikota Romano se pravi od ovčijeg mleka koje je u upotrebi od Novembra do Juna .\nRikota Salata je posoljena i isušena verzija koja liči na fetu , dok Rikota Informata je Sicijilanski specijalitet koja se peče dok ne postane svetlo – braon boje . Severni Italijani vole njihovu Rikotu dimljenu .\nRikota zri od 1 – 5 dana i sadrži masnoću oko 20 % .\nENGLESKI SIREVI\nJednostavno pravljenje sira je otkriveno još u vreme Gvozdenog doba koje je nadjeno u Engeskoj , ali dolaskom Rimljana u 1 veku nove ere i sirenjem agrikulturnih promena koje su usledile sa upoznavanjem tvrdih dugotrajnim sirevima .\nMoguće je da su se Keltski monasi iz Velsa i Irske upoznali sa trapist sirevima , ali ne postoje zapisi do dolaska Vilijama Osvajača 1066 godine . Vilijam je sa sobom doveo Kisterske monahe Kiteuksa u Burgunderu , koji su učili pastire u Jokširu balogu kako se pravi sir od ovčijeg mleka . Raspadanjem manastira tokom vladavine Iternija VIII , značilo je to da su monasi bili primorani da nadju utočište i zaposlenost na lokalnim farmama . Njihove veštine pravljenja sira su se dalje raširile na tom polju . Postepeno ovce je zamenjivala stoka , koja je proizvodila dosta veće količine mleka i imala znatno duži period dojenja .\nEngleska je dobro snabdevena mlekarskim farmama i od 16 veka skoro svaka grafovija je imala svoj sir . Tužno , nekoliko od ovih sireva postoje danas . Oni koji su u upotrebi su poznati kao „teritorijalni“ kao najbolji primer postojanja je Čedar .\nJedinstveni proizvod je prihvaćen upotrebom „tradicionalnog“ čedar procesa , gde je sladak kravlji sir isušen „ sečen na šipke“ , onda pritiskan bezbroj puta dok proizvod ne zadovolji pravljenje sira . Ovo je težak zadatak koji čini farmerski „ čedar „ jedinstvenim , kao i drugi poznati sirevi Evrope , čak ni ime Čedar , ni metod i proizvodnja nisu zaštićeni i sir se kopira širom sveta . „Čedarstvo“ podrazumeva velike fabrike koje znače da su generacije jedenja sira porasle bez slatkog traga koji sir treba da ima . Tokom početka svoga imena koje je i danas za raspravu bilo je nezamislivo za zemljoradnika Belina u selu Stilton koji je upisao Stiltom na svetsku mapu , 1800-te godine je servirao sir putnicima na duge staze na velikom Severnom putu od Londona do Škotske . Češir je spominjan u Domestej knjizi kao jedan od najstarijih sireva . Mirišljavi karakter potiče od slanih ganica na kojima su goveda rasla . Zapisi iz luke od 1770 su pokazali da 5000 tona češira je bilo prevezeno brodom do Londona te godine . Bilo je uzeto u obzir da postane jedan od britanskih najboljih sireva . U 1930-toj godini je bilo više od 400-to farmerskih proizvodnja češira . Zajedno Dupli i Sami Gloučester su bili pravljeni od urodjenih Gloučester krava . Pored toga je još popularan na severu Engleske , Lankašir ima sve ali je izgubio svoj put od prošlog veka , kada je uzeto u obzir da postane jedan od najboljih Engleskih sireva .\nLejčester ili crveni lejčester su sada poznati . Do kasne 1700-te bili su proizvodjeni u volumenu . Bilo kako bilo , proizvodnja kućnih farmerskih verzija ovih sivih , crvenkasto-braon sireva se širila pre Drugog svetskog rata .\nisto se može reći i za čuvene fatmerske sireve , koji se prave samo u ograničenim količinama i retkih farmerskih kuća koje jedva da i postoje . Nekoliko fabrika je pušteno da propadnu i blago gašenje ovih sjajnih sireva . Prvo je zavladala epidemija stoke 1860 kada je na hiljade krava bilo poklano i na tone masovne proizvodnje Američkog Čedara koji je bio vlažan , polagano je industrijalizaciji pravljenja sira . Sa rastućim zahtevima za mleko dosta farmera je pošloka lakšim putem , da je bolje da prodaju svoje mleko nego da prave sir , i dalje broj sirdžija se smanjivao . pustošenje koje je doneo Drugi svetski rat , je uništilo industriju . Sa nekoliko ljudi koji su vodili farme i sa kratkim zalihama čvrste hrane Ministarstvo hrane nalazilo je da bilo kakav višak mleka služi za pravljenje „ Nacionalnog sira „ koji brzo zri . Kada se racionalizacija završila 1954 dosta farmerskih porodica je ostalo bez muškog dela porodice i veštinu pravljenja sira . Pre rata bilo je 15000 sirdžija : za to vreme kada se završilo , samo 126 je ostalo . U prošlih 15 godina se desila revolucija , sirevi iz kalupa su bili dozvoljeni farmerskim sirdžijama da bi se proširili , stari recepti su obnovljeni i stare vrste krava su u porastu . Ovde se i kozje mleko koristi za pravljkenje sira i on pronalazi svoj put ka policama u marketima . Engleska sada može da se pohvali sa preko 300 zanatskih radnji koje se bave proizvodnjom sira . Na doskorašnjim Britanskim dodelama nagrada za sir , otkriveno je 507 sireva. Od toga je 44 bilo od ovčijeg mleka , 64 od kozjeg mleka . Kao mnogobrojni i jasni , kao i oni što se nalaze u Evropi .\nČEDAR\nRegija : Samerset\nTip : tradicionalan , farmerski , nepasterizovan , tvrdi sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : 26 kg . Cilindar sa prirodnom korom uvijen u platno\nUpotreba u kuvarstvu : stoni sir , takodje za široku upotrebuu kuvanju mnogih tradicionalnih jela\nOd 16 veka tvrdi kravlji sir se pravi u Mendim brdima blizu Čedar Gordža poznat kao Čedar . Sir datira iz najstarijih vekova , možda čak i Rimskog doba , koji su prvi upoznali Engleze sa tvrdim sirevima . Tokom vekova recept za ovaj sir Zapadne države su uzele od emigranata u Kanadi , USA , Austrajiji , južnoj Africi , Novom Zelandu . Više od ostalih Britanski sir je bilo kopiran i nadmetan ali to nije bio pravi Čedar ukoliko ne dolazi sa zelenih brda Samerseta , Denova i Dorseta . Da probate ručno pravljen , nepasterizovan , u platno uvijen Čedar pravljen od mleka krava koje pasu svežu zelenu travu , ljutić i krasuljak je kao da okusite parče magije . griz je kao čokolada , čvrst kao kvasac , aroma je sveža , hranljiva i blago pikantna . Aroma varira od farme do farme ali uvek je bogata slatkošću mleka , klasična kiselina i dugo zadržana kaleidoskop aroma . Generalno Čedar zri izmedju 9 - 24 meseca i sadrži 50 % masti . Nalik velikim sirevima Evrope Čedarovo ime nije zaštićeno , zato je bilo korišćeno i zloupotrebljavano . Hiljade ukusnih tonova je izmućkano u ogromnim fabrikama širom sveta , čak i u Britaniji potrošači i marketi su u zaveri protiv farmerskih proizvodjača Čedara . Danas ima samo 6 proizvođača sira koji i dalje prave tradicionalni u platno uvijen Čedar .\nŠeuton : ( Šeuton , Samerset ) . Tvrdi i lako se zagriza , sir ima eksplodirajuću aromu koja se oseća na nepcima . Kora je hranljiva , unutrašnjost potseća na sir , luk sa nagoveštajem butera , zreo , nepasterizovan šeuton je dvaput osvojio orden najboljeg Čedara na Britanskim dodelama nagrada za sir . Oba , nepasterizovana i pasterizovana sira su dostupna .\nDenhaj : ( Bridport , Devon ) . Ručno pravljen i sazreo na farmi Denhoj hranljivo bogat sa pikantnim osećajem . Svo mleko dolazi od stada .\nZeleni : ( Glostarburi , Samerset ) . Pravljen od 3 generacije na istoj farmi , zeleni zri 12 meseci ili više . Svaki sir se ručno prevrće dok svi ne postignu svoj vrh . Dvaput pobednik i dobitnik zlatne medalje na britanskim dodelama nagrada za sir , pikantan ja ( miriše na luk ) i oštrog mirisa .\nKinov : ( Vinkant , Samerset ) . Pravljen na farmi do završetka veka , upotrebljavajući samo mleko od svojig stada .\nKanov sadrži dosta arome . To je kompleks sa nagoveštajima jakog alkoholnog pića i svežeg zelenog ukusa . Prošle zime je dobio srebrnu medalju na Britanskim dodelama nagrada za sir , u isto vreme je umotan u platno i salo .\nMontomerijev : ( Jeovil , Samerset ) . Dvaput izglasan za najbolji Čedar na britanskim dodelama nagrada za sir . Poseduje izvanrednu bogatost , začinjenu kiselinu i realnu dubinu krajnjeg voća . Montomerijev pravi samo 8-9 sireva na dan .\nKvizerov : ( Ekster , Devon ) . Samo tradicionalni proizvođači sireva u Devonu , Kvike porodica je bila farmerska porodica koja je živela u Heuton St Kuresu preko 450 godina . Njihov Čedar je regularni pobednik na Britanskim dodelama nagrada za sir . Tvrd i žvakast sa primesama butera i oštrog mirisa , hranljiv , kompleks aroma ; sir kada je proban sugestira na zelenu travu i sveže seno . Pasterizovane i nepasterizovane verzije su dozvoljene .\nOranž - Grow : ( Mlada šuma )\nRegija : Lejčesteršir\nTip : moderan , kremast , vegeterijanski , specijalan sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : 2 kg , okruglog oblika . više liči na tortu od sira sa dekoracijom na kori\nUpotreba u kuvarstvu : stoni sir , desert\nStvoren 1964 od Milvej hrane , najbolje poznat u njegovom Stiltonu , ovo je odgovor za one koji se kolebaju da privedu kraj jela sa sirom za desert . Dekoracijom na kori sa kordiniranom narandžom , Oranž Grow ima naslage krajnje isečene narandžine kore kroz sredinu , blago je kiselkast , masan sir . Sir zri od 2 do 4 nedelje i sadrži 50% masnoće . Oranž Grow je prošli dobitnik bronzane medalje na Britanskim dodelama nagrada za sir , proizvođač Milvej Fuds takođe pravi i Ananas Grow .\nSTILTON\nRegija : Notinghemšir , Derbišir , Lejčesteršir\nTip : tvrd , kremast , vegeterijanski , plavi sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : 2.5 kg bubanj . Tvrda kora sa naslagama formira od gomile plesni koja daje siru pojavu stene umotan u lišaj\nUpotreba u kuvarstvu : stoni sir , mala jela i supe\nOnaj koji je napravio Stilton bio je pretresan vekovima , ali je zapamćen kao jedan od Brianskih najviše voljenih sireva . Zahvaljujući predviđanjima proizvođača Stiltona u ranim 190-tima oni su uvrstili sebe u udruženje pravljenja sira . Sa AOC sistemom u Francuskoj , oni takođe posebno naznačili gde bi Stilton mogao da se pravi , samo u tri okruga , Notinghemširu , Derbiširu i Lejčesterširu .\nKora dobrog Stiltona izlučuje predivne arome ćelija , zidova od stena i plesni . On je ispunjen sa tankim rupama gde je bio izboden sa čvrstim čeločnim iglama da bi dozvolili vazduhu da prodre u unutrašnjost. Savršen Stilton treba da ima plavu plesan koja se širi na koru tako da izgleda kao polomljeni porcelan , dok ukus treba da asocira na staru kožu , tamnu čokoladu i na jak pikantan „plavi“ kvalitet sa nagoveštajem jakog vina i bilja . Treba da bude jak i masan ne suv i trošan , sa cvrstim dugotrajnim krajnim oštrim mirisom . Greške nekih proizvođača , trgovaca na malo je da prodaju veoma mlad sir , kada može biti gorak i suv . Zri od 9 - 15 nedelja sa prisustvom 55% masti . Tokom godina neka uobičajna pravila entikuiteta su se razvila oko Stiltona naročito navika „vađenja“ delova kašikom , ova tradicija se pojavila kada je ceo Stilton bio serviran Garketima ili u pabovima gde bi bio konzumiran brzo . Ako ga dajete celog ili polovinu Stiltona nemojte da kopate , ukoliko ne planirate da pojedete sve kroz nedelju ili će se osušiti . Umesto toga , uradite vaš put veoma postepeno zadržavajući površinu ravnom što je više moguće . Stilton proizvođači uvrstavaju Koiston Baset Mlekari , Milej , Dugklauson , Vebsters , Krompen Bišop , Imendir , Kres Mlekaru , Tursford i Tebut .\nVELINGTON\nRegija : Bekšir\nTip : moderan , farmerski , nepasterizovan , vegeterijanski , tvrdi sir\nIzvor : kravlje mleko ( Džersnej krava )\nOpis : 2 kg okrugao . Prirodna kora sa naslagama , ima plesni u mnogobrojnim senkama braon i sive boje .\nUptreba u kuvarstvu : ¬ - stoni sir za rendanje -\nVelington je izvanredan , moderan Britanski sir , pravljen na sličan način kao Čeder , ali znatno manji , koji sadrži svoju žutu boju , Džersnej mleka . Početno ravan , i masn sir , napreduje ka jačini , oštrini , i krajnjem podsećaju na peršun , celer i bilje . Velington zri od 6 do 10 nedelja sadrži masnoću od 45 % .\nŠVAJCARSKI SIREVI\nŠvajcarska je mala zemlja , čiji su uspesi zasnovani na teškom radu , kooperaciji , i kvalitetu . Oni su od Rimljana naučili veštinu pravljenja sira . Većina sireva se pravi u planinskim Švajcarskim kućama ili malim kooperacijama koje poseduju farmeri i proizvođači sira . Osnovni objektiv švajcarskog agrikulturnog osiguranja je što drži ovaj sistem da osigura veliki broj livada i pašnjaka , i zadrže lepotu seoskog izgleda . Sa samo 25 % zemlje pogodne za ispašu , većina krava se leti hrani u zatvorenim prostorijama , tako da trava nije ugožena . Osim na nedostižnim planinskim pašnjacima retko ćete videti kako krave pasu u Švajcarskoj . Osim toga farmeri kose i skupljaju svežu travu . Ranije , sir je korišćen kao valuta u Švajcarskoj . Mnogo toga je zamenjivano za pirinač , začine i vino preko Alpa od Rimljana . Sir je i dalje vitalni deo Švajcarske ekonomije . Svi tvrdi sirevi moraju da budu kupljeni od Udruženja Švajcarskih sireva . Cena sireva je određena od vlade , kao i cena mleka . Pored toga Švajcarski sirevi mogu biti ekstremno skupi , ali je njihov kvalitet zagarantovan .\nEMENTAL\nRegija : glavne prestonice\nTip : farmerski , nepasterizovani , tvrdi sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina od 60 do 150 kg , okrugao sa ispupčenom ivicom i blago udubljenim stranama . Kora je bež – žute boje , koja je pokrivena deklaraciom .\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir za prženje , fonde –\nIstorija Ementala se može pronaći u 1293 , ali prvi put se spenulo ime u 1542 –oj koje je davano ljudima Landžentala , čije je živote odnela vatra . Dobio je naziv po dolini koja se nalazi u blizini reke Eme . On se sada pravi širom Švajcarske , svuda gde postoje visoki pašnjaci .Emental podseća na Gruyer , aroma je slatka , sa tihim mirisom sveže isečenog sena . Stezanjem kore , aroma postaje pikantna . Ravniji i vaše elastičniji od Gruyera , Emental ima rupe veličine lešnika ili oraha .\nGRUYERE\nRegija : Grujer\nTip : tradicionalni , kooperativni , kremasti , nepasterizovani tvrdi sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina od 20 do 45 kg , kolit , prirodno braon kora je tvrda , suva , sa malim rupicama\nUpotreba u kuvarstvu :\nGruyere je deo provincije Fribourg , Grujer se tamo pravi vekovima . U 1115 godini kvalitet Grujera je dostigao deseti deo plaćen od lokalnih farmera . Svaki od sireva je napravljen od grupe farmera ili kooperativaca , ukoliko zauzima 400 litara da bi se proizveo jedan kolut od 35 kg .\nKod njh je sir žući od Ementala i ima nagoveštaj braon boje . Proizvod je gust i kompaktan , skoro fleksibilan . Gustina je ta koja ga čini jačim i manje čvrstim od Ementala , pogodan je za rendanje , roštilj i supu . Kada se Grujer iseče prvi put iseče , aroma podseća na milion livadskih cvetova opkoljenih u bogatstvu i masnom mleku . Pomalo zrnast , sir ima divan kompleks aroma .\nHOLANDSKI SIREVI\nViše od polovine Holandske zemlje pripada morskom zemljištu . Izvanredna paša\nna ovom nepopravljivom zemljom , poznata kao Biders , to je fondacija na kojoj su Holandski sirevi izgrađeni , Neočekivano , kao ostale glavnije zemlje Evrope koje proizvode sir , tj. ogromne količine i različitih vrsta sireva , Holandske zemlje imaju samo dva : Edan i Guudu – na osnovu koga su svi ostali Danski sirevi zasnovani . Edam i Gauda igraju značajnu ulogu u ekonomiji Holandije u Srednjem veku , kada je njihova ravan proizvod i dugotrajni kvalitet njih napravio traženim . 1621 . pronalazak Danske , Istočne Indija kompanije koja je dala Holandiji moćnu trajnu osnovu koji je zadržao monopol nad začinima iz Indonezije . Karanfilić , anis, kumin i kim su tek kasnije viđeni i uskoro objedijeni sa sirevima . Kruidkas koji uključuje , ili kim ili kumin , se i danas pravi kao i Nagelkas ( sa karanfilićem ) i Lejdsekas ( sa kuminom ili anisom ) . Sedinom 7 veka Edan i Gouda su bili eksportovani skoro u svaku zemlju Evrope . U Francuskoj Luj XIV želeo je da Francuska kuhinja bude dostojna njegove slike i njegove Francuske – bogata, otmena i obimna. Uveo je novi način serviranja, a broj služenih jela rastao je u skladu s rangom gostiju. No, važnije njegovo dostignuće je što je kuvanje doslovce uveo u modu. Primarna preokupacija visokog društva toga doba bila je izmišljanje novih jela, a bonton je nalagao da se za vreme obroka govori o kuvanju. To je doba kada je i plemić Bechameil sledeći zahteve svog vremena izmislio jedan od osnovnih, nezaobilaznih sosova. Dok su plemići izmišljali nova jela, takmičeći se sa kuvarima, kralj je vredno radio sa svojim baštovanom na poboljšanju kvaliteta špargli i dinja .\nSa skoro trećom dodeljenom Holandskom mlekarskom farmom , sir igra važnu ulogu u gospodarstvu i preko 75 % godišnje proizvodnje je eksportovano . Većina sireva se pravi u visoko mehanizovanim fabrikama . Goudas , dok se neki ovčiji sirevi proizvode na ostrvu Teksel i povinciji Friedsland . Kopije Edana i Goude se sada prave širom sveta u fabrikama i kod sirdžija zanatlija . Proizvodnja je obezbeđena po strogim pravilima . Svaki sir mora da ima deklaraciju koja uključuje detaljne informacije oproizvodu .\nEDAN\nRegija : Varius\nTip : trdicionalni , kremast , seni – meki ili tvrdi sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina1 , 5 kg . oblik lopte , sa jedva primetnom pokrivenom korom i jasno crvenim voskom\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir , popularan za doručak i sendviče , takođe za roštilj-\nImenova po maloj luki Edan , ovo je pritom semi – meki ili tvrdi sir u obliku lopte . Omot od crvenog voska je korišćen u 14 veku . Većina Edana se pravi od od obranog semi – mleka i sadrži masnoću između 30 – 40 % . Autentični Edan se uglavnom prodaje mlad , dok je proizvod još uvek savitljiv , elastičan , ukus je mek sladak , i hranljiv . Imitacije mogu da budu blede i gumičaste . Crni omot od voska ukazuje da je Edan starnajmanje 17 nedelja . Neki sirevi stare do 10 meseci , tada postaju jaki, hranljivi , i odlični za kuvanje .\nGouda\nRegija : Varius\nTip : tradicionalni , tvrdi, kremasti sir\nIzvor : kravlje mleko\nOpis : težina 5 – 10 kg , okrugao sa veoma ravnomm , žutom korom , obložen voskom , sirevi koji su zreli su tvrdi i blago granularni , obloženi crnim voskom\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir , koristi se za male obroke , roštilj –\nGouda važi za više od 60 % za sireve koji se proizvode u Holandiji . Drevni sir , njegova istorija datira iz 6 veka kada je bio pravljen na malim farmama oko sela Goude . Eksportovao se još od 13 veka a sada se u njegovom ukusu uživa širom sveta.Ostale Evropske države , posebno Švedska koja je usvojila Danski stil pravljenja sira i proizvodi sireve koji su nalik Goudi . Tokom prošlog veka , Danski imigranti su u Americi i Australiji pravili farmerke verzije po starim metodama , pored upozorenja da dosta njih koristi sirovo mleko . Kada ostari samo nekoliko meseci , Gouda je ravna, otporna i savitljiva sa malim rupicama , aroma je slatka i voćkasta . Kako vreme prolazi , ukus se poboljšava i postoje više kompleksniji . Zreli Gouda ( 18 meseci ) je uvijena u crni vosak koji daje potpun kontrast dubokoj žutoj unutrašnjosti . U to doba , proizvod sira je u granulama , i može biti za rendanje . Gouda sadrži masnoću od 40 – 45 % .\nGRČKI SIREVI\nDnevni razmatrani Grčki sir bio je hrana Bogova . Jedan od najranijih i veličanstvenih od ovih je u Homerovoj Odiseji pisan oko 700 – te g . pne. U opisivanju susreta između Odiseje i Enciklopedijama . Poliphemis na Siciliji Homer piše : „ Postoji da vaše čovečno čudovište ima svoje utočište . Mi smo išli i razgledali jasle natovarene sirom , jagnjadi i jarića – jedan u boksu za svaku godinu , metalni lonac napunjen sa mekom , zemljanopravljene vaze , kofe za mleko“ Kasnije Homer je opisao Polifenus pravljenje svežeg sira i pretvaranj mleka u sladak kravlji sir koji je premeštan u svoju ragoznu korpu . Korpa je zvana „ formaj „ koja se protivila modernim rečima za sir , kao što su Francuski fromage ili Italijanski formagio . U udaljenim delovima Grčke , žene još uvek tkaju rukama korpe od trske korišćene za isušivanje sira . Mleko i njegovi derivati imaju veliku ulogu u Grčkoj . Grci konzumiraju sir više nego Francuzi .Za doručak uživaju u semim tvrdim sirevima ili na činijana svežeg voća pokrivenim sa izvanrednim velikom masom jogurta i divljem medu , za ručak uživaju u feti , grčkoj salati , maslinama i krastavcima ... Za ostale delove dana prisutne su pite sa sirom , toplim sendvičima ....\nVelike moderne fabrike i kooperacije se svuda nalaze u glavnim mlekarskim podrucjima , proizvode Grovieru . Feta se sada pravi od kravljeg mleka , ili se uvozi iz Severne Evrope . Sirevi svih oblika i veličina su dostupni u supermarketim , a manji sirevi u radnjama , ali uprkos tome najbolji su sirevi koje prave pastiri .\nFETA\nRegija : Varius\nTip : tradicionalni , farmerski i kremast , nepasterizovan i sveži ( slani ) sir\nIzvor : kravlje , kozje i ovčje mleko\nOpis : pravi se određenim veličinama , često kao veličina malog hleba , feta je ravan , beo , i nema koru\nUpotreba u kuvarstvu : - za pečenje , za testa i salate –\nJedna od jednostavnijih forma za pastire je da proizvode mleko od svojih Nomadskih\nstada . U Odiseji , Homer daje detaljni opis kako se pravi sir . U suštini , isti recept se koristi danas : sveže mleko je zagrejano oko 35 C / 90 F renet je dodat i mešavina je ostavljena da koagulira . Jednom kada se mleko stegne ili odvoji , sladak kravlji sir je sečenili lomljen , a surutka je isceđena . Vlaga , grumenkast sladak kravlji sir je zatim stavljen u pamučnu torbu , vezivan ili pritiskan , onda obešen na nekoliko sati da se osuši . Kada se dovoljno formira , sladak kravlji sir , sečen je na parčiće , soli\n( što je više soli , to će sir biti tvrđi ) i onda ostavljen da se osuši oko 24 h , pre nego što bude upakovan u drvene boriće i pokriven sa rasolom . Sir je spreman da se jede nakon mesec dana i zadržaće neodređenost ako se potopi u so ili rasol .\nISTOČNO – EVROPSKI SIREVI\nBRINZA\nZemlja : Slovačka\nTip : tradicionalni , farmerski , kooperativni , svež sir\nIzvor : ovčje mleko\nOpis : potpuni , beli sirevi , u određenim oblicima i veličinama , bez kore\nUpotreba u kuvarstvu : - koristi se kao namaz za ražani hleb , za salate , za pečenje –\nPravljen širom Istočne Evrope , praktično u Karpatskim planinama, ovo jenežno aromatizovan ovčji sir koji je sečen u krugove i čuvan u rasolu . Trošan i vlažan , liči na fetu , ali razlikuje se po slanoći , manje je slan u odnosu na fetu .Brinza se takođe može praviti i od kravljeg ili kozjeg mleka , koji su rezultati drugačije konzistencije . Sir može da varira od mekog i rastugljujućeg , do tvrdog i trošnog .Stada pastira su često udaljena od kooperative , oni vraćaju mleko u kooperative , u jednostavne slatke sireve pritiskane u platnene vreće i ostavljene da se ocede . Onda se nose u mlekare , gde se sladak kravlji sir raskida , soli , „mlati „ i vraća u kalup . Brinza se takođe prodaje u drvenim čabrima , upakovan sa dodatnom solju . Brinza zri 4 nedelje ili više . Sadrži masnoću oko 45 % . Slični sirevi uključuju Rimsku Brinzu , Mađarsku Brinzu , Sirenu , iz Bugarske i Grčku fetu .\nKAČKAVALJ\nZemlja : Bugarska\nTip : tradicionalni farmerski i kremast , prugast , sladak kravlji sir\nIzvor : ovcje mleko\nOpis : težina 6 – 9 kg , okrugao , sa tankom bledo – žutom do žućkato – braon prirodnom korom\nUpotreba u kuvarstvu : - stoni sir , koristi se za male obroke , friteziran ili pečen u lokalnim jelima . Kakavalj je pasta filata ( razvučen kravlji sir ) pravljen od ovčjeg mleka i pronalazi se širom Istočne Evrope i u Centralnoj Aziji . Mislilo se da ima orginalnost pre Rimske imperije . Kao i svi pasta filata sir je pravljen mešanjem i razvlačenjem svežih slatkih sireva , nakon čega se soli i ostavlja na zrenje . Ima dobru održivost , i veliku primenu u kuvarstvu . pravljen je po orginalnim principima pastira , za sopstvenu konzumaciju , koja se sada naveliko proizviodi u fabrikama . Najbolji kačkavalj je pravljen od ovčjeg mleka mešanog mleka , čistih verzija kravljeg mleka .\nProizvod ovčjeg ovčjeg sira je tvrd ali fleksibilan i trošan . Donj , bledo žuta kora\n( što što zavisi od boje sira koji zri ) sir je slan , oštar i blago gorak . Aroa ima nagoveštaj karmelizovanog crng luka . Oba se konzumiraju kao stoni sirevi i intenzivno korišćen za kuvanje . Kačkavalj ponekad upućuje na Balkanski Čedar . Zrenjw kačkavalja traje 2 meseca , sadrži masnoću od 45 % .\nLITERATURA\nJULIET HARBUTT\nROZ DENNY\n„ CHEESE „\nHARMES HOUSE\n2001.GOD\nSADRŽAJ :\nUvod .................................................................................................................. 1 .\nRazličite vrste mleka ......................................................................................... 2 .\nIspaša , tlo i sezone ............................................................................................ 3 .\nPravljenje sira ..................................................................................................... 4 .\nThe Rennet ......................................................................................................... 5 .\nTipovi sireva i kako se oni prave ........................................................................ 6 .\nNiži , masni sirevi ................................................................................................ 7 .\nSveži sirevi .......................................................................................................... 8 .\nMeki , beli sirevi ................................................................................................. 9 .\nSirevi sa prirodnom korom .................................................................................. 10 .\nIsprani sa korom sirevi ........................................................................................ 11 .\nSeni – meki sirevi ................................................................................................ 12 .\nTvrdi sirevi ........................................................................................................... 13.\nPlavi sirevi ............................................................................................................ 14 .\nKultura probanja sira .............................................................................................15 .\nMeki seni tvrdi i plavi sirevi ................................................................................ 16 .\nStvaranje savršene liste sireva ............................................................................. 17 .\nFRANCUSKI SIREVI ......................................................................................... 18 .\n.......................................................................................... 19 .\n.......................................................................................... 20 .\nBrie de Meaux ....................................................................................................... 21 .\nBrie de Melun ........................................................................................................ 22 .\nCamenbert de Normandie ..................................................................................... 23 .\nCheure Log .............................................................................................................. 24 .\nEtorki ........................................................................................................................25 .\nFormage Corke ........................................................................................................ 26 .\nMunster AOS ........................................................................................................... 27 .\nRokfort AOS ............................................................................................................ 28.\nSaint Marcelin .......................................................................................................... 29 .\nITALIJANSKI SIREVI ........................................................................................... 30 .\nBil Pease .................................................................................................................. 31 .\nCaciocavallo ............................................................................................................ 32 .\nGorgonzola DOC .................................................................................................... 33 .\nPermigiano – Regiano DOC .................................................................................... 34 .\nPekorino – Rommano DOC ..................................................................................... 35 .\nPekorino Sadro DOC ............................................................................................... 36 .\nPekorino Toskano DOC .......................................................................................... 37 .\nRikota ....................................................................................................................... 38 .\nENGLESKI SIREVI ............................................................................................. 39 .\n............................................................................................. 40 .\nČedar ...................................................................................................................... 41 .\n....................................................................................................................... 42 .\nStilton ...................................................................................................................... 43 .\nVelington ................................................................................................................. 44 .\nŠVAJCARSKI SIREVI ........................................................................................... 45 .\nEmental .................................................................................................................... 46 .\nGruyere .................................................................................................................... 47 .\nHOLANDSKI SIREVI ............................................................................................ 48 .\nEdan ......................................................................................................................... 49 .\nGouda ....................................................................................................................... 50 .\nGRČKI SIREVI ....................................................................................................... 51 .\nFeta .......................................................................................................................... 52 .\nISTOČNO – EVROPSKI SIREVI .......................................................................... 53 .\nBrinza ....................................................................................................................... 54 .\nKačkavalj ................................................................................................................. 55 .\nLITERATURA ....................................................................................................... 56 .\nSADRŽAJ .............................................................................................................. 57\n................................................................................................................ 58", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8", "word_count": 12610, "cyrillic": 0.0}
{"id": "10383", "title": "Kларинет/Репертоар - страни композитори за кларинет", "text": "1 Увод\nОво је списак најпознатијих композиција писаних од стране највећих светских музичких стваралаца за инструмент кларинет, који је саставни део репертоара бољих кларинетиста, а једног дана и ваш.\n2 Дела светске кларинетске баштине\nОвај делимични преглед композиција писаних за кларинет поређан је по хронолошком редоследу.\n* Концерт за кларинет и оркестар у B-duru.\n* 11 концерата за кларинет и оркестар. Најлепши и најпознатији су му концерти у B-duru и Es-duru.\n** Кларинет квинтет\n* Три концерта за кларинет\n* Два концерта за два кларинета\n* Концерти за кларинет у B-duru и F-duru\n* Концерт за два кларинета у Es-duru.\n* Кончертино за кларинет и оркестар Ес-дур\n* Концерт за кларинет и оркестар бр.1 f-moll (написао за кларинетисту Бермана Хајнриха)\n* Концерт за кларинет и оркестар бр.2 Es-dur (написао за кларинетисту Бермана Хајнриха)\n* Велики концертантни дуо за кларинет и клавир\n* Кларинет квинтет\n* Увод, тема и варијације за кларинет и гудачки квартет\n* Четири концерта за кларинет (познати су у c-mollu и f-mollu, написани за кларинетисту Јохана Симона Хермштета]\n* Потпури за кларинет и оркестар.\n* Увод, тема и варијације за кларинет и оркестар\n* Три Фантастична комада\n* Две Сонате за кларинет и клавир у f-mollu и Es-duru\n* Квинтет за кларинет и гудаче у b-mollu.\n* Три сонате за кларинет и клавир (Постоје и верзије за виолину или виола)\n* Соната за кларинет и клавир\n* Тарантела за флауту, кларинет и оркестар\n* Конкурсни солу за кларинет и клавир (написан за испите на Париском конзерваторијуму)\n* Рапсодија за кларинет и клавир\n* Мали комад за кларинет и клавир\n:''Оба комада постоје и у верзији са оркестарском пратњом''* Три комада за соло кларинет\n* Кларинет је употребио у више камерних дела\n* Контрасти за виолину, кларинет и клавир\n* Четири комада за кларинет и клавир\n* Концерт за кларинет\n* Соната за кларинет\n* Соната за кларинет\n* Концерт за кларинет\n* Соната за кларинет\n* Сонате за кларинет\n* Сонате за два кларинета\n* Соната за кларинет и фагот\n* Трио за виолину, кларинет и клавир\n* Три Минијатуре уз пратњу клавира", "subject": ["кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80_-_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82", "word_count": 324, "cyrillic": 0.918}
{"id": "11043", "title": "Аутокед/Цртање лукова \"Arc\" (\"(Center\",\"Start\")", "text": "1 Команда за цртање лукова – Arc\nКоманда Arc даје укупно десет различитих начина за цртање кружног лука. Овом опцијом је предвиђено цртање где се могу искористити различити улазни параметри.\nТо су:\n#''3- Point''#''Start, Center, End''#''Start, Center, Angle''#''Start, Center, Length''#''Start, End, Angle''#''Start, End, Direction''#''Start, End, Radius''#''Center, Start, End''#''Center, Start, Angle''#''Center, Start, Length''\n1.1 Команда Center, Start, End\nКоришћењем ове опције може се лако нацртати лук за отварање врата. Унети прво тачке центра лука, а затим и његове почетне и крајње тачке.\n1.2 Команда Center, Start, Angle\nОва опција нам даје могућност за цртање лука за отварање врата на десно. Прво одређујемо положај центра лука, а затим почетне тачке и на крају уносимо угао од -90 степени.\n1.3 Команда Center, Start, Length\nОва опција као улазне параметре користи прво положај центра лука, а онда почетне тачке и на крају дужине тетиве.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%22Arc%22_%28%22%28Center%22%2C%22Start%22%29", "word_count": 151, "cyrillic": 0.725}
{"id": "11049", "title": "Аутокед/Измена полилинија \"Edit Polyline\" (Fit , Spline, Decurve)", "text": "1 Команда FIT\nОпција FIT може се покренути притиском на тастер ф на тастатури, након чега се добија крива линија. У теменима полилиније појавиће се тангенте нормалне на симетралу угла који образују суседни сегменти и ти исти ће одредити степен закривљености између појединих темена.\n2 Команда SPLINE\nКоманда SPLINE се користи за добијање закривљених односно савитљивих линија и највише се користи када желимо да нацртамо неку аморфну форму односно таласасту форму. До команде SPLINE може се доћи на два начина:\n# Преко ''toolbar-a'' који се налази са леве стране\n# Преко падајућег менија ''draw/spline''\nТакође, ова опција може се покренути и притиском на тастер С на тастатури.\nПритиском на тастер на тастатури може се променити параметар толеранције који служи за одређивање тачности аутокеда при прављењу криве.\nЦрта се на једноставан начин, од тачке до тачке, где се померањем тачке мења облик линије.\n3 Команда DECURVE\nОпција Decurve служи за враћање полилиније из закривљеног у почетни облик. До ове опције се може доћи притиском на тастер Т на тастатури.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%98%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22Edit_Polyline%22_%28Fit_%2C_Spline%2C_Decurve%29", "word_count": 168, "cyrillic": 0.933}
{"id": "11046", "title": "Аутокед/Рефлектовање објекта (\"Miror\")", "text": "1 Рефлектовање објеката Mirror\nКоманда ''Mirror'' или ти огледало налази се у картици ''home'' у палети команди ''modify''. Служи за пресликавање објеката као одраз у огледалу.\n1.1 Коришћење команде mirror\nКоришћење ове команде започињемо њеним селектовањем у палети команди ''modify'' или куцањем ''mirror'' на линији команди.\nЗатим изаберемо један или више објеката које желимо да пресликамо и притиском на тастер ''enter'' настављамо даље. Следеће што треба одредити јесте где ће бити прва тачка линије огледала, затим и друга. Пре одабира друге тачке линије огледала већ можемо видети како ће пресликани објекат изгледати и који ће бити његов положај па сходно томе лакше и одредити другу тачку. Команда се завршава питањем да ли желимо да избришемо првобитни објекат. Куцањем слова ''n'' или притиском тастера ''enter'' завршавамо команду са сачуваним и првобитним објектом а куцањем слова ''y'' па тастера ''enter'' завршавамо команду брисањем првобитног објекта.\n1.2 Примена команде mirror\nКоманда ''mirror'' је нека врста копирања само за разлику од команде '''' не копира објекат у том полажају у ком је већ прави његову копију као одраз у огледалу. Ова команда корисна је код симетричних објеката јер нам омогућава да нацртамо само пола објекта а онда да пресликамо ту половину и добијемо цео објекат.\n1.3 Пресликавање текста, mirrtext\nКад пресликавамо неке објекте где има и текста или пресликавамо сам текст и он ће бити пресликан као одраз у огледалу, односно биће јако тешко протумачити га. Зато користимо опцију ''mirrtext''. Ова опција је системска променљива, што значи да кад се подеси на један начин увек ће тако функционисати све док се опет не промени, односно не морамо намештати ''mirrtext'' сваки пут када пресликавамо текст, довољна је да то једном урадимо. Подешавањем ''mirrtext'' на 0 текст се неће пресликавати као у огледалу већ ће имати исто поравнање као и првобитан текст.\n1.4 Видео\nОвај кратки видео требало би да допринесе бољем разумевању команде ''Mirror'' (ако на њему ишта протумачите услед очајне резолуције)\n1.4.1 Постскриптум\nПриметићете како на овој страници нема слика, да, моћ опажања вам је невероватна. Недостатак слика оправдавам постојањем видеа, на ком се цео поступак лепо види.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0_%28%22Miror%22%29", "word_count": 349, "cyrillic": 0.943}
{"id": "11052", "title": "Аутокед/Измена полилинија \"Edit Polyline\" (Edit Vertex)", "text": "1 Команда \"Edit vertex\"\nЗа евентуалне промене на појединим сегментима или теменима користимо додатне функције,односно користи се Edit vertex,режим команде Pedit\n2 Покретање\nРежим команде \"Pedit\",Edit vertex можемо покренути притиском на тастер Е на тастатури.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%98%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22Edit_Polyline%22_%28Edit_Vertex%29", "word_count": 38, "cyrillic": 0.778}
{"id": "11041", "title": "Аутокед/Команда \"Dtext\"", "text": "Dtext, скраћено од Dynamic Text, је команда AutoCad-а која се користи за унос текста на цртеж у једној линији (''Single Line Text'').\n1 Покретање\nОва команда се може покренути на два различита начина:\n# Куцањем команде DTEXT, DT или само ТЕXТ у командној линији\n# Кликом на иконицу из зоне падајућег менија (''Home > Annotation > Single Line'')\n2 Унос\nНакон одабира ове команде, у командној линији појављује се ''Justify/Style/<Start Point>''. Уколико желимо да извршимо додатна подешавања текста пре његовог лоцирања на цртежу, можемо изабрати поравнање и стил текста који ћемо унети.\n2.1 Justify\nОдабиром подкоманде Justify (Ј), подешава се један од следећих начина поравнања:\n*''Align'' (А) – где се при позиционирању текста захтева почетна и крајња тачка простора за текст, при чему се повећање или смањење ширине исписаног текста прати повећањем или смањењем висине слова;\n*''Fit'' (F) - одређује тачан положај почетне и крајње тачке унетог текста, при чему се може кориговати фактор ширине (слова се развлаче или сабијају) и текст се смешта у предвиђени простор;\n*''Center'' (C) - омогућава поравнање текста по средини доње ивице и одређује се тачка која треба да буде у средини текста;\n*''Middle'' (M) - поравнање текста по средини доње ивице и одређује се тачка која ће представљати средину будућег текста по ширини и висини;\n*''Right'' (R) - врши поравнање са десном страном, односно унета тачка ће представљати крајњу десну страну текста;\n* TL - врши поравнање са горњим левим углом (Top Left);\n* TC - врши поравнање централном горњом ивицом (Top Center);\n* TR - врши поравнање са горњим левим углом (Top Right);\n* ML - врши поравнање са средишњом левом страном (Middle Left);\n* MC - врши поравнање са (Middle Center)\n* MR - врши поравнање са средишњом десном страном (Middle Right);\n* BL - врши поравнање са доњим левим углом (Bottom Left);\n* BC - врши поравнање са централном доњом ивицом (Bottom Center);\n* BR - врши поравнање са десно доњом страницом (Bottom Right).\nУколико подразумевани стил није подесан за писање, можемо га мењати одабиром подкоманде Stylе (S) и уносом жељеног стила.\n2.2 Stylе\nКад су поравнање и стил дефинисани, позиционира се почетна тачка (или крајња, у зависности од поравњања) која поштује задато поравнање текста. Затим одређујемо жељену висину текста (''Specify Height'') и оријентацију, односно нагиб текста у односу на хоризонталу (''Specify Rotation Angle of Text''). Даље следи фаза куцања жељеног текста на тастатури и његово појављивање на цртежу.\n3 Завршавање команде\nУнос текста се завршава са <Enter>. Овом командом се прво прелази у нови ред, а ако се <Enter> притисне и други пут (што значи у празном реду) команда ће бити завршена. Уколико се настави са куцањем текста и у следећем реду, он ће бити третиран као нови објекат, јер је у питању команда Single Line Text.\nСледећи видео приказује како се користи ова команда.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22Dtext%22", "word_count": 439, "cyrillic": 0.852}
{"id": "11047", "title": "Аутокед/Цртање полилинија \"Polyline\" (\"Length\", \"Undo\", \"Width\")", "text": "1 Polyline\nКоманда ''polyline'' служи за цртање сложених,полигоналних линија.По избору команде се уносе почетна,а затим и остале тачке,које се називају теменима полилиније.Додавање нових сегмената се прекида притиском на десни тастер миша или притиском на ''enter''.Остале могућности при цртању су:''Undo'',''Length'',''Close'',''Width'',''Arc'' Може се покренути селектовањем команде на ''Draw'' палети или укуцавањем ''Pline'' и притиском на ''enter''.Разлика између ове команде и команде ''Line'' је у томе што колико год линија да се нацрта све оне се интерпретирају као један објекат.Уколико бисмо желели да мењамо својства једном одређеном сегменту потребно је разбити полилинију.(команда ''Explode'')\n1.1 Undo\nАко се у току цртања направи грешка,притиском на тестер U може се поништити лоше нацртана линија.Такође је могуће поништити све линије до тачке од које је почело цртање.Тастер U је уствари скраћеница или пречица ''Undo'' команде.\n1.2 Length\nКоманда ''Length'' омућава продужавање задњег нацртаног сегмента по истом правцу за жељену дужину.Када се нацрта линија,притоском на тастер L покреће се опција ''Length'' и могу се унети нумеричке вредности за жељену дужину.Тастер L је скраћеница или пречица команде ''Length''.\n1.3 Width\nОва команда омогућава промену ширине линије и то тако сто ширина може бити различита за почетни и крајњи део линије.Команда ''Width'' се покреће притиском на тастер W.\n2 Примена\nПредност команде ''polyline'' је у томе што она увек представља један објекат,што олакшава мењање својстава целом објекту.Веома је корисна при изради затворених облика са великим бројем елемената,које је после потребно ''Offset''-овати.Лако је руковати овом командом и код већине пројеката је кориснија од команде ''Line''.Ако се у неком случају деси да се својства морају изменити на само једном њеном делу,користи се ''Explode'' команда која разбија полилинију на више линија\n3 Корисни линкови\n##", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22Polyline%22_%28%22Length%22%2C_%22Undo%22%2C_%22Width%22%29", "word_count": 302, "cyrillic": 0.898}
{"id": "11050", "title": "Аутокед/Ротирање објекта (\"Rotate\")", "text": "1 Команда за ротирање објекта – Rotate\nКоманда Rotate омогућава ротирање изабраних елемената цртежа око базне тачке.\nНакон што је команда покренута и изабран жељени елемент који треба ротирати, неопходно је одредити тачку која ће представљати центар ротације. Угао се може показати мишем или унети нумерички преко тастатуре. При томе треба имати у виду да AutoCAD за позитивни правац мерења углова сматра правац обрнут од смера казаљке на сату.\n1.1 Коришћење команде\nКоманда се налази на менију ''Home'' у картици ''Modify'' на палети са алткама у програму, или се може укуцати у командној линији програма. Ротирање се врши тако што се покрене команда, затим селектује објекат који треба ротирати, при чему тај објекат постаје испрекидан. Притисне се дугме ENTER на тастатури и изабере једна тачка која ће бити центар ротације кликом миша у радно поље. Након тога објекат се може ротирати произвољно или под одређеним углом.\nУнос нумеричке вредности за угао ротације елемената ће у највећем броју случајева представљати задовољавајући начин за тачно одређивање њиховог новог положаја. Понекад је кориснику тај угао непознат али је зато у ситуацији да га може одредити показивањем на екрану. У оваквим ситуацијама користимо опцију ''Reference''. Поред ове опције постоји и опција ''Copy'' којом се врши уједно ротирање и копирање датог цртежа при чему оригинални цртеж остаје сачуван.\nОно на шта посебно треба обратити пажњу јесте на то да ли је укључен ORTHO MODE. У случају да је укључен, цртеж је могуће ротирати само у правцу X или Y осе, тј. под правим углом.\n''Како се команда користи можете погледати на слици десно или детаљније на видео запису испод ње.''", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A0%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0_%28%22Rotate%22%29", "word_count": 265, "cyrillic": 0.954}
{"id": "11048", "title": "Аутокед/Котирање кружних сегмената", "text": "1 Котирање кружних сегмената\nАутокед је један од популарних,ако не и најзаступљенији програм, за техничко пројектовање и пројектовање уопште откада се појавио.Како су верзије излазиле тако су и опције и интерфејс напредовале, па ћу одређене ставке формулисати уопштено како би их приближио свим верзијама овог програма.А на крају ћу се ипак највише позабавити верзијом 2015. Када котирате лук или круг, ви мерите њихов пречник или полупречник. Лукови и кругови најчешће се котирају на машинским цртежима. Што се тиче кругова и кружних објеката можете да користите центар круга његов полупречник или пречник.\n2 Означавање центра лука или круга\nСа палете алатки за котирање одаберуте ознаку за центар ''Center Mark'' и изаберите лук или круг чији центар желите да котирате. ће нацртати ознаку или осне линије.\n3 Котирање полупречника\nДа бисте котирали полупречник лука или круга, на палети алатки за котирање одаберите ознаку за центар, ''Center Mark'', а затим лук или круг чији центар желите да котирате.\n4 Котирање пречника\nДа бисте котирали пречник лука или круга, на палети алатки за котирање одаберите дугме за котирање пречника, ''Diameter Dimension''.\n5 Цртање показивача\nПоказивачи су линије које указују на објекте. На крај показивача можете да поставите било какав текст. Показиваче употребљавате да бисте објекте означили или пружили додатне објешњења о цртежу.Да бисте нацртали показивач, на палети алатки за котирање одаберите Quick Leader. Отвориће се оквир за дијалог ''Loader Settings''.\n6 Како котирати круг и кружне сегменте?\nУ AutoCAD-у 2015 котирање круга или кружних сегмената је фино поједностављено и веома приступачно. Све потребне опције су смештене на један панел који је међу почетним палетама као одељак палете за котирање,уколико нису мењане опције подешавања интерфејса програма, па ћемо проћи кроз сваки од њих.На следећој слици имамо један 2D Poliline,Circle и Arc.(полилинију,круг и лук) Наравно,полилинију смо едитовали као би садржала кружне елементе, па самим тим и била нама занимљива за ову врсту котирања.\nНапомену бих исто тако да се димензије круга и кружних сегмената могу на одређене начине котирати и линеарним и другим начинима котирања али ја бих се ипак држао autocad-вих \"препоручених\" опција за ову операцију. Уколико се нађете у прилици да радите са неком од старијих верзија програма објашњење са почетка презентације ће бити сасвим довољно да одрадите посао око котирања кружних сегмената.\n7\nKao што се види са слике,у сва три сегмента слике постоје елементи круга. Котираћемо нјихове пречнике,полупречнике и дужине кружних лукова.На снимку се види да јемогуће котирати пречник или полупречник 2D Poliline-а што може бити веома корисно у неким ситуацијама при пројектовању слика.Као и код свих других кота и код ових је могуће променити положај котне вредности у удносу на котну линију,променити величину бројева,подесити тачност, поставити префик или суфикс, што је корисно кад користите одређене мерне јединице(dm,cm,m..) Свим овим опцијама можете лако прићи тако што у командој линији укуцате DIMSTY а затим ударите Enter .Добијамо мени у којем подешавамо раније наведене опције котног текста и линија и још доста тога везано за подешавање котирања уопште.Могуће је и креирање више стилова ,као и код текста,тако да се не морате поново враћати у овај мени када котирате више различитих објеката.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B5%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0", "word_count": 531, "cyrillic": 0.954}
{"id": "10400", "title": "Модели колор ласерских штампача из Xerox Phaser серије", "text": "1 Модели колор ласерских штампача из Xerox Phaser серије\n*Xerox Phaser 1235\n*Xerox Phaser 1235 DT\n*Xerox Phaser 1235 DX\n*Xerox Phaser 1235 N\n*Xerox Phaser 2135\n*Xerox Phaser 2135 DT\n*Xerox Phaser 2135 DX\n*Xerox Phaser 2135 N\n*Xerox Phaser 6000\n*Xerox Phaser 6010\n*Xerox Phaser 6010 N\n*Xerox Phaser 6100\n*Xerox Phaser 6100 BD\n*Xerox Phaser 6100 DN\n*Xerox Phaser 6100 V BD\n*Xerox Phaser 6100 V DN\n*Xerox Phaser 6120\n*Xerox Phaser 6120 N\n*Xerox Phaser 6120 V N\n*Xerox Phaser 6125\n*Xerox Phaser 6125 N\n*Xerox Phaser 6125 VN\n*Xerox Phaser 6130\n*Xerox Phaser 6130 N\n*Xerox Phaser 6130 VN\n*Xerox Phaser 6140\n*Xerox Phaser 6140 DN\n*Xerox Phaser 6140 N\n*Xerox Phaser 6180 DN\n*Xerox Phaser 6180 N\n*Xerox Phaser 6180 VDN\n*Xerox Phaser 6180 VN\n*Xerox Phaser 6200\n*Xerox Phaser 6200 DP\n*Xerox Phaser 6200 DX\n*Xerox Phaser 6250\n*Xerox Phaser 6280\n*Xerox Phaser 6280 DN\n*Xerox Phaser 6280 N\n*Xerox Phaser 6280 VDN\n*Xerox Phaser 6280 VN\n*Xerox Phaser 6300\n*Xerox Phaser 6300 DN\n*Xerox Phaser 6300 N\n*Xerox Phaser 6350\n*Xerox Phaser 6350 DP\n*Xerox Phaser 6350 DT\n*Xerox Phaser 6350 DX\n*Xerox Phaser 6350 DXM\n*Xerox Phaser 6360\n*Xerox Phaser 6360 DN\n*Xerox Phaser 6360 DT\n*Xerox Phaser 6360 DX\n*Xerox Phaser 6360 N\n*Xerox Phaser 6360 V DN\n*Xerox Phaser 6360 V DT\n*Xerox Phaser 6360 V DX\n*Xerox Phaser 6360 V N\n*Xerox Phaser 6500 DN\n*Xerox Phaser 6500 N\n*Xerox Phaser 6600 DN\n*Xerox Phaser 6600 DNM\n*Xerox Phaser 6600 N\n*Xerox Phaser 6700 DN\n*Xerox Phaser 6700 DNM\n*Xerox Phaser 6700 DT\n*Xerox Phaser 6700 DTM\n*Xerox Phaser 6700 DX\n*Xerox Phaser 6700 DXM\n*Xerox Phaser 6700 N\n*Xerox Phaser 6700 NM\n*Xerox Phaser 7100V_DN\n*Xerox Phaser 7100V_DNM\n*Xerox Phaser 7100V_N\n*Xerox Phaser 7100V_NM\n*Xerox Phaser 7300\n*Xerox Phaser 7400\n*Xerox Phaser 7400 DLM\n*Xerox Phaser 7400 DN\n*Xerox Phaser 7400 DNM\n*Xerox Phaser 7400 DT\n*Xerox Phaser 7400 DTM\n*Xerox Phaser 7400 DX\n*Xerox Phaser 7400 DXF\n*Xerox Phaser 7400 DXM\n*Xerox Phaser 7400 N\n*Xerox Phaser 7400 NM\n*Xerox Phaser 7500 DN\n*Xerox Phaser 7500 DNM\n*Xerox Phaser 7500 DNZ\n*Xerox Phaser 7500 DNZM\n*Xerox Phaser 7500 DT\n*Xerox Phaser 7500 DTM\n*Xerox Phaser 7500 DX\n*Xerox Phaser 7500 DXM\n*Xerox Phaser 7500 N\n*Xerox Phaser 7500 NM\n*Xerox Phaser 7700\n*Xerox Phaser 7700 DN\n*Xerox Phaser 7700 DNM\n*Xerox Phaser 7700 DX\n*Xerox Phaser 7700 DXM\n*Xerox Phaser 7700 GX\n*Xerox Phaser 7750\n*Xerox Phaser 7750 V B\n*Xerox Phaser 7750 V DN\n*Xerox Phaser 7750 V DXF\n*Xerox Phaser 7750 V GX\n*Xerox Phaser 7760\n*Xerox Phaser 7760 DN\n*Xerox Phaser 7760 DX\n*Xerox Phaser 7760 GX\n*Xerox Phaser 7760 V DN\n*Xerox Phaser 7760 V DX\n*Xerox Phaser 7760 V GX", "subject": ["Ксерокс колор ласерски штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%80_%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%87%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_Xerox_Phaser_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 459, "cyrillic": 0.017}
{"id": "11051", "title": "Аутокед/Дефинисање стилова текста и њихова примена", "text": "служи примарно за израду цртежа разне намене међутим садржи и опцију убацивања текста, па самим тим постоји и опција дефинисања стилова текста. Дефинисање стила текста у Аутокеду има примену као и у било ком програму '''' пакета. Служи за дефинисање мноштва подешавања везаних за текст и његово форматирање пре његовог уноса. Омогућава формирање више различитих стилова који се лако могу мењати при уносу текста у рад.\n1 Приступање функцији\nПриступа јој се излиставањем падајућег менија и кликом на иконицу лоцирану поред назива стила текста који је тренутно у употреби. Постоји и други начин а то је коришћењем команде линије, тј. koришћењем команде која гласи ''STYLE'' (довољно је укуцати само \"''ST''\" након чега аутокед сам предлаже поменуту функцију). Покретањем команде отвара се ''dialog box'' у којем наилазимо на разне опције које се тичу величине слова, типа фонта, оријентације слова итд.\n2 Листа фунцкија\nПокретањем ''Dialog box''-а ''Text Style'' приступамо неколицини опција везаних за измену текста. У основне спадају:\n* ''Font''\n* ''Font style''\n* ''Height''\n* ''Upside down''\n* ''Backwards''\n* ''Vertical''\n* ''Width factor''\n* ''Oblique angle''\n3 Намена сваке од функција\n''Font'' служи за мењање фонта текста, док опција ''Font style'' омогућава подешавање стила слова (''bold,italic,regular'').Опцијом ''Height'' мења се висина слова, а опција ''Upside down'' окреће слова наопако, ''Backwards'' исписује слова уназад, ''Vertical'' исписује слова вертикално.Функција ''Width factor'' подешава ширину слова док опцијом ''Oblique angle'' мењамо угао под којим се слова исписују.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0", "word_count": 229, "cyrillic": 0.845}
{"id": "11053", "title": "Аутокед/Подешавање слојева", "text": "1 Подешавање слојева\nУз помоћ Layer-a организијују се објекти на цртежу. AutoCad обухвата низ линија, полилинија, лукова, текстова. Зато уводимо Leyer-e ради веће прегледности на нашем цртежу. Замисли цртеж састављен од мноштва провидних фолија, где се на свакој налазе истородне линије(Layar подлога) и као такве се налазе једна на другој. Пример је архитектонски цртеж који се ради са мноштвом Layar-а, због веће прегледности. При том се може користити могућност промене боје, типова линија, одређене линије, видљивости и слично.\nКоманда која покреће Layer-е назива се Layer propertis manger, а налази се на Home panely у групи Layers. Кликне се на ту команду и отвара се нови канал.\nОвај канал можемо отворити и помоћу стартне линије где куцамо пречицу La. После Enter-a отвара се исти канал.\nКанал Layer propertis нам нуди нулти Layer. Његове промене, димензије и име нису могуће променити. Не може се брисати. Зато се у пракси избегава коришћење овог Layer-а. Такође ако копирамо рад који је урађен у нултом Layer-у, из машине излази празан лист.\nУ оквиру овог канала имамо разне опције:\n1.1 Name:\nОмогућава нам да додамо Layer и да му дамо име. Препоручује се да назив имена има везе са објектом који цртамо. За унос идемо на десни клик и нуди нам се опција New Layer, клик на то и добија се нови. Не постоји одређени број Layer-а.\n1.2 Current:\nСамо један Layer има статус текућег, и у њему се све црта. Да би он био активан морамо кликнути на знак штиклирано.\n1.Не препоручује се искључивање текућег Layer-а.\n2.Не може да се заледи и заледи.\n1.3 Dеlete:\nФункција за брисање слојева, уколико не постоји ни један елемент на цртежу нацртан у том Layer-у. Морамо да дођемо мишем на знак X.\n1.4 On/Off:\nУкључена фолија: је стандардно понуђена, елементи се виде на цртежу.(симбол је сијалица).\nИскључена фолија: линије се не виде на радној површини али постоје у оквиру цртежа. Ако је искључена и текућа цртамо елементе које не видимо али постају видљиви кад укључимо фолију..(симбол је сијалица).\n1.5 Freeze/Thaw:\nЗамрзнута: не може бити текућа (симбол је пахуљица).\nОдмрзнута: фолија је стандардно понуђена.(симбол је сунце).\nРазлика између On/Off и Freeze/Thaw је: при искључивању слоја сви подаци о елементу који се налазе на њему остају у меморији рачунара и могу се брзо и поново приказати, док замрзавање слоја настаје тако што AutoCad укони податке из меморије и тиме растерети рачунар и омогући бржи рад.\n1.6 Lock/Unlock:\nОткључана: омогућава приступ свим елементима.(симбол је откључани катанац)\nЗакључана: фолија се види али рад са њеним елементима није могућ.\n1.7 Color:\nKликом на поље отвара се панел са бојама. Кликом на панел бирамо боју.\nМогућност додељивања боја елементима цртежа је јако значајна јер се уочава разлика између типова линија.\n1.8 Linetype:\nПромена линије(пуна, испрекидана, тачка црта...)\n1.9 Lineweight:\nДефинише промену дебљине линије.\nСпољашње везе:\n*", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0", "word_count": 492, "cyrillic": 0.902}
{"id": "10405", "title": "Xerox Phaser 6125 N", "text": "5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0 и мрежни прикључак\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nXerox, 106 R 01334, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%, 0095205737745\nXerox, 106 R 01331, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%, 0095205737714\nXerox, 106 R 01332, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%, 0095205737721\nXerox, 106 R 01333, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%, 0095205737738\nXerox, 106 R 01338, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%, 095205737783\nXerox, 106 R 01335, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%, 095205737752\nXerox, 106 R 01336, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%, 095205737769\nXerox, 106 R 01337, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%, 095205737776\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nDell, DT615, 593-10258, Toner black, 2.000 pages/ISO, 5391519384718\nDell, T102C, 593-10262, Toner black, 1.000 pages, 5391519384756\nDell, KU051, 593-10259, Toner cyan, 2.000 pages/ISO, 0884116000198\nDell, T103C, 593-10263, Toner cyan, 1.000 pages, 5391519384749\nDell, T105C, 593-10265, Toner magenta, 1.000 pages, 5391519384725\nDell, WM138, 593-10261, Toner magenta, 2.000 pages/ISO, 5391519384688\nDell, PN124, 593-10260, Toner yellow, 2.000 pages/ISO, 5391519384695\nDell, T104C, 593-10264, Toner yellow, 1.000 pages, 5391519384732\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра компатибиле, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334FU, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331FU, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332FU, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333FU, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n8 Рециклирани потрошни материјал\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра рециклираног, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334REC, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331REC, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332REC, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333REC, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0 и мрежни прикључак\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Xerox ||106 R 01334|| || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%||0095205737745\n|-\n|Xerox ||106 R 01331|||| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5% ||0095205737714\n|-\n|Xerox||106 R 01332|||| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5% ||0095205737721\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333|||| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5% ||0095205737738\n|-\n|Xerox ||106 R 01338|| || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%||095205737783\n|-\n|Xerox ||106 R 01335|||| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5% ||095205737752\n|-\n|Xerox||106 R 01336|||| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5% ||095205737769\n|-\n|Xerox|| 106 R 01337|||| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5% ||095205737776\n|}\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Dell ||DT615||593-10258 || Toner black, 2.000 pages/ISO||5391519384718\n|-\n|Dell ||T102C||593-10262|| Toner black, 1.000 pages ||5391519384756\n|-\n|Dell||KU051||593-10259|| Toner cyan, 2.000 pages/ISO ||0884116000198\n|-\n|Dell|| T103C||593-10263|| Toner cyan, 1.000 pages ||5391519384749\n|-\n|Dell ||T105C||593-10265 || Toner magenta, 1.000 pages||5391519384725\n|-\n|Dell ||WM138||593-10261|| Toner magenta, 2.000 pages/ISO ||5391519384688\n|-\n|Dell||PN124||593-10260|| Toner yellow, 2.000 pages/ISO ||5391519384695\n|-\n|Dell|| T104C||593-10264|| Toner yellow, 1.000 pages||5391519384732\n|}\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра компатибиле || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334FU|| Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331FU|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332FU|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333FU|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n|}\n8 Рециклирани потрошни материјал\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра рециклираног || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334REC || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331REC|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332REC|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333REC|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%", "subject": ["Ксерокс колор ласерски штампачи", "Ксерокс штампачи", "Ксерокс ласерски штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Xerox_Phaser_6125_N", "word_count": 886, "cyrillic": 0.387}
{"id": "11058", "title": "Аутокед/Увећавање и смањивање објекта (\"Scale\")", "text": "1 Шта је то команда: \"SCALE\"\nКомандом сцале може се мењати величина веђ унетог елемента.\n1.1 Потребно\n* \"Line\"\n* \"Polyline\"\n* \"Scale\"\n1.2 Koрak 1\nПре него што можемо било шта да урадимо , прво морамо да нацртамо неки предмет или облик.Сад кад смо нацртали можемо да кренемо , \"AutoCAD\" је програм који је јако прецизан и све захтева да има мере. На пример од вас се тражи да пројектујете кућу , и треба да је увећате.Да би сте то урадили потребно је да знате да користите опцију \"SCALE\"\n1.3 Корак 2\nКад покренемо команду \"SCALE\" , \"AutoCAD\" очекује унос основне тачке (која не мења положај)а затим и унос фактора размере.То је нумеричка вредност која може бити већа или мања од јединице (у зависности од тога да ли желимо повећање или смањење одабраног елемента).\n2 Укратко\nНацртајте неки облик , може да буде тачно одређених димензија а може и произвољан.Затим се селектује објекат , након тога тражиће се од нас да одаберемо почетну тачку , када смо то одрадили уносимо цифру тј. жељену величину за наш селектован предмет.\n2.1 Снимак\nЗа још лакши начин погледати видео снимак:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A3%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0_%28%22Scale%22%29", "word_count": 187, "cyrillic": 0.954}
{"id": "11059", "title": "Аутокед/Продужавање објекта (\"Extend\")", "text": "Команда Extend служи за продужавање линија, или разних елемената који се цртају, тако да се елементи који се цртају на радној површини могу додирнути тј. спојити. Код покретања команде прво је потребно одредити линије или објекте до којих хоћемо да продужавамо наше линије или објекте.\n1 Покретање Команде\nОпција Extend може да се активира на два најбржа и најлакша начина:\n# Куцањем у командној линији Extend\n# Може се покренути и преко Home панела који се налази у горњем левом углу , где се опција налази у падајућем менију заједно са опцијом Trim.\n2 Kоришћење\nПре него што се уопште покрене опција Extend, треба нацртати два елемента или више елемената који се спајају, ти елементи се цртају помоћу опције Line. Када се два елемента или линије нацртају, креће се са употребом опције Extend, прво се обележава тј. кликне се на линију до које се треба продужити друга линија или елемент, онда се после тога кликом на другу линију или неки други елемент извршава продужавање линије или елемента тј. спајање са другом линијом. Како функционише опција Extend , приказано је у датом видеу, а на сликама је приказано како је изгледао цртеж пре употребе опције Extend, и како изгледа цртеж кад се употреби опција Extend.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0_%28%22Extend%22%29", "word_count": 200, "cyrillic": 0.944}
{"id": "10407", "title": "Xerox Phaser 6125 VN", "text": "5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0 и мрежни прикључак\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nXerox, 106 R 01334, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%, 0095205737745\nXerox, 106 R 01331, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%, 0095205737714\nXerox, 106 R 01332, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%, 0095205737721\nXerox, 106 R 01333, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%, 0095205737738\nXerox, 106 R 01338, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%, 095205737783\nXerox, 106 R 01335, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%, 095205737752\nXerox, 106 R 01336, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%, 095205737769\nXerox, 106 R 01337, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%, 095205737776\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nDell, DT615, 593-10258, Toner black, 2.000 pages/ISO, 5391519384718\nDell, T102C, 593-10262, Toner black, 1.000 pages, 5391519384756\nDell, KU051, 593-10259, Toner cyan, 2.000 pages/ISO, 0884116000198\nDell, T103C, 593-10263, Toner cyan, 1.000 pages, 5391519384749\nDell, T105C, 593-10265, Toner magenta, 1.000 pages, 5391519384725\nDell, WM138, 593-10261, Toner magenta, 2.000 pages/ISO, 5391519384688\nDell, PN124, 593-10260, Toner yellow, 2.000 pages/ISO, 5391519384695\nDell, T104C, 593-10264, Toner yellow, 1.000 pages, 5391519384732\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра компатибиле, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334FU, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331FU, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332FU, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333FU, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n8 Рециклирани потрошни материјал\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра рециклираног, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334REC, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331REC, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332REC, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333REC, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0 и мрежни прикључак\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Xerox ||106 R 01334|| || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%||0095205737745\n|-\n|Xerox ||106 R 01331|||| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5% ||0095205737714\n|-\n|Xerox||106 R 01332|||| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5% ||0095205737721\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333|||| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5% ||0095205737738\n|-\n|Xerox ||106 R 01338|| || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%||095205737783\n|-\n|Xerox ||106 R 01335|||| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5% ||095205737752\n|-\n|Xerox||106 R 01336|||| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5% ||095205737769\n|-\n|Xerox|| 106 R 01337|||| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5% ||095205737776\n|}\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Dell ||DT615||593-10258 || Toner black, 2.000 pages/ISO||5391519384718\n|-\n|Dell ||T102C||593-10262|| Toner black, 1.000 pages ||5391519384756\n|-\n|Dell||KU051||593-10259|| Toner cyan, 2.000 pages/ISO ||0884116000198\n|-\n|Dell|| T103C||593-10263|| Toner cyan, 1.000 pages ||5391519384749\n|-\n|Dell ||T105C||593-10265 || Toner magenta, 1.000 pages||5391519384725\n|-\n|Dell ||WM138||593-10261|| Toner magenta, 2.000 pages/ISO ||5391519384688\n|-\n|Dell||PN124||593-10260|| Toner yellow, 2.000 pages/ISO ||5391519384695\n|-\n|Dell|| T104C||593-10264|| Toner yellow, 1.000 pages||5391519384732\n|}\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра компатибиле || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334FU|| Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331FU|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332FU|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333FU|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n|}\n8 Рециклирани потрошни материјал\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра рециклираног || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334REC || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331REC|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332REC|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333REC|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%", "subject": ["Ксерокс колор ласерски штампачи", "Ксерокс ласерски штампачи", "Ксерокс штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Xerox_Phaser_6125_VN", "word_count": 886, "cyrillic": 0.387}
{"id": "10408", "title": "Xerox Phaser 6125", "text": "5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nXerox, 106 R 01334, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%, 0095205737745\nXerox, 106 R 01331, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%, 0095205737714\nXerox, 106 R 01332, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%, 0095205737721\nXerox, 106 R 01333, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%, 0095205737738\nXerox, 106 R 01338, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%, 095205737783\nXerox, 106 R 01335, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%, 095205737752\nXerox, 106 R 01336, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%, 095205737769\nXerox, 106 R 01337, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%, 095205737776\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nDell, DT615, 593-10258, Toner black, 2.000 pages/ISO, 5391519384718\nDell, T102C, 593-10262, Toner black, 1.000 pages, 5391519384756\nDell, KU051, 593-10259, Toner cyan, 2.000 pages/ISO, 0884116000198\nDell, T103C, 593-10263, Toner cyan, 1.000 pages, 5391519384749\nDell, T105C, 593-10265, Toner magenta, 1.000 pages, 5391519384725\nDell, WM138, 593-10261, Toner magenta, 2.000 pages/ISO, 5391519384688\nDell, PN124, 593-10260, Toner yellow, 2.000 pages/ISO, 5391519384695\nDell, T104C, 593-10264, Toner yellow, 1.000 pages, 5391519384732\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра компатибиле, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334FU, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331FU, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332FU, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333FU, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n8 Рециклирани потрошни материјал\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра рециклираног, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334REC, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331REC, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332REC, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333REC, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Xerox ||106 R 01334|| || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%||0095205737745\n|-\n|Xerox ||106 R 01331|||| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5% ||0095205737714\n|-\n|Xerox||106 R 01332|||| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5% ||0095205737721\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333|||| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5% ||0095205737738\n|-\n|Xerox ||106 R 01338|| || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%||095205737783\n|-\n|Xerox ||106 R 01335|||| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5% ||095205737752\n|-\n|Xerox||106 R 01336|||| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5% ||095205737769\n|-\n|Xerox|| 106 R 01337|||| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5% ||095205737776\n|}\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Dell ||DT615||593-10258 || Toner black, 2.000 pages/ISO||5391519384718\n|-\n|Dell ||T102C||593-10262|| Toner black, 1.000 pages ||5391519384756\n|-\n|Dell||KU051||593-10259|| Toner cyan, 2.000 pages/ISO ||0884116000198\n|-\n|Dell|| T103C||593-10263|| Toner cyan, 1.000 pages ||5391519384749\n|-\n|Dell ||T105C||593-10265 || Toner magenta, 1.000 pages||5391519384725\n|-\n|Dell ||WM138||593-10261|| Toner magenta, 2.000 pages/ISO ||5391519384688\n|-\n|Dell||PN124||593-10260|| Toner yellow, 2.000 pages/ISO ||5391519384695\n|-\n|Dell|| T104C||593-10264|| Toner yellow, 1.000 pages||5391519384732\n|}\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра компатибиле || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334FU|| Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331FU|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332FU|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333FU|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n|}\n8 Рециклирани потрошни материјал\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра рециклираног || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334REC || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331REC|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332REC|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333REC|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%", "subject": ["Ксерокс штампачи", "Ксерокс ласерски штампачи", "Ксерокс колор ласерски штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Xerox_Phaser_6125", "word_count": 880, "cyrillic": 0.381}
{"id": "11070", "title": "Аутокед/Команда \"Pedit\"", "text": "''Pedit'' користи се за промену полилиније,објекта за спајање са полилинијом и пребацивање из обичног 'line' у 'polyline'\n1 Oпис\nОва опција је мултифункцијонална у зависности од објекта који желите да обрадите.Да ли је то претварање 2D линије и лукова у полилинију.Ако изаберете линију, лук или криву , од вас се тражи да претворити тај објекат у полилинију .\n2 Пoкрeтaњe oпциje Pedit\nОва опција се користи на следећи начин:\n*Унесемо ''Pedit'' и притиснемо ентер,затим селектујемо жељени објекат.Затим поново кликнемо ентер и у падајућем менију изаберемо опцију ''join''\n3 Коришћење\nКоришћење ове опције није нешто претерано револуцијарно шта више изузетно је једноставно.Служи за промене обичних линија у поли,спајањ са осталим полилинијама у једнуфлексибилну конструкцију.\n*PLINECONVERTMODE* систем променљива одређује да ли ће се полилинија креирана са линеарним или лучним сегментима .\n*PEDITACCEPT* систем променљивих је постављена на прво место,али убрзо је потиснута,изабрани објекти се аутоматски конвертују у полилинију.\n*DELOBJ* систем промленљивих одређује да ли се задржава оригинална геометрија или не.\nПрецизна вредност одређује колико прецизно резултира полилинија,она се постављ на изворне криве . Важи вредносни број између 0 и 99 .", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22Pedit%22", "word_count": 184, "cyrillic": 0.944}
{"id": "10409", "title": "Xerox Phaser 6130", "text": "5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0 и мрежни прикључак\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nXerox, 106 R 01281, Toner cartridge black, 2.500 pages/5%, 0095205735529\nXerox, 106 R 01278, Toner cartridge cyan, 1.900 pages/5%, 0095205735499\nXerox, 106 R 01279, Toner cartridge magenta, 1.900 pages/5%, 0095205735505\nXerox, 106 R 01280, Toner cartridge yellow, 1.900 pages/5%, 0095205735512\nXerox, 106 R 01338, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%, 095205737783\nXerox, 106 R 01335, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%, 095205737752\nXerox, 106 R 01336, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%, 095205737769\nXerox, 106 R 01337, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%, 095205737776\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\nПроизвођач, Шифра произвођача, Ознака произвођача, Опис, Бар код\nDell, FM064, 593-10312, Toner black, 2.500 pages/ISO, 0884116002086\nDell, P237C, 593-10316, Toner black, 1.000 pages/ISO, 5391519384008\nDell, FM065, 593-10313, Toner cyan, 2.500 pages/ISO, 0884116002093\nDell, T103C, 593-10317, Toner cyan, 1.000 pages/ISO, 5391519383995\nDell, FM067, 593-10315, Toner magenta, 2.500 pages/ISO, 0884116002109\nDell, P240C, 593-10319, Toner magenta, 1.000 pages/ISO, 5391519383971\nDell, FM066, 593-10314, Toner yellow, 2.500 pages/ISO, 0884116002116\nDell, P239C, 593-10318, Toner yellow, 1.000 pages/5%, 5391519383988\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра компатибиле, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334FU, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331FU, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332FU, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333FU, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n8 Рециклирани потрошни материјал\nПроизвођач оригинала, Шифра оригинала, Шифра рециклираног, Опис\nXerox, 106 R 01334, 106RX01334REC, Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01331, 106RX01331REC, Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01332, 106RX01332REC, Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\nXerox, 106 R 01333, 106RX01333REC, Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n5 Карактеристике штампача\n* Тип штампача: A4 колор ласер штампач\n* Брзина штампе: до 16/12 ppm (страна у минути)\n* Резолуција: 600 x 600 dpi (тачака по инчу)\n* Брзина изласка прве стране: прва црно бела страна излази након 14 секунди, а колор за 17 секунди\n* Меморија: 64MB\n* Прикључци: USB 2.0 и мрежни прикључак\n* Обостана штампа (стандард) Duplex Printing: не\n* Месечни обим штампе: 40,000 страна\n* Капацитет стартног тонера: 500 pages @ 5% (страна при покривености од 5 %)\n6 Оригинални потрошни материјал\n6.1 Оригинални потрошни материјал (потрошни материјал прозведен од произвођача опреме)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Xerox ||106 R 01281|| || Toner cartridge black, 2.500 pages/5%||0095205735529\n|-\n|Xerox ||106 R 01278|||| Toner cartridge cyan, 1.900 pages/5% ||0095205735499\n|-\n|Xerox||106 R 01279|||| Toner cartridge magenta, 1.900 pages/5% ||0095205735505\n|-\n|Xerox|| 106 R 01280|||| Toner cartridge yellow, 1.900 pages/5% ||0095205735512\n|-\n|Xerox ||106 R 01338|| || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%||095205737783\n|-\n|Xerox ||106 R 01335|||| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5% ||095205737752\n|-\n|Xerox||106 R 01336|||| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5% ||095205737769\n|-\n|Xerox|| 106 R 01337|||| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5% ||095205737776\n|}\n6.2 Овај потрошни материјал се може користити после измене (механичке или замена чипа) као:\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач|| align=center|Шифра произвођача||align=center|Ознака произвођача || align=center|Опис||align=center| Бар код\n|-\n|Dell ||FM064||593-10312 || Toner black, 2.500 pages/ISO||0884116002086\n|-\n|Dell ||P237C||593-10316|| Toner black, 1.000 pages/ISO ||5391519384008\n|-\n|Dell||FM065||593-10313|| Toner cyan, 2.500 pages/ISO||0884116002093\n|-\n|Dell|| T103C||593-10317|| Toner cyan, 1.000 pages/ISO||5391519383995\n|-\n|Dell ||FM067||593-10315 || Toner magenta, 2.500 pages/ISO||0884116002109\n|-\n|Dell ||P240C||593-10319|| Toner magenta, 1.000 pages/ISO ||5391519383971\n|-\n|Dell||FM066||593-10314|| Toner yellow, 2.500 pages/ISO ||0884116002116\n|-\n|Dell|| P239C||593-10318|| Toner yellow, 1.000 pages/5%||5391519383988\n|}\n7 Компатибилни потрошни материјал ( For Use)\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра компатибиле || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334FU|| Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331FU|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332FU|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333FU|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%\n|}\n8 Рециклирани потрошни материјал\n{|border=1\n|-\n|align=center|Произвођач оригинала|| align=center|Шифра оригинала||align=center|Шифра рециклираног || align=center|Опис\n|-\n|Xerox ||106 R 01334||106RX01334REC || Toner cartridge black, 2.000 pages/5%\n|-\n|Xerox ||106 R 01331||106RX01331REC|| Toner cartridge cyan, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox||106 R 01332||106RX01332REC|| Toner cartridge magenta, 1.000 pages/5%\n|-\n|Xerox|| 106 R 01333||106RX01333REC|| Toner cartridge yellow, 1.000 pages/5%", "subject": ["Ксерокс штампачи", "Ксерокс ласерски штампачи", "Ксерокс колор ласерски штампачи"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Xerox_Phaser_6130", "word_count": 894, "cyrillic": 0.383}
{"id": "11072", "title": "Аутокед/Измена полилинија \"Edit Polyline\" (\"Close\", \"Join\", \"Width\")", "text": "1 \"Edit Polyline\" (\"Close\" , \"Join\" , \"Width\")\n1.1 \"Polyline\"\nТо је основна команда која се користи за израду било каквог цртежа или предмета.\n* \"Close\"\n* \"Join\"\n* \"Width\"\n1.2 \"Close\"\nОпција \"Close\" затвара полигон који образују сегменти полилиније (Ц , десни тастер)\n1.3 \"Width\"\nПо покретању команде \"Polyline\" и уносу почетне тачке \"AutoCAD\" ће командној линији исписати информацију о треутно подешеном фактору ширине , коју ће користити у току њеног цртања.Ако је \"Current line-width\"фактор једнак нули , ширина полилиније ће одговарати најмањој димензији која се може приказати на екрану.Притиском на тастер \"W\" на тастатури може се покренути \"Width\" опција и одредити нова ширина линије и то засебно за почетак и крај наредног сегмента.\n1.4 \"Join\"\nПрименом опције \"Join\" могуће је додати нове сегменте на одабрану полилинију.Покреће се притиском на тастер \"J\" на тастатури , а \"AutoCAD\" потом захтева одабир елемената које треба надовезати на постојећи полигонални елемент.При томе је неопходно да се нови сегменти међусобно додирују тако да се са одабраном полилинијом могу да чине нову целину.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%98%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22Edit_Polyline%22_%28%22Close%22%2C_%22Join%22%2C_%22Width%22%29", "word_count": 170, "cyrillic": 0.857}
{"id": "11068", "title": "Аутокед/Команда \"DIM Baseline\" (котирање)", "text": "''DIM Baseline'' Помоћу команде DIMBaseline можемо да извршимо котирање више различитих растојања за које желимо да имају исту почетну тачку,односно можемо котирати паралелно.\n1 Oпис\nПриликом израде инжењерских цртежа величине нацртаних елемената и њихова међусобна растојања се морају експлицитно исказати, па је зато на цртеж неопходно додати и котне линије.Помоћу команде DIMBaseline се може котирати више различитих растојања са истом почетном тачком.\n2 Пoкрeтaњe oпциje DIM Baseline\nПокрећемо је избором Baseline ставке из Dimension менија и кликом на десни тастер миша активирамо режим у коме бирамо прву у будућем низу котних линија,или уношењем пречице \"DIMB\" у командну линију.\n3 Кoришћeњe\nАutoCAD затим очекује лоцирање тачке до које је потребно извршити мерење, а када и то урадимо аутоматски црта нову коту,која са основном има заједничку почетну тачку.У наставку можемо котирати још тачака,при чему ће АutoCAD сваки пут додавати по још једну нову котну линију. Растојање се претходно одреди у оквиру Geometry параметара.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22DIM_Baseline%22_%28%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%29", "word_count": 157, "cyrillic": 0.935}
{"id": "11066", "title": "Аутокед/Копирање објекта (\"Copy\")", "text": "1 Команда Copy\nКоманда copy служи за копирање елемената. Начин на који копирамо елеменент сличан је команди мove – померање, с тим што се код ове команде појављује нови елемент.\nКод ове команде је битно знати да постоји разлика између Copy као AUTOCAD команда и Copy као Windows команда. Copy команда у AUTOCAD копира елемент унутар једног цртежа, док команда Windows copy дозвољава копирање у други цртеж.\nТакође, могуће је копирати елементе користећи референтну тачку (Copy with Base Point). Прво се обележе жељени елементи, затим се изврши копирање коришћењем комбинације тастера a Ctrl+Shift+C и обележи се референтна тачка. При уметању елемената (Ctrl+V) референтна тачка се поставља на место које се покаже као тачка наметања (Insertion point).\nПрименом опције Multiple можемо креирати више копија истог елемента и то све у оквиру једног циклуса команде Copy. Ево како ово функционише:\nПокренућемо команду за копирање и изабрати жењене елементе. По потврди одабира, а уместо одређивања почетне тачке за копирање притиснућемо М на тастатури. То ће бити сигнал који AutoCAD-у преноси нашу жељу да у наставку рада и по одређивању почетне и завршне тачке за копирање не прекине функцију већ нам омугући да покажемо другу, трећу и остале тачке на којима желимо да се појаве копије изабраних елемената. Притиском на десни тастер миша завршавамо вишеструко копирање.\nНаредба copy ( modify, copy )\nПречица за наредбу Copy је Co.\n1.1 Поступак:\nПозвати наредбу\nОдабрати објекат\nОдабрати почетну тачку\nОдредити дистанцу од објекта који се копира.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0_%28%22Copy%22%29", "word_count": 242, "cyrillic": 0.874}
{"id": "11061", "title": "Аутокед/Команда \"Mtext\"", "text": "Команда Mtext или (MultiLine Text), се користи за уношење текста који је опширнији и који може садржати већи број редова.\n1 Намена\nОва команда се користи када желимо да у наш цртеж додамо текст којим можемо описати одређене детаље. Текст можемо брзо и лако унети у пар редова или у један параграф, али ову функцију не можемо користити за писање текста који може заузимати величину од неколико страна.\n2 Покретање команде Mtext\nОва команда се може покренути на више начина:\n* Уношењем команде МТ у оквиру команде линије\n* Са Home картице у оквиру Annotation panel-a\n3 Употреба\nНакон покретања команде, програм тражи од нас да дефинишемо координате у оквиру којих ће се налазити наш текст. Кликом на одређене тачке, у оквиру ''AutoCad''-овог координантног система, постављамо димензије прозора који желимо да испунимо са жељеним текстом. После дефинисања, програм нам дозвољава да започнемо уношење текста. Током коришћења ове команде, активирају се посебне опције које нам омогућавају да преуређујемо текст по жељи.\nНеке од опција су:\n* Style\n* Formatting\n* Paragraph\n* Find/Replace\n3.1 Style\nОвај панел користимо за подешавање висине и за одабир одређеног стила нашег текста.\n3.2 Formatting\nУ оквиру ''Formatting'' опције можемо мењати боју, фонт, подебљавати, улепшавати слова као и маскирати позадину датог текста.\n3.3 Paragraph\nОва опција нам даје могућност преуређивања параграфа.\n3.4 Find/Rplace\nПомоћу ''Find/Replace'' можемо лако налазити одређене елементе текста и по потреби их замењивати.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22Mtext%22", "word_count": 233, "cyrillic": 0.901}
{"id": "11067", "title": "Аутокед/Команда \"DIM Continue\" (котирање)", "text": "''DIMConutinue'' представља једну од опција котирања која се користи за аутоматско цртање низа котних линија у истој равни.\n1 Oпис\nДа би се функција DIMCountiue могла користи, морају бити бећ исцртани одређени линијски геометријски облици и на њима представљена бар једна котна линија. Ова опција је корисна искључиво уколико су нам потребне котне линије у истој равни. Обезбеђује брзо и ефикасно котирање великог броја елемената цртежа. Пошто се ова опција користи за додатно котирање низа елемената, стил котних линија остаће непромењен.\n2 Пoкрeтaњe oпциje DIMContinue\nПокретање опције се изводи на два начина:\n* Одабиром опције ''Continue'' из палете ''Dimension'' која се налази у картици ''Annotatе''* Kуцањем DIMConutinue у командној линији\n3 Кoришћeњe\nПрви корак по избору ставке ''CONTINUE'' би требало да буде одабир котне линије на коју је потребно надовезати нове сегменте. Отвара нам се опција ''SELECT'' којом бирамо од које тачке наставлјамо са котирањем. При томе треба водити рачуна да се одабир изврши на месту које је ближе крају за који ће се везати нови сегмент. Потом се бира тачка до које се врши котирање и тиме -u ставити на располагање све потребне параметре на унос нове котне линије. Команда ''DIMContiue'' се тиме не завршава већ је могуће наставити додавање нових сегмената једноставним показивањем на тачке за које желимо да се изврши котирање. Команда се завршава притиском на ''ENTER''.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22DIM_Continue%22_%28%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%29", "word_count": 219, "cyrillic": 0.949}
{"id": "11069", "title": "Аутокед/Низовне команде (\"Patx appay\")", "text": "PATH ARRAY претставља опцију команде ''ARRAY'' , која нам омогућава умножавање жељених објеката по одређеној путањи.\n1 Опис опције\nPATH низови у Ауто кеду захтевају додатани део цртања геометрије (пут). Путања може бити једноставна као линија или круг, а може бити и Spline или Poliline. Између осталог, PATH низови се понашају врло слично правоугаоним и поларним низовима. Следећи кораци показују како се може користити PATH низ.\nНацртали смо Poliline са кружним луком. На почетку полилиније направили смо круг произвољног пречника.\n2 Покретање и коришћење команде PATH ARRAY\n2.1 Покретање команде\nКоманду можемо покренути на више начина:\n* На HOME панелу, групе Modify прoнaђeмo кoмaнду Array, oтвoримo пaдajући мeни и пoкрeнeмo PATH ARRAY oпциjу,\n* Уношењем на командну линију ARRAYPATH,\n* Уношењем AR (скраћено од ARRAY) или ARRAY у командну линију, затим се тражи да изаберемо објекат, потом уносимо PA (скраћено од PATH) и потврдимо са ентер.\n2.2 Коришћење команде\nНа MODIFY панелу картице HOME изаберемо PATH ARRAY. Затим тражи да селектујемо објекат који желимо да умножимо низ дуж путање, означимо круг и потврдимо са ентер. Такође нам се тражи и линија у односу на коју ће се померати наш објекат, означимо линију али не морамо притиснути ентер након што смо изабрали путању, јер AutoCad аутоматски избацује произвољан број објеката на линији произвољног међусобног растојања. Држањем левог тастера курсора на стрелицу можемо произвољно правити размак између објеката. У колико желимо тачну вредност растојања између објеката можемо је унети на панелу BETWEEAN. Као и код правоугаоних и поларних низова, можемо одредити број објеката. Изласком и поновним уласком на опцију отвара нам се нова опција за коришћење команде. На картици PROPRETIS можемо задати да ли желимо да нам објекти буду сразмерно од почетка до краја постављени или да поставка буде по нашем избору. У случају да желимо сразмерну расподелу, активирамо опцију DIVIDE. Она аутоматски распоређује објекте од почетка до краја линије не узимајући у обзир растојање вец само број објеката ( растојање ће бити сразмерно одређено између објеката ). Док нам MEASURE опција омогућује произвољан број објеката и растојања између њих. EDIT SOURCE опција нам омогућује да доцртамо неки нови објекат на већ постојани, завршетком ове опције кликнемо на EDIT ARRAY- SAVE CHANGES. Такође је важно знати да увек можемо вршити измене у PATH ARRAY-у. Завршетком израде нашег низа искључујемо опцију једноставним притиском на ЕСЦ или притиском курсора на CLOSE ARRAY.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9D%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%28%22Patx_appay%22%29", "word_count": 385, "cyrillic": 0.892}
{"id": "11075", "title": "Аутокед/Заобљавање ивица (\"Fillet\")", "text": "1 Аутокед/Заобљавање ивица (\"Fillet\")\nПомоћу ове команде можемо повезати два елемента и на тај начин елемент који их повезује исцрта у облику лука задатог полупречника. Сам поступак заобљавања ивица, ради се тако што се најпре одаберу два елемента, где треба да се изврши спајање, односно заобљавање ивица. Заобљавање се може вршити луковима, круговима, елипсама, линијама, полилинијама, правама, итд.За лакшу контролу ове опције у аутокеду, могу се користити следеће опције:\n* Radius\n* Trim\n* Polyline\n1.1 Radius\nОва опција се налази у оквиру команде Filet. Приликом покретања поменуте команде (Filet), у конадној линији се приказује податак о подешеном полупречнику. Притиском на тастер R може се одредити нова вредност полупречника. Притиском на ENTER потврђујемо нови полупречник и затим се одаберу линију линије где ће се ова команда применити. При одабиру ове команде и задавању полупречника треба водити рачуна да линије на којима желимо да извршимо команду буду веће од радијуса, ако се не задовољи тај услов команду није могуће извршити.\n1.2 Trim\nПриликом коришћења команде Filet, може доћи до тога, да неке линије морају да се подуже или скрате, како би се ова команда испунилa, oпција Trim нам то омогућава, и бирањем ове опције она то изврши аутоматкси. Ова опција омогућава да се линије продуже или скрате, да би се повезале луком одређене величине. Притиском на тастер Т може се изабрати промена Trim.\n1.3 Polyline\nPolyline је једна од опција која се може користити за забљавање углова сложених елемената попут полилиније. Притиском тастера P у командној линији, AtoCAD омогућава избор елемената и може се извршити заобљавање свих углова одjедном.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%97%D0%B0%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%22Fillet%22%29", "word_count": 260, "cyrillic": 0.933}
{"id": "11055", "title": "Аутокед/\"Hatch\" команда-шрафирање", "text": "1 Основно\nAuto CAD је програм који користе инжењери, архитекте и други стручњаци којима овај програм помаже у пројектовању, изградњи објеката, производа као и другим стварима. Овај програм је много помогао данашњим стручњацима а у употреби је од 1982. године и један је од најпозатијих софтвера за моделирање и цртање. Auto CAD садржи велики број команда а данас расправљамо о команди која се користи за шрафирање а то је команда HATCH. Ова команда је једна од најчешће коришћених команди у Auto CAD софтверу, и њена превасходна употреба је за шрафирање, потамњивање и подешавање и облковање цртежа или објеката које је корисник направио. Долази у више варијанти образаца као што је дрво, камен, асфалт, цигла, цреп и слично. Ови обрасци се користе за означавање који тип материјала се користи када дође до разраде пројекта. Овде ћемо проћи основне функције овог програма, како му приступити, како га користити као и друге корисне савете.\n2 Приступање\nПостоји неколико начина да се приступи овој картици. Неки од њих су:\n#Кликните на картицу ''Home'' > затим кликните на ''Draw panel'' > на крају кликните на ''Hatch''#На тастатури куцамо слово Н и кликнемо на ентер.\nЈедном када је ова команда отворена корисник може приступити више различитих образаца за шрафирање које је добио уз програм, али зато може скинути и остале обрасце са интернета. Најчешће коришћени обрасци су: дрво, камен, цигла и цреп. Да би се шрафирање било успешно наш објекат мора бити затворен са свих страна, односно не сме имати никакав празан простор између линија. Ова команда се може примењивати како у 2D тако и у 3D окружењу.\n2.1 Pattern type и Pattern properties\nУ овкиру ове групе врши се избор између три основна типа шрафирања. ''Predefined'' (подразумева примену неких од предложених узорака шрафура које су за Auto CAD претходно дефинисане), ''User defined'' (омогуђава да корисник одреди угао и одстојање између појединих линија које чине шрафуру) и ''Custom'' са избором образаца које сам креира. Pattern properties група параметара омогућава детаљна подешавања за размеру и орјентацију будуће шрафуре. За примену готових узорака потребно је одредити прво фактор размере, а затим и угао под којим ће се шрафура исцртавати.\n3 Коришћење Hatch-a\nКада смо отворили команду ми у горњем левом углу у картици Pattern бирамо образац који ћемо ми користити. Међутим можда лакши начин коришћења ове опције је да када чим отворимо Hatch комадну куцамо слово Т и онда се отвори мени који изгледа овакав:\nКада се отвори овај мени ту бирамо све што нам треба. Ова опција је прегледнија и лакша је него да смо из целог падајућег менија бирали све што нам је потребно. Када се кликне на ове три тачке поред команде ''Pattern'', ту бирамо обрасце које ћемо користити за нашу шрафуру. Ту постоји велики број образаца али ћемо ми изабрати један. Када се тај образац изабере, следеће што се може бирати је боја. За то је задужена ова картица ''Color''. Постоји избор од 7 основних боја, мада се може из овог менија на последњу картицу изабрати опција ''Select color'' и из палете боја бирамо ону која нама одговара. ''Swatch'' нам служи да имамо преглед обрасца који смо ми изабрали, такође се на клик ''Swatch'' може мењати образац.\n3.1 Angle и scale опција\n''Angle'' опција нам служи да одредимо под којим углом ће нам стајати шрафура. Угао шрафуре бирамо у ''Settings''-у, у делу где пише ''Angle и scale'', и ту у падајућем менију бирамо угао шрафуре који нам одговара или само уносимо угао. Такође и ''scale'' опција, односно величина шрафуре се бира у овом менију исто. Уносимо сами величину која нам одговара, или из падајућег менија бирамо величину.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%22Hatch%22_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D1%88%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 596, "cyrillic": 0.928}
{"id": "11079", "title": "Аутокед/Команда Leader", "text": "\"Leader\" је команда у програму \"AutoCAD\" која креира стрелицу која повезује котне елементе и контуру коју котирамо. Користи се када би коришћење стандардних начина котирања учинило рад непрегледним.\n1 Опис\nКоте су важан део већине цртежа у \"ÄutoCAD\"-у. Оне приказују величину модела који сте пројектовали и неопходне су за процес његове реализације.\nКоте се не уносе ручно (мерењем растојања између елемената и додавањем потребних линија и бројева) већ се за то користе посебне функције, чија је улога да котирање учине једноставнијим и ефикаснијим поступком. Котирање је аутоматско и цео поступак се обавља без директног учешћа корисника, а ручно се врши само избор елемента који треба котирати.\nПонекад је потребно да се уместо уобичајене котне линије нацртани елемент димензионише на неки други начин(параметарски, описно, итд...). У тим ситуацијама се може применити команда \"Leader\", јер тада \"AutoCAD\" нуди могућност да се као графички симбол нацрта стрелица која показује на котирани елемент, а остатак текста унесе ручно.\n2 Приступ и коришћење команде\nКоманду \"Leader\" можемо покренути избором из \"Dimension\" менија и затим показати елемент на који треба да буде уперена стрелица. Следећи корак је унос друге тачке чиме одређујемо правац линије за спајање стрелице и котног текста. Та линија може имати више сегмената, али се у пракси обично задовољавамо само једним, па притиском на десни тастер миша завршавамо и ову фазу. Даље следи унос котног текста.\n3 Види још:\n**", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_Leader", "word_count": 228, "cyrillic": 0.969}
{"id": "11080", "title": "Аутокед/Померање објекта (\"Move\")", "text": "1 Опис функције\nКоманда Move служи за померање објекта уколико нам је то потребно. При том се димензије објекта не мењају. Након што покренемо ову команду, неопходно је да означимо објекат (објекте) које желимо да померимо. Померање можемо извршити дефинисањем координата или пак само левим кликом миша кликнемо на жељену позицију.\n2 Покретање функције\nМоже се позвати тако што у командној линији укуцамо Move или уз помоћ миша тако што ћемо у горњој палети кликнути на ову команду.\n3 Пример примене команде MOVE\nПрво смо нацртали један објекат. Затим смо левим кликом миша позвали команду Move из горње палете. Затим смо означили наш објекат који смо претходно нацртали. Пошто нисмо имали унапред одређене координате, курсор миша смо довели на одређено место и левим кликом на њега извршили жељену команду Move.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0_%28%22Move%22%29", "word_count": 130, "cyrillic": 0.961}
{"id": "11056", "title": "Аутокед/Низовне команде (\"Polar appay\")", "text": "''Polar array'' прeдстaвљa oпциjу кoмaндe Array, koja служи зa кoпирaњe сeлeктoвaних oбjeкaтa пo кружнoj путaњи oкo зaдaтoг цeнтрa.\n1 Oпис\nOвa функциja je нaрoчитo пoгoднa у ситуациjaмa кao штo су нпр. рaспoрeђивaњe стoлицa у биoскoпскoj сaли или oкo кружнoг стoлa, jeр oвa кoмaндa кoриснику oмoгућaвa брзo и eфикaснo кoпирaњe oбjeкaтa пo кружнoj путaњи. Taкoђe, пружa рaзнe oпциje кao штo су прoмeнa углa измeђу кoпирaних oбjeкaтa, зaдaвaњe брoja кoлoнa и врстa, oдрeђивaњe брoja кoпиja и сличнo.\n2 Пoкрeтaњe oпциje Polar array\nOвa oпциja сe мoжe пoкрeнути нa вишe нaцинa:\n*Дирeктним унoшeњeм ''ARRAYPOLAR'' у кoмaнднoj линиjи и пoтврдимo сa Eнтeр * Унoшeњeм ''ARRAY'' или ''AR'' у кoмaнднoj линиjи, изaбeрeмo oбjeкaт, a зaтим унoсимo PO(кao polar)и пoтврдимo сa Eнтeр\n* Сa ''Home panel-a'' у групи ''Modify'' прoнaђeмo кoмaнду ''Array'', oтвoримo пaдajући мeни и пoкрeнeмo трaжeну oпциjу\n3 Кoришћeњe\nНaкoн пoкрeтaњa oвe oпциje, слeди прoцeдурa кojу нa кoмaнднoj линиjи нaлaжe . Пoчињe сa сeлeкциjoм oбjeктa кojи жeлимo дa кoпирaмo, при чeму oн пoстaje испрeкидaн. Пoтврдимo сeлeкциjу, a зaтим дeфинишeмo цeнтaр кружницe пo кojoj ћe сe рaспoрeдити кoпиje, кликoм нa жeљeну тaчку или унoшeњeм кooрдинaтa. Пoтoм унoсимo жeљeни брoj кoпиja oбjeктa (тaj брoj укључуje je и сaми oбjeкaт), пoтврдимo, нaкoн чeгa AutoCad трaжи угao кojи жeлимo дa пoпунимo кoпиjaмa. Сaдa мoжeмo зaвршити кoмaнду сa Eнтeр или дoдaтнo oбрaдити нaш цртeж oпциjaмa кao штo су:\n* Associative\n* Base point\n* Items\n* Angle between\n* Fill angle\n* Rows\n* Levels\n3.1 Associative\nУз пoмoћ oвe пoциje oдрeђуjeмo дa ли ћe AutoCad свaку кoпиjу прeпoзнaти кao зaсeбaн oбjeкaт или кao цeлину.\n3.2 Base point\nBase point нaм oмoгућaвa дa изaбeрeмo бaзну тaчку крoз кojу ћe прoлaзити зaмишљeнa кружнa путaњa.\n3.3 Items\nOвa oпциja нaм дaje мoгућнoст дa изaбeрeмo брoj кoпиja.\n3.4 Angle between\nKoришћeњeм Angle between oпциje мoжeмo oдрeдити угao измeђу сaмих кoпиja.\n3.5 Fill angle\nFill angle нaм oмoгућaвa дa изaбeрeмo угao кojи жeлимo дa пoпунимo кoпиjaмa.\n3.6 Rows\nУз пoмoћ oвe oпциje бирaмo брoj рeдoвa. Takoђe, мoжeмo oдрeдити и рaстojaњe измeђу рeдoвa.\n3.7 Levels\nOпциja кojoм oдрeђуjeмo брoj нивoa. Oвa прoмeнa сe нeћe примeтити у 2D вeрзиjи, aли ako искoристимo 3D пoглeд, примeтићe сe брoj нивoa.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9D%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%28%22Polar_appay%22%29", "word_count": 353, "cyrillic": 0.848}
{"id": "11076", "title": "Аутокед/Цртање лукова \"Arc\" (\"Start\", \"End\")", "text": "1 Увод\nОпцију за цртање кружног лука могуће је позвати избором алатке из падајућег менија или једноставним укуцавањем команде на тастатури. Како би се путем татстатуре активирала команда потребно је унети А за команду ARC. Прилоком цртања неопходно је обратити пажњу на оријентацију објекта јер се према AutoCAD подешавањима лукови исцртавају у смеру супротном у односу на смер кретања казаљке на сату, уколико је потребно смер цртања је могуће променити тако што се приликом цртања на тастатури држати тастер Ctrl. У даљем тексту биће обрађене три функције:\n* Start, End, Angle\n* Start, End, Direction\n* Start, End, Radius\n2 Start, End, Angle\nПараметри потребни за цртање лука применом ове опције су осим положаја почетне и крајње тачке и величина угла коју заклапа кружни исечак. На овај начин могу сеефикасно нацртати нпр. аркаде између стубова. Прво одредимо положаје почетне и крајње тачке будућег лука (на врху стубова), а затим преко тастатуре унесемо угао од 180 степени и на тај начин дефинишемо полукруг. Битно је правилно изабрати почетну и крајну тачку, да би лук ишао у жељену страну.\n3 Start, End, Direction\nОва опција се такође може применити на претходни пример, с тим што се уместо угла овде очекује унос правца тангенте на лук. Као што је дато на примеру, види се да није толико битно из које се тачке креће.\n4 Start, End, Radius\nКод ове опције бирате почетну И крајњу тачку па дужинину лука. Такође треба водити рачуна у одабиру почетне И крајње тачке, као у опцији Старт, Енд, Англе. Ова опција је јако корисна ако су од параметара на располагању положај почетне и крајње тачке лука као и полупречник кружнице чији је он сегмент.\n5 Видео\nОбратити пажњу на којим опцијама је битно правилно изабрати почетну и крајњу тачку", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%22Arc%22_%28%22Start%22%2C_%22End%22%29", "word_count": 288, "cyrillic": 0.926}
{"id": "11081", "title": "Аутокед/Очитавање вредности са цртежа", "text": "1 Uvod\nAutoCAD ima više mugućnosti i alata za dobijanje podataka o elementima crteža,objektima crteža i njihovim odnosima. Komande za očitavanje podataka sa crteža dobijaju se u kaskadnom meniju podkomande Inquiry iz menija Tools.\n2 Položaj tačke\nZadavanjem komande Tools/Inquiry/ID Point dobija se obaveštenje da se označi tačka čije se koordinate traže. Nakon zadavanja tačke dobijaju se njene koordinate.\n3 Rastojanje\nZadavanjem komade Tools/Inquiry/Distance dobija se obaveštenje da se označi prva tačka linije čija se dužina traži. Nakon zadavanja prve tačke dobija se obaveštenje za zadavanje druge tačke. Posle zadavanja prve i druge tačke dobijaju se podaci o rastojanju tačaka,uglu dužine i razlici dužina po X i Y koordinati.\n4 Listanje podataka o objektu\nZadavanjem komade Tools/Inquiry/List dobija se obaveštenje da se označe objekti za koje se traže podaci. Nakon označavanja objekata izlistavaju se podaci o njima. Za kružnicu se mogu očitati sloj,središte,poluprečnik, obim i površina. Za trougao se mogu očitati sloj ,polilinija,zatvore,konstantna debljina linije,površina,obim i koordinate uglova.\n5 Merenje površine\nKomandom Tools/Inquiry/Area računa se površina i obim. Mogu se računati površine zatvorenih objekata ilipovršine ograničene nizom tačaka kao da su njima iscrtane linije. Ako u nizu zadatih tačaka prva tačka nije zadata i kao poslednja AutoCAD smatra da je površina zatvorena linijom između tačaka koje su zadate prva i poslednja.\nZadavanjem komande dobija se obaveštenje za specificiranje tačke ili opcija. Ako se na ovo obaveštenje zada tačka dobija se obaveštenje za zadavanje sledeće tačke ili Enter za prekid.\nUkoliko se traži površina objekta, zadaje se opcija O-objekt. Posle obaveštenja za izbor objekta označava se objekt čiji se obim i površina traže.\nUkoliko se traži složena površina, zadaje se prvo opcija Add,posle čega se dobija obaveštenje za selekciju taćaka ili izbor opcije Object ili Subtract. Nakon zadavanja tačaka ili izbora objekata za površine koje se dodaju,zadaje se opcija Subtract za površine koje se obuzimaju.\nDa bi se računala površina elemenata uključenih u blokove, blokovi se moraju prvo razložiti na sastavne elemente. A prilikom označavanja elemenata mora se voditi računa o redosledu kojim su objekti crtani.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9E%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B0", "word_count": 354, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11084", "title": "Autoked/komanda zoom", "text": "Команда Zoom у програму AutoCad служи за повећавање или смањивање слике у прозору за рад. Величина слике се може повећати или смањити окретањем точкића на мишу рачунара, или простим куцањем у командној линији. Овом командом се не мења величина објекта, већ се само објекат приближава или удаљава од ока посматрача.\nКоманда Zoom има велики број опција, а то су:\n* Window\n* Previous\n* In\n* Out\n* Center\n* All\n* Extents\n* Scale\nWINDOW\nКоманда Window када корисник жели да увећа одређени део цртежа. Мишем се уоквири одређени део цртежа и програм га приказује увећаног. Овом командом се могу увећавати делови цртежа до најситнијих детаља.\nPREVIOUS\nОвом опцијом се омогућава повратак на претходни приказ цртежа. Програм је у стању да упамти више претходних приказа цртежа.\nIN\nОпција In омогућава увећавање приказа цртежа два пута, при чему се као референтна тачка узима центар екрана.\nOUT\nОва опција омогућава да се приказ сагледа дупло мање, тј. она је супротна опција претходној опцији.\nCENTER\nОва опција омогућава одабир тачке која ће бити премештена у центар екрана.\nALL\nОпција All чини да се приликом зумирања цртежа, читав цртеж стане у оквир екрана.\nEXTENTS\nОва опција омогућава да се размера приказа цртежа тако да све што је на њему нацртано стане у оквир радног екрана.\nSCALE\nОва опција омогућава да се нумеричким уношењем одреди релативна размера приказа цртежа.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Autoked/komanda_zoom", "word_count": 217, "cyrillic": 0.899}
{"id": "11082", "title": "Аутокед/Цртање паралелне линије (\"Offset\")", "text": "''ОFFSET'' је једна од опција која постоји и има примену у свим верзијама Аutocad-a.\nТо је једна од најкориснијих алатки за цртанје и уређивање које је могуће наћи у\n1 Oпис\nОва алатка служи да омогући прављење паралелних линија,полилинија и осталих објеката на тачно одређеном ратојању које се произвиљно или у зависности од потребе могу подесити.\n2 Покретање команде OFFSET\nПокретање је могуће је извршити на више начина:\n* Притиском на леви клик мишем на квадратић у палети ''Моdify'' где се налази ''OFFSET''.\n* Jедноставно у команди таб укуцати ''ОFFSET'' односно само слово О,након тога Autocad ће препознати OFFSET и са ''ЕNTER'' може се потврдити задата команда.\n3 Начин употребе\nНакон што изаберемо алтаку потребно је укуцати жељену вредност са којом ће се изабрани објекат или линија офсетовати,то се потврђује са ENTER.Покретанњем команде Offset прво је потребно уписивање вредности за коју ће се линија дуплирати односно умножити. После уписивања жељене вредности потврда се омогућује са ЕNTER.\nНакон тога потребно је одрабрати линију или објекат који желимо да офсетујемо. Сада је још потребно да се изабере са које ће се стране извршити Оffset.То се извршава тако што мишем се кликне са спољашње или унутрашње стране означене линије,и аутоматски настаје нова дуплирана линија која се може офсетовати све док се мишем кликће са једне или друге стране линије, односно објеката.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%22Offset%22%29", "word_count": 223, "cyrillic": 0.968}
{"id": "11085", "title": "Аутокед/3Д моделовање \"Extrude\"", "text": "1 Прављење странице Аутокед/3Д моделовање \"Extrude\"\nОва опција се користи када неком облику желимо да дамо 3D форму у аутокеду , то јест дамо висину. Ова опција се може користити за било који облик (квадрат, троугао, круг, многоугао, неки неправилан облик све док је нацртан као један део, то јест полилинија). Прво селектујемо полилинију, која се налази на ''x''''y'' равни у координатном систему, покретањем опције ''extrude'' и куцањем жељене висине дајемо тој линији висину која се у координатном систему налази на ''z'' оси. Ако нам је потребно извлачење дуж задате путање обележимо објекат који извлачимо, П ентер, обележимо путању. Објекат који се извлачи по путањи мора обавезно бити нормалан на путању у тачки из које путања полази.Објекат и путања морају бити нацртани у различитим равнима (објекат у топ, путања у фронт).", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/3%D0%94_%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%22Extrude%22", "word_count": 133, "cyrillic": 0.955}
{"id": "11088", "title": "Аутокед/Одсецање ивица (\"Cxamfer Distance\")", "text": "1 Uvod\nPri pokretanju komande Chamfer, AutoCAD će na komandnoj liniji i ispisati podatke o aktuelnim vrednostima prve i druge distance za koje će biti izvršeno skraćivanje linija pre njihovog povezivanja novim segmentom. Za izmenu tih vrednosti, potrebno je pritiskom na taster D na tastaturi pokrenuti opciju distance i potom uneti nove veličine, a zatim izabrati linije na koje će se primeniti komanda.\n1.1 Chamfer Distance\nAko izaberete linije ili polilinije, njihovu dužinu podesite da se prilagodi na luk liniju. Možete držati Shift dok birate objekte prevazilaženje trenutne CHAMFER razdaljine sa vrednošću od 0. Ako su izabrani predmeti linije segmenti 2D polilinije , oni moraju biti susedni ili razdvojeni ne više od jednog segmenta. Ako su razdvojeni od strane drugog segmenta polilinije, CHAMFER briše segment koji ih razdvaja i zamenjuje ga sa udubljenjem. Takođe možete da izaberete ivicu 3D čvrstog u udubljenja, a zatim navesti koji je od dve susedne površine je baza.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9E%D0%B4%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%22Cxamfer_Distance%22%29", "word_count": 153, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11083", "title": "Аутокед/Низовне команде (\"Rectangulae appay\")", "text": "Rectangular Array представља опцију команде ''Array''. Команда ''Array'' омогућава креирање већег броја копија изабраног дела цртежа, при чему се копије истовремено распоређују у редове и колоне или у круг око задатог центра.\n1 Опис\nПримена низовне команде Rectangular Array омогућава да се од одабраног елемента створи више врста и колона. Ова функција је нарочито погодна у ситуацијама као што су распоређивање столица у позоришној или биоскопској сали, где можемо одредити колико хоћемо врста и колико колона, као и размак између њих.\n2 Покретање\nОву опцију можете покренути тако што ћете на вашем Home panel пронаћи групу Modify, затим пронађите команду ''Array''. Када отворите подмени команде ''Array'' пронаћи ћете и покренути опцију Rectangular Array.\n3 Коришћење низовне команде Rectangular Array\nПрво што морамо да урадимо је да направимо геометријски облик на ком желимо да искористимо нашу опцију. Када смо то урадили селектујемо потребни објекат и идемо на опцију Rectangular Array. После тога можемо изабрати колико нам је потребно врста, а колико колона и након тога притиснути ''Enter''. Завршен цртеж можемо и додатно обрадити помоћу следећих команди:\n* Rows - одређује број редова у матрици;\n* Columns - одређује број колона у матрици;\n* Row offset/Column offset - одређује даљину и правац редова и колона.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9D%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%28%22Rectangulae_appay%22%29", "word_count": 198, "cyrillic": 0.877}
{"id": "11089", "title": "Аутокед/Брисање делова објеката (\"Break\")", "text": "Break opcija\nAutoked je jedan od najpoznatijih računarskih programa za računarsko projektovanje. Autor programa je kompanija Autodesk koja nudi preko 75 specijalizovanih softverskih alata i pomagala za različita ekspertska područja (mašinogradnja, elektrika, elektronika, građevinarstvo, arhitektura, kartografija, geodezija, vatrozaštita itd).\nBreak\nKomanda “Break” u AutoCAD 2014 stvara praznine u delovinma linija, polilinija,, krugovima, lukovima, ili krivama. “Break” takođe može da bude zgodna ako treba da podelite jedan objekt na dva dela bez stvarnog uklanjanja nikakvu vidljivu materijala. Sledeći koraci pokazuju kako da se probije neki objekat :\nNa traci je kartici “Home”, kliknite na komandu “Modify” panela otvara se padajući meni, a zatim kliknite na opciju “Break”. AutoCAD zahteva od vas da izaberete samo jedan objekat koji želite da se prelomite. Izaberite samo jedan objekat, kao što je linija, polilinija, krug ili luk. Poenta je da selektovanjem tog objekta dobijete prvu tačku, ako pogrešno odaberete tačku kucanjem slova “F” možete da ponovo odaberete prvu tačku. AutoCAD od Vas traži da navedete drugu brejk tačku kursorom ili da kucate koordinate te tražene tačke. Selektovanjem druge tačke ili kucanjem komande “Enter” možete da startujete prvi brejk.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0_%28%22Break%22%29", "word_count": 182, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11071", "title": "Аутокед/Градиент (шрафирање)", "text": "Опција шрафирање се веома често користи у аутокеду за брзо и ефикасно шрафирање жељених области. Шрафирање се дели на ''Hatch'' и ''Gradient''. ''Hatch'' се користи када некој области желимо да доделимо неку одређену шрафуру, а ''Gradient'' се користи када неку област желимо да обојимо у једну или две боје или да је осенчимо. У случају да користимо две боје онда долази до нијансирања тих боја, тј. прелаза једне у другу. Постоје 9 шаблона које можемо одабрати кад користимо ову опцију.\n1 Покретање опције Gradient\nПокретање ове опције можемо извршити на следеће начине:\n* Са ''Home'' картице у палети ''draw'' изаберемо у падајућем менију команду ''Gradient''.\n* Уношењем ''GD'' или ''Gradient'' у главној командној линији и потврдимо са ''Enter'' и затим откуцамо ''Т'' и отвори нам се нови прозор у коме можемо подешавати параметре.\n2 Gradient\nПокретање опције gradient добијамо следеће могућности:\n*Pattern type\n*One color\n*Two color\n*Centered\n*Angle\n*Boundaries\n*Options\n2.1 Pattern type\nОвде бирамо који ћемо од 9 шаблона користити.\n2.2 One color\nИзбором ове опције објекат бојимо у једну боју, тј. долази до прелаза изабране боје и беле односно црне, у зависности које параметре смо подесили. Прелаз изабране боје и беле боје ће бити ако изаберемо ''tint'' а прелаз изабране боје и црне ако изаберемо ''shade''.\n2.3 Two color\nОва опција нам пружа могућност да бирамо две боје којима желимо да обојимо неки објекат.\n2.4 Centered\nОдабиром ове опције постижемо да нам обојење буде центрирано тачно на средини изабраног објекта.\n2.5 Angle\nОвом опцијом подешавамо угао обојења.\n2.6 Boundaries\nОво служи да се одреди објекат који бојимо, или да се одреде границе објекта који ће се бојити.\n2.7 Options\nОвде можемо мењати ''Leyer''-e, подешавати да ли ће се боја (шрафура) налазити испред или иза неких објеката и провидност шрафуре (шаблона).\n3 Коришћење опције-видео\nУ видео клипу се види како се користи ова опција. Прво се укључили ''gradient'' па се онда одабере који ћемо шаблон користити, одаберемо да ли ће бити једнобојни или двобојни шаблон, и онда можемо да центрирамо или да заротирамо шаблон за одређени угао. На крају се види и друга варијанта коришћења опције, а то је да кад користимо ''hatch/gradient'' отвара нам се нова картица са називом ''Hatch Creation'' на којој имамо све опције као и на почетку видеа, једина разлика је у томе што се мењањем параметара одмах види резултат, тј. промена је у реалном времену.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B5%D0%BD%D1%82_%28%D1%88%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%29", "word_count": 400, "cyrillic": 0.89}
{"id": "11094", "title": "Аутокед/Одређивање параметара и унос шрафуре на цртеж(\"Hatch Creation Panel-Bounaries\")", "text": "1 Hatch Creation Panel – Hatch\n1.1 Команда Hatch за одређивање параметара и унос шрафуре на цртеж\n''AutoCAD''омогућава да се на веома брз и ефикасан начин цртеж шрафира.\nПомоћу комамнде Hatch одређујемо параметре за унос шрафуре на цртеж. Налази се у оквиру Draw panela. Њеним покретањем отвара се Hatch creation panel, a ако у командну линију укуцамо слово T ( за Settings ) појављује се дијалог прозор.И на једном и другом прозору се налазе сличне опције, само сто се опције приказују на другачији начин.\nHatch Creation Panel је бољи, јер чим изаберемо неку опцију на цртежу се одмах види промена.\nОпције:\n* Boundaries-прозор који нам даје могућност да селектујемо одговарајући цртеж.\n* Pattern-прозор који је опадајући, у њему се налазе све могуће шрафуре.\n* Properties-овај прозор који нам даје могућност да изаберемо да ли ћемо обичну шрафуру или градијент(преливање боја) , прикладну величину шрафуре и под којим углом ће се налазити шрафура.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BD%D0%BE%D1%81_%D1%88%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%83%D1%80%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%B6%28%22Hatch_Creation_Panel-Bounaries%22%29", "word_count": 152, "cyrillic": 0.859}
{"id": "11078", "title": "Аутокед/Одсецање ивица (\"Cxamfer Angle\")", "text": "1 Основно\nje најпознатији програм за пројектовање помоћу рачунара.Читава идеја коришћења AutoCad-a је да се црта прецизно. Спајање објеката се врши на различите начине. AutoCad обезбеђује различите алате за спајање крајњих тачака, као што су лукови, линије, и полилиније. У том смислу повезивањем се сматра скраћивање или продужавање линије,лука или полилиније да би срела други објекат, без ремећења оријентације објекта.Jeдна од команди која се користи за спајање објеката линијским сегментом је команда ''Chamfer''.\n2 Приступање\nПостоји неколико начина да се приступи овој картици. Неки од њих су:\n# Кликните на картицу Home > затим на алатној траци Modify>кликните на ''Chamfer''# Укуцавањем ''Chamfer'' на командној линији\n3 Примена Chamfer-а\nКоманда ''Chamfer'' је брз начин да се формирају линије између две непаралелне линије.Често се користи да представи исечен угао корнера.Са командом ''Chamfer'' се могу исећи линије,полилиније,праве,полуправе.Извршавање команде ''Chamfer'' може да се врши преко неколико опција.\n3.1 Подопције\n# Distance\n# Angle\n# Trim\n# Polyline\n# Method\n# Multiple\n3.2 Начини коришћења\nПри покретању команде ''Chamfer'' AutoCad ће на командној линији исписати актуелне вредности прве и друге ивице за које ће бити извршено скраћивање линија пре њиховог повезивања са сегментом.За промену тих вредности потребно је да се притисне на тастер D да би се покренула опција Distance и потом унесу нове величине.Команда ће се тиме извршити,а промењене дужине се могу применити при поновном покретању опције.Команда Аngle за подешавање параметара за примену основне команде,али се мање користи од команде Distance.Покреће се притиском на тастер А на тастатури који ће нам омогућити да одредимо дистанцу за коју ће бити скраћен елемент који смо претходно одредили а потом и угао под којим ће се спољни сегмент.На пример,ако је потребно одсећи део правог угла тако да се линија 1 под углом од 20 степени спаја са линијом 2,поступак је следећи:прво се покреће наредба ''Chamfer'' тако што се на командној линији укуца ''Chamfer'' или са алатне траке Modify или са текстуалног изборника Modify=> ''Chamfer'' ;потом нам AutoCad на командној линији исписује могуће начине реализовања команде,одакле бирамо поднаредбу Angle притиском на тастер А па затим enter;тад нам AutoCad тражи да дефинишемо дужину прве линије која се одузима,а потом тражи угао под којим се врши скраћивање и спајање линија.Да би се извршила операција потребно је још кликнути на прву линију,а онда и на другу и команда ће се извршити.]", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9E%D0%B4%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%22Cxamfer_Angle%22%29", "word_count": 401, "cyrillic": 0.916}
{"id": "11092", "title": "Аутокед/Зумирање (\"Zoom\")", "text": "Команда Zoom у програму AutoCad служи за повећавање или смањивање слике у прозору за рад. Величина слике се може повећати или смањити окретањем точкића на мишу рачунара, или простим куцањем у командној линији. Овом командом се не мења величина објекта, већ се само објекат приближава или удаљава од ока посматрача.\nКоманда Zoom има велики број опција, а то су:\n* Window\n* Previous\n* In\n* Out\n* Center\n* All\n* Extents\n* Scale\nWINDOW\nКоманда Window када корисник жели да увећа одређени део цртежа. Мишем се уоквири одређени део цртежа и програм га приказује увећаног. Овом командом се могу увећавати делови цртежа до најситнијих детаља.\nPREVIOUS\nОвом опцијом се омогућава повратак на претходни приказ цртежа. Програм је у стању да упамти више претходних приказа цртежа.\nIN\nОпција In омогућава увећавање приказа цртежа два пута, при чему се као референтна тачка узима центар екрана.\nOUT\nОва опција омогућава да се приказ сагледа дупло мање, тј. она је супротна опција претходној опцији.\nCENTER\nОва опција омогућава одабир тачке која ће бити премештена у центар екрана.\nALL\nОпција All чини да се приликом зумирања цртежа, читав цртеж стане у оквир екрана.\nEXTENTS\nОва опција омогућава да се размера приказа цртежа тако да све што је на њему нацртано стане у оквир радног екрана.\nSCALE\nОва опција омогућава да се нумеричким уношењем одреди релативна размера приказа цртежа.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%97%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%28%22Zoom%22%29", "word_count": 217, "cyrillic": 0.899}
{"id": "11090", "title": "Аутокед/Цртање праве линије (\"Line\")", "text": "1 Uopšteno\nLinije su verоvatnо najjednо stavniji оbjekata AutоCAD. Kоrišćenje kоmandne linije, linija se mоže pоvući izmežu bilо kоje dve tačke ubranih u оbla sti za crtanje. Linije su оbičnо prvi оbjekti ćete pоželeti da napravi pri pоkretanju nоvоg crteža, jer mоgu da se kоri ste kaо \"graževin skim linijama\" na kоjоj će biti za snоvane оstatak vašeg crteža. Nikada ne zabоravite da stvara crteže sa AutоCAD nije takо različit оd stvaranja crteža na tablu za crtanje. Mnоgi о snоvnih metоda za crtanje su i sti.\nDa biste nacrtali liniju, s palete alatki za crtanje (Draw) odaberite dugme LINE. na zahtjev za unos Specify first point: zadajte proizvoljnu tačku, a zatim pritisnite Enter da biste komandu završili. LINE spada u kontinuirane komande, što znači da komandu koninuirano koristite sve dok ju ne završite.\nVećina komandi vezanih za crtanje novih elemenata crteža nalazi se u okviru\nHome/Draw\nmenija, a za crtanje linije koristi se podmeni\nLine\ni zatim se sledi\nprocedura koju na komandnoj linij\ni nalaže AutoCAD.\nSvakо kо je upоznat sa matematikоm će znati da su nacrtane između tačaka če stо nazivaju vektоre. Оva terminоlоgija se kоristi da оpiše tip crteža kоji AutоCAD stvara. AutоCAD crteži su generički nazivaju \"vektоrske crteže\".\n2 Korišćenje\nNa početku se odredi položaj početne tačke (unosom koordinate preko tastature\nili što je mnogo lakše, pokazivanjem mišem), a potom se unosi krajnja tačka linije. U\ntoku ovog procesa AutoCAD stalno proračunava moguće oblike buduće linije\nšto korisnik vidi kao elastičnu nit koja prati pomeranje kursora. Često je potrebno nacrtati više segmenata linije koje se nadovezuju jedan na drugi. Pri tome je potrebno unositi samo položaj novih krajnjih tacaka. Ponavljanje postupka, tj. crtanje novog segmenta linije može se najlakše ostvariti ponovnim pritiskom na desni t aster miša. To je jedna od standardnih osobina AutoCAD - a koja omogućava da se u momentu kada je na komandnoj liniji ispisana poruka Command : automatski pokrene ista funkcija. Korisniku su na raspolaganju sledeće opcije: Undo i Close . Ukoliko se pri crtanju niza linija napravi pogrešan korak, odnosno nacrta segment pogrešnog pravca ili dužine, AutoCAD nudi mogućnost brze i jednostavne ispravke koristeći opciju Undo . Sve što je potrebno uraditi je da se na tastaturi, dok je aktivna koman da Line unese znak \"u\" (od Undo) i pritisne Enter . AutoCAD će poništiti zadnji nacrtani segment. Treba skrenuti pažnju da će unos znaka \"u\" u trenutku kada je AutoCAD u Command režimu imati za posledicu pokretanje komande UNDO i drugačiju reakciju tj. biće poništena zadnja izvršena komanda i to u celosti. Pri crtanju niza linija koje treba da formiraju poligon (npr. trougao, pravougaonik itd.) od velike pomoći može biti opcija Close . Jednostavno, unos slova \"c\" (od Close ) i pritisak na Enter će za AutoCAD značiti nalog da nacrta poslednji segment poligona i to tako da se njegova krajnja i početna tačka prvog segmenta precizno poklope.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%22Line%22%29", "word_count": 472, "cyrillic": 0.094}
{"id": "11098", "title": "Аутокед/Команда \"Dimaligned\" (котирање)", "text": "1 Команда Dimaligned (котирање)\nКоманда Dimaligned служи за котирање линија. Она ствара коту која је паралелна са линојом коју котирамо, а раздаљину на којој се налази котна линија сами одређујемо. Опција ради тако што сами куцамо на командној линији Dimaligned или преко картице Annonation у којој се налази опција Aligned.\n1.1 Котирање\nКотирање се врши на два начина. Први начин је да сами изаберемо почетак и крај линије коју желимо да котирамо, након које се ствара котна линија. Други начин је након што смо изабрали опцију Dimaligned притиснемо Space или Enter и изаберемо линију коју желимо да котирамо он ће сам да изабере почетак и крај линије, након које се ствара котна линија. Ако желите да вам се на котној линији нађе текст погледаје овде,а ако желите да подешавате котну линију погледајте овде како то можете урадити.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%22Dimaligned%22_%28%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%29", "word_count": 139, "cyrillic": 0.941}
{"id": "11074", "title": "Аутокед/Цртање лукова \"Arc\" (\"Start\", \"Center\")", "text": "Команда за цртање лукова ''Arc (Start, Center, End; Start, Center, Length; Start, Center, Angle)''\nОпцију за цртање кружног лука могуће је позвати избором алатке из падајућег менија или једноставним укуцавањем команде на тастатури. Како би се путем татстатуре активирала команда потребно је унети ''А'' за команду ''ARC''. Прилоком цртања неопходно је обратити пажњу на оријентацију објекта јер се према AutoCAD подешавањима лукови исцртавају у смеру супротном у односу на смер кретања казаљке на сату, уколико је потребно смер цртања је могуће променити тако што се приликом цртања на тастатури држати тастер Ctrl.\nУ даљем тексту биће обрађене три функције:\n* Start, Center, End;\n* Start, Center, Length;\n* Start, Center, Angle.\n0.1 Start, Center, End\nУпотребом команде ''Start, Center, End;'' могће је нацртаи лук помоћу његове почетне тачке, тачке центра и крајње тачке. Како би позвали команду у падајућем менију треба изабрати команду ''Draw>Arc>Start,Center,End''. У колико се не означи прва, односно почетна тачка, подразумеваће се да лук почиње у претходно нацртаној тачки. Пошто се позове команда потребно је пратити упутства у командој линији. Растојање између прве тачке и центра, односно друге тачке, представља радијус , док је крајња тачка означава место где се кружни лук завршава. Ова команда је погодна за цртање лука који на архитектонским цртежима представља правац отварања врата, али се може користити и у свим другим техничким цртежиа по потреби уколико се црта угао у супротном смеру од кретања казаљке на сату.\n0.1.1 Пример примене команде Start, Center, End;\n*Command: ARC\n*Specify start point of arc or [CEnter]: (Изабрати почетну тачку, на слици тачка 1)\n*Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: CE (за Center)\n*Specify center point of arc: (Изабрати централну тачку, на слици тачка 2)\n*Specify end point of arc [Angle/chord Length]: (Изабрати крајњу тачку, на слици тачка 3)\n0.2 Start, Center, Length\nПомоћу ове опције може да се нацрта кружни лук, а као улазни параметри користе се почетна тачка, центар кружног лука, као и дужина тетиве. Приликом избора ове команде потребно је пратити упутства која су задата у командној линији.\nКао и у претходном примеру ''Start, Center, End'' растојање између почетне тачке и центра представља полупречник кружног лука.\n0.2.1 Пример примене команде Start, Center, Length;\n*Command: ARC\n*Specify start point of arc or [CEnter]: (Изаберите тачку поред тачке 1 на слици)\n*Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: CE (за центар)\n*Specify center point of arc: (Изабрати централну тачку, на слици тачка 2)\n*Specify end point of arc [Angle/chord Length]: L (за дужину кружног лука)\n*Specify length of chord: 5 (дужина кружног лука)\n0.3 Start, Center, Angle\nОва опција омогућава цртање кружног лука помоћу почетне тачке, централне тачке и угла кружног исечка који заклапа лук. Помоћу ове команде могуће је цртати лукове како у позитивном, тако и у негативном математичком смеру. Жељени угао је могуће одредити укуцавањем вредности преко тастатуре или кликом мишем на самом цртежу.\n0.3.1 Пример примене команде Start, Center, Angle;\n*Command: ARC\n*Specify start point of arc or [CEnter]: (Изабрати почетну тачку, на слици тачка 1)\n*Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: CE (за Center)\n*Specify center point of arc: (Изабрати централну тачку, на слици тачка 2)\n*Specify end point of arc [Angle/chord Length]: А (за угао (Angle))\n*Specify included angle: 135 (унети вредност угла; у обом примеру износи 135)\n0.4 Видео материјал\nУ приложеном видео снимку приказана су три начина за цртање лука који на архитектонским цртежима представља правац отварања врата. На исти начин могуће је нацртати кружне лукове чија је примена другачија.\nУ другом примеру, ''Start, Center, Length;'' , растојање између почетне тачке и крајње тачке могуће је одредити помоћу миша директним кликом на завршну тачку као што је и приказано у видеу или уношењем њиховог растојања на тастатури и потом потврђивањем податка притиском на тастер ''Enter''.\nУ трећем делу снимка приказана је команда ''Start, Center, Angle;'', и у овом случају вредност угла је унета путем тастатуре, али то није и једини начин за одређивање угла. Угао је могуће одредити слободним одабиром уз помоћ миша, а како би се вредност угла очитавала приликом цртања препоручљиво је активирање ''Dynamic Input (F12)'', чија се иконица налази у статуцној линији, а подешавања се мењају у ''Drafting Settings''.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%22Arc%22_%28%22Start%22%2C_%22Center%22%29", "word_count": 701, "cyrillic": 0.752}
{"id": "11091", "title": "Аутокед/Цртање круга (\"Circle\")", "text": "1 Circle\nКоманда Circle се користи када нам је потребно нацртати кружницу или њој сродне елементе. У оквиру ове опције имамо 6 могућности израде кружнице:\n* Center, Radius\n* Center, Diametar\n* 2 Points\n* 3 Points\n* Tan, Tan, Radius\n* Tan, Tan, Tan\n2 Покретање Команде\nОпција Circle може да се активира на два начина:\n# Куцањем у командној линији Circle\n# Може се покренути и преко Home панела који се налази у горњем левом углу.\n3 Kоришћење\nОпција Center( Radius) нам захтева да прво унесемо тачке нашег будућег центра кружнице, а потом и величину полупречника. Овај начин цртања кружнице је подразумеван (default) у случају да се команда Circle покреће куцањем преко тастатуре.\nОпција Center (Diametar) је слична претходној опцији Center( Radius) , осим што се као други параметар користи пречник круга (Diameter).\nОпција 2 Points служи за цртање кружнице чији су положај и величина одређени тачкама које се налазе на њеном пречнику.\nОпција 3 Points служи за цртање кружнице која лежи на три тачке, користи се за цртање кружнице која описује троугао или неки други правилан полигон. Потребно је само означити жељене тачке и кружница ће нам се исцртати на означеном месту.\nОпција Tan, Tan, Radius служи за цртање кружнице која је одређена са две линије(или криве) на којима ће будућа кружница имати тангету и задати полупречник . Прво одредимо елементе за тангенту, а затим уносимо или покажемо величину полупречника кружнице.\nОпција Tan, Tan, Tan служи за цртање кружнице која је дефинисана са три тангенцијална елемента. Ово је ефикасан начин да се упише кружница. Показивањем три тангенцијалне странице исцртаћемо прецизно кружницу.\nСпољашње везе\n**", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0_%28%22Circle%22%29", "word_count": 257, "cyrillic": 0.863}
{"id": "11077", "title": "Аутокед/Руковање слојевима", "text": "1 Основно\nАutoCAD је програм који се користи за 2D, као и 3D израду цртежа у областима различитих врста инжењерства, грађевинарству, машинству, геодезији, топографији, географији итд. Auto CAD је програм који може да садржи огроман број цртежа, текстова као и других облика. Због бољег прегледа докумената одређене елементе можемо да сврставамо у различите независне нивое тј. Слојеве (Layer-e). Слојеве можемо да посматрамо на више начина. Можемо да их посматрамо као провидне фолије, да сакријемо део који нам није тренутно потребан у цртежу, да закључамо део који не желимо да мењамо. Елементима на посебним слојевима можемо да одредимо посебне боје,шрафуре,дебљине линија и др. Од свих слојева само један може бити активан, тј. онај на коме се активно ради и уређује (Current).\n2 Kоманда Layer\nKоманда ''Layer'' представља команду која омогућава рад са слојевима. Ова команда се покреће из менија ''Format'', а затим кликнемо на ставку ''Layer''. Кликом на ставку ''Layer'' отвара се Dialog Box са више функција, међу којима је и функција ''Current'' .\n2.1 Команда Current\nУ Auto CAD раду са слојевима веома је битно напоменути да само један ''Layer'' може бити активан, иако може постојати више ''Layer-а''. У активном ''Layer-у'' могуће је вршити измене, док су сви остали ''Layer-и'' у то време „ван функције“, тј. Немогуће је вршити измене на њима.\n2.1.1 Активирање Layer -а\nКако бисмо активирали одређени Layer потребно је довсти курсор на одређени ''Layer'', а затим левим кликом миша кликнути на исти. Из падајућег менија одаберемо опцију ''Current''. Кликом на опцију ''Current'' успешно сте активирали жељени Layer. Као потврда да сте успешно активирали ''Layer'' десно од ''Current'' ће се појавити име активираног ''Layer –а''.\n3 Управљање Layer-има\nКада су слојеви направљени, они могу бити приказани или не. Видљивост слојева се контролише у Layer Properties Manager-у помоћу 3 иконице које се налазе десно од имена слоја.# Off/On - Користи се за укључивање односно искључивање појединих слојева, односно слоја испред кога сте кликнули.\n# Freeze/Thaw - Иконица је у облику сунца, и користи се како би се приказао, односно сакрио одређени слој.\n# Lock/Unlock - Иконица која се кристи да би закључали, односно откључали слој. У случају да је слој закључан можемо видети, али не и мењати објекте на њему.\n# Colour - Иконица дефинише боју линије Layer-a, и покреће се левим кликом на боју.\n# Linetype - Користи се за одбир типа линије (испрекидана, пуна, црта-тачка-црта...)\n# Lineweight - Приказује дебљину линије Layer-a.\n# Plot Stile - Начин на који ће Layer бити штампан.\n# Plot - Иконица у виду штампача, која омогућава штампање, односно не штампање одређеног Layer-а.\nВидљивост Layer-а се може мењати и помоћу иконица на падајућем менију Layer траке са алатима.\nВидео клип руковања слојевима:", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0", "word_count": 445, "cyrillic": 0.874}
{"id": "11086", "title": "Аутокед/Цртање елипсе (\"Ellipse\")", "text": "Oblik elipse ograničen je dvema osama koje definišu dužinu i širinu. Duža osa se zove major osa, a kraća osa je minor osa. Treća tačka definiše samo rastojanje i ne mora da odredi krajnju tačku ose.\nKomanda ''Ellipse'' omogućava crtanje elipsi i eliptičnih lukova, a za to postoji više opcija: ''Center, Axis/End, Elliptical Arc''.\n1 Center\nOpcija ''Center'' se koristi kada su na raspolaganju: položaj centra elipse i dužine poluosa. Po izboru ove opcije unosi se tačka centra, a potom dužine prvog i drugog poluprečnika. Potrebne veličine se mogu interaktivno pokazati na ekranu ili uneti numerički preko tastature.\n2 Axis/End\nOpcija ''Axis, End'' može se koristiti kada su poznati prečnici, odnosno tačke koje određuju jednu osu elipse i dužina druge poluose.\n3 Elliptical Arc\nOpcija ''Elliptical Arc'' služi za crtanje eliptičnog luka. Prva faza rada je u potpunosti ista kao u prethodnoj opciji tj. crta se cela elipsa određena prečnikom u jednom i poluprečnikom u drugom pravcu ali je zato u nastavku komande potrebno odrediti pravac od koga počinje budući luk (npr. horizontalnu u pravcu X-ose) i ugao na kome se luk završava (npr. vertikalno gore). Treba voditi računa o tome da se za pozitivni pravac crtanja smatra pravac obrnut od kretanja kazaljke na satu pa u skladu s tim i vršiti izbor početnog i završnog ugla.\n4 Crtanje elipse (ELLIPSE)\n5.1 Procedura\n*Draw/Ellipse/Axis, End\n*Definisati prvu tačku kraja prve ose\n*Definisati drugu tačku kraja prve ose\n*Povlačiti miša van sredine, i pritisnuti da definišete rastojanje\n5 Crtanje luka elipse (ELIPSE ARC)\n5.1 Procedura\n*Draw/Ellipse/Arc\n*Definisati prvu tačku kraja prve ose\n*Definisati rastojanje da se definiše polovina druge ose\n*Definisati početak ugla\n*Definisati kraj ugla", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%B5_%28%22Ellipse%22%29", "word_count": 284, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11087", "title": "Аутокед/Цртање лука (\"Arc\")", "text": "1 Uvod\nARC komanda omogućava korisniku da crta lukove tj. delove kružnice. Auto Cad dozvoljava konstrukciju lukova na devet različitih načina. Tih devet načina su:\n#3point- crta luk pomoću tri zadate tačke\n#Start, Cen, End- crta luk gde su zadate početna i krajnja tačka i centar luka\n#Start, Cen, Angle- crta luk gde je zadato: početna tačka, centar luka, i ugao\n#Start, Cen, Lenght- crta luk gde je zadato: početna tačka, centar luka, i rastojanje izmedju početne i krajnje tačke\n#Start, End, Radius- crta luk gde su zadate početna i krajnja tačka i poluprečnik\n#Start, End, Dir- crta luk gde su zadate početna i krajnja tačka i pravac početka merenja ugla\n#Cen, Start, End- crta luk gde su zadate koordinate centra luka, početne i krajnje tačke\n#Cen, Start, Angle- crta luk gde je zadato: centar luka, početna tačka i ugao\n#Cen, Start, Legth- crta luk gde je zadato: centar luka, početna tačka i rastojanje izmedju početne i krajnje tačke.\n2 Korišćenje\nIako kružni luk u stvari pretstavlja kružnicu kojoj nedostaje jedan deo za njegovo crtanje je predviđena posebna komanda - Arc. Luk se može nacrtati i uz pomoć komande za crtanje kružnice, a potom “trimovanjem”( služi za skraćivanje linija pri čemu se kao granice koriste drugi nacrtani elementi) dobiti luk.\nObratite pažnju da prilikom crtanja luka vodite računa o smeru-suprotno od kazaljki na satu , osim kod naredbe 3Points.\n3 Points- Crtanje kružnog luka uz pomoć opcije \"3 Points\" je veoma slično postupku crtanja kružnice primenom istoimene funkcije.\nStart, Center, End- položaj i veličina kružnog luka određuju se preko poznate početne tačke u kojoj se nalazi centar kružnog luka i tačke u kojoj se on završva.\nStart, Center, Angle- Kao sto je već rečeno, crtanje luka u autocadu je u suprtnom smeru od kretanja kazaljki na satu, pa je na raspolaganju ova opcija koja za ulazne parametre koristi početnu tačku, tačku centra i ugao kružnog isečka koji zaklapa željeni kružni luk.\nStart, Center, Length -Ova opcija kao ulazne parametre koristi početnu tačku, položaj centra i dužinu tetive koju zaklapa kružni odsečak željenog luka.\nStart, End, Angle -Parametri potrebni za crtanje luka primenom ove opcije su osim položaja početne i krajnje tačke i veličina ugla koju zaklapa kružni isečak.\nStart, End, Direction - Parametri potrebni za crtanje luka primenom ove opcije su osim položaja početne i krajnje tačke I pravac tangente na luk.\nStart, End, Radius- Ako su od parametara na raspolaganju položaj početne i krajnje tačke luka kao i poluprečnik kružnice čiji je on segment, za crtanje se može primeniti ova opcija.\nCenter, Start, End- Primenom ove opcije može se lako nacrtati luk za otvaranje vrata unosom prvo tačke centra luka, a potom i njegove početne i krajnje tačke.\nCenter, Start, Angle -Ako korisniku tako više odgovara, luk za otvaranje vrata na desno može crtati i ovom opcijom. Potrebno je prvo odrediti položaj centra luka, zatim početne tačke i na kraju uneti ugao od -90 stepeni.\nCenter, Start, Length- Ova opcija pretstavlja varijantu prethodno pomenute Start, Center, Length s tim da se ovde za crtanje kružnog luka koristi drugačiji redosled pri unosu parametara. Prvo određujemo položaj centra, zatim početne tačke i na kraju dužinu tetive.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%A6%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0_%28%22Arc%22%29", "word_count": 523, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11095", "title": "Аутокед/Одређивање параметара и унос шрафуре на цртеж(\"Hatch Creation Panel-Hatch\")", "text": "1 Uvod\nŠrafiranje predstavlja popunjavanje izabranih, zatvorenih kotura na određen način. Mogu biti različite vrste linija, kao I različite boje. Na osnovu šrafure nekada dobijamo informacije o kakvom se tu materijalu radi, da li je šljunak, armirani beton, itd. Ponekad nam služi samo kao sredstvo da istaknemo pojedini element na crtežu, kao što su senke, zidovi, podne površine. Najznačajniji elementi pri izboru šrafure su: vrsta šrafure, gustina popunjavanja kao I nagib linija šrafure. Kod popunjavanja bojom tu je I gradijent promene boje ili prelaska iz jedne boje u drugu.\n2 Postupak šrafiranja I popunjavanja objekata\nPokretanjem komande Hatch koja se nalazi u okviru Draw panela se otvara Hatch creation Panel, a ukoliko u komandnu liniju ukucamo T(Settings) pojavice se dijalog prozor. Ovaj prozor ima dve kartice: Hatch za rad sa šrafurama I Gradient za rad sa bojama.\n3 Izbor šrafure ili boja\nUzorak šrafure se podešava u okviru Type and pattern u gornjem levom uglu kartice. Iz padajuće liste polja mogu se odabrati tri tipa šrafure: Predefined(uzorci šrafura koji su prethodno definisani u AutoCAD-u), User defined (omogućava korisniku da sam definiše šrafuru, da sam odredi rastojanja I ugao između pojedinih linija koje čine šrafuru) I Custom (izbor”mustri” koje sam korisnik kreira).\nUzorak programske (predefinisane) šrafure se bira kada je postavljen tip Predefined iz padajuće liste koja se otvara klikom na dugme sa strelicom nadole u polju Pattern. Drugi način je da se klikne na dugme sa tri tačke pored polja čime se otvara prozor Hatch Pattern Palete (paleta uzoraka šrafura).\nKada nađemo odgovarajuću šrafuru na ovim karticama ona se označi I klikom na OK u prozoru naziv šrafure se pojavi u polju a njen izgled u polju uzorka.\nU okviru Angle and scale podešava se ugao šrafure (polje Angle) I factor skaliranja (polje Scale)\n4 Označavanje područja koje se popunjava\nBoundary predstavlja skup opcija za izbor površine na koju će biti smeštena buduća šrafura. Da bi šrafiranje neke površine bilo moguće objekat koji se šrafira (ili više njih) mora predstavljati zatvorenu formu. Kada ne bi bila zatvorena forma, šrafura bi curila na ostatak crteža.\nKada nam je jasno određena površina koju treba šrafirati (npr. ploča radnog stola predstavljena jednim Rectangle elementom) može se iskoristiti polje Select Objects, zato što se dalje prostim izborom elementa određuje prostor za smeštaj buduće šrafure.\nU praksi se češće javlja potreba da se šrafura primeni na polja koja nisu tako jasno definisana, već ih sačinjava veći broj različitih elemenata. Tada se koristi izbor Pick Points, bira se tačka unutar željenog polja, pri čemu se isprekidanom linijom označava okvir koji obrazuju nacrtani elementi. Ponovnim izborom \"unutrašnje tačke\"može se odabrati još nekoliko novih površina i šrafura će se pojaviti na svim za to predviđenim mestima.\nIzborom Remove Islands se mogu iz odabranog polja isključiti \"ostrva\" odnosno manje površine koje su u celosti sadržane unutar većeg selektovanog polja i na taj način omogućiti da se šrafura pojavi na celoj za to predviđenoj površini, bez obzira na njenu unutrašnju podelu.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BD%D0%BE%D1%81_%D1%88%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%83%D1%80%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%B6%28%22Hatch_Creation_Panel-Hatch%22%29", "word_count": 496, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11099", "title": "Аутокед/Поравнавање објеката (\"Align\")", "text": "1 Autocad\nAutocad je najpoznatiji CAD produkt (Computer Aided Design) za projektovanje potpomognuto računarom, kompanije Autodesk koja nudi preko 75 specijalizovanih softverskih alata i pomagala za različita ekspertna područja ( elektrika, elektronika, građevinarstvo, arhitektura, kartografija, geodezija, vatrozaštita itd).\nOsnovni produkt - 'Autocad' - je sofisticirani projektantski alat široke - univerzalne namene koji podržava dvodimenzionalno projektovanje, kojim se praktično zamenjuje klasično projektovanje na papiru, odnosno crtaću dasku i šestar, ili trodimenzionalno modeliranje kompleksnih objekata koji se u \"modelnom prostoru\" (model space) mogu proizvoljno zumirati, naginjati, okretati, prikazivati u projekcijama, pogledima i presecima iz svih smerova, sa perspektivnim efektom ili bez njega, proizvoljno osvetljavati i randerirati, tako da 3D-prikaz imitira fotografiju virtualnog objekta koji postoji samo u memoriji računara.\nZa razliku od alternativnih produkata za 2D i 3D modeliranje, Autocad karakteriše sofisticirani (možda malo i prekomplikovani) sastav merila i visoka preciznost koja može ići i ispod milimikrona i automatski kalkuliran sastav dimenzioniranja (kotiranja) razmera koji zadovoljava i najstrožije tehničke standarde. Uz izvesne uslove, kotiranje je asocijativno, tj. automatski sledi izmene geometrije obrađivanog modela.\n2 Komanda ALIGN\nKomanda Align omogućava poravnanje jednog ili više elemenata u odnosu\nna neki drugi element. Nakon pokretanja komande i odabira elementa ili elemenata\nnad kojima će komanda biti izvršena, potrebno je odrediti parove tačaka, takve da u\nsvakom paru bude po jedna tačka koja se ravna i jedna sa kojom se ravna.\nSa ALIGN možete premestiti, rotirati i menjati veličinu objekta (SCALE), poravnavanjem s postojećim geometrijskim likom odabirom tačke. Ako želite manipulisati (uvećati, smanjiti) s AutoCAD geometrijskim likom, komandom ALIGN možete skalirati (SCALE) i uskladiti objekte. Nakon pozivanja komande, potrebno je na poznatu udaljenost odabrati dve odgovarajuće tačke na slici i koristiti mogućnost da rotirate i stavite, uredite objekat savršeno.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0_%28%22Align%22%29", "word_count": 280, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11150", "title": "Увод у биологију", "text": "Биологија (лат. bios (живот) и logos (наука)) ''је природна наука која се бави изучавањем живих бића. Биологија је подељена на биолошке науке и дисциплине и примењене биолошке дисциплине.''\nБиолошке науке и дисциплине:\n•алгологија (проучава алге)\n•антропологија (проучава човека)\n•астробиологија (проучава могућности и постојања живота ван Земље и порекло живота у космосу)\n•биогеографија (проучава облике и правила географске распрострањености организма)\n•биохемија (проучава \"молекуле живота\" и метаболичке процесе)\n•ботаника (проучава биљке)\n•генетика (проучава наслеђивање особина)\n•екологија (проучава односе између организама и животне средине)\n•зоологија (проучава животиње)\n•микологија (проучава гљиве)\n•микробиологија (проучава микроорганизме)\n•молекуларна биологија (проучава односе нуклеинских киселина, протеина и наслеђивања)\n•морфологија (проучава грађу организама)\n•протистологија (проучава протисте)\n•цитологија (проучава ћелију)\n•физиологија (проучава метаболизам и хомеостазу организма)\n•хистологија (проучава ткива)\n•систематика и таксономија (се баве описивањем хијерархијске структуре биодиверзитета)\n•теорија еволуције (проучава настанак и променљивост живота)\nПримењене биолошке дисциплине су:медицина, ветерина, стоматологија, фармакологија, шумарство, пољопривреда итд.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%83", "word_count": 145, "cyrillic": 0.986}
{"id": "11110", "title": "Аутокед/Апсолутне и релативне координате тачке", "text": "1 APSOLUTNE I RELATIVNE KOORDINATE TACKE\n#''Релативне координате (@ X, Y)''#''Апсолутне координате (X,Y)''\n1.1 Релативне координате\n1.1.1 Релативне правоугаоне координате\nРелативне правоугаоне координате олакшавају цртање и уносе се као x и y, удаљености од задње нацртане или одабране тачке. Упис релативниx правоугаониx координата : @x,y.\n1.1.2 Релативне поларне координате\nРелативне поларне координате се уносе као дужина и угао који затвара дужина са позитивним делом осе: Xи упис релативниx поларниx координата@дужина<угао.\nКод релативних координата координате сваке тачке се задају у односу на положај последње у цртане тачке и за уношење координата користи се симбол @. Самим тим кад желимо да унесемо координате наредне тачке на цртежу ми прво куцамо @ и тиме смо саопштили АутоЦад-у да нам је координатни почетак (нула координатног почетка) последња унета тачка.\n''Прву тачку (тачкаА)'' можемо да задамо преко апсолутних координата или једноставнo одакле кнемо мишем у радни простор (простор за цратање) AutoCAD-a.\nДа би на ставили цртање коришћењем релативних координата потребно је да прво укуцамо знак @.\nКад смо укуцали @ми задајемо координате наредне тачке у односу на претходну тачку а то је тачка А. Ми смо у ствари укуцавањем знака @ условно померили координатни систем у тачку А.\n1.2 Aпсолутне координате\nAпсолутне координате дефинишу тачку у односу на координатни почетак радног простора, за који се у AutoCAD-у узима доњи леви угао радног простора (папира).\nКоординате морају бити раздвојене зарезом. Aпсолутне координате су све тачке одређене положајем у односу на исходиште 0,0. И користе се када знамо тачне вредности координата тачке : x,y.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5", "word_count": 256, "cyrillic": 0.926}
{"id": "11093", "title": "Аутокед/Команда за унос котних линија (Dimension Style)", "text": "као програм за пројектовање намењен је корисницима свих профила без обзира на њихово уже стручно подручје рада. За многе кориснике највећа специфичност у раду је начин на који се у цртеж уносе котне линије, што обухвата и разлике у њиховом иѕгледу.\n1 Komanda DDIM (Dimension Style)\nОдређивање параметара за котирање спада у припрене радње које је потребно извршити пре него што приступимо самом уносу котних линија.\nКонкретно, стил линија можемо одредити избором опције Dimension Style из Format менија.\nПрављењем новог стила за котирање који је тренутно исти као и Standard, од кога је настао, даје нам на располагање остале опције чијом применом можемо даље обликовати неке од основних елемената котних линија, као што су на пример:\n*главна котна линија (Dimesion Line)\n*помоћне котне линије (Extension Line)\n*симболи (Arrowheads)\n*''Котни текст (Text)''\n2 Котни текст (Text)\n''Text'' група обухвата два параметра који служе за контролу положаја котног текста у односу на главну котну линију. Ако желимо да текст увек заузима хоризонталан положај можемо маркирати оба поља и на тај начин обезбедити да се то поштује у случајевима када је текст унутар или изван помоћних котних линија.\n2.0.1 Horizontal Justification\nПараметар Horizontal Justification омогућава иѕбор положаја који ће котни текст заузети у односу на главну котну линију. Из понуђене листе можемо изабрати и следеће положаје: на средини (Centered), затим уз прву (1 st Extension Line) и другу (2nd Extension Line) помоћну кону линију или чак усправно преко њих(Over 1st Extension i Over 2nd Extension).\n2.1 Vertical Justification\nУз помоћ Vertical Justification параметара можемо одредити положај текста у вертикалном смислу. AutoCAD нуди могућност да се котни текст постави у средини (Centered), изнад (Above) и изван (Outside) котних линија или захтевати да се при томе примењује јапански индустијски стандард (JIS).\nОвим параметром завршавамо сва потребна подешавања везана за положај текста у односу на остатак котне линије.\n2.2 Annotation\nГрупа параметара под заједничким називом Annotation служи за избор ''мерног система'' и одређивање самог изгледа котног текста. Активирањем ове опције отвара се нови окивир, који садржи следеће обласи:\n2.3 Primary Units\nПод појмом основних јединица (Primary Units) подразумевамо избор главног мерног система и коме ће се вршити котирање. Ова група параметара омогућава детаљна подешавања везана за све његове карактерисике.\n*Поље префикс (Prefix) - испред измерене вредности појављује се одређени појам (нпр. мера, растојање итд.)\n*Поље суфикс (Sufix) - иза котног броја појављује се одређени појам, најчешће мерна јединица (нпр. m, cm, итд.)\nАко желимо да се котни број исписује без додатних напомена, ова поља треба да остану празна.\n3 Alternate Units\nИзбором дугмета Alternate Units отварамо нови диалог који нам пружа могућност да извршимо подешавања додатних параметара везаних за приказивање котног текста. Први у низу је избор мерног система који можемо изабрати из понуђене листе.\nНајчешћа опција јесте останак на метричком систему, односно изабраћемо опцију Decimal.\n3.1 Precision\nПараметар Precision служи за одређивање броја децималних места при исписивању котног броја.", "subject": ["Вики-студент/РГФ 2015"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%BE%D1%81_%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28Dimension_Style%29", "word_count": 479, "cyrillic": 0.871}
{"id": "11097", "title": "Аутокед/Мењање дужине линије (\"Lenghten\")", "text": "1 Аутокед\nје пројектни алат широке намене и функције, и такође један од напознатијих програма за цртање,пре снега намењен инжињерском цртању, може се користити у грађевинарству,архитектури,машинству итд. Користи се како у техничким, тако и у свим другим гранама које захтевају тачност израде цртежа. У самом програму могуће је изабрати да ли желимо да цртамо у дводимензионалном или тродимензионалном простору, као и низ других опција и подопција које имају за циљ да се омогући што прецизније цртање.\n1.1 Командa LENGHTEN\n-Команду која ће бити убрађена у овом тексту носи назив LENGTHEN, ова команда се може пре свега користи за промену дужине појединих објеката или појединачних елемената,тј. разних линија,кружница,кружних лукова, док за затворене објекте команда LENGTHEN, неће имати жељену функцију. Такође, ту су и подфункције ове команде:\n*Delta\n*Percent\n*Total\n*Dynamic\nкојима се додатно може манипулисати линијама, да би се на сто бољи начин реализовала жеља самог корисника.\n1.1.1 Позивање опције LENGHTEN\nСама команда LENGHTEN се налази поред команди за цртање лукова, линија и полилинија, тј. у подопцији MODIFY. Кликом на поменуту опцију појављује се падајући мени, у коме се налази ова команда, коју бирамо самим кликом на њу.\nНакон изабира опције LENGHTEN и кликом на линију пргарам ће испистаи дужину линије у доњем делу екрана. Након тога потребно је селектовати једну од опција Delta, Percent, Total, Dynamic. При чему уколико желимо да позовемо опцију Delta, написаћемо словима De, или уколико желимо опцију Percent, онда укуцамо слово P, Total слово T, и на крају команду Dynamic слово D.\n1.1.2 Опција Delta\nОпција Delta служи за промену на основу дужине елемнта, након позивања команде програм ће захтевати да унесете нумеричку вредност за коју желите да се промени дужина линије. Ако је унтеи број са предзнаком минус, линија ће се скратити за унтеу вредност. Затим доведите показивач до објекта коме зелите променити дужину и кликом на њега доћи ће до промене у дужину. Зависно од тога којој страни линије је ближи показивач,та страна ће се издужити или скратити. Такође у оквиру опције Delta могуће је и изабрати лук који желимо продужити или смањити. Након уношења De, куцамо слово А, које позива се односи на промену у степенима, потом уносимо угао за који желимо да продужимо или скратимо линију.\n1.1.3 Опција Percent\nОпција Percent слузи за измену дужине линије за унети број процената. Након одабира ове опције потребно је укуцати жељени број процента и затим кликнути на линију којој це те променити дужину. Уношењем вредности од 1 до 99 долази до скрацивања линије док уносом бројева преко 100 долази до повецања дузине линије.\n1.1.4 Опција Total\nПрименом опције Total, затим и уношењем жељеног броја не долази до промене дужине линије на једном делу, већ се унета дужина односи на целокупну линију,тј. уноси се нова укупна дужина линије.\n1.1.5 Опција Dynamic\nИ на самом крају имамо опцију Dynamic, ова опција омогућава како само име каже динамичку промену дужине линије. Након одабира ове опције, потребно је селектовати објект, и померањем показиваца у жељену страну доћи ће до повећања односно смањивања дужине изабране линије.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B4/%D0%9C%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%22Lenghten%22%29", "word_count": 515, "cyrillic": 0.933}
{"id": "11225", "title": "LaTeX/Како пронаћи помоћ", "text": "Тражење помоћи није нешто због чега би требало да се стидите, само прво одрадите мало посла сами да бисте олакшали посао помагачима. Како то да урадите?\nПрипремите\nкоји продукује ваш проблем који ће дати помагачима перфекнту\nоснову да се баве ''вашим'' проблемом. Ако не знате како да припремите овакав пример\n(познатији као MWE), пратите пример горе.\nКада постанете искуснији, проблеме ћете моћи сами да решавате. :-)\nПрава места да питате су\nили .\nПостоје места на многим језицима свуда по свету, можете пронаћи заједницу\nкоја ће пружити одговоре на питања и то на Вашем матерњем језику.\nen:LaTeX/How to get help", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B", "word_count": 100, "cyrillic": 0.93}
{"id": "11198", "title": "LaTeX", "text": "Ово је водич кроз LaTeX, језик за обележавање. Сврха овог водича је да представља одличан извор знања за нове кориснике који су спремни да уче, али такође да служи и искуснијим колегама да обнове своје знање.\nTeX and LaTeX\nTeX је рачунарски програм за слагања докумената, креиран од стране . Програм узима одговарајуће припремљен документ и претвара га у облик који може бити одштампан на многим врстама штампача, укључујући матрични штампач, ласерски штампач и на машини високе резолуције за слагање текста. LaTeX је скуп макроа за TeX који има за циљ да смањи напор корисника при писању садржаја, односно LaTeX води рачуна о форматирању. Један број добро познатих издавача сада користи TeX или LaTeX да форматира књиге и математиче часописе. LaTeX је такође добро цењен од стране корисника који брину о типографији, складном форматирању, ефикасном заједничком писању и отвореним форматима.\nОва књига је организована у различитим деловима:\n*''Почетак'' ће Вам указати на прве кораке за штампање Вашег првог документа: на опште концепте, инсталацију софтвера и на основу синтаксе.\n*''Заједнички елементи'' групишу уобичајене карактеристике за процесор документа: слова, изглед, боје, листе, бројке и друго.\n*''Механика'' садржи теме које нису заиста неопходне да се напише основни документ, али ће Вам помоћи да разумете како неки делови машинерије раде. Ове теме су потребнe за дорађивање докумената. Користите их као подршку за различита поглавља, на која ће бити указивано касније.\n*''Технички текстови'' се фокусирају на различита специјализована питања, углавном за научни рад.\n*''Посебне странице'' за структуриране странице обично у додацима.\n*''Посебни документи'': овај део се бави другом врстом докумената различитом од класичног стила.\n*''Стварање графике'' се односи на процес писања графике за LaTeX документе.\n*''Програмирање'' или како да направите своје макрое и пакете.\n*''Остало'' садржи све оно што се не уклапа у претходним деловима, као управљање пројектима и другим темама везаним за LaTeX, али не и својство самог LaTeX-а.\n*''Помоћ и препоруке'': Често постављена питања и важне препоруке за свакога, молимо вас да га прочитате; Савети и трикови за многе конкретне ствари.\n*''Додаци''.\n1 Садржај\nbn:লাটেক\nde:LaTeX-Kompendium\nen:LaTeX\nes:Manual de LaTeX\nfa:لاتک\nfr:LaTeX\nhy:ԼաՏեԽ\nhe:לאטך\nnl:LaTeX\nja:TeX/LaTeX入門\npl:LaTeX\npt:Latex\nro:LaTeX\nru:LaTeX\ntr:Latex\nvi:LaTex\nzh:LaTeX", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX", "word_count": 371, "cyrillic": 0.854}
{"id": "11143", "title": "Послови и дани", "text": "Послови и дани (starogrčki: Ἔργα καὶ ἡμέραι) је први еп првог историјски потврђеног европског књижевног аутора Хесиода. Овај еп имао је судбински утицај на практичну мисао древних Хелена, сличан оном који је имао Законик дванаест плоча на мисао древних Римљана.\nОсновна садржина дела су питања правде и правичности, стида и части, реда, рада и мере, као и лична срећа и благостање, што треба да буду темељна начела на којима се заснива сваки здрав друштвени поредак.\n1 Увод у Послове и дане\nУ свом спеву Послови и дани, Хесиод наводи да је његов отац напустио Киму у Малој Азији и преселио се у мало негостољубиво беотско село Аскра у подножју горе Хеликон.\nХесиод је, после очеве смрти, водио судску парницу око наследства са својим братом Персом, али је његов брат поткупио судије и добио већи део. Пошто је потрошио сав иметак, Перс је поново тражио део наследства. Овај спор са братом можда није постојао у стварности, већ постављен само као мотив за изношење сопствених погледа на људски живот, правду и правичност, ред и рад.\nПослови и дани је поема о раду и Хесиод је написао као опомену брату пијаници Персу са саветима како да почне да живи на частан начин. Као мото овог Хесиодовог дела, у виду савета брату, могу се свести у само две реченице:\n\"Беде се човек може ослободити моралном енергијом и радом\" и \"Ради и буди праведан\".\nОд аутобиографских података о Хесиоду може се сазнати и то да је у Халкиди на Еубеји, на такмичењу песника, поводом Амфидамантове сахране освојио троног који је посветио хеликонским Музама. Не зна се шта се тачно даље дешавало са Хесиодом, а ни где је живео, али, највероватније се бавио пољопривредом и своје искуство уткао у поему.\nВизантинац Цецес је забележио легенду о Хесиодовој смрти, према којој је Хесиод, после песничке победе над Хомером дошао у Делфе да остави заветни поклон Аполону, заштитнику муза, односно поезије и мизике. Међутим, пророчиште га је опоменуло да га у шуми Зевса Немејског чека смрт. Хесиод се упутио у Ојноју у Локриди, али није знао да и ту постоји место посвећено Зевсу Немејском. Амфифан и Ганиктор, Фегејеви синови су га оптужили да им је завео сестру Ктемену, па су га убили и бацили у море. После три дана делфини су изнели Хесиодово тело на обалу код Локриде, у време празника. Локриђани су га покопали у Немејској шуми у Ојноји, али су га касније Орхомењани пренели у свој град и подигли му споменик са натписом на градском тргу, по савету пророчишта. Зато се сматра да је Хесиод највероватније умро у Локриди.\nНије поуздано утврђено време када је живео Хесиод. Сматра се да је могао бити Хомеров савременик (Послови, ст. 650-659), и по Херодоту који каже да су Хомер и Хесиод живели 400 година пре њега. Али податак да је преко 80% Хесиодовог речника у Пословима и данима и Теогонији из Илијаде и Одисеје, упућује на то да је био млађи од Хомера. Такође, јамбографи Семонид и Архилохиз 7. века пре н. е. се угледају на Хесиода и Послове, па то упућује на чињеницу да је живео крајем 8. века пре н. е.\nХесиоду су приписивани бројни генеалошки и дидактички спевови, али су најверодостојнији Теогонија и Послови и дани, док су Хераклитов штит и Каталог жена већ у античко доба одрицали Хесиодово ауторство.\nУ свом епу Послови и дани он помиње овај догађај и то приликом победе на такмичењу песника. У овом епу, Хесиод започиње и неку врсту књижевне полемике, јер на алегоријски начин напада писце тог времена који пишу неистину.\n„Говор муза је често неистина под привидом истине, мада понекад има и истине и то оне праве.“\n2 Садржај Послова и дана\nСпев Послови и дани се по садржају може поделити на три дела:\n2.1 а) Опомене\n(ст. 1 – 316) у којима Хесиод брату Персу и грамзивим судијама пребацује неправду што су му је починили, препоручујући брату частан и поштен рад као извор честитог живота. У овом делу су и три алегоријске приче помоћу којих су се у древној Хелади често промовисале моралне идеје и етички ставови.\nПослови и дани и почињу алегоријским митом о доброј и злој Ериди, чиме песник истиче две супротне идеје, племенито надметање и злотворну завист. То је оно због чега се Хесиодове Ериде показују као карактерна митска бића испуњена драмским животом која се, као отелотворење добра, односно зла отимају о превласт над светом.\nИсторијско-митолошким митом о Пандори коју Зевс, пошто га је Прометеј преварио укравши му ватру и подаривши је људима, шаље са њеном чувеном посудом препуном несреће и зла Прометејевом брату Епиметеју, песник објашњава откуд толика зла на свету. Трећи мит о пет људских покољења приказује идеју о моралној и физичкој декаденцији људског рода који прате све теже и теже невоље. Ова два мита уствари износи мисао да су љиди у прошлости живели срећнијим и безбрижнијим животом наспрам тешке и невољама испуњене садашњости.\n2.2 б) Упутства за земљорадника\nсматрају се изворним делом спева, који обавештава земљорадника када је нјбоље време за орање, сетву, жетву и сечу шуме (ст. 383 – 422); како се прави плуг (ст. 423 – 440); колико треба да имају година и како треба да се понашају слуге које иду за плугом (ст. 441 – 447); кад треба мислити на узгој волова и градњу кола, а зати следе и упутства како и шта треба земљорадник да ради у сваки доба године (ст. 448 – 617). На крају овог дела Хесиод даје упутства за градњу и чување бродова и када треба испловити на море, а када треба избегавати пловидбу.\n2.3 ц) Дани\nсу трећи део спева у коме се наводе срећни и несрећни дани у месецу (ст. 765 – 828), али су испред овог дела дата практична упутства о женидби, пријатељству, гостопримству и понашању ван куће и у кући (ст, 695 – 764).\n3 Језик Послова и дана\nЈезик Послова и дана, као и код Хомерових епова, припада јонском наречју и сдржи елементе еолског и дорског дијалекта. Иако то није живи, већ вештачки језик епске поезије, ипак није сувопаран и тврд, већ напротив, углађен, течан, милозвучан, гибак и дотеран, тако да ови квалитети умногоме подсећају на санскрит, вештачки језик Махабхарате и Рамајане.\nЕлементи еолског и дорског наречја указују на дубоку старост и распрострањеност епске поезије која је, према садржају који опева и створила најприкладнији језик. Зато су несвакидашњи језик и садржина Хомерових и Хесиодових епова толико привлачни и данас. За Хелене је њихова поезија била „најједноставнији и најсавршенији израз свега онога што је живот научио пређашња покољења, све оно што се тицало моралног искуства, историјског знања, умног и естетског уживања“.\n4 Песничка и етичка вредност Послова и дана\nПослови и дани у погледу песничке вредности превазилазе Хесиодово дело Теогонија и по садржају и по приступу. У Пословима и данима уместо мирног епског приповедања тече лирска, лична поезија, уместо објективног приказа стварности преовладавају лична осећања и карактеристичан однос према тој стварности.\nОсим тога, овде се не описују величанствени догађаји из прошлости, већ тешка садашњост прожета утисцима о таквој стварности, тако да животна мудрсот стечена искуством придобија превласт над маштом, стварност над нестварношћу. Такав однос диктира другачије Хесиодово поимање живота богова и људи него што је Хомерово. Док Хомерови богови шапућу људима на уво своје мисли и учествују са њима у добру и злу, Хесиодови богови су далеко од овог света: они су тајанствени, људима се приказују силом а не лицем, моћни су чувари правде и истине према којима је човек дужан да уреди свој живот. Зато Хесиод одбацује сирово јунаштво и погубни рат, а хвали правду и правичност, рад и личну срећу, чиме Послови и дани попримају високу моралну вредност. Код њега нема описа борби и широких пропланака који оличавају велчичанственост, обиље и моћ, већ поједностављено, верно и по мери, са својим личним запажањима и осећањима описује пределе, као, на пример, родно место Аскру под гором Хеликон: \"тужно село, где зима је љута, удобно ништа\". И ведрије стране живота описује тако у малим сликама, присно.\nХесиод је са Пословима и данима и указивањем на ред и рад, правду и правичност, стид и част први весникнових времена и прилика, мана и врлина које нужно прате социолошко-економске промене. Рад и правда су темељ морала по Хесиоду. Ипак, својим начелом мере истакао је једну од темељних особина хеленског духа који одбацује прекомерност, хаос, неодређеност, алогичност и страственост, а заговара меру, ред, одређеност, логичност и умност као фундаменталне одреднице старохеленске етике, просвећености и филозофије.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8", "word_count": 1379, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11213", "title": "LaTeX/Фусноте и Маргине", "text": "1 Фусноте\nФусноте су веома користан начин пружања додатних информација читаоцу. Углавном, то није суштина која може бити постављена на дну странице. Ово одржава главни део текста сажетим.\nФуснота је једноставна за коришћење. Потребна је команда: \\footnote{текст}. Не остављајте размак између команде и речи где желите да се појави фуснота, иначе ће LaTeX обрадити тај простор и оставити га, што није онако како је планирано.\nОчигледно је да ће се LaTeX побринути за постављање фусноте на дну странице. Свака фуснота је нумерисана редом - процес који, као што сте могли да приметите до сада, аутоматски урађен за вас.\nМожете да поставите текст фусноте ручно. У том случају се користи - :\nБрој фуснотe може такође бити изражено наведен.\n1.1 Прилагођавање\nМогуће је прилагодити у фусноти обележавање. По подразумеваном подешавању, они су нумерисани редом (Арапски). Међутим, не улазећи превише у механику LaTeX-а , могуће је променити помоћу следеће команде (која треба да се стави на почетку документа, или бар пре него што се стваи прва фуснота).\nАрапски бројеви, 1, 2, 3...\nРимски бројеви (мала слова), i, ii, iii...\nРимски бројеви (велика слова), I, II, III...\nАбецеда (мала слова), a, b, c...\nАбецеда (велика слова), A, B, C...\nНиз од девет симбола, пробајте и уверите се!\nЗа фусноту без броја користи се ова декларација:\nНа овај начин, нумерација је глобално искључена. Да има само једна фуснота без броја, ова горе команда мора да се стави између { }.\nИпак, у том случају, бројач фуснота и даље повећава, тако да на пример можете да добијете фусноту 1, неозначену, и 3. Боље решење се састоји у дефинисању следећег макроа у преамбули:\nПакет нуди разне опције за прилагођавање изгледа фуснота. Може се користити на пример, за коришћење другог фонта у оквиру фуснота.\n1.2 Ресетовање бројача\n;сваки део\n;свака страна\n(Ово може захтевати паљење LaTeX-а двапут)\n1.3 Уобичајени проблеми и заобилазнице\n* Фусноте нажалост не раде са табелама, јер се то сматра као лоша пракса. Можете превазићи ово ограничење на неколико начина: можете користити у табели и негде на страници. Исто и са референцама: користите негде на страници и у табели. Или, можете додати и у преамбули и ставити ваше окружење у окружење. Имајте на уму да ово не ради са пакетима или . Погледајте за остале приступе (као што је употреба фуснота за табеле ).\n* Фусноте такође не раде унутар минипејџ окружења (У ствари, неколико окружења даје подршку фусноти . команда пакета фусноте може поправити већину). Минипејџ укључује своје фусноте, независно од документа. Пакет омогућава већу флексибилност у управљању овим групама фуснота.\n* Ако је текст у оквиру тога, онда је фуснота URL адреса (користећи или команде) са посебним словима, се неће компајловати. Морате или избећи знакове са водећим бекслешом, или користите неку другу команду.\n* Ако је текст у фусноти веома дуг, LaTeX може поделити фусноту на неколико страна. Можете спречити LaTeX у томе, повећањем казне за такве операције. Да бисте то урадили, убаците следећу линију у преамбули вашег документа:\n* За више референци на истој фусноти, можете користити следећу синтаксу:\nАко вам је потребна подршка hyperref , користимо уместо:\nИмајте на уму да ови приступи неће радити ако постоје друге фусноте између прве референце и каснијих \"дупликата\" референце. За више општих решења, видите и .\n* Ако се фуснота треба додати у наслову поглавља, секције или слично, могу се две методе користити:\n# Написати где је наслов секције.\n# Користите пакет, са опцијама , и једноставно додајте фусноту у одељку наслова.\n2 Маргине\nМаргинe су корисне у уређивачком процесу, за размену коментара између аутора. Да бисте убацили неку белешку у маргину користите. За једнострани распоред (simplex), текст ће бити постављен на десној маргини, почев од линије где се дефинише. За двострани распоред (duplex), биће постављен у спољној маргини и за изглед две колоне ће бити постављен у најближој маргини.\nДа бисте заменили подразумевани страну, користите и белешке ће потом бити стављене на супротну страну, што би било унутра маргине за двострани распоред.\nАко ваш текст у маргини зависи од тога која је маргина изабрана (каже се да садржи стрелицу на тексту или се односи на правцу \"као што се види на лево...\"), можете видети за посебну варијанту.\nДа бисте унели неку напомену маргине у простору који не може да поднесе, као што су фусноте или једначина окружења, користите пакет .\nДруга опција за додавање боје на маргинама на фенси начин обезбеђује пакет користећи . То чини пакет корисним за пројектовање и цртање са великом базом података алата.\nПакети и могу се користити као нативна команда која не задовољава ваше потребе.\nБелешке у маргинама и geometry пакет могу поставити ширину маргина и њихових белешки.\nУ преамбули, убаците\nи користите geometry пакет са прилагођеним величинама:\nгде су A, B, C, D, E, F, G, X симболи у cm (могу се наравно користити и друге јединице поред cm).\nУ главном тексту, белешке маргине се постављају са пакетом:\nКонкретно,\n* (E) је ширина белешке маргине,\n* (D) је раздвајање између става и белешке маргине,\n* F јесте надоле написана напомена маргина од прве линије (негативне вредности F померају белешку нагоре) и\n* вредност ''G = C − (D + E)'' је раздвајање између ивице белешке и ивице.\nПример десно је постављен помоћу следећих:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A4%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B5_%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B5", "word_count": 834, "cyrillic": 0.948}
{"id": "11230", "title": "LaTeX/Креирање пакета", "text": "Ако дефинишете много нових окружења и команди, преамбула вашег документа ће постати прилично дуга. У овој ситуацији, добра идеја је да се створи ЛаТеХ пакет или класа која садржи све команде и дефиниције окружења. Може бити довољно динамичан да одговара свим вашим будућим документима.\nКласе су .cls фајлови, пакети су сачувани у .sty фајловима. Они су веома слични, главна разлика је што можете учитати само једну класу по документу.\nНакон одлуке да створите сопствени пакет или класу, треба да размислите коју лиценцу пакет/класа има. Лиценца је од великог значаја, било да штити фајл, или да га чини доступним за друге.\n1 makeatletter и makeatother\nПодразумевано, ЛаТеХ ће дозволити употребу '@' знакова за контролне секвенце из пакета или класа фајлова, али не из документа крајњег корисника. На овај начин је могуће ''заштитити'' команде, ''тј.'' направити их доступним само из пакета.\nБило како било, могуће је прескочити ову сигурност уз помоћ и . Ове команде имају смисла само у регуларним документима, нису потребни у фајловима пакета или класа.\n2 Стварање сопственог пакета\nВаш пакет може бити доступан у вашем документу као и било који други пакет: користећи команду. Писање пакета се у основи састоји од копирања садржаја преамбуле вашег документа у одвојени фајл са именом које се завршава са .sty.\nХајде да напишемо први custom.sty фајл као пример пакета:\n* прецизира која верзија ТеХа или ЛаТеХа је потребна да се покрене ваш пакет. Опциони датум се може користити за прецизније навођење верзије.\n* Пакет се уводи користећи ову команду ''<name>'' која треба да буде идентична ''основном имену'' самог фајла. ''<version>'' треба да почиње датумом у формату ''ГГГГ/ММ/ДД''. Верзију информације треба чувати ажурираном док се развија пакет.\n* Следеће можете написати неки ТеХ или ЛаТеХ код као учитавање пакета, али напишите само минимум потребан за опције пакета наведене у наставку.\n* је еквивалентан .\n* су параметри крајњег корисника. Свака опција је декларисана једном таквом командом.\n* показује шта је подразумевано.\n* прекида обраду опције.\n* Напишите шта год желите и при томе користите све ЛаТеХ команде које знате. Нормално, треба да дефинишете све нове команде или убаците друге пакете.\n* : ово ''мора'' бити последња команда.\nКада је ваш пакет спреман, можемо га користити у било ком документу. Убаците ваш нов пакет помоћу познате команде .\nФајл custom.sty и ЛаТеХ извор који састављате морају бити у истом директоријуму.\nЗа више угодности, могуће је поставити пакет у $TEXMFHOME (који је ~/texmf подразумевано) према структури ТеХ директоријума структуре (ТДС). То би било\n$TEXMFHOME/tex/latex/custom/custom.sty\nНа Виндовсу '~' је често C:\\Users\\username.\nМожда ћете морати да покренете texhash (или еквивалент) како бисте направили ваш нови фајл ТеХ дистрибуциони индекс, који га чини доступним за коришћење за било који документ. То ће вам омогућити да користите свој пакет као што је описано горе, али без потребе да буде у истом директоријуму као и документ.\n3 Стварање сопствене класе\nТакође је могуће креирати своју фајл класу. Процес је сличан креирању сопственог пакета, можете позвати свој стил фајл у преамбули било ког документа помоћу команде:\nИме класе фајла је онда myclass.cls. Хајде да напишемо једноставан пример:\n* је дупликат .\n* и се користе за аутоматско позивање одговарајуће опције када је класа или пакет учитан.\n* : звезда верзија вам дозвољава да рукујете неубаченим опцијама.\n* ће показати одговарајућу поруку у ТеХ компајлеру.\n* означава јединствену родитељ класу, ако их има.\n4 Удице\nПостоје и удице за класе и пакете.\n**\nОни се понашају као удице докумената. Види ЛаТеХ Удице.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0", "word_count": 558, "cyrillic": 0.958}
{"id": "11218", "title": "LaTeX/Листирање изворног кода", "text": "1 Коришћење listings пакета\nКоришћењем листинг пакета можемо убацити неформатиран текст, као када би користили али његов основни циљ је да обухвати изворни код било ког програмског језика у вашем докумену. Ако желите да обухватите псеудокодове или алгоритме, онда ће Вам ово Algorithms and Pseudocode бити корисно.\nДа бисте користили пакет, треба Вам:\nпакет подржава наглашавања свих уобичајних пограмских језика и веома је прилагодљив. Ако само желите да пишете код у оквиру вашег документа пакет пружа могућност окружења:\nЈош једна могућност, која је веома корисна ако сте креирали програм на више фајлова и идаље радите на њему, је да увезете код из самог извора. На овај начин, ако измените изворни код, треба само да рекомпајлујете LaTeX код и ваш документ ће добити проширење. Команда је:\nу примеру је Python извор, али то није битно: можете убацити било који фајл али морате написати пуно име фајла. Биће посматран као обичан текст и биће означен у складу са вашим подешавањима, то значи да не препознаје сам програмски језик. Ви можете прецизирати, приликом убацивања фајла о ком језику је реч на следећи начин:\nМожете прецизирати и величине за фајл.\nОво је корисно ако сте сигурни да се фајл неће мењати (барем до те одређене линије). Можете такође изоставити или параметар: што значи '' све до или почевши од ове тачке''.\nОво је елементарни пример кода у Паскалу:\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{listings} % Убацује listings-package\n\\begin{document}\n\\lstset{language=Pascal} % Поставите жељени језик (можете га мењати за сваки блок кода)\n\\begin{lstlisting}[frame=single] % Почните блок кода\nfor i:=maxint to 0 do\nbegin\n{ do nothing }\nend;\nWrite('Case insensitive ');\nWrite('Pascal keywords.');\n\\end{lstlisting}\n\\end{document}\n1.1 Подржани језици\nПодржава следеће програмске језике:\nABAP<sup>2,4</sup>, ACSL, Ada<sup>4</sup>, Algol<sup>4</sup>, Ant, Assembler<sup>2,4</sup>, Awk<sup>4</sup>, bash, Basic<sup>2,4</sup>, C#<sup>5</sup>, C++<sup>4</sup>, C<sup>4</sup>, Caml<sup>4</sup>, Clean, Cobol<sup>4</sup>, Comal, csh, Delphi, Eiffel, Elan, erlang, Euphoria, Fortran<sup>4</sup>, GCL, Gnuplot, Haskell, HTML, IDL<sup>4</sup>, inform, Java<sup>4</sup>, JVMIS, ksh, Lisp<sup>4</sup>, Logo, Lua<sup>2</sup>, make<sup>4</sup>, Mathematica<sup>1,4</sup>, Matlab, Mercury, MetaPost, Miranda, Mizar, ML, Modelica<sup>3</sup>, Modula-2, MuPAD, NASTRAN, Oberon-2, Objective C<sup>5</sup> , OCL<sup>4</sup>, Octave, Oz, Pascal<sup>4</sup>, Perl, PHP, PL/I, Plasm, POV, Prolog, Promela, Python, R, Reduce, Rexx, RSL, Ruby, S<sup>4</sup>, SAS, Scilab, sh, SHELXL, Simula<sup>4</sup>, SQL, tcl<sup>4</sup>, TeX<sup>4</sup>, VBScript, Verilog, VHDL<sup>4</sup>, VRML<sup>4</sup>, XML, XSLT.\nЗа неке од њих, неколико дијалеката је подржано. За више информација, погледајте у документацији која долази са пакетом, требало би да буде у Вашој дистрибуцији под именом listings-*.dvi.\n;Белешке\n# Подржава Mathematica код само ако пишете у обичном текст формату. Не можете убацити *.NB files како је могло са било којим другим програмским језиком, али Mathematica може да извезе као pretty-formatted LaTeX извор.\n# Спецификација дијалекта је обавезна за ове језике (e.g. ).\n# Modelica је подржана преко dtsyntax пакета доступног на .\n# За ове језике, више дијалеката је подржано. C, на пример, користи ANSI, Handel, Objective и Sharp. Погледајте стану 12 .\n# Дефинише се као дијалекат другог језика\n1.2 Подешавања\nМожете модификовати неколико параметара који ће утицати на изглед кода. Можете ставити следећи код било где у документ (није важно да ли пре или после ),промените га у складу са вашим потребама. Значење је објашњено поред сваке линије.\n\\usepackage{listings}\n\\usepackage{color}\n\\definecolor{mygreen}{rgb}{0,0.6,0}\n\\definecolor{mygray}{rgb}{0.5,0.5,0.5}\n\\definecolor{mymauve}{rgb}{0.58,0,0.82}\n\\lstset{ %\nbackgroundcolor=\\color{white}, % одаберите боју позадине; морате додати \\usepackage{color} or \\usepackage{xcolor}\nbasicstyle=\\footnotesize, % величина фонта који се користи у коду\nbreakatwhitespace=false, % поставља да ли ће се аутоматски прекиди дешавати код whitespace-а\nbreaklines=true, % поставља аутоматски прекид линије\ncaptionpos=b, % поставља caption-position на дно\ncommentstyle=\\color{mygreen}, % стил коментара\ndeletekeywords={...}, % ако желите да избришете кључне речи из језика\nescapeinside={\\%*}{*)}, % ако желите да убаците LaTeX у Ваш код\nextendedchars=true, % допушта Вам да користите non-ASCII characters;само за 8-битно кодирање, не ради са UTF-8\nframe=single, % додаје оквир око кода\nkeepspaces=true, % задржава размаке у тексту, корисно за одржавање увлачења у коду (можда ће требати columns=flexible)\nkeywordstyle=\\color{blue}, % стил кључне речи\nlanguage=Octave, % језик кода\notherkeywords={*,...}, % ако желите додати више кључних речи\nnumbers=left, % где да поставља бројеве линија; могуће вредности су (none, left, right)\nnumbersep=5pt, % колико далеко су бројеви линија од кода\nnumberstyle=\\tiny\\color{mygray}, % стил који се користи за линије кода\nrulecolor=\\color{black}, % ако није постављено, боја оквира се може променити на прекидима линија у не-црном тексту (на пример cкоментари (овде зеленом))\nshowspaces=false, % приказује свуда размаке додајући специфичне доње црте што поништава 'showstringspaces'\nshowstringspaces=false, % доње црте само на стринговима\nshowtabs=false, % приказује табове на стринговима додајући специфичне доње црте\nstepnumber=2, % размак између две линије-броја. Ако је 1 , свака линија ће бити нумерисана\nstringstyle=\\color{mymauve}, % дослован стил стринга\ntabsize=2, % поставља примаран размак таба на 2 размака\ntitle=\\lstname % показује име фајла од фајлова садржаних у\\lstinputlisting; такође покушајте caption уместо title\n}\n;escapeinside\nлинију треба објаснити. Опција ће одређивати раздвојнике за одлажење у LaTeX код , ''тојест'' сав код између \"A\" и \"B\" биће рашчлањен као LaTeX преко тренутног стила ''листирања'' . У примеру горе, коментари за ''Octave'' почињу са , и биће штампани у документу осим ако не почињу са , у том случају се читају као LaTeX (са свим задовољеним LaTeX командама) све док се поново не затворе са .\nАко додате горњи параграф, следеће се може користи за измену подешавања у коду:\nПостоји још доста опција, погледајте званичну документацију.\n1.3 Дефинисање стила\nПакет Вам допушта да дефинишете стил, ''тојест'' профиле који одређују сет подешавања.\nПример\n\\lstdefinestyle{customc}{\nbelowcaptionskip=1\\baselineskip,\nbreaklines=true,\nframe=L,\nxleftmargin=\\parindent,\nlanguage=C,\nshowstringspaces=false,\nbasicstyle=\\footnotesize\\ttfamily,\nkeywordstyle=\\bfseries\\color{green!40!black},\ncommentstyle=\\itshape\\color{purple!40!black},\nidentifierstyle=\\color{blue},\nstringstyle=\\color{orange},\n}\n\\lstdefinestyle{customasm}{\nbelowcaptionskip=1\\baselineskip,\nframe=L,\nxleftmargin=\\parindent,\nlanguage=[x86masm]Assembler,\nbasicstyle=\\footnotesize\\ttfamily,\ncommentstyle=\\itshape\\color{purple!40!black},\n}\n\\lstset{escapechar=@,style=customc}\nУ нашем примеру, постављамо само две опције глобално: задани стил и карактер за излаз. Коришћење:\n\\begin{lstlisting}\n#include <stdio.h>\n#define N 10\n/* Block\n* comment */\nint main()\n{\nint i;\n// Line comment.\nputs(\"Hello world!\");\nfor (i = 0; i < N; i++)\n{\nputs(\"LaTeX is also great for programmers!\");\n}\nreturn 0;\n}\n\\end{lstlisting}\n\\lstinputlisting[caption=Scheduler, style=customc]{hello.c}\nC део ће се штампати као\n1.4 Аутоматско укључење фајла\nАко имате доста изворних фајлова које бисте желели убацити, можда Вам буде корисно да понављате исту ствар више пута. Овде macros показују своју праву моћ.\n\\newcommand{\\includecode}[2][c]{\\lstinputlisting[caption=#2, escapechar=, style=custom#1]{#2\n% ...\n\\includecode{sched.c}\n\\includecode[asm]{sched.s}\n% ...\n\\lstlistoflistings\nу овом примеру, правимо једну команду да олакшамо инклузију изворног кода. Постављамо задану вредност на ''customc''. Сво листирање и име као caption: не морамо да пишемо име фајла два пута захваљујући macro.\nКоначно све listings набрајамо са овом командом из пакета.\nПогледајте Macros за више детаља.\n1.5 Проблеми кодирања\nПо заданој вредности, не подржава multi-byte кодирање изворног кода.\nопција ради само за 8-битно кодирање кao што је latin1.\nЗа рад са UTF-8, треба да кажете listings како да тумачи специјалне карактере дефинишући их на следећи начин\n\\lstset{literate=\n{á}1 {é}1 {í}1 {ó}1 {ú}1\n{Á}1 {É}1 {Í}1 {Ó}1 {Ú}1\n{à}1 {è}1 {ì}1 {ò}1 {ù}1\n{À}1 {È}1 {Ì}1 {Ò}1 {Ù}1\n{ä}1 {ë}1 {ï}1 {ö}1 {ü}1\n{Ä}1 {Ë}1 {Ï}1 {Ö}1 {Ü}1\n{â}1 {ê}1 {î}1 {ô}1 {û}1\n{Â}1 {Ê}1 {Î}1 {Ô}1 {Û}1\n{œ}1 {Œ}1 {æ}1 {Æ}1 {ß}1\n{ű}1 {Ű}1 {ő}1 {Ő}1\n{ç}1 {Ç}1 {ø}1 {å}1 {Å}1\n{€}1 {£}1\n}\nГорња табела покрива скоро све знакове латинице.\nЗа детаљнија објашњења Коришћења опције погледајте одељак 6.4 у .\nЈош једна могућност је да замените (у преамбули) са .\n1.6 Прилагођавање наслова\nМожете подесити разноврсне наслове за Ваше листирање користећи пакет. Ево примера за .\n\\usepackage{caption}\n\\usepackage{listings}\n\\DeclareCaptionFont{white}{ \\color{white} }\n\\DeclareCaptionFormat{listing}{\n\\colorbox[cmyk]{0.43, 0.35, 0.35,0.01 }{\n\\parbox{\\textwidth}{\\hspace{15pt}#1#2#3}\n}\n}\n\\captionsetup[lstlisting]{ format=listing, labelfont=white, textfont=white, singlelinecheck=false, margin=0pt, font={bf,footnotesize} }\n% ...\n\\lstinputlisting[caption=My caption]{sourcefile.lang}\n2 Пакет minted\nје алтернатива за који је постао популаран. Користи ектерну Python библиотеку за хајлајтовање кода, која од новембра 2014. пружа више од 300 подржаних језика и текстуалних формата.\nКако се пакет ослања на екстерну Python библиотеку, подешавање захтева нешто више корака него LaTeX пакет, зато Вас молимо да погледате њихову страницу и њихов .", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B0", "word_count": 1429, "cyrillic": 0.649}
{"id": "11197", "title": "Почетак буне против дахија", "text": "Почетак буне против дахија је једна од најпознатијих и најлепших песама о борбама за ослобођење Србије или, како их је Вук Стефановић Караџић назвао, песама новијих времена (''пјесме јучаке новијих времена'').\n1 Настанак песме\nВук ју је записао од слепог гуслара Филипа Вишњића 1815. године боравећи у манастиру Шишатовцу. Не зна се сасвим тачно када је Вишњић испевао ову песму: 1809. године док је још боравио у Босни или, вероватније, 1813. након што је прешао у Срем.\n2 План текста\nПлан текста:\n# Најава народног устанка\n# Небеске прилике\n# Дахије на Стамбол капији\n# Дахије на кули Небојша\n# У кави великој\n# Већање дахија\n# Фочић Мехмед-ага набраја српске кнезове које ће погубити (епски каталог)\n# Упозорење Старца Фоче\n# Фочић Мехмед-ага не слуша оца (Сеча кнезова)\n# Карађорђев обрачун са Турцима у Тополи (покушај убиства)\n# Почетак устанка (Уста раја ко из земље трава)\n# Устаници у Београду\n# Карађорђе на обали Дрине\n3 Садржај песме\n3.1 Уводни део\nУ уводном делу песме опевана су збивања која претходе подизању устанка. Почетни стих ''Боже мили, чуда великога'' није употребљен искључиво у функцији уобичајеног почетка епског певања, већ је у сагласности са несвакидашњим догађајима о којима песма пева, а који повезују небеске и земаљске прилике – устанак ће подићи ''сиротиња раја'', а подржаће је ''божји угодници''.\nУ тексту песме наведени су разлози за подизање устанка. Народ више не може да трпи турски зулум нити да плаћа високе намете и, као врхунац градације, налог који долази од предака: ''Јер је крвца из земље проврела'' (…) ''сваки своје да покаје старе''.\nНарод на буну подстичу и необичне временске прилике:\n''од Трипуна до Светога Ђурђа/сваку ноћу мјесец се ваташе'' – помрачење Месеца\n''од Ђурђева до Дмитрова дана/све барјаци крвави идоше'' – комете\n''гром загрми на Светога Саву,/усред зиме кад му време није''''виш’ Србије на небу ведроме/увати се сунце у прољеће'' – помрачење Сунца\nВременске непогоде, које су се збиле у периоду од 1800. до 1806. године, Вишњић смешта у само једну, 1804. годину, пред сам почетак Првог српског устанка као непосредан божански знак народу да је дошао час ''да друга постане судија''. Тако се Вишњић послужио анахронизмом – уметничким поступком који подразумева постављање неког догађаја, личности, призора, самог језика, или било чега другог, у време када нису постојали.\n3.2 Средишњи део\nНакон развијеног увода, радња се пребацује у турски табор. Необичне небеске прилике над Србијом гледају и ''Турци Биограци''. Док небеске прилике за српски народ значе да је дошло време за подизање устанка, за Турке, пре свих за седморицу дахија, то су злослутни догађаји које треба накнадно протумачити. Да би се разумела порука виших сила, користе се традиционални поступци сазнавања будућности:\n''у тепсију зв’језде поваташе,/да гледају небеске прилике'' – хидромантија\n''донесоше књиге инџијеле'' – свете пророчке књиге\nВраћањем у време Косовског боја и подсећањем на речи умирућег султана Мурата, народни певач прошлошћу објашњава и садашњост и будућност:\n''да вам царство дуговјечно буде:''''(…)''''не износ’те глобе ни пореза,''''не износ’те на рају биједе;''''не дирајте у њихове цркве,''''ни у закон, нити у поштење,''''(…)''''Цар умрије а ми остадосмо,''''и ми нашег цара не слушасмо''''(…)''''Сад су ’наке постале прилике,''''сад ће неко изгубити царство''\nСтрепња и страх који се увлаче међу забринуте дахије премеће се у вербални сукоб оца и сина, Старца Фоче и Фочић Мемед-аге. У њиховом дијалогу посебно је истакнут контраст старост – младост и мудрост – плаховитост. Док млади Фочић снагу једино види у злу и злочину, смирени старац мудро проговара упозоравајући дахије да се њихово време неумитно ближи крају, а да га они једино могу продужити лукавим и препреденим поступањем:\n''прођите се глобе и пореза;''''с кнезовима ви се побратите,''''кнезовима ате поклањајте,''''кметовима осредње парипе,''''с поповима у дослу’ку буд’те''''не би л’ ми уз њих преживљели,''''јера наша дуго бити неће.''\nКада млади Фочић одбије очев савет, уследиће сеча српских кнезова. Класичан епски поступак набрајња кнезова тј. епски каталог у песми јавља се два пута. Први пут у говору Фочић Мехмед-аге и други пут у набрајању погубљених кнезова. Сматра се да је епски каталог српских кнезова у првом Фочићевом монологу један од најобимнијих и структурно најуређенијих епских каталога наше усмене поезије.\n3.3 Завршни део\nСцена, једном постављена међу Турке, враћа се међу Србе у оном делу песме у којем се спомиње Карађорђево име. Народни певач напушта хронолошко набрајање погубљених кнезова и бави се искључиво Карађорђевом судбином. Описано је сакупљање устаника по Тополи и околини и стављање Карађорђа на чело устаничког покрета, паљење турских караула и теферича као и коначна освета зулумћарима.\nКарађорђев монолог који затвара круг описаних устаничких збивања:\n''Дрино водо, племенита међо''''измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!''''Наскоро ће и то време доћи''''када ћу ја и тебека прећи,''''и честиту Босну полазити!''\nобјављује промену наговештену у уводном делу песму. Након те промене у Србији ништа више неће бити исто.\n4 Стилске фигуре\nСтилске фигуре у песми Почетак буне против дахија:\n* Метонимија:''Кад устане кука и мотика,''''биће Турком по Медији мука...''* Метафора:\n''Ја порезу започнем бројити,''''а он на ме очима стријеља...''* Апострофа:''Дрино,водо,племенита међо''''измеђ' Босне и измеђ'Србије!''* Поређење:''уста раја ко из земље трава''* Персонификација:''Друмови ће пожељет Турака...''* Хипербола:\n''Гром загрми на светога Саву''''усред зиме, кад му време није'',\n''сину муња на часне вериге,''''потресе се земља од истока…''* Стални епитети:''бијела кула, грозне сузе, сиротиња раја''* Устаљени почетак:''Боже мили, чуда великога!''* Епски каталог:''Док погубим кнеза Палалију''''из лијепа села Бегаљице, -''''он је паша, а ја сам субаша...''''Док погубим и Јована кнеза''''из Ландова села маленога,''''он је паша, а ја сам субаша...''''И Станоја кнеза из Зеока...''* Иронија:''Мемед-ага, ето ти порезе,''''сиротиња те је поздравила...''* Градација:''не износ’те глобе ни пореза''''не износ’те на рају биједе;''''не дирајте у њихове цркве''''ни у закон, нити у поштење''* Контраст: Муратов савет Турцима и оно што су Турци учинили након његове смрти\nСтихови из песме који су ушли у свакодневни говор:\n*''Кад устане кука и мотика...''*''Друмови ће пожељет Турака...''\n5 Критика песме\n''Његова'' (Вишњићева) ''најбоља песма, Почетак буне против дахија, сва је нова – колико предметом толико и обликом.''\nПознато је да догађаји у Вишњићевој песми имају вредност историјског казивања савременика.''\n''Песма којој је Вук Караџић дао наслов Почетак буне против дахија представља темељ устаничке епике Филипа Вишњића, али и духовно језгро у којем се стичу сви песнички фрагменти о Првом српском устанку.''\n6 Истраживачки задаци за читање и тумачење\n# Пажљиво прочитај одломак песме Почетак буне против дахија из Читанке. Док читаш песму, подвуци оне стихове или појмове у песми који су ти нејасни или непознати. Њихово значење потражи у појмовнику на крају песме.\n# Припреми се да на часу образложиш своје утиске о песми.\n# Због чега је народ приморан да се подигне на устанак?\n# Размисли који су разлози због којих српски кнезови нису за устанак.\n# Наброј небеске прилике које наговештавају велику промену. Због чега је Филип Вишњић све небеске прилике ставио у 1804. годину?\n# Како Турци Биограци тумаче небеске прилике?\n# Опиши сцену на кули Небојши.\n# Протумачи разбијање посуде након злосрећног пророчанства. Шта тај поступак говори о дахијама и њиховим осећањима?\n# Обрати пажњу на сцену у кави великој. Шта је необично у начину (поретку) на који су Турци поседали?\n# На који историјски догађај се враћају књиге инџијели (мудроносне књиге)?\n# Протумачи Муратов савет.\n# Како Фочић-Мехмед ага реагује на пророчанство светих књига?\n# На који начин млади Фочић жели да задржи власт?\n# Опиши карактер младог Фочића.\n# Како се Илија Бирчанин понаша према Турцима када уђу у његову нахију?\n# Опиши Илију Бирчанина. Шта је необично у начину његовог одевања и понашања?\n# Размисли зашто је народни певач одлучио да о Бирчаниновој неустрашивости сазнајемо баш од Фочић-Мехмед аге?\n# Упореди лик Илије Бирчанина у песми Почетак буне против дахија и у Мемоарима Проте Матеје Ненадовића. Истакни разлике у понашању. Размисли о разлозима неслагања народног певача и Проте Матеје у опису овог српског кнеза.\n# Опиши Карађорђеву улогу у подизању Првог српског устанка.\n# Како се Карађорђе понео према Турцима зулумћарима? Објасни његов поступак.\n# Протумачи завршне стихове песме. Чему се Карађорђе нада у будућности?\nДодатни задатак: Прочитај целу песму Почетак буне против дахија. Пронађи у песми аргументе који потврђују да је Вук био у праву када је рекао да у песмама новијих времена има више историје него поезије. Твојој пажњи препоручујем и једну од епизода игране серије Вук Караџић која је посвећена Сечи кнезова.\n7 Литература\n* Сви стихови наведени су према: ''Антологија народних јуначких песама'', приредио Војислав Ђурић, СКЗ, Београд, (1995). pp. 651-666\n* ''Говор поезије II'', Војислав Ђурић, Просвета, Београд, (1969). pp. 9-40\n* ''Народна књижевност'', Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд, (1997). pp. 207-208\n* ''Јунаци и маске'', Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, (2005). pp. 139-147\n* ''Читанка за 8. разред основне школе'', Љ. Бајић, З. Мркаљ, Завод за уџбенике, Београд, (2010). pp. 8-13\n* ''Речник књижевних термина'', уредник Драгиша Живковић, Нолит, Београд, 1992.", "subject": ["Епске народне песме", "Народне песме"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%B4%D0%B0%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 1456, "cyrillic": 0.996}
{"id": "11234", "title": "LaTeX/Примери LaTeX докумената", "text": "Најлакши начин да научите како да користите латекс је да погледате како га други људи користе. Овде је листа латекс извора '' реалног света '' који су доступни и слободни на интернету. Информације које се налазе овде су поређане према подручјима примене, тако да се групишу по научним заједницама које користе сличне нотације и LaTeX конструкције.\n1 Општи примери\nУпутство, примери, књиге, и коришћење LaTeX-а у стварном свету.\n* caption.tex, simple.tex, wrapped.tex\n* и . \"Званични\" примери докумената...\n* од Стивена Ј. Еглина.\n* од Тобиаса Оетикера се дистрибуира са пуним латекс изворима.\n2 Семантика програмских језика\nЧланци о истраживању програмског језика, од синтаксе до семантике, укључујући и изворни кода, правила типа података, доказ дрвећа, па чак и неке теорије категорија. Добро место за почетак је , укључујући и узорак датотеке коју такође показује Дидије Ремијев пакет. Следе латекс извори неких чланака, књига, или презентација из ове области:\n* . Овај рад Одри Танга садржи лепе примере о конфигурацији листа пакета до формата изворног кода.", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8_LaTeX_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0", "word_count": 159, "cyrillic": 0.949}
{"id": "11222", "title": "LaTeX/Отпремање у друге формате", "text": "Стриктно говорећи, са LaTeX можемо извозити у два формата :\n* DVI користећи latex, први који је био подржан;\n* PDF користећи , од скорије.\nКористећи друге софтвере доступне на интернету, можете једноставно претварати DVI и PDF у друге формате. Нарочито, можете добавити PostScript верзију софтвера који долази са верзијом LaTeX дистрибуције. Неки LaTeX IDE ће Вам омогућити да директно правите PostScript верзију (чак и ако усеби има DVI mid-step, нпр. LaTeX → DVI → PS). Такође је могуће правити PDF од DVI и обрнуто. Не изгледа логично да се прави фајл користећи двоструку конверзију када то може да се уради из једног корака, мећутим неким корисницима је то потребно, како сте могли да видите у првом подглављу, формати које правите зависе од формата слика које желите да убаците (EPS за DVI, PNG и JPG за PDF). Овде ћете пронаћи одељке који говоре о различитим форматима и описе начина на које можете да их преузмете.\nИ други формати се могу направити, као што је RTF (које се може користити у Microsoft Word-у) и HTML. Међутим, ови документи се праве од софтвера који парсује и тумачи LaTeX фајлове, и не имплементује све особине доступне у DVI и PDF аутпуту. И поред тога, они раде, и могу бити круцијална средства колаборације међу колегама који не раде у LaTeX окружењу.\n1 Инсталација алатки\nОво подглавље укључује доста third-party софтвера ; већина се инсталира независно од Ваше TeX дистрибуције.\nНеки алати су само за Unix (*BSD, GNU/Linux и Mac OS X), али могуће је да их подесите да раде и на Windows платформи. Ако имате избор, често је лакше са Unix платформама за посао у терминалу.\nНеки алати су већ инсталирани. На пример, можете проверити да ли је dvipng исталиран и спреман за коришћење (само за Unix):\ntype dvipng\nВећина ових алата се може инсталирати користећи package manager или portage tree (само за Unix).\n2 Preview мод\nОвај одељак описује како да урадите screenshot Ваше LaTeX странице или одређеног дела странице користећи LaTeX пакет . Screenshot је користан, на пример, ако хоћете да убаците LaTeX направљену формулу на презентацију користећи Ваш омиљени програм за презентације као што је Powerpoint, Keynote или LibreOffice Impress. Прво, почните са сигурношћу да имате . Погледајте Installing Extra Packages.\nРецимо да хоћете да направите screenshot ове формуле\n:<math>\n\\pi = \\sqrt{12}\\sum^\\infty_{k=0} \\frac{(-3)^{-k{2k+1}.\n</math>\nНапишите формулу у окружењу:\nПриметите опцију у декларацији пакета и окружење око кода једначине. Без једне од ове две опције, нећете добити никакав аутпут.\nОвај пакет је такође користан при отпремању одређеног дела у специфичан формат, или за прављење графика (''нпр.'' користећи PGF/TikZ) и онда убацујући их у документ. Можете такође аутоматизовати previewing за специфична окружења:\nОво ће правити PDF који садржи само листирани садржај, изглед ''странице'' ће зависити од облика изворног кода.\n3 Претварање у PDF\n3.1 Директно\npdflatex my_file\n3.2 DVI у PDF\ndvipdfm my_file.dvi\nПравиће my_file.pdf. Још један начин је да прође кроз PS генерацију:\ndvi2ps myfile.dvi\nps2pdf myfile.ps\nТакође ћете добити фајл са именом ''my_file.ps'' који можете да бришете.\n3.3 Спајање PDF-а\nАко сте направили различите PDF документе и желите их спојити у један PDF фајл можете користити следећу команду, у терминалу. Морате да имате Ghostscript инсталирано:\n3.3.1 Користећи Windows\ngswin32 -dNOPAUSE -sDEVICE=pdfwrite -sOUTPUTFILE=Merged.pdf -dBATCH 1.pdf 2.pdf 3.pdf\n3.3.2 Користећи Linux\ngs -dNOPAUSE -sDEVICE=pdfwrite -sOUTPUTFILE=Merged.pdf -dBATCH 1.pdf 2.pdf 3.pdf\nАлтернативно, ово је мала python-gtk апликација, која омогућава кориснику да спаја или раздваја pdf документ, да га скраћује реорганизује странице користећи интерактиван и интуитиван графички интерфејс. Овај програм се можда може пронаћи у репозеторији ваше Linux дистрибуције.\nЈош једна опција коју можете погледати је (или PDF toolkit), што је алатка у терминалу која може да манипулише са PDF документима на много начина. За спајање једног или више докумената, користите:\npdftk 1.pdf 2.pdf 3.pdf cat output 123.pdf\n3.3.3 Коришћење pdfLaTeX\n''Напомена:'' Ако спајате екстерне PDF документе у LaTeX документ које се компајлује у <code>pdflatex</code>, доста једноставнија опција је да користите пакет, ''нпр.'':\nТри једноставне shell скрипте коришћењем пакета могу се пронаћи на од стране D. Firth. Оне обухватају, опције за спајање неколико pdf докумената (pdfjoin), опцију за удруживање више страницу у једну униформисану (pdfnup) и опцију за ротирање странице (pdf90).\nТакође погледајте Модуларне Документе\n3.4 XeTeX\nТакође можете да користите XeTeX (или, прецизније, XeLaTeX), који ради на исти начин као pdflatex: креира PDF фајл директно из LaTeX извора. Једина предност XeTeX у односу на стандардни LaTeX је подршка за Unicode и модерну топографију. Погледајте its Wikipedia entry за више детаља.\nПрилагођавање PDF аутпута у XeTeX (постављање наслова документа, аутор, кључне речи и друго) користећи hyperref пакет.\n4 Претварање у PostScript\n;from PDF:\npdf2ps my_file.pdf\n;from DVI:\ndvi2ps my_file.dvi\n5 Претварање у RTF\nLaTeX се може претворити у RTF фајл, који се даље може отворити у програмима као LibreOffice Writer или Microsoft Word. Ова конверзија је одрађена кроз , који може да ради на свим платформама, међутим једино је активно подржан Windows, Linux и BSD платформама, са последњим mac унапређењем одрађеним 2001. Програм ради тако што чита LaTeX извор, и опонаша особине LaTeX програма. <code>latex2rtf</code> подржава скоро све имплементације LaTeX-а, као што је стандардно форматирање, неке математичке форме, инклузија EPS, PNG или JPG графике, и табеле. Такође, има и ограничену подршку за пакете, ко што су varioref, и natbib. Међутим, доста осталих пакета није подржано.\nlatex2rtf је једноставан за коришћење. Windows има GUI (l2rshell.exe), који је лак за коришћење. Верзија у терминалу је доступна за све платформе, и може се користити као на mypaper.tex фајлу:\nlatex mypaper\nbibtex mypaper # if you use bibtex\nlatex2rtf mypaper\n<code>latex</code> и (ако је потребно) <code>bibtex</code> морају се покренути ''пре''<code>latex2rtf</code>, зато што .aux и .bbl фајлови морају продуковати ваљан аутпут. Резултат ове конверзије даваће myfile.rtf, који можете отворити у Microsoft Word или LibreOffice.\n6 Претварање у HTML\nпостоји много конверзија за HTML.\n;:\nhevea mylatexfile\n;latex2html:\nlatex2html -html_version 4.0,latin1,unicode -split 1 -nonavigation -noinfo -title \"MyDocument\" MyDocument.tex\n;LaTeXML:\nlatexmlc paper.tex --destination=paper.html\n;:\npdf2htmlEX [options] <input.pdf> [<output.html>]\npdf2htmlEX може да конвертује PDF у HTML без губљења текста и формата. Дизајниран је као главни претварач PDF-а у HTML, који није ограничен само на PDF створен у LaTeX извору. LaTeX корисници могу да компајлују LaTeX изворни код у PDF, а онда PDF у HTML користећи pdf2htmlEX. Неке инструкције о pdf2htmlEX на њиховој . Више техничких детаља се може пронаћи на раду објављеном на TUGboat: ''Online publishing via pdf2htmlEX'' / . Фигура 3 у раду показује различите начине постављања HTML online.\n;TeX4ht\nје веома моћан програм за конверзију , али његова конфигурације није једноставна. Фајл за конверзију мора да буде припремљен, па се тек онда покреће програм.\n;bibtex2html:\nFor BibTeX.\nbibtex2html mybibtexfile\n7 Претварање у формате слика\nНекада је корисно да LaTeX аутпут претворимо у формат слике за коришћење на системима који не подржавају DVI и PDF фајлове, као што је Wikipedia.\nПостоје две фамилије графика:\n* векторска графика, можемо је обрадити на било коју величину, а да се не губи на квалитету. SVG је векторски формат.\n* Растерска у којој је сваки пиксел експлицитно дефинисан. PNG је растерски формат.\nДакле препоручује се коришћење векторске графике. Постоје још увек случајеви где се користи растерска графика:\n* Циљани систем не подржава векторску графику, само је растерска графика подржана.\n* SVG не може да садржи фонтове. Зато ће се или фонт рендеровати користећи local .ttf или .otf font (што ће му углавном променити аутпут), или сви карактери морају да се пребаце у векторску графику. Овај последњи метод чини SVG великим и спорим. Ако инпут LaTeX фајла садржи доста текста чије се форматирање мора одржати, SVG није толико добар.\nДакле SVG је одличан за цртеже или малу количину текста.\nJPG је добро познат растер формат, међутим није добар као PNG за текст.\nУ неким случајевима довољно је једноставно копирати део PDF (или PS) фајла користећи алате доступне у PDF прегледачу (на пример користећи LaTeX за уношеше формуле и убацити је у презентацију). Ово ипак неће обезбедити довољну резолуцију празних делова или великих простора.\n7.1 Више формата\n;pdftocairo\nПостоји pdftocairo који се налази у poppler toolset.\npdftocairo -svg latexdoc.pdf output.svg\npdftocairo који такође подржава различите растер формате.\n7.2 Векторска графика\n;pdf2svg\nДиректна конверзија од PDF до SVG , може се одрадити коришћењем алатке из терминала .\npdf2svg file.pdf file.svg\n;ps2svg\nАлтернативно DVI или PDF могу се конвертовати у PS како је већ објашњено, тада\nскрипта се може користити (како је сав софтвер коришћен у скрипти подржан на свим платформама, ово је могуће у Windows-у, водич се може написати).\n;dvisvgm\nМоже се користити , који конвертује од DVI до SVG.\ndvisvgm -n file.dvi\n;Inkscape\nInkscape може да конвертује у SVG, PDF, EPS, и остале векторске графичке формате.\ninkscape --export-area-drawing --export-ps=OUTPUT INPUT\ninkscape --export-area-page --export-plain-svg=OUTPUT INPUT\n7.3 Растерска графика\n;JPEG\nПокрените ghostscript на PostScript фајлу креираном од pdf2ps на овај начин:\necho \"quit\" | gs -sDEVICE=jpeg -sOutputFile=document.jpg -r300 document.ps\n;GIMP\nОтворите фајл у GIMP. Питаће Вас коју страну желите да конвертујете, да ли желите да користите anti-aliasing (одаберите ''strong'' ако желите да добијете нешто слично ономе што видите на екрану). пробајте различите резолуције, али 100 dpi треба да је довољно. Када добијете слику у GIMP-у, можете је обрађивати како год желите и сачувати је у формату који је подржан у GIMP-у, PNG на пример.\n;dvipng\nМетод за DVI фајлове је . коришћење је исто као и dvipdfm.\nПокрените latex као и обично да бисте генерисали dvi фајл. Сада, желимо задати X фонт величину формуле, где је X величина у пикселима. Морате ово да конвертујете, у dots per inch (dpi). формула је: <dpi> = <font_px>*72.27/10. Ако на пример желите да, X = 32, онда је величина у dpi једнака 231.26. ова вредност ће се пренети на dvipng uкористећи -D. За покретање жељеног png фајла покрените следећу команду:\ndvipng -T tight -D 231.26 -o foo.png foo.dvi\n-T поставља величину слике. Опција tight ће само укључивати све ink put на страници. опција -o шаље аутпут до имена фајла foo.png.\n;ImageMagick\nconvert команда са пакета може да конветрује DVI и PDF фајлове у PNG.\nconvert input.pdf output.png\n;optipng\nМожете да оптимизујете слику користећи да би заузела мање места.\n8 Претварање у обичан текст\nАко размишљате о претварању у обичан текст ради провере правописа или да бисте избројали речи, за тако нешто постоји -- прво прочитајте Tips and Tricks.\nВећина LaTeX дистрибуција долази са detex пргограмом, који скида LaTeX команде. Може да се носи са multi-file пројектима, па све што треба да урадите је да унесете команду:\ndetex yourfile\n(обратите пажњу на изостављање .tex екстензије). Ово ће давати стандардни аутпут. Ако желите обичан текст идите до фајла, и користите\ndetex yourfile > yourfile.txt\nАко нисте задовољни овим аутпутом detex, можете да пробате новију верзију , или да користите прво HTML конверзију па копирате из претраживача.\nАко желите да задржите форматирање, можете да користите ''DVI-to-plain text'' претварач, као catdvi. Пример:\ncatdvi yourfile.dvi | fmt -u\nДа бисте користили''fmt -u'' (доступан на већини Unices) брисаће јурестикције.\nen:LaTeX/Export To Other Formats", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9E%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5_%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5", "word_count": 1859, "cyrillic": 0.748}
{"id": "11223", "title": "LaTeX/Лингвистика", "text": "Постоји велики број ЛаТеХ пакета који су на располагању за писање лингвистичких радова. Разни пакети су створени за набројане примере, синтаксичко дрвеће, ОТ Таблеукс, матрице, ИПА фонтове, и многе друге апликације. Неки пакети као што је tipa пакет су ефикасно стандардни у пољу, док ће се остали разликовати у зависности од избора аутора.\nНеки препоручени пакети:* Глосeс: или ;\n* ИПА симболи: ;\n* OT Таблукс: ;\n* Синтаксичко дрвеће: + (за цртање стрелица);\n:* Алтернативно, је веома моћан, али није пријатељски настројен кориснику као ;\n:* пакет сада има стрму криву учења, али дозвољава пуно контроле; за најједноставнија дрвећа користе киматрикс функцију и стреле;\n:* има исту синтаксу као кутри, али користи ПГФ/ТикЗ, који има више опција за цртање стрелица, итд.\n*Зависно дрвеће и мехур анализирају:\n:* пакет пружа висок ниво, погодан интерфејс за цртање графика зависности. Базиран је на ПГФ/ТикЗ, али не захтева претходно знање ТикЗ-а како би се користио продуктивно.\n* Атрибутивно-вредносне матрице (АВМ):\n* Џон Фрамптонов ексекс:\n1 Набројани примери\nПостоји неколико обично коришћених пакета за стварање врста набројаних примера који се користе у лингвистичким публикацијама.\n1.1 gb4e\ngb4e package позива се са:\n\\usepackage{gb4e}\nВАЖНО: Ако користите гб4е пакет, нека он буде the last \\usepackage call у преамбули овог документа. У супротном можете добити параметар премашене величине стек грешку.\nПримери овог пакета постављени су у exe окружењу, и сваки пример је представљен командом.\n\\begin{exe}\n\\ex This is an example.\n\\end{exe}\nдаје:\nВише примера може бити укључено у окружење, и сваки ће имати засебни број.\n\\begin{exe}\n\\ex This is the first example.\n\\ex This is the second example.\n\\ex This is the third.\n\\end{exe}\nдаје:\nДа бисте направили угнежђене листе примера, xlist окружење је коришћено.\n\\begin{exe}\n\\ex \\begin{xlist}\n\\ex This is a sub-example.\n\\ex This is a second sub-example.\n\\ex \\begin{xlist}\n\\ex This is a sub-sub-example.\n\\ex This is a second sub-sub-example.\n\\end{xlist}\n\\end{xlist}\n\\end{exe}\nдаје:\nЗа прихватљивости пресуде команда може да користи оптимални аргумент. Када укључујемо и осуђени маркер, одговарајућа казна мора бити окружена заградама.\n\\begin{exe}\n\\ex This sentence is grammatical English.\n\\ex[*] {This sentence English in ungrammatical is.}\n\\end{exe}\nдаје:\nРеференцирање примера у тексту ради се као што то ради у нормалним ЛаТеХ документима. Види означавање и унакрсно референцирање секцију за више детаља.\n\\begin{exe}\n\\ex\\label{ex1} Godzilla destroyed the city.\n\\ex\\label{ex2} Godzilla roared.\n\\end{exe}\nРеченица (\\ref{ex1}) садржи два аргумента, али (\\ref{ex2}) садржи само један.\nДодатни детаљи се могу наћи у пуној слободној документацији .\n1.2 лингмакрои\nlingmacros package креиран од стране Еме Паесе је алтернативни метод за пример бројења. Овај пакет користи две главне команде, и . Прва се користи за једноплодне примере, док се друга команда користи за нестед примере.\n\\enumsentence{This is an example.}\n\\enumsentence{This is the first example.}\n\\enumsentence{This is the second example.}\n\\enumsentence{This is the third.}\nВише угнежђени примери користе нормалну ЛаТеХ листу окружења.\n\\eenumsentence{\\item This is a sub-example.\n\\item This is a second sub-example.\n\\item \\begin{enumerate}\n\\item This is sub-sub-example.\n\\item This is a second sub-sub-example.\n\\end{enumerate}\n}\nдаје:\nЦела документација се може наћи на .\n2 Синтаксичко дрвеће\nЧесто ће лингвисти морати да илуструју синтаксичку структуру реченице. Један уређај за ово је кроз синтаксичких дрвећа. Нажалост, дрвећа изгледају сасвим другачије у различитим граматичким формализацијама, и различити ЛаТеХ пакети су погоднеиза различите формализације.\n2.1 Саставно дрвеће\nИако постоји неколико пакета за цртање синтаксног дрвећа на располагању за ЛаТеХ, овај чланак се фокусира на кутри и килинг пакете.\n2.1.1 кутри\nЦртање дрвећа са кутри је релативно једноставно. Прво, пакет мора да буде укључен у приамбл документације:\n\\usepackage{qtree}\nНово дрво је укључено \\Tree командом, свако (под-)дрво је означено заградама [ ]. Корену (под-)дрва увек претходи ., листови чворова су једноставно изражаважени помоћу својих етикета.\nНа пример, следећи код\n\\Tree [.S [.NP LaTeX ] [.VP [.V is ] [.NP fun ] ] ]\nдаје синтаксичко дрво као:\nПриметимо да су простори пре затварања заграда ''обавезни''.\nПодразумевано, кутри центри синтаксичког дрвећа на страници. Ово понашање се може искључити наводећи понашање приликом отварања пакета.\n\\usepackage[nocenter]{qtree} % не центрира стабла\nили помоћу команде\n\\qtreecenterfalse % не центрира стабла одавде\nбило где у документу. Ефекат писма се може поништити командом\n\\qtreecentertrue % центрира стабла одавде\nВАЖНО: Ако користите гб4е пакет, нека буде \\usepackage у преамбули овог документа. У супротном, можете добити проширени параметар стак грешке.\n2.1.2 тикз-кутри\nКористи исту синтаксу као кутри, тикз-кутри је друга лако-се-користи алтернатива за цртање синтаксичких стабала.\nЗа једноставно стабло, тикз-кутри је потпуно заменљив кутри-ом. Неке од кутри напредних функција се спроводе на другачији начин, или уопште не. С друге стране, тикз-кутри обезбеђује друге функције као што су контрола правца раста стабла (од врха до дна, лево-десно, итд) или друге стилове за ивице.\nЗа коришћење пакета за цртање стабала, ставите следеће у приамбл документа:\n\\usepackage{tikz}\n\\usepackage{tikz-qtree}\nСинтакса и резултат када је цртање једноставног стабла исто као за .\n\\Tree [.S [.NP LaTeX ] [.VP [.V is ] [.NP fun ] ] ]\nПриметимо да, осим за кутри, стабла нису подразумевано центрирана. Да их центрирате, ставите их у центрирано окружење:\n\\begin{center}\n\\Tree [.S [.NP LaTeX ] [.VP [.V is ] [.NP fun ] ] ]\n\\end{center}\nЗа постављање стила стабла, тикз-кутри користи \\tikzset команду.\nНа пример, да повећате стабло са лева на десно уместо са врха ка дну, користите следећи код:\n\\tikzset{grow'=right} % стабло се повећава са лева на десно\n\\tikzset{every tree node/.style={anchor=base west % поравнава чворове стабла са леве стране (запад)\n\\Tree [.S [.NP LaTeX ] [.VP [.V is ] [.NP fun ] ] ]\nНаведени код мења подразумевану оријентацију за '' 'сва' '' стабла која су дефинисана после' \\tikzset команди. За само промену правца једног стабла, мора да се стави у \\tikzpicture окружење:\n\\begin{tikzpicture} % све промене утичу само на стабла ван овог окружења\n\\tikzset{grow'=right} % стабла расту са лева на десно\n\\tikzset{every tree node/.style={anchor=base west % поравнава чворове стабла по левој страни (запад)\n\\Tree [.S [.NP LaTeX ] [.VP [.V is ] [.NP fun ] ] ]\n\\end{tikzpicture}\n2.2 Зависна стабла\nЗависна стабла могу да имају више визуелних форми. Обично, она прилично личе на фразе структуре стабла. Алтернативно, она могу бити заробљена заградама извученим изнад текста.\n2.2.1 Дводимензионална зависна стабла\nОна се могу постићи употребом прилично универзалног цртеж пакета ТикЗ, овако:\n% У приамбли:\n\\usepackage{tikz}\n% У документу:\n\\begin{tikzpicture}\n\\node (is-root) {is}\n[sibling distance=3cm]\nchild { node {this} }\nchild {\nnode {tree}\n[sibling distance=1.5cm]\nchild { node {an} }\nchild { node {example} }\nchild { node {.} }\nchild[missing]\n};\n\\path (is-root) +(0,-2.5\\tikzleveldistance)\nnode {\\textit{This is an example tree.;\n\\end{tikzpicture}\nшто вам даје следеће:\nТикЗ има предност да омогућава генерисање ПДФ директно из ЛаТеХ извора, без потребе за било каквим обилазницама састављања ДВИ користећи latex, а затим претварања у ПДФ вероватно преко ПС помоћу алата као што су dvips and ps2pdf. Касније је случај другог пакета на основу пакета xy, тј. xyling.\nКод за исто стабло користећи xyling може изгледати:\n% У приамблу:\n\\usepackage{xyling}\n% У документу:\n\\Tree{ & \\K{is}\\B{dl}\\B{drr} \\\\\n\\K{this} &&& \\K{tree}\\B{dll}\\B{dl}\\B{dr} \\\\\n& \\K{an} & \\K{example} && \\K{.} }\n\\medskip\n\\textit{This is an example tree.}\nшто вам даје следеће:\n2.2.2 Допунска стабла као бранкетс изнад текста\nЈедан од начина да се подесе заграде зависности изнад текста користи пакет xytree. То вам даје прилично добру контролу како се заграде слажу, али захтева састављања ЛаТеХ кода на ДВИ (а можда и претварање у ПДФ помоћу алата dvips and ps2pdf later).\nПример кода:\n% У приамблу:\n\\usepackage{xytree}\n% У документу:\n\\xytext{\n\\xybarnode{Peter} &~~~&\n\\xybarnode{and}\n\\xybarconnect(UL,U){-2}\"_{\\small conj}\"\n\\xybarconnect(UR,U){2}\"^{\\small conj}\"\n&~~~&\n\\xybarnode{Mary} &~~~&\n\\xybarnode{bought}\n\\xybarconnect[8](UL,U){-4}\"_{\\small subj}\"\n\\xybarconnect[13]{6}\"^{\\small punct}\"\n\\xybarconnect[8](UR,U){4}\"^{\\small obj}\"\n&~~~&\n\\xybarnode{a} &~~~&\n\\xybarnode{car}\n\\xybarconnect(UL,U){-2}\"_{\\small det}\"\n&~~~&\n\\xybarnode{.}\n}\nрезултира:\n2.2.3 Зависно стабло користећи ТикЗ-зависност\nПакет пружа висок ниво команди за пројектовање и стилизовање графика зависности. Да бисте нацртали график, потребно је само да направите <code>dependency</code> окружење, напишите текст у <code>deptext</code> окружење и користите <code>depedge</code> команде за извлачење ивице. Глобални и локални изборни параметри се могу користити за стил и фино подешавање изгледа графикона, као што је приказано у следећем примеру:\n% У приамблу:\n\\usepackage{tikz-dependency}\n% У документу:\n\\begin{dependency}[theme = simple]\n\\begin{deptext}[column sep=1em]\nA \\& hearing \\& is \\& scheduled \\& on \\& the \\& issue \\& today \\& . \\\\\n\\end{deptext}\n\\deproot{3}{ROOT}\n\\depedge{2}{1}{ATT}\n\\depedge[edge start x offset=-6pt]{2}{5}{ATT}\n\\depedge{3}{2}{SBJ}\n\\depedge{3}{9}{PU}\n\\depedge{3}{4}{VC}\n\\depedge{4}{8}{TMP}\n\\depedge{5}{7}{PC}\n\\depedge[arc angle=50]{7}{6}{ATT}\n\\end{dependency}\nОвај фрагмент кода ће производити следеће резултате:\n3 Глосес\nИспод је објашњено како да направите глосиране примере са различитим пакетима.\n3.1 Са gb4e\nДа бисте креирали глосед пример, користите нормално exe окружење. Али након таг,а увести пример и њен глос користећи и превод након тога са тагом.\n\\begin{exe}\n\\ex\n\\gll Кот ест сметану\\\\\ncat.NOM eat.3.SG.PRS sour-cream.ACC\\\\\n\\trans `The cat eats sour cream'\n\\end{exe}\nКод ће производити следећи излаз:\nВертикално поравнати глосес су раздвојени размацима, па ако је потребно укључити простор у делу за глос, једноставно приложити повезане делове унутар заграда.\n\\begin{exe}\n\\ex\n\\gll Pekka pel\\\"astyi karhusta.\\\\\nPekka {became afraid} bear.ELA\\\\\n\\trans `Pekka became afraid because of the/a bear.'\n\\end{exe}\n3.2 Са lingmacros\nlingmacros пакет користи команду да уведе напоменуте примере унутар и команде. Ова команда користи четири аргумента и гради нормално табеларно окружење. Његов први аргумент наводи број колона у глосу. Други и трећи аргументи дају текст и његов глос, односно, и предмети у оквиру сваке колоне су подељени уобичајеним & табеларним сепаратором. Четврти аргумент је превод.\n\\enumsentence{\\shortex{3}\n{Pekka & pel\\\"astyi & karhu-sta.}\n{Pekka & became afraid & bear.ELA}\n{`Pekka became afraid because of the/a bear.'}\n}\n4 ИПА карактеристике\nпакет је стандардни пакет за Интернационалне фонетске алфабет симболе.\nПостоје два начина за добијање ИПА симбола у документу. Први начин је да користите окружење.\nОвај метод је користан за дуге текстове који је потребно да буду у ИПА. Алтернативно, постоји команда која ће форматирати текст у својој аргументацији у ИПА. Ова команда је слична као код осталих команди за подешавање фонта.\n4.1 Основни симболи\nИПА формат ради тако што преводи АСЦИИ знакове у одговарајуће ИПА симболе. Мала слова су приказане као и обично,\nмеђутим, велика слова су различито изречена.\nЗнаци интерпункције који се обично користе у су такође донешњни верно у окружење.\nБројеви @ такође имају варијанте у окружењу.\nОсим тога, постоји низ посебних макроа за репрезентовање симбола који немају остала удружења, од којих су неки наведени овде. За комплетну листу погледајте на официјалној страни Ручно .\nмакро претходно велико слово производи мала слова писма.\nмакро производи ретрофлек симболе.\nмакро производи имплозивне симболе и билабијални клик.\n4.2 КсеЛаТеХ\nДруги начин уноса ИПА симбола у документ је да користите као преводилац и убаците симболе директно, користећи мапу са знаковима или ИПА тастатуру\n5 Фонолошка правила\nПодешавање фонолошких правила може бити учињено уз помоћ пакета.\nПраћење је пример онога што можете постићи помоћу пакета:\n6 Спољашњи линкови\n***", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 1848, "cyrillic": 0.705}
{"id": "11221", "title": "LaTeX/Хемијска графика", "text": "је пакет који се користи за цртање 2D хемијских структура. Он је алтернатива пакету . Где ochem захтева Perl за цртање хемијских структура, chemfig користи пакет. chemfig се користи тако што се у преамбулу дода следеће:\n\\usepackage{chemfig}\n1 Основна примена\nПримарна команда која се користи у овом пакету је \\chemfig{}:\n\\chemfig{<atom1><bond type>[<angle>,<coeff>,<tikz code>]<atom2>}\n<angle> је угао између два атома (или чвора). Постоје три типа углова: апсолутни, релативни, и одређени. Апсолутни углови дају прецизне углове (обично, 0 до 360, мада могу да буду и негативни),и приказани су синтаксом [:<absolute angle>]. Релативни углови захтевају синтаксу [::<relative angle>] и продукују угао релативан претходној вези. Коначно, одређени углови су цели бројеви од 0 до 7 тојест интервали од 45 степени. Они се праве помоћу синтаксе [< predefined angle>]. Одређени углови and и њихови одговарајући апсолутни углови су приказани у дијаграму испод.\n<тип везе> описује везу која држи <atom1> и <atom2>. Постоје 9 различитих типова веза:\n<coeff> претставља фактор за који ће се дужина везе увећавати .\n<tikz code> укључује додатне опције које се односе на боју и стил везе.\nМолекул метана, на пример, може се направити на следећи начин:\nЛинеарни молекули (као што је метан) су слаб пример овога, али молекули у chemfig се праве помоћу умрежавања(nesting).\n2 Скелетни диjаграми\nСкелетни диjаграми се могу правити на следећи начин:\n3 Прстенови\nПрстенови се праве помоћу синтаксе <atom>*<n>(code), где \"n\" представља број страна у прстену а \"code\" представља специфичан садржај сваког прстена (везе и атоми).\n4 Луисове структуре\nЛуисове структуре се праве помоћу синтаксе \\lewis{<n1><n2>...<ni>,<atom>}, где је <ni> број између 0 и 7 и представља позицију електрона. У основном случају, електрони се представљају (-). Додавањем (.) или (:) после броја приказиваће усамљене или спарене електроне респективно.\nлуисове структуре можемо убацити и у оквиру \\chemfig{}.\n5 Јони\nНа пример, јон ацетата:\nИз разлога што chemfig команде користе math mode, наелектрисање јона се може додати користећи superscripts (једно упозорење: негативни јон захтева да се знак минус пише у заградама, као у примеру).\nНаелектрисање јона се може заокружити користећи \\oplus и \\ominus:\nАлтернативно, наелектрисања се могу поставити изнад јона са \\chemabove{}{}:\n6 Структуре за резонанцију и формално наелекртисање\nСтруктуре резонанције захтевају неколико математичких команди:\n% see \"Advanced Mathematics\" for use of \\left and \\right\n% add to preamble:\n% \\usepackage{mathtools} % \\Longleftrightarrow\n$\\left\\{\\chemfig{O-N(=[:60]O)-[:300]O}\\right\\}\n\\Longleftrightarrow\n\\left\\{\\chemfig{O=N(-[:60]O)-[:300]O}\\right\\}\n\\Longleftrightarrow\n\\left\\{\\chemfig{O-N(-[:60]O)=[:300]O}\\right\\}$\n7 Хемијске реакције\nКоманде \\chemrel и \\chemsign су обрисане из chemfig пакета у последњој верзији, па тако за цртање хемијских реакција у претходној верзији, морало се користити преспективно \\arrow и \\+ команде у блоку окружене са \\schemestart и \\schemestop.\nПостоји неколико типова стрелица које се могу нацртати са \\arrow командом:\nЗа више информација о \\arrow команди и хемијским реакцијама у chemfig уопште, погледајте the Part IV \"Reaction schemes\" на .\n7.1 Старије верзије\nХемијске реакције се могу направити помоћу следеће команде:\n\\chemrel[<arg1>][<arg2>]{<arrow code>}\n\\chemsign+ % produces a +\nУ \\chemrel{}, <arg1> и <arg2> представљају текст изнад и испод стрелице, респективно.\nПостоје четири типа стрелица које се могу направити помоћу \\chemrel{}:\nA\\chemrel{->}B\\par\nA\\chemrel{<-}B\\par\nA\\chemrel{<->}B\\par\nA\\chemrel{<>}B\n8 Именовање хемијских графика\nМолекуле можемо именовати следећом командом\n\\chemname[<dim>]{\\chemfig{<code of the molecule>{<name>}\n<dim> се убацује између доње стране молекула и горње стране имена дефинисаног са <name>. Оно је у основи 1.5ex .\n<name> ће бити центрирано у зависности од молекула који описује.\n\\chemname{\\chemfig{R-C(-[:-30]OH)=[:30]O{Carboxylic acid}\n\\chemsign{+}\n\\chemname{\\chemfig{R’OH{Alcohol}\n\\chemrel{->}\n\\chemname{\\chemfig{R-C(-[:-30]OR’)=[:30]O{Ester}\n\\chemsign{+}\n\\chemname{\\chemfig{H_2O{Water}\nу реакцији изнад, \\chemname{} убацује 1.5ex плус дубина молекула карбоксилне киселине између сваког молекула, и њихових респективних имена. Ово се дешава зато што график првог молекула у реакцији (карбоксилна киселина) се протеже дубље него остали молекули. Другачије резултате би добили када би ставили алкохол на прво место:\n\\chemname{\\chemfig{R’OH{Alcohol}\n\\chemsign{+}\n\\chemname{\\chemfig{R-C(-[:-30]OH)=[:30]O{Carboxylic acid}\n\\chemrel{->}\n\\chemname{\\chemfig{R-C(-[:-30]OR’)=[:30]O{Ester}\n\\chemsign{+}\n\\chemname{\\chemfig{H_2O{Water}\nОво се поправља додавањем \\chemnameinit{<deepest molecule>} пре прве инстанце од \\chemname{} у реакцији и додавањем \\chemnameinit{} после реакције:\n\\chemnameinit{\\chemfig{R-C(-[:-30]OH)=[:30]O\n\\chemname{\\chemfig{R’OH{Alcohol}\n\\chemsign{+}\n\\chemname{\\chemfig{R-C(-[:-30]OH)=[:30]O{Carboxylic acid}\n\\chemrel{->}\n\\chemname{\\chemfig{R-C(-[:-30]OR’)=[:30]O{Ester}\n\\chemsign{+}\n\\chemname{\\chemfig{H_2O{Water}\n\\chemnameinit{}\nНа крају, додавањем \\\\ у <name> проузроковаће прекид линије, што ће омогућити имену да се протеже неколико линија.\n9 Напредна графика\nЗа напредне команде и примере, посетите ,где можете пронаћи темељнија и комплетнија објашњења .\n10 Пакет mhchem\nје пакет за куцање хемијских формула и једначина. Као и 2D структура. Да бисте користили овај пакет, додајте следеће команде у преамбули:\n\\usepackage[version=3]{mhchem}\nХемијски типови се укључују командом \\ce. На пример\n\\ce{3H2O} \\\\\n\\ce{1/2H2O} \\\\\n\\ce{AgCl2-} \\\\\n\\ce{H2_{(aq) \\\\\nНеколико ствари је већ укуцано; 2 in \\ce{H2O} аутоматски је subscript-ован без додатних команди . Број типова претходи формули. 1/2 као и други разломци су атоматски унети као у \\ce{1/2H2O}. Наелектрисање у \\ce{AgCl2-} је аотоматски superscript-овано. Ако наелектрисање није 1 или -1, ^ ће га superscript-овати , као у \\ce{AgCl2-}. Фаза није аутоматски superscript-ована и мора се затворити заградама и претходити са _ као у \\ce{H2_{(aq)}.\n11 Пакет XyMTeX\nСледећи код репродукује слику испод corticosterone .\n<syntaxhighlight>\n\\documentclass{letter}\n\\usepackage{epic,carom}\n\\pagestyle{empty}\n\\begin{document}\n\\begin{picture}(1000,500)\n\\put(0,0){\\steroid[d]{3D==O;==\\lmoiety{H$_{3}$C};==\\lmoiety{H$_{3}$C};==HO\n\\put(684,606){\\sixunitv{}{2D==O;1==OH}{cdef\n\\end{picture}\n\\end{document}\n</syntaxhighlight>\nen:LaTeX/Chemical Graphics", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 910, "cyrillic": 0.692}
{"id": "11212", "title": "LaTeX/Форматирање текста", "text": "Ово поглавље ће вас водити кроз технике форматирања текста. '' Форматирање '' се односи на већину ствари које су везане са изгледом, тако да је списак могућих тема веома разноврсан: стил текста, размаци, итд. ''Форматирање '' може да се односи на параграфе и на изглед странице, а у овом делу ћемо се фокусирати на прилагођавање речи и реченица.\nМного техника форматирања је потребно да се направи да се одређени елемент разликује од остатка текста. Често је потребно додати нагласак на кључне речи или фразе. ''Фусноте'' су корисне за обезбеђивање додатне информације или појашњења без прекида главног тока текста. Дакле, из тих разлога, форматирање је веома важно. Међутим, такође је врло лако претеривање, па документ који је претерано урађен, може изгледати горе него онај са нимало дотеривања.\nЛатех је тако флексибилан да ћемо ми само загребати површину, довољно да можете имати много већу контролу над Вашим документом. Као што је речено, један од циљева латеха је да се уклони стрес везан за његову физичку прецензацију, тако да не треба превише да се бринете око тога!\n1 Размаци\n1.1 Проред\nАко желите да користите већи проред у документу, можете променити његову вредност исписивањем\nкоманде у преамбули Вашег документа. Користите за \"један и по\" проред, и за \"дупли\" проред. Обично се линије не шире, тако да је подразумевани фактор 1. Ово не може да буде идеално у свим ситуацијама: Види .\nПакет омогућава бољу контролу за прореде. Рецимо, желите да поставите \"један и по\" проред у документу, али не и на местима где то није потребно (на пример: у фуснотама, описима):\nДа промените проред у документу, пакет setspace обезбеђује окружења singlespace, onehalfspace, doublespace и spacing:\n1.2 Размаци без прекида\nОва ''суштинска'' карактеристика је мало непозната почетницима, мада је доступна на већини процесора за WYSIWYG докуменате. Размак без прекида између два токена (нпр. речи, знакова интерпункције) спречава процесоре од убацивања прелома реда између њих. Размак без прекида не може да се увећа. Ово је веома важно за доследно читање.\nЛатех користи \"~\" симбол као размак без прекида. Ви ћете обично користи размак без прелома за знакове интерпункције у неким језицима, за јединице и валуте, за иницијале, итд.\nУ француској типографији, користили бисте размак без прекида пре свих дво-делних знакова интерпункције.\nExamples:\n1.3 Размак између речи и реченица\nДа бисте добили праву десну маргину у резултату, латех убацује различите количине простора између речи. Подразумевано, такође убацује нешто више простора на крају реченице. Међутим, додатни простор додат на крају реченице се генерално сматра типографски старомодно у енглеском језику штампе. (Овај обичај се може наћи у дизајну у деветнаестом веку и код стилова код писаћих машинама у двадесетом веку .) Већина модерних дизајнера третира размак на крају реченице исто као и размак између речи. (Видети, на пример, ''Елементи типографског стила' од Брингхурста'.) Додатни размак након периода се може искључити са командом\nкоја говори латеху да не убаци више размака након периода него после обичног карактера. Frenchspacing се може искључити касније у документу уз помоћ команде.\nАко аутор жели да користи шири размак на крају реченице, мора водити рачуна да знакови интерпункције не буду погрешно протумачени као крајеви реченица. Тех претпоставља да се реченице завршавају тачком, упитницима или узвичницима. Иако после тачке следи велико слово, то се не узима као крај реченице, јер се тачке после великих слова обично јављају у скраћеницама. Сваки изузетак од ових претпоставки аутор мора да наведе. Обрнута коса црта испред размака даје размак који неће бити проширен. Тилда ‘’ знак даје размак без прелома. Команда испред тачке означава да та тачка завршава реченицу, чак и када следи велико слово. (Ако користите , тада ниједан од ових изузетака не треба бити одређен.)\n1.4 Продужени размаци\nМожете унети продужене хоризонталне размаке са у реду, тако да остало буде \"гурнуто\" дуж десне маргине.\nНа пример, ово може бити корисно за заглавља.\nСлично можете унети вертикално продужене размаке са . То може бити корисно код посебних страна.\nВиди дужине за више детаља.\n1.5 Ручни размаци\nРазмаци између речи и реченица, између параграфа, одељака, пододељака, итд. аутоматски се стварају од стране латеха. То је против латех филозофије за убацивање размака ручно, и обично води ка лошем форматирању.\nРучни размаци су питање писања макроа и креирања пакета.\nВиди дужине за више детаља.\n2 Прелаз у нови ред са цртицом\nLaTeX ломи рече када год је то потребно. Правила за прелом речи зависе од језика до језика. LaTeX за подразумевана правила подржава само Енглески језик, а акожелите да укључите правила прелома речи за ваш језик, погледајте интернационализацију.\nАко алгоритам за прелом не пронађе исправну преломну тачку, можете користити следећу команду ка назначите TeX-у о изузетку. Команда\nпроузрокује да се наведена реч прелама само на местима обележеним са \"-\". Аргумент команде треба да садржи само речи изграђене од нормалних слова, односно карактера за које се сматра да су нормална слова по LaTeX-у. Познато је да алгоритам растављања не проналази исправне америчко-енглеске тачке прелома за неке речи. Евиденција познатих изузетака излази повремено у '' TUGboat '' журналу. (2012 list: )\nСавети за прелом се чувају за активан језик када се појави наредба за растављање. То значи да ако поставите команду за растављање у преамбули вашег документа, то ће утицати на растављање у енглеском језику. Ако поставите команду после и користите неки пакет за подршку националног језика као babel, онда ће савети за прелом бити активни на језику који је укључен преко babel-а. Пример испод ће дозволити \"растављање\" да се преломи као \"Растављање\", и спречава \"ФОРТРАН\", \"Фортран\" и \"фортран\" да се преломи. Никакви посебни знакови или симболи нису дозвољени у аргументу. Пример:\nНаредба убацује дискретно цртицу унутар речи. Ово постаје једина тачка на којој је дозвољено растављање ове речи. Ова наредва је посебно корисна за речи које садрже посебне знакове (нпр. акценти), јер LaTeX аутоматски не ломи речи које садрже посебне знакове.\nLaTeX не прелама речи сложенице које садрже цртицу. Постоје два пакета која могу додати флексибилнос. Пакет подржава наредбу. Ова наредба убацује цртицу, а затим подвргава саставне речи аутоматској функцији за растављање. Након учитавања пакета:\nтреба уместо електромагнетизам-ендиоскопија, написати:\nПакет такође нуди функције за контролу растављања сложених речи које садрже цртице &mdash; за разлику од самих речи које обрађује LaTeX. Опција укључује скраћенију синтаксу:\nТипична употреба гласи, под претпоставком да је компримована синтакса. У оба случаја, LaTeX може преломити и раставити сложенице, али у другом случају, неће преломити после L:\nЈедна или више речи могу остати састављене ''у једној линији '' 'са стандардном LaTeX наредбом:\nОво спречава прелом и проузрокује да аргументи остану заједну без обзира на околоности. На пример:\nје сличан , али ће додатно бити приказана видљива кутија око садржаја.\nДа бисте избегли потпуно растављање, тачка за растављање може да се подеси на екстремне вредности:\nМожете да промените степен до којег ће LaTeX преламати вредности и .\nДа бисте постигли жељени ефекат, мораћете да експериментишете са вредностима. Документ са ниском вредношћу толеранције ће проузроковати да LaTeX не толерише неједнак размак између речи, а прелом речи ће бити чешћи него него у документима са вишом толеранцијом. Такође имајте на уму да ће употреба веће ширине текста смањити вероватноћу за лош прелом речи. На пример, додавање\nће проширити ширину текста и смањити прекорачење маргина.\n3 Наводници\nLaTeX третира леве и десне наводнике као различите ентитете. За наводник, акценат, ` (на Америчкој тастатури овај знак се налази код тилде; поред броја 1 на већини тастатура) даје леви наводник, и апостроф, ' даје десни. За дупле наводнике, једноставно дуплирајте симболе, и LaTeX ће их исправно имплементирати. (Не користите \" за десни дупли наводник: када је babel пакет укључен за неки језик (нпр. Немачи), \" се редефинише да се произведе акценат; користећи \" за праве наводника ће довести до лошег размака.). На Британској тастатури, ' ` ' је лево од ' 1 ' и дели место са ' ¬ ', и понекад са ' ¦ ' или ' | '. Апостроф (') је десно од запете/тачке-запете и дели место са ' @ ' симболом.\nДесни наводник се често користи као апостоф у LaTeX-у без проблема.\nЗа леве доње наводнике и Европски стил цитирања морате да омогућите T1 фонт кодирање:\nВиди Слова за више детаља о кодирању фонтова.\nПакет нуди вишејезично решење за цитирање, са интеграцијом механизма цитирања који нуди BibTeX. Овај пакет нуди, на пример, промену језика и стила цитирања у зависности од одабраног језика.\n4 Акценти\nВећина акцентата може бити постављена са директним уносом преко тастатуре правилним конфигурисањем преамбуле.\nВиди Специјалне знакове.\n5 Несклад маргина и размак између речи\nНеке веома дуге речи, бројеви или УРЛ не могу бити преломљене цртицом правилно и померене далеко иза бочне маргине. Једно од решења за овај проблем је да користите окружење , што говори LaTeX-у да прилагоди проред између речи. Као резултат тога, неки размаци између речи могу бити мало превелики, али дуге речи ће бити правилно постављене.\nДруго решење је да измените текст да се избегне да се дугачке речи, бројеви или адресе приближе маргини.\n6 Лигатура\nНеке комбинације слова нису приказане само постављањем различитих слова, једно за другим, већ и употребом специјалних симбола (попут \"ff\"), названих лигатуре.\nЛигатуре могу бити забрањене убацивањем или, ако то не ради, између два слова. Ово може бити неопходно код речи изграђених од две речи. Ево примера:\nЛигатуре могу да се мешају са неким алатима за претраживање текста (претрага за <code>\"finally\"</code> неће пронаћи стринг <code>\"finally\"</code>). може може онемогућити лигатуре у целом документу да се повећа доступност.\nИмајте на уму да ће то такође онемогућити везе, као што су \"--\" са \"–\", \"---\" са \"—\", итд.\nАко користите XeLaTeX и OpenType слова, пакет fontspec дозвољава са се стандардне лигатуре искључе, али и да се неке фенси лигатуре укључе.\nДруго решење је да се користи пакет , што ће помоћи прегледачу да интерпретира лигатуре:\n7 Коса црта\nОбичан унос карактера у LaTeX-у не дозвољава да се следећи знак \"преломи\" у нове редове, због чега обично настаје \"пуно\" грешака у резултату (где слова прелазе преко маргине). Речи које користе косу црту, попут \"input/output\" треба унети као \"\", што дозвољава \"прелом\" реда после косе црте (ако је потребно). Знак користите у LaTeX-у за мере, као нпр. \"\", што не би требало да се прелама у нови ред.\nРеч после или се аутоматски не раставља. Ово је сличан проблем за речи које се не преламају са цртицом описан у прелому речи. Један од начина да имате прелом реда и аутоматско растављање речи је\nОба и се могу користити са нулом као ово. води ка мање пожељном прелому реда. Ова комбинација се може направити унутар новог макроа ако је потребно. Пакет укључује што ће додати цртицу после косе црте као у случају \"input/- output\" ако се реч прелама овде.\n8 Слова\nДа промените врсту слова, назначите текст, и остале функције везане за слова, погледајте слова.\n9 Форматирање макроа\nЧак и ако лако можете да промените резултат својих фонтова употребом ових наредби, боље је да не користите експлицитне наредбе као ове, јер оне раде супротно од основне идеје LaTeX-а, која је одвајање логичког од визуелног дела вашег документа. То значи да ако користите исту наредбу за мењање слова на неколико места да би унели специјалну врсту информације, треба да користите да дефинишете \"наредбу логичког омотача\" за наредбу промене слова.\nОвај приступ има предност зато што можете да одлучите у некој каснијој фази где желите да користите неки визуелни приказ опасности осим у , без прегаза у вашем документу, идентификовањем свих појава и закључивањем која се користи да изрази опасност или за неки други разлог.\nВиди макрое за више детаља.\n10 Горњи и доњи индекс\nГорњи (експонент) и доњи индекс се може извршити једноставном употребом и .\nНапомена: Актуелна LaTeX верзија захтева да се доњи индекс користи на тај начин.\n11 Текстуални бројеви (\"старомодни\" бројеви)\nМноги типографи користе насловне бројеве, понекад назване бројеве поставе, где су бројеви представљени велико, када се појављују у табели, или у једначинама, употребом старомодних бројева другде. LaTeX дозвољава ову употребу са наредбом :\nНека слова немају уграђене старомодне бројеве; пакет package покушава да то поправи тако што ефикасно генерише текстуалне бројеве из тренутно изабраног фонта. Поставите у вашој преамбули. вам такође дозвољава да користите децимална места, исправно форматиран знак за долар, знакове, итд. са .\nЈедан од уобичајених употреба за текстуалне бројеве је у секцијама, параграфима, и у бројевима страница. Ово се може подесити да користе текстуалне бројеве постављајући следећи код у вашој преамбули:\nУколико користите додатне наредбе за секције или параграфе, можете прилагодити претходни код да их укључите правилно.\n;Напомена\nКаснија употреба наредбе , нпр., , ће ресетовати наредбу назад на оригиналну. Зато, ако користите наредбу у вашем документу, проверите да ли сте обновили из кода испод:\n}\n12 Црте и цртице\nLaTeX познаје 4 врсте црта: повлака (-), цртица (–), црта (—), и минус (−). Можете користити њих три са различитим бројем цртица. Четврти знак уствари није црта уопште, већ је математички знак минус:\nИмена су им: ‘-’(-) повлака , ‘--’(&ndash;) цртица , ‘---’(&mdash;) црта и ‘<math>-</math>’(&minus;) знак минус. Сваки има различиту сврху:\nУлаз, Излаз, Сврха\n-, -, између речи\n--, &ndash;, ранг стране, 1&ndash;10\n---, &mdash;, црта пунктације&mdash;као ова\n$-$, &minus;, знак минут\nКористите макро из пакета уместо цртица ако желите да LaTeX преломи речи између линија\nНаредбе и се такође користе за креирање (&ndash;), (&mdash;), респективно.\n13 Три тачке (…)\nНиз од три тачке, често указује на изостављен текст. На тастатурама, запета или тачка заузимају исти простор као и било које слово. У штампању књига, ови знаци заузимају мало простора и постављени су близу претходног слова. Из тог разлога није добро унети три тачке само куцањем тачкица, јер ће и размак бити лош. Уместо тога, постоји посебна наредба за ове тачке. Зове се :\nАлтернативно, можете користити наредбу која дозвољава размак између тачака да варира.\n14 Готови стрингови\nПостоје неке једноставне LaTeX наредбе за приказ посебних текстуалних стрингова:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0", "word_count": 2214, "cyrillic": 0.972}
{"id": "11237", "title": "LaTeX/Аутори", "text": "1 Укључене књиге\nСледеће књиге су укључене у ову викикњигу (или радимо на томе!), уз дозволу аутора:\n* Књига Ендија Робертса .\n* Тобиаса Оетикера, Хуберте Партл и Ирене Хине. Контактирали смо ауторе путем е-маила и тражили дозволу: они су нам дозволили да користимо њихов материјал, али они никада нису директно мењали ову викикњигу. Та књига је објављена под ГПЛ, и то није компатибилано са ГФДЛ који се користи у Викикњизи. У сваком случају, имамо дозволу од аутора да користимо њихов рад. Можете слободно да копирате текст из тог водича овде. Ако пронађете текст на обе оригиналне књиге и овде на Викикњигама, онда тај текст дупло лиценциран и под ГПЛ и под ГФДЛ. За више информација о Тобиасу Оетикеру и Хуберти Партл, ево њихових сајтова и .\n* из индијске ТеХ групе корисника. Њихов документ је објављен под ''ГНУ слободном лиценцом за документацију'', исто као на Викикњигама, тако да се могу укључити у делове овог документа ако желимо. У сваком случају, контактирали смо Индијку ТеХ групу корисника и они су нам дозволили да то урадимо.\n* Дејвид Вилкинсово . Књига није објављена под било којом слободном лиценцом, али смо контактирали аутора тражећи од њега дозволу да користимо делове његове књиге на Викикњигама. Он се сложио: његов рад је још увек заштићен, али вам је дозвољено да копирате делове које желите на овој Викикњизи. Ако видите текст како на оригиналном раду тако и овде, онда је тај део (и само тај део) објављен под условима ГФДЛ, као и сваки други текст овде на Викикњигама.\n;У току\n* Питер Флиново . Ми смо га контактирати путем е-мејла тражећи дозволу да користимо његов рад. Оригинална књига је објављена под '' ГНУ слободном лиценцом документације '', исто као Викикњига. За више информација, његов лични сајт је .\n2 Вики корисници\nГлавни допринос књизи о Викикњизи дали су:\n* Алесио Дамато\n* Јтвдог\n* Пијер Нејдхардт", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8", "word_count": 298, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11239", "title": "LaTeX/Учитељски део", "text": "1 Увод\nLaTeX има специфичности за учитеље. Представљамо exam који је корисно за дизајнирање exam-а и вежба са решењима. Заинтересовани такође могу погледати у probsoln пакету, mathexm класи докумената, или exsheets пакету.\n2 exam класа\nПредстављамо exam класу.\nexam класа је погодна за дизајн испита са решењима. Само треба да наведете у преамбули да ли желите да се решења штампају или не. Можете рачунати и број бодова.\n2.1 Преамбула\nУ преамбули можете навести следеће линије :\nМожете заменити прве 3 линије са следећом :\n2.2 Документ\n* exam је укључен у questions окружења.\n* Команда \\question уводи ново питање.\n* Број бодова наведен у загради је квадриран.\n* Решења су дата у solution окружењу. Јављају се само ако су \\printanswers или answers као опције \\documentclass наведене у преамбули.\nЕво примера :\n\\begin{questions} % Почињe questions окружење\n\\question[2] Шта је решење? % Уводи ново питање који вреди 2 бода\n\\begin{solution}\nОвде је решење\n\\end{solution}\n\\question[5] Какво је Ваше мишљење?\n\\begin{solution}\nМоје мишљење је\n\\end{solution}\n\\end{questions}\nТакође је могуће додати ствари само уколико се штампају одговори користећи \\ifprintanswers команду.\n\\ifprintanswers\nСамо ако се одговори штампају\n\\else\nСамо ако се одговори не штампају\n\\fi\n=\n1 Увод\n=\nМакро \\numquestions даје укупан број питања.\nМакро \\numpoints даје укупан број поена.\n\\begin{minipage}{.8\\textwidth}\nОвај exam обухватава \\numquestions\\ питања. Укупан број поена је \\numpoints.\n\\end{minipage}\nКоса црта после \\numquestion спречава макро из грабљења следећег размака као што обично бива.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A3%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE", "word_count": 237, "cyrillic": 0.796}
{"id": "11232", "title": "LaTeX/Грешке и упозорења", "text": "LaTeX описује шта је подешавање куцања док га одрађује. Ако наиђе на нешто што не разуме или не може да уради, избациће грешку која говори шта није уреду. Може такође избацити упозорење за мање озбиљна стања.\n''Не паничите ако видите ове поруке грешака'': честе су грешке куцања или погрешног уношења команди, заборављање на витичасте заграде, укуцавање косе црте уместо обичне цртице, или коришћење специјалног симбола грешком. Грешке се лако уоче и лако се исправе у свом уређивачу, и онда можете покренути LaTeX поново да би сте проверили да ли је све поправљено. Неке најчешће грешке су описане у наставку.\n1 Поруке грешака\nФормат поруке грешке је увек исти. Поруке грешака почињу са знаком узвика на почетку линије, и дају опис грешке, који прати линија која почиње бројем, што се односи на линија-број у вашем документи који је LaTeX обрађивао када је грешка уочена. Овде је пример, који показује да је корисник погрешно откуцао \\tableofcontents\nкоманду:\n! Undefined control sequence.\nl.6 \\tableofcotnetns\nКада LaTeX наиђе на овакву грешку, показује грешку и паузира. Морате укуцати неко од следећих слова да бисте\nнаставили:\nКључ, Значење\nx, Стати одмах и изаћи из програма.\nq, Наставити нечујно најбоље што може и не узнемиравај ме више са грешкама.\ne, Заустави програм али помери текст у мом уређивачу на место где си пронашао грешку (Ово једино ради ако користите уређивач са којим LaTeX може да комуницира).\nh, Покушај да ми даш више помоћи.\ni, (праћен исправком) значи убаци исправку уместо грешке и настави (Ово је само тренутна исправка како би фајл био процесован. Идаље морате да направите исправку у уређивачу).\nr, Покрени непрестани мод.Пробити се кроз све грешке, осим ако нема велике гомиле и не успе (100 грешака).\nНеки системи (Emacs је један пример) покрећу LaTeX са \"непрестаним\" прекидачем укљученим, тако да увек процесира до краја фајла, необраћајући пажњу на грешке, или док ограничење није постигнуто.\n2 Упозорења\nУпозорења не почињу са знаком узвика: они су само коментари од стране LaTeX-а о стварима које би требали да погледате, као што су предучагке и подвучене линије (често изазване од стране необичних повлака, на пример), страница које су кратке или дуге, и друге типографске префињености (већина која може бити игнорисана касније).\nЗа разлику од других система, који покушавају да сакрију неравнине у тексту (обично безуспешно) мешајући се у размаку слова, LaTeX узима поглед који би аутор или уређивач требао да учествује. Док је вероватно могуће поставити LaTeX-ове параметре тако да је размак довољно аљкав тако да нећете скоро уопште допити упозорење о лошим линијама или странама, само ћете одлагати ствари док не почнете да добијате жалбе од стране читача или објављивача.\n3 Примери\nСамо неке честе грешке су дате овде: Они који најчешће могу бити одстрањени од стране почетника. Ако пронађете грешку која ни приказана овде и није вам јасно шта да радите, тражите помоћ.\nВећина грешака су саме по себи разумљиве али имати на уму да место на коме LaTeX примећује и пријављује грешке може касније бити у фајлу, а не на месту где су створене. На пример ако заборавите да затворите витичасту заграду која се затвара, реците, италикс, LaTeX неће пријавити ово све док се нешто друго не јави које се не може десити док се витичаста заграда не затвори (нпр. крај доукмента!)Неке заграде могу бити затворене само од стране људи који могу да читају и разумеју шта треба документ да значи или како да изгледа.\nПочетници би требало да запамте да провере листу специјалних симбола: велики број грешака када учите LaTeX се јављају због случајног укуцавања специјалног симбола када нисте мислили. Ово нестаје после неколико дана када се навикнете на то.\n3.1 Превише }\n! Превише }.\nl.6 \\date December 2004}\nРазлог због LaTeX мисли да постоји превише } овде је зато што фали отворена витичаста заграда после \\date контролне секвенце и пре речи Децембар, тако да је затварање витичасте заграде виђено као вишак (што и јесте!). Уствари, постоје друге ствари који могу да прате \\date команду одвојену од датума у витичастој загради, тако да LaTeX не може погодити да ли сте пропустили отворену витичасту заграду све док не нађе затворену!\n3.2 Недефинисана контрола секвенце\n! Недефинисана контрола секвенце.\nl.6 \\dtae\n{December 2004}\nУ овом примеру, LaTeX се жали да непостоји таква команда (\"контрола секвенце\")као \\dtae. Очигледно је погрешно укуцана, али само човек може уочити такву чињеницу: све што LaTeX зна је да \\dtae није команда коју он познаје: недефинисана је. Грешке у куцању су најчешћи извор грешака. Неки уређивачи дозвољавају честе команде и окружења да буду убачена користећи падајући мени или иконице, који се могу користити како би се избегле ове грешке.\n3.3 Не у Математичком моду\n! Недостаје $ убачен\nКарактер који може само бити коришћен у математици је убачен у нормалан текст.\nАко намеравате да користите математички мод онда користите $...$ или \\begin{math}...\\end{math} или користите 'брзи математички мод': \\ensuremath{...}.\nАко нисте намеравали да користите математички мод, онда можда покушавате да користите специјални карактер који је потребно укуцати на другачији начин; на пример _ ће бити претстављено као подскрипта оператора у математичком моду, и биће вам потребно \\_ како би се добио доњи карактер.\nОво се такође може десити ако користите погрешно кодирање карактера, на пример коришћењe utf8 без \"\\usepackage[utf8]{inputenc}\" или коришћењем iso8859-1 без \"\\usepackage[latin1]{inputenc}\", постоје неколико карактера који декодирају формате, имајте на уму да изаберете прави.\n3.4 Одбегли аргумент\nОдбегли аргумент?\n{December 2004 \\maketitle\n! Параграф завршен пре \\date је завршен.\n<за поновно читање>\n\\par\nl.8\nКод ове грешке, затварање витичасте заграде је изостављена из датума. Супротно је од грешке зване превише }, и као резултат даје \\maketitle покушавајући да форматира наслов странице док LaTeX идаље очекује више текста за датум! Док \\maketitle ствара нови параграф на означеној насловној страни, ово је пронађено и LaTeX се жали да је претходни параграф завршен, али \\date није још завршен.\n3.5 Потпуна хкутија\nПотпуна \\hbox (badness 1394) у параграфу\nat lines 28--30\n[][]\\LY1/brm/b/n/10 Bull, RJ: \\LY1/brm/m/n/10\nAc-count-ing in Busi-\n[94]\nОво је упозорење које LaTeX не може развуче линију довољно широку да стане, не чинећи размаке већим него што су тренутно дозвољени. Поквареност (0-10,000) показује колико је ово строго (овде се може игнорисати поквареност од 1394). Говори које линије вашег фолдера су подешена за куцање када је пронађено ово, и број у квадратним заградама је број стране на коме је увређена линија иштампана. Кодови одвојени цртицама су слогови и стил фонта и величина се користи у линији. Игноришите их за тренутак.\nОво долази ако користите прелом реда, нпр., \\\\, и имате размак пре тога. Нормално TeX игнорише прекиде редова, пружајући пуне параграфе за недотеран текст. У овом случају неопходно је да се изведе прелом реда над једном линијом на крају претходне реченице.\nОво упозорење се може такође показати када се убацују слике. Може се избећи коришћењем \\textwidth или могућом \\linewidth опцијом, нпр. \\includegraphics[width=\\textwidth]{image_name}\n3.6 Напуњена хкутија\n[101]\nНапуњена \\hbox (9.11617pt преширока) у параграфу\nпри редовима 860--861\n[]\\LY1/brm/m/n/10 Windows, \\LY1/brm/m/it/10 see\n\\LY1/brm/m/n/10 X Win-\nНапуњени \\hbox значи да постоји повлачење или проблем оправдања: померање последње речи линије би учинило размаке у линији ширим од тренутног лимита; задржавање речи на линији би учинило размаке мањим од тренутног лимита, тако да је реч на левој линији, али са минимумом размака који дозвољен између речи, и која чини да линија иде преко ивице.\nУпозорење је дато тако да можете наћи линију у коду од кога потиче проблем (у овом случају: 860-861) и поправити га. Линија у овом примеру је предугачка, преко 9пт. Изабрано повлачење смањује грешку која је приказана на крају линије (Win-). Бројеви линија и страница су већ дати. У овом случају, 9пт је много да би се игнорисало (преко 3мм), и потребна је мануелна корекција (као промена повлачења), или подењавање флексибилност има потребу за променом.\nАко \"напуњена\" реч укључује косу црту, као \"<code>input/output</code>\", ово би било типично слагање слога \"<code>input\\slash output</code>\". Коришћењем <code>\\slash</code> има исти ефекат као коришћење \"<code>/</code>\" карактера, осим што оно може да формира крај линије (са пратећим речима на старту следеће линије). \"<code>/</code>\" карактер који се типично користи у јединицама, као \"<code>mm/year</code>\" карактер, који не би требао да се растури преко више линија.\nУпозорење се такође може разматрати када \\end{document} ознака није укључена или је избрисана.\n3.6.1 Лако примећивање напуњених хкутија у документу\nДа бисте лако пронашли локацију напуњене хкутије у вашем документу, можете направити да latex убаци црну линију где је линија предугачка:\n3.7 Недостајући пакет\n! LaTeX Error: File `paralisy.sty' not found.\nУкуцати X за излаз или <RETURN> за наставак,\nили укуцајте ново име. (Default extension: sty)\nУкуцати ново име:\nКада наиђете на \\usepackage команду да LaTeX захтева коришћење одређеног пакета, тражиће фајл са одређеним именом и типом фајла.sty. In this case the user has mistyped the name of the paralist package, so it's easy to fix. Међутим, ако упишете име како треба, али пакет није инсталиран на вашем рачунару, мораћете да скинете и инсталирате да бисте наставили. Ако не желите да утичете на глобалну инсталацију рачунара, можете једноставно скинути са Интернета потребни .sty фајл и ставити га у исти фолдер документа који уређујете.\n3.8 Упозорење пакета бабела: Нема подвучених шаблона који се учитавају за језик Х\nИако је ово упозорење од стране Бабел пакета, а не од LaTeX-а, ова грешка је честа и (може) даје нека чудна повлачења (прекид речи) проблема у вашем документу. Нетачно повлачење правила може смањити уредност вашег документаA\nУпозорење пакета бабела: Нису учитани подвучени шаблони за\n(babel) језик `Латински'\n(babel) Користићу учитане шаблоне за \\language=0 уместо тога.\nОво се може десити након коришћења: (видети LaTeX/Интернационализација)\n\\usepackage[latin]{babel}\nРешње није тешко, само инсталирајте језик који користите у вашем LaTeX дистрибуција.\n3.9 Грешка пакета бабела: Нисте идаље учитали опцију Х.\nАко је претходно подешен Х језик, и онда се одлучи за промену на Y, добићете ову грешку.\nОво може деловати незгодно, пошто не постоји грешка у вашем коду ако нисте променили ништа.\nОдговор се налази у .aux фајл, где бабел дефинише ваш језик.\nАко покушате компилацију други пут, требало би да ради.\nАко не, избришите .aux file, онда ће све радити као уобичајно.\n3.10 Нема грешке, али неће да компајлира\nЈедан чест узрок (pdf)LaTeX који се заглављује је заборављање укључења \\end{document}\n4 Софтвер који може проверити ваш .tex Code\nПостоје неколико програма који имају могућност провер LaTeX извора, са циљем проналаска грешака или назначавање лоше праксе, и пружање више помоћи (специјално почетницима) корисницима него уграђеним грешкама.T\n* nag је LaTeX пакет дизајниран да покаже на коришћење застарелих команди.\n* lacheck је доследна пробера која има намеру да примети грешке у коду. Доступан је као изворни код или је комајлиран за Виндоувс и ОС/2\n* chktex је LaTeX-ова семантичка провера доступна као изворни код за Unix системе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0", "word_count": 1801, "cyrillic": 0.895}
{"id": "11233", "title": "LaTeX/Индекс", "text": "Ово је абецедни индекс књиге.\nСадржај A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z\n1 A\n* Акценат\n* Алгоритми\n* Апсолутни почетници\n* Аутори\n2 B\n*babel*beamer пакет\n* BibTeX\n* Боја\n* Бројање речи\n3 C\n*color пакет\n* Цитирање Текста\n* Цртање\n* Црте\n* цртица\n4 D\n* Дијакритичка ознака\n5 E\n* eм-црта\n* eн-црта\n* Евро тренутни симбол\n* Елипса\n6 F\n* Фигуре\n* Фонтови\n* Форматирање\n* Фусноте\n* Футер, Страна\n7 G\n*graphicx пакет\n* Горњи и доњи индекс: форма текста\n* Графика\n** Стварање\n** Убацивање\n** Уграђивање\n* Грешке и упозорења\n8 H\n*hyperref пакет\n* Хедер, Страна\n* Хипрелинкови\n9 I\n* Извор окружења листи\n* Индекс и експонент: овлашћења и индекси\n* Индексирање\n* Интернационализација\n* Италик\n10 K\n* Класе документа\n* Колоне, види Стране са више колона\n* Креирање графике\n11 L\n* Линкови\n* Листе\n12 M\n*\\maketitle*makeidx пакет\n* Mатематика\n* Mатрице\n* Мала велика слова\n* Маргине\n13 N\n* набрајање\n* Натписи\n* Низови\n* нпр. (На пример)\n* Нумерација\n14 O\n* Ознаке\n* окружење описа\n* Опште смернице\n* Основе\n* Отпремање у друге формате\n15 P\n*picture* Пакети\n** Стварање 1\n* Писање са цртицом\n* Подебљано\n* Преглед садржаја\n* Презентације\n* претварање у HTML\n* Претварање у PDF\n* Претварање у PNG\n* Претварање у RTF\n* Претварање у SVG\n* Прилагођавање LaTeX-а\n* Пример окружења мини стране\n* Провера правописа\n* Псеудокод\n16 R\n* Размак између речи\n* Распоред стране\n* Резиме\n* Референце\n* референцирање\n* Реченице\n17 S\n* Савети и трикови\n* Слике\n* Слике\n* Слова\n* Стварање наслова\n* Стране са више колона\n* Структура документа\n18 T\n* Teletype текст\n* Tеореме\n* т.ј.\n* Табеле\n19 U\n* URL\n* Убацивање графике\n* Увод\n* Управљање Литературом\n20 V\n* Величина текста\n* Вербатим текст\n21 X\n* XeTeX\n*xy пакет\n*XY-pic пакет\n22 Z\n* Заједничко Писање LaTeX докумената\n* Зрно\n* Зрно поен", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81", "word_count": 269, "cyrillic": 0.715}
{"id": "11226", "title": "LaTeX/Структура документа", "text": "Главна сврха писања документа је представљање идеја, информација или знања ономе ко чита. Читалац ће боље разумети документ ако су идеје уредно представљене, и лакше ће схватити структуру ако се типографске форме правило одражавају на логичку и семантичку структуру садржаја.\nLaTeX је другачији од осталих система за писање у томе што ви морате да означите логичку и семантичку структуру текста. Он даље резултује типографске форме документа по задатим правилима у фајлу класе документа и другим датотекама за стилове. LaTeX омогућава корисницима да структуирају њихов документ са различитим хијерархијским конструкторима, укључујући поглавља, секције, подсекције и параграфе.\n1 Глобална структура\nКада LaTeX обрађује улазну датотеку, очекује се од њега да прати одређену структуру. Зато свака улазна датотека мора да садржи наредбе\nПростор између и се зове ''преамбула''. Он обично садржи наредбе које утичу на цео документ.\nПосле преамбуле, текст вашег документа је затворен између две наредбе које одређују почетак и крај документа:\nВаш текст постављате где се налазе тачке. Разлог за означавање почетка текста је тај што LaTeX дозвољава убацивање додатних спецификација изнад (где је празан ред у горњем примери: што ћемо ускоро и употребити). Разлог за означавање краја текста обезбеђује место LaTeX-у да се програмира за додатне ствари аутоматски на крају документа, као што је индексирање.\nКорисна последица означавања краја текста у документа је та што можете чувати коментаре или привремени текст испод са знањем да LaTeX никада неће да прикаже исти:\n2 Преамбула\n2.1 Класе документа\nКада обрађује улазну датотеку, LaTeX-у је потребно да зна тип документа који аутор жели да направи. Ово се одређује са <code>\\documentclass</code> наредбом. Препоручује се да се документ декларише на самом почетку.\nОвде, <code>class</code> одређује тип документа који се креира. LaTeX дистрибуција обезбеђује додатне класе за друге документе, укључујући слова и слајдове. Такође можете направити сопствену класу, што је чест случај код новина, где једноставно обезбеђују властиту класу, која говори LaTeX-у како да се форматира документ. Ми ћемо за сад бити задовољно стандардном класом за чланке (article). Параметар <code>options</code> ближе одређује особине класе документа. Опције морају бити раздвојене запетом.\nПример: улазна датотека за LaTeX документ може почети са линијом\nшто упућује LaTeX да врати документ као чланак, са подразумеваним словима величине 11, и да припреми документ за дупло-страно штампање на А4 папиру.\nОво су неке класе документа које се могу користити са LaTeX-ом:\n+Класе докумената\nЗа чланке у научним часописима, презентације, краће извештаје, документацију, позивнице, ...\nЗа чланке са IEEE форматом трансакције.\nКласа за обрађивање базирана на класи article.\nЗа дуже извештаје који садрже неколико поглавља, за мале књиге, тезе ...\nЗа праве књиге.\nЗа слајдове. Класа користи велика санс-сериф слова.\nЗа стабилно мењање резултата документа. Базирано на класи, али са њом можете направити било коју врсту документа\nЗа писање писама.\nЗа састављање презентација (види LaTeX/Презентације).\nСтандардне класе документа које су део LaTeX-а су направљене да буду подједнаке, и зато имају доста заједничких опција. Друге класе могу имати различите опције (или ниједну исту). Обично, класе са треће стране долазе са неком документацијом која вас више упућује на ту класу. Најчешће опције за стандарне класе докумената су представљене у следећој табели:\n+Опције класа докумената\nПодешава величину подразумеваног фонта у документу. Ако ниједна опција није одређена, 10pt се узима као подразумевано.\n..., Дефинише величину папира. Подразумевана величина је ; Међутим, многе Европске дистрибуције TeX-а сада долазе са подразумеваним a4paper, не letterpaper, и ово је такође случај свих дистрибуција pdfLaTeX. Осим ових, , и могу бити изабрани.\nПри приказу резултата, формуле се налазе лево, а не у средини.\nПостављање броја формуле са леве стране, а не са десне.\nОдређује да ли нова страна треба да почне после наслова документа или не. Класа article подразумевано не почиње са новом страном, док report и book почињу.\nГовори LaTeX-у да представи документ у две колоне уместо у једну.\nОдређује да ли резултат треба да буде једностран или двостран. Класа и су једностране, док је класа двострана по подразумеваним вредностима. Приметите да ова опција утиче само на стил документа. Опција не говори штамачу да аутоматски штампа двострано.\nМења лист документа у лежећи положај.\nЧини да поглавља почињу или само на десној страни или на следећој доступној. Ово не ради са класом , пошто у њој не постоје поглавља. Класа подразумевано почиње са поглављима на следећој доступној страни, а класа почиње одма са десне стране.\nчини да LaTeX указује на проблем прелома и поравнања речи са малим квадратом на десној страни маргине, тако да човек може брзо уочити проблем. Такође прати укључивање слика и приказује само оквир где би се оне нормално приказивале.\nНа пример, ако желите report да буде у 12pt стилу на A4, али штампан са једне стране у draft моду, користићете:\n2.2 Пакети\nДок будете писали ваш документ, вероватно ћете наићи на неке делове где обичан LaTeX не може да реши ваш проблем. Ако желите да укључите слике, обојени текст или изворни код из фајта у документ, требало би да проширите способности LaTeX-а. Да би проширили LaTeX користите пакете. Неки пакети долазе у основи LaTeX дистрибуције. Други се посебно додају. Модерне TeX дистрибуције долазе са великим бројем преинсталираних пакета. Наредба за употребу пакета је једноставна: :\nнаредба, где је package назив пакета и options листа речи која циља на додатке у оквиру пакета. На пример, да користите пакет , који допушта приказ боја, користићете:\nМожете убацити неколико опција приликом позива пакета, а сваку одвајате запетом.\n3 Окружење документа\n3.1 Заглавље\nНа почетку већине докумената, биће информација о самом документу, као што је наслов и датум, али такође и информације о ауторима, односно име, адреса, емаил, итд. Сви ови типови информација у LaTeX-у спадају у ''заглавље''. Иако никад није експлицитно назначено (не постоји наредба) на коју ћете вероватно рачунати у изразима у LaTeX документацији.\nПрост пример:\nНаредбе , , и су само-објашњиве. Поставите наслов, име аутора, датум у витичастим заградама после релевантне наредбе. Наслов и аутор су условни (ако желите да LaTeX пише заглавље аутоматски); ако не ставите наредбу , LaTeX користи данашњи датум као подразумевани. Увек завршавате заљлавље са наредбом , која говори LaTeX-у да је завршено и да може да подеси заглавље по задатим информацијама и класи (стилу) коју користите. Ако избаците , заглавље се никада неће приказати (осим ако не напишете своје).\nЕво и мало сложенији пример:\nКао што можете видети, можете користити наребе као аргументе и друге. Дупла коса црта представља LaTeX наредбу за прелом реда и увлачење.\nАко постоје два аутора, одвојите их са наредбом :\nУпотребом овог приступа, можете креирати само основни резултат чији је садржај тешко променити. Ако желите да наслов креирате слободно, погедајте део о креирању наслова.\n3.2 Предговор\nИз разлога што већина истраживачких радова има предговор, постоји дефинисана наредба која говори LaTeX-у који део садржаја представља предговор. Он се јавља у логичком реду, после заглавља, а пре главног дела садржаја. Ова наредба је доступна за класе документа ''article'' и ''report'', али не и ''book''.\nLaTeX ће подразумевано реч \"Abstract\" схватати као наслов вашег предговора. Ако желите да промените у нешто друго, нпр. ,,Извршни збир\", додајте следећи код пре почетка окружења предговора\n3.3 Наредбе секција\nНаредба за унос секција је прилично природна. Наравно, неке наредбе су приближно различите у зависности од класе документа. На пример, book има поглавље, али article нема. Следи пример неких наредби структура из ''simple.tex''.\nПриметите да не треба да означите делове бројевима; LaTeX ће то урадити за вас. Такође, за секције, не треба да користите и наредбе да укажете на то који део припада задатом блоку.\nLaTeX обезбеђује 7 нивоа дубине при дефинисању секција (види табелу испод). Свака секција у овој табели је субсекција оне изнад ње.\nCommand, Level, Comment\n-1, нема у letters\n0, само у books и reports\n1, нема у letters\n2, нема у letters\n3, нема у letters\n4, нема у letters\n5, нема у letters\nСви наслови секција су аутоматски додати у садржај (ако сте одлучили да га убаците). Али ако ручно дизајнирате промене у вашем заљлављу, на пример веома дугачак наслов, или неки специјални прелом реда или играње са словима, то ће се појавити у садржају такође, што обично не желите. LaTeX дозвољава да задате додатне опције приказа наслова у садржају. Ове алтернативе иду у [квадратним заградама] пре витичастих заграда:\n3.3.1 Набрајање секција\nНабрајање секција се изводи аутоматски у LaTeX-у, тако да се немате мука да их додате, а све што је потребно је да убаците наслов између витичастих заграда. Делови постају римски бројеви (Део I, Део II, итд.); поглавља и секције добиају децималне вредности као овај документ, а додаци (који су специјални случајеви поглавља, и деле исте структуру) се организују словима (A, B, C, итд.).\nМожете променити дубину броја који се појављује тако што ћете укључити или искљичити селективно. Подразумевано је подешено на 2. Ако само желите делове, поглавља и секције набројане бројевима, без подсекција, можете променити вредност бројача употребом наредбе , задајући дубину нивоа који желите. На пример, ако желите да промените на \"1\":\nПовезани бројач , којим одређујете дубину у садржају. Може се подесити на исти начин . На пример:\nДа би добили секцију без броја испред наслова што не иде у садржај, додајте звездицу после имена наредбе, испред витичастих заграда:\nСве дивизионе наредбе од до имају ову \"звездану\" верзију која се може користити у специјални случајевима за ненумерисани наслов када би подешавање нормално то нумерисало.\nАко желите да ненумеришете секцију у садржају, користите наредбу као овде:\nЗапазите да ако користите ПДФ адресирање, потребно је да додате фантомску секцију да би адреса водила на право место у документу. Наредба дефинисана је у пакету, и нормално се имплементира, као што следи:\nЗа поглавља би такође требало да очистите страну (то ће исправити нумерисање страна у садржају):\nВредност где почиње нумерисање секција може бити подешено следећом наредбом:\nСледећа секција после ове наредбе ће бити са бројем 5.\nЗа више детаља о набрајању, види посвећено поглавље.\n3.3.2 Стилови нумерисања секција\nВиди Нумерисање.\n3.4 Обични параграфи\nПараграф долази после секције наслова. Једноставно откуцајте текст и оставите празнан ред између параграфа. Празан ред значи да ,,почне нови параграф овде\": што не значи да ћете добити празан ред у резултату. За форматирање увучености параграфа и прореда између параграфа, погледајте Форматирање параграфа.\n3.5 Садржај\nСви аутоматски нумерисани наслови се убацују у садржај аутоматски. Ви не морате да прикажете садржај, али ако желите, само додајте наредбу на месту на коме желите да се штампа (Обично после преговора или закључка).\nЗаписи за садржај се евидентирају сваки пут када се обради документ, и репродукују следећи пут када се обради, тако да морате да поново покренете LaTeX још једном како би били сигурни да су сви бројеви страна правилно израчунати. Већ смо видели како се користи опциони аргумент за наредбе секција да додате текст у садржај који је мало другачији од оног штампаног у телу документа. Такође је могуће додати додатне редове у садржају, да се укључе додатни или ненумерисани наслови.\nНаредба и ради на исти начин као и да аутоматски излиста све ваше табеле и фигуре. Ако их користите, оне обично иду после наредбе. Наредба обично приказује само нумерисане наслове, и само до нивоа дефинисаног са бројачем, али ако можете да додате додатне делове са наредбом . На пример, ако користите ненумерисане наслове за идрешене делове као што је су рецимо Литература или Предговор, можете их приказати на следећи начин:\nОво ће форматирати ненумерисани \"Предговор\" у стилу \"субсекције\". Можете користити исти механизам да додате делове за листу слика или листу табела са мењањем или са . Ако користите пакет hyperref и линкови не упућују на исправно поглавље, наредба у комбинацији са или се може искористити (види такође Ознаке и референцирање):\nДа би променили име садржају, треба да налепите следећу команду у преамбули вашег документа. Да би променили име за листу слика или листу табела можете само да замените са за листу слика и за листу табела.\n3.5.1 Дубина\nОбичан садржај ће приказати наслове до трећег нивоа и изнад. Да би променили колико дубоко ће ваш садржај приказивати наслове аутоматски, поставите следећу команду у вашој преамбули:\nОво ће учинити да ваш садржај укључује све до параграфа. Нивои су дефинисани горе, на овој страни.\nИмајте на уму да ово решење не дозвољава динамичку промену дубине.\nМожете променити дубину одређеног типа секције, што може бити корисно за ПДФ везе (ако користите пакет ) :\nУ циљу даљег подешавања приказа или нумерације садржаја, на пример, ако би требало да додатак буде мање детаљан, можете употребити пакет.\n4 Структура књиге\nОбична LaTeX класа прати исти распоред описан изнад са истим додацима. Нормално ће слика бити двострана, нпр. лева и десна маргина ће се мењати у зависности од броја стране. Поред тога тренутно поглавље и секције ће се штампати у заглављу.\nАко не користите поглавља, она је једва корисно да користите класу.\nДодатно, класа пружа макрое да промените форматирање неким местима у документу. Пружамо вам неке савете о томе како да их користите правилно. * Предња материја неће бити нумерисана. Број страна ће бити штампан римским бројевима. Предња материја није предвиђена да има делове, пошто ће они бити бројеви јер не постоји нумерисање поглавља. Погледајте поглавље Нумерисање за исправку.\n* Поглавље главне материје ради по обичају. Наредба ресетује нумерисање страна. Број страна ће се приказати арапским бројевима.\n* Марко се може употребити да укаже на то да следеће секције или поглавља буду нумерисане као додаци. Додаци се могу користити и за класу article такође:\nСамо користите једном марко за све додатке.\n* Задња материја се понаша као и предња. Има исти проблем са нумерисањем секција.\nКао опште правило, требало би да избегнете мешање реда наредби. Пошто су све наредбе опционе, можете размотрити да користите само неколико њих.\nПриметите да се посебни делови, као што је садржај сматрају као ненумерисано поглавље.\n4.1 Ред страна\nОво је стандарни ред страна за књиге.\n;Предња материја\n# Полу-наслов\n# Празна страна\n# Наслов\n# Информације (издавач, година, итд.)\n# Посвећено, ако јесте, у супротном празна страна\n# Садржај\n# Списак слика (може бити на крају такође)\n# Уводно поглавље\n;Главна материја\n# Главна темпа\n;Додатак\n# Нека подређена поглавља\n;Задња материја\n# Литература\n# Речник / Индекс\n5 Посебне стране\nСвеобухватни радови често имају посебне странице на крају, као што су индекси, речници и литературу. Пошто је ово прилично комплексна тема, више детаља можете наћи у наменски делу '' Посебне стране ''.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0", "word_count": 2324, "cyrillic": 0.965}
{"id": "11227", "title": "LaTeX/Ознаке и референцирање", "text": "1 Увод\nУ LaTeX-у можете лако референцирати готово све што је нумерисано (наслове, симболе, формуле), а LaTeX ће се побринути око нумерисања, тако што ће да ажурира кад год то буде потребно. Команде које се користе за лакше референцирање су:\n;<code>\\label{''marker''}</code>:дајете објекту који желите да референцирате ''маркер'', тако да га можете видети као име.\n;<code>\\ref{''marker''}</code>:позивате се на објекат који сте претходно ''означили''. Ово штампа број који је додељен објекту.\n;<code>\\pageref{''marker''}</code>:Ово ће исписати број странице на којој се објекат налази.\nLaTeX ће обавити прецизно нумерисање објеката у документу; ''маркер'' који сте користили за обележавање објекта, неће бити нигде приказан у документу. Потом ће LaTeX заменити \"<code>\\ref{''marker''}</code>\" са тачним бројем који је додељен објекту. Ако референцирате ''маркер'' који не постоји, компилација документа ће бити успешна, али ће LaTeX избацити упозорење:\nLaTeX Warning: There were undefined references.\nи замениће \"<code>\\ref{''unknown-marker''}</code>\" са \"??\" (тако да ће бити лако пронаћи га у документу).\nКао што сте можда приметили како ради читање, то је процес који се састоји из два корака: прво компалјер мора да чува ознаке које се користе за референцирање, а потом их мења the <code>\\ref</code> са одговарајућим бројем. То је разлог зашто када референцирате, морате двапут компајловати документ да бисте видели жељену излазну вредност. Ако само једном компајлујете, LaTeX ће искористити старије податке које је прикупио у претходним компајловањима (што је можда застарело), али компајлер ће вас обавестити на крају компилације са својим обавештењем:\n:LaTeX Warning: Label(s) may have changed. Rerun to get cross-references right.\nКористећи команду <code>\\pageref{}</code> можете помићи читачу да пронађе референцирани објекат пружајући број странице где се може наћи. Можете написати нешто слично овом:\nПогледајте фигуру~\\ref{fig:test} на страни~\\pageref{fig:test}.\nПошто можете користити потпуно исте команде за референцирање готово ничег, можете бити мало збуњени након што сте увели пуно референци. То је уобичајена пракса међу LaTeX корисницима, да додају неко упутство на ознаци како би описали ''шта'' референцирају. Неки пакети, као што је <code>fancyref</code>, се ослањају на ове информације. Ево један пример:\nch:, поглавље\nsec:, наслов\nsubsec:, поднаслов\nfig:, фигуре\ntab:, табела\neq:, једначина\nlst:, листа кодова\nitm:, нумерисана листа\nalg:, алгоритам\napp:, додатак подглавља\nНакон овог рапспореда, ознака фигуре ће изгледати <code>\\label{fig:''моја_фигура''}</code>, итд. Нисте у обавези да користе ове префиксе. Можете користити било који стринг као аргумент <code>\\label{...}</code>, али како ваш документ постаје већи, ови префикси постају све више корисни.\nЈош једна сугестија: покушајте да избегнете коришћење бројева у ознакама. Можете боље описати ''шта'' је ваш објекат. На овај начин, ако промените редослед објеката, нећете морати да мењате називе свих својих ознака и њихових референци.\nАко желите да видите маркере којњ користите у излазном документу, можете користити <code>showkeys</code> пакет; ово може бити веома корисно за израду документа. За више информација погледајте Ознаке пакета поглавље.\n2 Примери\nЕво неколико практичних примера, али ћете приметити да су сви исти, јер сви користе исте команде.\n2.1 Наслови\n\\section{Поздрав}\n\\label{sec:greetings}\nЗдраво!\n\\section{Референце}\nПоздрав у поглављу~\\ref{sec:greetings}.\nМожете да поставите ознаку било где у наслову; како год, како би се избегла забуна, боље је да се одмах стави на почетку секције. Приметите да маркер почиње са ''sec:'', као што је сугерисано. Ознака се затим референцира у другом одељку. Тилда (~) служи за означавање без размака.\n2.2 Слике\nМожете референцирати слику убацивањем у figure окружење.\n\\begin{figure}\n\\centering\n\\includegraphics[width=0.5\\textwidth]{галеб}\n\\caption{Слика галеба}\n\\label{fig:галеб}\n\\end{figure}\nФигура \\ref{fig:галеб} приказује слику галеба.\nКада је ознака постављена унутар овог окружења, <code>\\ref{...}</code> враћа респективно fig/table број, али се мора појавити након натписа. Када се појави излазни документ, то ће дати број секције. Да бисте били потпуно сигурни, ознака за било коју слику или табелу може ићи уз <code>\\caption{}</code> команду, као ово:\n\\caption{Close-up of a gull\\label{fig:gull\nПогледајте поглавље Фигуре и натписи за остале <code>figure</code> и сродна окружења.\n2.2.1 Поправка лоших ознака\nКоманда <code>\\label</code> мора се појавити после (или унутар) <code>\\caption</code>. Иначе ће покупити тренутни број секције или листе уместо оног што сте намеравали.\n\\begin{figure}\n\\centering\n\\includegraphics[width=0.5\\textwidth]{галеб}\n\\caption{Слика галеба} \\label{fig:галеб}\n\\end{figure}\n2.2.2 Проблеми са линковима и табелама и фигура обрађних уз помоћ hyperref\nУ случају да користите пакет <code>hyperref</code> за прављење PDF-а, линкови за табеле или фигуре ће указати на натпис табеле или фигуре, који је увек испод саме табеле или фигуре. Зато табела или фигура неће бити видљива, ако је изнад показивача и мора да се скрола да би се видело. Ако желите линк тачку на врху слике можете користити опцију <code>hypcap</code> у <code>caption</code> пакету:\n\\usepackage[hypcap]{caption}\n2.3 Формуле\nЕво примера који показује како се референцирају формуле:\n\\begin{equation} \\label{eq:solve}\nx^2 - 5 x + 6 = 0\n\\end{equation}\n\\begin{equation}\nx_1 = \\frac{5 + \\sqrt{25 - 4 \\times 6{2} = 3\n\\end{equation}\n\\begin{equation}\nx_2 = \\frac{5 - \\sqrt{25 - 4 \\times 6{2} = 2\n\\end{equation}\nИ решили смо једначину~\\ref{eq:solve}\n:<math>\n\\begin{align}\n&x^2-5x+6=0 && (1) \\\\\n&x_1=\\frac{5+\\sqrt{25-4\\times6{2}=3 && (2) \\\\\n&x_2=\\frac{5-\\sqrt{25-4\\times6{2}=2 && (3)\n\\end{align}\n</math>\nКао што можете видети, ознака је постављена након почетка мода математике. У циљу референцирања формула, морате да користите окружење које додаје бројеве. Углавном ћете користити <code>equation</code> окружење; то је најбољи избор за једно-линијске једначине, без обзира да ли користите <code>amsmath</code> или не. Приметите да је ''eq:'' префикс у ознаци.\n2.3.1 eqref\nПакет <code>amsmath</code> има нову команду за референцирање формула; То је <code>\\eqref{}</code>. Ради исто као <code>\\ref{}</code>, али додаје заграде тако да уместо штампања обичног броја као што је ''5'', одштампаће ''(5)''. Ово може да помогне читаоцу да разликује формулу од других ствари, без потребе да се понавља реч \"формула\" пре сваке референце. Његова излазна вредност се може мењати по жељи; за више информација погледатје <code>amsmath</code> документ.\n2.3.2 tag\nКоманда <code>\\tag{eqnno}</code> се користи за ручно постављање бројева једначина где је ''eqnno'' произвољан текст који желите да се појави у документу. Боље је користити ознаке, али понекад тешко кодиране бројеви једначина могу понудити лакшу опцију. Ово може бити косирно, на пример ако желите да поновите једначину која већ била коришћена, нпр. <code>\\tag{\\ref{eqn:before</code>.\n2.3.3 numberwithin\nПакет <code>amsmath</code> додаје <code>\\numberwithin{countera}{counterb}</code> команду који замењује једноставан <code>countera</code> са софистициранијиим\n<code>counterb.countera</code>. На пример <code>\\numberwithin{equation}{section}</code> у преамбули ће се број сектора одосити на све бројеве једначина.\n2.3.4 cases\nПакет <code>cases</code> додаје <code>\\numcases</code> и <code>\\subnumcases</code> команде, које производе више случајева са посебном бројем једначина и једначина са ознакама, респективно, за сваки случај.\n3 Пакет varioref\nОвај <code>varioref</code> пакет уводи нову команду под називом <code>\\vref{}</code>. Ова команда се управо користи као основна <code>\\ref</code>, али има другачију излаз у зависности од контекста. ако је објекат који треба да се референцира на истој страни, онда ради исто као <code>\\ref</code>; ако је објекат удаљен, онда ће исписати нешто попут \"5 on page 25\", односно аутоматски ће додати број странице. Ако је објекат у близини, може да користи неке префињене реченице попут \"on the next page\" или \"on the facing page\" аутоматски, према околностима и класи документа.\nОва команда се мора користити веома пажљиво. Она штампа више од једне речи, тако да се може десити да грешком одштампа на две различите стране. У том случају, алгоритам може збунити и довести до петље. Ево један пример. Ви означите објекат на страни 23 и деси се да <code>\\vref</code> излаз остане између страница 23 и 24. Ако би био на страни 23, онда би штампао као основни <code>ref</code>, а ако би остао на страни 24, штампао би \"on the previous page\", али у оба случаја то може изазвати неке чудне грешке које би захтевале доста времена за поправку. Помислили бисте да се то дешава веома ретко; нажалост, ако сте написали дуг документ није неуобичајено да имате на стотине референци, тако да је оваква ситуација веома могућа. Један од начина да се избегне проблем током рада је да се користи стандардни <code>ref</code> све време и да се конвертује у <code>vref</code> када је документ у фази финалне верзије, а затим поправка евентуалних проблема.\n4 Пакет hyperref\n4.1 autoref\nПакет <code>hyperref</code> уводи још једну корисну команду; <code>\\autoref{}</code>. Ова команда креира референцу са додатним текстовима која одговара потребном типу, што ће бити хиперлинк. На пример, команда <code>\\autoref{sec:intro}</code> би створила линк до <code>\\label{sec:intro}</code> команде, где год да је. Под претпоставком да је ова ознака показује на секцију, хиперлинк ће садржати текст \"section 3.4\", или нешто слично (комплетан списак стандардних имена може се наћи ). Имајте на уму да, док је \\autoref* команда, ствараће нелинковане префиксе (корисно ако је ознака на истој страни као и референца), без алтернативне \\Autoref команде која је дефинисана за производњу верзије која се плаћа (корисни, на пример, када се почиње реченице); али од капитализације autoref имена су изабрана од стране аутора пакета, можете прилагодити редефинисањем текст префикса <code>\\''type''autorefname</code> у префикс који желите, као што је:\n\\def\\sectionautorefname{Section}\nОвај трик преименовања се може сасвим добро користи и у друге сврхе.\n* Ако бисте желели да хиперлинкујете референцу, али не желите унапред дефинисани текст који <code>\\autoref{}</code> пружа, то можете да урадите са командом, као што је <code>\\hyperref[sec:intro]{Appendix~\\ref*{sec:intro</code>. Имајте на уму да можете онемогућити стварање хиперлинка у <code>hyperref</code> и само користити ове команде за аутоматски текст.\n* Имајте на уму да \\label мора бити постављен унутар окружења са бројачем, као што је табела или фиура. У супротном, не само број ће се односити на тренутни одељак, као што је поменуто горе, али име ће се односити на претходно окружење са бројачем. На пример, ако ставите ознаку након затварања фигуре, у ознаци ће и даље писати \"figure n\", где је n тренутни број секције.\n4.2 nameref\nПакет <code>hyperref</code> такође аутоматски укључује <code>nameref</code> пакет и команду са сличним називом. Слично је <code>\\autoref{}</code>, али инсерти текст одговара називу одељка, на пример.\nУнос:\n\\section{MyFirstSection} \\label{sec:marker}\n\\section{MySecondSection}\nIn section~\\nameref{sec:marker} we defined...\nИзлаз:\nIn section MyFirstSection we defined...\n4.3 Ручно позиционирање\nКада дефинишете <code>\\label</code> ван фигуре, табела или неки други објекат, штампа ознаку у тренутној секцији. У неким случајевима, ово понашање\nније оно што желите и радије би генерисани линк искористили за указивање на линију где је <code>\\label</code> дефинисана. Ово се може постићи командом\n<code>\\phantomsection</code> као у овом примеру:\n%Локација линка ће бити постављена на линији испод.\n\\phantomsection\n\\label{the_label}\n5 Пакет cleveref\nПакет <code>cleveref</code> уводи нову команду <code>\\cref{}</code> који обухвата тип референцираног објекта као што <code>\\autoref{}</code> ради. Алтернативна <code>\\labelcref{}</code> команда ради више као стандардна <code>\\ref{}</code>. Референце на страницама се обрађују од стране <code>\\cpageref{}</code> команде.\nКоманде <code>\\crefrange{}{}</code> и <code>\\cpagerefrange{}</code> очекују почетну и крајњу ознаку у било ком редоследу као и обезбеђивање широког спектра (<code>babel</code> је омогућен) језика. Ако су ознаке наведене као листа раздвојена зарезима са уобичајеном <code>\\cref{}</code> командом, онда ће их сортирати и груписати аутоматски.\nФормат може бити наведен у преамбули.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9E%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 1814, "cyrillic": 0.834}
{"id": "11248", "title": "LaTeX/Правила и носачи", "text": "1 Правила\nкоманда при нормалном коришћењу даје једноставну црну кутију:\n, и параметри су објашњени у Кутије одељак.\nОвде је пример:\nОво је корисно за цртање вертикалних и хоризонталних линија.\n2 Носачи\nСпецијални случај је правило без ширине али са одређеног висиниом. У професијалном слагању слогова, ово се назива \"носач\". Користи се како би се загарантовао елемент на страници која има одређену минималну висину. Можете га користити у табличном окружењу или у кутијама како би се осигурали да ред има одређену минималну висину.\nУ LaTeX-у носач је дефинисан као\n3 Развучена првила\nLaTeX пружа команду, која ради као развучени хоризонтални простор.\nВидети Дужине одељак.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%87%D0%B8", "word_count": 104, "cyrillic": 0.98}
{"id": "11236", "title": "LaTeX/Везе", "text": "Ево још неких онлајн ресурса на располагању:\n0.1 Заједница\n* Укључује везе са бесплатним верзијама (La)TeX-a за многе врсте рачунара.\n* Група TeX корисника у Великој Британији\n* Група TeX корисника у Индији\n* Група вести за питања у вези са (La)TeX-ом\n* стотине додатних пакета и програма\n0.2 Туториали/Често постављена питања\n* Тобиасов не тако кратки увод у LaTex2e: такође на* Велов увод у LaTeX: Шта је то, зашто би га користили, који би требало да га користи и како да почнете: * Петер Флинов Водич за почетнике (форматирање):* АМС Кратки Водич за Математику у LaTeX-у, сажет преглед математичких формула * amsmath водич за кориснике (PDF) и повезане датотеке:* LaTeX буквар из Индијски TeX корисничке групе:* LaTeX буквар * ПСТрикови - фенси графика са ПДФ способностима* PDFScreen-- креирање LaTeX ПДФ датотека које имају дугмад за навигацију који се користе за презентације::* Давид Баусумова листа ТеХ примитива (ово су основне команде које се користе у ТеХ):* Леслие Лампортово упутство за коришћење команди које су јединствене за ЛаТеХ (команде се не користе у обичном ТеХ):* Велико Британијса TeX FAQ листа питања и одговора који се често постављају на comp.text.tex* ТеХ-на Мак ОС Х: Водич за коришћење ТеХ и LaTeX на Мак * Обрада текста помоћу ЛаТеX * (La)TeX енциклопедија * Хипертекст Помоћ за ЛаТеХ * EpsLatex: веома свеобухватан водич за слике, фигуре и графике* Листа ЛаТеХ Свеобухватних Симбола (у ПДФ) * Хватање у коштац са латексом (ХТМЛ): Колекција латекс туторијала вас води од самих основа, ка напреднијим темама * Поглавље 8 (око припреме математике) на ЛаТеХ-у\n0.3 Шаблони\n** , 2007\n** , 2006\n* , 2009", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%92%D0%B5%D0%B7%D0%B5", "word_count": 258, "cyrillic": 0.895}
{"id": "11220", "title": "LaTeX/Алгоритми", "text": "LaTeX има неколико пакета за алгоритме у форми \"pseudocode\". Они обезбеђују стилизована побољшања преко уједначеног стила (тојест., у typewriter фонту) тако да петље или кондиционали буду визуалоно одвојени од осталог текста . За typesetting ''real'' код, куцан у ''правом'' програмском језику, погледајте ''listings'' пакет описан у Листирање изворног кода.\n1 Подешавање typesetting коришћењем algorithmic пакета\nalgorithmic пакет користи другачији сет команди од algorithmicx пакета. ово није компатибилно са revtex4-1.\nОсновне команде су:\n\\STATE <text>\n\\IF{<condition>} \\STATE{<text>} \\ELSE \\STATE{<text>} \\ENDIF\n\\FOR{<condition>} \\STATE{<text>} \\ENDFOR\n\\FOR{<condition> \\TO <condition> } \\STATE{<text>} \\ENDFOR\n\\FORALL{<condition>} \\STATE{<text>} \\ENDFOR\n\\WHILE{<condition>} \\STATE{<text>} \\ENDWHILE\n\\REPEAT \\STATE{<text>} \\UNTIL{<condition>}\n\\LOOP \\STATE{<text>} \\ENDLOOP\n\\REQUIRE <text>\n\\ENSURE <text>\n\\RETURN <text>\n\\PRINT <text>\n\\COMMENT{<text>}\n\\AND, \\OR, \\XOR, \\NOT, \\TO, \\TRUE, \\FALSE\nКомплента документација се налази на . Већина команди је слична algorithmicx еквивалентима, али са другачијим наглашавањем.\nalgorithms bundle пакет на , dated 2009-08-24, описује algorithmic окружење (за typesetting алгоритма) као и algorithm floating wrapper (погледајте below) који је дизајниран да обмота окружење алготитма.\nalgorithmic пакет се препоручује за јер је део њиховог уобичајеног стила.\n2 Подешавање typesetting копришћењем algorithm2e пакета\nalgorithm2e пакет (прво објављен 1995., а поселдње унапређење добио јануара 2013. како се наводи на ) омогућава typesetting алготитма са доста могућности прилагођавања. Као algorithmic пакет, овај пакет такође није компатибилан са Revtex-4.1.\nЗа разлику од algorithmic, algorithm2e омогућава релативно велики број опција прилагођавања за изглед алгоритма које задовољавају потребе корисника.\nобезбеђује разумљиву листу примера и сет котрола.\nУобичајено, употреба између \\begin{algorithm} и \\end{algorithm} била би\n1. Постављање сета кључних речи (to typeset as functions/operators), котроле изгледа, наслова, текста у заглављу (који се појављује пре главних корака алгоритма на пример.: Input,Output)\n2. Писање главних корака алгоритма, где се сваки корак завршава са \\;\nМожемо пронаћи аналогију са latex-преамбулом пре но што почнемо сам документ.\nПакет се учитава као\n\\usepackage[]{algorithm2e}\nједноставан пример, узет из v4.01 упутства, је\n\\begin{algorithm}[H]\n\\KwData{this text}\n\\KwResult{how to write algorithm with \\LaTeX2e }\ninitialization\\;\n\\While{not at end of this document}{\nread current\\;\n\\eIf{understand}{\ngo to next section\\;\ncurrent section becomes this one\\;\n}{\ngo back to the beginning of current section\\;\n}\n}\n\\caption{How to write algorithms}\n\\end{algorithm}\nКоји прави\nВише информација су у приручнику приложеном на .\n3 Подешавање typesetting копришћењем algorithmicx пакета\nпакет обезбеђује доста конструката за дизајн алгоритма. Поставите \\usepackage{algpseudocode} у преабмули да бисте користили алгоритамско окружење за писање алготитамског псеудокода (\\begin{algorithmic}...\\end{algorithmic}). Можда бисте желели да користите (\\usepackage{algorithm}) да обухватите код алготитма у алгоритамско окружење (\\begin{algorithm}...\\end{algorithm}) да направите floating окружење са нумерисаним алгоритмима.\nКоманди \\begin{algorithmic} може се доделити ппоизвољни аргумент позитивног интиџера, који ако задат проузрокује да се линије набрајања јављају на садржатељу тог интиџера. нпр. \\begin{algorithmic}[5] ће ући у алгоритамско оружење и побројати сваку пету линију.\nИспод је пример typesetting елементарног алгоритма коришћењем algorithmicx пакета (не заборавите да убаците и \\usepackage{algpseudocode} исказ у преамбули вашег документа):\n\\begin{algorithmic}\n\\If {$i\\geq maxval$}\n\\State $i\\gets 0$\n\\Else\n\\If {$i+k\\leq maxval$}\n\\State $i\\gets i+k$\n\\EndIf\n\\EndIf\n\\end{algorithmic}\nLaTeX извор се може писати у форми ознатој свим програмерима тако да буде лако читљив. Ово ипак неће утицати на финални изглед документа.\nОсновне команде имају следећу синтаксу:\nИсказ (\\Исказ са косом цртом пребацује у нови ред, и може се такође користити испред осталих команди)\n\\State $x\\gets <value>$\nТри форме if-исказа:\n\\If{<condition>} <text> \\EndIf\\If{<condition>} <text> \\Else <text> \\EndIf\\If{<condition>} <text> \\ElsIf{<condition>} <text> \\Else <text> \\EndIf\nТрећа форма прихвата онолико \\ElsIf{} клаузула колико је потребно. Обратите пажњу да се користи \\ElsIf а не \\ElseIf.\nПетље:\n\\For{<condition>} <text> \\EndFor\\ForAll{<condition>} <text> \\EndFor\\While{<condition>} <text> \\EndWhile\\Repeat <text> \\Until{<condition>}\\Loop <text> \\EndLoop\nPre- and postcondition:\n\\Require <text>\\Ensure <text>\nФункције\n\\Function{<name>}{<params>} <body> \\EndFunction\\Return <text>\\Call{<name>}{<params>}\nОва команда ће се обично користити у комбинацији са \\State командом на овај начин:\n\\Function{Increment}{$a$}\n\\State $a \\gets a+1$\n\\State \\Return $a$\n\\EndFunction\nКоментари:\n\\Comment{<text>}\nКорисницима које су се пребацили са старог algorithmic пакета: коментари се могу налазити било где; нема ограничења као у старом algorithmic пакету.\n3.1 Преименовање: algorithm to procedure, require/ensure to input/output\n\\floatname{algorithm}{Procedure}\n\\renewcommand{\\algorithmicrequire}{\\textbf{Input:\n\\renewcommand{\\algorithmicensure}{\\textbf{Output:\n3.2 Прилагодљиви блокови алгоритма\nalgorithmicx пакет Вам омогућава да дефинишете ваша сопствена окружења.\nДа бисте дефинисали почетак са почетном командом и крај са крајњом командом, користите,\n\\algblock[<block>]{<start>}{<end>}\nОво дефинише две команде \\<start> и \\<end> које немају параметре. Текст приказан је \\textbf{<start>} и \\textbf{<end>}.\nСа \\algblockdefx можете поставти текст као аутпут користећи почетак и крај команде и бројеве параметара за ове команде. У тексту н-ти параметар се референцира са #n.\n\\algblockdefx[<block>]{<start>}{<end>}\n[<startparamcount>][<default value>]{<start text>}\n[<endparamcount>][<default value>]{<end text>}\nПример:\n\\algblock[Name]{Start}{End}\n\\algblockdefx[NAME]{START}{END}%\n[2][Unknown]{Start #1(#2)}%\n{Ending}\n\\algblockdefx[NAME]{}{OTHEREND}%\n[1]{Until (#1)}\n\\begin{algorithmic}\n\\Start\n\\Start\n\\START[One]{x}\n\\END\n\\START{0}\n\\OTHEREND{\\texttt{True\n\\End\n\\Start\n\\End\n\\End\n\\end{algorithmic}\nНапреднија прилагођавања и остали конструкти су описани у algorithmicx приручнику:\n4 algorithm окружење\nЧесто је корисно за алгоритме направљене са algorithmic да буду \"floated\" до оптималне тачке\nу документу да би се избегло њихово раздвајање по страници .Окружење algorithm омогућава ово и још неколико корисних особина. Укључите је додајући \\usepackage{algorithm}\nу преамбулу документа. У њега се улази са\n\\begin{algorithm}\n\\caption{<your caption for this algorithm>}\n\\label{<your label for references later in your document>}\n\\begin{algorithmic}\n<algorithmic environment>\n\\end{algorithmic}\n\\end{algorithm}\n4.1 Набрајање алгоритма\nОсновни систем набрајања за algorithm пакет је да набрајате алгоритме секвенцијално. Ово често није пожељно, посебно у великом документу где се набраја по поглављима. На набрајање алгоритма се може утицати тако што се додели компонента име документа у којој је набрајање препоручено. Легалне вредности за ову опцију су: part, chapter, section, subsection, subsubsection or nothing (default). На пример:\n\\usepackage[chapter]{algorithm}\n4.2 Листа алгоритма\nКада користите фигуре или табеле, можете их убацити у листу сличну садржају; algorithm пакет омогућава сличну команду. Само ставите\n\\listofalgorithms\nбило где у документу, и LaTeX ће штампати листу \"алгоритамских\" окружења у докуметну са одговарајућом страницом и насловом.\n4.3 Пример из приручника\nОвај пример је узет из (official manual, p.14)\n\\begin{algorithm} % enter the algorithm environment\n\\caption{Calculate $y = x^n$} % give the algorithm a caption\n\\label{alg1} % and a label for \\ref{} commands later in the document\n\\begin{algorithmic} % enter the algorithmic environment\n\\REQUIRE $n \\geq 0 \\vee x \\neq 0$\n\\ENSURE $y = x^n$\n\\STATE $y \\Leftarrow 1$\n\\IF{$n < 0$}\n\\STATE $X \\Leftarrow 1 / x$\n\\STATE $N \\Leftarrow -n$\n\\ELSE\n\\STATE $X \\Leftarrow x$\n\\STATE $N \\Leftarrow n$\n\\ENDIF\n\\WHILE{$N \\neq 0$}\n\\IF{$N$ is even}\n\\STATE $X \\Leftarrow X \\times X$\n\\STATE $N \\Leftarrow N / 2$\n\\ELSE[$N$ is odd]\n\\STATE $y \\Leftarrow y \\times X$\n\\STATE $N \\Leftarrow N - 1$\n\\ENDIF\n\\ENDWHILE\n\\end{algorithmic}\n\\end{algorithm}\n; Званични приручник се налази на :\n5 Подешавање typesetting коришћењем program пакета\nПакет program обезбеђује macros за typesetting aлгоритма.\nСвака линија је подешена у math моду, тако да су раyмаци и наглашавања аутоматски одрађени .\n|variable_name| може бити коришћена и у нормалном тексту,\nматематичким експресијама или програмима да нагласи име варијабле.\nКoристите \\origbar да бисте добили нормални | симбол у програму.\nКоманде \\A, \\B, \\P, \\Q, \\R, \\S, \\T и \\Z могу се слагати и са болдованим\nсловом следећег објекта као подскрипта (eg \\S1 typesets {\\bf\nS$_1$} etc). Основни раде нормално, eg \\S‘‘.\nИспод је пример typesetting основног алгоритма користећи\nprogram пакет (не заборавите да додате\n\\usepackage{program} исказ у преамбули документа):\n\\begin{program}\n\\mbox{A fast exponentiation procedure:}\n\\BEGIN \\\\ %\n\\FOR i:=1 \\TO 10 \\STEP 1 \\DO\n|expt|(2,i); \\\\ |newline|() \\OD %\n\\rcomment{This text will be set flush to the right margin}\n\\WHERE\n\\PROC |expt|(x,n) \\BODY\nz:=1;\n\\DO \\IF n=0 \\THEN \\EXIT \\FI;\n\\DO \\IF |odd|(n) \\THEN \\EXIT \\FI;\n\\COMMENT{This is a comment statement};\nn:=n/2; x:=x*x \\OD;\n\\{ n>0 \\};\nn:=n-1; z:=z*x \\OD;\n|print|(z) \\ENDPROC\n\\END\n\\end{program}\nКоманде \\( and \\) су редефинисане\nда би се алгоритам представио у виду мале странице, тако да се може\nприказти као један прозор или у формули. На пример,\nда би изказали да је одређени систем акција еквивалентан\nWHILE петљи можете писати:\n\\[\n\\( \\ACTIONS A:\nA \\EQ \\IF \\B{} \\THEN \\S{}; \\CALL A\n\\ELSE \\CALL Z \\FI \\QE\n\\ENDACTIONS \\)\n\\EQT\n\\( \\WHILE \\B{} \\DO \\S{} \\OD \\)\n\\]\nDijkstra кондиционали и петље:\n\\begin{program}\n\\IF x = 1 \\AR y:=y+1\n\\BAR x = 2 \\AR y:=y^2\n\\utdots\n\\BAR x = n \\AR y:=\\displaystyle\\sum_{i=1}^n y_i \\FI\n\\DO 2 \\origbar x \\AND x>0 \\AR x:= x/2\n\\BAR \\NOT 2 \\origbar x \\AR x:= \\modbar{x+3} \\OD\n\\end{program}\nПетље са више излаза:\n\\begin{program}\n\\DO \\DO \\IF \\B1 \\THEN \\EXIT \\FI;\n\\S1;\n\\IF \\B2 \\THEN \\EXIT(2) \\FI \\OD;\n\\IF \\B1 \\THEN \\EXIT \\FI \\OD\n\\end{program}\nПример обратног инжењеринга.\nОво је оригинални програм:\n\\begin{program}\n\\VAR \\seq{m := 0, p := 0, |last| := `` ''};\n\\ACTIONS |prog|:\n|prog| \\ACTIONEQ %\n\\seq", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8", "word_count": 1205, "cyrillic": 0.576}
{"id": "11246", "title": "LaTeX/Бројачи", "text": "Бројачи су основнио део LaTeX-а: они дозвољавају контролу набрајања механизма свега (секција, листи, наслова, итд.).\nНа крају сваки бројач чува целобројну вредност у опсегу од дугачки цео број, нпр., од <math>-2^{31}</math> to <math>2^{311</math>.\n1 Манипулација бројача\nУ LaTeX-у уреду је лако направити нове бројаче и чак бројаче који се ресетују аутоматски када је други бројач повећан (односи се на поднаслов у наслову на пример). Преко команде\nстварате нови бројач који се аутоматски поставља на нулу.\nАко желите да се бројач враћа на нулу сваки пут када се други бројач повећа, користити:\nДа бисте повећали бројач, или користити\nили\nили\nовде број може такође бити негативан. За аутоматско ресетовање морате користити <code>\\stepcounter</code>.\nДа поставите вредност бројача на експлицитно, користити\n2 Приступ бројачу\nПостоје више начина да се приступи бројачу.\n* ће штампати форматирани стринг који се односи на бројач (приметити \"the\" пре навођења имена бројача).\n* ће штампати вредност бројача који се може користити преко других бројача или за прорачунавања. Није форматиран стринг, тако да се не може користити у тексту.\n* ће штампати форматирани бројач користећи арапске бројеве.\nИмати на уму да се може се користити као вредност такође, али не и други.\nДовољно чудно, LaTeX-ови бројачи нису представљени косом цртом у сваком случају, чак и са командом. plainTeX еквиваленти и не поштују владавину косе црте.\n3 Стил бројача\nСваки бројач такође има подразумевани формат који диктира како је приказан сваки пит када треба LaTeX да се штампа. Такви формати су специфирани користећи интерне LaTeX команде:\nКоманда, Пример\n1, 2, 3 ...\na, b, c ...\nA, B, C ...\ni, ii, iii ...\nI, II, III ...\nЦиљано на футноте; штампа секвенцу симбола.\n4 LaTeX-и подразумевани бројачи\n* part - део\n* chapter - поглавље\n* section - наслов\n* subsection - поднаслов\n* subsubsection -подподнаслов\n* paragraph - параграф\n* subparagraph - подпараграф\n* page - страна\n* figure - фигура\n* table - табела\n* footnote - фуснота\n* mpfootnote - мпфуснота\nЗа окружење:\n* enumi\n* enumii\n* enumiii\n* enumiv\nЗа окружење:\n* equation - једначина\n5 Књига са деловима, насловима, али не и са поглављима\nОвде следи пример где желимо да користимо делове и наслове, али не и поглавља у класи књиге:\n6 Произвољно набрајање\nВидети Структуре листе одељак.\n7 Произвољни наслови\nОвде је пример за стварање нечега сличном наслову и поднаслову бројача који већ постоју у LaTeX-у:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%91%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B8", "word_count": 364, "cyrillic": 0.886}
{"id": "11247", "title": "LaTeX/Кутије", "text": "LaTeX прави странице тако што гура кутије около. Прво, свако слово је мала кутија, која се касније залепи за друга слова како би се направила реч. Они су касније залепљени за остале речи, али са специјалним лепком, који је еластичан тако да серије речи могу бити стиснуте или развучене тако да тачно попуне линију.\nДодуше, ово је веома једноставан опис онога што се стварно дешава, али ствар је у томе да ТеХ оперише лепком и кутијама. Слова нису једина ствар која може бити у кутијама. Неко може виртуелно ставити шта хоће, укључујући и друге кутије. Сваку кутију ће онда LaTeX преузети као да су једно слово.\nПрошла поглавља су веч имали посла са неким кутијама, иако нису била описана као таква. Таблично окружење и , на пример, обоје праве кутију. Ово значи да један од њих може лако наместити табеле или слике по страни. Морате само да се осигурате њихова комбинована ширина није дужа од .\n1 TeX кутије карактера\nTeX карактери су чувани у кутијама као сваки иштампани елемент. Кутије имају тродимензионалне карактеристике:\n*''висина'' је дужина између главне линије и врха кутије.\n*''дубина'' је дужина између главне линије и дна кутије.\n*''ширина'' је ширина кутије.\n2 makebox и mbox\nДок пакује цео параграф радећи прекид линије и остало, постоји такође класа команди кутија која оперише само над хоризонтално поређаним материјалом. Већ знамо једног од њих; зове се . Једноставно пакује серије кутија у другу, и може се користити да спречи LaTeX да разбије две речи. (ВИдети Хипернација.) Пошто се кутије могу ставити унутар кутија, ови хоризонтални пакери кутија дају ултимативну флексибилност.\nдефинише ширину резултујуће кутије како се види споља. Ово значи да може бити мања од материјала унутар кутије. Можете чак поставити ширину на 0пт тако да текст унутра ће бити слагање слога без утицаја кутија које га окружују. Осим дужина експресија, можете такође користити , , и у параметра. Постављени су од вредности које су постигнуте мерењем слога у тексту.\nпараметар узима вредност једног слова : ц(c)ентар, равнол(l)ево, равнод(r)есно, или ш(s)ирење текста да попуни кутију.\n3 framebox\nКоманда ради исто као и , али извлачи кутију око текста.\nСледећи пример показује нам неке ствари које се могу радити са and командама:\nМожете повући сладеће душине оквира.\n* : растојање између оквира и садржине.\n* : дебљина првила.\nОво штампа дебео и далеки оквир:\nОво приказује оквир кутије за слово.\n4 уоквирен\nАлтернатива ових приступа је коришћење окружења (морали бисте да укључите и пакет за коришћење). Ово пружа лакши начин да се складишти параграф унутар документа:\nМожете то уради ручно преко parbox.\n5 raisebox\nСада пошто контролишемо хоризонталу, очигледни следећи корак је да се иде за вертикалом. Нема проблема за LaTeX.\nкоманда дозвољава нам да дефинишемо вертиклане карактеристике кутије. Можете користити , , и у прва три параметра, да би се утицало на величину кутије унутар текст аргумента. Два могућа сета параметра за висину и дубину raisebox-а. На пример можете посматрати разлику када се угради у framebox.\n6 minipage и parbox\nНајстандардније LaTeX кутије нису \"дугачке\" команде, \"тј.\" не прихватају прекиде нити параграфе.\nКако год можете паковати параграф по избору у кутија или са командом или окружењем.\nможе прихватити једно од слова центар, врх или дно како би се користила вертикална додела кутије, релативно главној линији текста који га окружује.\nпараметар је висина parbox или minipage.\nпараметар је позиција садржине и може бити један од центар, врх, дно или развучен.\nприма дужину аргумента специфирајући ширину кутије. Главна разлике између и је та да не можете користити све команде и окружења унутар parbox, док је скоро све могуће у minipage-у.\nОво би требало да штампа 3 кутије на истој линији. Не стављати још један прекид линије између , иначе ставићете следеће у други параграф на другој линији.\n6.1 Параграфи у свим кутијама\nМожете имати користи од \"дугачких\" могућности minipage-a i parbox-a да би додали параграфи у кратким кутијама. На пример:\nОво спречава грешку препуњености.\nМожете такође користити из pbox пакета који ће створити кутију минималне величине око текста. Имати на уму да\\pbox команда узима опционални аргумент који специфира вертикалну позицију текста:\nВалидне вредносту су b (дно), t (врх), и c (центар). Ако наведете дужину првог (траженог) аргумента, текст ће бити упакован:\n7 savebox\nје референца за кутију попуњену садржајем. Можете га користити као начин да иштампате или манипулишете нечин непрестано.\nКоманда ствара чувара места за чување текста;\nКоманда чува специфиран текст у овом чувару места, и не приказује ниста у документу; и позива садржину чувара места у документ.\n8 rotatebox\nВидети Ротације.\n9 colorbox и fcolorbox\nВидети Боје.\nтакође се могу уклопити са и .\n10 resizebox и scalebox\nпакет садржи додатне кутије\n11 fancybox\nпакет пружа додатне кутије.\n***", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 768, "cyrillic": 0.944}
{"id": "11250", "title": "LaTeX/Најчешће постављана питања", "text": "1 Маргине су превише широке\nLaTeX подразумеване маргине могу изгледати сувише велике. У већини случајева, оне су пожељне и побољшавају читљивост.\nАко се још увек не слажете, можете их лако променити са\nВиди Распоред стране.\n2 Избегавајте сувишне дупле размаке између редова у изворном коду\nПревише пасуса са једном или двема линијама не изгледа веома добро.\nЗапамтите правило TeX-а:\n* Ако су пронађена два или више размака између редова, ТеХ покреће нови пасус.\n* Ако је пронађен само један размак између редова, ТеХ убацује простор, ако га није било, непосредно пре или после њега.\nМожда сте у искушењу да ставите празнe редова све време како би се побољшала читљивост вашег изворног кода, али то би имало утицај на форматирање. Решење је једноставно: ставите коментар на самом почетку празних редова. Ово ће спречити ТеХ да види други размак између редова—сви карактери који се налазе до следећег размака и укључујући следећи размак се игноришу након коментара.\nПример:\n3 Поједностављено убацивање посебних знакова\nДокле год ваше рачунарско окружење подржава УТФ-8, можете унети специјалне знаке директно, пре него да пишете ТеХ команде за дијакритичке и друге проширене знаке. На пример,\nОво захтева да:\n* Ваш програм за уређивање текста подржава и да је подешен да сачува своју датотеку у УТФ-8;\n* да додате линију у преамбулу.\nИзбегавајте коришћење . Види Посебни знакови.\n4 Директно писање симбола за Евро\nДодајте следеће линије у преамбулу:\n5 LaTeX заглавља пасуса имају наслов и садржај на истој линији\nНеки људи не воле начин на који пише наслов у истој линији са садржајем. Ово је заправо прилично уобичајено у многим документима, и није толико чудно како изгледа на први поглед.\nПостоје начини да се добије подразумевано понашање, ипак; види \\paragraph размаци између редова за више информација.\n6 Фонтови су ружни/искрзани/растерски или ПДФ тражи грешке или Неуредно је Копирати/Прилепити из ПДФ-а\nВероватно користите дијакритике (нпр акценте) са ОТ1 кодирањем (подразумевано).\nПребаците на Т1 кодирање:\nАко имате ружне искрзане фонтове након промене кодирања фонта, онда немате одговарајући Тип 1 фонт на располагању. Инсталирајте или (име пакета може бити ). Да бисте користили морате да укључите пакет:\nВиди Фонтове за објашњење.\n7 Ручно форматирање: Употреба размака између редова и размака између страница\nТребало би ''стварно'' да избегнете да ручно правите размаке између линија и странице. ТеХ машина је задужена за то. Велики проблем са ручним форматирањем је да није динамично. Чак иако изгледа добро први пут, садржај ће вероватно бити веома лош ако промените било шта пре места одакле сте ручно форматирали.\nЈедино место где се препоручују размаци између страница је на горњем нивоу одељака у вашим документима, ''нпр'' делови или поглавља (мада када започнете нови део или поглавље, LaTeX ће то обично учинити уместо вас). Када ручно убацујете размак између странице, треба да користите или која штампа тренутне пливајуће фигуре пре почетка нове стране.\nАко апсолутно морате ручно да убаците размаке између линија или страница, требало би то да урадите након што сте сигурни да сте завршили свој документ на неки други начин, тако да касније не морате да се вратите и да га ажурирате.\n8 Увек завршите команде са {}\nTeX има неинтуитивно правило да ако контролна секвенца (команда) не прати пар заграда (са параметром између њих или не), онда се следећи карактер(и) простора игноришу. LaTeX неће штампати ''ни мало'' простора, а команда (рецимо, ТеХ или LaTeX логои) се управља заједно са следећом речи.\nДа бисте то исправили, користите пар заграда после команде, чак и ако не постоје параметри. Пример:\n(Техничко објашњење: име контролне секвенце може бити састављено од карактера са кеткодом 11, који је А-З и а-з подразумеван. ТеХ зна где почиње име секвенце захваљујући обрнутој косој црти, а зна где се завршава када наиђе на први знак који није кеткод 11. Овај карактер је тада прескочен. Од када су узастопни простори спојени у један простор, не простор се узима у обзир.)\nМогуће је дефинисати макрое који ће убацити размак динамички помоћу пакета.\n* Ако нема заграда и простора након команде, додатни простор ће бити додат.\n* Ако постоје загараде, неће бити штампан додатни простор.\nПример:\n9 Избегавање подебљавања и подвлачења\nТипографски говорећи, обично је лоша пракса да се користи подебљавање или подвлачење у средини пасуса. Ово је постало уобичајено за кориснике традиционалне обраде текста, јер су ове две функције веома лако доступне (заједно са курзивом).\nМеђутим, подебљавање и подвлачење имају тенденцију да отежају текст и да збуне читаоца. Када почнете да читате пасус са подебљаном речи у средини, често прочитате ту наглашену реч прво, па тако то квари садржај и разбија редослед идеја. Искошене речи су мање очигледне, а немају већу тежину него нормални карактери, тако да су обично бољи избор за истицање мале количине текста.\nОригиналнија и прикладнија употреба подебљаних и подвучених речи је у посебним деловима, као што су заглавља, индекс, речник, и тако даље. (Заправо, подвлачење се ретко користи у професионалним окружењима.)\nLaTeX има макро за истицање текста коришћењем курзива. То би требало да буде предност у зато што ће тачно штампати наглашен текст унутар другог курзивног текста у регуларном фонту.\n10 Правилан начин коришћења фигура\nКорисници који користе ШВТЋИДД процесоре докумената као што су Мајкрософт Ворд или ЛибреОфис често су фрустрирани са фигурама. Одговор је једноставан: фигура '' није '' слика!\nАко користите не обухватајући га у окружењу, она ће се понашати као у програму за обраду текста, стављајући слику тачно на месту где је смештена у извору.\n''Фигуре'' су плутајућа врста, што је виртуелни објекат који LaTeX може ставити не само на местима где су креирана, што помаже у спречавању затрпавања вашег текста са сликама и табелама.\nВиди Увоз графике и Фигуре и натписи за више детаља.\n11 Текст зауставља поравњања\nНајчешће се користи\n,\nили\nу неком тренутку и често се њихово искључење заборавља. Ове команде су прекидачи-остају активни до краја поља, односно до краја документа уколико нема поља. Види Поравнање параграфа за више информација.\n12 Правила интерпункције и размака\nLaTeX ради неке послове за вас, али не све. Посебно у погледу интерпункције, ту сте прилично слободани да радите шта хоћете. Интерпункцијска правила су различита за сваки језик. У енглеском језику ''не'' постоји размак пред знаком интерпункције а постоји један размак након тога.\nИма много правила, али можете их брзо погледати на Википедији.\n13 Грешке у извршавању након промене у Бабел језик\nОво је ограничење у Бабелу. Избришите .aux датотеку (или цео пројекат), па извршите поново.\n14 Учење LaTeX-а брзо или правилно\nДанас је врло уобичајено \"учење\" на интернету помоћу претраживача и копирања и прилепљивања ствари ту и тамо. Као и са сваким програмским језиком, ово је генерално лоша метода која ће довести до недостатка контроле, неочекиваних резултата, и много фрустрација. Стварно учење LaTeX није толико тешко и не узима много времена. Већина поглавља у овој књизи су посвећени одређеној употреби, тако да су основе заправо покривене веома брзо.\nАко сте исфрустрирани са одређеним пакетом, уверите се да сте прочитали његову службену документацију, која је обично најбољи извор информација. Садржај наћи на интернету, чак и у овој књизи, која је ретко прецизна као службена документација. Нетачне информације могу довести до грешака које можда нећете разумети.\nВреме које проведете учећи вреди, и то је бржи начин него да не учите како треба и да стално заглављујете.\n15 Простори без прекида\nОва корисна функција је непозната већини новајлија, мада је доступана на већини процесора ВИСИВИГ докумената. Не-размак између два знака (нпр речи, знакови интерпункције) спречава процесоре да убаце размак између њих. То је веома важно за доследно читање. LaTeX користи \"~\" симбол као простор без прекида.\nОбично користите простор без размака за знакове интерпункције у неким језицима, за јединице и валуте, за иницијале, итд.\nНа пример, у Француској типографији, ставите простор без размака пре дводелних интерпункција.\nПример:\nИмајте на уму да је овакво писање француског језика може бити заиста болно. Срећом, Бабел са опцијом ће се побринути за простор без размака за све знаке интерпункције. У горњем примеру, само простор без размака за симбол евра мора да остане.\n16 Паметна математика\nСви виртуални објекти означени словима, променљивим или нечим другим треба да користе намењено форматирање. За математику и многе друге области, LaTeX математичко форматирање је савршено. На пример, ако желите да се обратите објекту ''А'', пишите\nАко желите да се обратите неколицини објеката, исто је.\nАко желите да се обратите скупу објеката, и даље можете да користите математичке ознаке.\nПриметите да је ово различито од текстуално написаних заграда.\n17 Користи векторску графику уместо растерских слика\nРастерска (bitmap) графика је слаба и често даје искрзане или ниско-квалитетне резултате који се сукобљавају са квалитетом докумената, посебно када се штампа.\nКоришћење векторсе (линиски оријентисане) графике уместо тога, било цртањем помоћу LaTeX алата или убацивањем слике направљене неким другим средством, ће обезбедити много бољи квалитет. Када је то могуће, требало би одабрати ПДФ, ЕПС, СВГ графику пре ПНГ или ЈПГ.\n18 Продужавање табела\nАко покушате да продужите табеле са подразумеваним окружењем, то ће вас довести до неочекиваних резултата.\nЛеп пакет ће учинити оно што желите па чак и више од тога. Ако ипак не можете да користите пакет пробајте или пакет. Види Табеле.\n19 Табеле су лакше него што мислите\nИако је поглавље о табелама прилично дугачако, вреди га читати. На крају, потребно је само да знате неколико ствари о окружењу по вашем избору.\nКарактеристика неких LaTeX едитора су асистенти табела. Такође, многе апликације за табеларни приказ имају карактеристику LaTeX отпремања (или додатак). Поново, види Табле за више детаља.\n20 Ослобађање гломазног кода (листе и велика командна имена)\nLaTeX је понекад гломазан за писање, поготову ако не користите адекватне едиторе. Види Едитори за неке интересантне изборе.\nMожете дефинистати псеудониме како би скратили неке наредбе:\nОвај пакет се користи како би се избегло гутање простора.\nЗа листе можда желите да пробате пакет. Сада је писање листа једноставно као нпр:\n21 Смањење величине ваше LaTeX инсталације\nЧланак Инсталација детаљно објашњава како да ручно инсталирате потпуно функционално ТеХ окружење, укључујући LaTeX и друге карактеристике, у оквиру 100 МБ.", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 1629, "cyrillic": 0.986}
{"id": "11242", "title": "LaTeX/Дужине", "text": "У TeX-у, дужина је\n* децимална тачка броја праћена јединицом, опционално праћена променљивом вредношћу;\n* децимални фактор праћен макроом који се шири по дужини.\n1 Јединице\nПрво, представљамо LaTeX-ове јединице мерења. Све LaTeX-ове јединице су скраћенице од две речи. Можете бирати разне јединице. Овде се налазе најчешће.\nСкраћеница, Дефиниција, Вредност у тачкама (pt)\npt, тачка је 1/72.27 инча, то значи око 0.0138 инча или 0.3515 мм. 1pt је регуларна дужина., 1\nmm, милиметар, 2.84\ncm, центиметар, 28.4\nin, инч, 72.27\nex, грубо, висина од 'x' у тренутном фонту, ''недефинисана, зависи од коришћеног фонта''\nem, грубо, ширина од 'M' (велико) у тренутном фонту, ''недефинисан, зависи од коришћеног фонта''\nА овде су мање познате јединице.\nСкраћеница, Дефиниција, Вредност у тачкама (pt)\nbp, велика тачка је 1/72 инча, то значи око 0.0139 инча или 0.3527 мм., 1.00375\npc, pica, 12\ndd, didôt (1157 points), 1.07\ncc, cîcero (12 didôt), 12.84\nsp, измерена тачка (65536sp по тачки), 0.000015\n2 Дужине кутије\nКутија у TeX-у је карактеризована од стране три дужине:\n*''дубина''*''висина''*''ширина''\nВидети Кутије.\n3 Манипулација дужине\nМогу се променити вредности варијабли дефинисањем оквира стране са две команде. Са овом се може поставити нова вредност за постојећу дужину варијабле:\nса овом другом, може се додати вредност постојећој:\nМожете направити сопствену дужину са командом, и морате створити нову дужину пре него што покушате да је подесите:\nМоже се такође поставити дуђина из величине текста са једном од ових команди:\nКада се користите ове команде, можете дуплирати текст који хоћете да користите као референцу ако планирате да је покажете. Али LaTeX такође пружа како би се избегло ово дуплирање.\nМожда ћете имати жељу да погледате пример испод како би видели коришћење овога. Видети Кутије за више детаља.\nМожете такође дефинисати променљиве вредности. Променљива вредност је претходила или да се прецизира колико tex има права да промени дужину. Пример:\nТо значи да tex ћете пробати да користите дужину од 10pt; ако је подвучено, повећаће дужину на максимум од 15pt; ако је препуно, смањиће дужину до минимума од 7pt.\nИмати на уму да није обавезно навести обе и вредности, али ако то урадите, мора бити постављен пре .\nДа би се иштампала дужина, може се користити команда:\n3.1 Обичан TeX\nДа би се направила нова дужина:\nДа би се поставила дужина:\nДа би се идело, исто је као код LaTeX-а, коришћењем команде .\n4 LaTeX-ове подразумеване дужине\nЧести макрои дужина су:\n; \\baselineskip : Нормална вертикална удаљеност између линија у параграфу.\n; \\baselinestretch : множи \\baselineskip.\n; \\columnsep : Размак између колона.\n; \\columnwidth : Ширина колоне.\n; \\evensidemargin : Маргина за 'једнаке' странице (мисли се на штампану књижицу).\n; \\linewidth : Ширина линија у локалном окружењу.\n; \\oddsidemargin : Маргина за 'непарне' странице (мисли се на штампану књижицу).\n; \\paperwidth : Ширина странице.\n; \\paperheight : Висина странице.\n; \\parindent : Нормално удубљење параграфа.\n; \\parskip : Додатни вертикални простор између параграфа.\n; \\tabcolsep : Подразумевана одвојеност између колона у табличном окружењу.\n; \\textheight : Висина текста на страници.\n; \\textwidth : Ширина текста на страници.\n; \\topmargin : Величина горње маргине.\n; \\unitlength : Јединице дужине у окружења.\n5 Намештени размаци дужина\nДа би се убацио намештена дужина размака, користити:\nстоји за хоризонтални простор, за вертикални простор.\nАко такав размак треба да се чува једнаким ако падне на крај или почетак линијем користити уместо тога.\nАко простор треба да буде очуван на врху или на дну странице, користити подразумевану команду , , уместо .\nАко желите да додате размак на почетку документа, без уписивања ичега пре, онда можете користити\nВажно је да користите команду уместо, у супротном LaTeX може тихо игнорисати додатан простор.\nTeX има неке макрое за фиксне дужине размака.\n;: Убацује мали размак у вертикалном моду (између два параграфа).\n;: Убацује средњи размак у вертикалном моду (између два параграфа).\n;: Убацује велики размак у вертикалном моду (између два параграфа).\nВертиклани мод је током процеса монтаже кутија \"вертикалан, као параграфи за грађење странице.\nХоризонтални мод је током процеса монтаже кутија \"хоризонталан\", као слова за грађење речи или речи за грађење параграфа.\nЧињеница је да су они команде вертикално мода значи да ће бити игнорисани (или ће да падну) у хоризонталном моду као у средини параграфа. Први знак поред дуплог прекида линије је идаље у вертикалном моду ако се не прошири на карактере.\n6 Растегљиве/променљиве дужине\nКоманда:\nгенерише специјални растегљиви простор где је број, вероватно децимални. Растеже се све док преостали простор на линији није попуњен. Ако су две команде разматране на истој линији, оне расту на основу растегљивог фактора.\nНа исти начин, може се растезати вертикално:\nМожете такође користити уместо .\nкоманда, у комбинацији са , може се користити за слага слога текста на последњој линији текста, или да се центрира текст вертикално на страни.\nПостоје 'команде пречице' за растезање са фактором 1 (''тј.'' са или ): и .\nНеки коментари:\n6.1 Попуни остатак линије\nНеколико макроа дозвољавају попуњавање остатка линије -- или растегљиве делове линије -- у различитим манирима.\n* ће дати празан простор.\n* ће дати тачке.\n* ће дати правило.\n7 Примери\nПроменити величину слике да заузме тачно пола ширине текста :\nНаправити разлику између већих ствари (унутар itemize окружења) :\nКоришћење за мењање величине слике на висину текста:\n8 Такође видети\n*", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%94%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B5", "word_count": 831, "cyrillic": 0.93}
{"id": "11235", "title": "LaTeX/Ознаке пакета", "text": "Ово је непотпун списак корисних пакета који се могу користити за широк опсег различитих врста докумената. Сваки пакет има кратак опис поред њега и, када је то могуће, постоји линк у одељку који описује такав пакет у детаље. Сви они (осим ако није наведено) треба да буду укључени у вашу LaTeX дистрибуцију као ''пакет_име.sty''. За више информација, погледајте документацију појединачних пакета, као што је описано у инсталацији додатних пакета.\nЛиста је у абецедном реду.\namsmath, Она садржи напредне математичке наставке за LaTeX. Комплетна документација треба да буде у вашој LaTeX дистрибуцији; фајл се зове ''amsdoc'', и може бити ''dvi'' или ''pdf''. За више информација, види одељак о математици.\namssymb, Додаје нове симболе који се користе у математичком режиму.\namsthm, Уводи окружење и команду. За више информација, види одељак теореме.\narray, Повећава могућност LaTeX-а да се избори са табелама, поправља неке грешке и додаје нове функције. Користећи га, можете да креирате веома компликоване и прилагођене табеле. За више информација, погледајте одељак табеле.\nbabel, Она пружа интернационализацију LaTeX-а. Мора да се учита у документ, и морате навести главног језик који намеравате да користите у документу. За више информација погледајте одељак интернационализација.\nbm, Омогућава употребу подебљаних грчких слова у математичком режиму користећи команду. Ово замењује пакет.\nbooktabs, обезбеђује додатне команде и оптимизацију за производњу табела. Смернице су дате о томе шта представља добру табелу у пакету документације.\nboxedminipage, Она представља окружење, које ради исто као али додаје оквир око ње.\ncaption, Омогућава прилагођавање изгледа и постављање натписа за слике, табеле, итд.\ncancel, Пружа команде за брисање математичких израза. Синтакса је\nchangepage, Да бисте лако променили маргине странице. Синтакса је\ncite, Подржава збијене, сортиране листе нумеричких цитата, а бави се различитим интерпункцијама и другим питањима представљања, укључујући свеобухватно управљање прекидом.\ncolor, Она додаје подршку за обојен текст. За више информација, види релевантни део.\neasylist, Додаје подршку за арбитрарно-дубоким угнежђеним листама (корисно за обрисе). Види структура листи.\nesint, Додаје додатне симболе за интеграле, за интеграле над квадратима, интеграле преко скупова, итд\neucal, Остали математички симболи.\nfancyhdr, Да бисте променили хедер и футер било које странице документа. То је описано у одељку распоред стране.\nfontenc, Да бисте одабрали фонт за кодирање излазног текста. Можда вам затреба ако пишете документе у другом језику осим енглеског. Провери у одељку фонтови.\ngeometry, За лако управљање маргинама докумената и величином странице документа. Види распоред стране.\nglossaries, За креирање речника и листа акронима. За више информација, погледајте релевантно поглавље.\ngraphicx, омогућава да убаците графичке фајлове унутар документа.\nhyperref, Она даје LaTeX-у могућност да управља везама у оквиру документа или на било који УРЛ када га преведете у ПДФ. За више информација, види релевантно поглавље.\nindentfirst, Када се позове, почетак сваког поглавља / секције је увученији од уобичајеног увлачења.\ninputenc, Да бисте изабрали кодирање за унос текста. Можда вам затреба ако пишете документе у другом језику осим енглеског. Проверите у одељку посебни знакови.\nlatexsym, Други математички симболи.\nlistings, Да бисте убацили програмерски код у документ. Многи језици су подржани и излази се могу прилагодити. За више информација, погледајте Списак Изворних кодова.\nmathptmx, Поставља подразумевани фонт целог документа (укључујући математичке формуле) на Times New Roman, што је препознатљив фонт, и користан у спасавању простора у борби против граница страница.\nmathrsfs, Други математички симболи.\nmhchem, омогућава да лако куцате хемијске врсте и једначине. То аутоматски форматира хемијске врсте тако да не морате да користите команде за индекс. Такође вам омогућава да нацртате хемијске формуле.\nmicrotype, Она пружа побољшање LaTeX-ових уграђених типографских екстензија, побољшања у областима као што су изданци карактера и проширење фонта, размак између речи итд.\nmulticol, обезбеђује mul­ti­cols окружење које поставља текст у више колона.\nnatbib, Даје додатне опције за цитирање и стилове.\nparalist, обезбеђује compactitem окружење које подешава ставке у листи много ближе него што је подразумевано код LaTeX-а.\npdfpages, Овај пакет поједностављује убацивање спољних страница ПДФ или ПС докумената.\nrotating, То вам омогућава да ротирате било какву врсту објекта. Посебно је корисно за ротирање табела. За више информација, погледајте релевантан одељак.\nsetspace, Омогућава вам да промените проред, нпр пружа команду за израду двоструког прореда у докуменату. За више информација, погледајте релевантан одељак.\nshowkeys, Користан пакет у вези са референцирањем. Ако желите да референцирате слику или формулу, морате му дати име користећи \\label{...} и онда је можете поново позвати користећи .Када преведете документ они ће бити замењени само са бројевима, и не можете да знате коју ознаку сте користили осим ако не погледате у изворном коду. Ако сте учитали пакет, видећете налепницу одмах поред или изнад одговарајућег броја у преведеној верзији. Пример референцирања секције је . На овај начин можете лако водити евиденцију о ознакама које додате или употребите, једноставно гледате на прегледу (може и '' дви '' и '' ПДФ ''). Непосредно пре коначне верзије, уклоните га.\nshowidx, Она исписује све индексиране уносе у левој маргини текста. Ово је веома корисно за редактуру документа и провереу индекса. За више информација, погледајте одељак индексирање.\nsubfiles, \"Роот\" и \"дете\" документ се може превести у исто време без прављења промене у \"дете\" документу. За више информација, погледајте одељак модуларни документи.\nsubcaption, Он омогућава да се дефинише више слика, табела унутар једне средине дајући индивидуалне натписе и ознаке у облику 1а, 1б.\nsyntonly, Ако додате следећи код у вашу преамбулу:\ntextcomp, Обезбеђује додатне симболе, нпр стрелице као , различите валуте (,...), ствари као и још много тога.\ntheorem, Можете да промените стил новодефинисаних теорема. За више информација погледајте одељак теореме.\ntodonotes, Омогућава вам да убаците белешке о стварима које треба урадити са синтаксом .\nПомаже вам да исправно унесете Си-јединице. На пример . Аутоматски прави исправан размак између броја и јединице. Имајте на уму да су чак и не-Си-јединице су скупови, као и дБ, рад, ...\nulem, Он омогућава наглашавање текста (са равном или таласастом линијом). Неколико примера ове употребе је дато у одељку фонтови.\nurl, То дефинише команда. УРЛ-ови често садрже специјалне карактере, као што су '_' и '&',\nverbatim, Побољшава окружење, решава неке багове. Штавише, он обезбеђује окружење, који вам омогућава да додате више линије коментара или једноставно коментаришете велике делове кода.\nwrapfig, Да убаците слику окружену текстом. Разговарано је о томе у поглављу слике и натписи.\nxypic, Користи се за стварање дрвећа, графикона, (комутативних) дијаграма и сличних ствари. Види Xy-pic.", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9E%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0", "word_count": 1021, "cyrillic": 0.929}
{"id": "11241", "title": "LaTeX/Форматирање параграфа", "text": "Мењање облика параграфа је ретко потребно у академском писању. Првенствено се користи за форматирање текста у разним документима.\n1 Поравнање параграфа\nПараграфи у LaTeX-у су обично у потпуности поравнати, ''то јест'' поравнати и са леве и са десне маргине. Из било ког разлога, уколико желите да промените поравнање пасуса, постоје три врсте окружења која се могу користити уз помоћ ових LaTeX команди.\nПоравнање, Окружење, Команда\nЛево поравнање\nДесно поравнање\nЦентрирано\nЧитав текст који се налази између и ће бити на одговарајући начин поравнат. Наведене команде су за употребу у оквиру других окружења. На пример, (пасус) колоне у .\nМеђутим, ако ''заиста'' желите да онемогућите једну од горе наведених команди локално (на пример, ако морате да користите неки непотпун пакет), можете користити команду из пакета .\n2 Увлачење пасуса и размаци\nПо подразумеваним опцијама, први пасус после наслова је по Англо-Америчким издавачима, без увлачења. Величина наредног пасуса је одређена такозваним параметром . Стандардна дужина ове константе је постављена у зависности од врсте документа коју користите. Могуће је променити параметар уз помоћ команде. Овим се може поставити увлачење пасуса до 1cm:\nРазмак у LaTeX-у се такође може направити флексибилним (то Лампорт назива \"гуменом\" дужином). Пример је додатни вертикални простор који је убачен пре пасуса , може да има подразумевану димензију као и разлику кад је у питању ширење и контракција текста. Ово је корисно на страницама у сложеним документима, у којима не може свака страна да има тачан број линија висине, па су неке промене корисне. Ви одређујете ово уз команду као што је овде:\nако желите да увучете параграф који није увучен, можете употребити\nна почетку параграфа. Очигледно, ово ће имати ефекат само када није постављен на нулу. Ако желите да увучете почетак сваке секције, можете искористити пакет: једном се учита, и почетак било ког поглавља/секције ће бити увучен.\nДа направите пасус без увлачења, употребите\nкао прву команду пасуса. Ово може бити корисно када почнете документ са текстoм a не са командом увлачења.\nБудите пажљиви, ако одлучите да поставите увлањење на нулу, онда ће вам бити потребан вертикалан простор између пасуса како би изгледало јасније. Размак између пасуса се одређује са , која би могао бити измењен на сличан начин као што је у претходонм случају урађено. Међутим, овај параметар се користи на другим местима, као што су листе, што значи да ризикујете израду делова вашег документа који могу да изгледају врло неуредно променом ове поставке. Ако желите да користите стил који нема увлачење простора између пасуса, користите пакет, која то ради за вас, док прилагођава растојање листи и других објеката који користе размак пасуса, тако да се не појаве превише удаљено. Ако желите и увлачење и размак пасуса, користите\nДа увучете наредне редове параграфа, користите TeX команду . (Иако је подразумевано понашање примена увлачења након прве линије, то може да се промени са командом.) Пример следи.\nTeX команде и дају додатни простор са леве и десне стране сваког реда, дозвољавајући форматирање да се наредни параграфи разликују од осталих маргина документа. Овај простор је као додатак увлачења убачен од стране и .\nДа бисте променили увлачење у последњем реду пасуса, користите TeX команду .\n3 \\paragraph размаци између редова\nПодразумевани стил за може изгледати чудно у почетку, јер пише текст поред наслова. Ако вам се то не допада, користите неку другу класу чланка/књиге, или користите ConTeXt или PlainTeX. Хаковање класе која је у употреби није начин на који се LaTeX користи, а може се и наићи на много фрустрирајућих проблема.\nСвакако, хајде да анализирамо проблем. Ако ручно поставите проред са , LaTeX ће избацити грешку\nThere's no line here to end.\nЈедноставно додавање празног простора ће то учинити:\nАлтернативно, можете користити краћу, али не у потпуности еквиваленту синтаксу:\n4 Проред\nДа бисте променили размак у целом документу користите команду која је објашњена у Форматирању текста.\nАлтернативно, можете користити пакет, који је такође објашњен Форматирању текста. Овај пакет обезбеђује команде , , и , који ће одредити размак за све секције и пасусе док се друга команда не искористи. Осим тога, пакет обезбеђује следећа окружења за промену прореда у документу, која не документују ширину:\n* : редови су дупло размакнути;\n* : 1,5 размак редова;\n* : нормалан проред;\n* : прилагодљив проред, на пример .\nПогледајте секцију прилагођавање листе за информације о томе како да промените проред у листама.\n5 Ручни размаци\nLaTeX брине о форматирању, укључујући и размаке. Требало би да избегавате ручну употребу размака колико је то могуће, јер то може довести до веома лошег форматирања.\nКонтрола размака треба да буде резервисана за макро и пакет писаца. Следи пример брзог референцирања.\nПребацује у нови ред на месту где је команда.\nПребацује у нови ред на месту где је команда; то је краћа верзија претходне наредбе, али га LaTeX понекад редефинише за неколико окружења. Ова наредба такође има вертикални простор као опциони параметар.\nПребацује у нови ред на месту где је команда и додатно забрањује прелом стране након принудне паузе линије. Ова наредба такође има вертикални простор као опциони параметар.\nКоманда \\\\ је опциони аргумент који одређује количину додатног вертикалног простора који се убацује испред следећег реда. Ова вредност може бити негативна.\nПребацује у нови ред на месту где је команда. ''Број'' који дајете као аргумент представља приоритет команде у распону од 0 (што ће бити лако игнорисано) до 4 (ради у сваком случају). LaTeX ће покушати да направи најбољи могући распоред. Ако то не може, онда ће одлучити да ли да укључи linebreak или не у складу са приоритетима које сте дали.\n(TeX), Прелази у нови ред без довршавања тренутног. То ће довести до грешке ако ви сами не допуните претходну линију, ''то јест'' . Уствари ради исто као и .\n(TeX), Почиње нови пасус. То је хоризонтални режим команде, тако да га можете користити само у једном параграфу.\nО размацима између страна погледајте Распоред стране. Више детаља о размаку између пасуса (као што је ) можете видети у Дужинама.\n6 Специјални пасуси\n6.1 Verbatim текст\nПостоји неколико начина да се уведе текст који неће бити протумачен од стране компајлера. Ако користите окружење, све што је стављено између ''begin'' и ''end'' команди, биће приказано као што је и откуцано. Сви размаци и нови редови се репродукују као што је дато и текст се приказује у одговарајућем фонту исте ширине. Било која LaTeX команда ће бити игнорисана и сматра се као обичан текст. Ово је идеално за куцање изворног кода програма. Ево једног примера:\nНапомена: у окружењу, једина команда која ће бити призната је . Остале ће бити само део текста. Величина фонта у verbatim окружењу се може подесити стављањем команде пре . Ако је то проблем, можете користити пакет, пружајући окружење са истим именом:\nСетите се да додате у вашу преамбулу!\nУ оквиру окружења, можете користити комадну да бисте се вратили на нормалан фонт.\nЗа писање једначина у окружењу, можете користити и за ограђивање, уместо обичног .\nКада користите унутар окружења, имајте на уму да стандардни фонта нема болд TT фонт. Txtfonts има болдован фонт: само додајте након .\nАко желите само да уведете кратку verbatim фразу, не морате да користите цело окружење, али морате команду:\nПрви знак после је граничник: овде смо употребили \"+\", али ви можете користити било који знак, осим *; ће дословно одштампати сав текст после тога док не нађе следећи граничник. На пример, код:\nће штампати , игнорисаће ефекат кода који је требао да утиче на текст.\nЗа већу контролу над форматирањем, можете пробати пакет, који обезбеђује окружење (обратите пажњу на велико слово) која вам омогућава да одредите правило око verbatim текста, промените величину фонта па чак и типографске ефекте унутар окружења. Може се користити заједно са пакетом а може додати и референтне бројеве редова (корисно за делове података или програма), а то чак може укључивати све спољне датотеке.\nЗа употребу verbatim-а у beamer-у, оквир треба да се направи \"ломљивим\": \\begin{frame}[fragile] .\n6.1.1 Подешавање URLа\nИ пакет и пакет пружају команду, која прецизно поставља URL, на пример:\nово ће приказати овај URL као што је и откуцан (као што ради и команда), али команда такође мења велике размаке у знакове интерпункције (само у PDFLaTeX, није сигурно у LaTeX+ dvips). То је дизајнирано за Web URL, тако да разуме њихову синтаксу и никада их неће преломити на пола као друге речи, може само косе црте и тачке. Имајте на уму, да су размаци забрањени у URL-у, тако да коришћење размака у аргументима ће довести до грешке, као и коришћење других URL-непожељних симбола.\nКада користите ову команду у пакету, URL је \"кликљив\" у PDF документу, док није повезан са интернетом, и то када се користи само пакет. Такође, када се користи пакет, за уклањање ивица постављених око URL-а, убаците унутар . (Алтернативно можда неће радити јер нису четири нуле.)\nМожете да ставите следећи код у преамбулу ако желите да промените стил приказивања URL адреса у нормалном фонту:\nВидите још у Хиперлинкови\n6.1.2 Списак окружења\nОво је такође проширење verbatim окружења обезбеђено од стране пакета. Обезбеђује додатну функционалност додавања додатних бројева линија дуж текста. Команда: . Обавезни ''first line'' аргумент служи за прецизирање линије од које почиње нумерација. Изборни ''step'' је корак између нумерисаних редова (подразумевани је 1, што значи да ће свака линија бити нумерисана).\nДа бисте користили ово окружење, не заборавите да додате у преамбулу документа.\n6.2 Вишелинијски коментари\nКао што смо видели, једини начин којим вам LaTeX омогућава да додате коментаре је помоћу посебног симбола , који ће коментарисати се све остале линије после сам. Овај приступ заиста штеди доста времена ако желите да убаците дуге коментаре или само коментаришете део вашег документа који желите касније да исправите, осим ако не користите едитор који аутоматски обавља овај процес. Алтернативно, можете користити пакет, који се као и обично убацује у преамбулу:\n(такође можете користити и пакет)\nможете да користите окружење под називом који ће коментарисати све само. Ево примера:\nИмајте на уму да ово неће радити у сложеним окружењима, као што је math на пример. Можда се питате, зашто бих учитао пакет под називом да би имао могућност да додам коментаре? Одговор је једноставан: коментарисан текст компајлер тумачи баш као и verbatim текст, једина разлика је у томе што се verbatim текст уводи у документ, док је коментар само убачен.\nАлтернативно, можете дефинисати команду, додавањем следећег у преамбулу тог документа:\nЗатим, да коментаришете текст, једноставно урадите нешто овако:\nОвај приступ међутим може, да направи нежељене размаке у документу, тако да је можда боље користити\nОнда ако снабдевате само један аргумент , то има жељени ефекат без додавања додатног размака.\nДруги недостатак је да се садржај још увек анализира и може евентуално бити проширен, тако да не можете ставити све што желите у њега (као што су LaTeX команде).\n6.3 Прескакање деловa извора\nБољи начин за коришћење TeX система за прескакање неког дела извора је коришћење TeX -кондиционала. Типичан пример коришћења\n-кондиционал је увек \"false\".\n6.4 Цитирање текста\nLaTeX обезбеђује неколико окружења за цитирање текста; имају мале разлике између њих и имају за циљ различите врсте цитата. Сви су они увучени у било коју маргину, а ви ћете морати да додате своје наводнике ако их желите. Окружења су следећа:\n;:за кратак цитат, или низ малих цитата, одвојених празним линијама.\n;:за употребу дужих цитата, више од једног пасуса, јер увлачи прву линију сваког пасуса.\n;:је за цитате где су редови битни, као што је у поезији. Нове строфе се праве са новим редом, а нови редови унутар строфе су означени помоћу команде за нови ред, \\\\. Ако ред заузима више од једне линије на страни, а затим иду сви остали редови, онда су они увучени све док не буду експлицитно одвојени \\\\.\n6.5 Предговор\nУ научним публикацијама је обичај да се почне са неким сажетком или предговором који даје читаоцу брз преглед онога шта може да очекује. Погледајте Структуру документа.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0", "word_count": 1917, "cyrillic": 0.965}
{"id": "11254", "title": "LaTeX/Макрои", "text": "Документи производе са командама које сте научили до сад и они изгледају прихватљиво за велики део аудиторијума. Иако не изгледају фенси, они поштују сва утврђена правила и текстуални распоред, који их чини лаким за читање и пријатним за око. Међутим, постоје ситуације у којима LaTeX не даје команду или окружење које одговара вашим потребама, или излазна вредност неке већ постојеће команде не може задовољити ваше захтеве.\nУ овом поглављу ћемо покушати да дамо неке савете о томе како да научите нове LaTeX трикове и како да направите да штампање изгледа другачије од онога што је обезбеђено по подразумеваној опцији.\nLaTeX је језик на релативно високом нивоу у односу на Plain TeX и стога је ограниченији. Следеће поглавље ће се фокусирати на Plain TeX и обајсниће напредне технике за програмирање.\n1 Нове команде\nДа бисте додали своје команде, користите\nкоманду. У суштини, команда захтева два аргумента: ''име'' команде коју желите да креирате и ''дефиниција'' команде. Запамтите да команда ''име'' може, али не мора бити затворена у заградама, како ви желите. Аргумент ''num'' у загради је опциони и прецизира број аргумената које нова команда узима (могуће је до 9 команди). Ако нема подразумевану 0, онда ниједан аргумент није дозвољен.\nСледећа два примера требало би да вам помогну да добијете идеју. Први пример дефинише нову команду под називом \\wbal која ће штампати “Викикњига о LaTeX-у”. Таква наредба може добро доћи ако бисте морали да напишете наслов ове књиге изнова и изнова.\nСледећи пример илуструје како треба дефинисати нову команду која узима један аргумент. Таг бива замењен аргументом који сте одредили. Ако желите да користите више од једног аргумента, користите и тако даље, ови аргументи се додају у додатни сет заграда.\nИменујте своју нову команду а не са бројевима јер се не може користити за именовање макроа &mdash; неважећи знакови ће избацити грешку при компајловању.\nLaTeX неће дозволити да креирате нову команду која ће прегазити постојећу. Али постоји посебна команда у случају да експлицитно желите ово: . Користи исту синтаксу као команда.\nУ одређеним случајевима можда ћете желети да користите команду. Радио исто као , али ако је команда већ дефинисана, LaTeX ће тихо игнорисати нову команду.\nСа LaTex2e, такође је могуће додати подразумевани параметар у команду са следећом синтаксом:\nАко је подразумевани параметар присутан, онда је први број аргумената онај који је навео је уствари опционалан са подразумеваном вредношћу ; ако нема, онда су сви аргументи обавезни.\n;Напомена: Када се команда користи са експлицитним првим параметром, он је дат у загради (овде \"\").\nЕво једног честог примера: ако пишете књигу о Математици и морате да користите векторе, морате да одлучите како ће изгледати. Постоји неколико различитих стандарда, који се користе у многим књигама. Ако је ''a'' вектор, неки људи воле да додају стрелицу изнад њега (<math>\\vec{a}</math>), други људи подвлаче (''a''); још једна честа верзија је болдовање (a). Претпоставимо да желите да пишете векторе са стрелицом изнад њих; онда додајте следећу линију у ваш mystyle.sty.\nи пишете ваше векторе у новој команди. Можете га звати како год желите, али је боље да изаберете кратко име јер ћете га вероватно писати веома често. Затим, ако се предомислите и желите да ваши вектори другачије изгледају само треба да промените дефиницију ваше команде. Користите овај приступ кад год можете: то ће вам уштедети много времена и повећати доследност вашег документа.\n1.1 Декларисање јаких команди\nНеке команде су ''ломљиве'', тако да не успевају у неким срединама. Ако макро ради у телу текста, али не и у (на пример) фигури натписа, вреди покушавати замену декларацију са у преамбули. Ово посебно важи за макро који, када је проширен, производи текст који је уписан у .aux фајл.\n2 Нова окружења\nБаш као и са командом, постоји команда за стварање својег окружења. Команда користи следећу синтаксу:\nПоново може имати опциони аргумент. Када је команда (са којом почиње окружење) пронађена, материјал који је наведен у аргументу се води пре текста у окружење на обрађивање. Материјал у аргументу бива обрађен када се наиђе на команду (са којим се завршава окружење).\nАргумент се користи на исти начин као и у команди. LaTeX проверава да не дефинише окружење које већ постоји. Ако икада пожелите да промените постојеће команде, можете користити команду. Користи исту синтаксу као и команда.\nПример испод илуструје употребу команде:\n2.1 Додатан простор\nКада креирате ново окружење можете лако бити успорени од стране додатног простора, који потенцијално могу имати фаталне последице. На пример, када ви\nжелите да створите окружење за наслове које их потискује својим увлачењем као и\nнаредни параграф. Команда у\nbegin блоку окружења ће игнорисати сваки простор након извршавања\nовог дела команде. Блок end је мало компликованији јер се јавља као посебна обрада\nна крају окружења. With the\nLaTeX ће издати команду након што је посебна ‘end’ обрада завршена.\nТакође, ако и даље имате проблема са додатним простором који се појавља на крају вашег окружења када се користи \\input за спољни извор, уверите се да нема размака између почетка, извора и краја окружења, као што је:\nили\n3 Декларисање команди са новим окружењем\nНове команде могу бити декларисане у новим окружењима.\nКоманде које су декларисане са новим окружењем се односе на њихове аргументе са удвајањем # знака.\nУ следећем примеру, ново окружење је декларисано уз гранање команде:\nАко грешком, аргументи прођу до \\topics , макро је дефинисан са једним # знаком, и изаћиће следећа порука о грешци:\n! Illegal parameter number in definition of \\topics.\n4 Проширење броја аргумената\nПакет ће вам омогућити да дефинишете кључ/вредност опција за команде.\nПакет је прилично комплетан и документација је потпуна. Препоручујемо програмерима да о пакету прочитају.\nХајде да погледамо један једноставан пример :\n5 Аритметика\nLaTeX може манипулисати бројевима.\nПакет обезбеђује заједничку infix нотацију.\nЗа високе прецизности код израчунавања, можете користити пакет.\n6 Кондиционали\nLaTeX може користити кондиционале захваљујући пакету.\n7 Петље\nЕкстензија пружа команду.\nАко користите само а не цртање графика, можете користити директно <code>pgffor</code> пакет.\nАлтернативно, можете проверити пакет.\n8 Стрингови\nпружа пуно могућности. Из CTAN:\n* тестирање садржаја стринга\n* распакивање подстрингова\n* замена подстрингова\n* дужина стринга\n* позиција подстринга\n* број појављивања подстринга\nПримери:\n9 LaTeX \"куке\"\nLaTeX пружа две врсте куке:\n* ће вам одредити скуп команди које ће бити извршене када се наиђе на .\n* ради исто само на .\nТо вам даје мало више флексибилности за макрое. То може бити корисно за замену поставки које се извршавају после преамбуле. Ове куке се могу искористити неколико пута. Команде ће бити извршене у циљу због кога су и постављене.\nНа пример, хајде да заменимо бројеве страница са oldstylenums:\nТу су и куке за класе и пакете. Погледајте Креирање пакета.\n10 Командна линија LaTeX-а\nАко радите на Unix-like OS, можете да користите Makefiles или било какву другу скрипту како би направили ваше LaTeX пројекте. С тим у вези могло би бити интересантно прављење различитих верзија истог документа позивом LaTeX-а са параметрима командне линије. Ако додате следећу структуру у ваш документ:\nСада можете позвати LaTeX овако:\nlatex '\\providecommand{\\blackandwhite}{true}\\input{test.tex}'\nПрво се команда дефинише, а затим се стварни фајл учита са уносом. Онда, постављањем на false верзија боје документа би се направила.\n11 Референцирање", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B8", "word_count": 1157, "cyrillic": 0.946}
{"id": "11252", "title": "LaTeX/Савети и трикови", "text": "1 Увек писати LaTeX у роман фонту\nАко убаците команду \\LaTeX у подручју са неподразумеваним фонтом, она ће бити форматирана у складу са фонтом. Ако желите да задржите LaTeX написан у Рачунаски Модерном роман облику, морате да редефинише функцију.\nМеђутим, безазлено\n\\renewcommand{\\LaTeX}\nће избацити:\nпремашен је капацитет ТеХ-а, извините [груписање нивоа = 255].\nЗато морате да направите привремену променљиву.\nНажалост,\n\\newcommand{\\LaTeXtemp}{\\LaTeX}\n\\renewcommand{\\LaTeX}\nне ради добро.\nМорамо уместо тога користити ТеХ примитиву \\let.\n\\let\\LaTeXtemp\\LaTeX\n\\renewcommand{\\LaTeX}\n2 то јест и на пример (тј. и нпр.)\nАко просто користите форме \"<code>тј.</code>\" или \"<code>нпр.</code>\", LaTeX ће третирати периоде као периоде краја реченице (тј. тачка) када су одвојене размаком, па ће додати више простора пре следеће \"реченице\". Да бисте спречили LaTeX да дода размак после последњег периода, тачна синтакса би била \"<code>тј.\\ </code>\" или \"<code>нпр.\\ </code>\".\nУ зависности од стила (нпр., ''Чикаго стил'') запета, која се од стране LaTeX-а тумачи као део реченице, може да се користи након ових скраћеница, док тачке нису праћене никаквим размаком. У овом случају, \"<code>тј.,</code>\" и \"<code>нпр.,</code>\" не траже никакву додатну пажњу.\nАко се команда <code>\\frenchspacing</code> користи у преамбули, размак између реченица је увек константан.\n3 Груписање фигура/Једначине нумерисане по одељку\nНумерација дугaчких докумената може постати гломазна јер бројеви могу бити и двоцифрени па и троцифрени. За ресетовање бројача на почетку сваког одељка и нумерацију преко бројева одељка, у преамбули се укључује следеће.\n\\usepackage{amsmath}\n\\numberwithin{једначина}{одељак}\n\\numberwithin{фигура}{одељак}\nИсто може да се уради са сличним типовима бројача и јединицама докумената као што су \"пододељак\".\n4 Графика и графички уређивачи\n4.1 Уређивач векторских слика са LaTeX подршком\nЧесто је пожељно да користите исти фонт и величину у вашим сликама као и у документу. Штавише, за научне слике, можда ће бити потребне математичке формуле или специјални знакови (као што су грчка слова). Обе ствари се могу лако постићи ако вам уређивач слика омогућава коришћење LaTeX кода у вашој фотографији. Већина уређивача вектор слика не нуди ову опцију. Постоје, међутим, неколико изузетака.\nУ раним данима, LaTeX корисници су користили Иксфиг за своје цртеже. Уређиваче и даље користи неколицина људи данас, јер има посебно \"отпремање на LaTeX\" функције. Такође вам даје неке основне начине затварања LaTeX текста и математематиичких симбола у слику (пребацивање \"посебне заставе\" текста у \"посебано\" уместо \"нормалано\"). Када се отпрема, сав LaTeX текст ће бити стављен у .tex-фајл, све осим слике (која се ставља у .ps фајл).\nНовији уређивач векторских слика специјално прилагођен коришћењу LaTeX-а је АЈП и много је лакши за коришћење. Омогућава било коју LaTeX наредбу, укључујући али не и ограничавајући математичке формуле на слици. Програм чува своје фајлове као уређивачке .eps или .pdf фајлове, који елиминише потребу за отпремањем ваших слика сваки пут када их измените.\nВеома свестран уређивач векторских слика је Инкскејп. Он не подржава LaTeX текст сам по себи, али за то можете користити посебан додатак. То вам омогућава да ставите било који блок LaTeX наредби у вашу фотографију. Осим тога од верзије 0.48 могуће је отпремање и у векторску графику са текстом одвојеним у .tex датотеци. Користећи овај начин текст се може превести у LaTeX-у.\nLaTeXDraw је бесплатан и графички PSTricks генератор и уређивач отвореног кода. Он вам омогућава да нацртате основне геометријске објекте и сачувајте резултат у различитим форматима, укључујући .jpg, .png, .eps, .bmp као и .tex. У последњем случају фајл садржи само PSTricks/LaTeX код. Захваљујући томе можете укључити било који LaTeX код у слику, јер се датотека доноси у ваше LaTeX окружење директно.\nДруги начин за генерисање векторске графике је коришћење Асимптота језика. То је програмски језик који производи векторске слике у затвореном постскрипт формату и подржава LaTeX синтаксу у било којој тект ознаци.\n4.2 Графика са гнуплотом\nЈедноставан начин за укључивање графикона и табела у LaTeX документ је да се створи у оквиру заједничког програма за табеле (ОпренОфис Калк или МС Офис Ексел итд) и да се укључи у документ као изрезан скриншот. Међутим, ово производи слику лошег растеризованог квалитета. Калк такође омогућава да копирате-прилепите графиконе у ОпенОфис Драву и сачувате их у ПДФ формату.\nКоришћењем МајкрософтЕксела 2010, графикони могу бити директно копирани у Мајкрософт Експрешн Дизајн 4, где се могу сачувати као ПДФ фајлови. Ови ПДФ фајлови могу бити укључени у LaTeX. Овај метод производи висококвалитетне векторизоване слике.\nОдличан начин да се направи графика је кроз гнуплот, слободан и свестран софтвер за цртање, који има посебно отпремање у LaTeX. Претпостављамо да су подаци у ЦСВ датотеци (текст раздвојен зарезом) у првој и трећој колони. Једноставна гнуплот скрипта за исцртавање података може изгледати овако:\nset format \"$%g$\"\nset title \"Графикон 3: Зависност $V_p$ на $R_0$\"\nset xlabel \"Отпор $R_0$ [$\\Omega$]\"\nset ylabel \"Напон $V_p$ [V]\"\nset border 3\nset xtics nomirror\nset ytics nomirror\nset terminal epslatex\nset output \"графикон1.eps\"\nplot \"графикон1.csv\" using 1:3 #Плот податак\nСада гнуплот производи две датотеке: графикон нацртан у графикон.eps и текст у графикон.tex. Други садржи ЕПС слику, тако да само треба да укључимо фајл графикон.tex у наш документ:\n\\input{графикон1.tex}\nНаведени кораци могу бити аутоматизовани пакетом gnuplottex. Постављањем гнуплот команде у \\begin{gnuplot}\\end{gnuplot}, и превођењем са latex -shell-escape, графикони су креирани и додати у документ.\nНеуспех приликом приступања гнуплоту из латекса на Виндовсу се може се решити тако што име фајла треба да садржи само једну реч. Немојте куцати мој извештај.tex за име вашег фајла, куцајте мојизвештај.tex .\nКада користите gnuplottex такође је могуће да се директно одраде терминална подешавања кроз аргументе у окружењу\n\\begin{gnuplot}[terminal=epslatex, terminaloptions=color, scale=0.9, linewidth=2 ]\n...\n\\end{gnuplot}\nКоришћење gnuplottex-а може узроковати лажно истицање текста у неким уређивачима када се користе алгебарске функције на увеженим подацима, као што су:\n(2*($1)):2\nНеки уређивачи ће сматрати цео текст који следи као део формуле и означиће га (због '$' који се тумачи као део латекс кода). Ово се може избећи завршавањем са:\n#$\n\\end{gnuplot}\nИако се знак за долар не користи за коментарисање у гнуплот преводиоцу, он ипак нема никаквог утицаја на превођење .tex од стране уређивача.\nКада користите pdfLaTeX уместо једноставног LaTeX, морамо претворити ЕПС слику у ПДФ и преименовати датотеку у графикон1.tex. Ако радимо са Unix-like shell-ом, то се једноставно врши помоћу:\neps2pdf графикон1.eps\nsed -i s/\".eps\"/\".pdf\"/g графикон1.tex\nСа укљученим tex фајлом можемо да радимо све као и са обичном сликом.\nУместо позивања eps2pdf директно, такође можемо укључивати epstopdf пакет који аутоматизује процес. Ако укључимо графикон сада и оставимо екстензију фајла, epstopdf ће аутоматски трансформисати .eps-фајл у ПДФ и убацити га у текст.\n\\includegraphics{графикон1}\nНа овај начин, ако се одлучите да излаз буде ПС или ДВИ, користи се ЕПС верзија и ако урадимо излаз у ПДФ директно, претворена ПДФ графика ће се користити. Имајте на уму да употреба epstopdf-а захтева извршавање са latex -shell-escape.\nБелешка: Emacs AucTex корисници ће можда желети да провере .\n4.3 Прављење пнг скриншота\nВиди Отпремање у друге формате.\n5 Провера правописа и бројање речи\nАко желите да проверите правопис документа, можете да користите у командној линији aspell, hunspell (чешће), или ispell програме.\nispell вашфајл.tex\naspell --mode=tex -c вашфајл.tex\nhunspell -l -t -i utf-8 вашфајл.tex\nСве три разуме LaTeX и прескочиће LaTeX наредбе. Такође можете користити LaTeX уређивач са уграђеном провером правописа, као што је LyX, Kile, или Emacs. Последња опција је претварање LaTeX извора у обичан текст и отворање коначаног фајла у процесорима као што су OpenOffice.org или KOffice.\nАко желите да пребројите речи у тексту, поново је користан LyX или можете претворити LaTeX извор у обичан текст и користити, нпр., UNIX наредбу wc:\ndetex вашфајл | wc\nАлтернатива detex-у је наредба pdftotext која извлачи ASCII текст фајл из ПДФ-а:\n1. pdflatex вашфајл.tex\n2. pdftotext вашфајл.pdf\n3. wc вашфајл.txt\n6 Нова парна страна\nУ двостраном моду имате могућност да добијете нову непарну страну са:\n\\cleardoublepage\nМеђутим, LaTeX вам не даје могућност да добијете нову парну страницу. Следећи метод вам ово омогућава;\nОно што следи се мора ставити у преамбулу документа:\n\\usepackage{ifthen}\n\\newcommand{\\newevenside}{\n\\ifthenelse{\\isodd{\\thepage{\\newpage}{\n\\newpage\n\\phantom{placeholder} % не појављује се на страници\n\\thispagestyle{empty} % ако желите да нема заглавља и подножја\n\\newpage\n}\n}\nДа бисте активирали парну страницу, пишите оно што следи тамо где желите парну страну:\n\\newevenside\nАко је дата страница непарна страница, следећа нова страница је парна, а LaTeX неће учинити ништа више од обичног \\newpage. Међутим, ако је дата страна парна, LaTeX ће направити нову (непарну) страницу, ставиће је у чувар места, и направиће још једну нову (парну) страницу. Сиров али ефикасан метод.\n7 Бочна трака са информацијама\nАко желите да ставите бочну траку са информацијама као што су ауторска права и аутор, можда ћете желети да користите eso-pic пакет.\nПример:\n\\usepackage{eso-pic}\n...\n\\AddToShipoutPicture{%\n\\AtPageLowerLeft{%\n\\rotatebox{90}{%\n\\begin{minipage}{\\paperheight}\n\\centering\\textcopyright~\\today{} Здраво\n\\end{minipage} %\n}\n} %\n}%\nАко га желите на само једној страни, користите верзију ''AddToShipoutPicture'' команде тамо где желите. (\\AddToShipoutPicture*{...})\n8 Сакривање помоћних датотека\nАко користите pdflatex можете направити фолдер у којем ће сви отпремљени фајлови бити смештени, па ће ваш главни фолдер изгледати чистије.\npdflatex фолдер-за-отпремљене-фајлове tmp\nМолим вас обратите пажњу да фолдер tmp постоји. Ако користите систем базиран на Униксу можете урадити овако нешто:\nalias pdflatex='mkdir -p tmp; pdflatex фолдер-за-отпремљене-фајлове tmp'\nИли са vim модификовати ваш.vimrc:\n\" use pdflatex\nlet g:Tex_DefaultTargetFormat='pdf'\nlet g:Tex_MultipleCompileFormats='pdf,dvi'\nlet g:Tex_CompileRule_pdf = 'mkdir -p tmp; pdflatex фолдер-за-отпремљене-фајлове tmp\n-interaction=nonstopmode $*; cp tmp/*.pdf .'", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8", "word_count": 1573, "cyrillic": 0.831}
{"id": "11231", "title": "LaTeX/Речник наредби", "text": "Ово је речник LaTeX наредби—сортиран по абецедном редоследу са кратким прегледом њихових ефеката. (Заграде \"[]\" су опциони аргументи, а заграде \"{}\" су захтевани аргументи.)\nСадржај # A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z\n1 #\n; / : see косе црте\n; \\@ : наредни период завршава реченицу\n; \\\\[*][екстра-простор] : нова линија\n; \\, : смањен размак, у математичкој и текстуалној форми\n; \\; : повећан размак, у математичкој форми\n;\\:: средњи размак, математичка форма\n; \\! : негативни смањени размак, математичка форма\n; \\- : писање са цртицом; коришћење таба\n; \\= : подешавање таба, погледајте коричћење таба\n; \\> : таб, погледајте коричћење таба\n; \\< : таб уназад, погледајте коричћење таба\n; \\+ : погледајте коричћење таба\n; \\' : акценат или таб\n; \\` : акценат или таб\n; \\| : дупле вертикалне линије, математичка форма\n; \\( : почетак математичког окружења\n; \\) : крај математичког окружења\n; \\[ : почетак displaymath окружења\n; \\] : крај displaymath окружења\n2 A\n; \\addcontentsline{датотекa}{сек_јединица}{улаз} : додаје улаз у одређену листу или табелу\n; \\addtocontents{датотекa}{текст} : додаје текст (или наредбе форматирања) директно на датотеку која прави одређену листу или табелу\n; \\addtocounter{бројач}{вредност} : повећава бројач\n; \\address{Враћа адресу}\n; \\addtolength{len-cmd}{len} : повећава дужину наредбе, види Дужина\n; \\addvspace : додаје вертикални размак у одређеној висини\n; \\alph : штампа тренутне вредности одређеног бројача као абецедне знакове\n; \\appendix : мења начин на који су делови јединица нумерисани, тако да се информације после наредбе сматрају делом додатка\n; \\arabic : штампа тренутне вредности одређеног бројача као aрапскe бројевe\n; \\author : именује аутора(е). Погледајте Структура документа\n3 B\n; \\backslash : штампа обрнуту косу црту\n; \\baselineskip : дужина наредби (види Дужине), која одређује минимални размак између доње две узастопне линије у пасусу\n; \\baselinestretch : скалира вредност \\baselineskip-а\n; \\bf : Подебљана слова\n; \\bibitem : прави означен улаз за литературу\n; \\bigskipamount\n; \\bigskip : еквивалентно са \\vspace{\\bigskipamount}\n; \\boldmath : болд фонт у математичкој форми\n; \\boldsymbol : болд фонт за симболе\n4 C\n; \\cal : Калиграфски стил у математичкој форми\n; \\caption : ствара наслове за фигуре и табеле\n; \\cdots : Вертикално центриране 3 тачке\n; \\centering : користи се за центрирање LaTeX окружења\n; \\chapter : Почиње ново поглавље. Погледајте Структура документа.\n; \\circle\n; \\cite : Користи се за прављење цитата из пружене литературе\n; \\cleardoublepage\n; \\clearpage : Завршава тренутну страницу. Погледајте Распоред на страници.\n; \\cline : Додаје хоризонталну линију у табели која се протеже само на низ ћелија. Погледајте \\hline и LaTeX/Табеле/ поглавље.\n; \\closing : Убацује завршну фразу (нпр \\closing{искрено}), оставља простор за потпис и убацује потпис одређен са \\signature{}. Користи се у ''Letter'' класи\n; \\color : Одређује боју текста. LaTeX/Боје\n; \\copyright : прави &copy; знак. Погледајте Форматирање.\n5 D\n; \\dashbox\n; \\date\n; \\ddots : Убацује дијагоналну елипсу (3 дијагоналне тачке) у математичком моду\n; \\documentclass[опције]{стил} : Користи се за почињање латекс документа\n; \\dotfill\n6 E\n; \\em : Укључује или искључује курзивна слова за текст унутар заграда са командом. Као што је ова {\\em Ово је куривно \\em али ово није \\em а ово поново јесте}. Ова команда омогућава угнежђења.\n; \\emph : Укључује или искључује курзивна слова за текст унутар заграда са командом на пример \\emph{Ово је курзивно \\emph{али ово није} а ово поново јесте}.\n; \\ensuremath (LaTeX2e) : Третира све унутар заграда као да је у математичком окружењу. Корисно при креирању команде у преамбули и радиће унутар или ван математичких окружења.\n; \\epigraph : Додаје епиграф. Потребно је инсталирати epigraph пакет.\n; \\euro : Штампа симбол евра &euro;. Потребан је eurosym пакет.\n7 F\n; \\fbox\n; \\flushbottom\n; \\fnsymbol\n; \\footnote : Креира фусноту.\n; \\footnotemark\n; \\footnotesize : Намешта величину фонта. Погледајте Форматирање текста.\n; \\footnotetext\n; \\frac : убацује разломак у математичком моду. Користи се као \\frac{бројилац}{именилац}.\n; \\frame\n; \\framebox : Као и \\makebox али ствара оквир око поља. Погледајте Кутије.\n; \\frenchspacing : Налаже Латексу да се суздржи од убацивања више простора након периода ('.') него што је то случај за обичан карактер. Да би искључили ову функционалност користи се команда \\nonfrenchspacing.\n8 H\n; \\hfill : Скраћеница за \\hspace{\\fill}.\n; \\hline : додаје хоризонталну линију у табеларном окружењу. Погледајте и \\cline, Табеле одељак.\n; \\href : Додаје линк, или сидро. Погледајте Хиперлинкови\n; \\hrulefill\n; \\hspace : Узрокује хоризонталне линкове.\n; \\huge : Намешта величину фонта. Погледајте Форматирање текста.\n; \\Huge : Намешта величину фонта. Погледајте Форматирање текста.\n; \\hyphenation{листа речи}: Редефинише подразумеване алгоритме растављања за одређене речи. Погледајте писање са цртицом\n9 I\n; \\include : Ова команда се разликује од \\input по томе што је излаз који је додат уместо команде из других фајлова. За више информација видети LaTex/Основе\n; \\includegraphics : Убацује слику. Потребан је graphicx пакет.\n; \\includeonly\n; \\indent\n; \\input : Користи се за читање ЛаТекс фајлова. За више информација видетиLaTex/Основе.\n; \\it : Курзивни текст који је унутар заграда са командом. Као што је {\\it Ово је курзивно}. \\em је генерално пожељан јер омогућава гњежђење.\n; \\item : Креира ставку у листи. Користи се у листама.\n10 K\n; \\kill : Спречите штампање линија у таб окружењу.\n11 L\n; \\label : Користи се за креирање етикета која се могу касније референцирани са \\ref. Погледајте Ознаке и Крст-референцирање.\n; \\large : Намешта величину фонта. Погледајте Форматирање текста.\n; \\Large : Намешта величину фонта. Погледајте Форматирање текста.\n; \\LARGE : Намешта величину фонта. Погледајте Форматирање текста.\n; \\LaTeX : Штампа LaTeX лого. Погледајте Форматирање.\n; \\LaTeXe : Штампа тренутну верзију LaTeX лога. Погледајте Форматирање.\n; \\ldots : Штампа три тачке. Погледајте Форматирање.\n; \\left\n; \\lefteqn\n; \\line\n; \\linebreak : Предлаже Латексу да прекине линију на овом месту. Погледајте Распоред на страници.\n; \\linethickness\n; \\linewidth\n; \\listoffigures : Убацује листу фигура у документ. Слично као ПС\n; \\listoftables : Убацује листу фигура у документ. Слично као ПС\n; \\location\n12 M\n; \\makebox : Дефинише кутију која има одређену ширину, независно од његовог садржаја. Види Кутије.\n; \\maketitle : Прави наслов странице, користећи информације дефинисане са \\title{} и \\author{}.\n; \\markboth \\markright\n; \\mathcal\n; \\mathop\n; \\mbox : Пише текст у фонту роман унутар математичког окружења\n; \\medskip\n; \\multicolumn\n; \\multiput\n13 N\n; \\newcommand : Дефинише нову команду. Види Нове команде.\n; \\newcolumntype : Дефинише нови тип колоне која ће се користити у табелама. Види Tабеле.\n; \\newcounter\n; \\newenvironment : Дефинише ново окружење. Види Ново окружење.\n; \\newfont\n; \\newlength\n; \\newline : Завршава тренутну линију и почиње нову. Види Распоред на страници.\n; \\newpage : Завршава тренутну страну и почиње нову. Види Распоред на страници.\n; \\newsavebox\n; \\newtheorem\n; \\nocite : Додаје нову референцу у литературу без цитирања. \\nocite{*} додаје све уносе из базу података bibtex у литературу.\n; \\noindent\n; \\nolinebreak\n; \\nonfrenchspacing : Искључује \\frenchspacing и враћа LaTeX стандардан размак после тачке(´.´).\n; \\normalsize : Намешта подразумевану величину слова. Види Форматирање текста.\n; \\nopagebreak : Предлаже LaTeX-у да не прекида овде страну. Види Распоред на страници.\n; \\not\n14 O\n; \\onecolumn\n; \\opening : Убацује отворену фразу када се користи ''letter'' класа, нпр \\opening{Драги господине}\n; \\oval\n; \\overbrace : Црта заграде око аргумента. Може се користити у displaystyle са суперскриптом да би се означила формула. Види Виша математика.\n; \\overline : Црта линију око аргмента.\n15 P\n; \\pagebreak : Предлаже LaTeX-у да прекине страну овде. Види Распоред на страници.\n; \\pagenumbering : Дефинише врсту знакова који се користе за бројеве страница. Опције: арапски, роман, Роман, алпх, Алпх, гоббле (невидљив).\n; \\pageref : Користи се за позив на број странице где је \\label претходно дефинисано. Види Слике и натписи.\n; \\pagestyle : Види Распоред на страници.\n; \\par : Почиње нови пасус\n; \\paragraph : Почиње нови пасус. Види Структура документа.\n; \\parbox : Дефинише кутију чији садржај је направљен у paragraph моду. Види Кутије.\n; \\parindent : Нормално увлачење код пасусаДужине.\n; \\parskip\n; \\part : Почиње нови део књиге. Види Структура документа.\n; \\protect\n; \\providecommand (LaTeX2e) : Видиe Нове команде.\n; \\put\n16 Q\n; \\quad : Слично као размак, али са величином великог М\n; \\qquad : дупли \\quad\n17 R\n; \\raggedbottom : Команда се користи за горње поравњање у другим окружењима.\n; \\raggedleft : Команда се користи за десно поравњање у другим окружењима.\n; \\raggedright : Команда се користи за лево поравњање у другим окружењима.\n; \\raisebox : Прави кутију и подиже њен садржај. Види LaTeX/Кутије.\n; \\ref : Користи се за позив на број претходно проглашеног \\label. Види Ознаке и Крст-референцирање.\n; \\renewcommand\n; \\right\n; \\rm\n; \\roman\n; \\rule : Ствара линију одређене ширине и висине. Види LaTeX/Правила и Носачи.\n18 S\n; \\savebox : Ствара кутију и снима је.\n; \\sbox : краћа верзија \\savebox без опционих аргумената.\n; \\sc : мала велика слова.\n; \\scriptsize : Подешава величину слова. Види Форматирање текста.\n; \\section : Почиње нов наслов. Види Структура документа.\n; \\setcounter\n; \\setlength\n; \\settowidth\n; \\sf : Санс сериф.\n; \\shortstack\n; \\signature : У ''Letter'' класи, одређује потпис за касније убацивање са \\closing.\n; \\sl : Коси.\n; \\slash : Види Слаш ознаке\n; \\small : Намешта величину фонта. Види Форматирање текста.\n; \\smallskip\n; \\sout : Избацује текст. Потребан ulem пакет. Види Форматирање текста.\n; \\space : обичан размак\n; \\sqrt : Ствара извор (подразумевано квадрат, али магнитуда се може дати као опциони параметар).\n; \\stackrel : Узима два аргумента, а ставља први на врх другог.\n; \\stepcounter : Повећава бројач.\n; \\subparagraph : Почиње са новим подпасусом. Види Структура документа.\n; \\subsection : Почиње са новим поднасловом. Види Структура документа.\n; \\subsubsection : Почиње са новим под-поднасловом. Види Структура документа.\n19 T\n; \\tableofcontents : Умбацује табелу садржаја (на основу члана наслова) на место где се појављује команда.\n; \\telephone : У ''letter'' класи, прецизира број телефона пошиљаоца.\n; \\TeX : Штампа TeX логo. Види Форматирање.\n; \\textbf{} : Подешава подебљан фонт. Види Стил_фонта.\n; \\textcolor{}{} : Ствара обојен текст. Види Убацивање обојеног текста.\n; \\textit{} : Ствара курзивни фонт. Види Стил_фонта.\n; \\textmd{} : Поставља фонт средње тежине. Види Стил_фонта.\n; \\textnormal{} : Нормалан фонт. Види Стил_фонта.\n; \\textrm{} : Поставља роман врсту фонтова. Види Стил_фонта.\n; \\textsc{} : Поставља стил фонта са малим словима. Види Стил_фонта.\n; \\textsf{} : Поставља санс сериф врсту фонтова. Види Стил_фонта.\n; \\textsl{} : Поставља нагнут стил фонта. Види Стил_фонта.\n; \\texttt{} : Поставља фонт писаће машине. Види Стил_фонта.\n; \\textup{} : Поставља усправни облик фонта. Види Стил_фонта.\n; \\textwidth\n; \\textheight\n; \\thanks\n; \\thispagestyle\n; \\tiny : Поставља величину фонта. Види Форматирање текста.\n; \\title\n; \\today : Исписује данашњи датум. Види Форматирање.\n; \\tt\n; \\twocolumn\n; \\typeout\n; \\typein\n20 U\n; \\uline : Подвлачи текст. Захтева ulem пакет. Види Форматирање.\n; \\underbrace\n; \\underline\n; \\unitlength\n; \\usebox\n; \\usecounter\n; \\uwave : Креира таласасто подвлачење. Потребан ulem пакет. Види Форматирање.\n21 V\n; \\value\n; \\vbox{текст} : Ограђује текст пасуса како би га заштитио од гажења приликом раздвајања странице\n; \\vcenter\n; \\vdots : Ствара вертикале тачке. Види Математика.\n; \\vector\n; \\verb : Ствара вербатим текст Форматирање.\n; \\vfill\n; \\vline\n; \\vphantom\n; \\vspace\n''Ова страна користи материјал Др. Шелдона Грина ''", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B1%D0%B8", "word_count": 1528, "cyrillic": 0.787}
{"id": "11215", "title": "LaTeX/Хиперлинкови", "text": "LaTeX омогућује припрему за хиперлинкова, што је корисно када је коначан формат ПДФ и хипервезе које се могу пратити. То ради помоћу пакетa .\n1 Hyperref\nПакет даје LaTeX-у способност да се креира хиперлинк у документу. То ради са командом ''pdflatex'' и такође са стандардним \"latex\" користи са dvips и ghostscript или dvipdfm да направи PDF фајл. Ако га учитате, имаћете могућност да укључите интерактивне екстерне линкове и све своје интерне референце ћете претворити у хиперлинкове. Компајлер ''pdflatex'' чини могућим стварање PDF фајлова директно из LaTeX извора и PDF подржава више функција него DVI. Нарочито PDF подржава хиперлинкове и једини начин да их уведе у LaTeX је коришћењем . Штавише, PDF може садржати и друге податке о документу као што је наслов, аутор, итд., који се могу мењати користећи овај исти пакет.\n2 Употреба\nОсновна употреба са стандардним подешавањима је једноставна. Само треба учитати пакет у преамбули:\nОво ће аутоматски претворити све ваше унутрашње референце у хиперлинкове. То неће утицати на писање ваших докумената: само наставите да користите стандардни - систем (расправљаном у поглављу о Ознакама и референцирању); са \"конекцијама\" ће постати линк и моћи ћете да кликнете на њих и да вас преусмере на праву страницу. Штавише садржај, систа облика/табела и индекса ће бити хиперлинкови такође. Хиперлинкови се неће показати ако радите у драфт режиму рада.\n2.1 Команде\nПакет садржи неке корисне команде за уметање линкова који показују ван документа.\n2.1.1 \\hyperref\nУпотреба:\nТо ће имати исти ефекат као али ће ''текст линка'' бити линк. Ове се може комбиновати. Ако је лема означена као број 4.1.1 следећи пример би резултирао у\nса линком као што је очекивано. Приметите да \"*\" након служи за избегавање гранања линкова.\n2.1.2 \\url\nУпотреба:\nТо ће показати УРЛ користећи једноширински фонт и ако кликнете на то, ваш претраживач ће бити отворен на тој страни.\n2.1.3 \\href\nУпотреба:\nТо ће показати стринг користећи стандардни документ фонт, али ако кликнете на то, ваш претраживач ће отворити . Ево примера:\nУ оба случаја отвориће се иста страна, али у првом случају ће бити приказан УРЛ, док је у другом случају УРЛ ће бити сакривен. Имајте на уму да, ако одштампате документ, линк чува користећи и неће нигде бити приказан у документу.\n2.2 Друге могућности\nОсим повезивање са сајтовима о којима смо говорили, се може користити за обезбеђивања ''mailto'' линкова, линкове ка локалним датотекама и везе са било којим PDF излазним фајлом.\n2.2.1 E-mail адресе\nМогуће начин да се унесу емаил линкови је\nТо само показује своју е-маил адресу (тако да људи могу да знају, чак и ако је документ штампан на папир) али, ако читалац кликне на њега, он(а) лако може да вам пошаље е-маил. Или, да обухвати форматирање и разбијање линија приказаних у тексту, користити\nКада користите ову форму, имајте на уму да је команда крхка и ако су хиперлинкови унутар покретног аргумент, онда мора претходити команда.\n2.2.2 Локална датотека\nФајлови се такође могу линковати уз помоћ url или href команди. Једноставно треба да додате стринг на почетку линка:\nОво url не ради увек, али href ради стално.\nМогуће је користити релативне путање за повезивање докумената у близини локације вашег тренутног документа; да би то урадили, користите стандардну Unix-like нотацију (./ тренутни директоријум, ../ је претходни директоријум, итд.)\n2.2.3 Хиперлинк и Хипертаргет\nТакође је могуће да се створи \"сидро\" било где у документу (са натписом или без) и да се линкује. Да бисте креирали \"сидро\", користите:\nи да га линкујете, користите:\nгде су и текст који респективно приказује циљну локацију и \"мету\".\n3 Прилагођавање\nСтандардне поставке би требало да буде у реду за већину корисника, али можете и да промените нешто ако желите. Постоји неколико променљивих и две методе за њих у паковању. Опције могу бити донете као аргумент пакета када је напуњен (стандардни рад пакета) или команда се може користити на следећи начин:\nможете проћи кроз многе опције ако желите; одвојите их зарезом. Опције морају бити у облику:\nисти формат има да се користи ако се прођу те опције у пакету, док се учитава, овако:\nОвде је листа могућих променљивих које можете мењати (за комплетну листу, погледајте официјалну документацију). Стандардне вредности су записане у усправном фонту:\nпроменљиве, вредности, коментар\nbookmarks, =true'',false'', прикажи или сакри траку са обележивачима када приказује документ\nunicode, =false'',true'', омогућава коришћење знакова језика non-Latin са базом у Acrobat’s bookmarks\npdfborder, ={''RadiusH'' ''RadiusV'' ''Width'' [''Dash-Pattern'']}, подесите стил ивица око линка. Прва два параметра (RadiusH, RadiusV) немају ефекта у већини pdf читачима. ''Width'' дефинише дебљину ивице. ''Dash-Pattern'' је низ бројева одвојен простор и окружен бокс-заградама. То је опциони параметар за одређивање дужине сваке линије и празнине у обрасцу. На пример, {0 0 0.5 [3 3]} треба да нацрта квадрат (са оштрим ћошковима) ширине 0.5 и образац са цртицом дужине 3 и празнине 3. Не постоји једноликост у томе да ли/како различити pdf читачи приказују образац.\npdftoolbar, =true'',false'', прикажи или сакри Acrobat’s toolbar\npdfmenubar, =true'',false'', прикажи или сакри Acrobat’s menu\npdffitwindow, =true'',false'', мења величину прозора документа на величину документа\npdfstartview , ={FitH},''{FitV}'',etc., поставља одговарајућу ширину странице у односу на прозор\npdftitle, ={text}, дефинисати наслов који треба буде приказан у \"Document Info\" прозору Acrobat\npdfauthor, ={text}, назив PDF аутора, ради као ово изнад изнад\npdfsubject, ={text}, тема документа, ради као ово изнад изнад\npdfcreator, ={text}, аутор документа, ради као ово изнад изнад\npdfproducer, ={text}, продуцент документа, ради као ово изнад изнад\npdfkeywords, ={text}, листа кључних речи, одвојених зарезима, пример изнад\npdfnewwindow, (=true'',false)'', дефинише да ли нови PDF прозор треба да се отвори када линк води из тренутног документа. Пример: Ова опција се игнорише ако линк води до http/https address.\npagebackref, (=false'',true)'', активира назад референце унутар библиографије. Мора бити наведен као део ''\\usepackage{}'' .\ncolorlinks, (=false'',true)'', окружују линк са обојеним рамовима (false) или боје текст линкова (true). Боја ових линкова може се подесити помоћу следеће опције (подразумеване боје су приказане):\nhidelinks, , сакрива линкове (уклањање боје и ивице)\nlinkcolor, =red, боја интерних линкова (поглавља, страница, итд.)\nlinktoc, =''none'',section,''page'',''all'', дефинише који део унесеног текста у садржају је стављен у линк\ncitecolor, =green, боја цитатних линкова (библиографија)\nfilecolor, =cyan, боја линкова датотека\nurlcolor, =magenta, боја URL линкова (mail, web)\nlinkbordercolor, ={1 0 0}, боја оквира око интерних линкова (if\ncitebordercolor, ={0 1 0}, боја оквира око цитата\nurlbordercolor, ={0 1 1}, боја оквира око URL линкова\nНапомињемо, да је експлицитна RGB спецификација дозвољена само на граничним боја (као linkbordercolor итд.), док остали могу једноставним стављањем назива боја (које можете дефинисати сами, видети Боје). Да би се убрзао процес прилагођавања, овде је списак варијабли са својим подразумеваним вредностима. Копирајте га у документ ако желите. Поред варијабли, постоји кратка објашњења њиховог значења:\nАко вам не треба тако високо прилагођавање, овде су неки мали али корисни примери. Када правите PDF за штампање, линкови у боји нису добра ствар јер они се штапмају сиво, што отежава читање. Можете користити боје оквира, који нису штампане:\nили да ставите црне линкове:\nКада желите само да пружи информације за Document Info секцију PDF фајла, као и омогућавање враћање референце унутар библиографије:\nПо подразумеваним поставкама, URL се штампају помоћу једноличних фонтова. Ако вам се то не допада и желите да буду одштампани у истом стилу попут остатка текста, можете користити ово:\n4 Решавање проблема\n4.1 Проблеми са Линковима и Једначинама 1\nПоруке попут следећих\n! pdfTeX warning (ext4): destination with the same identifier (name{\nequation.1.7.7.30}) has been already used, duplicate ignored\nпојављују се када сте направили нешто слично овом:\nГрешка нестаје, ако користите овај образац:\nПазите да је број показне линије често потпуно различит од погрешне линије.\nМогуће решење: Поставите пакет пре пакета.\n4.2 Проблеми са Линковима и Једначинама 2\nПоруке попут следећих\n! Runaway argument?\n{\\@firstoffive }\\fi ), Some text from your document here (\\ref {re\\ETC.\nLatex Error: Paragraph ended before \\Hy@setref@link was complete.\nпојављују се када користите <code>\\label</code> унутар <code>align</code> окружења.\nМогуће решење: Додајте следеће у преамбули:\n4.3 Проблеми са Линковима и Страницама\nПоруке као што су следеће:\n! pdfTeX warning (ext4): destination with the same\nidentifier (name{page.1}) has been already used,\nduplicate ignored\nсе појављују када се бројач буде реиницијализован, на пример коришћењем команде обезбеђује класу књига докуменату. То ресетује бројач странице на 1 пре првог поглавља књиге. Али како предговор књиге такође има страницу број 1 сви линкови за \"page 1\" нису више уникатни, отуда обавештење \"duplicate has been ignored.\" Контра мера се састоји од стављања у опције. Ово, нажалост, само помаже бројачу странице. Чак радикалније решење за коришћење опције , ће изазвати прекид линка странице у индексу.\nНајбоље решење је да свака страна има јединствено име помоћу команде:\nЈош једно решење је коришћење пре команде , који ће дати насловној страни етикету- page.a. Пошто је број страница потиснут, неће направити разлику у излазу.\nПроменом нумерација сваки пут пре него што се бројач ресетује, свака страна добија јединствено име. У овом случају, странице ће бити нумерисане a, b, c, i, ii, iii, iv, v, 1, 2, 3, 4, 5, ...\nАко не желите да бројеви страница буду видљиви (на пример, на почетку материје), користите . Важно је да, иако бројеви нису видљиви, свака страна има јединствено име.\nДруги, флексибилнији приступ је да подесите бројач на нешто негативно:\nшто ће дати на првим страницама јединствени негативан број.\nПроблем се такође може јавити са algorithms пакетом: јер сваки алгоритам користи исту шему нумерације, ресорни идентификатори за други и остале алгоритме ће бити дупликати првог.\nПроблем се јавља код идентификатора једначина ако користите на свакој линији \"eqnarray\" окружења. У овом случају, користите *'ed форму уместо нпр. (што је ненумерисан низ једначина) и уклоните сада непотребне команде.\nАко је ваш URL превише дуг и прелази на следећу страну, пробајте са breakurl пакетом да поделите URL на више линија. Ово је посебно важно у мултиколумн окружењу, где је ширина линија знатно мања.\n4.4 Проблем са ознакама\nТекст не приказује ознаке увек онако као што ми\nочекујемо. Јер ознаке су \"само текст\", са много мање\nдоступних симбола него обичан текст у LaTeX-у. Hyperref ће приметити тај проблем\nи избацити упозорење:\nPackage hyperref Warning:\nToken not allowed in a PDFDocEncoded string:\nСада можете да решите овај проблем, тако што ћете додати текст за ознаке, који замењује спорни текст:\nМатематички изрази су главни кандидат за ову врсту проблема:\nшто претвара у E=mc2 у зони маркера. Промене боја не делују добро на ознаке:\nпроизводи стринг \"redRed!\". Команда игнорише то али се њен аргумент (red) штампа.\nАко користите:\nрезултат ће бити читљивији.\nАко сте написали документ у unicode и користили опцију за пакет, можете користити unicode симболе у ознакама. Ово ће вам дати много већи избор знакова када се користи .\n4.5 Проблеми са табелама и облицима\nЛинкови који су направљени уз помоћ указују на етикету створену у float окружењу, која као што је претходно описано, мора увек бити постављена након наслова. Пошто је наслов је обично испод фигуре или табеле, оне саме по себи неће бити видљиве након клика на линк. Привремено решење постоји помоћу пакета са:\nОбавезно позовете овај пакет тек ''након'' учитавања .\nАко користите пакет који је споменут у \"преламању текста\" у поглављу \"Фигуре и натписи\", или друге сличне пакете који дефинишу своје окружење, мораћете ручно да укључите у овим окружењима. ''На пример'':\n4.6 Проблеми са дугом насловом и \\listoffigures или дугачки натписи\nПостоји проблем када се користи са за дуге наслове или дуге натписе. То се дешава када су натписи (или наслови) дужи од ширине странице (око 7-9 речи у зависности од подешавања). Да бисте то исправили, морате да користите опцију breaklinks када први пут стављате:\nТо ће онда поставити речи за све линкове са исправно.\n4.7 Проблеми са већ постојећим .toc, .lof и сличним фајловима\nФормат неких од помоћних датотека које генеришу latex, се промене када се укључи пакет. Стога се може наићи на грешке као што су\n! Аргумент \\Hy@setref@link већ постоји }.\nкада се у документ ставља по први пут за фајлове који већ постоје. Решење проблема је да обришете све датотеке које latex користи за референце и да их унесете поново.\n4.8 Проблем са фуснотама и специјалним симболима\nПогледајте овај део.\n4.9 Проблеми са Beamer\nКористећи команду\nдолази до грешке када се кликне на ознаку. Уместо слања корисника на жељену ознаку након клика, корисник ће бити послат на први слајд. Постоји једноставна заобилазница овог проблема ; уместо коришћења:\nда означите ваше слајдове, користите\nи референцирајте их са\n4.10 Проблеми са draft модом\nУПОЗОРЕЊЕ! Имајте на уму да ако сте активирали \"draft\"-опцију у \\documentclass декларацији, хиперлинкови се неће појављивати у садржају!!!", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8", "word_count": 2086, "cyrillic": 0.878}
{"id": "11268", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Аутори", "text": "; Џош Колијати\n: User:Jrincayc, jjcogliati-jan2007 AT yahoo.com\n0.1 Сарадници\n* Каја Моранте (User:greenmanwitch)\n*Елизабет Колијати\n*Џејмс A. Браун\n*Џо Опегард\n*Бенџамин Хел (Корисник:Siebengang)\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Authors", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8", "word_count": 37, "cyrillic": 0.424}
{"id": "11262", "title": "LaTeX/Боје", "text": "Додавање боја вашем тексту је подржано од стране пакета. Коришћењем овог пакета, може се подесити боја фонта, позадине текста, или позадина странице. Може се бирати из 230 предефинисаних боја, али се боје могу и направити коришћењем РГБ, Хекс, или ЦМУС кодова. Математичке формуле такође могу бити обојене.\n1 Додавање бојa пакета\nДа би се користиле ове карактеристике боја, пакет боја се мора убацити у преамбулу.\nАлтернативно, може се написати:\nје очигледно, али иницијализација додатних команди као што су , дозвољава да се користе уобичајена имена боја, истих 16 базичних боја које се користе у ХТМЛ. дозвољава приступ већем броју боја, додатних 64, и дозвољава приступ негде око 150 боја. Иницијализација \"табеле\" дозвољава бојама да се додају табелама тако што се команда за боју постави одмах пре табеле. Пакет учитан овде је пакет.\nАко је потребно више боја, онда је можда и пожељно додати и иницијализациском делу, ово нуди преко 300 боја, али се мора водити рачуна да је наш xcolor пакет најновији који се може преузети.\n2 Уношење обојеног текста\nНајалакши начин да се искуца обојен текст је:\nгде је боја која је дефинисана пре од стране .\nЈош један могући начин је\nово ће променити стандардну боју текста са бојом по жељи. Радиће до краја постојеће TeX групе. На пример:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B5", "word_count": 209, "cyrillic": 0.99}
{"id": "11269", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Предњи део", "text": "Сви примери Пајтон изворног кода у овом водичу су у јавном домену. Због тога га можете изменити и променити му лиценцу којом год лиценцом желите. Како очекујете да научите програмирање, GNU Лиценца слободне документације би захтевала да задржите све програме који су изведени из изворног кода у овом водичу под том лиценцом. Како је пајтон изворни код додељен јавности, тај захтев је одбачен.\nОвај водич је оригинално написан у Латексу и био је доступан на: . Премештен је овде зато што се други сервер гаси и који је прочитан најмање десет пута дневно. Овај документ је доступан као Латекс, HTML, PDF, и Постскрипт. Идите на (Такође можете да пробате или ) да видите све ове форме.\nОвде је такође верзија овога на Корејском, Шпанском, Италијанском и Грчком језику у фајлу.\n----''Водич за Пајтон'' је водич направњен као увод у Пајтон програмски језик. Овај водич је за оне без програмерског искуства.\nАко сте програмирали у другим језицима препоручујем написан од стране Гвидо ван Росима.\nАко имате било каква питања или коментаре користите страницу за дискусије или ../Аутори за контакт информације аутора. Добродошла су сва питања и коментари везана за овај водич. Пробаћу да одговорим на сва питања најбоље што могу.\nПохвале иду Џејмсу А. Брауну за писање већине информација за Windows инсталације. Такође хвала Елизабети Колијати за довољно жаљења :) за оригинални водич (који је скоро бескористан за оне који нију програмери), за корекције, и за много идеја и коментара. Похвала Џоу Опегарду за писање скоро свих искустава. Хвала свима онима које сам прескочио.\n0.1 Други извори\n****\nПогледајте такође изворе Крај за неке коментаре.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Front matter", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE", "word_count": 272, "cyrillic": 0.951}
{"id": "11267", "title": "Водич за Пајтон 2.6", "text": "За Пајтон 3, погледајте Водич за Пајтон 3.\n1 Садржај\n;/Аутори/\n: Сарадници у овој књизи\n;Предњи део\n: Почетне напомене\n;Увод\n: Инсталирање и коришћење Пајтона &ndash; где наћи помоћ\n;Здраво\n: Познати први програм &ndash; излаз на ектану &ndash; бројеви и рачунања\n;Ко ту улази?\n: Интерактивни улаз &ndash; бројеви\n;Бројање до 10\n:while петље\n;Решења\n:if Функција\n;Дебаговање\n: Проналажење онога што је пошло наопако\n;Дефинисање функција\n: Структурирање програма уз употребу функција\n;Примери напредних функција\n: Примери како програмери размишљају\n;Листе\n: Варијабле које садрже више од једне вредности\n;For петље\n: Друга врста петље\n;Булови изрази\n: Компјутерска логика &ndash;true и false&ndash;and и or&ndash;not;Речници\n: Променљиве које садрже кључ/вредности парова\n;Коришћење модула\n: Додаци стандардном сету функционалности\n;Више са листама\n: Коришћење елемената или делова низа\n;Повратак низова\n: Успешно руковање текстом\n;Фајл УИ\n: Читање из датотеке и писање у фајловима\n;Суочавање са несавршеностима\n: Како руковати грешкама\n;Крај\n: Како да идемо даље\n;НПП\n: Најчешће постављена питања\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6", "word_count": 162, "cyrillic": 0.859}
{"id": "11207", "title": "LaTeX/Основе", "text": "Овај туториал циља на основно упознавање са структуром LaTeX-a.\nПре почетка проверите да ли имате инсталиран LaTeX на рачунару (види водич за инсталацију).\n* Прво ћемо се упознати са LaTeX синтаксом.\n* Направићемо наш LaTeX документ.\n* Потом ћемо Вам показати како да обрадите документ кроз LaTeX да би добили квалитетан резултат, као што је постскрипт или ПДФ.\n* На крају ћемо разматрати имена докумената и типове.\n1 LaTeX синтакса\nLaTeX користи језик за обележавање да би описао структуру документа. LaTeX претвара Ваш изворни код, у комбинацији са ознакама, у високо квалитетан документ. Као пример аналогије можемо користити интернет странице које раде на исти начин: ХТМЛ се користи да опише документ, али то ће тек Ваш претраживач представити у пуној величини - са различитим бојама, словима, величинама и слично.\nУнос у LaTeX-у је документ са обичним текстом. Тај документ се може направити у било ком текстуалном уређивачу. Он садржи текст документа, као и команде које говоре LaTeX-у како да обради тај текст.\nМинималан пример изгледа као следећи део (команде ће бити касније објашњене):\n1.1 Размаци\nLaTeX-ов компајлер нормализује размаке тако да карактери за размак, као што су [space] или [tab], се третирају равномерно као \"размак\": неколико везаних \"размака\" се третира као један, \"размак\" отварања реда се генерално игнорише, а један прелом реда такође даје \"размак\". Двоструки прелом реда (празан ред), међутим, дефинише крај пасуса; више празних редова се такође третирају као крај пасуса. Пример примене ових правила је приказан у наставку: на левој страни приказан је корисников улаз (.tex), док је на десној страни излаз (.dvi/.pdf/.ps).\n1.2 Резервисани знакови\nСледећи симболи су резервисани знакови који или имају посебно значење у LaTeX-у или су недоступни у свим фонтовима. Ако их унесете директно у Вашем тексту, они се неће штампати нормално, већ ће LaTeX да одради ствари које нисте намеравали.\n# $ % ^ & _ { } ~ \\\nКао што ћете видети, ови знакови се могу користити у вашим документима додавањем префикса косе црте:\nКоса црта ''не може'' се унети додавањем још једне косе црте испред ње; већ се ова последица се користи за прелом редова. За увођење косе црте у математичком делу, можете користити .\nКоманде и дају респективно тилду и и шешир које си налази на следећем слову. На пример даје ñ. Зато Вам требају заграде да одредите да слово не буде аргумент. Такође можете користити и да би унели ове карактере; или .\nАко желите да унесете текст који садржи неколико различитих симбола, то можете урадити употребом команде, коју ћемо нешто касније разматрати у делу форматирање параграфа. За изворни код види Листирање изворног кода\n'Мање од' (<) и 'веће од' (>) знакови су једини видљиви ASCII знакови (нису резервисани) који се неће штампати правилно. Види Посебне знакове за објашњење и рад.\nНе-ASCII знакови (''пример'' акценти) се могу унети директно у већини случаја. Међутим морате ''подесити'' документ правилно. Остали симболи и још много тога може да се штампа са посебним командама у математичким формулама или као акцентима. Ми ће се бавити овим питањем у посебним знаковима.\n1.3 LaTeX групе\nПонекад одређена наредба треба да остане локална, пример ограничавање обима. Ово се може урадити затварањем дела који се мења локално са витичастим заградама. У одређеним приликама, употреба заграда неће бити могућа. LaTeX зато обезбеђује\nи за почетак и крај групе, респективно.\nОкружења образују имплицитну групу.\n1.4 LaTeX окружења\n''Окружења'' у LaTeX-у имају улогу која је мало слична командама, али она обично немају утицај на друге делове документа. Њихова синтакса је:\nИзмеђу и можете убацити друге команде и угњездити друга окружења. Интерни механизам окржења дефинише групу, што чини употребу безбедном (без утицаја на друге делове документа).\nУопште, окружења прихватају аргументе, али додаци нису чести, а о томе ће бити расправе у наредним поглављима.\nСве се у може изразити у облику команди и окружења.\n1.5 LaTeX команде\nLaTeX команде су осетљиве на мала и велика слова, и узимају један од два следећа формата:\n* Почињу са косом цртом и садрже име састављено само од слова. Имена команди се завршавају размаком, бројем или било којим не словом.\n* Почињу са косом цртом и садрже само једно слово.\nНеке команде имају аргументе, које су дате са витичастим заградама после имена команде. Неке команде подржавају произвољне параметре, које су додате после имена команде у квадратним заградама . Општа синтакса је:\nНајстандардније LaTeX команде имају еквивалентан ''прекидач''. Прекидачи немају аргументе али се примењују на остатак околине, рецимо на, тренутну групу или окружење. Прекидач не треба (скоро) да се позива изван околине, у супротном ће се применити на цео документ.\nПример:\n1.6 Коментари\nКада LaTeX наиђе на знак док процесуира улазни документ, он ту линију игнорише, али и прелом реда, и све празне размаке на почетку следеће линије.\nОво се може користити за писање коментара унутар улазног документа, што се касније неће видети у резултату при штампању.\nПриметите да се знак може употребити да се одвоје дуги улазни редови што не дозвољава размак или прелом реда као рецимо Supercalifragilisticexpialidocious изнад.\nЈезгро LaTeX језика нема дефинисану синтаксу за коментарисање у више линија. Погледајте коментаре у вишередова за једностана објашњења.\n2 Наш први документ\nСада можемо направити наш први документ. Креираћемо га са најмањом могућом употребом кода који је потребан да би добили резултат; већ добро познат ,,Здраво свете!\" приступ ће се користити овде.\n* Отворите Ваш омиљени текстуални уређивач. vim, emacs, Notepad++, и други тексутални уређивачи ће имати означавање синтаксе што ће Вам помоћи при писању докумената.\n* Копирајте следећи текст у ваш уређивач. Ово је LaTeX изворни код.\n* Сачувајте документ као zdravo.tex.\nКада бирате име за документ будите сигурни да се оно завршава са .tex екстензијом.\n2.1 Шта то све значи?\nПрва линија је ''коментар''. То је зато што почиње са знаком (%); када LaTeX види то, једноставно игнорише остатак линије. Коментари су корисни људима да означе одређене делове изворног кода. На пример, можете оставити информације о аутору и датуму или шта год се сетите.\nОва линија говори LaTeX-у да користи класу документа. Класа документа дефинише форматирање, што је у овом случају општи формат чланка. Добра ствар је да ако желите да промените изглед документа, то можете учинити тако што ћете класу заменити са неком другом класом документа која постоји.\nОва линија означава почетак окружења названог ; то обавештава LaTeX да почиње садржај документа. Све изнад ове команде припада ''уводу у документ''.\nОво је једина линија стварног садржаја - текст који желимо да прикажемо на страни\nокружење се завршава овде. То говори LaTeX-у да је изворни код документа завршен, а све после ове линије да игнорише.\nКао што смо раније рекли, свака LaTeX почиње са косом цртом. Ово је LaTeX-ов начин да кад год види косу црту, очекује неку команду. Коментари се не сврставају у команде, пошто они говоре LaTeX-у да игнорише ту линију. Коментари никада не утичу на резултат документа.\n3 Превођење изворног кода\n3.1 Процес превођења\nОсновни концепт је да се обичан текст транформише у формат за приказ, најчешће DVI, PS или PDF документ. Овај процес се назива ''превођење - компалирање'', које се извршава од стране ''компајлера''.\nПостоје два основна компајлера.\n*tex компајлер чита TeX .tex документ и претвара у .dvi.\n*pdftex компајлер чита TeX .tex документ и претвара у .pdf.\nОви компајлери се обично користе да преведу обичан TeX, не LaTeX. Не постоји нешто што је LaTeX компајлер пошто је LaTeX само група макроа за TeX. Међутим, постоје два извршења повезана са претходним компајлерима:\n*latex извршава позив за tex засновано на LaTeX документу, чита LaTeX .tex документ и претвара у .dvi*pdflatex извршава позив за pdftex засновано на LaTeX документу, чита LaTeX .tex документ и претвара у .pdf\nАко преводите обичан TeX документ са LaTeX компајлером (као што је pdflatex) то ће радити, док у супротном неће: ако покушате да преведете LaTeX изворни код са TeX компајлером, добићете многе грешке.\nКао чињеница, зависно од Вашег оперативног система latex и pdflatex су једноставне скрипте или симболички линкови.\nВећина програма би требала да садржи LaTeX дистрибуцију; други долазе са Ghostscript, бесплатан програм који ради на више платформи.\nОве програме ћете најчешће наћи у свакој LaTeX дистрибуцији:\n*dvi2ps претвара .dvi документ у .ps (постскрипт).\n*dvi2pdf претвара .dvi документ у .pdf (dvi2pdfm је побољшана верзија).\nа са Ghostscript:\n*ps2pdf и pdf2ps претвара .ps документ у .pdf и обрнуто.\nКада је LaTeX направљен, једини формат који је могао да извезе је био DVI; касније је додата подршка за PDF са pdflatex. PDF документи могу бити креирани са оба: pdflatex и dvipdfm. Резултат pdflatex даје директну предност модерних додатака PDF-а као што су хиперлинкови, увезени фонтови, што није део са DVI форматом. Пропуштање кроз DVI ограничава на лимит старијег формата. Са друге стране, неки пакети, као што су PSTricks, излажу процес конверзије DVI формата, и зато неће радити са pdflatex. Неки од ових пакета увозе информације у DVI које се не појављују када се DVI прегледа, али се појављују када се DVI претвори у други, нови формат.\nВаш документ би требали да пишете мало различитије у зависности који компајлер користите: (latex или pdflatex). Али као што ћемо видети касније, могуће је сакрити детаље компајлера који користите, док ће компајлер моћи и даље да преводи.\nСледећи дијаграм приказује везу између LaTeX изворног кода и формата који можете направити из њега:\nУоквирени црвени текст представља формате документа, плави текст на стрелицама представља команде које користите, мали тамно зелени текст испод кутија представља формате слика који су подржани. Сваки пут кад прођете кроз стрелицу, губите неку информацију, што може да смањи додатке Вашег документа. Зато би требало да бирате најкраћи пут да стигнете до жељеног формата. Ово је вероватно најбољи начин да задржите жељени формат. Почињањем од LaTeX изворног кода, најбољи начин је да користите само ''latex'' за DVI излаз или ''pdflatex'' за PDF излаз, а претварање у постскипт вршите само када је то неопходно.\nОдељак ../Отпремање у друге формате/ даје више информација о извозу LaTeX изворног кода у друге формате документа.\n3.2 Генерисање документа\nСвакако неће бити најузбудљивији документ који сте икада видели, али га свеједно желимо видети. Претпостављам да сте отворили конзолу, у директоријуму где је hello.tex сачуван.\nLaTeX нема GUI (graphical user interface), пошто је то само програм који извршава Ваш улазни докумен, и резултује га као DVI или PDF документ. Неке LaTeX додатне инсталације графичког фронт-енда где Ви можете кликнути да преведете Ваш LaTeX изворни документ. На другим системима је могуће да ћете морати да нешто и откуцате, па је овде представљео како да наведете LaTeX у компајлирање Вашег улазног документа на текстуално базираним системима . Упозорење: ово подразумева да сте већ инсталирали LaTeX на рачунару.\n# Унесите команду: <code>latex zdravo</code> (.tex екстензија није неопходна, али је можете унети ако желите)\n# Неколико делова информација о LaTeX-у и његовом напретку ће бити приказано. Ако све прође добро, последње две линије у конзоли ће бити:\nOutput written on zdravo.dvi (1 page, 232 bytes).\nTranscript written on zdravo.log.\nОво значи да је Ваш изворни документ процесуиран и резултујући документ је назван ''zdravo.dvi'', који заузима једну страну и 232 бајта простора.\nСада можете погледати DVI документ. На Unix-у са X11 можете унети <code>xdvi foo.dvi</code>, на Виндоусу можете користити програм по имену ''yap'' (yet another previewer). (Сада evince и okular, стандарни прегледачи докумената за многе Линукс дистрибуција су у могућности да отворе DVI документа.)\nОвим путем сте креирали DVI документ, али са истим изворним документом можете креирати и PDF документ. Корак је исти као и раније, само што морате да замените команду <code>latex</code> са <code>pdflatex</code>:\n# Унесите команду: <code>pdflatex zdravo</code> (као раније .tex екстензија није неопходна)\n# Неколико делова информација о LaTeX-у и његовом напретку ће бити приказано. Ако све прође добро, последње две линије у конзоли ће бити:\nOutput written on zdravo.pdf (1 page, 5548 bytes).\nTranscript written on zdravo.log.\nМожете приметити да је PDF већи од DVI документа, иако садрже исте информације. Главне разлике између DVI и PDF формата су:\n* DVI захтева мање слободног простора и брже се креира. Не укључује фонтове у документу, тако да ако желите да документ буде исправно приказан на другом рачунару, тамо морају бити инсталирани сви неопходни фонтови. Не подржава било какву интерактивност као што су хиперлинкови или анимиране слике. DVI прегледачи нису толико чести, тако да размислите о томе да ли ћете њега користити за преглед.\n* PDF захтева више простора на диску и спорије се креира, али укључује све неопходне фонтове у документу, тако да нећете имати никаквих проблема са разменом. Подржава интерне и екстерне хипервезе. Такође подржава напредније типографске додатке: означавање, експанзију слова сређивање маргина резултује са више доступном флексибилношћу за TeX преводиоц и бољи изглед документа. Данас је ''де факто'' стандард дељења и објављивања докумената, тако да га можете користити као последњу верзију Вашег документа.\nЗасад сте видели да можете креирати DVI и PDF докумене из истог извора. То је тачно, али постаје компликованије ако желите да убаците слике или везе. Ово ће бити објашњено касније у наредним поглављима, за сад претпоставимо да можемо преводити и у DVI и у PDF без икаквих проблема.\nПриметите да смо у овом примери због једноставности документа само једном покренули LaTeX команду. Међутим, ако желите да направите сложенији документ, укључујући библиографију и референце, на пример, LaTeX ће се морати више пута извршити да реши референце. О овоме ће бити расправљано у касније.\n3.3 Аутоматски изграђени системи\nПревођење употребом latex бинарно можете бити мало компликованије када почнете да радите на више сложенијим документима. Доста програма постоји да аутоматски чита TeX документе и покреће прикладан компајлер складан број пута. На пример latexmk може генерисати PDF из већине TeX докумената једноставно:\n$ latexmk -pdf file.tex\nПриметите да већина уређивача ће се побринути о томе за Вас.\n3.4 Компресован PDF\nЗа PDF резултат, можете приметити да PDF документ није увек исте величине у зависности од машине коју користите да преведете документ. Тако ће latex → dvips → ps2pdf бити много мањи него pdflatex.\nАко желите да користите pdflatex са малим величином резултата, можете користити Ghostscript команду:\n$ gs -dBATCH -dNOPAUSE -q -sDEVICE=pdfwrite - \"Original.pdf\"\n4 Документи\n4.1 Одабирање поузданог имена\nНикада не користите директорије (фолдере) или имена докумената који садрже размаке. Иако их Ваш оперативни систем подржава, неки не, и они ће правити проблеме са TeX-ом. Правите имена докумената или кратка или дуга, по жељи, али избегавајте употребу размака. Држите се малих слова без знакова (a-z), бројева 0-9, цртице (&ndash;), и само једне тачке (.) да одвојите име од екстензије (нешто слично конвенкцији за добре веб адресе): то ће вам омогућити да користите TeX документа на интернету лакше. Неки оперативни системи не праве разлику између великих и малих слова, док други то чине. Зато није добро да их мешате.\n4.2 Помоћни документи\nTeX компајлери су једнопролазни процеси. То значи да не постоји начин да компајлер ''скочи'' око документа, што би било корисно за садржај и референце. Компајлер не може погодити на којој страни ће се одређени део одштампати, па када је садржај одштампан пре следећег дела, не може му доделити број стране.\nДа би заобишао овај проблем, многе LaTeX команде које треба да '' скоче '' користите помоћне документе које обично имају исто име датотеке као тренутни документ, али другу екстензију. Она чува привремене податке у овим фајловима и користити их за наредно превођење. Тако да би имали динамичан садржај, потребно је да два пута преведемо документ. Нема потребе да поново преводи ако се није неки део преместио.\nНа пример, привремени документ за садржај података је imedatoteke.toc.\nНиједан од ових докумената не садржи непоправљиве информације. То значи да их можете избрисати безбедно, превођење ће их обновити аутоматски.\nКада радите са различитим способностима LaTeX-а (индекси, речници, библиографије, итд) ускоро ћете се наћи у лавиринту докумената са различитим екстензија. Следећа листа објашњава најчешће типове датотека са којима можете да се сретнете приликом рада са TeX:\n+Најчешће екстензије докумената у LaTeX-у\n.aux, Документ који превози информације са једног преводиоца до следећег. Између осталог,.aux датотека се користи за складиштење информација у вези са попречним референцама.\n.bbl, Резултат библиографије BiBTeX и користи LaTeX\n.bib, База датотека библиографије. (где можете да сачувате списак пун библиографских цитата)\n.blg, BiBTeX log документ. (грешке се записују овде)\n.bst, BiBTeX документ за стилове.\n.cls, Датотека дефинише како ће Ваш документ изгледати. Они су означени са <code>\\documentclass</code> командом.\n.dtx, Документован TeX. Ово је главни формат за LaTeX датотеке за стилове. Ако процесуирате .dtx датотеку добијате документован макро код LaTeX пакета у .dtx датотеки.\n.ins, Инсталација за датотеке садржана у .dtx датотеки. Ако преузмете LaTeX пакет са нета, добићете .dtx и .ins документ. Покрените LaTeX на .ins датотеки да отпакујете .dtx датотеку.\n.fd, Документ са описима слова, говори LaTeX-у о новим словима.\n.dvi, Device Independent File (Независна датотека од уређаја). Ово је главни резултат за LaTeX, превођење се ради са ''latex''. Можете прегледати документ са DVI прегледачем или можете га штампати са dvips или сличним програмима.\n.pdf, Ово је главни резултат за LaTeX, превођење се ради са ''pdflatex''. Можете га погледати и одштампати са било којим PDF прегледачем.\n.log, Даје детаљан опис онога што се десило током последњег превођења.\n.toc, Чува сва заглавља. Постаје читљиво при следећем компајлирању и користи се за садржај.\n.lof, Ово је као .toc само за листу слика.\n.lot, Исто, само за листу табела.\n.idx, Ако Ваш документ садржи индекс. LaTeX чува све речи које су у индексу у овом фајлу.\n.ind, Обрађена .idx датотека, спремна за укључивање у документу у следећем циклусу превођења.\n.ilg, Лог датотека са индексима.\n.sty, LaTeX макро пакет. Ово је датотека коју можете убацити у LaTeX документ употребом \\usepackage команде.\n.tex, LaTeX или TeX улазна датотека. Може да се преведе са latex-ом.\n.out, пакет hyperref датотеке, само један за главни документ.\n5 И шта сад?\n5.1 Најчешћи елементи\nВиди Структуру документа и део о Заједничким елементим за заједничке ствари које се могу наћи у сваком типу документа.\n5.2 Не-Енглеска слова и посебни знакови\nLaTeX има добру подршку за већину језика у свету. Можете рећи LaTeX-у да прати типографска правила циљаног језика, ради са уносом посебних знакова и тако даље. Види посебне знакове и Интернационализација.\n5.3 Модуларни документ\nВиди модуларне документе за добру препоруку о начину организације великих пројеката у више докумената.\n5.4 Питање и грешке\nПрепоручујемо Вам да прочитате FAQ ако имате неке грешке са основним стварима, или желите да прочитате основне савете.\nЗа више одређенија питања и грешке, пређите на Савети и трикови страну.\n5.5 Макрои за највећи степен ефикасности\nПуна снага LaTeX-а лежи у макроима. Они чине Ваш документ динамичним и флексибилним. Види посвећени део о њима.\n5.6 Тимски рад\nВиди поглавље ../Заједничко писање LaTeX документа/.\nen:LaTeX/Basics", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5", "word_count": 3045, "cyrillic": 0.897}
{"id": "11249", "title": "LaTeX/Фигуре и натписи", "text": "У претходном поглављу сте могли да видите о увозу графике. Међутим, имати само слику између пасуса не изгледа баш професионално. За почетак, желимо више начина за додавања натписа и референцирања. Оно што нам треба је начин за дефинисање ''фигура''. Такође би било добро ако би LaTeX могао да примени разне принципе како би изгледало као да се дало све од себе за сређивање слика и текста. Тада се ''float'' укључује у игру.\n1 Floats\nFloats су контејнери за ствари у документу који се не могу преламати на више страница. LaTeX подразумевано препознаје \"табеле\" и \"фигуре\" које су float, али можете дефинисати своје нове (погледајте Произвољне float-ове испод). Float-ови су ту да се баве проблемом објекта који не може да стане на тренутонј страници и да помогну око објекта који не желите на својој страници.\nFloats нису део нормалног тока текста, већ одвојени ентитети, позиционирани у оквиру странице за себе (врх, средина, дно, лево, десно, или где год дизајнер одлучи). Они увек имају наслов који их описује и они су увек нумерисани тако да они могу бити упућени у текст. LaTeX аутоматски \"флоутује\" Табеле и Фигуре, у зависности од тога колико простора је остало на страници на месту које се обрађује. Ако нема довољно места на тренутној страници, float се премешта на врх следеће странице. Ово може бити промењено померањем дефиниција Табеле или Фигуре пре или касније у тексту, или подешавањем неких од параметара који контролишу аутоматски \"флоут\".\nАутори понекад имају много float-ова који се јављају у брзој сукцесији, што прави проблем око тога какав би распоред требао да буде на страници и даље остављање простора за текст. У овом случају, LaTeX их гомила све горе и исписује их заједно, ако је то могуће, или их оставља на крају поглавља у знак протеста. Вештина је раздвојити их у вашем тексту, тако да они не упадају ни у тему вашег аргумента или расправе, нити ометају визуелни баланс странице.\n1.1 Фигуре\nДа направите фигуру која флоутује, користите окружење.\nПретходни део помиње како се float-ови користе за омогућавање LaTeX-у контролу над фигурама, одржавајући најбољу могућу презентацију. Међутим, сигурно вам се десило да вам се не свиђа аутоматско позиционирање фигура. ''Место убацивања'' је параметар који постоји ради компромиса и његова сврха је да аутор има већи степен контроле над распоредом премештања.\nКоманда, Овлашћење\n<code>h</code>, Поставља float ''овде'', т.ј. , ''приближно'' на истом месту се јавља у изворном тексту (не ''баш'' на истом месту)\n<code>t</code>, Ставља на ''врх'' стране.\n<code>b</code>, Ставља на ''крај'' стране.\n<code>p</code>, Ставља на специјанлну ''страну'' , намењену само за float.\n<code>!</code>, Премости унутрашње параметре LaTeX-а и користи их за одређивање \"добрих\" float позиција.\n<code>H</code>, Поставља float на прецизну локацију LaTeX кода. Захтева пакет, т.ј., . Ово је еквивалентно са .\nОно што треба да радите са ''дозволом премештања'' је да направите листу опција које желите да имате на располагању у LaTeX-у. То су једноставне могућности за LaTeX да одлучи када је најбоље да користи те опције у вашем документу. Frank Mittelbach објашњава алгоритам:\n*Ако наиђе на float, LaTeX покушава одмах да га постави у складу са својим правилима (објашњено доле)\n**Ако успе, float остаје на постављеној позицији и више се не мења;\n**Ако не успе, онда LaTeX поставља float у ред за чекање и преиспитује га поново када почне следећа страна (не пре тога).\n*Када се страница заврши, LaTeX испитује овај ред и покушава да га испразни на најбољи могући начин. Прво ће покушати да генерише онолико float страна колико је могуће (у нади да ће испразнити ред чекања). Када се ова могућност исцрпи, онда ће покушати да их постави поред преосталих float-ова, изнад и испод те области. На крају све преостале float-ове поставља на празна могућа места или их оставља за следећу страну (т.ј. , још једном их ставља у ред чекања).\n*Након тога, почиње обраду материјала документа на следећој страни. У процесу, може наићи на додатне float-ове.\n*Ако је стигао до краја документа или ако је наишао на \\clearpage, LaTeX почиње нову страну, не користећи рестриктивне услове, и поставља све float-ове из реда чекања, тако што их постваља на float страну/е.\nУ неким специјанлинм случајевима, LaTeX неће следити ове параметре позиционирања и биће му непоходне додатне команде, на пример, ако треба да одреди поравнање које није центрирано,а има само један float на страни. .\nКористите за додавање листе фигура на почетку документа.\nДа бисте променили име које је коришћено у натпису из Фигуре у Пример,\nкористите у садржају фигуре.\n1.1.1 Фигуре са ивицама\nМогуће је ставити танку линију око свих фигура. Морате да напишете следеће на почетку\nдокумента:\nЛинија неће уоквирити натпис.\n1.2 Табеле\nFloat табеле су објашњене у овом поглављу.\nЕво кратког подсећања. Окружење смо користили за конструисање табела које нису float по подразумеваним опцијама. Дакле, ако желите табеле float, упакујте окружење са окружењем, као што је овде:\nМожда вам се чини да је све ово мало дугог даха, али такве разлике су неопходне, јер можда нећете желети све табеле да третирате као float.\nКористите да додате листу табела на почетку документа.\n2 Задржање float-ова на њиховом месту\nПакет даје команду , која се може користити за спречавање премештања float-ова. Ово се може бити корисно на пример, на почетку сваког дела. Пакет чак даје могућност за промену дефиниције да се аутоматски укључује . Ово се може подесити учитавањем пакета са опцијом. може бити користан за спречавање упадања float-ова у листе направљене помоћу или . Пакет се може користити за принуду float-ова да се појаве након што су дефинисани, а пакет се може користити за постављање свих float-ова на крају документа. Пакет пружа <code>H</code> опцију за float окружења, које зауставља њихово померање.\n3 Натписи\nУвек је добро да додате натпис за било коју фигуру или табелу. Срећом, ово је веома једноставно у LaTeX-у. Све што треба да урадите је да користите команду са float окружењем. LaTeX ће аутоматски пратити нумерације фигура, тако да не морате да подешавате и ово у тексту натписа.\nЛокација натписа је традиционално испод float-а. Међутим, то је на вама, зато убаците команду натписа након садржаја float-а (али боље у окружење). Ако га поставите пре, онда ће се појавити натпис изнад float-а. Испробајте следећи пример који показује овај ефекат:\nИмајте на уму да командом постављате њен садржај хоризонтално.\n3.1 Натписи страна\nПонекад је пожељно да се натпис појављује поред float-а, радије него изнад или испод. Пакет може да се користи за постављање натпис поред фигуре или табеле. Следећи пример показује ово за фигуру користећи окружење на месту окружења.\n3.2 Ненумерисани натписи\nУ неким врстама докумената (као што су презентације), можда није пожељно да наслови слика почињу са ''Figure:''. Ово се може лако спречити једноставним стављањем текста натписа у окружење, без обухватања . То, међутим, значи да не постоји натпис на располагању за укључивање у списак фигура.\n3.3 Преименовање префикса натписа табеле\nУ случају да желите да промените име вашег натписа табеле из \"Table\" у неки други, користите команду. На пример,\n4 Листа фигура и табела\nНатписи могу бити наведени на почетку рада или као извештај у \"Листи табела\" или \"Листи фигура\" секцији коришћењем или команда, респективно. Сваки натпис који је коришћен за сваку фигуру, ће се појавити у овој листи, заједно са бројевима фигуре, као и бројеви страна.\nКоманда има опциони параметар, који се користи за ''листу табела'' или ''Листу фигура''. Типичан опис је за листу натписа, а опис ће бити постављен поред фигуре или табеле. Ово је посебно корисно ако је наслов је дуг, а жели се само \"једна линија\" у листи фигуре/табеле. ево једног примера коришћења:\n5 Ознаке и референцирања\nОзнаке и референцирања раде прилично слично општем случају - погледајте Ознаке и референцирање поглавље за више информација.\nАко ознака покупи број поглавља или број листе уместо броја фигуре, ставите ознаку унутар натписа да бисте обезбедили исправну нумерацију. Ако вам се појави грешка за ознаку у натпису, користите испред команде.\n6 Развлачење текста око фигура\nАутор можда воли да неки float-ови не ремете текст, већ више жели да омогући тексту да се обавије око њега. (Очигледно, ово изгледа пристојно само када су у питању фигуре које су знатно уже од ширине текста.)\nРеч о упозорењу: Развлачење фигура у LaTex-у ће захтевати много ручног подешавања вашег документа. Постоји неколико пакета који су доступни за овакав задатак, али ниједан од њих не ради савршено. Пре него што направите избор о укључивању фигура са развлачењем текста у вашем документу, проверите да ли сте узели у обзир све опције. На пример, можете да користите распоред са две колоне за своје документе и да прођете без развлачења текста.\nУ сваком случају, ми ћемо погледати пакет . Запамтите да не спада у подразумевану инсталацију LaTeX-а; можда ћете морати да инсталирате додатне пакете. Упамтите и да, wrapfig није у складу са enumerate и itemize окружењима\nЗа коришћење , прво морате додати ово у преамбулу:\nТо онда даје приступ:\nПостоји укупно осам могућих позиционирања:\nr, R, десна страна текста\nl, L, лева страна текста\ni, I, унутар обода близу повеза (у документу)\no, O, ван обода близу повеза\nСа великим знаковима се омогућава фигури да се помера, док мали знакови представљају \"тачно овде\". ''Ширина'' је, наравно, ширина фигуре. На пример:\nТакође можете да дозволите LaTeX-у да сам одреди ширину и развлачи постављањем ширине на 0pt. \\begin{wrapfigure}{l}{0pt}\nИмајте на уму да смо одредили величину и за окружење и за слику коју смо убацили. Ми смо то урадили у виду ширине текста: увек је боље користити релативне величине у LaTeX-у, пустите LaTeX да уради сав посао за вас! \"Развлачење\" је нешто веће од слике, тако да компајлер неће вратити никакво упозорење и имаћете мали бели оквир између слике и околног текста. Можете га променити да бисте добили бољи резултат, али ако не ставите слику мању од \"развлачења\", видећете слику ''преко'' текста.\nПакет wrapfig може да се користи са дефинисаним float-ом и float пакетом. Погледајте доле део о произвољним float-овима.\n6.1 Савет за фигуре са превише празног простора\nДешава се да направите фигуре са превише (или премало) празног простора на врху или дну стране. У тим случајевима, можете једноставно користити опциони аргумент . Он прецизира висину фигуре у броју линија текста. Такође, имајте на уму да окружење додаје неки додатни празан простор на свом врху и дну; размислите о коришћењу команде .\nДруга могућност је допуните простор са float-ом користећи команду. Аргумент је величине простора који желите да додате, можете користити било коју јединицу, укључујући pt, mm, in, итд. Ако сте дали негативан аргумент, то ће додати ''негативан'' простор, то јест уклања мало празног простора. Користећи тежи да помери натпис у односу на float док аргумент то не ради. Ево примера коришћења команде, код је управо један из претходног случаја, управо смо додали мало негативног вертикалног простора, који се смањује:\nУ овом случају то можда изгледа превише смањено, али можете да управљате простором онако како желите. У принципу, најбоље је да не додајете простор уопште: пустите LaTeX да уради форматирање!\n(У овом случају, проблем је употреба за центрирање слике. Окружење додаје додатни простор који се може избећи ако се користи )\nМожете користити параметар да контролишете додатни простор изнад и испод фигуре:\nАлтернативно можете користити пакет уместо wrapfig пакета која прави исправну верзију без вишка празног простора без икаквог ручног дорађивања.\nПостоји алтернатива за : то је пакет .\nДа бисте уклонили празан простор из фигуре једном за свагда, треба да користите pdfcrop, који је укључен у већини TeX инсталација.\n7 Subfloat-ови\nКористан додатак је пакет који користи subfloat-ове у једном float-у. Пакети и су протестовани иако су корисна алтернатива када се користе у комбинацији са latex шаблонима (као што су шаблони за часописе Springer и IOP, IEEETran и ACM SIG) који нису компатибилни са . Ови пакети дају аутору могућност да има подфигуре са фигурама, или подтабеле са табелама float-ова. Subfloat-ови имају свој натпис, и глобални натпис. Пример ће најбоље илустровати употреба пакета :\nПриметићете да је окружење фигуре постављено као и увек. Такође можете користи окружење табеле за подтабеле. За сваки subfloat, треба да користите:\nАко намеравате да референцирате било који од subfloat-ова, погледајте где ће ознаке бити убачене; ван -окружења ће обезбедити глобалне натпис.\nће организовати фигуре или табеле страну по страну под условом да може да се уклопи, у супротном, аутоматски ће пребацити subfloat-ове испод. Овај ефекат се може ручно додати, стављајући у нови ред команду пре фигуре коју желите да пребаците у нови ред.\nХоризонтални простори између фигура се контролишу са неколико команди, који су смештени између и :\n*Не размакнути делови (одређени са ~ као у горњем примеру) могу да се користе за уметање простора између subfigs.\n*Math размаци: , , , и\n*Општи размак:\n*Аутоматско ширење/скупљање размака:\n8 Широке фигуре у дво-колонским документима\nАко пишете документ помоћу две колоне (односно сте почели документ са нечим као што је ), можда сте приметили да не можете да користите float елементе које су шире од ширине колоне (користећии LaTeX нотацију, ширу од ), иначе ће се слика преклапати са текстом. Ако стварно морате да користите тако широке елементе, једино решење је да користите \"starred\" варијанте float окружења, као што су и . Ове \"starred\" верзије раде као и стандардне, али ће бити ширине као страница, тако да неће бити никаквог преклапања.\nЛоша ствар код ових окружења је да они могу бити постављени само на врху стране или на сопственој страни. Ако покушате да одредите нихова места помоћу модификатора као што су ''b'' или ''h'', они ће бити игнорисани. Додајте у преамбули како би ублажила овај проблем у вези са постављањем ових float-ова на дну стране, користећи опциони спецификатор . Уобичајено је . Како год, ''h'' и даље неће радити.\nДа бисте спречили фигуре од постављања ван респективно у погледу њихових \"не-starred\" дупликата, пакет треба користити (на пример ).\n9 Произвољни float-ови\nАко табеле и фигуре нису адекватне за ваше потребе, увек имате опцију да сами креирате своје! Примери таквих случајева су изворни кодови, или мапе. За пример float програма, можда ћете желети да направите float по имену . Пакет је ваш пријатељ за овај задатак. ''Све команде за подешавање новог float-а морају бити постављени у преамбули а не у документу.''# Додајте у преамбулу вашег документа\n# Направите ваш float користећи: , где је:\n#*''тип'' - ново име које желите да дате свом float-у, у овом случају, 'program'.\n#*''постављање'' - t, b, p, или h (као што је претходно објашњено у фигурама), где слова нумеришу дозвољена места.\n#*''ext'' - име додатка датотеке помоћног фајла са листе фигура (или чега год). Latex убацује натписе у ову датотеку.\n#*''спољашњи бројач'' - присуство овог параметра показује да је бројач повезана са овим новим float-ом који треба да зависи од спољашњег бројача, на пример 'поглавље'.\n# Подразумевано име које се појављује на почетку натписа је тип. Ако желите да промените ово, користите\n# Промена float стила се може урадити са (Ради на свим наредним командама, стога, мора бити уметнута пре да би имало ефекта).\n#* - нормалан стил за Latex float-ове, али натпис је увек испод садржаја.\n#* - нормалан стил за Latex float-ове, али натпис је увек изнад садржаја.\n#* - float је уоквирен \"кутијом\" и натпис је испод.\n#* - натпис се појављује изнад float-а, са правилима одмах изнад и испод. Онда садржаји float-а, са последњим хоризонталним правилом.\nFloat стилови се такође могу направити као што други пример доле приказује.\nЕво примера документа који користи нови float тип:\nОкружење је окружење које је већ део LaTeX-а. Иако до сада није уведено, његово име је прилично интуитивно! LaTeX ће репродуковати све што му дате, укључујући нове линије, простор, итд. Добро је за изворни код, али ако желите да уведете много кодова размислите о коришћењу пакета, који је намењен за то.\nИако је ово корисно, треба бити опрезан око уградње float-а са другим float-ом. Посебно, се може појавити\nnot in outer par mode\nова грешка. Једно решење би било да користите [H] опцију (ниједну другу) на унутрашњи float, јер ова опција \"качи\" унутрашњи float на други спољашњи.\nСкоро направљени float-ови са могу да се користе у комбинацији са пакетом одозго. На пример, следећи код креира float-овани оквир за текст, који float-ује у тексту на десну страну странице заједно са натписом, која нумерише индексе фајлова са екстензијом .lob и прилагођава float визуелни изглед:\n9.1 Стилови натписа\nДа бисте променили изглед насловима, користите пакет. На пример, да бисте поставили све ознаке натписа малим и болдованим:\nКОМА скипт пакети имају своја прилагођавања карактеристика натписа са нпр , и . Међутим, ове дефиниције имају ограничен утицај на новоформирана float окружења са пакетом.\nАлтернативно, можете редефинисати команду:\nПогледајте ову страну за више информација о бројачима.\nКоначно, имајте на уму да је пакет одавно застарео.\n10 Ознаке у фигурама\nПостоји LaTeX пакет који ставља LaTeX на врх укључене графике, омогућавајући да додате TeX ознаке на увезену графику.\nОна дефинише погодан интерфејс за убацивање TeX-а преко укључене графике и омогућава постављање беле позадине како би засенчила графику.\nТо је боља алтернатива за ознаке у графици; не морате да промените величину текста када поновно скалирате слике, а сва моћ LaTeX-а је доступна за ознаке.\nВеома сличан пакет, са нешто другачијом синтаксом, је . Дати линк указује на пакет и .\nМного сложенији пакет који се може користити на исти начин је TikZ. TikZ је у библиотеци цртања познатији као pgf (који се користи за прављење beamer-а). Може се користити за обележавање фигура додавањем текста чворова на врху слике чвора.\n11 Резиме\nОвим је завршено све везано за float. Видели сте како је лакше да пустите LaTeX да уради сав напоран рад и подеси распоред страница како би ваши подаци били најбоље распоређени. Као и увек, чињеница је да LaTeX брине о свим натписа и референтним нумерацијама и да прави велику уштеду времена.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A4%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8", "word_count": 2919, "cyrillic": 0.937}
{"id": "11264", "title": "LaTeX/Структура листи", "text": "Погодно и предвидиво форматирање листа је једно од многих предности коришћења LaTeX-а. Корисници WYSIWYG процесора речи могу понекад бити фрустрирани од стране софтверских покушаја да одреди када они намеравају да листе почну а када да се заврше. Као језик означавања, LaTeX даје већу контролу над структуром и садржајем листи.\n1 Структуре листи\nЛисте се често појављују у документима, посебно академским, како је њихова сврха често да представе информацију на јасан и концизан начин. Структуре листи у LaTeX-у су једноставно окружења која у суштини долазе у три врсте: , и .\nСве листе прате основни формат:\nСва три од овох типова листи могу имати више параграфа по ставци: само укуцајте додатне параграфе на уобичајени начин, са празном линијом између сваког. Докле год су још увек задржани унутар приложеног окружења, они ће бити аутоматски увучени да прате испод ставке.\n1.1 Окружење навођења\nОво окружење је за ваше стандардне листе навођења ставки.\n1.2 Окружење нумерисања\nОкружење нумерисања је за наручене листе. По нормали, свака ставка је редом нумерисана.\n1.3 Описно окружење\nОписно окружење је мало другачије. Можете одредити ознаку ставке доношењем је као опциони агрумент (иако опциони, изгледало би чудно ако га неби укључили!). Идеално за серију дефиниција, као што је речник.\nПонекад желите опис где текст поћиње у новом реду. То не може лако да се уради са . Трик је у томе да користите .\n2 Груписање листи\nLaTeX ће вам срећно дозволити да унесете окружење листи у већ постојеће окружење (до дубине од четири&mdash;ако вам је потребно више од четири, користите пакет). Једноставно покрените одговарајуће окружење на жељеном месту унутар тренутне листе. Latex ће средити распоред и било какво нумерисање за вас.\n3 Прилагођавање листи\nПрилагођавање LaTeX-а је изван домена за почетнике. Иако није нужно тешко само по себи, зато што су почетници већ преплављени са низом команди и окружења, прелазак на напредније теме ризикује настанак забуне.\nМеђутим, пошто туторијал циља да буде потпун, ми ћемо ипак укључити кратак водич о прилагођавању листи. Слободно прескочите!\nПриметите да у следећем када се користи мора да се појави после инструкције тако да су промене направљене узете у обзир. Ово је потребно и за нумерисане и за наведене листе.\nТакође, пазите на размаке у дефиницијама ознака. То је честа грешка!\n3.1 Проред\nКао што сте можда приметили, у стандардним LaTeX документним класама, вертикални размак између ставки, и размак испод и изнад листи у целини, је већи него између параграфа: можда ће изгледати чудно ако су описи сувише кратки.\n3.1.1 Коришћење пакета\nАко желите добро упаковане листе, користите пакет (укључен у групи), која обезбеђује компактне, \"главне\" верзије претходних окружења, т,ј, , и . Оне раде управо на исти начин, али је излаз компактнији. Други пакети који пружају компактне листе су и .\nАлтернативно, користите класу са .\n3.1.2 Ручно прилагођавање\nУнутар листи можете редефинисати неке дужинске/димензијске варијабле LaTeX-а, на пример користећи:\nАлтернативно, да створите јединствен изглед у вашем документу можете редефиннисати окружење нумерисања:\nДруги приступ је редефинисати команду глобално.\n3.2 Прилагођавање нумерисаних листи\n3.2.1 Користећи пакете\nСтвар коју људи најчешће желе да промене са нумерисаним листама су бројачи. Брзо решење за овај проблем је обезбеђено од стране пакета Дејвида Карлајла, или софистициранији пакет од стране Хавиера Безоса. Када користите , могуће је да одредите ''стил'' нумерације: .\nОпције ''A'', ''a'', ''I'', ''i'' и ''1'' дефинишу стил и саме себе објашњавају, све остало се третира као текст. Да бисте користили било који од симбола стилова као текст они се могу затворити у заграде, нпр. ће дати буквално A.\nПонекад можете пожелети да поставите неки кратак текст испред нумерисања, на пример: \"Exercise 1, Exercise 2, Exercise 3, ...\". Ово је могуће са пакетом:\n''\\bfseries'' чини текст подебљан, ''Exercise'' је текст и ''\\arabic*'' убацује бројач за којим иде ''colon (:)'' који је опет третиран као текст.\n3.2.2 Ручно\nДа бисте отишли даље и урадили ово сами, кратак увод у LaTeX ''бројаче'' је потребан. Требало би да проверите посвећено поглавље јер нећемо улазити у детеље за сада.\nПостоје четири појединачна бројача која су повезана са листама навођења. Сваки репрезентује четири могућа нивоа угнежђења, који се називају:\nБројач се повећава од стране пре него што је штампан. На пример за ресетовање користите:\nКоманда одговорна за форматиреање различитих нивоа гнежђења је\nПример:\nОво једноставно редефинише изглед ознаке, што је у реду, под условом да не намеравате да упућујете на специфичну ставку унутар листе, у том случају ће референца бити штампана у оригиналном формату. Овај проблем се не пијављује ако редефинишете штампач бројача:\n3.3 Прилагођавање наведених листи\nЛисте навођења нису тако сложене како оне неморају да се нумеришу. Зато, за прилагођавање, једноставно промените ознаке. то се може урадити ручно за сваки унос са , на пример .\nНаведеним ознакама се може приступити преко , , , , за четири одговарајућа нивоа.\nПример изнад би подесио ознаке за први ниво на веће од (>) симбола. Наравно, текстуални симболи доступни у Latex-у нису веома узбудљиви. Зашто се користити неки од ZapfDingbat симбола, описаних у Симболи делу.\nИли искористите математички симбол:\nЛиста навођења са уским комплетима ставки, то јест без вертикалног простора између две узастопне ставке, може бити направљена на следећи начин.\n4 Листе у реду\nЛисте у реду могу бити изведене на следећи начин.\n4.1 Са пакетом\nпакет пружа окружење (са опционим спецификацијам форматирања у угластим заградама):\nДа би променили стил бројача, знакови A, a, I, i, и 1 се могу користити у опционом аргументу да произведу бројач са једним од ових стилова , , , и . На пример:\nпроизводи ознаке (i), (ii), (iii) ...\n4.2 Са пакетом\nПакет такође обезбеђује листе у реду.\n5 Easylist пакет\nпакет омогућава вам да креирате листу користећи погоднију синтаксу и са бесконачним нивоима угнежђења.\nТакође је веома прилагодљив.\nУчитај пакет са контролним знаком као опционалним аргументом:\nокружење ће бити подразумевано за нумерисања.\nПоседује унапред дефинисане стилове које можете подесити као опционалне аргументе.\nДоступни стилови:\n** - Све ставке имају празна поља поред себе\n* - Приближно формат коришћен од стране садржаја класе књига\n* - Приближно формат коришћен од стране садржаја класе чланка\n* - Стандардни\n*\nМожете прилагодити листе са командом и вратите прилагођавање натраг са . Да, то су заграде за параметре.\nпараметар подешава стил бројача и текста, параметар подешава стил бројача, и параметар подешава стил текста. параметар одређује начин на који се бројеви приказују и могуће вредности су или (за велике и мале римских бројева), или (за велиак и мала слова), (за арапске бројеве, стандардно), и (за Zapf's Dingbats).\nпараметар подешава интерпукцију финалног бројача (Нпр: ) док подешава величину размака између ставки и текста у стваки. параметар подешава дистанцу од леве маргине (Нпр: ). параметар подешава дистанцу од леве маргине од свих ставки у пропорцији са њиховим нивом.\nпараметар спречава прве бројаче од појављивања на свим нивоима. Ако постоји број после параметра (Нпр: ) онда тај број показује ниво на који ће он да утиче (Нпр: ).\nПример прилагођеног нумерисања:\nПриметите да смо ставили аргумент између да би избегли да га LaTeX разуме као крај листе својстава.\nСада смо променили подразумевана својства да одштампамо прилагођено окружење набрајања:\nРазмаци у параметрима су битни. параметар делује као подразумевана вредност и ће користити средњу цртицу за ниво 1, 5 и надаље.\nТакође можете да дефинишете прилагођене стилове користећи LaTeX макрое:\nВажна напомена: има неке недостатке.\nПрво ако вам је потребно да ставите easylist унутар окружења користећи исти контролни симбол као и онај одређен за easylist-у, можете добити грешку.\nДа бисте ово заобишли, користите следеће команде обезбеђене од стране easylist:\nПоред тога коришћење заједно са цифрама може да доведе до неких проблема у распореду и увлачењу.\nLaTeX листе имају овај проблем.\nДа би користили easylist са Beamer-ом, сваки фрејм који корористи easylist мора бити означен као крх:\n6 Напомене и референце\nen:LaTeX/List Structures", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8", "word_count": 1259, "cyrillic": 0.96}
{"id": "11272", "title": "LaTeX/Ротација", "text": "1 Ротациони пакет\nПакет вам пружа могућност да ротирате било који објекат произвољног угла. Пошто сте га учитали са стандардном командом у преамбули:\nможете да користите три нова окружења:\nће ротирати цео аргумент за 90 степени супротно од казаљке на сату. Штавише:\nће окренути аргумент за 30 степени. Можете дати било који угао као аргумент, било да је позитиван или негативан. Оставиће довољан простор да се избегне било какво преклапање текста.\nкао , али ово неће додати додатни простор.\nАко желите да направите бочно окретање тако да се и наслов ротира, можете да користите\nили\nПремда, приметите да ће они бити постављени на посебној страни.\nАко желите да ротирате TikZ слику можете да користите заједно са .\nТакође можете да користите команду. Хајде да ротирамо табулар унутар табеле на пример:\n1.1 Опције\nУобичајено је да су sidewaysfigures/sidewaystables оријентисане у зависности од броја стране у дво-страним документима (имају два пролаза).\nРотациони пакет предузима следеће опције.\n;counterclockwise/anticlockwise: У једностраним документима окретање sidewaysfigures/sidewaystables обрнуто од смера казаљке на сату.\n;clockwise: У једностраним документима окретање sidewaysfigures/sidewaystables у смеру казаљке на сату (уобичајено).\n;figuresright: У документима са две стране све sidewaysfigures/sidewaystables су исте оријентације (лево од фигуре, табела је сада на дну стране). Ово је стил који преферира Чикаго приручник стилова.\n;figuresleft: У документима са две стране sidewaysfigures/sidewaystables су истеоријентације (лево од фигуре, табела је сада на врху стране).\n2 rotfloat пакет\nКада је пожељно ставити ротирану табелу на идентичној локацији где се појављује у изворној (.tex) датотеци, пакет може бити искоришћен. Тада се да користити\nкао и са нормалним табелама. опција не може бити коришћена без овог пакета.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A0%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 270, "cyrillic": 0.932}
{"id": "11259", "title": "LaTeX/Модуларни Документи", "text": "Кроз овај водич видели смо шта је могуће урадити и како је оствариво, међутим, намеће се питање: желим да напишем правилан текст користећи LaTeX, шта онда радити? Одакле почети? Ово је кратак, корак-по-корак, приручник о томе како започети документ правилно, држањем структуре на високом нивоу. Суштина је оргранизовање фајлова коришћењем модуларних особина које поседује LaTeX. На овај начин, биће веома лако правити модификације, чак ако је документ скоро завршен. Ово су све само предлози, али можда вас инспиришу да напишете свој документ.\n1 Структура пројекта\nНаправити јасну структуру целог пројекта на овај начин:\n# направити директорију за овај пројекат. У наставку ћемо тај директоријум називати ''коренски директоријум''# направити нова два директоријума унутар коренског, један за LaTeX документе, други за слике. Пошто ћете често морати да пишете њихова имена, пожељно би било да буду кратка. Наш предлог је ''tex'' и ''img''.\n# направити свој документ (назваћемо га document.tex, можете користити име које се вама свиђа) и свој пакет (на пример ''mystyle.sty''); други фајл ће помоћи у одржавању јасноће кода.\nАко сте пратили све ове кораке, ови фајлови би требало да се налазе у коренском директоријуму, користећи \"/\" за сваку директорију:\n./document.tex\n./mystyle.sty\n./tex/\n./img/\nништа друго.\n2 Навођење LaTeXа на обрађивање више фајлова\nКако ваш рад буде растап, ваш LaTeX фајл може постати гломазан и збркан, посебно ако пишете дугачак чланак са суштинским, дискретним одсецима, или целу књигу. У таквим случајевима, практично је поделити ваш фајл на неколико делова. На пример, ако пишете књигу, логично је да свако поглавље пишете као другачији .tex фајл. LaTeX ово чини једноставним захваљујући двема командама:\n\\input{име фајла}\nи\n\\include{име фајла}\n2.1 Упоређивање метода: унос против укљученог\nРазлика између ова два начина укључивања фајлова је објашњена испод. Оно што им је заједничко јесте то да они обрађују садржај filename.tex пре него што наставе са остатком основног фајла (фајл који садржи ове исказе).\nКада компајлер обрађује ваш основни фајл и стигне до команди или , он прочита filename.tex и обрађује садржај у сагласности са форматизованим командама које су назначене у основном фајлу. Овако можете убацити све опције форматирања у основни фајл и испишете садржај користећи или у фајловима који имају прави садржај вашег рада. Ово значи да, важан део вашег радног процеса, т.ј. писање, је јасно одвојено од опција форматирања. Ово је један од разлога због којих је LaTeX добар за озбиљно писање! Тиме ћете имати посла одвојено са текстом и основним командама као што су , итд. Документ ће бити неоптерећен и много лакши за обрађивање.\nДруга метода укључивања фајла, , разликује се од прве у појединим битним цртама. Не можете “угнездити” изказ у фајлу који је додан преко , с обзиром на , у другу руку, дозвољава позивање фајлова који сами од себе позивају друге фајлове, ad infinitum (у реду, скоро!). Можете, међутим, фајл који садржи једну или више команди. Молим вас, одуприте се искушењу “угнежђавања” фајлова на овај начин, једноставно јер систем то може учинити: завршићете са још једном врстом сложености!\nЈош једна битна разлика јесте та што коришћењем изазваћете прелом странице (што је идеално за поглавља књиге), с обзиром на то да команда то не ради (што је идеално за коришћење изнутра, рецимо, дугачак чланак са дискретним насловима, који нису нормално подешени на новој страни).\nУ било ком случају .tex растегљивост имена фајла је препуштено слободном избору.\nРад на дискретним деловима вашег документа трпи последице од тога како је ваш основни фајл компајлован; ово ће се разматрати испод.\n2.2 Коришћење другачијих путања\nКада LaTeX компајлер пронађе упућивање на спољашњи фајл у основном фајлу, тражиће га у у истом директоријуму. Штавише, суштински можете упутити на било који фајл у вашем систему, коришћењем и апсолутне и релативне путање.\n''Апсолутна'' путања је пуна путања- и име фајла у којем је сваки елемент означен. Дакле, <code>filename.tex</code> може имати пуну путању,\n\\input{/home/user/texfiles/filename.tex}\nУколико сте направили директорију <code>myfiles</code> за ваш писани пројекат, у вашем <code>texfiles</code> директоријуму, његова пуна путања била би,\n\\input{/home/user/texfiles/myfiles/filename.tex}\nОчигледно, коришћење апсолутне путање је неефективно ако се односи на фајл у тренутном директоријуму. Ако, међутим, треба да обухватите фајл који се увек налази у специфичном делу вашег система, можете га упутити на апсолутну путању, на пример,\n\\input{/home/user/documents/useful/foo.tex}\nУ пракси, апсолутна путања се, генерално, користи када се упућујемо на фајл који је баш забачен у систему (или пак и на другом серверу!). Једна реч упозорења: не остављајте празан простор у именима фајлова, могу да изазову двосмислено понашање. Или не остављајте размаке или користите доњу црту _ уместо размака.\nМожда ћете морати, међутим, да направите ваш извор преносивим (на други рачунар или на друго место на хард диску), у том случају, ''релативне'' путање треба да буду коришћене уколико желите да избегнете преписивање имена путања. Или, релативна путања, једноставно, може бити ефикаснији и елегантнији начин “обраћања” фајлу. Релативна путања је она која је дефинисана у релацији са тренутном директоријом, у нашем случају, са оном која садржи основни фајл. LaTeX користи стандардну UNIX нотацију: са једноставном тачком . обраћате се тренутном директоријуму, и са две тачке .. обраћате се претходном директоријуму, то је онај изнад тренутног директоријума у стаблу система. Коса црта / се користи да одвоји другачије компоненте од имена путање: директоријуми и имена фајлова. Дакле, ./ се обраћате тренутном директоријуму, а ../ претходном, коришћењем ../../ обраћате се директоријуму који је два корака изнад у стаблу система.\nПисање\n\\input{./filename.tex}\nимаће ''потпуно'' исти ефекат као и писање\n\\input{filename.tex}\nали, уколико вам је лакше да све своје фајлове ставите у потдиректоријум тренутног директоријума, под називом myfiles, том фајлу бисте се обраћали\n\\input{./myfiles/filename.tex}\nЗаиста, у нашем примеру апсолутне путање, изнад наведеним, могли сте, такође, том фајлу да се обратите и релативно:\n\\input{../../documents/useful/foo.tex}\nНаравно, сви често коришћени системи – Linux, Mac OS X и Windows – такође садрже UNIX ./, ../ особину, наведену изнад. Приметити, међутим, да LaTeX користи деснонакривљене црте / чак и на Microsoft Windows платформама, које користе левонакривљене линије \\ у путањама. LaTeX имплементације за Windows систем изводе ово претварање за вас, што обезбеђује да ће ваш документ бити валидан за све инсталације.\nФлексибилност, наслеђена на начин на који је LaTeX интегрисан са новим фајл оперативним системима, дозвољава унос фајлова на начин који вама одговара, по личним подешавањима.\nПриликом коришћења релативне путање унутар LaTeX фајла, унешене кодом <code>\\input</code> или <code>\\include</code>, битно је напоменути да су путање релативне у односу на директоријум у којем је основни .tex фајл, а не директоријум у којем се укључен (или унесен) фајл налази. Ово ће вероватно бити проблем ако користите фолдер за свако ново поглавље, са сликама у сваком поглавље фолдеру, и коришћење \\include за читање извора поглавља у главном LaTeX фајлу у родитељском фолдеру.\n2.3 Компајловање основног фајла\nКада компајлујете свој документ, референце страна ће се променити у зависности од вашег коришћења <code>\\input</code> и <code>\\include</code> команди. Углавном LaTeX корисници компајлују делове докумената како би проверили да ли су сама поглавља синтатски коректна као и изглед, какав је писац замислио. Потпуно компајловање се, генерално, врши како би се прегледао потпуни нацрт или финална верзија. У таквим случајевима, у таквим случајевима је апсолутно неопходно покренути LaTeX два или више пута како би се средили бројеви страна, референце, итд. (посебно ако користите библиографске софтверске алате попут BiBTeX).\nНајједноставнији начин провере да је једна или више различитих компоненти вашег рада синтактички снажна, јесте коментарисање команде знаком процента, на пример:\n\\documentclass{article}\n\\begin{document}\n%\\input{Наслов_1}\n%\\input{Наслов_2}\n%\\input{Наслов_3}\n\\input{Наслов_4}\n%\\input{Наслов_5}\n\\end{document}\nОвај код ће да процесује ваш основни фајл са article конвензијом, али само ће материјал у фајлу Section_4.tex бити извшен. Ако је то, рецимо, последња ствар коју је требало проверити пре слања неким великим новинама, једноставно бисте побрисали све знакове процента и поново покренули LaTeX, и понављали процес компајловања како бисте средили све референце, бројеве страна и тaко.\n2.4 Коришћење \\includeonly\nКоришћење ове команде обезбеђује комплексније, самим тиме и корисније могућности. Ако укључите предстојећу команду у ваш увод, т.ј. пре \\begin{document},\n\\includeonly{име фајла 1,име фајла 2,...}\nсамо ће фајлови наведени између витичастих заграда бити убачени. Приметити да можете имати један или више фајлова као аргумент овој команди: одвојити их зарезом, не размацима. Уколико користите апсолутне или релативне путање до фајлова, укуцајте целу референцу.\nОво захтева да постоје <code>\\include</code> команде у документу који одређује ове фајлове. Име фајла треба бити написано без .tex продужетка фајла:\n\\documentclass{book}\n\\includeonly{Поглавље_1,Поглавље_4} % компајлује смао поглавља 1 и 4, просторни карактери нису укључени\n\\begin{document}\n\\include{Поглавље_1} % изоставља '.tex' продужетак\n\\include{Поглавље_2}\n\\include{Поглавље_3}\n\\include{Поглавље_4}\n\\end{document}\nОвај код би обрадио основни фајл али би само укључио саржај ауторовог првог и четвртог поглавња (Поглавље_1.tex и Поглавље_4.tex). Оно што је важно, ова алтернатива одржава онолико .aux информација колико је могуће из претходног руковођења, дакле, много мање забрља попречне-референце од импровизованог предлога изнад.\n2.5 Одвајање компилација наследничких докумената\nНедостатак тврдоглавог коришћења <code>\\input</code> и <code>\\include</code> јесте то што се само основни фајл може компајловати. Међутим, можете одлучити да боље радите на појединачним насловима и пожелите да компајлујете те појединачне наслове. Постоји неколико доступних пакета који ће решити ове проблеме.\n2.5.1 Подфајлови\nомогућује компајловања наслова документа коришћењем исте преамбула као код главног документа.\nУ главном документу, пакети морају бити учитани као:\n\\usepackage{subfiles}\nУместо коришћења <code>\\input</code> и <code>\\include</code>, наследнички документи морају бити учитани као:\n\\subfile{filename}\nНаследнички документ мора почети следећим изказима:\n\\documentclass[main.tex]{subfiles}\n\\begin{document}\nи завршити се:\n\\end{document}\nУкратко, основни документ (<code>main.tex</code>) изледа као:\n\\documentclass{book}\n\\usepackage{subfiles}\n\\begin{document}\n%% саржај мог документа\n\\subfile{chapter1}\n%% још садржаја мог документа\n\\end{document}\nи Поглавље 1 (<code>chapter1.tex</code>) изгледа као:\n\\documentclass[main.tex]{subfiles}\n\\begin{document}\n%% садржај Поглавља 1\n%%\n%% још садржаја Поглавља 1\n\\end{document}\nПоједине Линукс дистрибуције немају потфајл пакете у својим LaTeX дистрибуцијама, јер нису биле укључене пре TeXLive 2012. Можете скинути са CTAN. Овај пакет ће садржати два фајла <code>subfiles.cls</code> и <code>subfiles.sty</code>. Померите ове фајлове у директоријум под именом <code>subfiles</code> у путањи <code>/usr/share/texmf/tex/latex</code>. Ово још увек неће учинити пакете доступним; <code>texhash</code> мора бити први извршен. Сада сте спремни!\n2.5.2 Стендалоун\nје дизајниран за померање више у супротном смеру него подфајлови. Он обезбеђује средства за импортовање преамбуле наследничког документа у главни документ, дозвољавајући флексибилан начин за укљуливање текста или слике у више докумената (нпр. чланак и presentation).\nУ главном документу, пакет мора бити додат као:\n\\usepackage{standalone}\nНаследнички документи се учитавају преко <code>\\input</code> или <code>\\include</code>.\nНаследнички документ сарджи, на пример, следеће исказе:\n\\documentclass{standalone}\n% учитава било који пакет потребан за документ\n\\begin{document}\n% Ваш документ или слика\n\\end{document}\nУкратко, основни документ (<code>main.tex</code>) изгледа као:\n\\documentclass{book}\n\\usepackage{standalone}\n\\begin{document}\n%% садржај мог документа\n\\input{chapter1}\n%% још садржаја мог документа\n\\end{document}\nи Поглавље 1 (<code>chapter1.tex</code>) изгледа као:\n\\documentclass{standalone}\n% Преамбула\n\\begin{document}\n%% садржај Поглавља 1\n%%\n%% још садржаја Поглавља 1\n\\end{document}\n2.6 Убацивање PDF фајлова\nАко треба да убаците постојећи, вероватно вишестрани, PDF фајл у ваш LaTeX документ, било да јесте или није укључени PDF компајлован LaTeXом или неким другим алатом, размотрите коришћење . У преамбули, укључите пакет:\n\\usepackage[final]{pdfpages}\nПакет вам такође дозвољава да одредите које стране желите да укључите: на пример, да убаците стране од треће до шесте из неког фајла <code>insertme.pdf</code>, користите:\n\\includepdf[pages=3-6]{insertme.pdf}\nДа убаците цео <code>insertme.pdf</code>:\n\\includepdf[pages=-]{insertme.pdf}\nЗа целу функционалност, компајлујте излаз са <code>pdflatex</code>.\nДодатне информације можете пронаћи у поглављу Отпремање у друге формате.\n3 Фајл mystyle.sty\nУместо убацивања свих потребних пакета на почетку документа, као што бисмо могли, најбољи начин за убацивање свих потребних пакета јесте убацивање у други лажан пакет под називом ''mystyle'', који ћете направити само за ваш документ. Добар разлог са овако нешто јесте тај да ћете морати само да додате један једини \\usepackage у ваш документ, чиме ће ваш код бити много прегледнији. Поврх тога, сав инфо вашег пакета биће унутар документа, дакле, када будете започињали нови документ мораћете да копирате тај фајл и укључите га правилно, тиме имаћете стил који сте већ раније користили.\nКреирање свог стила је веома једноставно: направите фајл под називом mystyle.sty (име може бити по жељи, али мора да се завршава са \".sty\"). На поечетку, напишите:\n\\ProvidesPackage{mystyle}\nОнда, убаците све жељене пакете стандардном командом \\usepackage{...} као што бисте нормално и урадили, промените вредности свих променљивих које желите, итд. Радиће као да сте код који сте убацили овде копирали и залепили унутар документа.\nДок пишете, кад год морате да донесете одлуку поводом форматирања, дефинишите своју команду за то и додајте је у ваш mystyle.sty:нек LaTeX ради за вас. Ако учините тако, биће веома лако променити га, ако се предомислите.\nОво је заправо почетак писања пакета. Погледати LaTeX/Макрои за више детаља.\nЗа листу неколицине пакета које можете користити, видети Листа пакета одељак.\n4 Главни документ document.tex\nОнда направите фајл под називом document.tex; ово ће бити главни фајл, онај који ћете компајловати, иако не би требало често да га уређујете јер ћете радити на другим фајловима. Требало би овако да изгледа (ово је пример кода за ''report'', али га лако можете променити у ''article'' или било шта друго):\n\\documentclass[12pt,a4paper]{report}\n\\usepackage{graphicx}\n\\usepackage{ifpdf}\n\\ifpdf\n% овде убацити пакете само за PDF:\n\\DeclareGraphicsExtensions{.pdf,.png,.jpg,.mps}\n\\usepackage{hyperref}\n\\else\n% овде убацити пакете само за DVI:\n\\fi\n% све остале пакете убацити овде:\n\\usepackage{mystyle}\n\\begin{document}\n\\input{./tex/title.tex}\n%\\maketitle\n\\tableofcontents\n\\listoffigures\n\\listoftables\n\\input{./tex/intro.tex}\n\\input{./tex/main_part.tex}\n\\input{./tex/conclusions.tex}\n\\appendix\n\\input{./tex/myappendix.tex}\n% Библиографија:\n\\clearpage\n\\addcontentsline{toc}{chapter}{Bibliography}\n\\input{./tex/mybibliography.tex}\n\\end{document}\nОвде је коришћено доста кодова које смо изразили у претходном одељку. На почетку је хедер, дискутован у Савети и трикови одељку, тако да бисте могли да компајлујете и у DVI и PDF. Онда импортујете једини потребан пакет, а то је ''mystyle.sty'' (приметити да у коду мора бити импортован без продужетка), затим почиње ваш документ. Онда убацује наслов: није нам се свидео излаз \\maketitle , те смо направили наш, код за то биће у фајлу под називом title.tex у фолдеру tex који смо раније направили. Како га написати, објашњено је у Стварање наслова одељку. Затим су убачени садржај, слике и табеле. Уколико их не желите, само прокоментаришите те редове. Затим је убачен главни део документа. Као што можете видети, нема текста у document.tex: све је у другим фајловима у tex директоријуму тако да их можете лако уређивати. Одвајамо наш текст од структуралног кода, и тиме побољшавамо \"То што видиш је то што мислиш\" природу LaTeXа. Затим можемо видети додатак и коначно Библиографију. У одвојеном је фајлу и ручно се додаје у садржај користећи савет наведен у Савети и трикови.\nЈедном када сте направили document.tex више нећете морати да га уређујете, осим ако не будете желели да убаците још један фајл у tex директоријум, али ово се неће дешавати веома често. Сада можете да пишете свој документ, одвајати га у колико год хоћете фајлова и додавати многе слике, а да се не збуните: захваљујући строгој структури, коју сте наместили вашем пројекту, бићете у могућности сва ваша уређивања јасно да пратите.\nПредлог: немојте да називате ваше фајлове попут \"поглавље_01.tex\" или \"слика_03.png\", т.ј. покушајте да избегнете бројеве у именима фајлова: ако се нумерација коју LaTeX даје аутоматски, разликује од ваше (могућност је велика) доста ћете се збунити. Када именујете фајл, застаните за тренутак, размислите о кратком имену које које може у потпуности објаснити шта је унутар фајла, а да не буде двосмислено, уштедеће вам време како документ буде растао.\n5 Спољни линкови\n***", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8", "word_count": 2570, "cyrillic": 0.869}
{"id": "1023", "title": "Метафизика и природа божја", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Организација науке: Заснивање биологије | Метафизика и природа божја | Психологија и природа уметности >>\n----\nЊегова метафизика израсла je из његове биологије. Све што постоји на свету креће унутарњи импулс на то да постане веће него што je. Ствари нису само облик стварносги, него су постале из нечега што чини њихову материју или сирово градиво; оне поново могу да постану материја из које ce састављају још виши облици. Тако je зрео човек облик чија je материја била дете; дете je облик, a његова материја јесте ембрион; ембрион je облик, a jaje његова материја и т. д. натраг тим редом све док на нејасан начин не добијемо појам о сасвим неуобличеној материји. Али, таква безоблична материја била, би једнака ничему, јер свака ствар има неки облик. У најширем смислу речи, материја значи могућност облика; облик значи актуалитет, пуну реализацију материје. Материја спречава, a облик ствара. Облик није само лик, него ликотворна снага, унутарња нужност и потстицај, који го материјал уобличавају y нарочите фигуре и сврхе; он je остварење потенцијалне способности материје и збир свих снага које одређују делање, постојање и постајање. Природа je освојење материје обликом, непрестана прогресија и победа живота. Све ствари на овом свету крећу ce природно y правцу према неком нарочитом испуњењу. Од различних узрока који детерминишу дешавање, последњи узрок, који одређује циљ, јесте најпресуднији и најважнији. Заблуде и некорисни кораци природе своде ce на инертност материје која ce противи обликодавној снази циља — отуда воде порекло абортуси и наказе које нагрђују лице живота. Развитак не зависи од среће или случаја (како бисмо иначе могли објаснити готово опште јављање и наслеђивање корисних органа?); све што постоји развија ce изнутра y одређеном правцу, и свим тим управља природа и структура и ентелехија. Јаје кокошкино изнутра je тако удешено и одређено да из њега не постаје пловче, него само пиле; из жира не постаје врба, него само храст. То Аристотело не објашњава постојањем неког спољног провиђења које би одређивало земаљске структуре и догађаје; план, шта више, лежи y унутрашљости ствари и развија ce из њихова типа и из њихове делатности. »Божанско провиђење за Аристотела потпуно ce поклапа са операцијом природних узрока.«\nИпак, постоји неки бог, мада то није једноставни и људски бог претстављен опростивим антропоморфизмом младачкога духа људског. Аристотело прилази проблему са стране свепознате загонетности кретања. Како почиње кретање? — пита он. Он не допушта могућност да би кретање могло да буде сасвим без почетка, како je то по његову схватању код материје. Материја може бити вечна, зато што je она чиста непрестана могућност будућих облика; али, када je и где je почео онај неизмерљиви процес кретања и уобличавања који je напослетку пространи свемир испунио бескрајношћу ликова? Свакако, кретање има неки извор, каже Аристотело, па ако не желимо да ce бесциљно строваљујемо y бескрајно корачање уназад, померајући своје питање корак по корак y вечност, онда морамо претпостављати једнога првога непокренутога покретача (primum mobile immotum), једно нетелесно, недељиво, непросторно, бесполно, бестрасно, непроменљиво, савршено и вечно биће. Бог не ствара свет, али га он покреће, и не покреће га као нека механичка снага, него као тотални мотив свих операција y свету. »Бог покреће свет као што вољени предмет покреће љубавника.« Он je последњи узрок природе, потстицај и циљ ствари, облик света. Он je принцип његова живота, збир његових виталних процеса и снага, иманентни циљ његова растења, оживљавајућа ентелехија целине. Он je чиста енергија, схоластички actus purus — активност per se; можда мистична »снага« модерне физике и философије. Он je мање личност него ли магнетична снага.\nПа, ипак, по својој уобичајеној недоследности, Аристотело претставља бога као самосвесни дух. Један одиста мистериозни дух, јер бог Аристотелов никад ништа не чини; он нема ни захтева, ни воље, a ни циљева; он je тако чиста делатност да он никад не дела. Он je апсолутно савршен, зато и не може ништа желети, зато и не ради ништа. Његово једино занимање састоји ce y посматрању ствари; a како je он сам суштина свих ствари, облик свих облика, зато je његово једино занимање да посматра сам себе. Јадни аристотеловски бог! Он je roi fainéant, краљ који ништа не ради; — »краљ краљује, али не влада«. И није никакво чудо што Британци тако воле Аристотела; његов бог ce одиста угледао на њихова краља.\nИли и на Аристотела. Наш философ тако je волео контемплацију да je њој жртвовао своју концепцију божанства. Његов бог има мирни, аристотеловски тип; нема ничег романтичног, него, далеко од борби и гадости живота, живи повучено y својој кули од слонове кости; цео свет лежи између њега и философа-краљева Платонових, или неумитне, живота пуне, стварности Јеховине, или милостивог и брижног родитељског осећања хришћанског бога.\n----\n<< Организација науке: Заснивање биологије | Метафизика и природа божја | Психологија и природа уметности >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B0", "word_count": 743, "cyrillic": 0.921}
{"id": "11277", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Коришћење модула", "text": "У овом поглављу су вежбе за куцање (назовите кал.py). <code>import</code> уствари тражи датотеку под називом календар.py и учитава је. Ако је датотека названа календар.py и види \"унеси календар\" покушава сам да је прочита што најбоље ради слабо.)):\nimport calendar\nгодина = input(\"Укуцајте број године: \")\ncalendar.prcal(година)\nИ овде је излаз који сам добио:\nУкуцајте број године: 2001\n2001\nЈануар Фебруар Март\nMo Tu We Th Fr Sa Su Mo Tu We Th Fr Sa Su Mo Tu We Th Fr Sa Su\n1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 1 2 3 4\n8 9 10 11 12 13 14 5 6 7 8 9 10 11 5 6 7 8 9 10 11\n15 16 17 18 19 20 21 12 13 14 15 16 17 18 12 13 14 15 16 17 18\n22 23 24 25 26 27 28 19 20 21 22 23 24 25 19 20 21 22 23 24 25\n29 30 31 26 27 28 26 27 28 29 30 31\n(Прескочио сам нешто излаза, али мислим да сте схватили.) Па шта програм ради? Прва линија <code>import calendar</code> користи нову команду <code>import</code>. Команда <code>import</code> учитава модул (у овом случају <code>calendar</code> модул). Да бисте видели доступне команде у стандардним модулима погледајте у библиотеци референци за Пајтон (ако сте је скинули) или идите на . Ако погледате документацију за модул календара, учитава функцију под називом <code>prcal</code> која штампа годишњи календар. Линија <code>calendar.prcal(година)</code> користи ову функцију. Укратко да користе модул <code>import</code> а затим <code>module_name.function<code> за функције у модулу. Други начин да напишете програм је:\nfrom calendar import prcal\nгодина = input(\"Укуцајте годину: \")\nprcal(година)\nОва верзија увози одређену функцију из модула. Овде је други програм који користи Пајтон библиотеку (име је нешто као clock.py) (притисните Ctrl и 'c' у исто време да завршите програм):\nfrom time import time, ctime\nпретходно_време = \"\"\nwhile True:\nвреме = ctime(time())\nif претходно_време != време:\nprint \"Време је:\", ctime(time())\nпретходно_време = време\nСа неким израз почиње:\nВреме је: Нед Авг 20 13:40:04 2000\nВреме је: Нед Авг 20 13:40:05 2000\nВреме је: Нед Авг 20 13:40:06 2000\nВреме је: Нед Авг 20 13:40:07 2000\nTraceback (innermost last):\nFile \"clock.py\", line 5, in ?\nвреме = ctime(time())\nПрекид тастатуре\nИзлаз је бесконачан, наравно, тако да сам га отказао (или се излаз барем наставља док је притиснуто Ctrl+C). Програм улази у бесконачну петљу (<code>True</code> је увек тачно, па <code>while True:</code> траје заувек) и сваки пут проверава да ли се време променило и штампа ако јесте. Приметите како су вишеструка имена у изјави убацивања коришћена <code>from time import time, ctime</code>.\nПајтон библиотека садржи много корисних функција. Ове функције вашем програму дају многе могућности а многе од њих могу да поједноставе програмирање у Пајтон.\n0.1 Вежбе\nПреправите Високо_ниско.py програм из секције Решења да користе случајне бројеве између 0 и 99 уместо тешко-кодираног 78. Користите Пајтон документацију да нађете одговарајући модул и функцију да радите ово.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Using Modules", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B0", "word_count": 512, "cyrillic": 0.76}
{"id": "11278", "title": "LaTeX/Теме", "text": "Нови корисници LaTeX-а се осећају разочарано због недостатка визуелног прилагођавања које нуди систем.\nЗаправо то је учињено намерно: LaTeX филозофија има право на право форматирање док је писац фокусиран на садржај.\nУ овом поглављу ћемо показати шта можемо постићи са неким напорима.\n1 Увод\nУ наставку ћемо написати тему, пакет који ће само променити изглед документа, тако да ће наш документ радити са или без теме.\nИмајте на уму да ако може изгледати допадљиво, то апсолутно није модел типографије. Не треба користити такву тему за озбиљне публикације. Ово је више технолошки пример показују LaTeX способности.\n2 Конфигурација пакета\nОвде се ништа посебно не може рећи. Ово је директна примена поглавља Креирања пакета.\nУчитаћемо следеће пакете.\n* се користи да спречи празну страну одмах после команде која прави одељке.\n* се користи за цртање материјала.\nДефинишемо опцију боје и може се користити онолико колико желите. Дефинисање боје са специфичним именима чини се врло флексибилно. Такође користимо опцију да искључи рефлектујуће ефекте којих би могло бити мало '' превише ''!\n3 Заглавље и подножје\nКористимо TikZ за цртање испуњеног полукруга.\nсе користи за постављање заглавља и подножја. Водимо рачуна о коришћењу стила и да почнемо од нуле брисањем претходног заглавља и подножја са .\n4 Садржај\nРедефинишемо команде које користе .\n5 Одељци\nОво је вероватно најкомпликованији део. То није тако тешко, јер је код готово исти за , и .\nКористимо да се уверимо да нема престајања реда одмах након команде стварања одељака. Ми прилогђавамо команду у групи где смо поставили величину фонта, јер простор који нам треба је што зависи од величине фонта.\nЗвездасте команде неће поставити бројаче (LaTeX подразумевано понашање). Можете изабрати другачије руковање звездастом командом враћањем бројача на пример.\nНастављамо одељак штампање од стране .\nУверавамо се да је крај штампања одељка са командом којом се уверавамо да је следећи текст правилно одштампан.\nЗа користимо опцију која мења изглед.\nДа би се правилно руковало ПДФ маркерима морамо пратити следеће редове на крају дефиниција.\nКоначно, за само желимо да одштампамо у заглављу, па зовемо команду. Овде смо променили понашање команде у односу на оригиналну LaTeX верзију, пошто дефинишемо и користимо команду.\n6 Белешке и референце", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B5", "word_count": 348, "cyrillic": 0.982}
{"id": "11276", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Бројање до 10", "text": "0.1 While петље\nОвде представљамо нашу прву ''контролну структуру''. Обично рачунар почиње од прве линије, а затим иде доле. Контролне структуре су промениле редослед да се изјава извршава или су одлучиле да ли ће одређена изјава бити покренута. Овде је извор за програм који користи <code>while</code> контролну структуру:\na = 0\nwhile a < 10:\na = a + 1\nprint a\nИ овде је изузетно узбудљив излаз:\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n8\n9\n10\nА ви сте мислили да не може бити горе након што смо рачунар претворили у калкулатор од 5$?\nПа шта програм ради? Прво гледа линију <code>a = 0</code> и поставља <code>a</code> на нулу. Зтим види <code>while a < 10:</code> и онда рачунар проверава да ли је <code>a < 10</code>. Први пут када рачунар види ову изјаву <code>a</code> је нула и то је мање од десет. Другим речима све док је <code>''a''</code> мање од десет рачунар ће покренути бар таб у изјавама. Ово временом прави да <code>''a''</code> постане десет (додавањем јединице на <code>''a''</code> изнова), и <code>while a < 10</code> више није тачно. Достизањем те тачке програм се неће покренути више дуж тих линија.\nУвек имајте на уму да ставите све тачке \":\" после \"while\" изјаве!\nОвде је други пример коришћења <code>while</code>:\na = 1\ns = 0\nprint ('Унесите бројеве да додате у збир.')\nprint ('Унети 0 да би сте прекинули.')\nwhile a != 0:\nprint ('Тренутна сума:', s)\na = input('Број? ')\ns = s + int(a)\nprint ('Укупан збир =', s)\nУнесите бројеве да додате у суму.\nУнети 0 да би сте прекинули.\nТренутна сума: 0\nБрој? '' '200' ''\nТренутна сума: 200\nБрој? '' '-15.25' ''\nТренутна сума: 184.75\nБрој? '' '-151,85' ''\nТренутна сума: 32.9\nБрој? '' '10 .00 '' '\nТренутна сума: 42.9\nБрој? '' '0' ''\nУкупан збир = 42.9\nЗапамтите сад <code>print 'Укупан збир =', s</code> је једино покренут на крају. <code>while</code> изјава само утиче на линије које су разуђене размаком. <code>!=</code> значи \"није једнако\" па <code>\"while a != 0:\"</code> значи: \"док је <code>''a''</code> нула, покрените изјаве бед таб које следе.\"\n0.1.1 Бесконачне петље\nСада када имамо while петље, могуће је имати програме који ће се стално покретати. Лакши начин да ово урадите је да напишете програм овако:\nwhile 1 == 1:\nprint \"Помоћ, заглављен сам у петљи.\"\n\"==\" операција се користи за тестирање једнакости израза две стране оператора, само како је \"&lt;\" коришћен за \"мање од\" пре (добићете потпуну листу свих поређења оператера у наредном поглављу).\nОвај програм ће избацити <code>Помоћ, заглављен сам у петљи.</code> до краја универзума или док га не угасите, зато што ће 1 заувек бити једнако 1. Начин да га зауставите је да притиснете Control (или ''Ctrl'') дугме и ''C'' (слово) у исто време. Ово ће убити програм. (Важно: некад ћете морати да притиснете enter после Control-C.)\n0.2 Примери\nФибоначи.py\n# Овај програм рачуна Фибоначијев низ\na = 0\nb = 1\nбројање = 0\nмакс_бројање = 20\nwhile бројање < макс_бројање:\nбројање = бројање + 1\n# морамо да пратимо линију са обзиром да смо је променили\nстаро_a = a\nстаро_b = b\na = старо_b\nb = старо_a + старо_b\n# Приметите да се , на крају изјаве за штампање задржава\n# од одласка у други ред\nprint(старо_a),\nИзлаз:\n0 1 1 2 3 5 8 13 21 34 55 89 144 233 377 610 987 1597 2584 4181\nПриметите да је излаз на свакој линији коришћењем зареза на крају <code>print</code> изјаве.\nШифра.py\n# Чека све док се чифра не унесе. Користите Control-C да уђете без\n# коришћења шифре\n# Имајте на уму да то не сме бити лозинка таква да\n# док петља ради најмање једном.\nшифра = \"нема шифре\"\n# запамтите != значи није једнако\nwhile шифра != \"једнорог\":\nшифра = raw_input(\"Шифра: \")\nprint \"Добродошли\"\nПример низа:\nШифра: ауо\nШифра: и22\nШифра: шифра\nШифра: отвори се сезаме\nШифра: једнорог\nДобродошли\n0.3 Вежбе\nНапишите програм који пита корисника за корисничко име и шифру. Затим када откуцају \"откључај\", треба да укуцају њихово име и шифру да би ушли у програм.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Count to 10", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%91%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B4%D0%BE_10", "word_count": 520, "cyrillic": 0.852}
{"id": "1020", "title": "Аристотело као природњак", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Организација науке: Грчка наука пре Аристотела | Организација науке: Аристотело као природњак | Организација науке: Заснивање биологије >>\n----\nКад бисмо почели хронолошки, са Физиком, онда бисмо ce разочарали, јер бисмо морали утврдити да je ова расправа нека метафизика, тешко разумљива анализа материје, кретања, простора, времена, бескрајности, узрока, и других сличних »последњих појмова«. Једно од живљих места садржи напад на »празан простор« Демокритов. У природи не може бити никаквог празног простора или вакуума, каже Аристотело, јер би y вакууму сва тела једнаком брзином падала; како je то немогућно, »тобожњи празни простор излази одиста као нешто што ништа не садржи«, што je празан појам, — знак за Аристотелову праву пригодну досетку, за његову наклоност према несмотреним претпоставкама, и за његову тенденцију да куди своје претходнике y философији. Наш философ имао je обичај да своја дела снабдева историским уводима који су описивали раније радове y области коју обрађyje, и који су сваки такав рад обарали и уништавали. »Аристотело je (каже Бекон) мислио на отомански начин: он безбедно може да влада тек пошто сву своју браћу поубија.« Али, овом братоубилачком беснилу захваљујемо за велик део нашега познавања до-сократовскога мишљења.\nИз разлога који су већ наведени, Аристотелова астрономија претставља само мален нaпрeдak према њеним претходницама. Он одбацује учење Питагорино, по којем je сунце средиште нашег система, и ту част радије додељује земљи. Али, његова мала расправа о метеорологији пуна je бриљантних запажања, и чак њен спекулативни део отвара блиставе светлости. Космичко збивање тече y циклусима, каже наш философ; сунце преображава море y пару, исушује реке и изворе, и напослетку од бескрајних океана прави голе стене; према томе, влага која ce пење y висине купи ce y облаке, пада на земљу и освежава реке и мора. Свагде ce врши мењање, невидљиво али ефективно. Египат je »дело Нилово«, резултат његових слагаља кроз тисуће столећа. Овде море продире y копно, онде ce копно плашљиво отискује y море; нови континенти и нови океани настају, стари океани и континенти ишчезавају, и цело лице земљино мења ce и поново ce мења y великој систоли и диастоли растења и растурања. Понекад ce ови големи преображаји јављају изненада, и разарају геолошке и материјалне основе културе и самога живота. Велике природне катастрофе периодично су лишавале земљу сваке културе и бацале човека натраг y његове прве почетке; као Сизиф, и култура ce често пута примицала своме врхунцу, али само зато да би натраг пала y варварство и почела da capo свој узбрдни посао. Отуда долази готово »вечно враћање« изума и откровења y поворци култура, исти »тамни« периоди полаганог економског и културног скупљања, исти препорођаји изучавања и науке и уметности. Несумњиво je да су неки народни митови расплинуте традиције које су нам остале сачуване из ранијих култура. Тако ce историја човекова креће y неком безутешном кругу, зато што човек још не влада земљом која га носи.\n----\n<< Организација науке: Грчка наука пре Аристотела | Организација науке: Аристотело као природњак | Организација науке: Заснивање биологије >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D0%BA", "word_count": 447, "cyrillic": 0.922}
{"id": "1025", "title": "Етика и природа среће", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Психологија и природа уметности | Етика и природа среће | Философија државе: Комунизам и консерватизам >>\n----\nКад ce Аристотело даље развио, и млади људи купили ce око њега очекујући поуку и образовање, дух његов све више ce одвраћао од детаља науке и прилазио општијим и неодређенијим проблемима карактера и управљања животом. Све јаснија му je постајала мисао да изнад свих питања материјалнога света стоји питање питања: који je живот најбољи? — Шта je највише добро живота? — Шта je врлина? — Како ce може наћи срећа и испуњење?\nУ својој етици он je просто реалистичан. Његово научно образовање не допушта му да проповеда надљудске идеале и празне савете за усавршавање. »Код Аристотела (каже Сантајана) схватање људске природе јесте сасвим здраво; сваки идеал има природну основу, и све природно има идеалан развитак.« Одмах упочетку Аристотело отворено исповеда да циљ живота није доброта ради ње саме, него срећа. »Јер ми бирамо срећу увек ради ње саме, a никада обзиром на нешто друго. Част, задовољство и разум жудимо зато што мислимо да ћемо тиме бити срећни.« Али, он увиђа да je то само ошите место кад срећу називамо »највишим добром«; оно што нам недостаје то je јасан поглед на природу среће и на пут који води к њој. Он ce нада да ће тај пут наћи на тај начин ако испита разлику између човека и других бића, и ако узме да ce срећа човекова састоји y пуном функционисању специфично-људских особина. A човек ce нарочито одликује својом способношћу мишљења. Њезином помоћи он превазилази и савлађује све облике живота, a како му je развитак те способности створио његову супремацију, тако ће му, можемо претпостављати, њен потоњи развитак донети испуњење и срећу.\nГлавни услов за срећу био би онда, не гледајући на извесне телесне претходне услове, живот ума, и y њему лежи специфична слава и снага човекова. Врлина, или боље: одлика, зависи од јаснога суда, од самосавлађивања, од равнотеже пожуда и од уметности средњега пута; то није особина простога човека, она није просто дана ни невиним душама, него je то резултат искуства y пуној мери развијенога човека. Па, ипак, постоји један пут и један вођ до савршеног делања, који нам отклања многа заобилажења и одгађања: то je средњи пут, златна средина. Особине карактера могу ce поделити на трочлане групе; свака од ових група као прве и последње особине садржи претеривања и мане, a средња особина јесте врлина или одлика. Тако између страшљивости и смелости стоји храброст, између шкртоће и расипости дарежљивост, између тупости и пожудности умереност, између понизности и охолости чедност, између ћутљивости и брбљивости исправност, између џангризавости и лакрдијаштва веселост, између свадљивости и ласкања љубазност, између Хамлетове неодлучности и Дон-Кихотове страствености самосавлађивање. Према томе, »мера« за етику и делање не разликује ce од »мере« y математици и техници; y једном и y другом случају она значи нешто беспрекорно и прикладно, што најбољим путем води до најбољег успеха.\nАли, златна средина није, као математичко средство, тачан пресек између два екстрема који ce могу одређивати без остатка; она није стална и непроменљива, него je y сваком поједином случају свако сам одређује, и она ce открива само зрелом и гипком уму. Одлика je уметност која je стечена вежбањем и навиком: ми не деламо правилно зато што имамо врлину или одлику, него ову имамо зато што смо правилно делали. »Ове врлине стварају ce y човеку извршивањем радњи«; ми смо оно што често деламо. Отуда одлика није никаква радња него навика: »највише људско добро ... јесте ... врлини саобразна, савршена делатност душе... јер као што једна ласта и један дан још не чине лето, тако ни један дан или једно кратко време још не чине срећна или блажена човека.«\nМладост je време екстрема: »Учине ли младн људи какву погрешку, она увек лежи на страни претераности и пренагљености.« Највећа тешкоћа за омладину (а и за понеког старијег) y томе je да ce из једног екстрема изиђе тако да ce не западне y супротан. Јер један екстрем лако прелази y други, било то »наткомпензацијом« било на који други начин; неискреност ce сувише много куне, a понизиост чучи до понора уображености. Ko ce налази y једном екстрему, он неће средњи пут него ће супротан екстрем називати врлином. Често je то правилно, јер ако опазимо да смо забасали y један екстрем, »онда би требало да ce насилно обраћамо према другој страни, јер што ce више удаљујемо од погрешног, тим више долазимо до средине, као што то и чине они који нешто искривљено хоће поново да исправе.« Али, екстремно расположени y златном средњем путу виде највећи порок; »тако храбар човек пред кукавицом изгледа као бесан јунак, a пред бесним јунаком као кукавица, и исто тако умерен пред тупим« ... Тако y данашњој политици консервативац назива »демократа« »радикалцем«, a радикалац »консервативцем«.\nУчење о средњем путу јесте израз карактеристичнога става који ce може наћи готово y сваком систему грчке философије. Платон je мислио на њега кад je врлину назвао хармоничним делањем; слично je мислио и Сократ кад je врлину идентификовао са знањем. Овом предању ударили су основу седам мудраца кад су на стену Аполонова храма y Делфима ставили речи: meden agan — ништа превише. Можда су Грци, као што мисли Ниче, на овај начин хтели издати наређење за обуздавање свога виолентнога и необузданога карактера. Вероватније je да ово учење изражава само то да грчко осећање не одбацује страст по себи; страсти су сиров материјал како за врлину тако и за порок, већ према томе да ли ce јављају y претераности и диспропорцији, или y мери и хармонији.\"\nАли, златни средњи пут, каже наш философ који воли чињенице, није једина тајна среће. Осим њега, нама je још потребна примерна количина светских добара, јер сиромаштво изазива шкртоћу и лакомост, a имовина даје слободу од бриге и лакомости, и та слобода јесте извор аристократске поузданости и љупкости. Најблагородније међу овим спољним помоћним средствима среће јесте пријатељство. Уствари, пријатељство je потребније срећноме него несрећноме, јер ce срећа умножава кад ce c другима дели. Оно je важније него праведност, јер »где постоји пријатељство, онде je праведност сувишна; али, где су људи праведни, пријатељство остаје још увек доброчинство«. »Пријатељство je једна душа y два тела.« Ипак, y пријатељство спада пре мало него ли много пријатеља; »ко има много пријатеља, нема ниједнога пријатеља«, и »немогућно je бити пријатељ многих y смислу савршеног пријатељства.« Чистом пријатељству пре припада истрајност него ли снага која букти пламеном, a истрајност изискује чврстину карактера; где ce отвара шарена слика пријатељства, ту ce може рачунати да су ce карактери променили. И пријатељство захтева једнакост, јер сама благодарност y најповољнијем случају даје му клизаву основу. Доброчинци више имају пријатељског осећања за оне који уживају њихову доброту него ли ови за њих. Веома многима чиниће ce довољно објашњење да су једни дужници a други повериоци... и да дужници желе да ce ослободе својих поверилаца, a повериоци ce брину да своје дужнике задрже за ce.« Аристотело одбацује ово тумачење; он мисли да ce јача нежност доброчинаца може објаснити аналогијом уметникове љубави према његову делу или материне према њеном детету. Ми волимо оно што je од нас учињено.\nАли, мада су спољна добра и спољни односи потребни за нашу срећу, њена суштина остаје затворена y нама, y заокругљеном знању и y ведрини душе. Чулно задовољство свакако није прави пут, јер оно ce креће y кругу; за грубо схваћени епикуреизам казао je Сократ: чешемо ce да нас сврби, и сврби нас да ce чешемо. Ни политичка каријера није пут, јер ту смо изложени ћудима народа, a ништа није тако нестално као гомила. Не, срећа мора лежати y духовном задовољству, и на њу можемо да ce ослонимо само онда кад извире из тражеаа или налажења истине. »Интелектуална делатност не иде ни за чим што би лежало изван ње, и y самој себи налази задовољство које je потстиче на даљу делатност; a како обележја самодовољности и неуморности... јасно припадају овом занимању, онда мора y њему лежати савршена срећа.«\nАли, идеалан говек Аристотелов нпак никако није чист метафизичар. »Он није вратоломан и не строваљује ce y опасност, јер он малом броју ствари придаје велику вредност; али, y интересу крупних ствари он ce излаже опасностима и не штеди свој живот, јер не цени живот изнад свега. Он може да чини доброчинства, али ce чува да прима доброчинства, јер оно je особина вишега, a ово особина нижега човека... Он не жели да учествује y стварима које доносе углед, или где други играју прву улогу... Он исказује своје мишљење, ако само не говори иронично, што обично чини пред гомилом... И ничему ce не чуди, јер за њега ништа није велико. Чак ни сећање на претрпљене увреде. Јер он ce не занима много сећањима, нарочито сећањима на претрпљену неправду, него прелази преко тога ... Ни о људима не говори радо... Није му стало до тога да буде хваљен ни да ce други куде... ни о коме не говори рђаво, чак ни о својим непријатељима, осим њима самима... Његове кретње су умерене, његове речи звуче тешко, његов говор тече мирно, јер само ко ce брине за мало ствари и ништа не држи за сувише значајно, тај ce не пренагљује и свој глас не напреже. A говорење иза гласа и брзање долазе онда кад ce y даном случају човек одрече таквог високог држања.«\nПрема ономе што изискује свакодневни живот он ce односи достојанствено и љупко, и дане прилике искоришћује вешто као извежбани генерал који својим борбеним снагама управља по свима правилима стратегије. — Он je сам себи најбољи пријатељ, и ужива y самоћи, док су људи без врлина и способности сами себи најгори непријатељи, и боје ce сваке самоће.\nТакав je натчовек Аристотелов.\n----\n<< Психологија и природа уметности | Етика и природа среће | Философија државе: Комунизам и консерватизам >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5", "word_count": 1551, "cyrillic": 0.915}
{"id": "11255", "title": "LaTeX/Заједничко писање LaTeX докумената", "text": "''Напомена:''\nОвај Викибук се односи на чланак\nод Arne Henningsen\nкоји је објављен у ''The PracTeX Journal'' 2007, број 3\n().\n1 Резиме\nЗаједничко писање докумената захтева јаку синхронизацију међу ауторима. Ова Вики књига описује могућ начин за организацију заједничке припреме LaTeX докумената. Претстављено решење је примарно базирано на систему за контролу верзија, под именом ''Субверзија''. Вики књига описује како ''Субверзија'' може бити коришћена заједно са неколико различитих софтверских алата и LaTeX пакета за организацију заједничке припреме LaTeX докумената.\n1.1 Друге методе\n* Можете користити једно од онлајн решења набројаних у Инсталација поглављу. Многи од њих имају карактеристике сарадње.\n* Још једна опција за сарадњу је . Оно има 2 GB слободног простора и система за креирање верзија. Ради као SVN, али је више аутоматизовано и отуд посебно корисно за почетне LaTeX кориснике. Међутим, Dropbox није истински контролни систем за креирање верзија, и као такав не дозвољава враћање чланка на претходну верзију.\n* Можете користити онлајн заједнчки алат направљен на врху контролног система за кеирање верзија, као што је или . Authorea извршава већину задатака описаних у овом документу, али у позадини (направљена је у GUIу). Омогућава аутору да уђе у LaTeX или Markdown помоћу GUI са математичким нотацијама, фигурама, d3.js нацртима, IPython бележницама, подацима, и табелама. Сав садршај је донесен у HTML5. Authorea такође садржи систем коментара и чет везан са чланке како би олакшала сарадњу и преглед.\n* Како LaTeX систем користи једноставан текст, могу се користити синхрони заједнички уредници попуз Gobby. У Губиу можете писати свој документ у сарадњи са било ким у реалном времену. Строго је препоручљиво да користите utf8 шивровање (посебно ако има корисника који сарађују на вишеструким оперативним системима) и ставилну мрежу (типично жичану).\n* (или други од EtherPad). За компајлисање користити команду:wget -O filename.tex \"http://titanpad.com/ep/pad/export/xxxx/latest?format=txt\" && (latex filename.tex) где би 'xxxx' требало да буде замењено пад бројем (налик 'z7rSrfrYcH').\n* Са привреженом Линукс кутијом са LaTeX & Dropbox могуће је користити Google docs и да би добили аутоматски генерисане PDFs на Dropbox са ажурирања од Google Docs.\n* Можете користити distributed version control system као што је Mercurial или Git. Ово је дефинитивно решење за кориснике који траже контролу и напредне функције као што су грана и интегрисање. Крива учења би била стрмија од решења која би била нађена на интернету.\n2 Увод\nЗаједничка припрема докумената\nзнатну количину координације између аутора.\nКоординација може бити организована на мноштво другачијих начина,\nгде најбољи начин зависи од датих околности.\nУ овом Викибуку, описујем\nкако је организовано заједничко писање LaTeX докумената\nна нашем одељењу.\n(Дивизија аграрне политике, Одељење за економију пољопривреде, Универзитет у Килу, Немачка).\nПретстављам наше софтверске алате, и описујем како их користимо.\nОдатле, овај Викибук даје идеје и наговештаје\nкоји ће бити корисни за остале LaTeX кориснике\nкоји заједно припремају документе са својим сарадницима.\n3 Рокада докумената\nПостоје разни начини рокаде докумената међу ауторима.\nЈедна могућност је састављање докумената разменом истих путем електронске поште.\nПредност ове методе јесте то што\nчести корисници генерално не морају да инсталирају и науче\nниједан додатан софтвер,\nјер сви аутори имају електронску пошту.\nШтавише, аутор који је модификовао документе\nможе лако да пошаље исте и објасни промене, такође, путем електронске поште.\nНажалост, постоји проблем када два или више аутора раде\nистовремено на истом документу.\nДакле, како аутори могу да синхронизују ове датотеке?\nДруга могућност је да се документ обезбеди на учесталом архивском серверу,\nкоји је доступан у многим одељењима.\nРизик писања преко туђе модификације\nможе бити елиминисана закључавањем датотека који се тренутно уређују.\nМеђутим, генерално, приступ архивском серверу се може имати само унутар одељења.\nОдатле, аутори ван одељења\nне могу користити ову методу како би ажурирали/извршили своје промене.\nУ овом случају,\nони би морали да користе други начин, како би превазишли овај проблем.\nДакле, како аутори могу да приступе тим датотекама?\nТрећа могућност јесте коришћење система за контролу верзија.\nСвеобухватна листа система за контролу верзија се може наћи на\n.\nСистеми за контролу верзија прате све промене у датотекама у пројекту.\nАко многи аутори модификују документа истовремено,\nсистем за контролу верзија покушава да аутоматски споји све модификације.\nМеђутим, ако је више аутора модификовало исти ред,\nмодификације се не могу аутоматски спојити,\nи корисник ће морати да разреши конфликт тако што ће ручно изабрати\nкоја од промена треба бити задржана.\nАутори, такође, могу да коментаришу своје модификације\nтако да сарадник може лако да разуме ток рада на датој датотеци.\nКако системи за контролу верзија, генерално, комуницирају путем интернета,\nони могу бити коришћени са различитих рачунара који имају приступ интернету.\nСтрога политика фајервола може спречити\nда се систем за контролу верзија повеже за интернет.\nУ том случају, мора се питати администратор мреже\nда отвори одговарајући порт.\nИнтернет се користи само за синхронизацију датотека.\nОтуда, дуга интернет веза није потребна.\nЈедина мана система за контролу верзија може бити то што мора да се инсталира и конфигурише.\nШтабише, систем за контролу верзија је користан\nчак ако један корисник ради на датотеци.\nПрво, може да прати (можда опозове) све претходне модификације.\nДруго, ово је погодан начин за чување резерви датотека\nна другим рачунарима.\nТреће, ово омогућава кориснику да лако мења рачунаре\n(нпр. канцеларија, лаптоп, код куће).\n4 Систем за контролу верзија Субверзија\nдолази као наследник популарног система за контролу верзија ЦВС. СВН функционише по принципу клијент-сервер, у којем централни сервер прихвата складиште пројекта које корисници могу локално да копирају и модификују. Складиште је слично као и библиотеке које допуштају корисницима да провере тренутни пројекат, направе промене, и онда га опет провере и унесу назад. Сервер записује све промене које корисник унесе (обично са поруком која резимира све промене које је корисник направио) тако да остали корисници могу лако применити те промене на њихове локалне датотеке.\nСваки корисник има локалну ''радну копију'' од даљинског ''складишта''. На пример, корисници могу да ''ажурирају'' промене из складишта у радну копију, ''изврше'' промене из своје радне копије до складишта, или погледају разлику између радне копије и складишта.\nДа би поставили СВН систем за контролу верзија, СВН сервер софтвер мора да буде инсталиран на (једном) рачунару са сталним приступом интернету. (Ако компјутер нема статичну ИП адресу, можете користити како би имали приступ серверу са статичним хостнејмом.) Може да ради на многим Уникс, модерним МС Виндоувс, и Мек OS X платформама.\nКорисници не морају да инсталирају СВН сервер софтвер, већ СВН \"клијент\" софтвер. Ово је уникатан приступ складишта које поседује сервер. Поред основног СВН командно-линијског клијента, постоји неколико Графичко корнисичких интерфејс алата (ГУИ) и плаг-инова за приступ СВН сервера (погледати ). Уз то, постоје веома добри приручници о СВНу, који су бесплатно доступни на интеренту (нпр. ).\nНа нашем одељењу, ми покрећемо СВН сервер на ГНУ-Линукс систему, јер је укључен у многим Линукс дистрибутерима. У том смислу, инсталирање, конфигурација, и одржавање СВНа је веома лак задатак.\nМноги МС Виндоус корисници приступају СВН серверу користећи клијент, јер обезбеђује најучесталији интерфејс за обичног корисника. Линукс корисници углавном користе СВН услуге из командне линије, или са ради приказивања комплексних разлика.\n5 Хостинг LaTeX података у Субверзији\nНа нашем “Субверзија” серверу,\nимамо једно складиште за често texmf дрво.\nЊена структура је ускладиштена са\nTeX Directory Structure смерницама\n(TDS, ,\nsee figure 1).\nСкладиште обезбеђује LaTeX класе, LaTeX стилове, и BibTeX стилове\nкоји нису приступачни у LaTeX дистрибуцијама корисника,\nнпр. јер су купљене\nили развијене за интерно коришћење на нашен одељењу.\nСви корисници имају радну копију овог складишта\nи конфигурисан LaTeX за коришћење као њиховог\nличног texmf дрвета.\nНа пример, teTeX корисници могу мењати њихову TeX конфигурисану датотеку\n(нпр. /etc/texmf/web2c/texmf.cnf)\nи наместе варијаблу TEXMFHOME\nна део радне копије за често texmf дрво.\n(e.g. by TEXMFHOME = $HOME/texmf);\nMiKTeX могу додати\nдео радне копије честог texmf дрвета\nу 'Roots' уметку MiKTeX опција.\nАко је нова класина или стилска датотека направљена\n(али не уколико су ове датотеке модификоване),\nкорисници морају да ажурирају 'file name data base' (FNDB)\nпре него што могу да користе ове класе или стилове.\nНа пример, teTeX корисници морају да изврше texhash;\nMiKTeX корисници морају да кликну на дугме 'Refresh FNDB'\nу 'General' уметку MiKTeX опција.\nШтавише, складиште садржи приручнике\nкоји објашњавају специфична LaTeX софтвер решења\nна нашем одељењу (нпр. овај документ).\n''Субверзија'' сервер хостује одвојено складиште\nза сваки пројекат на нашем одељењу.\nИако гранање, интегрисање, и означавање мање битно\nза писање текст докумената него што је за писање изворног кода за софтвер,\nнаш распоред складишта прати препоруке\n'Суберзија књиге'.\nУ овом смислу,свако складиште поседује три директоријума\n/trunk, /branches, и /tags.\nНајбитнији директоријум је /trunk.\nАко један једини текст документ припада пројекту,\nсви подаци и потдиректоријуми овог текста налазе се у\n/trunk.\nАко пројекат “јилдује” два или више другачија текст документа,\n/trunk садржи потдиректоријум за сваки текст документ.\nМало другачија верзија (грана) текст документа\n(нпр. за презентацију на конференцији)\nможе бити припремљена или у додатном потдиректоријуму /trunk\nили у новом потдиректоријуму /branches.\nКада се текст документ преда часопису или конференцији,\nми направимо етикету у директоријуму /tags\nтако да лако индентификује предату верзију\nдокумента касније.\nОва својства су се показала као веома корисна.\nПриликом креирања грана или етикета,\nбитно је увек користити\n''Субверзија'' клијента (не алате локалног фајл система)\nза овакве поступке,\nјер ово чува меморију на серверу\nи одржава информације о истој историји ових докумената.\nЧесто се поставља питање,\nкоје фајлове би требало ставити под контролу верзија.\nГенерално, сви фајлови, које је корисник директно модификовао\nи који су неопходни за компајлирање документа\nтреба укључити у систем за контролу верзија.\nУглавном, ово су LaTeX изворни кодови (*.tex) фајлова\n(главни документ, и могуће неки потдокументи)\nи свих слика које су убачене у документ\n(*.eps, *.jpg, *.png, and *.pdf files).\nСве LaTeX калсе (*.cls), LaTeX стилови (*.sty),\nBibTeX базе података (*.bib), и BibTeX стилови (*.bst)\n,генерално, треба да буду хостовани\nу складишту честог texmf стабла,\nали могу бити урачунати у свом складишту,\nако неки (додатни) сарадници немају приступ\nчестом texmf стаблу.\nСа друге стране,\nсви фајлови који су аутоматски креирани или модификовани приликом\nпроцеса компилације (нпр.\n*.aut, *.aux, *.bbl,\n*.bix, *.blg,\n*.dvi, *.glo, *.gls, *.idx,\n*.ilg, *.ind, *.ist,\n*.lof, *.log, *.lot, *.nav, *.nlo,\n*.out, *.pdf, *.ps,\n*.snm,\nи *.toc фајлови)\nили преко (LaTeX or BibTeX) едитора (нпр.\n*.bak, *.bib~, *.kilepr, *.prj,\n*.sav, *.tcp, *.tmp, *.tps,\nи *.tex~ фајлови)\nгенерално, не би требало да буду под контролом верзија,\nјер ови фајлови нису неопходни за компилацију\nи, генерално, не подразумевају додатне информације.\nШтавише, ови фајлови се регуларно модификују\nтако да су конфликти веома могући.\n6 Субверзија стварно прави разлику\nОдлична карактеристика система за контролу верзија јесте то\nшто сви аутори могу лако да прате ток рада на пројекту\nтиме што ће гледати разлику произвољне верзије од фајлова.\nАутори се, примарно, интересују за 'ефективне' модификације\nизворног кода\nкоје мењају компајловане документе,\nали не и за 'неефектне' модификације\nкоје немају никаквог утицаја на компајловане документе\n(нпр. позиција паузе међу линијама).\nСофтверски алати за компајловање текст докумената ('diff tools')\n,генерално, не разликују\n'ефективне' и 'неефективне' модификације;\nони истичу оба типа модификација.\nОво знатно увећава напор\nза налажење и преглед 'ефективних' модификација.\nСтога, 'неефективне' модификације треба избећи.\nУ том смислу, веома је важно\nне мењати места пауза између линија без разлога.\nСтога, аутоматско паковање линија корисниковог LaTeX едитора\nтреба бити искључено\nи паузе између линија треба ручно додавати.\nУ супротном, уколико се једна реч на почетку параграфа дода\nили избаци,\nсве паузе између линија, у овом параграфу, могу бити промењене\nтако да многи “диф” алати указују да је цео параграф модификован,\nјер они упоређују фајлове ред по ред.\nОпције “диф” алата ''wdiff''\nи ''dwdiff''\nнису погођене местом пауза између линија,\nјер они пореде документе реч по реч.\nМеђутим, њихов излаз је мање јасан\nтако да је модификације тешко пратити.\nПоврх тога, ови алати се не могу директно користити помоћу ''Субверзијине''\nкомандне линије “прекидач” --diff-cmd,\nали мала омотна линија мора бити коришћена\n().\nРазуман споразум јесте додавање паузе између линија после сваке реченице\nи почињање сваке нове реченице у новом реду.\nПриметити да ово има предност у односу на систем за контролу верзија:\nуколико хоћете да пронађете реченицу у свом LaTeX коду\nкоју сте видели у компајлованом (DVI, PS, or PDF) фајлу\nили у излазу,\nлако можете идентификовати првих неколико речи те реченице\nи проверити ове речи на левој ивици вашег едитор прозора.\nШтавише,\nми делимо дугачке реченице у неколико редова\nтако да сваки ред нема више од 80 карактера,\nјер је неугодно трагати за (малим) разликама\nу дугачким редовима.\n(Белешка:\nНа пример, LaTeX едитор ''Киле''\n()\nможе помоћи кориснику у извршавању задатака\nкада је конфигурисан да дода вертикалну линију\nкоја обележава 80ту колону.)\nСматрамо корисним да додамо\nдодатну паузу између линија на логичким паузама реченице,\nнпр. пре релативног члана\nили новог дела почетка реченице.\nПример LaTeX кода\nкоји је форматиран по овим инструкцијама\nјесте изворни код чланка\n''Tools for Collaborative Writing of Scientific LaTeX Documents''\nод User:АрнехелАрне Хенингсена\nкоји је објављен (укључујући и изворни код)\nу ''The PracTeX Journal'' 2007, Број 3.\nАко аутор ради на другачијем оперативном систему,\nњихов LaTeX едитор ће вероватно сачувати фајлове са другачијим новоредним (крај-реда) карактерима\n().\nКако би избегли овај тип 'неефикасних' модификација,\nсви корисници се могу договорити око специфичног новоредног карактера\nи конфигуришу своје едиторе да користе те новоредне карактере.\nДруга алтернатива јесте додавање особине субверзије 'svn:eol-style' и њено постављање на 'native'.\nУ том случају, ''Субверзија'' аутоматски конвертује све новоредне карактере овог фајла\nна 'урођен' новоредни карактер ауторовог оперативног система\n().\nПостоји, такође, још један битан разлог\nза редуковање броја 'неефектних' модификација:\nако више аутора ради на истом фајлу,\nвероватноћа да исти ред модификују два или више човека\nистовремено расте са бројем модификованих редова.\nОтуда, 'неефективне' модификације непотребно повећавају\nризик за конфликт (видети одељак\nInterchanging Documents).\nШтавише, системи за контролу верзија\nдозвољавају веома ефектну меру за осигурање квалитета:\nсви аутори треба критично да прегледају своје модификације\nпре него што их шаљу у складиште\n(видети слику 2).\nРазлика између корисникове радне копије и складишта\nсе може лако проверити само једном ''Субверзија'' командом\nили једним кликом на графички ''Субверзија'' клијент.\nШтавише, аутори треба да потврде\nда се њихов код може компајловати без грешке\nпре него што пошаљу своје модификације у складиште.\nУ супротном, сарадници ће морати да плате за ове грешке\nкада они буду хтели да компајлују документ.\nМеђутим, ова директива није само разумна за систем за контролу верзија\nвећ и за све друге начине размене докумената међу ауторима.\n''Субверзија'' има опцију под називом 'Keyword Substitution'\nкоја укључује динамичку верзију информација о фајлу\n(нпр. ревизиони број или последњег аутора)\nу садржај самог фајла\n(погледати нпр. , поглавље 3).\nПонекад је корисно укључити ове информације\nне само као коментар у LaTeX изворном коду,\nвећ и у (компајлираном) DVI, PS, или PDF документу.\nОво се може постићи LaTeX пакетима\n''svn'',\n''svninfo'',\nили (пожељно) ''svn-multi''.\nНајважније смернице за заједничко писање LaTeX докумената\n,уз помоћ система за контролу верзија, сумиране су у боксу који следи.\nСмернице за коришћење LaTeX-а уз систем за контролу верзија\n# Избегавати “неефективне” модификације.\n# Не мењајте паузу између линија без доброг разлога.\n# Угасити аутоматско паковање редова у Вашем LaTeX едитору.\n# Сваку реченицу започињите у новом реду.\n# Делите дугачке реченице у више редова, тако да сваки ред нема више од 80 карактера.\n# Убацујте само оне фајлове, у контролу верзије, које је корисник директно модификовао.\n# Потврдите да Ваш фајл може безпрекорно да се компајлује пре убацивања Ваших модификација у складиште.\n# Користити ''Субверзијину'' diff опцију како би критично прегледали модификације пре него што их убаците у складиште.\n# Додајте смисаони и описни коментар када убацујете Ваше модификације у складиште.\n# Користити ''Субверија'' клијент за копирање, померање, или преименовање фајлова и фолдера који су под рефизијоном контролом.\nУколико су корисници вољни да пусте уграђену ''diff'' опцију SVN-а и користе ''diff'' алате који су локални у њиховим радним станицама, могу да користе такве алате који су виште скројени за текст документе. ''Diff'' алат, који иде уз SVN, је дизајниран са изворним кодом, на уму. Као такав, направљен је да буде кориснији за фајлове и кратке редове. Остали алати, као што је Compare It!, дозвољавају лагодно поређење текст фајлова, у којем сваки ред може имати распон од 1000 карактера (на пример, где сваки ред претставља параграф). Приликом коришћења ''diff'' алата, који дозвољавају једноставан преглед фајлова са дугачким редовима, корисници могу мењати TeX фајлове без стриктне политике разбијања редова.\n6.1 Визуализовање diffs-а у LaTeX: latexdiff и changebar\nАлат и могу да визуализују разлике два LaTeX фајла, унутар произведеног(генерисаног) документа. Овиме, лакше можемо видети утицај одређених промена или чак дискутујемо промене са људима којима је LaTeX стран. “Changebar” долази уз скрипту <code>chbar.sh</code> која убацује опцију у маргину, чиме указује на делове који су се променили. “Latexdiff” дозвољава другачије стилове визуелизације. Уобичајно је да је одбачен текст означен црвеном бојом, а убачени текст плавом. Такође подржава режим сличан Changebar-у који додаје опцију у маргину. Latexdiff долази уз скрипту <code>latexrevise</code> која се користи како би прихватила или одбила промене. Такође поседује скрипту “омотача” како би подржала систем за контролу верзија, попут, већ поменуте, Субверзије.\nПример како користити Latexdiff у Терминалу.\nlatexdiff old.tex new.tex > diff.tex # Фајлови old.tex и new.tex се пореде и фајл који визуализује промене је написан у diff.tex\npdflatex diff.tex # Прави PDF, који приказује промене\nПрограм се може котистити за визуелно поређење PDFа. Такође постоји алат командне линије базиран на DiffPDF.\n7 Руковођење заједничких библиографија\nПисање научних чланака, извештаја, и књига захтева\nцитирање свих битних извора.\nBibTeX је одличан алат за цитирање литературе и прављење библиографије\n(Markey 2005, Fenn 2006).\nМноги другачији BibTeX стилови могу бити пронађени\nна CTAN\nи на LaTeX Bibliography Styles Database\n().\nУколико не можете наћи одговарајуће BibTeX стилове,\nмноги погодни стилови се могу лакгодно монтирати помоћу\n''custombib''/''makebst''\n().\nШтавише, BibTeX стилови се могу ручно модификовати или креирати;\nмеђутим, овакав поступак захтева предзнање (unnamed) постфикс стог језика\nкоји се користи у BibTeX стил фајловима\n(Patashnik 1988).\nНа нашем одељењу, ми имамо честу библиографску базу података\nу BibTeX формату (.bib file).\nСтанује у нашем честом texmf стаблу\n(погледати наслоб 'Хостинг LaTeX фајлова у ''Субверзији)\nу потдиректоријуму /bibtex/bib/\n(погледати слику 1).\nОдатле, сви корисници могу означити ову библиографију користећи само име фајла\n(без пуног дела) ---\nбез обзира где је корисникова радна копија честог texmf стабла\nлоцирана.\nСви корисници мењају нашу библиографску базу података\nуз помоћ графичког BibTeX едитора ''JabRef''\n().\nПошто је ''JabRef'' написан у ''Java'' програмском језику,\nради на сваком већем оперативном систему.\nКако другачије верзије ''JabRef''-а, генерално,\nчувају фајлове на мало другачије начине\n(нпр. тиме што ће паузе између линија ставити на другачија места),\nсви корисници треба да користе исту верзију ''JabRef''-а.\nУ супротном, настаће многе разлике\nизмеђу другачијих верзија .bib фајлова\nкоји ће јединствено извирати од коришћења другачијих верзија ''JabRef''-а.\nОтуда, било би тешко наћи суштинске разлике\nизмеђу упоређених докумената.\nШтавише, вероватноћа конфликта била би знатно већа\n(погледати одељак 'Субверзија стварно прави разлику').\nКако ''JabRef'' чува BibTeX базу података са урођеним новоредним карактером\nауторовог оперативног система,\nпрепоручљиво је додати особину ''Сувберзије'' 'svn:eol-style' и подесити је као 'native'\n(погледати одељак 'Субверзија стварно прави разлику').\n''JabRef'' је јако флексибилан\nи може се конфигурисати до детаља.\nПравимо следеће промене у односу на подразумеване\nу ''JabRef'', како бисмо поједноставили рад у истом.\nПрво, одредимо подразумевани образац за BibTeX кључеве\nтако да ''JabRef'' може аутоматски генерисати кључеве\nу жељеном формату.\nОво једино може бити урађено бирањем\nOptions\n&rarr; Preferences\n&rarr; Key pattern\nи модификовањем жељеног обрасца у поље\nDefault pattern.\nНа пример, користимо [auth:lower][shortyear]\nкако бисмо добили презиме првог аутора, малим словима,\nи последње две цифре године издања\n(видети слику 3).\nДруго, додајемо BibTeX поље location због информација\nо месту,\nу којем је издање доступно као тврда копија\n(нпр. књига или копија чланка).\nОво поље може садржати име корисника који има тврду копију\nи где је има или име библиотеке и ознака на полици, на којој се налази књига.\nПоље се може додати у ''JabRef''-у бирањем\nOptions\n&rarr; Set up general fields\nи додавањем речи location\n(користећи тачку-запету (;) као граничник)\nнегде у реду који почиње са General:\n(погледати слику 4).\nТреће, убацујемо све PDF фајлове издања у одређени\nпотдиректоријум у нашем фајл серверу,\nгде користимо BibTeX кључ као име фајла.\nИнформишемо ''JabRef'' о овом потдиректоријуму\nбирањем\nOptions\n&rarr; Preferences\n&rarr; External programs\nи додавањем дела овог потдиректоријума\nу пољу Main PDF directory\n(погледати слику 5).\nУколико је PDF фајл издања доступан,\nкорисник може притиснути Auto дугме,\nлево од ''JabRef''-овог Pdf поља,\nкако би аутоматски додали име PDF фајла.\nСада, сви корисници који имају приступ фајл серверу\nмогу да отворе PDF фајл издања\nједноставним кликом на ''JabRef''-ову PDF икону.\nАко пошаљемо LaTeX изворни код пројекта\nчасопису, издавачу, или неком трећем\nко нема приступ нашем честом texmf стаблу,\nне укључујемо нашу целу библиографску базу података,\nвећ екстрактујемо најбитније уносе помоћу\nтакозване “Perl” скрипте ''aux2bib''.\n8 Закључак\nОвај викибук описује могући начин\nза ефективну организацију заједничке припреме\nLaTeX докумената.\nПрезентовано решење је базирано на\n''Субверзији'' система за контролу верзија\nи неколико других софтверских алата и LaTeX пакета.\nМеђутим, постоји неколико проблема\nкоји могу бити побољшани.\nПрво, планирамо да сви корисници инталирају\nисту LaTeX дитрибуцију.\nКако је ''TeX Live'' дистрибуција\nдоступна и за Уникс и МС Виндоус оперативним системима,\nмогли бисмо да препоручимо нашим корисницима да пређу на ову LaTeX дистрибуцију\nу будућности.\n(Тренутно, наши корисници имају различите LaTeX дистрибуције\nкоји дају другачију селекцију LaTeX пакета\nи другачије верзије појединих пакета.\nОвај проблем решавамо обезбеђивањем неких пакета\nна нашем честом texmf стаблу.)\nДруго, разматрамо поједностављивање\nрешења за честе библиографске базе података.\nТренутно је базирано на\nсистему за контролу верзија, ''Субверзија'',\nграфичком BibTeX едитору ''JabRef'',\nи фајл серверу за PDF датотеке издања у бази података.\nКоришћење три другачија алата за један задатак\nје изазов за, не толико честе, кориснике\nкао и кориснике којима ови алати нису познати.\nШтавише, приступ фајл серверу имају само локални корисници.\nСтога, узимамо у разматрање уметање интегрисаног решења за сервер\nтипа ''WIKINDX'',\n''Aigaion'',\nили ''refBASE''.\nКоришћење овог решења само захтева компјутер, који има приступ интернету,\nи интернет претраживач,\nкоји омогућавају коришћење наше базе података беома лаким\nза нечесте кориснике.\nПоврх тога, ускладиштени PDF фајлови су доступни\nне само унутар одељења,\nвећ целом свету.\n(У зависности од ауротских права складиштених PDF фајлова,\nприступ нашем серверу\n--- или бар приступ PDF фајловима ---\nмора бити ограничен само на чланове нашег одељења.)\nЧак и не-LaTeX корисници, из нашег одељења, могу профитирати\nод решења базираном на серверу,\nзато што би требало да олакша коришћење ових библиографских база података,\nдругим речима, обради софтверских пакета,\nјер ови сервери обезбеђују податке, не само у BibTeX формату,\nвећ и у другим форматима.\nОхрабрујемо све читаоце да дају свој допринос овом викибуку\nдодавањем нових савета или идеја\nили пружањем даљих решења проблему\nзаједничког писања LaTeX докумената.\n9 Признања\nАрне Хенингсен захваљује Франциску Реиналду и Гералдину Хенингсену\nза коментаре и сугестије\nкоји су му помогли да унапреди и разјасни овај текст,\nКарстен Хејману за многе савете у вези LaTeX-а, BibTeX-а,\nи ''Субверзије'',\nи Кристијан Хенингу као и његовим колегама\nкоји су подржали његову намеру за увођење LaTeX-а\nи ''Субверзије'' на њиховом одељењу.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_LaTeX_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0", "word_count": 3765, "cyrillic": 0.901}
{"id": "1015", "title": "Историска позадина", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n| Историjска позадина | Дело Аристотелово >>\n----\nАристотело ce родио године 384. пре Хр. y Стагири, маћедонској вароши, која je била удаљена од Атине отприлике две стотине миља. Његов отац био je пријатељ и лични лекар Аминте, краља Маћедоније и деда Александрова. Чини ce да je и сам Аристотело био члан великога братства Асклепијева. И он je постао велик y области медицине, као многи доцнији философи y области светаштва; и он није само имао прилику да развије научну настројеност свога духа, него je био и охрабрен за то; од почетка он je био претходно спремљен да постане оснивач наука.\nО историји његове младости постоји цео низ веома различних извештаја. Према једном приповедању, своју очевину он je потрошио y разуздану животу, потом je ступио y војску, да би ce спасао од глади, па je доцније y Стагири живео као лекар, и напослетку са тридесет година дошао je y Атину да ce прихвати философиских студија код Платона. По друтом достојнијем извештају, он je већ са осамнаест година дошао y Атину и одмах ступио y школу великога учитеља; али, и y овом вероватнијем извештају налази ce понека алузија на његово олако схватање жлвота и на неумерену и лакомислену младост. Ko овде што узима за срамоту, нека ce утеши тврђењем да je наш философ и према првом и према друтом извештају ухватио корена y тихим гајевима Академије.\nКод Платона студирао je он осам (или и двадесет) година, и одиста уочљиви платонизам Аристотелових спекулација — чак и онде где су оне највише антиплатонске — говори за дуже време студирања. Ове године могу ce замишљати као нарочито срећне: сјајан ученик, под вођством неупоредивога учитеља, шеће с овим по обичају грчких љубимаца по баштама философије. Али, они обојица беху генији, a познато je да ce генији један с другим слажу онако као динамит и ватра. Готово половина века раздвајала их je; и да би један другога разумевали, морало им je тешко падати премошћивање разлике y годинама и отклањање оне нетрпељивости која je владала између душе једнога и душе другога. Платон je упознао величину овог ретког ученика са тобоже варварскога севера и назвао га једаред умом (nous) Академије, као да je хтео рећи да je Аристотело оличена интелигенција. За своје књиге (које су оно време, кад ce кљиге још нису штампале, биле рукописи) Аристотело je издао големе новце; после Еврипида, он je био први који je саставио библиотеку, и стварање принципа за уређивање библиотеке јесте један од многих прилога што их je он дао науци. Зато je Платон кућу Аристотелову назвао »кућом читалаца«, и чини ce да je тиме мислио на искрен комплименат; према античком наклапању Учитељ je овом изјавом намеравао да потајно али снажно удари на Аристотела као на црва који живи само међу књигама. Са већом поузданошћу говори ce о једној другој свађи која ce јавила при крају Платонова живота. Наш амбициозни младић, y борби за наклоност и љубав философије, чини ce да je против свога учитеља развио неки »едипски комплекс«, јер je потајно наговештавао да мудрост неће умрети са Платоном, a мудри старац назвао je свога ученика ждребетом које своју мајку удара копитом, пошто je сваку снагу из ње посисало. Учени Целер, y чијим списима Аристотело достиже готово нирвану достојанствености, све би те приче одбацио; али, одиста ce може узети да je онде где ce увек много дими било некад и мало пламена.\nДруги догађаји овога атинскога боравка још су проблематичнији. Неки биографи извештавају да je Аристотело y конкуренцији са Исократом основао неку школу за беседнике, и да ce међу његовим ученицима налазио богати Хермија, који je ускоро потом постао владар града државе Атарнеја. Пошто je постигао то високо место, позва он Аристотела на свој двор; и године 344. пре Хр. наградн он свога учитеља за пређашњу љубав тиме што му je своју сестру (или нећаку) дао за жену. Могло би ce сумњати y ту награду; али, историчари нам озбиљно гарантују да je Аристотело, и поред своје генијалности, одиста срећно живео са својом женом, и да јој je y свом тестаменту посветио веома љубазних речи. Тачно годину дана доцније Филип, краљ Маћедоније, позвао je Аристотела на свој двор y Пелу да узме y своје руке васпитање сина му Александра. Ta чињеница да je највећи владар свога времена, тражећи најбољега учитеља, одабрао баш Аристотела за васпитача потоњега господара света, сведочи о великој репутацији нашега философа.\nФилип je хтео своме сину да пружи све користи васпитања, јер je везивао за њега безграничне планове. Кад je године 356. пре Хр. освојио Тракију, задобио je власт над златним рудницима који су му од првога тренутка доносили племенитог метала десет пута више него што je Атина могла добити из лауриских рудника који су пресушивали. Његов народ сачињавали су снажни сељаци и ратници које још није покварила варошка раскошност и неваљавство. Отуда je он располагао средствима која су му давала могућност да покори стотину градова-држава и да изврши политичко сједиљење Јеладе. У Филипа није било ннкаквих симпатија за индивидуалазам који je хранио разум и уметност Јелина, a истовремено довео до растурања њихов друштвени поредак. У свима тим главним градовима он није видео свежу културу и ненадмашну уметност, него само економску корупцију и политичку сметеност. Он je видео како су незаситни трговци и банкари исцрпљивали животне изворе нације, и како су неспособни политичари и лукави беседници један вредан народ довели y несрећне сукобе и ратове, и како je партизанство разјело поједине класе, и како су ce друге класе скамениле y касте; то није никаква нација, говорио je Филип, него гола мешавина јединки — генија и робова. И он je одлучио да са уређивачком руком уђе y тај немир и да Јеладу васпостави као јединствену и јаку земљу и као основу и политичко средиште света. У својој младости учио je y Теби код племенитог Епаминонде вештину војничке стратегије и државну организацију, па je, благодарећи својој храбрости која je исто тако била безгранична као и његова амбиција, надмашио оно што je научио. Године 338. пре Хр. победио je Атињане код Херонеје, и видео je напослетку једну Јеладу, мада je била сједињена само ланцима. A кад je после тога, ослањајући ce на ту победу, ковао планове како би он и син му ујединили сав свет и њиме завладали, уби га крвник испотаје.\nУ време кад je Аристотело к Александру дошао, овај je био тринаестогодишњи дечак, страстан, епилептичар, и готово хроничан алкохоличар; своје време проводио je кротећи коње које нико други није могао да заузда. Философ ce трудио да расхлади овај мали вулкан; ну, то му je само мало полазило за руком; Александар je показивао бољи успех са Букефалом, него ли Аристотело са Александром. »Једно време (каже Плутарх) Александар je волео и поштовао Аристотела баш као да му je овај рођени отац, и говорио je да му je један подарио живот, a други га научио уметности живљења.« Мудра грчка пословица гласи: »Живот je дар природе; али, леп живот дар je мудрости«. »Што ce мене тиче (пише Александар y једном писму Аристотелу) ја бих ce радије истицао y сазнавању добра него ли y проширивању своје моћи и својих земаља.« Ну, то можда не значи ништа више него један краљевско-младићски комплименат; y овом занесеном ученику философије крио ce пламени син једне варварске принцезе и једнога необузданога краља. Окови ума беху сувише нежни да би везали наслеђене страсти, и после две године Александар остави философију, да би сео на престо и управљао светом. Историја нам допушта да верујемо (мада сумњамо y ту пријатну мисао) како Александрова страст за уједињавањем има за један део своје снаге и величине да заблагодари своме учитељу, најјачем синтетичком мислиоцу што га познаје_ историја духа; затим, да су две победе поретка, и то ученикова победа y политичкој области и учитељева y философиској, само две различне стране једног истог благородног и драмског плана — да два изванредна Маћедонца изврше уједињење хаотичног света.\nКад je полетео на освајање Азије, Александар je y грчким градовима оставио управе које су му биле одане, само су народне масе остале y одлучно непријатељском ставу према њему. Дуга традиција слободне и негда моћне Атине никако ce није мирила са ропством — чак ни са влашћу владаоца који осваја свет; и огорчена речитост Демостенова дражила je скупштину до граница устанка против »маћедонске партије«, која je узде градске власти држала y својим рукама. Кад ce Аристотело године 334. пре Хр., после дужег периода путовања, вратио y Атину, потражио je, разуме ce, везу са маћедонском групом, a нимало ce није трудио да сакрије своје пристајање уз Александрову владавину уједињавања. Обрати ли ce пажња на знаменити низ испитивачких радова и спекулативних напора што их je Аристотело развио за последњих дванаест година свога живота, и обрати ли ce пажња на њега самога усред његова многостранога рада, y који спада не само организација једне школе, него и сређивање тако богатога знања какво одиста никада пре није било сједињено y духу једнога јединога човека, онда нам мора бити јасно да ce он није могао мирно и спокојно посвећивати истини, него да je политичко небо сваког часа претило да ће променити своју боју и бацити олују y његов мирни философски живот. Само ако имамо на уму овај положај, разумећемо политичку философију Аристотелову и његов трагични свршетак.\nКад je полетео на освајање Азије, Александар je y грчким градовима оставио управе које су му биле одане, само су народне масе остале y одлучно непријатељском ставу према њему. Дуга традиција слободне и негда моћне Атине никако ce није мирила са ропством — чак ни са влашћу владаоца који осваја свет; и огорчена речитост Демостенова дражила je скупштину до граница устанка против »маћедонске партије«, која je узде градске власти држала y својим рукама. Кад ce Аристотело године 334. пре Хр., после дужег периода путовања, вратио y Атину, потражио je, разуме ce, везу са маћедонском групом, a нимало ce није трудио да сакрије своје пристајање уз Александрову владавину уједињавања. Обрати ли ce пажња на знаменити низ испитивачких радова и спекулативних напора што их je Аристотело развио за последњих дванаест година свога живота, и обрати ли ce пажња на њега самога усред његова многостранога рада, y који спада не само организација једне школе, него и сређивање тако богатога знања какво одиста никада пре није било сједињено y духу једнога јединога човека, онда нам мора бити јасно да ce он није могао мирно и спокојно посвећивати истини, него да je политичко небо сваког часа претило да ће променити своју боју и бацити олују y његов мирни философски живот. Само ако имамо на уму овај положај, разумећемо политичку философију Аристотелову и његов трагични свршетак.\n----\n| Историjска позадина | Дело Аристотелово >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0", "word_count": 1718, "cyrillic": 0.898}
{"id": "11284", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Крај", "text": "За тренутак сам препоручио да погледате од стране за више тема. Ако сте пратили овај водич, требало би да разумете фер износ тога. Ако желите да зађете дубље у Пајтон, је добра књига на интернету, иако је усмерена на људе са чвршћом програмерском позадином. Пајтон програмирање викикњига вреди да је погледате, такође.\nОвај туторијал је веома као рад у току. Хвала свима који су ми слали мејлове у вези са овим. Уживао сам док сам их читао, чак и када нисам баш најбоље одговарао на њих.\nСрећно програмирање, можда ће променити ваш живот и свет.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/The End", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98", "word_count": 106, "cyrillic": 0.913}
{"id": "11271", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Увод", "text": "1 Идемо редом\nПа, раније нисте програмирали. Како пролазимо кроз овај водич, покучаћу\nда Вас научим како да програмирате. Овде је само један\nначин да научите да програмирате. Ви морате читати ''код'' и писати ''код'' (како се често назива програм).\nПоказаћу Вам много кодова. Требало би да куцате кодове које ћу Вам\nпоказати да видите шта ће се десити. Играјте се са тим и правите промене.\nНајгора ствар која може да се деси је да не ради. Када куцам у коду\nбиће формулисан овако:\n##Пајтон је лако научити\nprint \"Здраво!\"\nТо је тако да би га било лакше разликовати од остатка текста. Ако ово читате на вебу, приметићете да је код у боји -- то је само да би се издвојио, и да би се различити делови кода разликовали један од другог. Код који ви куцате вероватно неће бити у боји, или ће боје бити другачије, али то неће утицати на код докле год га уносите на исти начин као што је овде штампано. Ако рачунар нешто одштампа то ће бити приказано овако:\nЗдраво!\n(Имајте на уму да штампани текст иде на екран, и не укључује папир. Пре него што рачунар прикаже, излаз рачунарског програма биће одштампан на папиру.)\nАко пробате овај програм и имате синтаксну грешку, погледајте и проверите коју верзију Пајтона имате. Ако имате Пајтон 3.0, требало би да користитеВодич за Пајтон 3.0. Овај чланак је направљен за Пајтон 2.6\nЧесто ће постојати мешавина текста који куцате (који је приказан болдирано) текст који програм штампа на екрану, који би изгледао овако:\nСтани!\nКо иде тамо? Џош\nМожете проћи, Џоше\n(Нешто од овог водича није преведено у овај формат. Пошто је ово Вики, можете га пребацити када га нађете.)\nТакође ћу вас упознати са терминологијом програмирања - на пример, да се програмирање често назива као ''кодирање''. Ово Вам неће само помоћи да разумете о чему програмери причају, него ће Вам такође помоћи у процесу учења.\nСада, неке важније ствари. У одредби програма у Пајтону биће Вам потребан Пајтон софтвер. Ако већ немате Пајтон софтвер идите на и узмите одговарајућу верзију за вашу платформу. Скините је, прочитајте инструкције и инсталирајте.\n1.1 Инсталирање Пајтона\nЗа програмирање у Пајтону потребна Вам је Пајтон инсталација која ради и уредник текста. Пајтон долази са својим едитором ''IDLE'', који је сасвим добар и потпуно довољан за почетак. Што сте више у програмирању, вероватно ћете се пребацити на неки други уредник као ''emacs'', ''vi'' или други.\nСтраница за скидање Пајтона је . Најновија верзија је 3.1, али било која ''Пајтон 2.x'' верзија од 2.2 ће радити за овај водич. Будите опрезни са предстојећим ''Python 3'', иако, јер ће се неки велики детаљи променити и сломити примере овог водича. Верзија овог водича за Пајтон 3 је на Водич за Пајтон 3. Постоје разне различите инсталационе датотеке за различите компјутерске платформе доступне на сајту за скидање. Овде су неке специфичне инструкције за најчешће оперативне системе:\n1.1.1 Linux, BSD и Unix корисници\nВи сте вероватно срећни и Пајтон је већ инсталиран на вашој машини. Да бисте га тестирали куцајте python на командној линији. Ако видите нешто слично у наредном делу, спремни сте.\nАко треба да инсталирате Пајтон, само користите менаџер пакета оперативног система или идите у спремиште где су ваши пакети доступни и скините Пајтон. Алтернативно, можете саставити Пајтон од нуле након преузимања изворног кода. Ако узимате изворни код уверите се да сте саставили Tk проширење ако желите да користите IDLE.\n1.1.2 Мак корисници\nПочевши од Mac OS X (Tiger), Пајтон шаље по обичају са оперативним системом, али можда ћете желети да ажурирате нову верзију (погледајте верзију почевши са python у командној линији терминала). Такође IDLE (Пајтон едитор) ће можда недостајати у стандардној инсталацији. Ако желите да деинсталирате Пајтон, погледајте .\n1.1.3 Windows корисници\nНеки произвођачи рачунара инсталирају Пајтон. Да бисте проверили да ли га већ имате инсталираног, отворите командну линију (cmd у run менију) или MS-DOS и куцајте Пајтон. Ако каже \"Лоша команда или име фајла\" мораћете да инсталирате одговарајући Windows инсталатер (нормални, ако немате 64-битни AMD или Intel чип). Покрените инсталатера дуплим кликом и пратите процедуру.\nПајтон за Биндоус се може скинути са официјалног сајта\n1.2 Интерактивни режим\nИдите у IDLE (познат као Пајтон GUI). Требало би да видите прозор који садржи овакав текст:\nПајтон 2.5.1 (r251:54863, 14 Јануар 2016, 08:51:08) [MSC v.1310 32 bit (Intel)] on win32\nКуцајте \"copyright\", \"credits\" или \"license()\" за више информација.\n****************************************************************\nЛични заштитни зид софтвера може упозорити на неактивне конекције\nкоје IDLE чини са својим софтвером користећи овај унутрашњи\nприступ рачунару. Ово повезивање није видљиво на било ком\nспољашњем уређају и није податак није послат или примњен од интернета.\n****************************************************************\nIDLE 1.2.1\n>>>\n<code>>>></code> је Пајтонов начин да каже да сте у интерактивном моду.\nУ интерактивном режиму оно што куцате одмах се покрене. Пробајте да куцате <code>1+1</code> тамо.\nПајтон ће одговорити са <code>2</code>.\nИнтерактивни режим Вам дозвољава да тестирате и видите шта ће Пајтон урадити.\nАко се икад осећате да треба да се играте са новим Пајтоновим изјавама, идите у интерактивни режим\nи испробајте.\n1.3 Стварање и покретање програма\nУђите у IDLE ако већ нисте. У менију на врху, изаберите <code>File</code> затим <code>New Window</code>. У новом прозору који се појави, куцајте следеће:\nprint \"Здраво!\"\nСада сачувајте програм: изаберите <code>File</code> из менија, затим <code>Save</code>. Сачувајте као \"<code>здраво.py</code>\" (можете га сачувати у фолдеру у ком год хоћете). Сада када је сачувано покрените га.\nЗатим покрените програм одласком у <code>Run</code> затим <code>Run Module</code> (или ако имате старију верзију IDLE-а користите <code>Edit</code> затим <code>Run script</code>). Ово ће отворити <code>Здраво!</code> на <code>*Python Shell*</code> прозору.\nЗа детаљније упознавање са IDLE-ом, дужи водич са слике може се наћи на\n1.3.1 Покретање Пајтон програма на Unix-у\nАко користите Unix (као што је Linux, Mac OSX, или BSD), ако направите програм извршен са <code>chmod</code>, морате као прву линију:\n#!/usr/bin/env python2\nможете покренути Пајтон програм као <code>./здраво.py</code> било коју другу команду.\nNapomena: У неким рачунарским окружењима, треба да напишете:\n#!/usr/bin/env python\nПример за Соларис:\n#!/usr/bin/python\n1.3.2 Имена програмских фајлова\nВрло је важно да се држите неких правила у погледу имена фајлова Пајтон програма. У супротном неке ствари ће ''можда'' поћи неочекивано. Ово није толико битно за програм, али можете имати чудне проблеме ако их не пратите за имена модула (о модулима ће се говорити касније).\n# Увек сачувајте програм са екстензијом .py. Не стављајте другу тачку негде у називу фајла.\n# Само користите стандардне карактере за имена фајлова: слова, бројеве, црте (-) и доње црте (_).\n# Размак (\" \") не би требало да користите (нпр. користите уместо њега доње црте).\n# Не користите ништа друго осим слова (посебно без бројева!) на почетку имена фајла.\n# Не користите \"не-енглеске\" карактере (као ä, ö, ü, å or ß) у именима својих фајлова, или, још боље, не користите их уопште у програмирању.\n1.4 Коришћење Пајтона из командне линије\nАко не желите да користите Пајтон из командне линије, не морате, само користите IDLE. Да бисте ушли у интерактивни режим само укуцајте <code>python</code> без икаквих аргумената. Да покренете програм, створите га у уреднику текста (Emacs има добар Пајтон режим) и онда га покрените са <code>python program_name</code>.\nДодатно, да користите Пајтон у Vim, можда желите да посетите\n1.5 Где пронаћи помоћ\nУ неком делу своје Пајтон каријере вероватно ћете се заглавити и нећете знати како да решите проблем на коме би требало да радите. Овај водич покрива само основу Пајтон програмирања, али има много доступних даљих информација.\n1.5.1 Пајтон документација\nПрвенствено, Пајтон је веома добро документован. Можда ће чак бити копија ових докумената на вашем рачунару, што долази са Вашом Пајтон инсталацијом:\n* Главни Гвида вон Росима је чесно добра почетна тачка за општа питања.\n* За питања о стандардним модулима (научићете касније чта је то), је место где би требало да погледате.\n* Ако желите да сазнате нешто о детаљима језика, свеобухватано је, али прилично сложено за почетнике.\n1.5.2 Пајтон заједница корисника\nСвуда је много других Пајтон корисника, и обично су спремни да Вам помогну. Овај веома активни корисник заједнице је углавном организован преко поштанских листи и новинских група:\n* је за људе који желе да постављају питања о томе како да уче компјутерски програм на Пајтон језику.\n* је python.org шалтер за информације. Можете питати групу волонтера познаваоца питања о свим вашим Пајтон проблемима.\n* Пајтон новинска група је место за опште Пајтон дискусије, питања и централно место сусрета заједнице.\nДа се не би поново измислио точак и опет и опет разговарало о истим питањима, људи ће много ценити ако ''урадите веб истраживање за решења ваших проблема пре контактирања ових листи!''\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Intro", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4", "word_count": 1434, "cyrillic": 0.925}
{"id": "1019", "title": "Грчка наука пре Аристотела", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Заснивање логике | Организација науке: Грчка наука пре Аристотела | Организација науке: Аристотело као природњак >>\n----\n»Сократ je (каже Ренан) дао човечанству философију, a Аристотело му je дао науку. Истина, било je философије већ пре Сократа и науке пре Аристотела; и после Сократа и после Аристотела, философија и наука направиле су неизмерне напретке. Али, све je изграђено на основи коју су поставила та два човека.« Пре Аристотела била je наука ембрионална, a сa њим ce родила.\nВећ пре грчке културе правиле су покушаје y науци раније културе; али, уколико уопште можемо дознати за њихове мисли из клинова писма и хијероглифа, њихова наука не може да ce разликује од теологије. Друкчије речено: ови до-јелински народи све тамне процесе y природи објашњавали су натприродним снагама: — свуда je за њих било богова. Очевидно су јонски Грци били ти који су ce први усудили да даду природно објашњење свемирских веза и тајанствених дешавања; y физици су они тражили природне узроке појединим дешавањима, a y философији природно објашњење целине. Талет (640.—550. пре Христа), »отац философије«, био je првобитно астроном, који je грађане Милета збунио тврдњом да су сунце и звезде (које су они навикли да поштују као божанства) само ватрене лопте. Његов ученик Анаксимандар (610.—540. пре Хр.), први Јелин који je правио астрономске и географске карте, држао je да je свет првобитно био јединствена маса из које су ствари постале раздвајањем супротности. Он je учио да ce историја неба периодички понавља y еволуцији и дисолуцији безбројних светова; да земља y простору мирује, јер ce одржава равнотежом унутарњих снага (као Буриданов магарац) ; да су наше планете биле некад y течном стању, па онда због сунчаие топлоте прешле y гасовито стање; да живот има своје порекло y мору, али да je падањем морске површине био приморан да пређе на копно; да су нека од ових живих бића на концу развила способност да удишу ваздух, и да су тако постала прародитељи доцнијега живота на копну; и напослетку учио je да првобитан човек није могао бити овакав какав je данас, јер да je и y ранијим временима после свог рођења био овако беспомоћан, и да му je потом остаје y животу и рађа себи једнако потомство; a где ce комбинација не одржава, организам пропада. У току времена, организми су ce на све сложенији и успешнији начин прилагођавали својој околини. Напослетку, y Леукипу (око 445. пре Хр.) и његову ученику Демокриту (460.—360. пре Хр.), y трачкој вароши Абдери, до-аристотеловска наука достиже свој последњи степен, и ту долазе y њој до израза материјализам, детерминизам и атомизам. Леукип вели: »Све напред гони нужност.« A Демокрит: »Уствари, постоје само атоми и празан простор.« Опажање настаје на тај начин што предмети израчавају атоме који долазе до чулних органа. Постојао je или постоји или ће постојати бескрајан број светова; y сваком тренутку сударају ce планете и ишчезавају, и нови светови настају из хаоса селективном агрегацијом атома, који имају једнаку величину и једнак облик. Нема никаквог свемирског плана; свемир je машина.\nТо je, y шареном и летимичном сумарном прегледу, историја грчке науке пре Аристотела. Незреле појединости можемо јој радо опростити ако узмемо на ум каква су била средства којима су ови пионири морали да изводе своје огледе и своја посматрања. Стагнација грчке индустрије под притиском привреде која je била y рукама робова није допуштала да ce до пуног маха развију ови величанствени почеци; и рапидна компликација политичкога живота y Атини одвела je софисте и Сократа и Платона од физикалног и биолошког проучавања на пут етичке и политичке теорије. Једно од многих славних дела Аристотелових јесте то што je он био многостран и довољно храбар да обухвати и повеже два правца грчкога мишљења : учење о природи и учеље о моралу; и што ce вратио претходницима својих учитеља те опет нашао линију научнога развитка до-сократовских Грка, продужио њихов рад y постојаном детаљном изучавању и y многостраном посматрању, и све нагомилане резултате саставио y величанствену грађевину организоване науке.\n----\n<< Заснивање логике |Организација науке: Грчка наука пре Аристотела| Организација науке: Аристотело као природњак >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5_%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0", "word_count": 634, "cyrillic": 0.906}
{"id": "1017", "title": "Дело Аристотелово", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Историска позадина | Дело Аристотелово | Заснивање логике >>\n----\nЈедном учитељу који je давао образовање краљу краљева неће бити тешко да и y непријатељски расположеном граду нађе ученика. Кад je Аристотело са педесет и три године отворио своју школу, Ликејон, дошло му je толико ученика да су за одржавање реда били нужни компликовани прописи. Ученици су сами одређивали ове прописе, и сваког десетог дана бирали су једнога из своје средине за надзорника школе. Али не треба мислити да je та школа била место строге дисциплине, јер предана слика показује нам, шта више, ученике при заједничком ручку са њиховим учитељем, и при настави која je трајала за време заједничких шетњи на путу поред вежбалишта по којем je Ликејон добио своје име.\nОва нова школа није нимало била подражавање оне школе коју je Платон оставио иза себе. Академија je пре свих ствари била посвећена математици и спекулативној и политичкој философији; Ликејон je пре био склон биологији и осталим природним наукама. Ако смемо веровати Плинију, Александар je својим ловцима, пољарима, баштованима и рибарима дао упутства да Аристотела снабдевају свим зоолошким и ботаничким материјалом који би он могао пожелети. Друти антички писци извештавају нас да je Аристотело једаред имао на расположењу хиљаду људи, расутих по свој Јелади и Азији, да му купе обрасце флоре и фауне y свакој земљи. Са овим материјалом могао je да уреди прву велику зоолошку башту на свету. Једва ce могао довољно оценити утицај ове збирке на његову науку и философију.\nГде je Аристотело нашао средства за финансирање тога предузећа? Он je већ сам, y то доба, био човек с великим приходима, и приженио ce на имање једнога од најмоћнијих државника Јеладе. Атенеј извештава (свакако мало претерујући) да je Александар дао Аристотелу, за физикалне и биолошке институције и y сврхе изучавања, суму од 800 талената (по данашњој куповној снази отприлике дин. 238,000,000, - 1934 г., оп. Голија) . Неки узимају да je на Аристотелов потстицај Александар изаслао скупу експедицију да испита изворе Нила и узроке његових периодичних плављења. Посао као што je збирка од 158 државних устава наговешћује нам знатну чету помоћника и секретара. Укратко, овде имамо први пример y европској историји како ce y великии потезима финансира наука из јавних средстава. Колико бисмо постигли y знању кад би модерне државе на сличан издашан начин потпомогле научно испитивање!\nАли, ми бисмо били неправедни према Аристотелу кад бисмо пустили из вида готово фаталну ограниченост оруђа којим je он располагао поред својих беспримерних извора и средстава. Он je морао да предузима »одређивања времена без часовника, упоређивања температуре без термометра, астрономска посматрања без телескопа, и метеоролошка изучавања без барометра«. Он je живео y времену »које je од свих наших математичких, оптичких и физикалних инструмената једва имало који други осим линеала и шестара, a само за неке друге имало je најнесавршеније сурогате; хемиске анализе, тачна мерења и одмеравања, и моћна примена математике y физици, све je то било непознато; атрактивна снага материје, закон гравитације, појаве електричности, услови хемиске комбинације, дејства ваздушнога притиска, природа светлости, сагарања, и т. д., укратко све чињенице на којима ce оснивају новије физикалне теорије нису још сасвим или безмало никако биле откривене.\nОвде ce види како изуми формирају историју: због немања телескопа Аристотелова астрономија je творевина детињске романтике; и због немања микроскопа његова биологија непрестано je збуњена. Одиста, баш y области индустриских и техничких изума Јелада je најдубље остала испод општег нивоа својих неупоредивих делатности. Грчко презирање ручнога рада, изузевши троме робове, није никоме давало прилике за непосредно познанство са процесима производње, за онај потстицајни додир са машинама који открива недостатке и наговештава могућности; техничка изумевања могли су да чине само они који нису никаква интереса имали y њима, и који не би од њих могли да извлаче никакву материјалну корист. Можда je баш јевтина цена робова спречавала изуме; снага мишица још je увек јевтинија него снага машине. И тако, док je грчка трговина освајала Средоземно Море, и грчка философија освајала свет око Средоземног Мора, грчка природна наука била je расута, и грчка индустрија остала je на истом ступњу на којем je стојала егејска индустрија кад су je грчки упадачи нашли пре хиљаду година y Кносу, Тиринсу и Микени. Нема сумње да овде лежи разлог зашто ce Аристотело тако ретко дотицао експеримента; механизам експеримента још није био створен, и најбоље што je он могао да чини било je постизање што универсалнијег и што континуиранијег посматрања. Поред свега тога, голема множина чињеница што су их скупили он и његови помагачи била je камен темељац за напредак науке пре две хиљаде година — једно од чуда људскога рада.\nСписи Аристотелови иду на стотине. Једни антички писци приписују му четири стотине свезака, a други хиљаду. Сачуван je само један део, па и тај већ за себе чини једну библиотеку — по томе човек може себи да претстави ширину и величину целога дела. На првом месту стоје љогигки радови: Категорије, Топика, Прва аналитика и Друга аналитика, О интерпретацији, и О софистигким доказима; те радове сакупили су доцнији перипатетичари и издали под заједничким именом »Organon« Аристотелов (т. ј. орган или оруђе правилног мишљења). На друго место долазе радови који ce односе на прироцне науке: Физика, О небу, О постајању и пропадању, Метеорологија, Упоредна анатомија и физиологија, О души, О деловима животиња, О кретању животиња, и О постајању животиња. Треће су естетџчки радови: Реторика и Поетика, и четврто философиски радови y ужем смислу: Етика, Политика и Метафизика.\nОдиста, ово je грчка Encyclopedia Britannica: сваки проблем који ce само може замислити и не замислити налази y њој своје место; и није никакво чудо што je Аристотело учио више заблуда и апсурдности него ли икоји други философ. Ту имамо синтезу знања и теорије какву нико други није извршио до дана Спенсерових, a ни тада ни напола тако величанствено; и много пре ту лежи освојење света него ли y изненадној и бруталној победи Александровој. Ако je философија тражење јединства, онда Аристотело заслужује оно високо име што га je носио кроз двадесет векова — Ille Philosophus: философ.\nРазуме ce, духу који je био тако научно настројен недостајало je поезије. Од Аристотела не можемо очекивати књижевну бриљантност које су пуни списи драматичара-философа Платона. Место да нам даје високу литературу, y којој je философија оваплоћена (или помрачена) y митском и фантастичном облику, Аристотело нам даје стручну, апстрактну и концентрисану науку; ко њега потражи да нађе забаве, тражиће свој новац натраг. Место да лепој литератури ствара нове речи, као Платон, он je изградио терминологију за науку и философију: данас ми једва можемо говорити о којој науци a да ce не послужимо речима које je он донео; као фосилни остаци леже на путу нашега говора: способност, значење, максим (то je, код Аристотела, значило горњи став силогизма), категорија, енергија, актуалитет, мотив, сврха, принцип, облик — сву ту ваљану, необилазно нужну монету философскога мишљења сковао je његов дух И можда je тај прелаз из уметничкога дијалога ка брижљивој научној расправи потребан корак y развитку философије. Наука, која je основа и кичма философије, није могла да напредује докле год није развила своје сопствене строге методе рада и изражавања. И Аристотело je писао књижевне дијалоге који су y своје време били једнако цењени као и Платонови; али су они изгубљени, као што су ce изгубиле и научне расправе Платонове. Вероватно je да je време од свакога сачувало оно што je боље.\nМогућно je и то да дела која ce приписују Аристотелу нису његова него да су компилације ученика и присталица који су y својим белешкама сачували неулепшано градиво његових предавања. Не чини ce да je сам Аристотело осим својих списа о логици и реторици публиковао и друге специјалне радове, a и садањи облик његовим логичким расправама дали су доцнији издавачи. Што ce тиче Метафизике и Политике, чини ce да су издавачи без ревизије или измене саставили белешке које je Аристотело иза себе оставио. Чак и стилистичка јединственост којом ce одликују Аристотелови списи, и која браниоцима његовог непосреднога ауторства даје доказна средства, има своје порекло y заједничком издању Перипатетичке школе. Ова околност изазивала je многе и жестоке препирке, као и хомерско питање, и то ће једва интересовати брзога читаоца. a скромнога испитивача приморава да ce уздржава од свога суда. У сваком случају можемо поуздано сматрати да je Аристотело духовни отац свих дела које носе његово име; рука која je ствар свршавала могла би y неком случају да припада другоме, али су глава и срце његови.\n----\n<< Историска позадина | Дело Аристотелово | Заснивање логике >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE", "word_count": 1359, "cyrillic": 0.919}
{"id": "1029", "title": "Аристотело:Критика", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Демократија и аристократија | Критика | Последње године живота и смрт >>\n----\nШта ce може рећи о овој философији? Одиста ништа заносно. Тешко je добити одушевљење од Аристотела, јер je њему самом тешко падало да буде нечим одушевљен; али, si vis me flere, primum tibi flendum. Његов je мото: nil admirari — ничему се не дивити, ничему се не чудити; и човек не зна треба ли тај мото погазити кад је реч о његову творцу. Опажа се да њему недостаје оно реформаторско настојање које је имао Платон, она срдита љубав према човечанству, која је овога великога идеалиста потстакла да осуди своје ближње. Опажа се да њему недостаје смела оригиналност његова учитеља, узвишена имагинација и способност за благородну обману самога себе. Па, ипак, после лектире Платонових списа, ништа не може да дејствује лековитије него ли скептичка мирноћа Аристотелова.\nДа сада сумарно формулишемо разлике у нашем мшнљењу. Од почетка Аристотело нас мучи упорним истицањем логике. Он мисли да је силогизам опнсивњ.е процеса нашега мишљења, док он претставља само начин којим обично заодевамо његове доказе кад хоћемо кога да убедимо; он узима да мишљење почиње премисама и да онда из њих изводи закључке, док у стварностн оно почиње хипотетичким закључцима и тражи премисе које их оправдавају, — а које се најбоље могу да нађу посматрањем нарочитих, експериментално одвојених и контролисаних појединнх догађаја. Али, како би лудо било превидети да су последње две хиљаде година измениле само споредне ствари у Аристотеловој логиди, да су Окам и Бекон и Вевел и Мил откривали само пеге на томе сунцу, и да Аристотелово стварање ове нове науке мишљења и сигурно утврђивање њених битних линија спадају у трајне тековине људскога духа.\nНедостатку експеримената и плодних хипотеза има се опет приписати чињеница да је Аристотелова природна наука остала гомила иесварених опсервација. Његов специјалитет јесте сабирање и класификација података. У свима областима доноси он своје категорије и ствара каталоге. Поред наклоности према посматрању и талента за њу, постоји у њему платонска наклоност према метафизици; ова га у свакој науци заводи на погрешне путеве и доводи до најчудноватијих претпоставака. Ту лежи велики дефекат грчкога духа: он није био дисциплинован; није имао традиција које ограничавају и учвршћују; он се слободно кретао на непознатим пољима, и лако се строваљивао у теорије и закључке. Тако је грчка философија скочила у недостигнуте висине, а грчка наука храмала је за њом. Опасност за садашњост лежи баш у другом екстрему; индуктивно добијене чињенице надиру одоздо као везувска лава, гуши нас несређени материјал, и дух нам непрестано притискују све његове и многоврсније специјалне науке, које због недостатка синтетичкога мишљења и без уједињавања философије израстају y xaoc. Ми смо сви само фрагменти онога што би човек могао да буде.\nАристотелова етика јесте један огранак његове логике; савршен живот јесте као ваљан закључак. Што нам Аристотело даје то je пре приручник за уљудност него ли потстицај за поправку. Један антички критичар назвао га je »безмерно умереним«. Оштар противник могао би Етику да назове првом збирком платитида y светској каижевности, a какав англофоб може да ce теши тиме што Енглези унапред, још y раној младости, испаштају своје империјалистичке грехе, јер их како y Кембриџу тако и y Оксфорду приморавају да читају сваку реч Никомахове етике. Човек би радо ставио свеже и зелене Траве међу те суве стране, и Аристотелову заносну похвалу чисто духовне среће допунио Хвитменовим освежавајућим оправдањем чулних радости. Човек ce пита нема ли овај аристотеловски идеал неумерене умерености какве везе са безбојном врлином, са укрућеним савршенством, са безизразном отменошћу енглеске аристократије. Матју Арнолд каже да су y његово доба оксфордски професори сматрали Етику као непогрешну. Кроз три стотине година ова књига и Политика формирале су дух владајуће класе y Енглеској, можда y правцу за велика и благородна дела, али свакако на тврдо и хладно испуњавање дужности. Какве би последице биле да су господари највеће царевине своју духовну храну место из ових књига црпли из светога огња и из неимарске страсти којом гори Држава Платонова!\nНајзад, Аристотело и није био потпуно Грк: још пре него што je стигао y Атину, био je сазрео и формиран; он y себи није имао ничег атинскога, ничег од брзог и инспираторског експериментализма који je Атину испунио живим политичким élan-ом и напослетку je довео дотле да je пала под јарам једног унификаторског деспота. Он ce тачно покоравао наређењу делфиског пророчишта да треба избегавати свако претеривање : екстреме je тако ревносно обрезивао да напослетку ништа није преостајало. Толико ce бојао нереда да je заборавио бојати ce ропства; он толико зазире од несигурних промена да ce радије решава за сигурну непроменљивост која ce једва разликује од: смрти. Њему недостаје онај хераклитски смисао за ток који оправдава једнако и консервативчеву веру да je стална мена поступна и радикалчеву веру да ниједна непроменљивост није стална. Он заборавља да je Платонов комунизам намењен само елити, само мањини несебичних и нелакомих, и ненамерно долази до Платонова резултата кад каже да, и мимо потребе да постоји приватна својина, употреба њена морала би да je што више заједничка. Он није опазио (а једва ce и може тражити такво увиђање од њега већ y оним раним данима) да индивидуална власт над средствима производње даје потстицај и дејствује спасоносно само онде где су та средства тако проста да их свако може постићи, и да њихова све већа сложеност и скупоћа доводи до опасне централизације поседа и моћи и до вештачке и напослетку разорне неједнакости.\nИпак, ова критика погађа само небитна места y грађевини која остаје најчудеснији и најутицајнији мислени систем што га je икада један човек саставио. Сумњиво je да ли je икада који други мнслилац дао тако много прилога за објашњење света. Све доцније време живело je од знања Аристотелова, и на његова рамена успињало ce да види истину. Разноврсна и величанствена хултура Александрије налазила je y њему своју научну инспирацију. Његов Органон игра прву улогу y привикавању средњо-вековнога варварскога духа на дисциплиновано и консистентно мишљење. Његова друга дела — преведена од несторијанских хришћана на сирски y V веку, и отуда y X веку на арапски и јеврејски, a на основу ових превода око 1225. на латински — довела су схоластику од њених речитих почетака код Абелара до енциклопедиске потпуности код Томе Аквинскога. Крсташи су са собом понели кући тачније грчке преписе Аристотелових дела, и даља аристотеловска блага донели су са собом грчки научници из Цариграда кад су после 1453. побегли испред победоносних Турака. Списи Аристотелови постали су за европску философију оно што je Библија за теологију — готово непогрешан текст који садржи решење свих питања. Године 1215. папски легат y Паризу забранио je професорима да држе предавања о Аристотеловим делима; 1231. Григорије IX поставио je једну комисију да их очисти, a већ 1260. био je Аристотело de rigueur y свакој хришћанској школи, и црквени зборови кажњавали су отступања од његова учења. Чосер описује задовољство свога студента\n:кад поред своје постеље:има двадесет y плаво и црвено повезаних књига, :свег Аристотела и његову философију;\na y првом кругу Пакла каже Данте:\n:И видех Учитеља cвux учених тамо, :опкољена сасвим философа кругом; :сви му ce диве, и сви га штују; :ту видех Сократа и с њим Платона, :oд cвux осталих њему најближе …\nИз ових редова може ce наслућивати оно поштовање што га je цело једно тисућлеће одавало Стагиранину. Власт Аристотелова престала je тек онда кад су нови инструменти, сабрана запажања и стрпљиво експериментисање поново створили науке и дали неодољиво оружје y руке Окаму и Рамусу, Роџеру и Фрањи Бекону. Ниједан други дух није толико времена владао мишљењем човечанства.\n----\n<< Демократија и аристократија | Критика | Последње године живота и смрт >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BE%3A%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 1213, "cyrillic": 0.935}
{"id": "1022", "title": "Заснивање биологије", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Организација науке: Аристотело као природњак | Организација науке: Заснивање биологије| Метафизика и природа божја >>\n----\nДок je Аристотело пун дивљења корачао кроз своју зоолошку башту, дошао je до уверења да би ce бескрајна разноликост живота могла поређати y један континуирани низ y којем би ce сваки члан једва могао разликовати од свога суседа. У сваком погледу, што ce тиче структуре, или начина живота, или репродукције и растења, или осећаја и осећања, постоје веома мале градације и прогресије од најнижих до највиших организама. На најнижем степену скале једва ce може »живо« разликовати од »мртвога«; »природа иде од области неживог до области живог постепено, тако да су граничне линије које растављају обе области нејасне и непоуздане«; a можда и анорганско крије y себи извесну меру живота. Исто тако, многе специје организама не могу ce с поузданошћу назвати биљком или животињом. И као што ствар стоји код ових нижих организама који ce због своје сличности често не могу правилно сврстати y свој род и врсту, тако ствари стоје y свима областима живота: континуитет прелива и разлика исто тако удара y очи као и различности функција и облика. Ну, усред тога богатства структура, где je веома тешко сналазити ce, извесне ствари стоје изван сумње: на пример, да je живот непрестано бујао y сложености и моћи; да ce интелигенција паралелно развијала са прогресивном сложеношћу структуре и са покретљивошћу облика; да je специјализација функција непрестано расла, и увек ce вршила централизација физиолошке контроле. Живот je себи постепено стварао нервни систем и мозак, a дух je одлучно прелазио на освајање своје околине.\nЧудновата je чињеница да Аристотело није поставио никакву теорију развитка, мада су му ударале y очи градације и сличности живота. Он одбацује Емпедоклово учење да су ce сви органи и организми сачували зато што су нарочито били способни за живот y борби за опстанак,24 и мисао Анаксагорину да ce разум човеков развио употребом руку за посао место за про дуживање кретања; Аристотело мисли, баш противно, да ce човек служио својим рукама пошто je постао разуман.25 Као оснивачу биолошке науке Аристотелу су ce поткрале многе и многе заблуде. Он, на пример, мисли да мушки елеменат y репродукцији само потстиче и убрзава ствар; он не опажа (што ми данас знамо из експеримената о партеногенези) да je иајважнија функција мушкога семена мање оплођавање јајета него ли снабдевање зачетка наследним особинама очевим, a тиме потомак постаје снажна варијанта, ново спајање двеју предачких линија. Како y његово време још није вршено сецирање, он je y физиолошким заблудама био нарочито продуктиван. О мишићима он није ништа знао, чак ни то да постоје; није правио разлику између артерија и вена; о мозгу je мислио да je то орган за хлађење крви; он мисли, и то му ce може опростити, да мушка лубања има више шавова него женска; он мисли и то, a то му ce мање може опростити, да човек на свакој страни има само осам ребара, и напослетку, непојмљиво и неопростиво, он мисли да жена има мање зуба него мушкарац. A извесно je да су његови односи према женама били веома топли.\nИпак je он изазвао већи целокупни напредак y биологији него ли икоји Грк пре или после њега. Он опажа да су птице и рептили по својој телесној структури уско везани, да мајмун претставља прелазан облик између четвороножаца и човека, a на једном месту храбро изјављује да човек спада y класу четвороножаца који рађају живе младе (наших »сисара«). Он скреће пажау на то да ce душа за време најранијега детињства једва може разликовати од душе животиња, и прави значајно запажање да храна често одређује начин живота: »тако неке дивље животиње живе y стадима, друге појединачно, како je већ то погодно за њихову исхрану... да нађу себи храну, оне живе различним начинима живота.« Он антиципира знаменити Беров закон по којем ce обележја рода (као око и ухо) y развитку организма показују пре појаве обележја врсте (као »формула« зуба) и личних обележја (као дефинитивна боја очију), и антиципира историју за две хиљаде година све до Спенсерова закона по којем ce јединке и расплођавање мењају y обрнутој сразмери, т.ј. што je врста или јединка развијенија и специјализованија, то ce број подмлатка смањује. Он бележи и објашњава враћање типу — чињеницу да изванредна варијација (као геније) y спаривању слаби и да ишчезава y потоњим генерацијама. Он саставља многа зоолошка запажања која су доцнији биолози неко време одбацивали, али их je модерно изучавање потврдило — на пример, оно о рибама које граде гнезда, и о ајкулама које ce могу дичити плацентом.\nИ напослетку, он je основао науку ембриологије. »Ko посматра растење ствари од њихова почетка (пише он), имаће најбољи поглед на њих.« Хипократ (рођен 460. пре Хр.), највећи лекар међу Грцима, дао je леп образац експерименталне методе на тај начин што je испод кокошију за време њихова лежања, y разним временским размацима, узимао јаја и изучавао их, и резултате тога изучавања искористио за своју расправу О пореклу детета. Аристотело ce на њега угледао и правио експерименте који су му омогућили да развитак пилета опише тако да ce томе ембриолози и данас диве. Он мора да je извео неколико експеримената који ce односе на историју развитка, јер он одбацује теорију по којој пол детета зависи од муда из којег тече продуктивна течност; он ce позива на случај где je десно мудо очево било отсечено па су ce ипак рађала деца различна пола. Он поставља неколико веома модерних питања из области науке о наслеђу. Нека жена из Елиде удала ce за Црнца; њихова деца била су бела, али y следећој генерацији појавила ce негроидност; тим поводом Аристотело пита где je y средњој генерацији био сакривен црначки елеменат. Од једног тако важног и интелигентног питања био je само мален корак до епохалних експеримената Грегора Мендела (1822.—1882.). Prudens quaestio dimidium scientiae — мудро питање јесте половина знања. Свакако, ови биолошки радови, и поред заблуда које су им сметале, чине највећи споменик што га je икад могао да подигне један човек y тој науци. Ако ce узме на ум да нам je исто тако познато, изузевши поједина осамљена запажања, да пре Аристотела није било никакве биологије, онда ћемо схватити да je већ сам тај рад био довољан за један живот и да обезбеди бесмртност. A за Аристотела био je то само почетак.\n----\n<< Организација науке: Аристотело као природњак | Организација науке: Заснивање биологије | Метафизика и природа божја >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 1013, "cyrillic": 0.909}
{"id": "11274", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Здраво", "text": "0.1 Шта би требало да знам\nТребало би да знате како да измените програме у текст едитору или IDLE-у, како да сачувате фајл и како да покренете ту датотеку након што је сачувана на диску.\n0.2 Штампање\nВодичи програмирања су од самог почетка почињали са малим програмом званим \"Здраво!\" Синтакса се променила у Пајтону 3.0. Ако користите Пајтон 3.0, требало би да читате Водич за Пајтон 3 уместо овога. Овде је Пајтон 2.6 пример:\nprint \"Здраво!\"\nАко користите командну линију за покретање програма онда ово куцајте у текстуалном едитору, сачувајте као <code>здраво.py</code> и покрените са <code>python здраво.py</code>\nУ супротном уђите у IDLE, креирајте нови прозор, и креирајте програм као\nу деловима Стварање и покретање програма.\nКада се програм покрене ево шта излази као штампа:\nЗдраво!\nСада, ово Вам нећу понављати сваки пут, али када Вам\nпокажем програм препоручујем да га напишете и покренете.\nЈа учим боље када куцам, тако вероватно и Ви.\nСада је овде приказан компликованији програм:\nprint \"Џек и Џил су отишли узбрдо\"\nprint \"да донесу кофу воде;\"\nprint \"Џек је пао, и сломио круницу на зубу,\"\nprint \"и Џил се срушила после.\"\nКада покренете овај програм онда штампа:\nЏек и Џил су отишли узбрдо\nда донесу кофу воде;\nЏек је пао, и сломио круницу на зубу,\nи Џил се срушила после.\nКада рачунар покрене овај програм прво види линију:\nprint \"Џек и Џил су отишли узбрдо\"\nпа рачунар штампа:\nЏек и Џил су отишли узбрдо\nКада рачунар оде на следећу линију и види:\nprint \"да донесу кофу воде;\"\nПа рачунар штампа на екрану:\nда донесу кофу воде;\nРачунар наставља да гледа сваку линију, прати команду и прелази на следећу линију. Рачунар покреће команде док не дође до краја програма.\n0.2.1 Терминологија\nСада је вероватно право време да Вам дамо мало објашњења о томе шта се дешава - и мало терминологије програмирања.\nОно што смо радили изнад је помоћу ''команде'' зване <code>print</code> (штампа). <code>print</code> команда је праћена са једним или више ''аргумената''. Зато у овом примеру\nprint \"Здраво!\"\nје један ''аргумент'', који је <code>\"Здраво!\"</code>. Имајте на уму да је овај аргумент група знакова под наводницима (\"). Ово се обично назива као ''низ знакова'', или скраћено ''низ''. Други пример низа је <code>\"Џек и Џил су отишли узбрдо\"</code>.\nКоманда и њен аргумент се колективно означавају као ''изјаве'', па је\nprint \"Здраво!\"\nпример изјаве.\nОво је више него довољно терминологије за сада.\n0.3 Изрази\nОвде је дат други програм:\nprint \"2 + 2 је\", 2 + 2\nprint \"3 * 4 је\", 3 * 4\nprint \"100 - 1 је\", 100 - 1\nprint \"(33 + 2) / 5 + 11.5 је\", (33 + 2) / 5 + 11.5\nА ово је ''излаз'' када се програм покрене:\n2 + 2 је 4\n3 * 4 је 12\n100 - 1 је 99\n(33 + 2) / 5 + 11.5 је 18.5\nКао што можете да видите, Пајтон може да претвори ваш рачунар од 600$ у дигитрон од 2$.\nУ овом примеру, команда за штампање је праћена са два аргумента, где је сваки аргумент одвојен зарезом. Тако са првом линијом програма\nprint \"2 + 2 је\", 2 + 2\nПрви аргумент је низ <code>\"2 + 2 је\"</code> и други аргумент је ''математички израз''<code>2 + 2</code>, који се обично назива ''израз''.\nВажно је да запамтите да је низ штампан као (низ је оно што је унутар наводника али се наводници не укључују. Па се низ штампа без икаквих наводника.) Али ''израз'' је ''израчунат'', (другим речима, преведен) у праву вредност.\nПајтон има шест основних операција над бројевима:\nОперација, Ознака, Пример\nСтепен (експонент), <code>**</code>, <code>5 ** 2\n== 25</code>\nМножење, <code>*</code>, <code>2 * 3\n== 6</code>\nДељење, <code>/</code>, <code>14 / 3\n== 4</code>\nОстатак (модуо), <code>%</code>, <code>14 % 3\n== 2</code>\nСабирање, <code>+</code>, <code>1 + 2\n== 3</code>\nОдузимање, <code>-</code>, <code>4 - 3\n== 1</code>\n|}\nПриметите да дељење прати правило, ако нема децимала са којима би се започело, неће бити децимала ни на крају. Следећи програм приказује ово:\nprint \"14 / 3 = \", 14 / 3\nprint \"14 % 3 = \", 14 % 3\nprint\nprint \"14.0 / 3.0 =\", 14.0 / 3.0\nprint \"14.0 % 3.0 =\", 14.0 % 3.0\nprint\nprint \"14.0 / 3 =\", 14.0 / 3\nprint \"14.0 % 3 =\", 14.0 % 3\nprint\nprint \"14 / 3.0 =\", 14 / 3.0\nprint \"14 % 3.0 =\", 14 % 3.0\nprint\nСа излазом:\n14 / 3 = 4\n14 % 3 = 2\n14.0 / 3.0 = 4.66666666667\n14.0 % 3.0 = 2.0\n14.0 / 3 = 4.66666666667\n14.0 % 3 = 2.0\n14 / 3.0 = 4.66666666667\n14 % 3.0 = 2.0\nПогледајте како Пајтон даје другачије одговоре за неке проблеме у зависности да ли су коришћени децимални бројеви или не.\nРед операције је исти као у математици:\n* заграде <code>()</code>* експоненти <code>**</code>* множење <code>*</code>, дељење <code>/</code>, и остатак <code>%</code>* сабирање <code>+</code> и одузимање <code>-</code>\nЗато користите заграде за стварање формула када Вам је потребно.\n0.4 У разговору са људима (и другим интелигентним бићима)\nЧесто у програмирању радићете нешто компликовано и можда нећете запамтити шта сте радили. Када се ово догоди, програм би вероватно требало да се коментарише. ''Коментар'' је подсетник Вама и другим програмерима за објашњавање шта се десило. На пример:\n# Није тачно број ПИ, али је невероватна симулација\nprint 22.0 / 7.0 # 355/113 је још невероватно рационалније приближно броју ПИ\nШто штампа\n3.14285714286\nЗапамтите да коментар почиње тарабом: <code>#</code>. Коментари се користе у комуникацији са другима који читају програм и у Вашој будућности да знате јасно који је део био компликован.\nЗапамтите да сваки текст може имати коментар, и када се програм покреће, текст после <code>#</code> па до краја те линије се не види. <code>#</code> не мора бити на почетку новог реда:\n# Штампа ПИ на екрану\nprint 22.0 / 7.0 # Па, само добро приближавање\n0.5 Примери\nСвако поглавље (евентуално) ће садржати примере програмских функција уведених у поглављу. Требало би барем да их погледате и видите да ли их разумете. Ако не разумете, можда ћете желети да их откуцате и видите шта ће се десити. Играјте се са њима, промените их и видите шта ће се десити.\nДанска.py\nprint \"Нешто је труло у држави Данској.\"\nprint \" -- Шекспир\"\nИзлаз:\nНешто је труло у држави Данској.\n-- Шекспир\nШкола.py\n# То није сасвим тачно изван САД-а\n# и заснива се на мојим мрачним сећањима млађих година\nprint \"Први разред\"\nprint \"1 + 1 =\", 1 + 1\nprint \"2 + 4 =\", 2 + 4\nprint \"5 - 2 =\", 5 - 2\nprint\nprint \"Трећи разред\"\nprint \"243 - 23 =\", 243 - 23\nprint \"12 * 4 =\", 12 * 4\nprint \"12 / 3 =\", 12 / 3\nprint \"13 / 3 =\", 13 / 3, \"R\", 13 % 3\nprint\nprint \"Средња школа\"\nprint \"123.56 - 62.12 =\", 123.56 - 62.12\nprint \"(4 + 3) * 2 =\", (4 + 3) * 2\nprint \"4 + 3 * 2 =\", 4 + 3 * 2\nprint \"3 ** 2 =\", 3 ** 2\nprint\nИзлаз:\nПрви разред\n1 + 1 = 2\n2 + 4 = 6\n5 - 2 = 3\nТрећи разред\n243 - 23 = 220\n12 * 4 = 48\n12 / 3 = 4\n13 / 3 = 4 R 1\nСредња школа\n123.56 - 62.12 = 61.44\n(4 + 3) * 2 = 14\n4 + 3 * 2 = 10\n3 ** 2 = 9\n0.6 Вежбе\n# Напишите програм који штампа ваше пуно име и ваш датум рођења у два одвојена низа.\n# Напишите програм који приказује коришћење свих шест математичких функција.\n----\n0.6.1 Фусноте\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Hello, World", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE", "word_count": 1172, "cyrillic": 0.925}
{"id": "1024", "title": "Психологија и природа уметности", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Метафизика и природа божја | Психологија и природа уметности | Етика и природа среће >>\n----\nПсихологију Аристотелову кваре сличне нејасности и колебања. Има код њега веома интересантних места: наглашена je моћ навике, и навика je први пут названа »друтом природом«; и закони асоцијације, мада још неразвијено, налазе код њега одређену формулацију. Међутим, два главна проблема философиске психологије — слобода воље и бесмртност душе — остају магловити и нејасни. Понекад он говори као да je детерминист: »Ми не можемо баш хтети да будемо друкчији него што смо.« Ипак, y супротности према детерминизму, он продужује да ми сами можемо бирати што ћемо постати, и то на тај начин што бирамо околину која ће нас моделирати; отуда били бисмо слободни утолико уколико свој сопствени карактер уобличавамо избором пријатеља, књига, занимања и забављања. Одговор којим ће детерминист одмах одговорити на то учење, наиме да je наш формативни избор одређен нашим карактером који већ постоји, a овај карактер да je одређен наслеђем и ранијом околином који не зависе од нашега избора, Аристотело још не познаје. Он стоји на гледишту да наша стална примена похвале и укора претпоставља моралну одговорност и слободу воље; њему не пада на памет да би један детерминист на основу истих премиса могао доћи до супротних закључака, налазећи значење похвале и укора y томе што они могу да ступе y детерминантне чиниоце потоњих делања.\nАристотелово учење о души почиње интересантном дефиницијом. Душа je неподељени животни принцип сваког организма, збир његове снаге и процеса y њему. У биљкама душа није друго до снага која служи исхрани и расплођавању; y животињама она je сенситивна и локомоторна снага; y човеку она je такође снага разума и ума. Душа као збир телесних снага не може постојати без тела; ове снаге односе ce једна према другој као восак према свом облику, јер оне ce само y мисли могу растављати, али y стварности оне су органска целина. Душа није уметнута y тело као што je Дедал живу лио y статуете које су претстављале Афродиту, да би из њих направио »стојправо-фигуре«. Лична и нарочита душа може да постоји само y свом сопственом телу. Ипак. душа није тварна, као што je учио Демокрит, и она ни y смрти не пропада сасвим. Један део духовне снаге људске душе јесте пасиван: он je чврсто везан за памћење, и умире са телом које je носило то памћење. Али, »активни ум«, чиста снага мипшљења, не зависи од памћења и није подвргнут пропадању. Активни ум je општа ствар за разлику од индивидуалног елемента y човеку; оно што je бесмртно то није личност, са пролазним наклоностима и пожудама, него дух y свом најапстрактнијем и најнеличнијем облику. Укратко, Аристотело разара душу, да би јој обезбедио бесмртност. Бесмртна душа јесте »чисто мишљење«, незамућено стварношћу, баш као што je Аристотелов бог чиста активност, незамућена акцијом. Ko може, нека ce задовољи овом теологијом. Понекад ce човек пита да ли ово метафизичко уништавање и истовремено спасаваље тврђења није било лукаво средство Аристотелово да ce сачува од отровног пића маћедонских противника?\nУ једној мање опасној области пише он оригиналније и стварније, и тако готово сам ствара науку естетике, теорију лепоте и уметности. Уметничко стварање, каже Аристотело, извире из нагона за уобличавањем и из чежње за емоционалним изразом. По својој суштини, уметност je подражавање стварности; она пред природом држи огледало. Човек осећа задовољство y подражавању, које ниже животиње очевидно не познају. Али, тежња уметности није подражавање спољне појаве ствари, него њиховог унутарњег смисла, јер ce y овоме, a не y спољним манирима или y детаљу, састоји њихова реалност. У озбиљној, класичној уздржаности Цара Едипа може бити садржано више људске истине него ли y свима реалистичким сузама Тројанки.\nНајплеменитија уметност не обраћа ce само на осећање него и на интелекат (као што, на пример, симфонија не утиче на нас само хармонијама и секвенцијама него и структуром и развитком), и ово интелектуално уживање јесте највиши облик заноса до којег човек може да ce уздигне. Отуда би уметничко дело требало да поставља као циљ облик и још више јединство, јер ово je кичма композиције и фокус облика. Драма, на пример, треба да показује јединство радње; треба избегавати дигресивне епизоде и споредне радње које збуњују. A пре свега задатак уметности састоји ce y катарси или чишћењу; осећања која су ce y нама накупила под притиском друштвених ограничења, и која би ce изненада могла изметнути y недруштвене и деструктивне радње, ослобађају ce и отклањају y облику нештетних позоришних узбуђења; на тај начин трагедија »изазивањем сажаљења и страха врши чишћење таквих осећања.« Аристотело, додуше, превиђа неке особитости трагедије (на пример, сукоб начела и личности) ; али, y свом учењу о катарси изрекао je једну мисао која je постала бескрајно плодна за разумевање готово мађиске снаге уметности. Ова мисао даје сјајан доказ да je он имао способности да уђе y сваку област мишљења и да облагороди све чега ce год дотакне.\n----\n<< Метафизика и природа божја | Психологија и природа уметности | Етика и природа среће >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8", "word_count": 779, "cyrillic": 0.92}
{"id": "11251", "title": "LaTeX/Табеле", "text": "Табеле су заједничка карактеристика у академском писању. Често се користе за сумирање резултата истраживања. За овладавање уметности градња табела у LaTeX-у неопходно је да се произведу квалитетни радови и да се са довољном праксом могу штампати прелепе табеле, било које врсте.\nИмајући у виду да LaTeX није табеларни, има смисла да се користи наменски алат за изградњу табела, а затим да се табеле иѕбацују у документ. Основне табеле нису превише опорезујуће, али све напредније захтевају мало конструкције; у овим случајевима, напреднији пакети могу бити веома корисни. Међутим, прво је важно да знате основе. Када сте задовољни са основним ЛаТеХ табелама, можда ћете морати погледати напредније пакете или извозне опције за вашу омиљену табелу. Захваљујући модуларном природи LaTeX-а, цео процес може да буде аутоматизован у прилично удобан начин.\nВећ дуже време, LaTeX табеле су биле прилично хаотично тема, са десетинама пакета који су радили сличне ствари, док нису увек били компатибилни један са другим. Понекад сте морали да извршите компромис. Ситуација се недавно (2010. године) променила са објављивањем tabu пакета који комбинује снагу longtable, tabularx и још много тога. tabu окружење је далеко мање фрагилно и ограничено од старијих алтернатива. Ипак, пре него што покушате да користите овај пакет по први пут ће бити од користи да разумемо како класична животна средина ради, јер tabu функционише на исти начин. Имајте на уму, међутим, да је tabu аутор неће поправити грешке на тренутној верзији, а да је следећа верзија уводи нову синтаксу која ће вероватно разбити постојеће документе.\n1 Окружење табела\nокружење може да се користи за typeset табеле са изборним хоризонталним и вертикалним линијама. LaTeX одређује ширину колона аутоматски.\nПрви ред окружења има следећу форму:\nаргумент говори LaTeX-у које ће поравњење да буде коришћено у свакој таелии које ће вертикалне линије убацити.\nБрој колона не мора да буде одређен јер се види гледањем броја датих аргумената. Такође, могуће је да се додају вертикалне линије иѕмеђу колона. Следећим симболима је могуће описати колоне табеле(неке од њих захтевају да пакет буде учитан):\nлево-оправдана колона\nцентрирана колона\nдесно-оправдана колона\nколона параграфа са текстом вертикално постављеним на врху\nколона параграфа са текстом вертикално постављеним на средини (захтева array package)\nколона параграфа са текстом вертикално постављеним на дну (захтева array package)\n, вертикална линија\n, , дупла вертикална линија\nПо дифолту(подразумевано), ако је текст у колони превише широк за страницу, LaTeX га неће аутоматски пребацити. Користећи можете дефинисати специјалан тип колоне који ће пребацити текст као у нормалном параграфу. Можете поставити ширину коришћењем било које јединице које подржава LaTeX, као што су 'pt' и 'cm', или ''command lengths'' као што су . Можете пронаћи листу у поглављу Дужине.\nИзборни параметар може да се користи за одређивање вертикалних позиција табела у односу на основну линију окружујућег текста. У већини случајева, неће вам требати ова опција. Постаје релевантана само ако ваша тебела није у посебном параграфу. Можете користити следећа слова:\nдно\nцентар (default)\nврх\nДа би се одредио формат фонта ( као што је bold, italic, итд. ) за целу колону можете додати пре него то декларишете равнање. На пример ће указивати на табелу са три колоне са првом колоном поравнаном лево и у bold фонту, са другом поравнаном у центру, у normal фонту и са трећом поравнаном десно, у italic фонту. \"array\" пакет мора прво бити активиран у уводу за наведено да би радило.\nУ првом реду указали сте на то колико колона желите, њихово поравнање и вертикалне линије које их одвајају. Када сте већ у окружењу, морате убацити текст који желите, одвајајући их по ћелијама и убацивајући нове редове. Комадне које морате користити су следеће:\nрадвајач колона\nпочети нови ред (додатни простор ће бити одређен након коритећи велике заграде, као што су )\nхоризонтална линија\nпочети нови ред у оквиру ћелије (у колони параграфа)\nпарцијална хоризонтална линија почиње у колони ''i'' и завршава се у колони ''j''\nНапомена: било који празан простор убачен између ових команди је опционалан. Ја лично додајем просторе између да би било читкије.\n1.1 Основни примери\nОви примери показују како направити просту табелу у LaTeX-у. То је 3x3 табела, али без линија.\nНадограђујући на то укључивањем неких вертикалних линија:\nДа би додали хоризонталне линије на сам врх и дно табеле:\nИ коначно, да би додали линије између свих редова, као и да би центрирали (приметите употребу центра окружења - наравно, резултат овога није очигледан на прегледу на овој web страници):\n1.2 Пребацивање текста у нови ред у табелама\nLaTeX-ови алгоритми за форматирање табела имају пар недостатака. Један је тај да неће аутоматски пребацити текст у ћелијама, чак и ако пређе ширину странице. За колоне које садрже текст чија дужина прелази ширину колоне, препоручује се да се користи атрибут и да се одреди жељена ширина колоне (иако је можда потребно мало покушаја и погрешке да би постигли жељени резултат). За мало лакшу методу, погледајте Пакет tabularx или Пакет tabulary.\nУместо , киристите атрибут да бисте поравнали линије према средини кутије или атрибут да бисте поравнали уз дно кутије.\nЕво простог примера. Следећи код ствара две табеле са истим кодом; једина разлика је у томе што последња колона друге табеле има дефинисану ширину од 5cm, док у првој није одрешена ширина. Састављајући овај код:\nВи добијате следећи резултат:\nПриметите да је прва табела исечена, пошто је резултат шири од странице.\n1.3 Размак између колона\nДа подесити размак између стубова (LaTeX ће подразумевано да изабере веома уске колоне), можете изменити поделу колоне:\n.\nПодразумевана вредност је 6pt.\n1.4 Размак између редова\nПоново дефинисати команду да подесите размак између редова:\nПодазумевана вреност је 1.0.\nАлтернативни начин да подесите правило размака је да додате пре или после команде и :\nМожете такође одредити корак после линије експлицитно корисећи лепак после линије у терминатору\n1.5 Остала окружења унутар табеле\nАко ористите нека LaTeX окружења унутар ћелија табеле, као што су или :\nМожда ћете наићу на грешке попут:\n! LaTeX Error: Something's wrong--perhaps a missing \\item.\nДа би решили овај проблем, промените спецификатор колоне у \"параграф\" (, или ).\n1.6 Дефинисање више колона\nМогућеје да се дефинише много идентичних колона одједном користећи синтаксу. Ово је практично корисно када ваша табела има много колона.\nОвде је табела са шест центрираних колона запоседнутих једном колоном на свакој страни:\n1.7 Одређивање колонакорићењем >{\\cmd} и <{\\cmd}\nОдређивање колона може бити измењено користећи пакет . Ово је одређено у аргумену окружења табела користећи за команде извршене управо '' пре '' сваког елемента колоне и за команде извршене управо '' после '' сваког елемента колоне\nНа пример: да би добили низ у математичком моду унесите: .\nДруги пример мења фонт: да одштампате колону у малом фонту.\nОдређивање агрумент и мора бити исправно балансирано када дође до карактера. Ово значи да је валидно, док не ради и\nОвај код складишти текст у кутију и потом узима текст из кутије са (ово уништава кутију, а ако је кутија наново потребна може се користити ) и пролази кроз . (За LaTeX2e,можда ћете жеети да користите уместо .)\nОви исти трикови одрађени помоћу уместо могу присилити линије у табли да имају једнку висину, уместо природно различите висине која се може појавити када се e.g. математички термини или суперскрипте појаве у тексту.\nОвде је пример који показује оба и :\nМожете још и приметити коришћење уместо да би се избегла грешка.\n1.8 @-изрази\nОдређивање размака између колона може бити обављено користећи се конструкцијом.\nТо типично узима неки тексткао аргумент и када се ојави у колони аутоматски ће да убаци тај текст у сваку ћелију у тој колову пре стварних података за ту ћелију. Конда убија размак унутар ћелије и замењује га са било чим што је између витичастх заграда. Да и се додао размак користите .\nОдмах потом, је ово није сасвим јасно, па захтева даља појашњења. Понекад, ово је пожељно у научним табелама да се имају децимални бројеви са правилно поређаним зарезима. Ово се може постићи на следећи начин:\nКвалитети просторног сузбијања из @-expression заправо их чине сасвим корисних за манипулацију хоризонталног размака између колона. С обзиром на основну табелу и различите описе колона:\n1.9 Усклађивање колоне у децималној тачки коритећи dcolumn\nУместо коришћења @-expressions да би се изградиле колоне децимала изграђене на децималним зарезима (или еквивалнтни симболи), могуће је центрирање колоне по децималном раздвајању користећи пакет, који даје нову колону оређену за највише покатке тачака. Погледајте за више информација, али прост начин за коришћење је следећи.\nАргумент који предвиђа број децималних места у новом типу колоне омогућава неограничена децимална места, али може довести до веома широке колоне. Заокруживање се не примењује, тако да подаци буду уредни треба прилагодити наведеном броју децималних места. Имајте на уму да се децимално поравнате колоне слажу у режиму математике, отуда употреба \\mathrm за колоне у горњем примеру. Такође, текст у децимално поравнатој колони (на пример заглавље ће бити десно поравнато пре децималног раздвајања (под претпоставком да нема децималног раздвајања у тексту). Иако ово може бити добро за врло кратак текст, или за бројеве нумеричких колона, изгледа гломазно у горњем примеру. Решење за ово је да користите команду описану у наставку, наводећи једну колону и њено усклађивање. На пример, до центра заглавља '' Децимални '' због њене колоне у претходном примеру, прва линија табеле би била\n1.9.1 Болдирани текст и dcolumn\nДа би се скренула пажња на одређене ставке у табели, може бити лепо да се користите болдираним текстом. Обично је ово лако, али dcolumn који треба да '' види '' децимални зарез прилично му је теже да уради. Поред тога, уобичајени болдирани карактери су шири од њихових нормалних облика, што значи да иако се децимала може ускладити лепо, бројке (за више од 2 до 3 цифре на једној страни децималног зареза) ће бити видно поравнате. Међутим, могуће је користити нормалну ширину смелих карактера и храбро дефинисати нови тип колоне, као што је приказано у наставку\n2 Одређивање редова\nМожда би било згодно да се примени иста команда над свакој ћелији редом, као и за колоне. Нажалост околина не може то да уради по дефолту. Ми ћемо морати да користимо уместо, који даје опција.\n3 Обухватање\nДа бисте довршили овај туторијал, узећемо брзо да погледамо како да генеришемо сложеније табеле. Не изненађује, команде неопходне морају бити уграђене у подацима саме табеле.\n3.1 Обухватање редова више колона\nКоманда за то изгледа овако: . је број накнадних колона за спајање; је или , , , или да има прелом текста који одређује ширину и су једноставно стварни подаци за које желите да се налазе унутар те ћелије. Једноставан пример:\n3.2 Редови који обухватају више колона\nПрва ствар коју треба да урадите је да додате у уводу . Ово даје команду која је потребна за обухватање редова: . Аргументи су прилично прости да се им се утврди порекло ( за ''ширину'' се мисли на физичку ширину садржаја).\nГлавна ствар на уму када користите је да празан унос мора бити убачен за сваку одговарајућу ћелију у сваком наредном реду да би се обухватила.\nАконе постоји информација о ћелији, онданишта не пишите, али вам и даље треба \"&\" одвајајући га од следеће информацијео колони.\nIf there is no data for a cell, just don't type anything, but you still need the \"&\" separating it from the next column's data. Мудар читалац ће већ закључили да за табелу <math>n</math> колона, не мора увек бити <math>n-1</math> амперсандс(енгл.) у сваком реду (осим ако је у употреби).\n3.3 Обухватање истовремено у оба смера\nОвде је нетривијални пример како користити просторе у оба смера истовремено и како имати правилно извучене границе ћелија\nКоманда се само користи за цртање вертикалне границе и на левој и на десној страни ћелије. Чак и када се комбинује са , ипак исписује вертикалне границе које обухватају само први ред. Као надокнада за то додамо у следећим редовима обухваћених у више редова. Имајте на уму да не можемо једноставно користити за цртање хоризонталних линија, јер не желимо да се линија исцрта преко текста који се протеже на неколико редова. Уместо тога, користите наредбу и искључите прву колону која садржи текст \"Силе\".\nЕво још једног примера искоришћавања исте идеје да би се направила позната и популарна \"2x2\" или двострука дихотомија:\n=Контола величине табеле=\n3.4 Променa величинe табела\nпараметара може се имати опциони спан фактор.\n4 Табела у неколико страница\nДугачке табеле изворно су подржате од стране LaTeX-а захваљујући окружењу. Нажалост, ово окружење не подржава истезања (X колоне).\nпакети дају окружења. Он има већину карактеристика од са додатним могућностима да садржи више страница.\nLaTeX може да ради добро са дугим табелама: можете да одредите заглавље, који ће поновити на свакој страници, заглавље за једино прву страну и исто за подножје.\nКористи синтаксу сличној као , стога можете погледати у његовој документацији, ако желите да сазнате више.\nАлтернативно моћете да покушате са једним од следећих пакета или , проширену и донекле побољшану верзију .\n5 Парцијалне вртикалне линије\nДодавање парцијалне вертикалне линије у индивидуалне ћелије:\nУклањање дела вертикалне линије у специјалној ћелији:\n6 Вертикалне центриране слике\nУбацивање слике у низу табеле ће се ускладити на врху ћелије. Коришћењем пакета овај проблем може бити решен. Дефинисањем нов тип колоне ће задржати слику вертикално центрирану.\nИли користите parbox за центрирање слике.\nraisebox ради добро, такође омогућава да ручно, финим подешавањем, поравнате са својим првим параметаром.\n7 Фусноте у табелама\nоколина не рукује правилно фуснотама. то поправља.\nУместо коришћења препоручујемо пакет која се бави фуснотама правилно, како у нормалним и дугим табелама.\n8 Професионалне табеле\nМноге професионалне књиге и часописи имају једноставне табеле, које имају одговарајуће размак изнад и испод линије, и скоро '' никад '' не користе вертикална правила. Многи примери LaTeX табела (укључујући и овај Wikibook) излажу употребу вертикалних правила (користећи се \"|\") и дуплих правила (користећи се или \"||\"), која се сматрају непотребним и ометајућим у професионално објављеном облику. пакет је користан за лако пружање професионализма у LaTeX табелама, а такође даје смернице о томе шта представља \"добра\" табела\nУкратко, пакет користи за највише правило (или линију), за правила које се појављују у средини табеле (као што је место испод заглавља), и за најниже правило! Ово осигурава да правило и размак буду прихватљиви. Поред тога, може да се користи за средња правила, која би обухватала наведене колоне. Следећи пример је супротност између употребе booktabs и две еквивалентне нормалне LaTeX имплементације (други пример захтева или , а трећи пример захтева у уводу).\n8.1 Коришћење\n\\usepackage{array}\n%or \\usepackage{dcolumn}\n...\n\\begin{tabular}{llr}\n\\firsthline\n\\multicolumn{2}{c}{Item} \\\\\n\\cline{1-2}\nЖивотиња & Објашњење & Цена (\\$) \\\\\n\\hline\nGnat & по граму & 13.65 \\\\\n& сваки & 0.01 \\\\\nGnu & пуњен & 92.50 \\\\\nEmu & пуњен & 33.33 \\\\\nArmadillo & frozen & 8.99 \\\\\n\\lasthline\n\\end{tabular}\n8.2 Коришћење\n\\usepackage{booktabs}\\\\\n\\begin{tabular}{llr}\n\\toprule\n\\multicolumn{2}{c}{Item} \\\\\n\\cmidrule(r){1-2}\nЖивотиња & Објашњење & Цена (\\$) \\\\\n\\hline\nGnat & по граму & 13.65 \\\\\n& сваки & 0.01 \\\\\nGnu & пуњен & 92.50 \\\\\nEmu & пуњен & 33.33 \\\\\nArmadillo & frozen & 8.99 \\\\\n\\bottomrule\n\\end{tabular}\nОбично се укаже потреба за фуснотама испод табела (а не на дну странице), са насловом правилно распоређеним изнад табеле. Они су се обратили пакету. Он пружа могућност кратког наслова који би се убацио у листу табела, уместо стварног натписа (који може бити прилично дуг и неприкладан за листу табела). користи пакет.\n9 Бочне табеле\nТабеле се могу ставити на другу страну у оквиру документа коришћењем је за саму (колоне, линије, итд) садржаја.\n* је за мјесто у табели на документу, плус са насловом и етикетама подршке.\nУ табели, користили смо ознаку, тако да сада може да се односи на њега као и свака друга референца:\nоколина је такође корисна када желите да имате листу табела на почетку или на крају вашег документа са командом\nНатписи се појављују сада на листу табела, ако су приказани.\nМожете подесити изборни параметар за дефинисање пположаја табеле, где би требало да буде постављена. Следећи карактери су сви могући пласмани. Користећи секвенце тога дефинисати своју \"листу жеља\" на LaTeX.\nгде је табела декларисана (овде)\nнаврху стране\nна дну стране\nна наменској сстрани типа float\nнадјачати подразумеванa флоат ограничења. Нпр, максимална дозвољена величина од флоат је нормално прилично мала; ако желите једну велику, потребно вам је овај параметар.\nУобичајено је ''tbp'', што значи да је по дефолту постављен на врху странице. Ако то није могуће, постављено је на дну ако је то могуће, или коначно са другим float срединама на додатној страници.\nМожете натерати LaTeX да кориси једну дату позицију. На пример ''[!h]'' форсира LaTeX да га поставите тачно где сте га ставили (осим када је заиста немогуће, на пример, поставите табелу '' овде '' и ово место ће бити последњи ред на страници). Опет, да буде јасније: позива LaTeXс да стави табелу на одређено место, али она неће бити постављена тамо, ако LaTeX мисли да неће изгледати сјајно. Ако заиста желите да поставите табелу ручно, немојте да користите окружење.\nЦентрирање табеле хоризонтално ради као и све друго, користећи команду одмах након отварања окружења, или га ограђујући са окружењем.\n10 Користећи табеле и алате за анализу података\nЗа сложене или динамичке табеле, можда ћете желети да користите табелу. Можда сачувате пуно времена градећи табеле коришћењем специјализованог софтвера и извозећи их у LaTeX формату. Следећи додаци и библиотеке су доступни за неке популарне софтвере:\n* : за OpenOffice.org Calc табеларне приказе,\n* : за Microsoft Office Excel,\n* : за MATLAB,\n* : за Python и MATLAB,\n* : pandas DataFrame's има метод за претварање података, које садржи, на LaTeX\n* : Ruby библиотека\n* : библиотека за Р\n* : за Emacs кориснике, org-mode тебле могу бити коришћене редно у LaTeX документима, погледајте туторијал\n* : поређане команде могу очистити неуредну LATeX тебелу\n* : Онлајн алатка за креирање једноставних табела у оквиру бровсера. LaTeX формат је директно генериса када укуцате.\n* : Онлајн алатка\nМеђутим, копирање изворног кода генерисаног на документ није згодно уопште. За максималну флексибилност, генерисати посебан фајс са изворни код који можете унети од свог главног досијеа документације са команде.\nАко ваша табела подржава командне линије, можете направити свој комплетан документ (табела је укључена) у једној команди, користећи Makefile на пример.\nПогледајте Модуларне Документе за више детаља.\n11 Да ли вам требају компликованије функције?\nДа погледамо један од следећих пакета:\n* : ради шта год хоћеш са хоризонталним линијама\n* : даје већу слободу о томе како дефинисати колоне\n* : прави вашу таблу више обојеном\n* омогућава да се стави фуснота и унутар табели и њеног наслова\n* : ствара испрекидане хоризонталне и вертикалне линије\n* : омогућава фусноте испод табеле и правилне размаке натписа изнад (укључује booktabs пакет)\n* : креирање 2D табеле са првим ћелијама које садрже опис за обе осе. Није доступно у Tex Live 2011 или касније.\n* : компатибилан са slashbox долазе са Tex Live 2011 или касније\n* : Поравњење децималних тачака у нумеричким ћелијама\n* : препоручено поравњење децималних тачака у нумеричким ћелијама са заокруживањем\n* : print бројеви, у садашњем режиму (текст или математике) у циљу да користите исправнан фонт, са сепараторима, експонент и / или заокруживање на одређен број цифара, табеларни (*), array, tabularx и longtable окружења је подржано користећи све карактеристике од numprint-а\n* : spread листови омогућавају коришћење формула\n* : усклађивање уноса табела\n* : Оптерећења, обилажења, формати и пост обрада нумеричке табеле.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5", "word_count": 2276, "cyrillic": 0.932}
{"id": "11279", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Решења", "text": "0.1 Исказ ако\nКао и увек верујем да би свако поглавље требало да почне са загревањем вежбама куцања, па је овде кратак програм за израчунавање апсолутне вредности броја:\nн = input(\"Број? \")\nif н < 0:\nprint \"Апсолутна вредност\", н, \"је\", -н\nelse:\nprint \"Апсолутна вредност \", н, \"је\", н\nОвде је излаз два пута који воде овај програм:\nБрој? -34\nАпсолутна вредност -34 is 34\nБрој? 1\nАпсолутна вредност 1 is 1\nШта рачунар ради када види овај део кода? Прво пита корисника за број са изјавом \"<code>н = input(\"Број? \")</code>\". Затим чита линију \"<code>if н < 0:</code>\". Ако је <code>н</code> мање од нуле Пајтон покреће линију \"<code>print \"Апсолутна вредност\", н, \"је\", -н</code>\". У супротном покреће линију \"<code>print \"Апсолутна вредност\", н, \"је\", н</code>\".\nФормалније Пајтон гледа да ли је ''израз''<code>н < 0</code> таћан или нетачан. <code>if</code> изјава је након тога увучена ''блоком'' наредби које се покрећу када је израз тачан. Избором после <code>if</code> наредбе је <code>else</code> наредба и други увучени ''блок'' наредби. Овај други блок наредби је покреће ако је нетачно.\nОвде су бројеви различитих тестова које изрази могу имати. Овде је табела свих њих:\nоператор, функција\n<code><</code>, мање од\n<code><=</code>, мање или једнако од\n<code>></code>, веће од\n<code>>=</code>, веће или једнако од\n<code>\n==</code>\n|једнако\n<code>!=</code>, није једнако\n<code><></code>, други начин када није једнако(старо, није препоручено)\nЈош једна карактеристика <code> if</code> команде је <code> elif </code> наредба. Она се залаже за друго ако и значи ако је оригинална <code> if</code> наредба нетачна али <code> elif</code> део је тачан, онда уради <code>elif</code> део. А ако ниједна <code>if</code> или <code>elif</code> наредба није тачна, онда уради оно што је у <code>else</code> блоку. Овде је пример:\na = 0\nwhile a < 10:\na = a + 1\nif a > 5:\nprint a, \">\", 5\nelif a <= 7:\nprint a, \"<=\", 7\nelse:\nprint \"Ниједан тест није истина\"\nи излаз:\n1 <= 7\n2 <= 7\n3 <= 7\n4 <= 7\n5 <= 7\n6 > 5\n7 > 5\n8 > 5\n9 > 5\n10 > 5\nПриметите сад да је <code>elif a <= 7</code> једино тестиран када <code>if</code> наредба није истинита. Може бити више од једне <code>elif</code> наредбе, дозвољено је да се ради више тестова у једној <code>if</code> наредби.\n0.2 Примери\n# Овај програм демонстрира употребу == оператора\n# коришћењем бројева\nprint 5 == 6\n# коришћење променљивих\nx = 5\ny = 8\nprint x == y\nИ излаз\nFalse\nFalse\nВисоко_ниско.py\n# Игра игре погађања вишег или нижег\n# Ово би требало да заправо бити нешто што је полу случајно као да су\n# последње цифре тог времена, или нешто друго, али да ћете морати да\n# чекате до следећег поглавља. (Бонус, модификујте их да буду случајни\n# после поглавља о Модулима)\nmodify it to be random\nброј = 78\nпогодак = 0\nwhile погодак != број:\nпогодак = input(\"Погоди број: \")\nif погодак > број:\nprint \"Превише високо\"\nelif погодак < број:\nprint \"Превише ниско\"\nprint \"Добро је\"\nПример:\nПогоди број: 100\nПревише високо\nПогоди број: 50\nПревише ниско\nПогоди број: 75\nПревише ниско\nПогоди број: 87\nПревише високо\nПогоди број: 81\nПревише високо\nПогоди број: 78\nДобро је\nпаран.py\n# Тражи број.\n# Штампа ако је паран или непаран\nброј = input(\"Кажи ми број: \")\nif број % 2 == 0:\nprint број, \"је паран.\"\nelif број % 2 == 1:\nprint број, \"је непаран.\"\nelse:\nprint број, \"чудан је.\"\nПримери:\nКажи ми број: 3\nје непаран.\nКажи ми број: 2\n2 је паран.\nКажи ми број: 3.14159\n3.14159 је чудан.\nсредњавредност1.py\n# тражи бројеве док се нула не укуца.\n# Штампа средњу вредност низа.\nбројање = 0\nзбир = 0.0\nброј = 1 # поставите нешто што неће одмах изаћи из while петље.\nprint \"Притисните 0 да изађете из пeтље\"\nwhile број != 0:\nброј = input(\"Унесите број: \")\nif број != 0:\nбројање = бројање + 1\nзбир = збир + број\nprint \"Средња вредност је:\", збир / бројање\nПримери:\nПритисните 0 да изађете из пeтље\nУнесите број: 3\nУнесите број: 5\nУнесите број: 0\nСредња вредност је: 4.0\nПритисните 0 да изађете из пeтље\nУнесите број: 1\nУнесите број: 4\nУнесите број: 3\nУнесите број: 0\nСредња вредност је: 2.66666666667\nсредњавредност2.py\n# тражи бројеве док се сабрани бројеви поново не унесу.\n# Штампа средњу вредност.\nзбир = 0.0\nprint \"Овај програм ће узети неколико бројева и наћи њихов просек\"\nбројање = input(\"Од колико бројева бисте желели да нађете средњу вредност: \")\nодговарајуће_бројање = 0\nwhile одговарајуће_бројање < бројање:\nодговарајуће_бројање = одговарајуће_бројање + 1\nprint \"Број\", одговарајуће_бројање\nброј = input(\"Унеси број: \")\nзбир = збир + број\nprint \"Средња вредност је:\", збир / бројање\nПримери:\nОвај програм ће узети неколико бројева и наћи њихов просек\nОд колико бројева бисте желели да нађете средњу вредност: 2\nБрој 1\nУнеси број: 3\nБрој 2\nУнеси број: 5\nСредња вредност је: 4.0\nОвај програм ће узети неколико бројева и наћи њихов просек\nОд колико бројева бисте желели да нађете средњу вредност: 3\nБрој 1\nУнеси број: 1\nБрој 2\nУнеси број: 4\nБрој 3\nУнеси број: 3\nСредња вредност је: 2.66666666667\n0.3 Вежбања\n# Преправи виши или нижи програм из овог дела да броји колико пута је корисник укуцао погрешан број. Ако је то више од три, штампај \"То мора да је компликовано.\" Запамтите да програм не мора да престане да пита за број пре него што је погођен, само мора ово да штампа након што је број погођен.\n# Написати програм који тражи два броја. Ако је збир бројева већи од 100, штампај \"То је велики број.\"\n# Написати програм који тражи име корисника, ако укуца своје име штампати \"То је лепо име\", ако укуцају \"Џон Клис\" или \"Мишел Палин\", реците им шта мислите о њима ;), у супротном реците им \"Имате лепо име.\"\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Decisions", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0", "word_count": 811, "cyrillic": 0.89}
{"id": "11285", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Суочавање са несавршеностима", "text": "0.1 ...или како руковати грешкама\nДакле сада имате савршени програм, ради беспрекорно, осим једног детаља, програм ће срушити унос корисника који није добар. Не плашите се, за Пајтон имамо посебну контролну структуру за вас. Зове се <code>покушај</code> и покушава да уради нешто. Овде је пример програма са проблемом:\nprint \"Куцајте Control C или -1 да изађете\"\nброј = 1\nwhile број != -1:\nброј = int(raw_input(\"Унесите број: \"))\nprint \"Унели сте:\", број\nПриметите како када притиснете <code>@#&</code> враћа нешто као:\nТраг (најдубљи последњи):\nФајл \"пробај_мање.py\", линија 4, у ?\nброј = int(raw_input(\"Унеси број: \"))\nГрешка вредности: буквално неважећа за int(): @#&\nКао што можете да видите <code>int()</code> функција се не слаже са бројевима <code>@#&</code> (како би и требало да буде). Последња линија показује шта је проблем; Пајтон је пронашао <code>ValueError</code>. Како наш програм може да се носи са овим? Шта радимо је прво: стави на место где се одвија грешка у <code>try</code> блок, и друго: кажемо Пајтону како желимо да се носи са <code>ValueError</code>s. Следећи програм ради ово:\nprint \"Куцај Control C или -1 за излаз\"\nброј = 1\nwhile број != -1:\ntry:\nброј = int(raw_input(\"Унесите број: \"))\nprint \"Унели сте број:\", број\nexcept ValueError:\nprint \"То није био број.\"\nСада када покренемо нови програм и дате <code>@#&</code> говори нам \"То није био број.\" наставља са оним што је радио раније.\nКада ваш програм наставља да има неке грешке за које знате како да их решите, ставите код у <code>try</code> блок, и ставите начин да рукујете грешком <code>except</code> блоком.\nОвде је сложенији пример Руковања грешкама.\n# Програм од стране Мишел Ајкинс 2012\n# Нема ауторских права.\nimport math\ndef главни():\nуспех = 0\nwhile (успех == 0):\ntry:\nepact()\nуспех = 1\nexcept ValueError:\nprint \"Грешка. Молимо вас, унесите цео број.\"\nгодина = 0\nexcept NameError:\nprint \"Грешка. Молимо вас, унесите цео број.\"\nгодина = 0\nexcept SyntaxError:\nprint \"Грешка. Молимо вас, унесите цео број.\"\nгодина = 0\nfinally:\nprint \"Завршен програм\"\ndef epact():\nгодина = int(input(\"Која је година?\\n\"))\nC = година/100\nвредност = (8 + (C/4) - C + ((8*C + 13)/25) + 11 * (година%19))%30\nprint \"Епакт је: \",вредност\nmain()\nПрограм изнад користи концепт претходних лекција као и тренутне лекције.\nХајде да погледамо програм изнад у деловима.\nНакон дефинисања функције под називом \"main\" (главна), кажемо јој шта желимо да \"покушамо\" да именујемо функцију \"епакт\". Ради док \"while\" нема \"успеха\". Интерпретер онда иде на линију <code>година = int(input(\"Која је година?\\n\"))</code>.\nИнтерпретер узима вредност унету од стране корисника и држи је у променљивој \"година\".\nУнета вредност није цео број или разломак (који би био претворен у цео број помоћу интерпретатора), изузетак ће бити подигнут, и извршење <code>try</code> блока се завршава, одмах пре <code>успеха</code> је додељена вредност 1.\nХајде да погледамо неке могуће изузетке. Програм изнад нема <code>except</code> израз за сваки могући изузетак, јер постоје бројни типови изузетака.\nАко је вредност унета за годину слово, <code>NameError</code> изузетак је подигнут. У програму изнад, ово је ухваћено од стране <code>except NameError:</code> линије, и преводилац извршава изјаву за штампање испод <code>except NameError:</code>, затим поставља вредност \"година\" на 0 из предострожности, чишћење од свих не нумеричкох бројева. Преводилац онда иде назад до прве линије <code>while</code> петље, и процес почиње поново.\nПроцес изнад био би исти за друге изузетаке које имамо. Ако је подигнут изузетак, и постоји осим реченице за то у нашем програму, преводилац ће прикладно скочити до изјаве испод осим реченице, и извршити их.\n<code>finally</code> изјава, се понекад користи у изузецима.\nРазмишљајте о томе као адуту. Изјаве испод <code>finally</code> пешенице ће бити извршена без обзира на то да ли смо подигли изузетак или не. <code>finally</code> изјава ће бити извршена након било ког <code>try</code> или <code>except</code> реченице пре њега.\nИспод је једноставнији пример где немају петље, и <code>finally</code> клаузула се врши без обзира на изузетке.\n#Програм од стране Мишел Ајкенс 2012\n#Нема ауторских права.\ndef main():\ntry:\nброј = int(input(\"Унесите цео број.\\n\"))\nполовина = број/2\nprint \"Половина броја који сте унели је \",половина\nexcept NameError:\nprint \"Грешка.\"\nexcept ValueError:\nprint \"Грешка.\"\nexcept SyntaxError:\nprint \"Грешка.\"\nfinally:\nprint \"Ја извршавам последну реченицу.\"\nmain()\nАко бисмо унели абецедну вредност за <code>број = int(input(\"Молимо вас, унесите број.\\n\"))</code>, излаз би био следећи:\nМолимо вас, унесите број.\nт\nГрешка.\nЈа извршавам последну реченицу.\n0.2 Вешбе\nАжурирајте барем програм бројева телефони (у секцији ../Фајл ИО/) тако да не сруши ако корисник не уноси никакве податке на менију.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Dealing with the imperfect", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%A1%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0", "word_count": 722, "cyrillic": 0.843}
{"id": "1027", "title": "Брак и васпитање", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Комунизам и консерватизам | Брак и васпитање | Демократија и аристократија >>\n----\nЖена je мушкарцу оно што je роб господару, телесни радник духовном раднику, варварин Јелину. Жена je недовршен човек, који je заостао на нижем степену скале развића. Мушко je по својој природи више, a женско ниже; једно влада, a друго ce покорава, и овај принцип нужно ce односи на целокупно човечанство. Воља женина je слаба, зато она није способна да стече самосталан карактер или самосталан положај. Жена je највише способна за миран домаћи живот, и док она y свима спољним приликама стоји под вођством мужа, y домаћим стварима може да га превазиђе. Сличност жене са мушкарцем не би требало појачавати, као y држави Платоновој; пре би требало развијати њихову различност, јер ништа не привлачи јаче него ли оно што je друкчије врсте. »Храброст код жене и код мушкарца нису, као што je Сократ мислио, исто: храброст мушкарца јесте храброст y владању, a жене y послушности... Као што каже песник: украс женин je ћутање.«\nЧини ce да je Аристотело мислио да мушкарац само ретко постиже идеално заробљење жене, и да језик не влада ређе него ли мушка песница. Као да би хтео обезбедити мушкарцу нужну корист, Аристотело му препоручује да женидбу одлаже све до тридесет и седме године, и тада да ce ожени девојком од двадесет година. Девојка од двадесет година сасвим одговара мушкарцу од тридесет, и можда би je држао на узди ратник са тридесет и седам година. До ове брачне математике доводи Аристотела мисао да ће два бића тако различних година отприлике y исто време изгубити своју репродуктивну снагу и своје страсти. »Не треба да дође до тога да je мушкарац способан да оплођава a да жена није способна да рађа, или обратно. Јер такве прилике доводе до свађе и раздвајања... Како je природа као последњу границу репродуктивне снаге за мушкарца поставила просечно седамдесету годину живота, a за жену педесету, онда почетак брачне везе треба удесити тако да одговара овим временима. Из бракова који ce рано склапају не долази на свет добар подмладак, јер су код свих животиња младунчад од младих родитеља слаба, већином женска и малог облика...« Здравље je важније него ли љубав. Затим, »то je корисно и за умереност ако ce девојка удаје тек y зрелијим годинама. Јер сувише рано љубавно уживање појачава нагоне преко мере, као што je исто тако утврђено да полни саобраћај међу онима који још расту спречава растење.« Таква питања не би ce смела оставити младачкој произвољности, него би требало да ce подвргну државном надзору и државној контроли; требало би да држава за сваки пол одреди, после којих и до којих ce година сме улазити y брак, и које je време најпогодније за зачеће, и колики прираштај становништва сме да буде. Ако je природни прираштај становништва и сувише јак, онда свирепо убијање деце треба да ce замени отклањањем плода; и »то отклањање треба да ce примењује још пре него плод задобије живот и осећаље.« За сваку државу постоји идеална висина становништва, и она ce мења према положају и према помоћним средствима државе. »Ако држава има мало становника, онда она није самостална ... a ако их има много, онда je она само народ, a није никаква држава, и ту ce не би могло говорити о уставној владавини«, или о народном или о политичком јединству. Што прелази меру од десет хиљада становника, не одговара идеалном циљу.\nИ васпитање требало би да лежи y рукама државе. »Најважнија од свих консервативних мера... јесте васпитање омладине y смислу и y духу устава, a оно je данас свуда занемарено.« Грађанин треба да je прилагођен уставу своје завичајне државе. Државни надзор над школама може учинити да ce народ одврати од заната и трговине и врати ce обрађивању земље; и да ce људи, задржавајући приватну својину, привикну на то да своје имање стављају на расположење јавним циљевима. »А сауживање биће одређено благородним држањем грађана према пословици: међу пријатељима све je заједничко.« A пре свега, млади грађани треба да ce привикавају на послушност према законима, иначе држава не може да постоји. »С правом ce рекло: ко ce није научио слушати не може добро заповедати . .. Добар грађанин треба да уме и једно и друго.« И само државна школа може извести социјално јединство међу грађанима који су етнички хетерогени; држава je једно мноштво из којег ce васпитањем мора направити јединство и заједница. Треба и омладину обавештавати о добротворним дејствима државе, о безбедности коју она довољно не цени a која ce своди на социјалну организацију, и о слободи коју доносе закони. »Човек je, кад ce усаврши, најбоља животиња; ако ce пусти да живи одвојено, онда je најгора, јер неправедност je најопасније наоружана, a човек je од рођења снабдевен оружјем ума и особинама карактера које би могао да употреби за најошптије циљеве. Зато je он, уколико нема врлина, најсвирепија животиња, пуна незаситости и пожуде.« И само социјална контрола може да му усади врлине. Помоћу језика човек je образовао друштво, a y друштву ce образовао ум, a умом поредак, a поретком култура. У тако уређеној држави појединац има на расположењу хиљаду могућности и прилика да ce развија, a то му не би дао живот y усамљености. »Да би човек могао да живи сам, треба да je или животиња или бог.«\nЗато револуције нису готово никад паметне. Оне можда могу да донесу добра, али по цену многих невоља, међу којима je највећа ремећеље, a можда и растурање оног социјалног поретка и оне структуре од које зависи свако добро y држави. Непосредне последице револуционарних новина могу ce прорачунати и могу бити повољне; али посредне већином ce не могу прорачунати и не ретко доносе пропаст. »Они који само мало ствари узимају y обзир лако могу да изрекну свој суд«; ко дубине лако премошћује одиста неће имати много дубине. »Омладину je лако преварити, јер ce она лако предаје надама.« Угушивање навика које су ухватиле дубока корена y грађанској свести доводи до смењивања влада које су жељне рефорама, јер народ ce не одриче лако старих навика; закони ce лакше мењају него ли карактери. Треба ли да један устав остане трајан, онда сви делови друштва морају желети да га очувају y снази. Зато владалац који жели да отклони револуције треба да спречава прекомерно сиромаштво и богатство, јер то значи »стање из којега ce обично рађа рат.« Требало би да он (као Енглези) потпомаже колонизацију као одушку за сувише нагомилано становништво, и требало би да негује и практикује религију. Аутократски владалац треба да се нарочито истиче у поштовању богова; јер кад народ види да је владалац религиозан и да поштује богове, мање ће се бојати да ће од његове руке доживети неправду, и теже ће се приволети завери против њега. јер ће веровати да се сами богови боре на његовој страни.\n----\n<< Комунизам и консерватизам | Брак и васпитање | Демократија и аристократија >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BA_%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 1090, "cyrillic": 0.911}
{"id": "1018", "title": "Заснивање логике", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Дело Аристотелово | Заснивање логике | Организација науке: Грчка науке пре Аристотела >>\n----\nПре свега, Аристотело ce одликује тиме што je он готово без претходника, само својим сопственим, напрегнутим мишљењем, створио нову науку — Логику. Ренан говори о »оскудном образовању духова који нису, директно или индиректно, били под утицајем грчке стеге«; али, кад ce ствар тачно посматра, и сам грчки дух био je исто тако недисциплинован и хаотичан све дотле док немилосрдно строге формуле Аристотелове нису дале готову методу и исправљање мисли. И сам Платон (ако то један поштовалац сме рећи) био je необуздана и нејасна душа, која ce веома често заплетала y облаку митова, и која je преобиљем лепоте застирала лице истине. Аристотело, као што ћемо видети, доста често je и сам газио сопствена правила; али, онде где je то чинио — био je дете прошлости a не будућности, коју je имало изградити његово мишљење. Политичко и економско пропадање Јеладе y времену после Аристотела ослабило je јелински дух и карактер. Али, кад je један нов људски сој, после хиљадугодишаег варварског мрака, нашао могућности да развија своје мисаоне способности, тада je Аристотелов Органон логике, y преводу Боетијеву (470.—525. после Хр.), постао истинска храна средњовековне мисли. Органон je постао права мајка схоластичке философије која je, мада je постала неплодна због својих окивачких догми, ипак млади европски дух научила танчинама мшпљења, створила језичко благо нове науке, и ударила основу баш оној зрелости духа која je као товар одбацила учења и методе којима je захваљивала за своје порекло и постојање.\nЛогика, просто говорећи, значи вештину и методу правилног мишљења. Она je »логија« или метода сваке науке, сваког учења и сваке уметности, и чак je сакривена и y музици. Она je наука зато што ce процес правилног мишљења може, као код Физике и Математике, свести на законе, и њих може научити сваки нормалан човек; она je вештина зато што вежбањем даје мишљењу најзад ону несвесну и непосредну сигурност којом прсти пијаниста клизе преко његовог инструмента до случајних хармонија. Ништа није сувље од логике, a ништа важније.\nОву нову науку наговештавали су већ Сократ, који je тврдоглаво и непрестано тражио да ce све дефинише, и Платон, који je непрестано изглађивао све појмове. Мала расправа Аристотелова О дефиницији показује како ce његова логика хранила из тих извора. »Желите ли да ce разговарате са мном (рекао je Волтер) онда ми дефинишите своје појмове.« Колике би ce дебате биле свеле на један параграф, само да су диспутанти предузели да дефинишу своје појмове! Алфа и омега логике, њено тело и душа, јесте то да ce сваки важни појам y озбиљном говору подвргне најстрожијем испитивању. То je тешко, и то безобзирно ставља дух на пробу; али, ако je ова једаред извршена, онда je и сваки задатак већ напола решен.\nКако ce поступа при дефиницији какве ствари или каквога предмета? Аристотело одговора да ce свака добра дефиниција састоји из два дела или да лежи на двема јаким основама: прво, она један предмет додељује y ону класу или групу којој ce опште карактеристике слажу с карактеристикама тога предмета: човек je, пре свега, једна животиња; и друго, она наводи y чему ce тај предмет разликује од других предмета који припадају његовој групи: - човек je, y Аристотелову систему, умом обдарена животиња; његова »специфична разлика« којом ce он paзликује од свих других животиња јесте његова умна обдареност (одатле je пореклом једна лепа легенда). Аристотело баца предмет y море предмета његове сопствене класе, па га онда опет извлачи, али с њега цуре генеричке одређености и обележја и његове врсте и групе; при томе само још јасније отскачу његова индивидуалност и разлика због јукстапозиције са другим предметима, сличним, али опет различним.\nОставимо ли позадину логике, онда долазимо на велико бојиште где ce Аристотело борио са Платоном око животног питања »универсалија« ; то je био први сукоб који до данашњега дана није престао, и који je већ средњевековну Европу испуњавао бојним покликом »реализам« и »номинализам«. Општи појам, за Аристотела, јесте свака обична именица која ce уопште може применити на чланове једне класе: на пример, животиња, говек, књига, дрво, јесу општи појмови (универсалије). Али, ови општи појмови јесу субјективне претставе, никакви додирљиви објективнн реалитети; они су nomina (имена), a не res (ствари). Све оно што нас окружује припада свету индивидуалних и специфичних предмета, a не свету генеричких и општих ствари; постоје људи, и дрвета, и животиње, али човек уопште, или општи појам »човек« не постоји, осим само y мислима; то je прикладна ментална апстракција, али никакво садање, спољашње нешто, никакав реалитет.\nАристотело мисли да je Платон општим појмовима прписивао објективну егзистенцију; a Платон je одиста и тврдио да je ошпте неупоредиво трајније и важније и битније него ли индивидуално, — ово je само незнатан талас y бескрајној бибавици; људи настају и пропадају, али човек ће остати y вечности. Као што би рекао Виљем Џемс, Аристотело je био дух трезвен и стваран, крут, a никако нежан. У Платонову »реализму« он je видео корен бескрајног мистицизма и академскога бесмисла, и зато удара на њега свом снагом јакога полемичара. Као Брут, који Цезара није мало волео али je још више волео Рим, говори и Аристотело: Amiens Plato, sed magis arnica veritas — »Платон ми je драг, али ми je истина још дража«.\nНепријатељски расположен посматрач могао би указати на то да Аристотело (слично као Ниче) тако оштро критикује Платона зато што веома добро зна колико je од њега узео; нико није пророк y очима свога дужника. Али, Аристотело ипак заступа здраво становиште. Он je реалист готово y модерном смислу те речи, и тврдо je решен да посматра објективну садашњост, док ce Платон задубио y субјективну будућност. У сократско-платонском наглашавању дефиниција лежао je правац који je водио од ствари и чињеница ка теоријама и идејама, од појединога ка ошитем, од науке ка схоластицизму; напослетку, Платон ce општему и идејама тако предао да су оне постепено одређивале оно што je он као појединости видео и на своје решето просијавале чињенице његова видокрута. Аристотело проповеда враћање ка стварима, ка »неувелом лицу природе« и стварности; Он je нарочито волео конкретне појединости, индивидуалне ствари које имају крв и тело. A Платон je волео генерално и универсално тако да je y својој Држави уништио индивидуално како би изградио савршену државу.\nАли, y историји често има тога хумора да млади борци узимају толике особине својих старих учитеља које међутим нападају. Ми сами имамо увек y обилној мери оних ствари које осуђујемо: као што ce сличном само слично може корисно противставити, тако ce и само слични људи препиру, и најљући бојеви настају баш због незнатних отступања с обзиром на сврху или мишљење. Витезови крсташких ратова видели су y Саладину, џентлмена с којим су ce могли рвати према правилима свога кодекса части; али, кад су ce европски хришћани поделили y непријатељске таборе, онда тај кодекс није давао никакве милости ни за најучтивијег противника. Аристотело je тако безобзирно ишао против Платона стога што je сам y себи имао тако много Платонових особина; и он воли апстракције и општости, и често очевидне чињенице издаје ради сјајно искићене теорије, и непрестано ce бори са својом философском страшћу која би крајње небо хтела да испита. Јасне трагове тога показује најкарактеристичнији и најоригиналнији прилог што га je Аристотело философији дао: — његово учење о силогизму. Силогизам je тројство из судова од којих трећи (конклузија) следује из признате исправности других двају судова (премисе »maior« и »minor«). Ha пример: човек je умом обдарена животиња; Сократ je човек; Сократ je дакле умом обдарена животиња. Математички образован читалац одмах ће опазити да структура силогизма личи на став по којем две ствари које су једнаке некој трећој морају и међу собом бити једнаке; ако je A = В, и С = А, онда je С = В. Као што je y математичком случају конклузија била постигнута брисањем заједничкога знака A y обема премисама, тако и y нашем силогизму долазимо до конклузије брисањем заједничкога појма »човек« и комбиновањем онога што je остало. Као што су наглашавали логичари од Пирона до Стјуарта Мила, главна тешкоћа лежи y томе што горња премиса силогизма као утврђено претпоставља баш оно што тек треба да буде доказано: — јер ако Сократ није умом обдарен (а он je неоспорно човек), онда није y ошптем смислу истина да je човек умом обдарена животиња. Аристотело би одговорио: ако једно биће има већи број обележја која су карактеристична за једну класу (»Сократ je човек«), онда ће то биће с највећом вероватношћу имати и друга карактеристична обележја те класе (»умну обдареност«). Али, очигледно je да je силогизам одређен више за разјашњење излагања и мисли него ли за проналажење истине.\nСилогизам, као многе друте појединости y Органону, задржава своју вредност. Аристотело je открио и описао сва правила теориске истинитости и све мајсторије дијалектичког дебатовања, и то са вредноћом и оштроумношћу која ce не може довољно похвалити. Његови радовн y тој области можда су више донели прилога за духовно потстицање доцнијих времена него ли делатност ма којег друтога писца. Међутим, још никога није било који би био могао да од логике створи отмен тон; упутство за правилно мишљење уздиже нас колико и какав уџбеник етикете; можемо ce њиме служити, али ће нас једва моћи потстаћи да ce отмено понашамо. Чак и најсмелији философ не би никакву серенаду певао уџбенику логике. Према логици увек ce заузима онакав став какав je Вергилије препоручио Дантеу пред онима који су осуђени због своје безбојне неутралности: Non ragionam di lor, ma guarda e passa:\n:Стог даље пажње им ти не поклони,\n:и своје поглеце другуд упути.\n----\n<< Дело Аристотелово | Заснивање логике | Организација науке: Грчка науке пре Аристотела >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BA%D0%B5", "word_count": 1531, "cyrillic": 0.901}
{"id": "11286", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Фајл", "text": "Овде је пример фајла УИ (унос/излаз):\n# Док је фајл\nизлазни_фајл = open(\"тест.txt\", \"w\")\nизлазни_фајл.write(\"Овај текст иде у излазни фајл\\nПогледајте га и видите!\")\nизлазни_фајл.close()\n# Прочитајте фајл\nунос_фајл = open(\"тест.txt\", \"r\")\nтекст = унос_фајл.read()\nунос_фајл.close()\nprint текст\nИзлаз и садржај датотеке <code>тест.txt</code> су:\nОвај текст иде у излазни фајл\nПогледајте га и видите!\nОбратите пажњу да је написао фајл који се зове <code>тест.txt</code> у директоријуму из ког се покреће програм. <code>\\n</code> у низу говори да Пајтон стави ''n''нови ред где је то стављено.\nПреглед фајла УИ је:\n* Добијање објекта фајла помоћу <code>open</code> функције.\n* Читајте или пишите у објекту фајла (у зависности од тога како је отворено)\n* Затворите га\nПрви корак је да добијете објекат фајла. Начин да ово урадите је да користите <code>open</code> функцију. Формат је <code>фајл_објекат = open(имефајла, режим)</code> где је <code>фајл_објекат</code> променљива у коју се ставља објекат фајла, <code>имефајла</code> је низ са именом фајла, и <code>режим</code> је <code>\"r\"</code> као ''р''прочитати фајл или <code>\"w\"</code> као ''в''писање у фајлу (и неколико других ћемо прескочити овде). Следеће су како се функције објекта фајла могу називати. Две најчешће функције су <code>читање</code> и <code>писање</code>. Функција <code>читање</code> додаје низ на крају фајла. Функција <code>читање</code> чита следећу ствар у фајлу и претвара је у низ. Ако није дат аргумент вратиће цео фајл (као што је урађено у примеру).\nОвде је нова верзија програма бројева телефона који смо направили раније:\ndef штампај_бројеве(бројеви):\nprint \"Бројеви телефона:\"\nfor x in бројеви.keys():\nprint \"Име:\", x, \"\\tБрој:\", бројеви[x]\nprint\ndef додај_број(бројеви, име, број):\nбројеви[име] = број\ndef потражи_број(бројеви, име):\nif име in бројеви:\nreturn \"Број је \" + бројеви[име]\nelse:\nreturn име + \" није нађено\"\ndef обриши_број(бројеви, име):\nif име in бројеви:\ndel бројеви[име]\nelse:\nprint име,\" није нађено\"\ndef учитај_бројеви(бројеви, имефајла):\nунос_фајл = open(имефајла, \"r\")\nfor унос_фајл in унос_фајл:\nунос_фајл = унос_фајл.rstrip('\\n') #Елиминишите крај линије или унесите\nиме, број = унос_линије.split(\",\")\nбројеви[име] = број\nунос_фајл.close()\ndef сачувај_бројеви(бројеви, имефајла):\nизлаз_фајл = open(имефајла, \"w\")\nfor x in бројеви.keys():\nизлаз_фајл.write(x + \",\" + бројеви[x] + \"\\n\")\nизлаз_фајл.close()\ndef штампај_мени():\nprint '1. Штампај број телефона'\nprint '2. Додај број телефона'\nprint '3. Обриши број телефона'\nprint '4. Тражи број телефона'\nprint '5. Учитани бројеви'\nprint '6. Сачувај бројеве'\nprint '7. Заврши'\nprint\nтелефонска_листа = {}\nмени_изабери = 0\nштампај_мени()\nwhile True:\nмени_изабери = input(\"Укуцај број (1-7): \")\nif мени_изабери == 1:\nштампај_бројеви(телефонска_листа)\nelif мени_изабери == 2:\nprint \"Додај име и број\"\nиме = raw_input(\"Име: \")\nтелефон = raw_input(\"Број: \")\nдодај_број(телефонска_листа, име, телефон)\nelif мени_изабери == 3:\nprint \"Обриши име и број\"\nиме = raw_input(\"Име: \")\nобриши_број(телефонска_листа, име)\nelif мени_изабери == 4:\nprint \"Пронађи број\"\nиме = raw_input(\"Име: \")\nprint пронађи_број(телефонска_листа, име)\nelif мени_изабери == 5:\nимефајла = raw_input(\"Датотека за учитавање: \")\nучитај_бројеви(телефонска_листа, имефајла)\nelif мени_изабери == 6:\nfilename = raw_input(\"Filename to save: \")\nsave_numbers(телефонска_листа, имефајла)\nelif мени_изабери == 7:\nbreak\nelse:\nштампај_мени()\nprint \"Довиђења\"\nОбратите пажњу да сада обухвата чување и учитавање фајлова. Ово су неки излази када се два пута покрене:\n1. Штампај број телефона\n2. Додај број телефона\n3. Обриши број телефона\n4. Тражи број телефона\n5. Учитани бројеви\n6. Сачувај бројеве\n7. Заврши\nУкуцај број (1-7): 2\nДодај име и број\nИме: Џил\nБрој: 1234\nУкуцај број (1-7): 2\nДодај име и број\nИме: Фред\nБрој: 4321\nУкуцај број (1-7): 1\nБрој телефона:\nИме: Џил Број: 1234\nИме: Фред Број: 4321\nУкуцај број (1-7): 6\nДатотека за чување: бројеви.txt\nУкуцај број (1-7): 7\nДовићења\n1. Штампај број телефона\n2. Додај број телефона\n3. Обриши број телефона\n4. Тражи број телефона\n5. Учитани бројеви\n6. Сачувај бројеве\n7. Заврши\nУкуцај број (1-7): 5\nДатотека за учитавање: бројеви.txt\nУкуцај број (1-7): 1\nБрој телефона:\nИме: Џил Број: 1234\nИме: Фред Број: 4321\nУкуцај број (1-7): 7\nДовиђења\nНови делови овог програма су:\ndef учитај_бројеви(бројеви, имефајла):\nунос_фајл = open(имефајла, \"r\")\nwhile True:\nунос_фајл = унос_фајл.readline()\nif not унос_фајл:\nbreak\nунос_фајл = унос_фајл[:-1]\nиме, број = унос_фајл.split(\",\")\nбројеви[име] = број\nунос_фајл.close()\ndef сачувај_бројеви(бројеви, имефајла):\nизлаз_фајл = open(имефајла, \"w\")\nfor x in бројеви.keys():\nизлаз_фајл.write(x + \",\" + бројеви[x] + \"\\n\")\nизлаз_фајл.close()\nПрво ћемо погледати део за чување програма. Прво ствара објекат фајла са командом <code>open(имефајла, \"w\")</code>. Пролази затим кроз њега и ствара ред за сваки број телефона са командом <code>излаз_фајл.write(x + \",\" + бројеви[x] + \"\\n\")</code>. Ово пише линију која садржи име, зарез, број и прати га у нови ред.\nДео учитавања је мало компликованији. Почиње узимањем објекта фајла. Затим користи <code>while True:</code> петљу која наставља претраживање док не наиђе на <code>break</code> изјаву. Затим узима линију линијом <code>унос_линија = унос_фајл.readline()</code>. <code>readline</code> функција ће вратити празан низ када се дође до краја фајла. <code>if</code> изјава проверава за ово и <code>break</code> ван <code>while</code> петље када се то догоди. Наравно ако <code>readline</code> није вратила нови ред на крају линије неће бити шансе да кажете ако је празан низ празан ред или крај овог фајла па је нови ред остао у чему <code>readline</code> враћа. Стога морамо да се отарасимо нове линије. Линија <code>унос_линија = унос_линија[:-1]</code> то ради за нас тако што испушта последњи знак. Следећа линија <code>име, број = унос_линија.split(\",\")</code> дели линију на зарезом на име и број. Ово се затим додаје у <code>бројевима</code> речника.\n0.1 Вежбе\nСада мењајте програм оцене из секције ../Речници/ тако да користи датотеку\nУИ да води евиденцију о ученицима.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/File IO", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%A4%D0%B0%D1%98%D0%BB", "word_count": 892, "cyrillic": 0.816}
{"id": "1026", "title": "Комунизам и консерватизам", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Етика и природа среће | Комунизам и консерватизам | Философија државе: Брак и васпитање >>\n----\nИз једне тако аристократске етике природно следује строго арпстократска политичка философија (а можда je ова претходила оној). Од учитеља једнога цара и од мужа једне принцесе никако ce не може да очекује претерана наклоност према простом народу или чак према трговачкој буржоазији; философија једнога човека налази ce y истој ризници са његовим благом. Али, Аристотело je, изнад тога, био поштено консервативан, јер je познавао немир и несрећу који су израсли из атинске демократије. Као типичан научник, тражио je поредак, безбедност и мир, и мислио je да то није никакво време за политичке екстраваганције. Радикализам je раскош за стабилна времена; мењати прилике смемо само онда ако ствари мирно леже y нашим рукама. Али, уопште, каже Аристотело, мењање закона je зло ... »Ако je корист од измене мала, онда je боље да погрешке y закону и y владавини остану, јер друштву ће та измена донети мању добит него ли што ће навика на непослушност према власти донети штету.« Моћ закона, која човека приморава на покоравање и тиме на политички поредак, оснива ce великим делом на навици; лак прелазак из старих закона на нове јесте најсигурније средство за слабљење суштине закона уопште. »А не сме ce притом заборавити ни то да треба дуго времена и много година y којима би те ствари имале прилику да покажу своју важност.«\n»Te ствари«, разуме ce, односе ce на Платонову комунистичку државу. Аристотело ce обара на Платонов реализам општих појмова и на његов идеализам y државним стварима. У учитељевој слици будућности налази он много тамних мрља. Њему ce не свиди та логорска, стална заједница на коју je Платон осудио своје чуваре философе; ма колико да je Аристотело консервативан, он ипак индивидуалне особине, повученост и слободу цени више него ли социјалну моћ и способност за рад. Он би мало имао отуда што би свакога савременика звао братом или сестром, и сваку старију личност звао оцем или мајком; ако су сви браћа, онда то није ниједан, и »ипак би боље било бити реалан рођак него ли син на онај (платонски) начин.« У држави y којој су жене и деца заједничко добро ».. . љубав ће испасти водена ... Јер две ствари које y људском срцу највише изазивају интерес и добру вољу јесу: својина и љубав; али, од ових не би ниједна могла да постоји y таквој држави« какву je Платон хтео да оствари.\nМожда je, y тамној давнини, кад je још породица била једини државни облик, и сточарство или примитивно обрађивање земље било једини облик живота, постојало комунистичко друштво. Али, »у једном јаче подељеном стању друштва«, где подела рада на различно важне задатке доноси природну неједнакост људи, и све je више развија, ту ce комуиизам растура, јер не даје никакав довољан потстицај за снажно развијање виших способности. За напрегнут рад потребна je жудња за добитком, и праву марљивост, штедљивост и старање одржава само жудња за имовином. Где све свакоме припада, ту ce нико ни за што неће бринути. »Ономе што многима припада посвећује ce баш најмања брига. Међутим, човек ce веома тачно стара за оно што њему припада, a за заједничко добро готово нигда... »Уошпте je заједнички живот веома тежак ако све оно што je људима потребно треба да буде заједничко... То ce види код путничких друштава y којима ce готово сви чланови око обичних и незнатних ствари« — a да и не говоримо о тешком брачном комунизму — »посваде и разиђу.«\n»Истина, једна тако (платонски) уређена држава изгледа пријатна и човекољубива, и ко o њој слуша, она му ce допада и изазива мисао да ће y њoj завладати чудесна љубав свих према свима, нарочито ако ce притом износи тужба да зло стање које постоји данас y државном животу долази од оскудне заједнице добара... a то су зла која не долазе отуда што нема заједнице добара, него зато што je природа људска покварена.« »Политичка наука не прави људе, него их од природе прима као градиво.«\nАли, људска природа, просечан човек, стоји ближе животињи него ли божанству. Велика већина људи од природе су глупаци и ленштине; ови ће одлазити на дно, ма како ствари биле уређене. Потпомагати их државном помоћи значи »лити воду y буре које нема дна.« Таквим људима мора неко y држави да влада и да их води y њихову раду — са њиховом приволом колико je могућно, a без ње где je потребно... »Одмах при рођењу врши ce подела људи, која једне одређује да владају, a друге да ce покоравају... »Ko je, наиме, као умно биће способан за предвиђање, он je од природе одређен да влада и заповеда, a ко само снагом тела може да извршује издана наређења, он je од природе одређен да ce покорава и да служи.«\nРоб je господару оно што je тело души, и као што тело треба да буде подвргнуто духу, тако je »за нижега боље да њиме управља неки господар.« »Роб je живо оруђе, оруђе je нежив роб.« И наш немилостиви философ, наслућујући могућности што нам их y руку даде индустриска револуција, додаје томе с озбиљном надом: »Кад би свако оруђе свршавало свој посао по наређењу или погађајући наређење унапред ... кад би чункови сами ткали, или перо само ударало о жице китаре, онда одиста ни грађевинарима не би били потребни надничари, ни господарима робови.«\nАристотелова философија типично претставља грчко презирање телесног рада. Овај рад y Атини ннје добио онакву сложеност каква постоји данас, кад je интелигенција која ce захтева од многих занатлија често много већа него она што je изискују задаци обичне средње класе, и кад би какав професор средњих школа y аутомобилском механичару могао да види правога бога; телесни рад био je тада сасвим телесан, и Аристотело je, сa висина своје философије, презриво гледао на њега као на рад одређен за бића без духа, јер он пристаје само робовима и људе оспособљава само за ропство. Аристотело je мислио да телесни рад отупљује и квари дух, и не оставља ни времена ни снаге за политичко разумевање; и као паметан закључак чини му ce да само људи који довољно располажу временом смеју да имају глас y државној управи. Најбољи државни облик неће занатлије рачунати y грађане. »У Теби je постојао закон: ко ce десет година није уздржавао од сваког посла, не сме да врши никакву државну службу.« Аристотело чак и трговце и банкаре рачуна међу робове. »Трговина... с правом ce осуђује, зато што je неприродна и што ce оснива на узајамном закидању. И зато je каматовање с пуним правом омрзнуто, јер ce ту вуче корист из самога новца, и он сам губи своју вредност као средство. Јер новац je измишљен да ce олакша размена добара, a камате га умножавају... Камате су новац од новца ), и отуда су као врста стицања y највећој мери неприродне.« Новац не треба да рађа. Теориско расправљање о новчаним питањима није достојно философије, али занимати ce финансиским пословима или стицањем новца — то не доликује достојанству слободна човека.\n----\n<< Етика и природа среће | Комунизам и консерватизам | Философија државе: Брак и васпитање >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC", "word_count": 1117, "cyrillic": 0.913}
{"id": "1030", "title": "Последње године живота и смрт", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Критика | Последње године живота и смрт | Бекон: Од Аристотела до Ренесансе >>\n----\nМеђутим, живот нашега философа доспео je y неподносиве тешкоће. Његови односи према Александру постали су затегнути кад je подигао протест против осуде свога рођака Калистена, који ce устручавао да Александру исказује поштовање као божанству. Александар je на тај протест одговорио наговешћујући да y област његове свемоћи иде и то да и философе може осуђивати на смрт. У исто време Аристотело ce веома заузимао да одбрани Александра пред Атињанима. Патриотизму појединих градова он je претпостављао солидарност свих Грка, и био je уверења да би култура и наука више цветале кад би престала мала суверенства и ситне зађевице. У Александру он je угледао оно што je и Гете видео y Наполеону: философиско јединство хаотичног и неподносиво разноликог света. Слободе жедни Атињани гунђали су против Аристотела, и запали су y огорчење кад je Александар усред непријатељске вароши поставио једну статуу која je претстављала философа. Ta узрујања дају нам о Аристотелу утисак сасвим другачи него што нам га je дала Етика: ту не стоји никакво хладно и нељудски мирно биће, него борац који je сa свих страна изложен непријатељима и продужује рад на свом титанском делу. Платонови наследници y Академији, беседничка школа Исократова, и раздражена гомила која je ослушкивала заједљиву речитост Демостенову, све то интригирало је против Аристотела и грајом тражило његово прогонство или смрт.\nТада, 323. пре Хр., Александар нагло умре. Атина ce опи патриотским одушевљењем, маћедонска странка паде, и би извикана независност Атине. Антипатар, наследник Александров и блиски пријатељ Аристотелов, крене на устанички град. Највећи део маћедонске странке побегне, Тада ce врховни свештеник Евримедон јави тужбом против Аристотела, и изнесе како Аристотело учи да су молитва и жртва бескорисне. Аристотело виде где судбина прети да му суде судови и гомила y душманству неупоредиво већи од оних, што су убили Сократа. Мудро увиђаван, остави он град, јер Атињанима, као што рече, не хтеде дати прилике да ce и по други пут огреше о философију. У овом поступку не лежи никакво кукавиштво : оптуженику y Атини било je увек слободно да одабере прогонство. Дошавши y Халкиду, Аристотело ce разболе. Диоген Лаертије каже да ce седи философ, потпуно разочаран овим преокретом судбине, отровао кукутом. Ma какав да je био узрок, његова болест била je кобна; неколико месеци после одласка из Атине (322. пре Хр.) умире осамљени Аристотело.\nИсте године, y исто доба, y шездесет и другој години, отровао ce Демостен, највећи непријатељ Александров. У једној години изгуби Јелада свога највећег владара, свога највећег беседника, и свога највећег философа. Слава која je носила име Јеладе избледела je пред изласком римскога сунца, и величина Рима пре je била парада моћи него ли светлост мисли. И овај сјај je избледео, и мала светлост готово сасвим ишчезну. За једно тисућлеће лице Европе зави ce тамом. Цео свет надао ce васкрсу философије.\n----\n<< Критика | Последње године живота и смрт | Бекон: Од Аристотела до Ренесансе >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82", "word_count": 456, "cyrillic": 0.91}
{"id": "11293", "title": "Водич за Пајтон 2.6/For петље", "text": "Овде је нова вежба куцања за ово поглавље:\nједандодесет = range(1, 11)\nfor бројање in једандодесет:\nprint бројање\nи увек присутни излаз:\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n8\n9\n10\nИзлаз изгледа страшно познато, али код програма изгледа другачије. Прва линија користи <code>range</code> функцију. Функција <code>range</code> узима два аргумента као <code>range(почетак, крај)</code>. <code>почетак</code> је први број који се ствара. <code>крај</code> је за један већи од последњег броја. Имајте на уму да се овај програм могао урадити на краћи начин:\nfor бројање in range(1, 11):\nprint бројање\nЕво неких примера који показују шта се дешава са <code>range</code> командом:\n>>> range(1, 10)\n[1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9]\n>>> range(-32, -20)\n[-32, -31, -30, -29, -28, -27, -26, -25, -24, -23, -22, -21]\n>>> range(5,21)\n[5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20]\n>>> range(5)\n[0, 1, 2, 3, 4]\n>>> range(21, 5)\n[]\nСледећа линија <code>for бројање in једандодесет:</code> користи <code>for</code> контролну структуру. <code>for</code> контролна структура изгледа као <code>for променљива in листа:</code>. <code>листа</code> кроз кроз коју је прошао почевши од првог елемента листе и иде до последњег. Као што <code>for</code> иде кроз сваки елемент листе ставља сваки у <code>променљива</code>. То дозвољава да се <code>променљива</code> која се користи у сваком сукцесивном времену покреће кроз <code>for</code> петљу. Овде је други пример (не морате да га куцате) за приказивање:\nдемолиста = ['живот', 42,'универзум', 6, 'и', 9, 'све']\nfor члан in демолиста:\nprint \"Тренутни члан је:\",\nprint члан\nИзлаз је:\nТренутни члан је: живот\nТренутни члан је: 42\nТренутни члан је: универзум\nТренутни члан је: 6\nТренутни члан је: и\nТренутни члан је: 9\nТренутни члан је: све\nПриметите како <code>for</code> петља иде кроз и поставља члан сваком елементу листе. Обратите пажњу како, ако не желите <code>print</code> команда да иде до следеће линије додај зарез на крају изјаве(нпр. Ако желите да одштампате нешто друго на тој линији). Па, за шта је добра <code>for</code> петља? Прва употреба је да иде кроз све елементе листе и уради нешто са сваким од њих. Ево га брз начин да саберете све елементе:\nлиста = [2, 4, 6, 8]\nзбир = 0\nfor број in листа:\nзбир = збир + број\nprint \"Збир је:\", збир\nСа једноставним излазом:\nЗбир је: 20\nИли можете да напишете програм да бисте сазнали да ли постоје дупликати у листи, овако програм ради:\nлиста = [4, 5, 7, 8, 9, 1, 0, 7, 10]\nлиста.sort()\nпрет = листа[0]\ndel листа[0]\nfor члан in листа:\nif прет == члан:\nprint \"Дупликат\", прет, \"је нађен\"\nпрет = члан\nИ за добро мерење:\nДупликат 7 је нађен\nДобро, па како се то ради? Овде је специјална верзија отклањања грешака која ће вам помоћи да разумете (не морате да куцате ово):\nл = [4, 5, 7, 8, 9, 1, 0, 7, 10]\nprint \"л = [4, 5, 7, 8, 9, 1, 0, 7, 10]\", \"\\t\\tл:\", л\nл.sort()\nprint \"л.sort()\", \"\\t\\tл:\", л\nпрет = л[0]\nprint \"прет = л[0]\", \"\\t\\tпрет:\", прет\ndel l[0]\nprint \"изб л[0]\", \"\\t\\tл:\", л\nfor члан in л:\nif прет == члан:\nprint \"Дупликат\", прет, \"пронађен\"\nprint \"if прет == члан:\", \"\\t\\tпрет:\", прет, \"\\tчлан:\", члан\nпрет = члан\nprint \"прет = члан\", \"\\t\\tпрет:\", прет, \"\\tчлан:\", члан\nСа излазом који је:\nл = [4, 5, 7, 8, 9, 1, 0, 7, 10] л: [4, 5, 7, 8, 9, 1, 0, 7, 10]\nл.sort() л: [0, 1, 4, 5, 7, 7, 8, 9, 10]\nпрет = л[0] прет: 0\ndel л[0] л: [1, 4, 5, 7, 7, 8, 9, 10]\nif прет == члан: прет: 0 члан: 1\nпрет = члан прет: 1 члан: 1\nif прет == члан: прет: 1 члан: 4\nпрет = члан прет: 4 члан: 4\nif прет == члан: прет: 4 члан: 5\nпрет = члан прет: 5 члан: 5\nif прет == члан: прет: 5 члан: 7\nпрет = члан прет: 7 члан: 7\nДупликат 7 пронађен\nif прет == члан: прет: 7 члан: 7\nпрет = члан прет: 7 члан: 7\nif прет == члан: прет: 7 члан: 8\nпрет = члан прет: 8 члан: 8\nif прет == члан: прет: 8 члан: 9\nпрет = члан прет: 9 члан: 9\nif прет == члан: прет: 9 члан: 10\nпрет = члан прет: 10 члан: 10\nРазлог зашто сам ставио много <code>print</code> у коду је тај да можете да видите шта се дешава у свакој линији. (Уосталом, ако не можете да схватите зашто програм не ради, покушајте да много штампате изјаве тако да можете да видите шта се дешава.) Прво програм почиње са досадном старом листом. Следеће програм сортира листу. То је зато што се неки дупликати стављају један поред другог. Програм затим иницијализује <code>прет</code>(ходну) променљиву. Следеће је, први елемент листе се брише, тако да није погрешно мислио да је прва ставка дупликат. Затим <code>for</code> петља је нестала. Свака ставка листе се проверава да се види да ли је иста као претходна. Ако јесте дупликат је пронађен. Вредност <code>прет</code> се онда мења тако да се следећи пут <code>for</code> покреће кроз <code>прет</code> и то је претходна ставка у тренутну. Наравно, утврђено је да је 7 дупликат. (Приметите како се <code>\\t</code> користи за штампање таба.)\nДруги начин да користите <code>for</code> петље је да урадите нешто одређени број пута. Овде је неки код за штампање првих 9 бројева Фибоначијевих серија:\na = 1\nb = 1\nfor c in range(1, 10):\nprint a,\nn = a + b\na = b\nb = n\nса изненађујућим излазом:\n1 1 2 3 5 8 13 21 34\nСве што се може урадити са <code>for</code> петљама такође се може одрадити са <code>while</code> петљама али <code>for</code> петља нам дозвољава да на лакши начин прођемо кроз све елементе листе или да урадимо нешто одређени број пута.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/For Loops", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/For_%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%99%D0%B5", "word_count": 945, "cyrillic": 0.861}
{"id": "11287", "title": "LaTeX/Увод", "text": "1 Шта је TeX?\nТеX је језик за обележавање и програмирање ниског нивоа креиран од стране Доналда Кнута за атрактивно и доследно уређивање типа документа. Knuth је почео да пише TeX механизам за уређивање типа текста 1977 да би истражио потенцијал дигиталне штампарске опреме that која је почела да инфилтрира издавачку индустрију у том времену, посебно у нади да би он морао да преокрене тренд погоршања штампарског квалитета који је он видео да утиче на његове књиге и чланке. Са издавањем 8-битне\nподршке знакова у 1989, TeX развој је био у суштини залеђен само су се периодично издавале исправке грешака. TeX је програмски језик у смислу да подржава if-else конструкцију: са њим можете правити калкулације (које се извршавају док компајлирате документ), итд., али ће вам бити веома тешко да радите с њим нешто друго се уређивања типа текста. Добра контрола коју TeX нуди над структурама докумената и форматирању, њега чини моћним и силним алатом. TeX је познат по томе да је екстремно стабилан, за могућност покретања на многим различитим врстама рачунара, и зато што је практично без грешака. Бројеви верзија TeX-а конвергирају ка <math>\\pi</math>, са тренутним бројем верзије 3.1415926.\nИме TeX је намењено од стране програмера да буде /'tɛx/, са финалним сугласником ''лох'' или ''бах''. (Доналд Е. Кнут, ''The TeXbook'') Слова имена су намењена да репорезентују велика грчка слова тау, епсилон, и чи, како је TeX скраћеница за ''τέχνη'' (ΤΕΧΝΗ – technē), грчка реч за \"уметност\" као и за \"знанат\", која је такође корен речи ''technical''. Људи који говоре енглески га често изговарају /'tɛk/, kao prvi slog kod ''technical''.\nПрограмирање у TeX генерално напредује по веома постепеној криви учења, захтевајучи значајну инвестицију времена да се направе прилагођени макрои за форматирање текста. Срећом, системи припремања дукумената на бази TeX, који се састоје од колекције пре изграђених макроа, постоје. Ови унапред направљени макрои штеде време, и аутоматизује одређене задатке који се понављају и и помаже у смањењу корисничких уведених грешака; међутим, ова погодност долази по цени комплетне флексибилности дизајна. Један од најпопуларнијих макро пакета се назива LaTeX.\n2 Шта је LaTeX?\nLaTeX (изговара се или \"Lah-tech\" или \"Lay-tech\") је макро пакет базиран на TeX кога је направио Лесли Лампорт. Његова сврха је да упрости TeX уређивање типова текста, посебно за документе који садрже математичке формуле. Унутар система уређивања типова текста, негово име се форамтира као .\nМноги каснији аутори су допринели екстензије, који се називају ''пакети'' или ''стилови'', за LaTeX. Неки од њих су груписани са TeX/LaTeX софтверском дистрибуцијом; а више их се може наћи у свеобухватној мрежи TeX архива.\nПошто се LaTeX састоји од групе TeX команди, LaTeX процесуирање докумената је у суштини програмирање. Можете да направите текстуалну датотеку у LaTeX језику за означавање, коју LaTeX чита за производњу завршног документа.\nОвај приступ има неке недостатке у поређењу са WYSIWYG (What You See Is What You Get) програмима као што су OpenOffice.org writer или мајкрософт ворд.\nУ LaTeX-у:\n* (Обично)Не видите коначну верзију документа док га уређујете.\n* Углавном требате знати неопходне команде за LaTeX језик за обележавање.\n* Понекад може бити тешко добити одређен изглед документа.\nСа друге стране, постоје сигурне предности LaTeX приступа:\n* Извори докумената се могу читати и разумети са било којим едитором текста, за разлику од комплексних бинарних система и XML формата коришћених са WYSIWYG програмима.\n* Можете се концентрисати потпуно на структуру и садржај документа, а не да се хватате у коштац са површним проблемима изгледа.\n* Не морате ручно да подешавате слова, величину текста, висину редова, или проток текста за читљивост, пошто LaTeX води рачуна о овим стварима аутоматски.\n* У LaTeX-у структура документа је видљива кориснику, и може се лако копирати на другом документу. У WYSIWYG апликацијама није увек очигледно како је одређено форматирање произведено, и може бити немогуће да га ископирате директно за употребу у другом документу.\n* Изглед, слова, табеле су константне кроз документ.\n* Математичке формуле се могу лако уређивати по типу текста.\n* Индекси, фусноте, цитати и референце се лако генеришу.\n* Пошто је извор документа обичан текст, табеле, фигуре, једначине, итд. се могу програмски генерисати са било којим језиком.\n* Приморани сте да правилно структуришете ваше документе.\nLaTeX документ је датотека обичног текста који садржи саджај документа, са додатним ознакама. Када изворну датотеку обрађују макро пакети, може да произведе документе у неколико форамта. LaTeX изворно подржава DVI и PDF, али коришћењем другог софтвера можете лако направити PostScript, PNG, JPEG, итд.\n3 Филозофија коришћења\n3.1 Флексибилност и модуларност\nЈедна од најфрустрирајућих ствари са којом почетници па чак и напредни корисници могу да се сусретну при коришћењу LaTeX-а је недостатак флексибилности у вези са дизајном документа и изгледа. Ако желите да дизајнирате ваш документ на врло специфичан начин, можда ћете имати проблема са постизањем овог циља. Имајте на уму да LaTeX ''врши'' форматирање за вас, и, углавном, на прави начин. Ако није тачно оно што сте желели, онда LaTeX начин макар није лошији, ако није бољи. Један начин гледања на ово, је да је LaTeX скупина макроа за TeX која циља да изврши све у вези са форматирањем документа, тако да писац само мора да води рачуна о садржају. Ако заиста желите флексибилност, користите обичан TeX.\nЈедно решење ове дилеме је да искористите LaTeX могућности моделирања. Можете правити своје макрое, или да користите макрое које су други направили. Ви вероватно нисте прва особа која се сусрела са одређеним проблемом форматирања, и неко ко се сусрео са сличним проблемом раније је можда објавио своје решење у облику пакета.\nје добро место за проналажење многих ресурса у вези са TeX и изведених пакета. То је прво место где би требало да почнете са претрагом.\n3.2 Питања и документација\nПоред интернет ресурса који су у изобољу, најбољи извор документације остаје официонални приручник за сваки специфичан пакет, и референтна документација, т.ј., ''TeXbook'' од стране D. Knuth и ''LaTeX: A document preparation system'' од стране L. Lamport.\nЗато пре него што пожурите на вашем омиљеном интернет претраживачу, стварно вас позивамо да погледате документацију пакета који вам прави невоље. Ова званична документација је најчешће инсталирана заједно са вашом TeX дистрибуцијом, или се може наћи на .\n4 Термини који се тичу TeX-а\n;Системи припреме докумената:\nLaTeX је систем припремања докумената базиран на TeX. Тако да је систем комбинација језика и макроа.\n;Дистрибуције:\nTeX дистрибуције су колекције пакета и програма (компајлера, слова, и макро пакета) који вам омогућавају да уређујете типове текста без потребе да ручно преузимате датотеке и конфигуришете ствари.\n;Програми:\nПрограм је извршна машина која може да претвори ваш извршни код у штампани излазни формат. Програм сам по себи само управља синтаксом, он такође мора да учита слова и макрое да би потпуно разумео изворни код и правилно генерисао излаз. Програм одређује коју врсту изворног кода може да прочита, и који формат може да избацује (обично DVI или PDF).\nСве у свему, дистрибуције су лак начина за инсталацију онога што вам је потребно да користите програме и системе које желите. Дистрибуције обично циљају одређени оперативни систем. Можете да користите различите системе на различитим програмима, али понекад постоје рестрикције.\nКодови написани за TeX, LaTeX или ConTeXt су (углавном) не комапатабилни међу собом.\nДодатно, програмско специфични кодови (као што су слова за XeTeX) можда не могу бити састављени од стране сваког програма.\nКада тражите информације о LaTeX-у, можете се сусрести са XeTeX, ConTeXt, LuaTeX или другим именима каја имају -TeX суфикс.\nХајде да се подсетимо већине термина у овој табели.\nСистеми, Описи\nConTeXt, TeX-базиран систем припремања документа (као што је и LaTeX) са веома константном и лаком синтаксом и подршком за pdfTeX, XeTeX и LuaTeX програме.\nLaTeX, TeX-базиран систем припремања документа дизајниран од стране Леслија Лампорта. Он је заправа скуп макроа за TeX. Он циља да води рачуна о процесу форматирања.\nMetaFont, Систем слова високог квалитета дизајниран од стране Доналда Кнута заједно са TeX.\nMetaPost, Описни језик векторске графике базиран на MetaFont.\nTeX, Оригиналан језик дизајниран од стране Доналда Кнута.\nПрограми, Описи\nluatex, lualatex, TeX програм са уграђеним Lua скриптинк програмом који циља на начини TeX унутрашњости флексибилнијим.\npdftex, pdflatex, Програми (PDF компајлери).\ntex, latex, Програми (DVI компајлери).\nxetex, xelatex, TeX програм који користи уникод и подржава широко популарана .ttf и .otf слова. Погледајте слова.\nTeX Дистрибуције, Описи\nMacTeX, TeX Live базирана дистрибуција која циља мак ОС X.\nMiKTeX, TeX дистрибуција за виндоус.\nTeX Live, Међу-платформна TeX дистрибуција.\n5 Шта је следеће?\nУ следећем поглављу ћемо наставити до инсталације. Онда ћемо саставити нашу прву LaTeX датотеку.\nТоком читања ове књиге такође требате искористити друга средства за учење о LaTeX-у. Добри извори су:\n* IRC канал на Freenode,\n* Q&A,\n* FAQ,\n* и заједница.\nde:LaTeX/_Einleitung\nen:LaTeX/Introduction", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4", "word_count": 1416, "cyrillic": 0.886}
{"id": "11289", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Дефинисање функција", "text": "0.1 Стварање функција\nЗа почетак овог поглавља даћу Вам пример тога шта бисте могли да урадите а не би требало (па не куцајте ово):\na = 23\nb = -23\nif a < 0:\na = -a\nif b < 0:\nb = -b #Или користите команду: elif (if+else)\nif b > 0:\nelif:\nprint(\"Добро\")\nprint(\"Не\")\nизлаз је:\nАпсолутне вредности 23 или 23 су једнаке\nПрограм се изгледа мало понавља. Програмери не воле да понављају ствари -- за то су ипак рачунари створени! (Имајте на уму да је проналажење апсолутне вредности променило вредност променљиве, зато штампа 23, а не -23 у излазу.) На срећу, Пајтон Вам дозвољава да створите функцију да уклоните дупликате. Овде је преписан пример:\ndef апсолутна_вредност(n):\nif n < 0:\nn = -n\nreturn n\na = 23\nb = -23\nif апсолутна_вредност(a) == апсолутна_вредност(b):\nprint \"Апсолутне вредности\", a, \"и\", b, \"су једнаке\"\nelse:\nprint \"Апсолутне вредности\", a, \"и\", b, \"су различите\"\nпа је излаз:\nАпсолутне вредности 23 и -23 су једнаке\nКључна карактеристика овог програма је <code>def</code> изјава. <code>def</code>\n(укратко дефинисање) почиње дефинисање функције. <code>def</code> је праћено именом функције <code>апсолутна_вредност</code>. Затим долази '(' праћено параметром <code>n</code> (<code>n</code> је прошао\nпрограм у функцији када се позове функција). Изјаве после ':'\nсе извршавају када се користи функција. Изјаве се настављају док\nсе увучени изрази завршавају или је наишао на\n<code>return</code>. <code>return</code> изјава враћа вредност\nназад на место где је позвана функција.\nИмајте на уму како се вредности <code>a</code> и <code>b</code> не мењају.\nФункције се могу користити да понове задатке који не враћају\nвредности. Овде су неки примери:\ndef здраво():\nprint \"Здраво\"\ndef површина(w, h):\nreturn w * h\ndef штампај_добродошли(име):\nprint \"Добродошли\", име\nздраво()\nздраво()\nштампај_добродошли(\"Фред\")\nw = 4\nh = 5\nprint \"ширина =\", w, \"висина =\", h, \"површина =\", површина(w, h)\nса излазом:\nЗдраво\nЗдраво\nДобродошли Фред\nширина = 4 висина = 5 површина = 20\nПримери показују још неке ствари које можете урадити са\nфункцијама. Приметите да можете користити без аргумената, са два или више.\nОбратите пажњу и када функција не треба да врати вредност,\nвраћање није обавезно.\n0.2 Променљиве у функцијама\nКада елиминисање понавља код,често имате променљиве у поновљеном коду.\nУ Пајтону, они су се бавили на посебан начин. До сада све виђене променљиве\nсу глобалне променљиве. Функције имају посебну врсту променљивих названу\nлокалне променљиве. Ове променљиве постоје док се функција покреће.\nКада локална променљива има име као друга променљива (као што је глобална\nпроменљива), локална променљива крије другу. Звучи збуњујуће? Па, ови\nследећи примери (који су помало неприродни) би требало да помогну да разјасне ствари.\na = 4\ndef штампај_функ():\na = 17\nprint \"у штампај_функ a = \", a\nштампај_функ()\nprint \"a = \", a,\"што је глобална променљива додељена пре функције штампај_функ\"\nКада се покрене, добијамо овакав излаз:\nу штампај_функ a = 17\na = 4 што је глобална променљива додељена пре функције штампај_функ\nПроменљиве задате унутар функције не замењују глобалну променљиву, оне\nпостоје само унутар функције. Иако је <code>a</code> добило нову вредност у\nфункцији, ова недавно добијена вредност је била релевантна само <code>штампај_функ</code>, када\nфункција заврши покретање, и вредност <code>a</code> је поново штампана, видимо\nпрвобитно додељене вредности.\n0.3 Сложени пример\na_пром = 10\nb_пром = 15\nc_пром = 25\ndef a_функ(a_пром):\nprint \"у a_функ a_пром = \", a_пром\nb_пром = 100 + a_пром\nd_пром = 2 * a_пром\nprint \"у a_функ b_пром = \", b_пром\nprint \"у a_функ d_пром = \", d_пром\nprint \"у a_функ c_пром = \", c_пром\nreturn b_пром + 10\nc_пром = a_функ(b_пром)\nprint \"a_пром = \", a_пром\nprint \"b_пром = \", b_пром\nprint \"c_пром = \", c_пром\nprint \"d_пром = \", d_пром\nИзлаз је:\nу a_функ a_пром = 15\nу a_функ b_пром = 115\nу a_функ d_пром = 30\nу a_функ c_пром = 25\na_пром = 10\nb_пром = 15\nc_пром = 125\nd_пром =\nТраг (послењи позив):\nФајл \"C:\\Python24\\def2\", line 19, in -toplevel-\nprint \"d_пром = \", d_пром\nNameError: име 'd_пром' није дефинисано\nУ овом примеру променљиве <code>a_пром</code>, <code>b_пром</code>, и <code>d_пром</code>\nсу локалне променљиве када су унутар функције <code>a_функ</code>.\nПосле покретања изјаве <code>return b_вар + 10</code>, све оне престају да\nпостоје. Променљива <code>a_пром</code> је аутомацки локална променљива откад је\nто име име параметра. Променљиве <code>b_пром</code> и <code>d_пром</code> су локалне\nпроменљиве откад се појаве на левој страни знака једнакости у функцији у\nизјавама <code>b_пром = 100 + a_пром</code> и <code>d_пром = 2 * a_пром</code> .\nУнутар функције <code>a_пром</code> нема вредност која јој је додељена. Када се\nфункција позове са <code>c_пром = a_функ(b_пром)</code>, 15 је додељено\n<code>a_пром</code> јер у том тренутку <code>b_пром</code> је 15, прави се\nпозив функције <code>a_функ(15)</code>. Ово се завршава подешавањем\n<code>a_пром</code> у 15 када је унутар <code>a_функ</code>.\nКао што можете да видите, једном када функција заврши са радом, локалне променљиве\n<code>a_пром</code> и <code>b_пром</code> које су сакриле глобалне променљиве истог\nимена су нестале. Онда изјава <code>print \"a_пром = \", a_пром</code> штампа\nвредност <code>10</code> а не вредност <code>15</code> пошто је локална варијабла\nкоја је сакрила глобалну променљиву нестала.\nЈош једна ствар коју треба приметити јесте <code>NameError</code> која се дешава на крају.\nОво изгледа да променљива <code>d_пром</code> више не постоји откад је\n<code>a_функ</code> завршена. Све локалне променљиве су избрисане када функција\nпостоји. Ако желите да добијете нешто из функције, онда ћете морати да користите\n<code>return нешто</code>.\nЈедна последња ствар за приметити је да вредност <code>c_пром</code> остаје непромењена\nунутар <code>a_функ</code> откад није параметар и никад се не појави на левој\nстрани знака једнакости унутар функције <code>a_функ</code>. Када је\nглобална променљива доступна у функцији то је глобална променљива\nспоља.\nФункције дозвољавају локалне променљиве које постоје само у функцији и\nкоје могу сакрити и друге варијабле које су ван функције.\n0.4 Примери\nтемпература2.py\n# претвара температуру из фаренхајта у целзијус\ndef штампај_опције():\nprint \"Опције:\"\nprint \" 'p' Опције за штампање\"\nprint \" 'c' Претварање из целзијуса\"\nprint \" 'f' Претварање из фаренхајта\"\nprint \" 'q' Напусти програм\"\ndef целзијус_у_фаренхајт(c_темп):\nreturn 9.0 / 5.0 * c_темп + 32\ndef фаренхајт_у_целзијус(f_темп):\nreturn (f_темп - 32.0) * 5.0 / 9.0\nwhile избор != \"q\":\nif избор == \"c\":\nтемп = input(\"Температура у целзијусу: \")\nprint \"Фаренхајт:\", целзијус_у_фаренхајт(темп)\nelif избор == \"f\":\ntemp = input(\"Температура у фаренхајтима: \")\nprint \"Целзијус:\", фаренхајт_у_целзијус(темп)\nelif избор == \"p\":\nштампај_опције()\nизбор = raw_input(\"опција: \")\nSample Run:\nОпције:\n'p' Опције за штампање\n'c' Претварање из целзијуса\n'f' Претварање из фаренхајта\n'q' Напусти програм\nопција: c\nТемпература у целзијусу: 30\nФаренхајт: 86.0\nопција: f\nТемпература у фаренхајтима: 60\nЦелзијус: 15.5555555556\nопција: q\nповршина2.py\n# Од стране Амоса Сатерлија\nprint\ndef здраво():\nprint 'Здраво!'\ndef површина(ширина, висина):\nreturn ширина * висина\ndef штампај_добродошлицу(име):\nprint 'Добродошли,', име\nиме = raw_input('Ваше име: ')\nздраво(),\nштампај_добродошлицу(име)\nprint\nprint 'Наћи површину правоугаоника,'\nprint 'укуцај ширину и висину изнад.'\nprint\nw = input('Ширина: ')\nwhile w <= 0:\nprint 'Мора бити позитиван број'\nw = input('Ширина: ')\nh = input('Висина: ')\nwhile h <= 0:\nprint 'Мора бити позитиван број'\nh = input('Висина: ')\nprint 'Ширина =', w, 'Висина =', h, 'Површина =', површина(w, h)\nПример:\nВаше име: Џош\nЗдраво!\nДобродошли, Џоше\nНаћи површину правоугаоника,\nукуцај ширину и висину изнад.\nШирина: -4\nМора бити позитиван број'\nШирина: 4\nВисина: 3\nШирина = 4 Висина = 3 Површина = 12\n0.5 Вежбе\nПреправити површина2.py програм из Примери изнад да бисте раздвојили функције за површину на квадрат, површину правоугаоника, и површину круга (<code>3.14 * радијус ** 2</code>). Овај програм треба да садржи интерфејс менија.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Defining Functions", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 999, "cyrillic": 0.854}
{"id": "11295", "title": "LaTeX/Стварање наслова", "text": "За документе попут основних чланака, резултат аргумента је често прикладан, али дужи документи (као што су књиге и извештаји) често захтевају напредније форматирање. Ми ћемо детаљно прећи процес овде.\nПостоји неколико ситуација где бисте можда желели да направите наслов у формату по жељи, уместо у формату који LaTeX класе већ подржавају. Мада је могуће променити резултат , то може бити јако компликовано чак и са ситним променама у наслову. У том случају, често је боље направити наслов изнова, а овај одељак ће Вам показати како то да урадите.\n1 Стандардни наслови\nМноге класе докумената ће створити наслов или страницу наслова за Вас. Потребно је одредити чиме ће се попунити коришћењем ових команди, смештених у top matter:\nДатум се искључује из наслова коришћењем:\n. Аутоматски пребацује на\nако је изостављен у изворном фајлу.\nДа би направили наслов, користите\nОво би требало да иде након претходних команди. За већину класа докумената, ово ће створити одвојену страницу, док ће класа документа ставити наслов на врх прве странице. Ако такође желите да имате одвојену насловну страницу за чланак, користите documentclass опцију .\nФусноте у оквиру насловне странице могу бити одређене командом . На пример, можете додати\nкоманда може бити коришћена и у .\nОд класе документа зависи које ће се команде користити у наслову створеним командом .Указивање на документацију ће довести до поузданих информација.\n2 Насловне странице по жељи\nНормално, предности коришћења LaTeX-а уместо традиционалног програма за обраду речи, су у томе што Вам LaTeX даје слободу да се концентришете на садржај кроз рад на маргинама, оправдању, и другим typesetting проблемима. С друге стране, ако желите да напишете свој насловни формат, управо је супротно: морате се побринути за све - овог пута LaTex неће урадити ништа како би вам помогао. Стварање Вашег формата може бити захтевно пошто LaTex није дизајниран да буде графички интерактиван у поставци распореда. Процес је сличан раду са новим сировим HTML-ом, са додатним кораком да сваки пут када хоћете да видите Ваш резултат, морате да поново компилирате извор. Док ово можда изгледа као већа непријатност, предност је у томе што једном када напишете жељени формат, он служи као шаблон за све остале документе који би користили формат наслова који сте управо направили. Другим речима, једном када имате жељени распоред, можете га користити за било који други документ где бисте желели исти распоред, без додатног подешавања распореда.\nНаслов књиге или извештаја је прво што ће читалац видети.\nИмајте то на уму када припремате насловну страницу.\n2.1 Направите наслов књиге или извештаја\nНасловна стран извештаја за универзитетску диплому је веома статична, не мења се током времена. Можете спремити насловну страницу, у сопственом малом документу и pdf са једном страном који ћете касније укључити у прави документ. Ово је веома корисно ако насловна страница треба да има потпуно другачије маргине у односу на остатак документа. Такође штеди време компилације, мада не много.\nМорате познавати основе LaTeX команди распореда да би могли савршено да подесите ваши насловну страницу. Углавном страница која се ради по жељи не садржи семантичко означавање, све је ручно израђено. Ево неких најпотребнијих ствари:\n; Поравнање :\nако желите да центрирате текст, само користите ово . Да бисте поравнали другачије можете користити окружење за ''десно''-равнање и за ''лево''-равнање.\n; Слике :\nкоманда за убацивање слика(на пример лого) је следећа :\n.\nНема као што би иначе користили пошто не желите да буде floating, желите је само тачно тамо где треба да буде. Када рукујете командом, запамтите да је TeX мотор сматра великом кутијом.\n; Величина текста :\nако желите да промените величину неког текста, просто га ставите у заграду, ''{овако}'', и можете користити следеће команде (по реду величине):\n,\n, ,\n, ,\n,\n,\n,\n. Тако на пример:\nЗапамтите, ако имате блок текста у различитим величинама, чак и ако је мало текста у једном реду, завршите га са .\n; Попуњавање странице :\nкоманда као последња ствар вашег садржаја ће додавати празан простор док се страница не напуни. Ако је ставите у оквиру странице, сав текст иза команде ће бити на дну странице.\n2.1.1 Практични пример\nСви ови савети су Вас можда збунили. Ево практичног примера који се може компилирати. Слика која се користи иде уз пакет mwe и треба бити доступна уз сваку комплетну LaTeX инсталацију. Можете почети са тестирањем одмах.\nКао што видите, код изгледа \"прљавије\" од стандардног LaTeX source-а зато што се морате позабавити и резултатом. Ако почнете да мењате фонтове, постаје још компликованије, али Ви то можете: то је само за наслов, а Ваш компликован код ће бити изолован од осталих у свом фајлу.\nРезултат је приказан испод\n2.1.2 Интеграција насловне странице\nУколико сте направили насловну страну извештаја у другом документу, на пример reportTitlepage2015.pdf, можете га врло просто укључити. Ево кратке поставке документа.\n2.2 Наслов за вишеструко коришћење\nНеки универзитети, одељења и компаније имају строга правила о томе како насловна страна извештаја треба да изгледа. Да би осигурали исти резултат за све извештаје, препоручује се редефиниција команде.\nОво би било најбоље да уради искуснији LaTeX корисник. Следи прост пример, као и обично нема ограничења у погледу сложености.\nНа почетку, LaTeX пакет под називом columbidaeTitle.sty се ствара, и дефинише комплетан наслов. Касније ће га крајњи корисник сакрити. Идеално би било да особа која ствара пакет тај пакет и одржава дуже време, направи пратећу документацију и осигура подршку.\nОвај пакет може бити учитан у оквиру уобичајеног документа. Корисник може да одређује променљиве за title . Које команде су присутне, а које могу бити изостављене треба написати у документу који иде заједно са пакетом.\nПогледајте шта се дешава ако изоставите једну команду.\n}\n3 Пакети за наслове по жељи\nпакет пружа контролу над typesetting-ом и команди. пакет представља више стилова дизајна за насловне стране. Италијански корисници ће можда желети да користе\nпакет.\n4 Напомене и референце\npt:Latex/Título\nen:LaTeX/Title Creation\nde:LaTeX/_Eine_Titelseite_erstellen\nzh:LaTeX/生成封面和标题\nes:Manual de LaTeX/La estructura de un documento en LaTeX/Cuerpo/Portada del documento", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A1%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0", "word_count": 962, "cyrillic": 0.943}
{"id": "11282", "title": "Водич за Пајтон 2.6/НПП", "text": ";''Питања:'' Не могу да користим програме са улазом. :''Одговор:'' Ако користите IDLE онда покушајте да користите командну линију. Овај проблем изгледа да је решен у IDLE 0.6 и новијим. Ако користите старију верзију IDLE-а покушајте надоградњу на Пајтон 2.0 или новији.\n; Да ли постоји верзија слободна за штампање? : Да, погледајте наредно питање.\n; Да ли постоји PDF или зипована верзија? : Да, идите на за неколико другачијих верзија. Запамтите да ово неће увек бити у току са верзијом Викикњиге. Бикикњига се може штампати са Верзија за штампање.\n; Чиме је написан водич? : Првобитно, Латекс, погледајте <code>easytut.tex</code> датотеку.\n; Не могу да куцам у овом програму више од једне линије. : Ако покренете програм чим га унесете, потребно је да уредите датотеку уместо да га куцате у интерактивном режиму. (Наговештај: интерактивни режим је режим са <code>>>></code> наведен испред њега.)\n; Овде нема одговора на моје питање. : Питајте на страници за разговор. Молимо вас да поставите изворни код ако је све релеватно(чак, (или можда посебно) ако не ради). Корисне ствари које треба укључити су оне које сте покушали да урадите, шта се догодило, шта сте очекивали да се догоди, поруке о грешкама, Пајтон верзија, Оперативни систем, и да ли је или не ваша мачка стајала на тастатури. (Мачка у мојој кући има склоност за барове размака и контролне тастере.)\n; Желим да прочитам ово на другом језику. : Постоји пар превода за које знам. Један је корејски и доступан је на . Други је на шпанском и он је на . Има на италијанском и доступан је наhttp://www.python.it/doc/tut_begin/index.html. Има и на грчком и доступан је на . Неколико људи је рекло да ће одрадити превод на други језик као што је француски, али нисам добио одговор на то. Ако сте радили преводе или знате неке преводе, молим вас пошаљите ми или ми пошаљите линк.\n; Како правим GUI у Пајтону? : Можете користити TKinter на или WXPython на\n; Како да направим игрицу у Пајтону? : Вероватно најбоља метода је да користите PYgame на\n; Како направити извршавање у Пајтон програму? : Кратак одговор: Пајтон тумачи језике, тако да је немогуће. Дужи одговор је да се нешто слично може извршити узимањем Пајтон интерпретатора и датотека и њиховим спајањем у расподелу. За више о том проблему погледајте . Пројекат који не чини извршење Пајтон фајлова је py2exe - погледај .\n; Треба ми помоћ са вежбом : Наговештај, програм са шифром захтева две променљиве, један за праћење колико пута је лозинка укуцан, а друга да пратите која је последља шифра унета. Такође можете преузети решења са\n; Шта и када је последња ствар променила?\n* 2000-Дец-16, додата грешка руковања поглављем.\n* 2000-Дец-22, Уклоните стари поступак инсталирања.\n* 2001-Јан-16, Фиксна грешка у програму, додати примери и податци са члановима листе.\n* 2001-Апр-5, Правопис, граматика, додат још један начин да се пробије програм, урл фик за ПДФ верзију.\n* 2001-Мај-13, Додато поглавље за дебаговање.\n* 2001-Нов-11, Додата вежбања, исправљена граматика, правопис, и надам се побољшано објашњење неких ствари.\n* 2001-Нов-19, Додата вежба за шифру, прерађен је део са референцама.\n* 2002-Феб-23, Три пута је премештена вежба за шифру, промењено л у листу примера вежбе. Додат нови пример у поглавље Одлуке, додате две нове вежбе.\n* 2002-Мар-14, ПРОМЕНА abs У МОЈ_abs јер Пајтон није дефинисао abs функцију.\n* 2002-Мај-15, Додат је фак о стварању извршења. Додат је коментар на пример листе. Преправљене штампарске грешке.\n* 2002-Јун-14, Промењен је програм да користи док је тачно уместо док је 1 да би било јасније.\n* 2002-Јул-5, Преправљено је поглавље функције. Промена фиба програма, надамо се да ће бити јасније.\n* 2003-Јан-3, Додати примери просека у поглављу одлуке.\n* 2003-Јан-19, Додат је коментар о средњој вредности a_var. Поправљена је грешка у средњавредност2.py програму.\n* 2003-Сеп-5, Промењене idle инструкције за Run->Run Модул.\n* 2004-Јан-1, Постављено на Бикикњиге\n* Од тада су све промене видљиве кроз верзију Викикњиге уласка у систем.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/FAQ", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9D%D0%9F%D0%9F", "word_count": 655, "cyrillic": 0.946}
{"id": "11280", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Дебаговање", "text": "0.1 Шта је дебаговање?\n:\"Чим смо почели са програмирањем, открили смо на наше изненађење да није лако да добијемо прави програм као што смо мислили. Откривање грешака, дебаговање, морало би да буде откривено. Ја могу да се сетим тачног тренутка када сам схватио да је то велики део мог живота од тада сам решио да би требало да се потроши у проналажењу грешке у својим програмима.\" &mdash;''Maurice Wilkes discovers debugging'', 1949\nАко сте се до сада играли са програмима вероватно сте схавтили да програм понекад ради нешто што ви нисте желели да уради. Ово је прилично уобичајено. Дебаговање је процес разумевања шта рачунар ради и онда га напишете да ради тачно оно шта хоћете. То може бити незгодно. Једном сам провео готово недељу у промалажењу и фиксирању грешке која је узрокована нечијим стављањем <code>x</code> где је <code>y</code> требало да буде.\nОво поглавље ће бити више апстрактно него претходна поглавља.\n0.2 Шта би програм требало да ради?\nПрву ствар коју треба да уради (ово звучи очигледно) је да схвати шта\nби програм требало да ради ако је добро покренут. Смислите неки\nтест случајева и видите шта се дешава. На пример, да кажемо да имам\nпрограм за рачунање обима правоугаоника (збир дужине\nсвих ивица). Имам следеће тестове:\nвисина, ширина, обим\n3, 4, 14\n2, 3, 10\n4, 4, 16\n2, 2, 8\n5, 1, 12\nСада покрећем програм на свим случајевима теста и видим да програм ради оно\nшто сам очекивао. Ако не ради онда морам да сазнам шта рачунар ради.\nЧешћи су неки од случајева да ће тест радити од неких да неће. Ако је то случај требало би да покушате и схватите Шта они који раде имају заједничко.\nНа пример овде је излаз за израчунавање обима (видећете код за тренутак):\nВисина: 3\nШирина: 4\nобим = 15\nВисина: 2\nШирина: 3\nобим = 11\nВисина: 4\nШирина: 4\nобим = 16\nВисина: 2\nШирина: 2\nобим = 8\nВисина: 5\nШирина: 1\nобим = 8\nПриметите да није радио за прва два уноса, радио је за следећа\nдва и није радио на последњем. Покушајте да схватите шта је заједничко\nонима који раде. Једном када имате идеју шта је проблем проналажење\nузрока је лакше. Са вашим личним програмима требало би да покушате са више тестова ако вам затребају.\n0.3 Шта програм ради?\nСледећа ствар коју треба да урадите је да погледате изворни код. Једна од најважнијих ствари које треба да урадите док програмирате јесте да читате изворни код. Основни начин да урадите ово је да прођете кроз код.\nПролазак кроз код почиње на првој линији, и таје док се програм не заврши. <code>While</code> петње и <code>if</code> изјаве значе да неке линије можда никад неће бити покренуте и да ће неке бити покренуте више пута. На свакој линији схватате шта је Пајтон урадио.\nПочнимо са једноставним програмом обима. Не куцајте га, само га прочитајте, и не покрећите. Изворни код је:\nвисина = input(\"Висина: \")\nширина = input(\"Ширина: \")\nprint \"обим =\", ширина + бисина + ширина + ширина\n;''Питање:'' Шта је прва линија што Пајтон покреће?\n:''Одговор:'' Прва линија се увак прва покреће. У овом случају то је: <code>висина = input(\"Висина: \")</code>; Шта та линија ради?\n: Штампа <code> Висина: </code>, чека да корисник укуца број, и ставља то у променљиву висина.\n; Шта је следећа линија коју покреће?\n: У општем случају, то је следећа линија што је: <code>ширина = input(\"Ширина: \")</code>; Шта та линија ради?\n: Штампа <code>Ширина: </code>, чека да корисник укуца број, и ставља то у променљиву ширина.\n; Шта је следећа линија коју покреће?\n: Када следећи ред није увучен више или мање од тренутне линије, то је линија одмах након тога, па је то: <code>print \"обим = \", ширина + висина + ширина + ширина</code> (Такође може покренути функцију у одговарајућем реду, али то је следеће поглавље.) Шта та линија ради?\n: Прво штампа <code>обим = </code>, затим штампа <code> ширина + висина + ширина + ширина</code>.\n; Да ли <code> ширина + висина + ширина + ширина</code> рачуна обим правилно?\n: Да видимо, обим правоугаоника је доња страница (ширина) плус лева страница (висина) плус горња страница (ширина) плус десна страница (ха?). Последњи податак би требало да буде душина десне странице, или висина.\n; Да ли разумете зашто је у неко време обим био рачунан \"правилно\"? : Био је добро рачунана када су висина и ширина једнаке.\nСледећи програм који ћемо радити проласком кроз код је програм који би требало да штампа пет тачака на екрану. Међутим, ово је оно што програм избацује:\n. . . .\nИ овде је програм:\nброј = 5\nwhile број > 1:\nprint \".\",\nброј = број- 1\nprint\nПролазак кроз овај програм је много сложенији јер сада има увучене делове (или контролне структуре). Хајде да почнемо.\n; Која је прва линија кроз коју ће проћи?\n: Прва линија датотеке: <code>број = 5</code>; Шта ова линија ради?\n: Ставља број 5 у променљиву број.\n; Која је следећа линија?\n: Следећа линија је: <code>while број > 1:</code>; Шта она ради?\n: Па, <code>while</code> изјава у глобалу на њихов израз, и ако је то тачно раде следећи блок кода, у супротном прескоче увучени блок кода.\n; Па шта сада ради?\n: Ако је <code>број > 1</code> тачно онда ће се покренути две следеће линије.\n; Да ли је <code>број > 1</code>?\n: Последње две дате вредности <code>број</code> су <code>5</code> и <code>5 > 1</code> тако да јесу.\n; Па шта је у следећој линији?\n: Одкад је <code> while</code> тачно следећа линија је: <code>Print \".\",</code>; Шта та линија ради?\n: Штампа једну тачку и пошто се изјава завршава са ',' следећа изјава штампања неће бити у другој линији реда.\n; Шта је у следећој линији?\n:<code>број = број - 1</code> пошто је то следећа линија и ту нека никаквих промена.\n; Шта то ради?\n: Рачуна <code>број - 1</code>, што је одговарајућа вредност <code>број</code> (или 5) који одузима 1, и ствара нову вредност броја. Па у основи мења <code> број</code>'ну вредност са 5 на 4.\n; Шта је следећа линија?\n: Па, следећи ниво опада тако да морамо да погледамо шта је тип контролне структуре. То је <code>while</code> петња, па морамо да се вратимо на <code>while</code> тачку што је <code>while број > 1:</code>; Шта ово ради?\n: Погледа вредност броја, што је 4, и пореди је са 1 и пошто је <code>4 > 1</code> while петља се наставља.\n; Шта је следећа линија?\n: Пошто је while петља тачна, следећа линија је: <code>print \".\",</code>; Шта она ради?\n: Штампа следећу тачку у линији.\n; Шта је следећа линија?\n: Ништа се не мења па је: <code>број = број - 1</code>; И шта ово ради?\n: Узима одговарајућу вредност броја (4), одузме 1, што даје 3 и на крају ствара 3 нову вредност броја.\n; Шта је следећа линија?\n: С обзиром на то да је промена изазвана на крају while петље, следећа линија је: <code>while број > 1:</code>; Шта она ради?\n: Пореди одговарајућу вредност броја (3) са 1. <code>3 > 1</code> па се while петља наставља.\n; Шта је у следећој линији?\n: С обзиром да су услови у while петљи тачни следећа линија је: <code>print \".\",</code>; И шта ради?\n: Трећа тачка је уписана у линији.\n; Шта је следећа линија?\n: То је: <code>број = број - 1</code>; Шта ради?\n: Узима одговарајућу вредност броја (3) одузима му 1 и прави 2 као нову вредност броја.\n; Шта је следећа линија?\n: Назад до почетка while петље: <code>while број > 1:</code>; Шта ради?\n: Пореди одговарајућу вредност броја (2) са 1. Пошто је <code>2 > 1</code> while петља се наставља.\n; Шта је следећа линија?\n: Пошто се while петља наставља: <code>print \".\",</code>; Шта ово ради?\n: Открива значење живота, универзума и свега. Шалим се. (Морам да се побринем да сте будни.) Линија штампа четврту тачку на екрану.\n; Шта је следећа линија?\n: То је: <code>број = број - 1</code>; Шта ради?\n: Узима одговарајућу вредност броја (2) одузима му 1 и добија 1 нову вредност броја.\n; Шта је следећа линија?\n: Повратак у while петљу: <code>while број > 1:</code>; Шта та линија ради?\n: Пореди одговарајућу вредност броја (1) са 1. Пошто <code>1 > 1</code> је нетачно (један није веће од један), while петља постоји.\n; Шта је следећа линија?\n: С обзиром да је стање while петље нетачно следећа линија је линија после while петље, или: <code>print</code>; Шта та линија ради?\n: Чини да екран пређе у следећи ред.\n; Зашто програм не штампа 5 тачака?\n: Петља излази једну тачку раније.\n; Како можемо то да исправимо?\n: Направимо да петља изађе једну тачку раније.\n; И како то да урадимо?\n: Постоји неколико начина. Један начин је да променимо while петљу у: <code>while број > 0:</code> Други начин је да променимо услове у: <code>број >= 1</code> Постоји још неколико.\n0.4 Како преправљам програм?\nМорате да разумете шта програм ради. Треба да схватите шта би програм требало да ради. Нађите разлику између ова два. Дебаговање је вештина која мора да буде увежбана да би била научена. Ако не мођете да разумете после сат времена, направите паузу, разговарајте са неким о проблему или размишљајте о влакну у вашем пупку. Вратите се у петљу и вероватно ћете имати нове идеје за овај проблем. Срећно.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Debugging", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%94%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 1418, "cyrillic": 0.959}
{"id": "11310", "title": "LaTeX/Представљање процедуралних графика", "text": "У поглављу о увозу графике, научили сте да можете да убацујете или повезујете графике у LaTeX, као што су графике које сте направили у неком другом програму или их добавили на неки други начин. У овом подглављу, научићете како да направите или убаците графике директно у LaTeX документ. Графика се означава коришћењем команди које су сличне подешавању bold текста или прављењу математичких формула, као што следећи пример убачене графике показује:\nПостоје неколико пакета који подржавају прављење графика директно у LaTeX-у, укључујући picture, xy-Pic и PGF/TikZ, описани су у следећим одељцима.\nУ поређењу са WYSIWIG алатима као Xfig или Inkscape, овај приступ узима више времена, али производи боље резултате. Такође, излаз је савршено интегриран у вашем документу (без контраста у величини и фонту).\nПогледајте Importing Graphics за више детаља о убацивању графика и покушајима да се заобиђе проблем интеграције.\n1 Преглед\npicture окружење омогућава програмирање слика директно у LaTeX-у. Са једне стране, постоје веома строга ограничења, као што су нагиби делова линија као и радијуси кругова који су ограничени на узак избор вредности. Са друге стране, окружење слике LaTeX2e-а доноси са собом у \\qbezier команди, \"q\" што означава ''квадратну''. Доста најчеће коришћених кривих као што су кругови, елипсе, и catenaries могу се задовољавајући апроксимирати користећи Безијерове криве, ово ипак захтева математички тежак посао. Ако се користи програмски језик као Java за прављење \\qbezier блокова LaTeX улазних фајлова, окружење слике постаје моћно.\nИако је прављење слике директно у LaTeX-у веома ограничено, и често одузима доста времена, и даље постоје разлози да се слика баш у њему прави. Документи прављени на овај начин су \"мали\" у бајтовима, и нема додатних фајлова графика које морају да иду уз фајл.\nПакети као што су epic, eepic или pstricks побољшавају оригинално окружење слике, и доста ојачавају графичку моћ LaTeX-а.\nДок су два претходна пекета само побољшавала окружење слике, pstricks пакет има његово сопствено окружење за цртање, pspicture. Моћ pstricks овог пакета се огледа у чињеници да овај пакет доста користи могућности PostScript-а. На жалост има једну велику ману: као такав, не ради са pdfLaTeX-ом. Да бисте произвели PDF документ од TeX извора, морати ићи из TeX-а у DVI у PDF, где губите хиперлинкове, метадату, и микротипографичке могућности pdflatex-а у току процеса.\nТакође, небројано пакета писано је да служи одређеној сврси. Један од њих је ''XY-pic,'' описан на крају овог подглавља. Доста ових пакета детаљно је описано у''The LaTeX Graphics Companion'' (немојте мешати са ''The LaTeX Companion'').\nМожда најмоћнији графички алат у LaTeX-у је MetaPost, близанац Доналд.Е.Кнутовог METAFONT. MetaPost има веома моћан и математички софистициран програмски језик METAFONT. У супротности са METAFONT-ом, који прави битмапе, MetaPost прави затворене PostScript фајлове, који се могу убацити у LaTeX. Као увод, погледајте ''Приручник за MetaPost.'' Веома темељна дискусија о LaTeX и TEX стратегијама за графику (и фонтове) може се пронаћи на ''TEX Unbound.''\nПоследњи али не и мање битни су PGF/TikZ и Asymptote системи. Док су се претходни системи (picture, epic, pstricks или metapost) фокусирали на то ''како'' да цртају, TikZ и Asymptote се фукусирају више на то''шта'' се црта. Може се рећи да оно што TikZ и Asymptote представљају за цртање у LaTeX-у, то LaTeX представља за дигитални typesetting. Препоручује се коришћење једног од ових пакета ако их Ваша LaTeX дистрибуција укључује. TikZ је чисти (La)TeX систем, који не зависи од спољашњег софтвера, док је Asymptote екстерни систем који се неприметно интегрира (La)TeX-ом. Ако користите Asymptote, помоћиће Вам да бисте се снаши приликом компилационих корака.\nУ много случајева, посебно у напреднијим дијаграмима, можда је лакше цртање графика коришћењем ектерног векторског програма за цртање графика, па га онда убацити у документ (погледајте ../Убацивање графика). Међутим већина софтвера не подржава LaTeX фонтове или математичку нотацију, што може да резултује неподобну и недоследну графику. Постоје неколико решења за овај проблем.\nen:LaTeX/Introducing Procedural Graphics", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%B4%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 646, "cyrillic": 0.86}
{"id": "1028", "title": "Демократија и аристократија", "text": "Животи и мишљења великих философа | []\n<< Философија државе: Брак и васпитање | Философија државе: Демократија и аристократија | Критика >>\n----\nПримена таквих мера обазривости у религији, у васпитању, и у поретку породичнога живота, очуваће сваки традиционални облик владавине. Сви облици садрже и добра и зла, и различним условима различно су прилагођени. Најбољи облик владавине био би теориски сједињење целе политичке моћи у рукама најбољега човека. Хомер има право: »Рђава је власт многих; дајте нека само један влада и води.« Таквом човеку закони би били пре средства него ли ограничење; »за људе овакве врсте нема никаквог закона, јер они су сами закон. Шта више, ко би хтео да донесе закон за њих, учинио би се смешан, и они би таквом законодавцу вероватно одговорили онако као лавови у Антистеновој басни, кад су у скупштину животиња дошли зечеви и захтевали за све једнака права: — »А где су ваше шапе?«\nНу, у пракси, монархија је обично најлошији облик владавине, јер значајне способности и велика врлина нису блиске рођаке. Отуда најбољи облик владавиве јесте аристократија, власт одлично школованих и способних људи. Владавина је и сувише сложена ствар да би о потребним мерама решавало одгласавање — већ су и мање важне мере везане за знање и способност. »Решење о томе ко правилно лечи припада само ономе ко је и сам лекар ... Тако и остали имају полагати рачун само пред онима који су њима једнаки... Према томе, требало би мислити да ствар исто тако стоји и са избором чиновника, јер је и правилно бирање ствар стручњака, као што, на пример, само геометричар може да бира геометричара, или стручњак у бродарству крмилара... Зато гомили не би требало поверавати власт да бира чиновнике и да их позива на одговорност.«\nГлавна тешкоћа наследне аристократије лежи у недостатку сталне економске основице; непрестани приток нових богаташа раније или доцније отвара државне службе ономе који највише понуди. »... Рђаво је стање ... кад се државне службе могу да купе. Такав закон даје више почасти богатству него ли способности, и такво стање изазива лакомост у целој држави. Јер према ономе што главарима државе важи као часно вазда се управља суд осталих грађана.« (»Prestige imitation ili подражавање достојанственика« у модерној социјалној психологији.) »А где способност не заузима прво место немогућно је да се аристократски устав дуго одржи.«\nДемократија је редовно резултат револуције против плутократије. »Користољубље владајуће класе води до сталног смаљивања те класе (по Марксу »елиминација средње класе«) и до јачања гомиле која напослетку устаје против својих господара и заснива демократију«. Ова »владавина оних који су без средстава« има нека преимућства. »Јер свако узет појединачно имаће, можда, лошији суд него ли стручњаци, али сви заједно имаће бољи или не лошији. Друго, у неким стварима уметник који је свршио неко дело није ни једини ни најбољи судија... На пример, не може о кући да доноси мишљење само онај ко ју је саградио ... него онај коме она треба, т. ј. домаћин . .. Исто тако гост о јелу, а не кувар.« И »гомила и о многим другим стварима има бољи суд него ли појединац, био он ма ко. — Затим, велика гомила мање је изложена кварењу. И као ни велика количина воде, тако ни гомила не може да се лако поквари као појединац. Обузме ли појединца гнев или. каква друта слична страст, његово суђење мора да се помути, али би се тешко могло догодити да би страст све обузела и да би сви погрешили.«\nУопште узевши, демократија је инфериорнија него ли аристократија, јер се она оснива на лажној претпоставци једнакости; она »настаје из схватања да ће они који су у неком погледу једнаки (на пример, пред законом) бити једнаки у свима стварима; како су људи једнако слободни, они траже право на потпуну једнакост«. Резултат је да се обдареност жртвује броју гласова, а бројем гласова управљају смицалице. Како се народ лако може завести и како је он у својим схватањима несталан, то би требало да се право гласања ограничи на интелигенцију. Прави пут је комбинација аристократије и демократије.\nОво срећно сједињење може да се нађе у облику конституционалне владавине. То није најбољи облик владавине који се може замислити, — то би била аристократија васпитања, — али то је најбољи могућни облик државе. »Али, који је устав најбољи, и који је живот за већину држава и за већину људи најбољи? Ту се не може погодити решење ако се постави мерило једне врлине која је страна просту човеку, или ако се прихвати Васпитање за које се изискују нарочито срећне природне способности и богата средства, или ако се претпостави и устав који је идеал наших жеља, — него тако ако се има у виду живот којии већина људи може да живи, и устав који може да се одржи у највећем броју држава.« Расправљањима о држави мора претходити један приицип, наиме да онај део државе који владавину жели да одржи мора бити јачи него ли други део који то не жели; а јачина се не састоји ни у броју ни у самом поседу, ни у војничким и политичким способностима, него у комбинацији тога тако да треба узети у обзир »слободу, имање, културу и отмено порекло, као и чисту нумеричку супериорност«. А где може да се нађе економска већина која би потпомогла нацртану уставну владавину? Најпре у средљој класи, и тако бисмо опет пред собом имали златну средину, као што баш уставна владавина претставља средину између демократије и аристократије. Ова држава биће довољно демократска чим свакоме допусти успињање у државне службе; она ће бити довољно аристократска ако саме службе отвара само таквим кандидатима који су се истински успели и потпуно су образовани. С које год се стране човек приближи вечном политичком питању, једнако долази до истога закључка: заједница мора сама себи постављати циљеве, а потребна средства морају одабирати и примењивати стручњаци. Избор мора бити демократски пропшрен, али државна служба мора се строго резервисати за одлично спремљене и одабране обдаренике.\n----\n<< Философија државе: Брак и васпитање | Философија државе: Демократија и аристократија |Критика >>", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 932, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11322", "title": "LaTeX/Прављење 3D графикa", "text": "За прављење 3D графика, постоји основна функционалност у PGF/TikZ пакету, ипак цртање 3D графика са PGF/TikZ је веома нефлексибилно, углавном зато што има недостатак функционалности за идентификацију површина које су закривљене другим површинама и које би требало да буду искључене из обрађене слике.\nПакет које се може адекватно носити са овим је пакет.\nЈош један начин за прављење 3D графика је да користите Asymptote.\nИ још један начин за прављење 3D графика је да користите .\nen:LaTeX/Creating 3D graphics", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5_3D_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BAa", "word_count": 82, "cyrillic": 0.829}
{"id": "11298", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Више са листама", "text": "Већ смо видели листе и како се могу користити. Сада када имате мало више предзања ићи ћу у више детаља о листама. Прво ћемо погледати више начина да се добију елементи у листи, а онда ћемо причати о копирању.\nЕво неких примера коришћења приступа индексирања једном елементу листе:\n>>> неки_бројеви = ['нула', 'један', 'два', 'три', 'четири', 'пет']\n>>> неки_бројеви[0]\n'нула'\n>>> неки_бројеви[4]\n'четири'\n>>> неки_бројеви[5]\n'пет'\nСви ови примери треба да изгледају познато. Ако желите прву ставку у листи само погледајте индекс 0. Друга ставка је индекс 1 и тако даље кроз листу. Међутим шта ако желите последњу ставку у листи? Један начин би био коришћење <code>len()</code> функције као <code>неки_бројеви[len(неки_бројеви) - 1]</code>. Овај начин ради пошто <code>len()</code> функција увек враћа последњи индекс плус један. други би онда био <code>неки_бројеви[len(неки_бројеви) - 2]</code>. Постоји лакши начин да се ово уради. У Пајтону последња ставка је увек индекс -1. Претпоследњи је индекс -2 and и тако даље. Ево још неких примера:\n>>> неки_бројеви[len(неки_бројеви) - 1]\n'пет'\n>>> неки_бројеви[len(неки_бројеви) - 2]\n'четири'\n>>> неки_бројеви[-1]\n'пет'\n>>> неки_бројеви[-2]\n'четири'\n>>> неки_бројеви[-6]\n'нула'\nТако свака ставка у листи може бити индексирана на два начина: спреда и отпозади.\nДруги користан начин да се у деловима листе користи одсецање. Ево још једног примера који ће Вам дати идеју за шта може да се користи:\n>>> ствари = [0, 'Фред', 2, 'С.П.А.М.', 'Чарапа', 42, \"Џек\", \"Џил\"]\n>>> ствари[0]\n0\n>>> ствари[7]\n'Џил'\n>>> ствари[0:8]\n[0, 'Фред', 2, 'С.П.А.М.', 'Чарапа', 42, 'Џек', 'Џил']\n>>> ствари[2:4]\n[2, 'С.П.А.М.']\n>>> ствари[4:7]\n['Чарапа', 42, 'Џек']\n>>> ствари[1:5]\n['Фред', 2, 'С.П.А.М.', 'Чарапа']\nПресецање се користи да се врати део листе. Оператор одсецање је у облику <code>ствари[први_индекс:последњи_индекс]</code>. Одсецање сече листу после <code>први_индекс</code> и пре <code>последњи_индекс</code> и враћа делове између. Можете користити оба типа индексирања:\n>>> ствари[-4:-2]\n['Чарапа', 42]\n>>> ствари[-4]\n'Чарапа'\n>>> ствари[-4:6]\n['Чарапа', 42]\nДруги трик је са осецањем неодређеног индекса. Ако први индекс није одређен почетак листе се претпоставља. Ако последњи индекс није наведен цео остатак листе се претпоставља. Овде су неки примери:\n>>> ствари[:2]\n[0, 'Фред']\n>>> ствари[-2:]\n['Џек', 'Џил']\n>>> ствари[:3]\n[0, 'Фред', 2]\n>>> ствари[:-5]\n[0, 'Фред', 2]\nОвде је (HTML-ом инспирисан) пример програма (копирате у песми дефиниције ако желите):\nпесма = [\"<B>\", \"Џек\", \"и\", \"Џил\", \"</B>\", \"су\", \"отишли\", \"уз\",\n\"брдо\", \"да\", \"<B>\", \"донесу\", \"кофу\", \"</B>\",\n\"воде.\", \"Џек\", \"је пао\", \"<B>\", \"доле\", \"и\", \"разбио\",\n\"</B>\", \"његову\", \"круницу\", \"и\", \"<B>\", \"Џил\", \"се\",\n\"</B>\", \"преврнула\", \"после\"]\ndef започни_затамњено(текст):\ntrue = 1\nfalse = 0\n## затамњено говори да ли тренутно гледамо или не\n## затамњени део текста.\nзатамњено = false\n## почетак_блок је индекс почетка неког незатмњеног\n## дела текста или затамњеног.\nпочетак_блок = 0\nfor идекс in range(len(текст)):\n## Рукује са покретањем затамњеног текста\nif текст[индекс] == \"<B>\":\nif затамњено:\nprint \"Грешка: Додатно затамњено\"\n## print \"Није затамњено:\", тектс[почетак_блок:индекс]\nзатамњено = true\nпочетак_блок = индекс + 1\n## Рукује крајем затамњених слова\n## Не заборавите да је последњи број у делу индекс\n## након што је последњи индекс коришћен.\nif текст[индекс] == \"</B>\":\nif not затамњено:\nprint \"Грешка: сувише близу затамњеног\"\nprint \"Затамњено[\", почетак_блок, \":\", индекс, \"]\", текст[почетак_блок:индекс]\nзатамњено = false\nпочетак_блок = индекс + 1\nзапочни_затамњено(песма)\nса излазом:\nЗатамњено [ 1 : 4 ] ['Џек', 'и', 'Џил']\nЗатамњено [ 11 : 15 ] ['да', 'донесу', 'кофу']\nЗатамњено [ 20 : 23 ] ['доле', 'и', 'разбио']\nЗатамњено [ 28 : 30 ] ['Џил', 'се']\nФункција <code>започни_затамњено()</code> тражи у листи која је подељена на речи\nи знакове. Знаци које тражи су <code>&lt;B&gt;</code> где почиње\nзатамњени текст и <code>&lt;/B&gt;</code> где се завршава. Функција\n<code>започни_затамњено()</code> иде кроз код и тажи почетак и крај\nзнакова.\nСледећи карактеристика са листама је копирање. Ако покушате нешто једноставно као:\n>>> a = [1, 2, 3]\n>>> b = a\n>>> print b\n[1, 2, 3]\n>>> b[1] = 10\n>>> print b\n[1, 10, 3]\n>>> print a\n[1, 10, 3]\nОво вероватно изгледа изненађујуће с обзиром да је добро дошло до измене <code>b</code>\nрезултата у <code>a</code>. Оно што се догађа је да\nнаредба <code>b = a</code> прави <code>b</code> као ''референцу'' од <code>a</code>.\nОво значи да се <code>b</code> може посматрати као друго име за <code>a</code>.\nСтога свака модификација <code>b</code> мења <code>a</code> исто тако. Међутим,\nнеки задаци не стварају два имена за једној листи:\n>>> a = [1, 2, 3]\n>>> b = a * 2\n>>> print a\n[1, 2, 3]\n>>> print b\n[1, 2, 3, 1, 2, 3]\n>>> a[1] = 10\n>>> print a\n[1, 10, 3]\n>>> print b\n[1, 2, 3, 1, 2, 3]\nУ овом случају <code>b</code> није референца од <code>a</code> пошто\nизраз <code>a * 2</code> ствара нову листу. Затим наредба\n<code>b = a * 2</code> даје <code>b</code> референцу за <code>a * 2</code> пре него\nреференцу за <code>a</code>. Све доделе операција праве референцу.\nКада прођете листу као аргумент функције створили сте\nдобро референце. Већину времена не морате да бринете о\nстварању референци уместо копија. Међутим, када треба да се\nпромени једна листа без промене другог имена листе\nтреба да се уверите да сте стварно створили копију.\nПостоји неколико начина да направите копију листе. Најједноставнији који\nуглавном ради да оператор одсеца јер то увек прави\nнову листу чак иако је тај део цела листа:\n>>> a = [1, 2, 3]\n>>> b = a[:]\n>>> b[1] = 10\n>>> print a\n[1, 2, 3]\n>>> print b\n[1, 10, 3]\nУзимањем дела <code>[:]</code> ствара се нова копија листе. Међутим то\nкопира само спољашњу листу. Било која подлиста унутра је и даље референца\nподлисте у оригиналној листи. Стога, када листа\nсадржи листе, унутрашње листе морају бити добро копиране. Можете то\nурадити ручно али Пајтон већ садржи режим за то. Би само\nкористите <code>deepcopy</code> функцију из <code>copy</code> режима:\n>>> import copy\n>>> a = [[1, 2, 3], [4, 5, 6\n>>> b = a[:]\n>>> c = copy.deepcopy(a)\n>>> b[0][1] = 10\n>>> c[1][1] = 12\n>>> print a\n[[1, 10, 3], [4, 5, 6\n>>> print b\n[[1, 10, 3], [4, 5, 6\n>>> print c\n[[1, 2, 3], [4, 12, 6\nПре свега приметите да је <code>a</code> листа листе. Затим\nда када се <code>b[0][1] = 10</code> порену оба <code>a</code> и <code>b</code> су\nпромењени, али <code>c</code> није. Ово се дешава зато што су унутрашњи низови\nи даље референце када се користи оператор одсецања. Међутим са\n<code>deepcopy</code><code>c</code> је потпуно ископирано.\nПа, да ли треба да бринем о овим референцама сваки пут када користим\nфункцију или <code>=</code>? Добра вест је да само морате да бринете о\nреференцама када користите речнике и листе. Бројеви и низови\nстварају референце када се додељује али свака операција над бројевима и\nнизовима,која их мења, ствара нову копију па их никада не можете променити\nнеочекивано. Ви морате да мислите о референцама само када мењате\nлисту или речник.\nДо сада сте се вероватно запитали зашто се уопште користе референце?\nОсновни разлог је брзина. Много је брже направити референцу за хиљаду\nелемената листе него да копирате сваки елемент листе. Други разлог је\nје тај што Вам дозвољава да имате функцију за мењање унете листе\nили речника. Само запамтите за референце, ако икад имате неки чудан проблем\nса измењеним податком који не би требало да буде такав.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/More on Lists", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5_%D1%81%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0", "word_count": 1133, "cyrillic": 0.882}
{"id": "11296", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Речници", "text": "Ово поглавље је о речницима. Ако отворите речник, треба да приметите да се сваки улаз састоји из сва дела, од речи и њене дефиниције. Реч је кључ за проналажење значења речи, шта та реч значи сматра се вредношчу тог кључа. У Пајтону, речници имају кључ и вредност. Кључеви се користе за проналажење вредности. Овде је пример речника у коришћењу:\ndef штампај_мени():\nprint '1. Штампај речник'\nprint '2. Додај дефиницију'\nprint '3. Обриши реч'\nprint '4. Потражи реч'\nprint '5. Изађи'\nprint\nречи = {}\nмени_избор = 0\nштампај_мени()\nwhile мени_избор != 5:\nmenu_choice = input(\"Укуцајте број (1-5): \")\nif мени_избор == 1:\nprint \"Дефиниција:\"\nfor x in речи.keys():\nprint x, \": \", речи[x]\nprint\nelif мени_избор == 2:\nprint \"Додај дефиницију\"\nиме = raw_input(\"Реч: \")\nзначење = raw_input(\"Дефиниција: \")\nречи[име] = значење\nelif мени_избор == 3:\nprint \"Обриши реч\"\nиме = raw_input(\"Реч: \")\nif име in речи:\ndel речи[име]\nprint име, \" је обрисано.\"\nelse:\nprint име, \" није пронађено.\"\nelif мени_избор == 4:\nprint \"Потражи реч\"\nиме = raw_input(\"Реч: \")\nif име in речи:\nprint \"Дефинифија \", име, \" је: \", речи[име]\nelse:\nprint \"Нема дефиниције за \", име, \" није пронађена.\"\nelif мени_избор != 5:\nштампај_мени()\nИ овде је излаз:\n1. Штампај речник\n2. Додај дефиницију\n3. Обриши реч\n4. Потражи реч\n5. Изађи\nУкуцајте број (1-5): 2\nДодај дефиницију\nРеч: Пајтон\nДефиниција: Змија, програмски језик, Британска комедија.\nУкуцајте број (1-5): 2\nДодај дефиницију\nРеч: Речник\nДефиниција: Књига у којој су речи дефинисане.\nУкуцајте број (1-5): 1\nДефиниција:\nПајтон: Змија, програмски језик, Британска комедија.\nРечник: Књига у којој су речи дефинисане.\nУкуцајте број (1-5): 4\nПотражи реч\nРеч: Пајтон\nдефиниција Пајтон је: Змија, програмски језик, Британска комедија.\nУкуцајте број (1-5): 3\nОбриши реч\nРеч: Речник\nРечник је обрисано.\nУкуцајте број (1-5): 1\nДефиниција:\nПајтон: Змија, програмски језик, Британска комедија.\nУкуцајте број (1-5): 5\nОвај програм је сличан листи имена из претходног поглавља о листама (напоменути да листе користе индексе а речници не). Ево како програм ради:\n* Прво је функција <code>штампај_мени</code> дефинисана. <code>штампај_мени</code> само штампа мени који је касније коришћен два пута у програму.\n* Следећа је линија која смешно изгледа <code>речи = {}</code>. Цела ова линија говори Пајтону да је <code>речи</code> речник.\n* Наредних неколико редова само праве да мени ради.\nfor x in речи.keys():\nprint x, \": \", речи[x]\n* Ово иде кроз речник и штампа све информације. Функција <code> речи.keys()</code> враћа листу која је онда коришћена од стране <code>for</code> петље. Листа враћена од стране <code>keys()</code> није у сваком конкретном реду па ако то желите по абецедном реду морате сортирати. Слично листама, наредба <code>речи[x]</code> се користи за приступ одређеном члану речника. Наравно у овом случају <code>x</code> је низ.\n* Следеће линија <code>речи[име] = значење</code> додаје реч и дефиницију у речник. Ако <code>име</code> већ постоји у речнику <code>зналење</code> замењује оно што је било пре.\nif име in речи:\ndel речи[име]\n* Види да ли је име у речима и уклоните га ако јесте. Израз <code>име in речи</code> враћа тачно ако је <code>име</code> кључ у <code>речи</code> у супротном враћа нетачно. Линија <code>del речи[име]</code> брише кључ <code>име</code> и вредност у вези са тим кључем.\nif име in речи:\nprint \"Дефиниција \", име, \" је: \", речи[име]\n* Check to see if words has a certain key and if it does prints out the definition associated with it.\n* Lastly if the menu choice is invalid it reprints the menu for your viewing pleasure.\nРекапитулација: Речници имају кључеве и вредности. Кључеви могу бити низови или\nбројеви. Кључеви указују на вредности. Вредности могу бити било који тип променљиве\n(укључујући листе или чак речнике (ови речници или листе наравно\nмогу да садрже речнике или саме листе (страшно? :-)\n)). Ево примера употребе листе у речнику:\nмакс_тачка = [25, 25, 50, 25, 100]\nзадаци = ['hw ch 1', 'hw ch 2', 'квиз ', 'hw ch 3', 'тест']\nстуденти = {'#Макс': макс_тачка}\ndef штампај_мени():\nprint \"1. Додај студента\"\nprint \"2. Обриши студента\"\nprint \"3. Штампај оцене\"\nprint \"4. Сними оцене\"\nprint \"5. Штампај Мени\"\nprint \"6. Излаз\"\ndef штампај_све_оцене():\nprint '\\t',\nfor i in range(len(задаци)):\nprint задаци[i], '\\t',\nprint\nкључеви = студенти.кључеви()\nкључеви.sort()\nfor x in кључеви:\nprint x, '\\t',\nоцене = студенти[x]\nштампај_оцене(оцене)\ndef штампај_оцене(оцене):\nfor i in range(len(оцене)):\nprint оцене[i], '\\t', '\\t',\nprint\nштампај_мени()\nмени_избор= 0\nwhile мени_избор != 6:\nprint\nмени_избор = input(\"Избор Менија (1-6): \")\nif мени_избор == 1:\nиме= raw_input(\"Студент за додавање: \")\nстудент[име] = [0] * len(макс_тачка)\nelif мени_избор == 2:\nиме= raw_input(\"Студент за брисање: \")\nif име in студент:\ndel студент[име]\nelse:\nprint \"Студент:\", име, \"није пронађен\"\nelif мени_избор == 3:\nштампај_све_оцене()\nelif мени_избор == 4:\nprint \"Сачувај оцену\"\nиме = raw_input(\"Студент: \")\nif име in студент:\nоцене = студент[име]\nprint \"Укуцајте број оцене за снимање\"\nprint \"Укуцајте 0 (нула) за излаз\"\nfor i in range(len(задаци)):\nprint i + 1, задаци[i], '\\t',\nprint\nштампај_оцене(оцене)\nкоја = 1234\nwhile која!= -1:\nкоја = input(\"Промени коју оцену: \")\nкоја = која - 1\nif 0 <= која < len(оцене):\nоцена = input(\"Оцена: \")\nоцене[која] = оцена\nelif која != -1:\nprint \"Лош број оцене\"\nelse:\nprint \"Студент није пронађен\"\nelif мени_избор != 6:\nштампај_мени()\nи овде је једноставан излаз:\n1. Додај студента\n2. Обриши студента\n3. Штампај оцене\n4. Сачувај оцену\n5. Штампај Мени\n6. Излаз\nМени избро (1-6): 3\nhw ch 1 hw ch 2 квиз hw ch 3 тест\n#Макс 25 25 50 25 100\nМени избор (1-6): 5\n1. Додај студента\n2. Обриши студента\n3. Штампај оцене\n4. Сачувај оцену\n5. Штампај Мени\n6. Излаз\nМени избор (1-6): 1\nДодај студента: Бил\nМени избор (1-6): 4\nСачувај оцену\nСтудент: Бил\nУкуцајте број оцене за снимање\nУкуцајте 0 (нула) за излаз\n1 hw ch 1 2 hw ch 2 3 квиз 4 hw ch 3 5 тест\n0 0 0 0 0\nПромени коју оцену: 1\nОцена: 25\nПромени коју оцену: 2\nОцена: 24\nПромени коју оцену: 3\nОцена: 45\nПромени коју оцену: 4\nОцена: 23\nПромени коју оцену: 5\nОцена: 95\nПромени коју оцену: 0\nМени избор (1-6): 3\nhw ch 1 hw ch 2 квиз hw ch 3 тест\n#Макс 25 25 50 25 100\nБил 25 24 45 23 95\nМени избор (1-6): 6\nЕво како програм ради. У основи, променљива <code>студент</code> је\nречник са кључевима као назив студената и\nвредности љихових оцена. Прве две линије стварају две листе.\nСледећа линија <code>студент = {'#Макс': макс_тачка}</code> ствара нови\nречник са кључем {<code>#Макс</code>} и вредност је постављена на <code>[25, 25, 50, 25, 100]</code>, јер то је оно што је <code>макс_тачка</code> била када је задатак направљен (ја користим кључ <code>#Макс</code> откад је <code>#</code> сортирано\nиспред било којих словних знакова). Следеће је <code>штампај_мени</code>\nдефинисано. Следећа функција <code>штампај_све_оцене</code> је дефинисана у\nлинијама:\ndef штампај_све_оцене():\nprint '\\t',\nfor i in range(len(задаци)):\nprint задаци[i], '\\t',\nprint\nкључеви = студенти.keys()\nкључеви.sort()\nfor x in кључеви:\nprint x, '\\t',\nоцене = студенти[x]\nштампај_оцене(оцене)\nОбратите пажњу како су се прво кључеви измакли од <code>студенти</code> речника са <code>кључеви</code> функцијом у линији <code>књучеви = студенти.keys()</code>. <code>кључеви</code> је листа тако све функције за листе могу да се користи на њој. Следеће, кључеви су сортирани <code>кључеви.sort()</code> пошто је то листа. <code>for</code> се користи да иде кроз све кључеве. Оцене се чувају као листе унутар речника, тако да је додељивање <code>оцене = студенти[x]</code> даје листу <code>оцене</code> која је сортирана под кључем <code>x</code>. Функција <code>штампај_оцене</code> штампа листу и дефинише је неколико линија касније.\nКасније линије програма спроводе различите опције менија. Линија <code>студенти[име] = [0] * len(макс_тачка)</code> додаје студента на кључ његовог имена. Ознака <code>[0] * len(макс_тачка)</code> ствара листу нула која је исте дужине као листа <code>макс_тачка</code>.\nУнос обриши студента само брише студента на сличан начин телефонском именику. Избор чување оцена је мало сложенији. Оцене су преузете у реду <code>оцене = студенти[име]</code> и добијају референцу оцене ученика <code>име</code>. Оцена је онда сачувана у линији <code>оцене[која] = оцена</code>. Можда сте приметили да <code>оцене</code> никад није стављено унутар речника студенти (као ни <code>студенти[име] = оцене</code>). Разлог за изјаве која недостаје је да је <code>оцене</code> други назив за <code>студенти[име]</code> па је мењање <code>оцене</code> мења <code>студенти[оцене]</code>.\nРечници обезбеђују једноставан начин да се повежу кључеви и вредности. Ово се може користити за лако праћење података који цу везани за различите кључеве.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Dictionaries", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8", "word_count": 1127, "cyrillic": 0.799}
{"id": "11321", "title": "LaTeX/Xy-pic", "text": "xy је специјалан пакет за цртање дијаграма. Да бисте га користили, једноставно додајте следећу линију у преамбулу Вашег документа:\n\\usepackage[all]{xy}\nгде \"all\" значи да желите да учитате велики стандардни сет функција из ''Xy-pic'', који одговарају прављењу дијаграма о којима чемо овде говорити.\nПримарани начин за цртање ''Xy-pic'' дијаграма је преко матрички оријентисаног платна, где се сваки елемент дијаграма ставља у слот матрице:\n\\xymatrix команда мора се користити у math mode. Овде, прецизирамо две линије и две колоне. Да бисмо од овога направили матрички дијаграм додајемо само усмерене стрлице користећи \\ar команду.\nКоманда стрелице постављена је на ћелију порекла за стрелицу. Аргументи су правци у којима стрелица треба да показује (горе, доле, десно и лево).\nЗа прављење дијагонала, користите само више од једног правца. Заправо, можете да понављате правце да би стрелица била већа.\nМожемо да нацртамо доста интересантних дијаграма тако што додамо описе стрелицама. Да бисмо ово урадили, користимо уобичајене superscript и subscript операторе.\nКао што је показано, ове операторе користите у math mode. Једина разлика је што superscript значи \"на врху стрелице\", и subscript значи \"испод стрелице\". Постоји трећи оператор, вертикална права: | Која смешта текст унутар стрелице.\nЗа цртање стрелице са рупом, користите \\ar[...]|\\hole. У неким ситуацијама, неоходно је да направите разлику између типова стрелица. Ово се може остварити тако што се постављају описи на њих, или тако што им се промени изглед\nПриметите разлику између следећих дијаграма:\nМодифајер између косих црта дефинише како се цртају криве. ''Xy-pic'' нуди много начина за утицање цртања кривих; за више информација, погледајте ''Xy-pic'' документацију.\nАко Вас занима темељниија интродукција, онда треба да погледате , која садржи линкове до неколико других туторијала као и другу документацију.\nen:LaTeX/Xy-pic", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/Xy-pic", "word_count": 283, "cyrillic": 0.898}
{"id": "11288", "title": "LaTeX/Напреднија математика", "text": "Ова страница описује нека напреднија коришћења математике у LaTeXу. Конкретно, највише користи “AMS-LaTeX” пакете, које је обезбедило Амреричко друштво математичара.\n1 Нумерисање једначина\n<code>equation</code> окружење аутоматски нумеризује једначине:\nТакође, можете користити и (или из пакета) команде да бисте редом означили и нумерисали једначине. За једначину број 1, резултат у <math>1\\,</math> и резултат у <math>(1)\\,</math>:\nДаље информације можете пронаћи у поглављу Ознаке и референцирање.\nКако би нумерација пратила наслове и поднаслове, морате користити пакет или “AMS” класну документацију.\nОнда унесите\nу увод, како бисте добили нумерацију на нивоу наслова или\nкако би нумерацију вратили на ниво поднаслова.\nАко стил који користите захтева стављање тачака после редних бројева (нпр. као што се то захтева у пољској типографији, команда, у уводу, ће резултирати да бројеви једначина, у примеру изнад буду написани као следећи: (1.1..1).\nКако бисте избацили дупликат тачку, одмах након тога додајте следећу команду :\nЗа шему нумерисања коришћењем , употребите:\nу уводу вашег документа.\nПриметити: Иако можда изгледа као да ради сама од себе, неће ресетовати број једначина у сваком наслову. Мора се користити заједно са ручним ресетовањем бројева једначина после почетка сваког новог наслова, или са много чистијим .\n1.1 Подређено нумерисање једначина\nКако бисте нумерисали подређене једначине у нумерисаном окружењу једначина, тај део документа у окружењеt:\nРеференцирање подређених једначина може бити урађено било којом од две методе: додавањем ознаке после команде, што ће риференцирати главну једначину (1.1 изнад), или додавањем ознаке на крају сваког реда, пре команде, што ће риференцирати подређене једначине (1.1a или 1.1b изнад). Могуће је додати обе ознаке, у случају да су оба типа риференцирања потребна.\n2 Вретикално усклађивање приказане математике\nПроблем, који се често појављивао са приказаним окружењима, ( и ), јесте немогућност обухватања вишеструких редова. Док је могуће дефинисати редове индивидуално, али то их неће ускладити.\n2.1 Изнад и испод\nи команде пишу симболе испод и изнад уписаних симбола \"above\" и \"below\" израза.\nБез “AmsTex” исти резултат се може оджати уз помоћ .\nОво може посебно бити корисно за прављење нових бинарних релација:\nили да се прикаже употреба Лопиталовог правила.:\nЗгодно је дефинисати нови оператор који ће ставити знак једнакости између “H” и обезбеђене фракције:\nкоји редукује пример изнад:\nАко је циљ коментарисати одређене делове једначина, и команде могу бити корисније. Међутим, оне имају другачију синтаксу (и могу се поравнати командом):\nПонекад је коментар дужи од формуле која се коментарише, што може проузроковати проблем са размацима. Ово се може отклонити коришћењем команде:\nАлтернативно, за употребу заграда користите и команде:\nОпциони аргументи постављају редом дебљину и висину заграда:\nи команде дају стрелице које продужују дужину текста. Опет, синтакса је другачија: опциони аргумент (користи <code>[</code> и <code>]</code>) прецизира сабскипту, и обавезан аргумент (користи <code>{</code> and <code>}</code>) прецизира суперскрипту (што се може оставити празно убацивањем празног простора).\nЗа још проширених стрелица, морате користити пакет:\nи за харпуне:\n2.2 и\nи окружења, омогућена кроз пакет, се користе за аранжирање једначина, које се простиру кроз више редова. За матрице и табеле, прецизира “ломљење” редова, и се користи да укаже тачку у којој би редови требало да буду поравнати.\nокружење се користи као или окружење:\nПриметити да окружење не мора бити “угнежђено” унутар (или сличног) окружења. Уместо тога, је замена за таква окружења; садржај унутар се аутоматски ставља унутар математичког мода.\nпотискује нумеризацију. Како бисте присилили нумеризацију специфичног реда, користите команду пре “ломљења” реда.\nје слично, али аутоматски нумеризује сваки ред као и окружење. Можемо се позивати на појединачне редове уметањем пре паузе реда. или команда се може користити за потискивање датог реда:\nПриметите да смо додали мало увлачења у другом реду. Такође, морамо убацити дупле заграде (<code>{}</code>) пре + знака, иначе LaTeX неће направити исправан размак после знака + . За ралог за ово јесте да, без заграда, LaTeX интерпретира знак + као унарног оператора, уместо бинарног, какав он заправо јесте.\nМогућа су и компликованија равнаља, са додатним на једном реду, наводећи вишеструке \"колоне једначина\", од којих је свака поравната. Следећи пример илуструје правило поравнања окружења:\n2.3 Заграде које овухватају више редова\nАко желите да се заграда настави на следећи ред, урадите следеће:\nУ овој конструкцији, величине леве и десне заграде нису аутоматски једнаке, упркос употребе . Ово је зато што је сваки ред записан као потпуно одвојена једначина &mdash;приметите употребу и тако да нема неупарених и команди, унутар реда (ово није потребно ако је формула у једном реду). Можете контролисати, ручно, величину заграда уз помоћ , , , и команди.\nАлтернативно, висина више једначине може бити замењена у другу коришћењем команде:\n2.3.1 Коришћење поравнатих заграда за функције у више делова\nТакође, можете користити", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 739, "cyrillic": 0.98}
{"id": "11275", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Ко ту улази?", "text": "0.1 Улаз и променљиве\nСада осећам да је време за стварно компликован програм. Ево га:\nprint \"Стој!\"\nuser_reply = raw_input(\"Ко иде овде? \")\nprint \"Можете проћи,\", user_reply\nКада га ја покренем, овде је оно што мој екран приказује:\nСтој!\nКо иде овде? Џош\nМожете проћи, Џош\n''Запамтите: Покретањем програма куцањем F5, Пајтонова љуска ће дати излаз:''\nСтој!\nКо иде овде?\n''Треба да укуцате ваше име у Пајтон љусци, затим кликните Enter да добијете даљи излаз.''\nНаравно када покренете програм ваш прозор ће изгледати другачије\nзбог <code>raw_input()</code> изјаве. Када покренете програм\nприметићете (покренули сте програм, зар не?) да морате да\nукуцате ваше име и онда притисните Enter. Тада програм штампа\nјош текста и такође ваше име. Ово је пример ''улаза''. Програм\nдостиже одређену тачку и онда чека да корисник унесе\nнеки податак који ће програм касније користити.\nНаравно, добијање информација од корисника је бескорисно ако програм нема где да искористи ту информацију и овде променљиве долазе. У претходном програму, <code>user_reply</code> је ''променљива''. Променљиве су као кутија која чува неке делове података. Овде је програм који приказује примере променљивих:\na = 123.4\nb23 = 'Спам'\nb = 432\nc = a + b\nprint \"a + b је\", c\nprint \"Име је\", име\nprint \"Сортирани делови, После поноћи или\", b23\nИ овде је излаз:\na + b је 555.4\nИме је Бил\nСортирани делови, После поноћи или\nПроменљиве у програму изнад су <code>a</code>, <code>b23</code>, <code>име</code>, <code>b</code>, и <code>c</code>. Променљива у Пајтону може сачувати било који тип податка - у овом примеру смо сачували неке ниозове (нпр. \"Бил\") и неке бројеве (нпр. 432).\nЗапамтите разлику између низова и назива променљивих. Низови су означени наводницима, што говори рачунару \"не покушавај да разумеш, само узми овај текст онакав какав је\":\nprint \"име\"\nОво ће штампати у тексту:\nиме\nовако. Имена променљивих су написана без икаквих наводника и упућује рачунар \"узми вредност коју сам претходно унео под овим именом\":\nprint име\nшто ће штампати (пре претходног примера):\nБил\n0.2 Додељивање\nДобро, ове кутије смо назвали променљивим и такође податке који улазе у променљиве. Рачунар ће видети линију као <code></code> и чита је као \"Убаци низ <code>Бил</code> у кутију (или променљиву) <code>име</code>\". Касније он види изјаву <code>c = a + b</code> и чита је као \"убаци збир <code>a + b</code> или <code>123.4 + 432</code> што је једнако <code>555.4</code> у <code>c</code>\". Десна страна ове изјаве (<code>a + b</code>) је ''једнака'' и резултат се налази у променљивој на левој страни (<code>c</code>). Ово се зове ''додељивање'', и не би требало да вас збуни задати знак једнакости овде(<code>=</code>) са \"једнакости\" у математици (то је ово <code>==</code> што ћемо користити касније).\nОвде је још један пример коришћења променљивих:\na = 1\nprint a\na = a + 1\nprint a\na = a * 2\nprint a\nИ наравно ово је излаз:\n1\n2\n4\nЧак и ако је иста променљива са обе стране рачунар и даље чита као \"Прво пронађи податак за складиштење а затим где тај податак иде\".\nЈош један програм пре него што завршим ово поглавље:\nброј = input(\"Унеси број: \")\nтекст = raw_input(\"Унеси низ: \")\nprint \"број =\", број\nprint \"број је a\", type(број)\nprint \"број * 2 =\", број * 2\nprint \"текст =\", текст\nprint \"текст је a\", type(текст)\nprint \"текст * 2 =\", текст * 2\nИзлаз који сам добио:\nУнеси број: 12.34\nУнеси низ: Здраво\nброј = 12.34\nброј је <type 'float'>\nброј * 2 = 24.68\nтекст = Здраво\nтекст is a <type 'str'>\nтекст * 2 = ЗдравоЗдраво\nПриметите да је <code>број</code> добијен са <code>input()</code> док је <code>текст</code> добијен са <code>raw_input()</code>. <code>raw_input()</code> враћа низ док <code>input()</code> враћа број. Када желите да корисник укуца број користите <code>input()</code> али ако желите да унесе низ куцајте <code>raw_input()</code>.\nДруга половина програма користи <code>type()</code> што говори шта\nје променљива. Бројеви су типа <code>int</code> или <code>float</code>, што су\nскраћенице за ''цео број'' и ''разломак'' (углавном коришћен за децималне бројеве). Текстуални низови су типа <code>str</code>, скраћеница за ''niz''. На целим бројевима и разломцима се могу радити математичке функције, на низовима не. Запамтите како када Пајтон\nмножи број целим бројем очекивана ствар се догоди. Међутим\nкада низ помножите целим бројем резултат је помножен\nи створена је копија низа (нпр., <code>текст * 2 = ЗдравоЗдраво</code>).\nОперације са низовима раде другачије ствари него\nоперације са бројевима. Ево неких интерактивних примера\nда покажемо нешто више.\n>>> \"Ово\" + \" \" + \"је\" + \" додато.\"\n'Ово је додато.'\n>>> \"Ха, \" * 5\n'Ха, Ха, Ха, Ха, Ха, '\n>>> \"Ха, \" * 5 + \"ха!\"\n'Ха, Ха, Ха, Ха, Ха, ха!'\n>>>\nОво би исто могло да се одради као програм:\nprint \"Ово\" + \" \" + \"је\" + \" додато.\"\nprint \"Ха, \" * 5\nprint \"Ха, \" * 5 + \"ха!\"\nОвде је листа неких операција над низовима:\nОперација, Ознака, Пример\nПонављање, <code>*</code>, <code>\"и\" * 5\n== \"иииии\"</code>\nУланчавање, <code>+</code>, <code>\"Здраво, \" + \"свете!\"\n== \"Здраво,свете!\"</code>\n|}\n0.3 Примери\nМерење_времена.py\n# Овај програм рачуна проблеме мерења и удаљености\nprint \"Унесите меру и удаљеност\"\nмера = input(\"Мера: \")\nудаљеност = input(\"Удаљеност: \")\nprint \"Време:\", (удаљеност / мера)\nПримери низа:\nУнесите меру и удаљеност\nМера: 5\nУдаљеност: 10\nВреме: 2\nУнесите меру и удаљеност\nМера: 3.52\nУдаљеност: 45.6\nВреме: 12.9545454545\nОбим.py\n# Овај програм рачуна обим и површину правоугаоника\nprint \"Израчунај информације о правоугаонику\"\nдужина = input(\"Дужина: \")\nширина = input(\"Ширина: \")\nprint \"Површина\", дужина * ширина\nprint \"Обим\", 2 * дужина + 2 * ширина\nПримери низа:\nИзрачунај информације о правоугаонику\nДужина: 4\nШирина: 3\nПовршина 12\nОбим 14\nИзрачунај информације о правоугаонику\nДужина: 2.53\nШирина: 5.2\nПовршина 13.156\nОбим 15.46\nтемпература.py\n# Пребацује из фаренхајта у целзијус\nтемп = input(\"Температура у фаренхајтима: \")\nprint (темп - 32.0) * 5.0 / 9.0\nПримери низа:\nТемпература у фаренхајтима: 32\n0.0\nТемпература у фаренхајтима: -40\n-40.0\nТемпература у фаренхајтима: 212\n100.0\nТемпература у фаренхајтима: 98.6\n37.0\n0.4 Вежбе\n# Напишите програм који узима 2 низа променљивих и два броја променљивих од корисника, уланчати (повезати их без размака) и приказати низове, затим помножити два броја у новом реду.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Decisions", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9A%D0%BE_%D1%82%D1%83_%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8%3F", "word_count": 941, "cyrillic": 0.882}
{"id": "11324", "title": "LaTeX/Кратка биографија", "text": "''кратка биографија'' очо резиме има универзални захтев: њено форматирање мора бити беспрекорно. Ово је добар пример случаја где моћ и функционалсност LaTeX-а далазе у први план.\nЗахваљујући његовом јаком штампарском ставу, LaTeX је дефнинитивно процесор докумената кога ћете изабрати ако пишете кратку биографију.\nНаравно ви можете да дизајнирате вашу сопствену кратку биографију ручно. Иначе, можда ћете пожелети да користите посвећену класу за тај задатак посебно. На овај начин, писање кратке биграфије у латексу LaTeX је подједнако просто као и попуњавање формулара, и када то завршите све сте завршили. Seeveeze чини три одњих доступним (ModernCV PlasmatiCV и FriggeriCV) за просте интернет формуларе: никакво кодирање ни едитор нису потребни.\nЦела листа пакет кратке биографије је доступна на .\n1 Moderncv\nИз CTAN:\n''Moderncv обезбеђује класу документа за подешавање типова модерних кратких биографија, како у класичном тако и у опуштенијем стилу. Поприлично је прилагодљив, дозвољавајући вам да дефинишете ваш сопствени стил тако што ћете мењати боје, слова, итд.''\nЗванјичан пакет омогућава неке веома добро коментарисане шаблоне који могу бити добар старт. Ове шаблоне можете наћи у вашој дистрибуцији (ако је дукументација инсталирана заједно са пакетима) или на крају крајева на .\nОвде нећемо понављати шаблоне, само ћемо вам обезбедити убрзани курс. Стварно би требало да погледате шаблоне за више детаља.\n1.1 Први документ\nВећина команди се саме-по-себи објашњавају.\n1.2 Прегледи тема\n2 Вишејезичка подршка\nПосебно је погодно за резиме да има само један документ за више излазних језика, зато што се многи делови деле међу верзијама (лични подаци, структура, итд.).\nLaTeX са одговарајућим макроима обезбеђује удобан начин да се управља овим. Погледајте интернационализацију.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 263, "cyrillic": 0.957}
{"id": "11311", "title": "LaTeX/Теореме", "text": "Под \"теоремом\" можемо да мислимо на било каву означену дикцију за коју ми желимо да изгелда одвојена од остатка текста и са секвенционалним бројевима поред ње. Овај приступ се често киристи за теореме у математици, али се може користити за било шта. LaTeX обезбеђује команду која ће вам дозволити да лако дефинишете било коју дикцију коаја је налик на теорему.\n1 Основне теореме\nПре свега, уверите се да имате amsthm пакет укључен:\n\\usepackage{amsthm}\nНајлакше је следеће:\n\\newtheorem{име}{Одштампани излаз}\nово ставите у преамбулу. Први аргумент у имену ћете користити за референцирање, други аргумент је излаз који ће LaTeX штампати кад год га користите. На пример:\n\\newtheorem{мојадеф}{Дефиниција}\nће дефинисати <code>мојадеф</code> окружење; ако га користите на овај начин:\n\\begin{мојадеф}\nОво је нова дефиниција\n\\end{мојадеф}\nИзгледаће овако:\n:Дефиниција 3 ''Ово је нова дефиниција''\nса линијама које ће га одвајати од остатка текста.\n2 Бројачи теорема\nЧесто се бројачи детерминишу по секција, на пример \"Теорема 2.3\" се односи на трећу теорему у другој секцији документа. У овом случају, наведите теорему на следећи начин:\n\\newtheorem{име}{Штампани излаз}[бројпо]\nгде је ''бројпо'' име нивоа секције (секције/подсекције/итд.) на том месту че се нумерисање десити.\nПо нормали, свака теорема користи свој сопствени бројач. Међутим често се дешава да слични типови теорема (нпр. Теореме, Леме и Поуке) деле бројач. У овом случају, дефинишите касније теореме као:\n\\newtheorem{име}[бројач]{Штампаниизлаз}\nгде је ''бројач'' име бројача који би требало да се користи. Обично ће ово бити име главне теореме.\nКоманда \\newtheorem може имати највише један опциони аргумент.\nТакође можете да направите окружење теорема које није нумерисано коришћењем <code>newtheorem*</code> команде. На пример,\n\\newtheorem*{мојадеф}{Дефиниција}\nдефинише <code>мојадеф</code> окружење, које ће генерисати дефиниције без нумерисања. Ово захтева <code>amsthm</code> пакет.\n3 Докази\n<code>Proof</code> окружење се може користити за додавање доказа теоремама. Основна употреба је:\n\\begin{Proof}\nОво је мој доказ\n\\end{Proof}\nОво само додаје ''Proof'' у курзивним словима на почетку текста датог као аргумент и бели квадрат (Q.E.D. симбол, који је такође познат под именом tombstone) на крају. Ако пишете у другом језику који није Енглески, само користите бабел са тачним аргументом и одштампаном речју ''Доказ'' где ће излаз бити у скалду преведен; имаче, у извору имена окружења остаје <code>proof</code>.\nАко бисте желели ручно да иемнујете доказ, укључите и име у угластим заградама:\n\\begin{proof}[Доказ важне теореме]\nОво је мој важан доказ\n\\end{proof}\nАко је последња линија доказа показана као математика одна ће Q.E.D. симбол да се појави као последња празна линија. ДА бисте поставили Q.E.D. симбол на крају последње линије, употребите <code>\\qedhere</code> команду:\n\\begin{proof}\nОво је мој доказ:\n\\[\na^2 + b^2 = c^2 \\qedhere\n\\]\n\\end{proof}\nМетода изнад не ради у застарелим окружењима <code>eqnarray*</code>. Уместо њега користите <code>align*</code>.\nДА бисте користили уређен Q.E.D. симбол, редефинишите \\qedsymbol команду. Да бисте скроз сакрили Q.E.D. симбол, редефинишите га у празан простор:\n\\renewcommand{\\qedsymbol}{}\n4 Стилови теорема\nОво додаје могућност промене излаза окружења дефинисаних од стране <code>\\newtheorem</code> коришћењем <code>\\theoremstyle</code> команде у заглављу:\n\\theoremstyle{stylename}\nаргумент је стил који желите да користите. Све касније дефинисане теореме ће користити овај стил. Ово је листа могућих пре-дефинисаних стилова:\nиме стила, Опис, Изглед\nplain, Користи се за теореме, леме, пропозиције, итд. (по нормали), Теорема 1. ''Текст теореме.''definition, Користи се задефиниције и примере, Дефиниција 2. Текст дефиниције.\nremark, Користи се зе примедбе и напомене, ''Примедба'' 3. Тескт примедбе.\n4.1 Уређени стилови\nДа бисте дефинисали ваш стил, користите <code>\\newtheoremstyle</code> команду:\n\\newtheoremstyle{stylename}% име стила који се треба користити\n{spaceabove}% мера простора који ће остати слободан изнад теореме. нпр.: 3pt\n{spacebelow}% мера простора који ће остати испод теореме. нпр.: 3pt\n{bodyfont}% име врсте слова које ће се користити у телу теореме\n{indent}% мера простора за увлачење простора\n{headfont}% име главне врсте слова\n{headpunctuation}% интерпукција између главе и тела\n{headspace}% простор после главе теореме; \" \" = нормалан простор међу речима\n{headspec}% Ручно наведена глава\n(Било који аргументи који су остављени празни ће преузети своју уобичајену вредност). Ево примера ''headspec'':\n\\thmname{#1}\\thmnumber{ #2}:\\thmnote{ #3}\nшто би изгледало отприлике овако:\nДефиниција 2: Топологија\nза следеће:\n\\begin{дефиниција}[Топологија]...\n(Аргумент напомене, који је у овом случају топологија, је увек опционалан, али се нече појављивати по нормали ако га не представите као горе у глави спецификације).\n5 Сукоби\nОкружење теореме се сукобљава са другим окружењима, на пример ''wrapfigure''.\nАлтернативно решење је да редефинишете теорему, на пример на следећи начин:\n% Поправити латекс\n\\def\\smallskip{\\vskip\\smallskipamount}\n\\def\\medskip{\\vskip\\medskipamount}\n\\def\\bigskip{\\vskip\\bigskipamount}\n% Ручно направљена теорема\n\\newcounter{thm}[секција]\n\\renewcommand{\\thethm}{\\thesection.\\arabic{thm\n\\def\\claim#1{\\par\\medskip\\noindent\\refstepcounter{thm}\\hbox{\\bf \\arabic{поглавље}.\\arabic{секција}.\\arabic{thm}. #1.}\n\\it\\ %\\игнориши размаке\n}\n\\def\\endclaim{\n\\par\\medskip}\n\\newenvironment{thm}{\\claim}{\\endclaim}\nУ овом случају теорема изгледа:\n\\begin{thm}{Claim}\\label{lyt-prob}\nОставите га како јесте.\nТада ће те знати.\n\\end{thm}\n6 Белешке\n7 Спољашњње везе\n*\nen:LaTeX/Theorems", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5", "word_count": 811, "cyrillic": 0.83}
{"id": "11292", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Листе", "text": "0.1 Променљиве са више од једне вредности\nВећ сте видели редне променљиве које имају једну вредност. Међутим, друге променљиве врсте могу да приме више од једне вредности. Најједноставнији тип је такозвана листа. Овде је пример где се листе користе:\nкоји = input(\"Који месец (1-12)? \")\nмесеци = ['Јануар', 'Фебруар', 'Март', 'Април', 'Мај', 'Јун', 'Јул',\n'Август', 'Септембар', 'Октобар', 'Новембар', 'Децембар']\nif 1 <= који <= 12:\nprint \"Месец је\", месеци[који - 1]\nа пример излаза:\nКоји месец (1-12)? 3\nМесец је Март\nОво је пример да су <code>месеци</code> листа. <code>месеци</code> су дефинисани линијама <code> месеци = ['Јануар', 'Фебруар', 'Март', 'Април', 'Мај', 'Јун', 'Јул',</code> и <code>'Август', 'Септембар', 'Октобар', 'Новембар', 'Децембар']</code> (имајте на уму да се <code>\\</code> такође може користи да подели дугу колону, али то није неопходно у овом случају, јер је Пајтон довољно интелигентан да схвати да све у загради иде заједно). <code>[</code> и <code>]</code> почињу и завршавају листу са зарезима(<code>,</code>) који раздвајају предмете у листи. Листа се користи у <code>месеци[који - 1]</code>. Списак се састоји од ставки које се одбројавају са почетком у 0. Другим речима, ако желите Јануар користићете <code>месеци[0]</code>. Дајте списак бројева и да се врати вредност која се складишти на тој локацији.\nИзјава <code> if 1 <= који <= 12:</code> биће тачна ако је <code> који</code> између 1 и 12 (другим речима то је оно што бисте очекивали ако бисте га видели у алгебри).\nЛисте се може посматрати као низ кутија. Свака кутија има другачију вредност. На пример, кутије створене од стране <code>демолиста = ['живот', 42, 'универзум', 6, 'и', 9]</code> би изгледале овако:\nброј кутије, 0, 1, 2, 3, 4, 5\nдемолиста, \"живот\", 42, \"универзум\", 6, \"и\", 9\nСвака кутија је означена бројем тако да ће изјава <code>демолиста[0]</code> дати <code>'живот'</code>, <code>демолиста[1]</code> ће дати <code>42</code> и тако даље <code>демолиста[5]</code> даје <code>9</code>.\n0.2 Више карактеристика листи\nСледећи пример служи само да покаже много других ствари са листама које може да уради(не очекујем да га куцате, али би вероватно требало да се поиграте са листама док нисте задовољни њима.). Ево иде:\nдемолиста = [\"живот\", 42, \"универзум\", 6, \"и\", 9]\nprint \"Демолиста = \",демолиста\nдемолиста.append(\"све\")\nprint \"после 'све' приказано у демолисти је сада:\"\nprint демолиста\nprint \"Дужина(демолиста) =\", len(демолиста)\nprint \"Демолиста.индекс(42) =\", демолиста.index(42)\nprint \"Демолиста[1] =\", демолиста[1]\n# Даље ћемо ставити петља кроз листу\nc = 0\nwhile c < len(демолиста):\nprint \"демолиста[\", c, \"] =\", демолиста[c]\nc = c + 1\ndel демолиста[2]\nprint \"После брисања 'универзум' демолиста је сада:\"\nprint демолиста\nif \"живот\" in демолиста:\nprint \"'живот' је пронађен у демолисти\"\nelse:\nprint \"'живот' није пронађен у демолисти\"\nif \"амеба\" in демолиста:\nprint \"'амеба' је пронађена у демолисти\"\nif \"амеба\" not in демолиста:\nprint \"'амеба' није пронађена у демолисти\"\nдемолиста.sort()\nprint \"Сортирана демолиста је\", демолиста\nИзлаз је:\nдемолиста = ['живот', 42, 'универзум' , 6, 'и', 9]\nпосле 'све' приказано у демолисти је сада:\n['живот', 42, 'универзум', 6, 'и', 9, 'све']\nlen(демолиста) = 7\nдемолиста.индекс(42) = 1\nдемолиста[1] = 42\nдемолиста[ 0 ] = живот\nдемолиста[ 1 ] = 42\nдемолиста[ 2 ] = универзум\nдемолиста[ 3 ] = 6\nдемолиста[ 4 ] = и\nдемолиста[ 5 ] = 9\nдемолиста[ 6 ] = све\nПосле брисања 'универзум' демолиста је сада:\n['живот', 42, 6, 'и', 9, 'све']\n'живот' је пронађен у демолисти\n'амеба' није пронађена у демолисти\nСортирана демолиста је [6, 9, 42, 'и', 'све', 'живот']\nОвај пример користи гомилу нових функција. Приметите да можете\nсамо <code>print</code>, штампати читаву листу. Следеће је <code>append</code> функција која се користи\nза додавање нове ставке на крај листе. <code>len</code> враћа колико\nставки је у листи. Важећи индекси (као у бројевима који се могу\nкористити унутар <code>[]</code>) листе су у рангу од 0 до <code>len - 1</code>.\n<code>index</code> функција каже где се налази прва локација ставке\nу листи. Приметите како <code>демолиста.index(42)</code> враћа 1, и\nкада се покрене <code>демолиста[1]</code> враћа 42. Линија <code># Даље ћемо направити петљу кроз листу</code> је само подсетник програмеру (такође назван ''коментар''). Пајтон ће игнорисати све линије које почињу са <code>#</code>. Следеће линије:\nc = 0\nwhile c < len(демолиста):\nprint 'демолиста[', c, '] =', демолиста[c]\nc = c + 1\nстварају променљиву <code>c</code>, која почиње на 0 и повећава се док не дође до задњег индекса листе. У међувремену <code>print</code> команда штампа сваки елемент листе. <code>del</code> команда се може користити за брисање датог елемента у листи. Наредних неколико редова користе <code>in</code> оператер за тестирање да ли је елемент у листи или није. <code>sort</code> функција сортира листу. Ово је корисно ако Вам треба\nлиста по реду од најмањег броја до највећег или по абецедном реду. Запамтите\nда то уређује листу. Укратко, за листу, јављају се следеће операције:\nпример, објашњење\n<code>демолиста[2]</code>, приступа елементу са индеком 2\n<code>демолиста[2] = 3</code>, поставља елемент са индексом 2 да буде 3\n<code>del демолиста[2]</code>, брише елемент са индексом 2\n<code>len(демолиста)</code>, враћа дужину листе <code>демолиста</code><code>\"вредност\" in демолиста</code>, је ''Тачно'' ако је \"вредност\" елемент у <code>демолиста</code><code>\"вредност\" not in демолиста</code>, је ''Тачно'' ако <code>\"вредност\"</code> није елемент у <code>демолиста</code><code>демолиста.sort()</code>, сортира листу <code>демолиста</code><code>демолиста.index(\"вредност\")</code>, враћа индекс првог места у коме се <code>\"вредност\"</code> јавља\n<code>демолиста.append(\"вредност\")</code>, додаје елемент <code>\"вредност\"</code> на крају листе\n<code>демолиста.remove(\"вредност\")</code>, отклања прво појављивање вредности из <code>демолиста</code> (исто као <code>del демолиста[демолиста.index(\"вредност\")]</code>)\nОвај следећи пример користи ове функције на кориснији начин:\nмени_члан = 0\nимелисте = []\nwhile мени_члан != 9:\nprint \"--------------------\"\nprint \"1. Штампај листу\"\nprint \"2. Додај име листи\"\nprint \"3. Обриши име из листе\"\nprint \"4. Промени члан листе\"\nprint \"9. Заврши\"\nмени_члан = input(\"Изабери члан из менија: \")\nif мени_члан == 1:\nсадашњи = 0\nif len(имелисте) > 0:\nwhile садашњи < len(имелисте):\nprint садашњи, \".\", имелисте[садашњи]\nсадашњи = садашњи + 1\nelse:\nprint \"Листа је празна\"\nelif мени_члан == 2:\nиме = raw_input(\"Унесите име за додавање: \")\nимелисте.append(име)\nelif мени_члан == 3:\nобр_име = raw_input(\"Које бисте име желели да обришете: \")\nif обр_име in имелисте:\n# имелисте.remove(обр_име) ће такође добро радити\nчлан_број = имелисте.index(обр_име)\ndel имелисте[члан_број]\n# Код изнад само уклања прву појаву\n# имена. Код испод из Гералд уклања све.\n# while обр_име in имелисте:\n# члан_број = имелисте.index(обр_име)\n# del имелисте[члан_број]\nelse:\nprint обр_име, \"није пронађено\"\nelif мени_члан == 4:\nстаро_име = raw_input(\"Које име бисте желели да промените: \")\nif члан_број in имелисте:\nчлан_број = имелисте.index(старо_име)\nново_име = raw_input(\"Које је ново име: \")\nимелисте[члан_број] = ново_име\nelse:\nprint старо_име, \"није пронађено\"\nprint \"Довиђења\"\nИ овде је део излаза:\n--------------------\n1. Штампај листу\n2. Додај име листи\n3. Обриши име из листе\n4. Промени члан листе\n9. Заврши\nИзабери члан из менија: 2\nУнесите име за додавање: Џек\nИзабери члан из менија: 2\nУнесите име за додавање: Џил\nИзабери члан из менија: 1\n0 . Џек\n1 . Џил\nИзабери члан из менија: 3\nКоје бисте име желели да обришете: Jack\nИзабери члан из менија: 4\nКоје име бисте желели да промените: Jill\nКоје је ново име: Jill Peters\nИзабери члан из менија: 1\n0 . Џил Питерс\nИзабери члан из менија: 9\nДовиђења\nТо је био дугачак програм. Хајде да погледамо изворни код. Линија <code>имелисте = []</code> ствара променљиву <code>имелисте</code> листу без чланова (или елемената). Следећа важна линија је <code>while мени_члан != 9:</code>. Ова линија почиње петљу која омогућава мени систем за овај програм. Наредних неколико редова приказују мени и одлучују који део програма је за покретање.\nСекција\nсадашњи = 0\nif len(имелисте) > 0:\nwhile садашњи < len(имелисте):\nprint садашњи, \".\", имелисте[садашњи]\nсадашњи = садашњи + 1\nelse:\nprint \"Листа је празна\"\nпролази кроз листу и штампа свако име. <code>len(имелисте)</code> казује колико је ставки на листи. Ако <code>len</code> врети <code>0</code>, онда је листа празна.\nЗатим, неколико линија касније, наредба <code>имелисте.append(име)</code> aсе појављује. Користи <code>append</code> функцију да дода члан на крај листе. Скочите две линије доле, и приметите овај део кода:\nчлан_број = имелисте.index(обр_име)\ndel члан_број[имелисте]\nОвде <code>index</code> функција је коришћена за проналажење вредности индекса који ће бити коришћен касније за брисање члана. <code>del имелисте[члан_број]</code> се користи за брисање елемената из листе.\nСледећа секција\nстаро_име = raw_input(\"Које име бисте желели да промените: \")\nif старо_име in имелисте:\nстаро_име = имелисте.index(старо_име)\nново_име = raw_input(\"Које је ново име : \")\nимелисте[члан_број] = ново_име\nelse:\nprint старо_име, \"није пронађено\"\nкористи <code>index</code> за проналажење <code>члан_број</code> и онда ставља <code>ново_име</code> где је <code>старо_име</code> било.\nЧеститам, са листама испод појаса, сада знате довољно о језику\nда бисте урадили израчунавања која рачунар може да уради (ово је технички познато као Турингова-потпуност). Наравно, постоје још многе карактеристике које се користе да би ваш живот направиле лакшим.\n0.3 Примери\nтест.py\n## Овај програм покреће тест знања\n# Прво се узима тест питања\n# Касније ће бити модификован за коришћење датотеке УИ.\ndef узми_питање():\n# приметити како се подаци чувају као листе листи\nreturn [[\"Које боје је дневно небо по ведром дану? \", \"плаве\"],\n[\"Шта је одговор на живот, универзум и све? \", \"42\"],\n[\"Шта има пет слова за замку миша? \", \"мачка\"\n# Ово ће тестирати једно питање\n# потребно једно питање\n# враћа True уколико је корисник откуцао тачан одговор, у супротном False\ndef провери_питање(питање_и_одговор):\n# вади питање и одговор из листе\n# Ово ће проћи кроз сва питања\ndef покрени_тест(питање):\nif len(питање) == 0:\nprint \"Није дато ниједно питање.\"\n# return(враћање) постоји у функцији\nreturn\nиндекс = 0\nдобар = 0\nwhile индекс < len(питање):\n# Провери питање\nif провери_питање(питање[индекс]):\nдобар = добар + 1\nиндекс = индекс + 1\n# идите на следеће питање\nelse:\nиндекс = индекс + 1\n# приметити редослед израчунавања, прво вишеструко, затим подељено\nprint \"Имате\", добар * 100 / len(питање),\\\n\"% добрих од\", len(питање)\n# сада да покренемо питања\nпокрени_тест(узми_питање())\nВредности <code>True</code> и <code>False</code> показују на 1 и 0. Они се често користе у проверавању разума, услови петље итд. Сазнаћете више о томе мало касније (поглавље ../Булови изрази/).\nИзлаз низа:\nКоје боје је дневно небо по ведром дану?зелено\nНетачно, одговор је: blue\nШта је одговор на живот, универзум и све?42\nТачно\nШта има пет слова за замку миша?мачка\nТачнопитање = питање_и_одговор[0]\nодговор = питање_и_одговор[1]\n# поставља питање кориснику\nдат_одговор = raw_input(питање)\n# упоређује одговор корисника са одговором тестера\nif одговор == дат_одговор:\nprint \"Тачно\"\nreturn True\nelse:\nprint \"Нетачно, одговор је:\", одговор\nreturn False\nИмате 66 % добрих од 3\n0.4 Вежбе\nПовећајте тест.py програм тако да мени даје могућност узимања\nтеста, преглед листе питања и одговора, и могућност да\nизађете. Такође, додајте ново питање за постављање, \"Коју буку прави\nзаиста напредна машина?\" са одговором \"пинг\".\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Lists", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5", "word_count": 1161, "cyrillic": 0.901}
{"id": "11312", "title": "LaTeX/Слика", "text": "окружење омогућава програмирање слика директно у LaTeX-у. Са једне стране, постоје веома строга ограничења, као што су нагиби делова линија као и радијуси кругова који су ограничени на узак избор вредности. Са друге стране, окружење слике LaTeX2e-а доноси са собом у \\qbezier команди, \"q\" што означава ''квадратну''. Доста најчеће коришћених кривих као што су кругови, елипсе, и catenaries могу се задовољавајући апроксимирати користећи Безијерове криве, ово ипак захтева математички тежак посао. Ако се користи програмски језик као Java за прављење \\qbezier блокова LaTeX улазних фајлова, окружење слике постаје моћно.\nИако је прављење слике директно у LaTeX-у веома ограничено, и често одузима доста времена, и даље постоје разлози да се слика баш у њему прави. Документи прављени на овај начин су \"мали\" у бајтовима, и нема додатних фајлова графика које морају да иду уз фајл.\nПакети као што су , , или побољшавају оригинално окужење слике, и доста ојачавају графичку моћ LaTeX-а.\n1 Основне команде\nокружење доступно је у доста LaTeX дистрибуција, без потребе за убацивањем додатних пакета. Ово окрућење прави се помоћу ових команди\nили\nПрви пар, <math>(x, y)</math>, утиче на резервацију, унутар документа, правоугаоног простора слике.\nОпциони други пар, <math>(x_0, y_0)</math>, додељује произвољне кординате доњем левом углу затвореног правоугаоника .\nБројеви ''x'', ''y'', ''x''0, ''y''0 су бројеви (дужине) у јединицама , који се могу увек рестартовати (али не у окружењу слике) са комадама као што су\nОсновна вредност је .\nВећина команди за цртање има једну од две форме\nили\nБезијерове криве су изузетак. Оне се цртају са овом командом\nСа пакетом апсолутне димензије (на пример 15pt) и експресије су дозвољене, заједно са бројевима релативним на .\n2 Линијски сегменти\nЛинијски сегменти цртају се следећим командама:\nкоманда има два аргумента:\n# вектор правца,\n# \"дужину\" (отприлике: овај аргумент је вертикална дужина у случају вертикалних сегментних линија и у свим осталим случајевима је хоризонтална удаљеност линије, а не дужина самог сегмента).\nКомпоненте вектора дужине су огранићене на интиџере (''−6, −5, ... , 5, 6'') и морају да буду прости бројеви (дељиви само са један). Доња фигура илуструје свих 25 могућих нагиних вредности у првом квадранту. Дужина је релетивна у односу на .\n3 Стрелице\nСтрелице се цртају са командом\nЗа стрелице, компоненте вектора правца су још уже ограничене него ли компоненте линијских сегмената, углавном на интиџере (''−4, −3, ... , 3, 4''). Компоненте такође морају да буду прости бројеви (дељии само са 1). приметите ефекте команде на две стрлице које показују на горњи леви угао.\n4 Кругови\nКоманда\nЦрта круг са центром (x, y) и пречником (не полупречник) одређеним са ''diameter''. Окружење слике прима само пречнике до 14mm, па чак и испод ове границе, нису сви пречници могући. команда прави дискове (испуњене кругове). Као у случају линијских сегмената, морали бисте да потражите додатне пакете, као што су , , или .\nОво је још јенда могућност у оквиру окружења слике. Ако се не плашите неопходних прорачунавања (или их оставите да их програм одради), поизвољни кругови и елипсе могу се закрпити помоћу Безијерових квадратних кривих . Погледајте ''Graphics in LaTeX2e'' за примере и Java изворне фајлове.\n5 Текст и формуле\nкао што овај пример показује, текст и формуле могу зе писати у окружењу са командом на уобичајен начин:\n6 \\multiput and \\linethickness\nКоманда\nима 4 аргумента: почетну тачку, вектор транслације од једног објекта до другог, број објеката, и објекат који се црта. \\linethickness команда односи се на хоризонталне и вертикалне сегменте, али не на косе сегменте, а ни на кругове. Али односи се,ипак, на Безијерове квадратне криве!\n7 Овали\nКоманда\nили\nправи овал центриран у ''(x, y)'' са ширином ''w'' и висином ''h''. Опциони аргументи позиције ''b, t, l, r'' односе се на \"горе\", \"доле\", \"лево\", \"десно\", и могу нити комбиновани, као што пример илуструје. Дебљина линије може да се контролише помоћу ове две команде: са једне стране, и са друге. Док се односи на хоризонталне и вертикалне линије (и квадратне безијерове криве), и се односе на криволинијске сегменте као и на кругове и овале.\n8 Више примена предефинисаних сликовних сандука\nсандук слике може се ''декларисати'' командом\nпа се ''дефинише'' са\nи коначно произвољно ''цртан'' са\nОпциони параметар позиције има ефекат дефинисања \"тачке уточишта\" savebox-а. У примеру постављен је на \"bl\" који поставља тачку уточишта у дну левог угла savebox-а. Други одредници позиције су горе и десно.\n''име'' аргумент се односи LaTeX складишни bin и као такав има природу команде (што објашњава косе црте у овом примеру). Усандучене слике могу се повезати: У овом примеру, се користи у оквиту дефиниције . команда морала је се користити јер команда не ради ако је дужина сегмента мања од 3 mm.\n9 Квадратне Безијерове криве\nКоманда\nцрта квадратну Безијерову криву где <math>P_1 = (x_1, y_1)</math>, <math>P_2 = (x_2, y_2)</math> означава крајње тачке, и <math>S = (x, y)</math> означава средњу контролну тачку. Респективне тангентне косине, <math>m_1</math> и <math>m_2</math>, могу се добавити из једначина\n:<math>\n\\begin{cases}\nx= \\frac{m_2 x_2 - m_1 x_1 - (y_2 - y_1)}{m_2 - m_1} \\\\\ny= y_i + m_i (x - x_i); \\quad (i=1,2\\, \\hbox{ даје нека решења})\n\\end{cases}\n</math>\nПогледајте ''Graphics in LaTeX2e'' за Java програм који прави неопходну линију комадне.\nКао што овај пример илуструје, дељење круга у 4 квадратне Безијерове криве није погодно. Најмање 8 је потребно. Фигура поново показује ефекат команде на хоризонталне и вертикалне линије, па и на и команде криволинијских сегмената . Такође показује да обе врсте команди утичу на квадратне Безијерове криве, а свака комада постаје важнија од претходне .\n10 Катемптоте\nУ овој фигури, свака симетрична половина катемптоте <math>y= \\cosh x - 1</math> је апроксмирана Безијеровом квадратном кривом. Десни део криве завршава се у тачки (2, 2.7622), где нагиб има вредност m = 3.6269.Користећи поново једначину (*), можемо израчунати средњу котролну тачку. А оне су (1.2384, 0) и (−1.2384, 0). Крстићи указују натачке реалне катемптоте. Грешка је једва видљива, јер је мањаид 1%. Овај пример указуке на коришћење опционалних аргумената команде. Слика је дефинисана у одговарајућим \"математичким\" координатама, где је у команди\nњен доњи леви угао (означен са црним диском) у координатама (−2.5,−0.25).\n11 Плотовање графика функција\nКонтролне тачке Безијерових кривих израчунате су формулама (*). Позитивна грана је одређена са <math>P_1 = (0, 0)</math>, <math>m_1 = 1</math> and <math>P_2 = (2, \\tanh 2)</math>, <math>m_2 = 1/ \\cosh^2 2</math>. Поново, the слика је дифинисана у математички одговарајућим координатама , и доњем левом углу додељене су математичке координате (−3,−2) (црни диск).\n12 окружење слике и gnuplot\nМоћни научни пакет за плотовање gnuplot има могућност да се директно убаци у окружење. Често је погодније да се плотује директно у LaTeX , јер нам то омогућава да се после не бавимо са потенцијално проблематичним постскрпт фајловима. Плотовање научних података (или, такође, математичких фигура) на овај начин даје много бољу контролу, и наравно могућност typesetting-а, но доступан је и за друге потребе (као што је постскрипт ).\nТакве слике се онда могу додати у документ користећи команду.\nN.B. gnuplot је моћан софтвер са доста команди. Пуна дискусија о gnuplot-у не може се провући кроз једну ноту . Погледајте туторијал.\nen:LaTeX/Picture", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 1137, "cyrillic": 0.902}
{"id": "11294", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Булови изрази", "text": "Овде је мали пример Булових израза(не морате да га куцате):\na = 6\nb = 7\nc = 42\nprint 1, a == 6\nprint 2, a == 7\nprint 3, a == 6 and b == 7\nprint 4, a == 7 and b == 7\nprint 5, not a == 7 and b == 7\nprint 6, a == 7 or b == 7\nprint 7, a == 7 or b == 6\nprint 8, not (a == 7 and b == 6)\nprint 9, not a == 7 and b == 6\nСа излазом:\n1 True\n2 False\n3 True\n4 False\n5 True\n6 True\n7 False\n8 True\n9 False\nШта се дешава? Програм се састоји од гомиле чудних <code>print</code> наредби. Свака <code>print</code> наредба штампа број и израз. Број служи да помогне да пратимо стазу наредбе којом се рачунар бави. Обратите пажњу како се сваки израз заврши као <code>False</code> или <code>True</code>. У Пајтону, нетачно се такође може написати као 0 а тачно као 1.\nЛиније:\nprint 1, a == 6\nprint 2, a == 7\nштампа <code>True</code> и <code>False</code> односно баш као што се очекује, јер прва је тачна, а друга је нетачна. Трећа штампа, <code>print 3, a == 6 and b == 7</code>, је мало другачија. Оператор <code>and</code> значи да ако су обе наредбе пре и после тачне онда ће цеп израз бити тачан, у супротном цео израз ће бити нетачан. Следећа линија, <code>print 4, a == 7 and b == 7</code>, приказује ако је део пре <code>and</code> израза нетачан, онда је све нетачно. Понашање <code>and</code> наредбе се може сажети на следећи начин:\nизраз, резултат\nтачно <code>and</code> тачно, тачно\nтачно <code>and</code> нетачно, нетачно\nнетачно <code>and</code> тачно, нетачно\nнетачно <code>and</code> нетачно, нетачно\nОбратите пажњу да ако је први израз је лажан Пајтон не чека други израз, јер зна да је цео израз лажан.\nСледећа линија, <code>print 5, not a == 7 and b == 7</code>, користи <code>not</code> операцију. <code>not</code> само даје супротан израз. (Израз се може преправити овако <code> print 5, a != 7 and b == 7</code>). Овде је табела:\nизраз, резултат\n<code>not</code> тачно, нетачно\n<code>not</code> нетачно, тачно\nСледеће две линије, <code>print 6, a == 7 or b == 7</code> и <code>print 7, a == 7 or b == 6</code>, користе <code>or</code> операцију. Операција <code>or</code> враћа тачно ако је први израз тачан, или ако је други таћан или ако су оба. Ако ниједан није тачан враћа нетачно. Овде је табела:\nизраз, резултат\nтачно <code>or</code> тачно, тачно\nтачно <code>or</code> нетачно, тачно\nнетачно <code>or</code> тачно, тачно\nнетачно <code>or</code> нетачно, нетачно\nИмајте на уму да ако је први израз тачан Пајтон не проверава други израз пошто зна да је цео израз тачан. Ово ради <code>or</code> да је тачно ако је бар једна половина израза тачна. Први део је тачан тако да ће други део бити или тачан или нетачан, али је цео израз и даље тачан.\nСледеће две линије, <code>print 8, not (a == 7 and b == 6)</code> и <code>print 9, not a == 7 and b == 6</code>, приказују како заграде могу користити за груписање израза и тада тражи да се један део први израчуна. Приметите да су заграде промениле израз из нетачно у тачно. То се догодило јер су заграде приморале <code>not</code> да се примени на цео израз осим на само <code>a == 7</code> део.\nОвде је пример коришћења Булових израза:\nлиста = [\"Живот\", \"Универзум\", \"Све\", \"Џек\", \"Џил\", \"Живот\", \"Џил\"]\n# направите копију листе. погледајте поглавље Више са листама да видите шта [:] значи.\nкоп = листа[:]\n# сортирање копије\nкоп.sort()\nпрет = коп[0]\ndel коп[0]\nбројање = 0\n# проћи кроз листу у потрази за паром\nwhile бројање < len(коп) and коп[бројање] != прет:\nпрет = коп[бројање]\nбројање = бројање + 1\n# Ако пар није пронађен онда бројање не може бити мање од дужине\n# јер се while петља наставља док је бројање мање од дужине\n# а није пронаћен пар\nif бројање < len(коп):\nprint \"Први пар:\", прет\nИ овде је излаз:\nПрви пар: Џил\nОвај програм ради настављајући да проверава пар <code>while бројање < len(коп) and коп[бројање] није једнако прет</code>. Онда је <code>бројање</code> веће од последњег индекса <code>коп</code> или је пар пронађен <code>and</code> више није тачно па петља постоји. <code>if</code> једноставно проверава да се увери да је из <code>while</code> петље изашао јер је пронађено подударање.\nДруги \"трик\" је <code>and</code> коришћен у овом примеру. Ако погледате у табелу за <code>and</code> приметићете да је трећи улаз \"нетачан и неће проверавати\". Ако <code>бројање >= len(коп)</code> (другим речима <code>бројање < len(коп)</code> је нетачно) онда <code>коп[пројање]</code> није никад погледано. Ово је зато што Пајтон зна да ако је први тачан онда не могу оба бити тачна. Ово је познато као пречица и корисно је, ако ће друга половина <code>and</code> изазвати грешку ако нешто није добро. Ја користим први израз (<code>бројање < len(коп)</code>) да проверим и видим да ли је <code>бројање</code> добар индекс за <code>коп</code>. (Ако ми не верујете уклоните парове \"Џил\" и \"Живот\", проверите да ли и даље ради, а онда обрните редослед <code>бројање < len(коп) and коп[бројање] != прет</code> у <code>коп[бројање] != прет and бројање < len(коп)</code>.)\nБулови изрази могу да се користе када треба да проверите две или више различитих ствари одједном.\n0.1 Напомена о Буловим операторима\nУобичајена грешка за људе нове у програмирању је неразумевање начина на који логички оператори раде, која произилази из начина на који пајтон преводилац чита ове изразе. На пример, након првобитног учења о \"and \" и \"or\" исказима, могло би се претпоставити да ће израз <code>x == ('a' or 'b')</code> проверавати да види ако је променљива <code>x</code> једнака низу <code>'a'</code> или <code>'b'</code>. То није. Да бисте видели о чему причам, започните интерактивну сесију са преводиоцем и унесите следеће изразе:\n>>> 'a' == ('a' or 'b')\n>>> 'b' == ('a' or 'b')\n>>> 'a' == ('a' and 'b')\n>>> 'b' == ('a' and 'b')\nИ ово ће бити неинтуитиван резултат:\n>>> 'a' == ('a' or 'b')\nTrue\n>>> 'b' == ('a' or 'b')\nFalse\n>>> 'a' == ('a' and 'b')\nFalse\n>>> 'b' == ('a' and 'b')\nTrue\nСа ове тачке, <code>and</code> и <code>or</code> оператери изгледају да су сломљени. Нема смисла да је, за прва два израза, <code>'a'</code> једнако <code>'a'</code> или <code>'b'</code> док <code>'b'</code> није. Штавише, нема смисла да је 'b' једнако <code>'a'</code> и <code>'b'</code>. Након разматрања шта преводилац ради са логичким операторима, ови резултати раде у ствари управо оно што сте тражили од њих, то једноставно није исто као оно што сте мислили да питате.\nКада Пајтон преводилац гледа <code>or</code> израз, узима прву изјаву и проверава да ли је истина. Ако је прва изјава тачна, онда Пајтон враћа вредност тог објекта без проверавања друге изјаве. Ово је зато што је за <code>or</code> израз, цела ствар тачна ако је једна од вредности тачна; програм не мора да се бави другом изјавом. Са друге стране, ако је прва вредност нетачна Пајтон проверава другу половину и враћа ту вредност. Та друга половина одређује вредност целог израза јер је прва била нетачна. Ова \"лењост\" дела интерпретера се зове \"пречица\" и представља уобичајен начин вредновања булових израз у многим програмским језицима.\nСлично, за <code>and</code> израз, Пајтон користи технику пречице да убрза истинитосну процену вредности. Ако је прва изјава нетачна онда цео израз мора бити нетачан, па ово враћа ту вредност. У супротном ако је прва вредност тачна он проверава другу и враћа вредност.\nЈедну ствар имајте на уму у овом тренутку,а то је да Булов израз враћа вредност указујући на <code>True</code> или <code>False</code>, али Пајтон сматра да велики број различитих ствари има истине вредности додељене на њих. Да бисте проверили истинитосну вредност о било ком предмету <code>x</code>, можете користити функцију <code>bool(x)</code> да видите његову истинитосну вредност. Испод је табела са примерима вредности истине разних објеката:\nТачно, Нетачно\nТачно, Нетачно\n1, 0\nБројеви различити од нуле, Низ 'None'\nНе-празан низ, Празан низ\nНе-празна листа, Празна листа\nНе-празни речници, Празни речници\nСада је могуће разумети збуњујући резултате које смо добијали када смо тестирали те булове изразе пре. Хајде да погледамо шта интерпретер \"види\" када пролази кроз тај код:\nПрви случај:\n>>> 'a' == ('a' or 'b') # Погледајте заграде прво, тако је вредност израза \"('a' or 'b')\"\n# 'a' је не-празан низ, па је прва вредност тачна\n# Враћа ту прву вредност: 'a'\n>>> 'a' == 'a' # низ 'a' је једнак низу 'a', па је израз тачан\nTrue\nДруги случај:\n>>> 'b' == ('a' or 'b') # Погледајте заграде прво, тако је вредност израза \"('a' or 'b')\"\n# 'a' је не-празан низ, па је прва вредност тачна\n# Враћа ту прву вредност: 'a'\n>>> 'b' == 'a' # низ 'b' није једнак низу 'a', па је израз нетачан\nFalse\nТрећи случај:\n>>> 'a' == ('a' and 'b') # Погледајте заграде прво, тако је вредност израза \"('a' and 'b')\"\n# 'a' је не-празан низ, па је прва вредност тачна, испитати другу вредност\n# 'b' је не-празан низ, па је друга вредност тачна\n# Враћа ту другу вредност као резултат целог израза: 'b'\n>>> 'a' == 'b' # низ 'a' није једнак низу 'b', па је израз нетачан\nFalse\nЧетврти случај:\n>>> 'b' == ('a' and 'b') # Погледајте заграде прво, so evaluate expression \"('a' and 'b')\"\n# 'a' је не-празан низ, па је прва вредност тачна, испитати другу вредност\n# 'b' је не-празан низ, па је друга вредност тачна\n# Враћа ту другу вредност као резултат целог израза: 'b'\n>>> 'b' == 'b' # низ 'b' је једнак низу 'b', па је израз тачан\nTrue\nТако да је Пајтон заиста радио свој посао када је дао те наизглед лажне резултате. Како је већ поменуто, важно је да препозна шта ће вредност вашег Буловог израза вратити када се процењује, јер није увек очигледно.\nДа се вратимо тим првим изразима, овако би сте их написати тако да би се понашали на начин на који желите:\n>>> 'a' == 'a' or 'a' == 'b'\nTrue\n>>> 'b' == 'a' or 'b' == 'b'\nTrue\n>>> 'a' == 'a' and 'a' == 'b'\nFalse\n>>> 'b' == 'a' and 'b' == 'b'\nFalse\nКада би се ова поређења оцењивала вратиле би се вредности истине у погледу Тачно или Нетачно, не као низови, тако да смо добили одговарајуће резултате.\n0.2 Примери\nшифра1.py\n## Овај програм пита корисника за име и лозинку.\n# Затим их проверава, да ли је кориснику дозвољено унутра.\nиме = raw_input(\"Које је Ваше име? \")\nшифра = raw_input(\"Која је шифра? \")\nif име == \"Џош\" and шифра== \"Петак\":\nprint \"Добродошао Џоше\"\nelif име == \"Фред\" and шифра== \"Рок\":\nprint \"Добродошао Фреде\"\nelse:\nprint \"Не познајем те.\"\nПримери\nКоје је Ваше име? Џош\nКоја је шифра? Петак\nДобродошао Џоше\nКоје је Ваше име? Бил\nКоја је шифра? Новац\nНе познајем те.\n0.3 Вежбе\nНапишите програм који има задатак да кориснику погоди име, али има само 3 поготка\nдок се програм не заврши.\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Boolean Expressions", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8", "word_count": 1614, "cyrillic": 0.809}
{"id": "11319", "title": "LaTeX/Писма", "text": "Понекад су свакодневне ствари најтеже. Међутим, не мора тако да буде због развијених, шаблона који су прилагођени за кориснике. Срећом, LaTeX дозвољава веома брзо писање писама, са мало муке.\n1 Класа писама\nДа бисте писали писма користике стандардну класу докумената ''letter''.\nМожете писати више писама у једној LaTeX датотеци - свако почните са и завршите са . Можете да оставите ''прималац'' непопуњено. Свако слово се састоји из четири дела.\n# Увод (нешто налик на или ).\n# Разрада (написан као по обичају у LaTeX-у). Ако желите исту разраду у свим писмима, можда ћете пожелети да размотрите постављање целе разраде у нову команду налик на а онда да употребите у свим писмима.\n# Закључак (налик на ).\n#: LaTeX ће оставити празан простор после тзакључка за ваш ручно написан потпис; онда ће ставити ваше име и презиме, ако сте их прогласили.\n# Додатни елементи: пост скрипта, индиго копија и списак прилога.\nАко желите да ваше се име, адреса и број телефона појаве у писму, морате их прогласити првим потписивањем, адресом и телефоном.\nИзлазно писмо ће изгледати овако:\nОво је код овог примера:\n<syntaxhighlight>\n\\documentclass{letter}\n\\usepackage{hyperref}\n\\signature{Joe Bloggs}\n\\address{21 Bridge Street \\\\ Smallville \\\\ Dunwich DU3 4WE}\n\\begin{document}\n\\begin{letter}{Director \\\\ Doe \\& Co \\\\ 35 Anthony Road\n\\\\ Newport \\\\ Ipswich IP3 5RT}\n\\opening{Dear Sir or Madam:}\nI am writing to you on behalf of the Wikipedia project (http://www.wikipedia.org/),\nan endeavour to build a fully-fledged multilingual encyclopaedia in an entirely\nopen manner, to ask for permission to use your copyrighted material.\n% \\ldots команда производи тачке на начин који неће пореметити\n% подешавање типа документа.\n\\ldots\nThat said, allow me to reiterate that your material will be used to the noble end of\nproviding a free collection of knowledge for everyone; naturally enough, only if you\nagree. If that is the case, could you kindly fill in the attached form and post it\nback to me? We shall greatly appreciate it.\nThank you for your time and consideration.\nI look forward to your reply.\n\\closing{Yours Faithfully,}\n\\ps\nПс. Можете наћи цео текст GFDL лиценсе на\n\\url{http://www.gnu.org/copyleft/fdl.html}.\n\\encl{Copyright permission form}\n\\end{letter}\n\\end{document}\n</syntaxhighlight>\nДа померите закључак и потписне делове на леву страну, убаците следеће пре :\nВеличина простора са леве стране може бити може бити прилагођена са повећањем 0pt.\n2 Коверте\n2.2 Употреба пакета\nпакет обезбеђује прилагођавање команде, дозвољавајући кориснику да штампа на на било коју од изабраних ознака или беличина коверата. На пример, започињати вашу LaTeX датотеку на овај начин производи дукумент који укључује писмо и коверту бизнис величине (#10) на следећој страни.\nОдноси се на за више информација о овом способном пакету. Приметите да пакет има проблеме са приказивањем знакова који не припадају базичном ASCII комплету знакова, погледајте за више информација.\n2.2 Употреба пакета\nОвде је једна релативно проста коверта која користи пакет који се употребљава зато што драстично поједностављује задатак уређивања ствари на страници (и саме стране).\n2.3 Штампање\nОво горе наведено ће свакако водити рачуна о растојањима али стварно штампање је између вас и вашег штампача. Један корисник пријављује да штампање коверата направљених са је релативно безболно. Ако користите пакет, можете наћи следеће команде веома корисне за штамшање коверте.\n$ pdflatex envelope.tex\n$ pdf2ps envelope.pdf\n$ lpr -o landscape envelope.ps\nАлтернативно, можете да користите latex dvi излазни драјвер.\nУ првом реду, dvips команда претвара .dvi датотеку коју је направио latex у .ps (ПостСкрипт) датотеку. У другом реду, ПостСкрипт датотека се шаље штампачу.\n$ latex envelope.tex && dvips -t unknown -T 9.5in,4.125in envelope.dvi\n$ lpr -o landscape envelope.ps\nПријављено је да pdflatex ствара праву величину странице али не и dvips упркос ономе што пише у упутству. Никад неће радити уколико опције на вашем штампачу нису подешене на тачан стил стране. Ове подешавања зависе од филтера вашег штампача и у CUPS може бити доступно у lpr командној линији.\n3 Коверте у прозорима\nАлтернатива за одвојено штампање адреса на ковертама је да користите класу писама из KOMA пакета. Он подржава додатне функције као на пример савијање ознака и и тачно постављање адреса за коверте у прозорима. Употреба класе документа из KOMA пакета, пример кода писма је:\n<syntaxhighlight>\n% кома-коверта.tex\n\\documentclass[a4paper]{scrlttr2}\n\\usepackage{lmodern}\n\\usepackage[utf8]{inputenc}\n\\usepackage[T1]{fontenc}\n\\usepackage[english]{babel}\n\\usepackage{url}\n\\setkomavar{fromname}{Joe Bloggs}\n\\setkomavar{fromaddress}{21 Bridge Street \\\\ Smallville \\\\ Dunwich DU3 4WE}\n\\setkomavar{fromphone}{0123 45679}\n\\begin{document}\n\\begin{letter}{Director \\\\ Doe \\& Co \\\\ 35 Anthony Road\n\\\\ Newport \\\\ Ipswich IP3 5RT}\n\\KOMAoptions{fromphone=true,fromfax=false}\n\\setkomavar{subject}{Wikipedia}\n\\setkomavar{customer}{2342}\n\\opening{Dear Sir or Madam,}\nI am writing to you on behalf of the Wikipedia project\n(\\url{http://www.wikipedia.org/}), an endeavour to build\na fully-fledged multilingual encyclopaedia in an entirely\nopen manner, to ask for permission to use your copyrighted material\n\\ldots\nThat said, allow me to reiterate that your material will be used to the noble end of\nproviding a free collection of knowledge for everyone; naturally enough, only if you\nagree. If that is the case, could you kindly fill in the attached form and post it\nback to me? We shall greatly appreciate it.\nThank you for your time and consideration.\nI look forward to your reply.\n\\closing{Yours Faithfully,}\n\\ps{P.S. You can find the full text of GFDL license at\n\\url{http://www.gnu.org/copyleft/fdl.html}.}\n\\encl{Copyright permission form}\n\\end{letter}\n\\end{document}\n</syntaxhighlight>\nИзлаз се генерише преко\n$ pdflatex кома-коверта\nПаковање штампања резултујуће датотеке кома-коверта.pdf према прекломним маркама може бити стављено у стандардизоване коверте ограничене прозорима DIN C6/5, DL, C4, C5 or C6.\nКао додатак уобичајеном, KOMA-пакет садржи и предефинисане дефиниције формата за различите стандардизоване швајцарске и јапанске формате слова.\n4 Референце: letter.cls команде\nкоманда, опис\n\\name{}\n\\signature{}\n\\address{}\n\\location{}\n\\telephone{}\n\\makelabels\n\\stopbreaks\n\\startbreaks\n\\opening{}\n\\closing{}\n\\cc{}, Стартујте parbox који је упознат са \\ccname:\n\\encl{}, Стартујте parbox који је упознат са \\enclname:\n\\ps, Почиње нови параграф, Нормално на крају писма\n\\stopletter, (празно)\n\\returnaddress, (празно)\n\\startlabels\n\\mlabel{}{}\n\\descriptionlabel{}\n\\ccname, \"cc\"\n\\enclname, \"encl\"\n\\pagename, \"Page\"\n\\headtoname, \"To\"\n\\date{}, Промените датум. Погледајте ''datetime'' пакет за алтернативна форматирања.\n\\today, Дугачка форма датума\nокружење, Опис\nletter{}, Погледајте главни чланак\ndescription\nverse\nquotation\nquote", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0", "word_count": 1019, "cyrillic": 0.542}
{"id": "11333", "title": "Алгоритми/Апроксимација раздаљине", "text": "Израчунавање растојања заједничко за просторне и остале алгоритме претраживања, као што је и за комјутерску игру физичка машина. Међутим, заједничко Еуклидово растојање захтева издрачунавање кватратног корена , која је често релативно тешка операција у CPU-у.\n1 За упоређивање растојања није потребан квадратни корен\nДати су уређени парови (x1, y1) и (x2, y2), који је ближи координатном почетку по Еуклидовом растојању? Можда ћете доћи у искушење да израчунате та два Еуклидова растојања и упоредити их:\nd1 = sqrt(x1^2 + y1^2)\nd2 = sqrt(x2^2 + y2^2)\nreturn d1 > d2\nАли су ти квадратни корени често тешки за израчунавање, али чак шта више, не морате све да их израчунате.\nУместо тога, урадите ово:\ndd1 = x1^2 + y1^2\ndd2 = x2^2 + y2^2\nreturn dd1 > dd2\nРезултат је тотално исти (зато што је позитиван квадратни корен стриктно ''монотона'' функција). Ово ради само за упоређивање растојања, али не за израчунавање индивидуалних вредности, које су понекад оно што вам треба. Погледајмо апроксимације.\n2 Апроксимација Еуклидовог растојања\n2.1 Такси/Менхетн/Л1\nw:taxicab distance је једна од једноставнијих за израчунавање, тако да се користи када има мало ресурса:\nДате су координате двеју тачака (x1, y1) и (x2, y2).\n:<math>dx = | x1 - x2 |</math> (w:absolute value)\n:<math>dy = | y1 - y2 |</math>:<math>d = dx + dy</math> (такси дистанца)\nПриметити да ово такође можете користити као \"први пролаз\", с'озиром да је никад ниже од Еуклидовог растојања. Можете проверити ако су тачке са посебном граничном кутијом, као првипролаз за проверавање ако су са граничном сфером за коју сте заиста заинтересовани. Уосталом, ако проширимо ову идеју, завршићемо са ефикасном просторном структуром као што је w:Kd-tree.\nМеђутим, будите на опрезу да такси дистанца није w:isotropic - ако сте у Еуклидовом простору, такси дистанце доста тога мењају у зависности од тога на који је начин ваша \"мрежа\" поравнана. Ово може довести до великих одступања ако га користите као замену за Еуклидово растојање. Апроксимације осмоугаоног растојања помажу да скинемо неке од проблематичних углова, давајући бољу изотропију:\n2.2 Осмоугао\nБрза апроксимација 2D раздаљине основана на осмоугаоној граници се може израчунати на следећи начин.\nДате су две тачке <math>(p_x, p_y)</math> и <math>(q_x, q_y)</math>, Нека <math>dx = | p_x - q_x |</math> (w:absolute value) и <math>dy = | p_y - q_y|</math>. Ако <math>dy > dx</math>, апроксимирана раздањина је <math>0.41 dx + 0.941246 dy </math>.\n: Пре неколико година, пронашао сам сличан алгоритам апроксимације раздаљине користећи три услова, уместо само 2, што је тачније и пошто користи степен 2 од имениоца за коефицијенте, може бити имплементиран без коришћена хардвера за дељење. Формула је: ''1007/1024 max(|x|,|y|) + 441/1024 min(|x|,|y|) - if ( max(|x|.|y|)<16min(|x|,|y|), 40/1024 max(|x|,|y|), 0 )''. Такође, могуће је имплементирати апроксимацију раздаљине без коришћења множења и дељења када имате ограничен хардвер: ''((( max << 8 ) + ( max << 3 ) - ( max << 4 ) - ( max << 1 ) + ( min << 7 ) - ( min << 5 ) + ( min << 3 ) - ( min << 1 )) >> 8 )''. Ово је баш као min max алгоритам са 2 коефицијента који је показан раније, али са коефицијентима 123/128 и 51/128. Имам чланак о томе наhttp://web.oroboro.com:90/rafael/docserv.php/index/programming/article/distance --Rafael\n: (Наводно, тај чланак је пребачен овде: ?)\n()\n<noinclude>\n----", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B5", "word_count": 470, "cyrillic": 0.795}
{"id": "11334", "title": "Алгоритми/Ада Имплементација", "text": "1 Увод\nДобродошли у Ада имплементације из викикњиге \"Алгоритми\". Уколико нисте упознати са Ада програмирањем, ево неколико правила:\n* Сви примери су потпуно функционални са свим потребним улазним и излазним операцијама. Међутим, само код које треба да имплементира алгоритам је копиран у текст - цели примери су доступни преко веза за download-овање. (Приметити да то може да траје и до 48 сати док се ЦВС ажурира).\n* Ретко користимо предефинисане типове у коду у примерима, али дефинишемо специјалне типове који су погодни за конкретне алгоритме.\n* Ада допушта коришћење подразумеваних параметра функције; међутим, ми увек попунимо и именујемо све параметре, како би читалац могао да види које су му опције доступне.\n* Ретко користимо пречице- као кад користимо атрибуте Image или Value за String <=> Integer конверзије.\nСва ова правила доприносе да код буде више разградив него што је потребно. Међутим, надамо се да је док такође зато и размуљив.\n2 Поглавље 1: Увод\nСледећи потпрограми су имплементације примера из одељка Осмислити алгоритам.\n2.1 Снизити\nПример Ада кода се не додаје на низ као алгоритми. Зато, креирамо празан низ жељене дужине, а онда мењамо места карактерима.\nfunction To_Lower (C : Character) return Character renames\nAda.Characters.Handling.To_Lower;\n-- tolower - преводи све алфабет карактере који су велико слово\nfunction To_Lower (Str : String) return String is\nResult : String (Str'Range);\nbegin\nfor C in Str'Range loop\nResult (C) := To_Lower (Str (C));\nend loop;\nreturn Result;\nend To_Lower;\nДа ли би приступ додавању био могућ са Ада имплементацијом? Не, али би био значајно комплекснији и спорији.\n2.2 Equal_Ignore_Case\n-- equal-ignore-case -- враћа true ако су s или t једнаки,\n-- случај који се занемарује\nfunction Equal_Ignore_Case\n(S : String;\nT : String)\nreturn Boolean\nis\nO : constant Integer := S'First - T'First;\nbegin\nif T'Length /= S'Length then\nreturn False; -- ако нису истих дужина, онда\n-- нису једнаки\nelse\nfor I in S'Range loop\nif To_Lower (S (I)) /=\nTo_Lower (T (I + O))\nthen\nreturn False;\nend if;\nend loop;\nend if;\nreturn True;\nend Equal_Ignore_Case;\n3 Поглавље 6: Динамичко програмирање\n3.1 Фибоначијев низ\nСледећи кодови су имплементације примера Фибоначијев низ.\n3.1.1 Једноставна имплементација\n...\nДа израчунате негативне вредности Фибоначијевог низа није потребно, тако да смо дефинисали integer тип који почиње у 0. Са дефинисаним integer типом се може израчунати чак до <code>Fib (87)</code>. <code>Fib (88)</code> ће резултирати <code>Constraint_Error</code>.\ntype Integer_Type is range 0 .. 999_999_999_999_999_999;\nМожда приметите да не постоји једнакост за тврђење (n >= 0) из оригиналног примера. Ада ће тестирати тачност параметра ''пре'' позива функције.\nfunction Fib (n : Integer_Type) return Integer_Type is\nbegin\nif n = 0 then\nreturn 0;\nelsif n = 1 then\nreturn 1;\nelse\nreturn Fib (n - 1) + Fib (n - 2);\nend if;\nend Fib;\n...\n3.1.2 Кеширане имплементације\n...\nЗа ову имплементацију нам треба посебан кеширани тип који може да складишти -1 као \"не израчунат\".\ntype Cache_Type is range -1 .. 999_999_999_999_999_999;\nПрави тип за израчунавање фибоначијевих бројева наставља да почиње са 0. Пошто је подтип од кешираног типа , Ада ће аутоматски конвертовати између два. (валидност конверзије је - наравно - проверена)\nsubtype Integer_Type is Cache_Type range\n0 .. Cache_Type'Last;\nДа бисмо знали колико је велики кеш, треба прво прочитати праву вредност са командне линије.\nValue : constant Integer_Type :=\nInteger_Type'Value (Ada.Command_Line.Argument (1));\nКеширани низ почиње са елементом 2 с'обзиром да су Fib (0) и Fib (1) константе и завршава са вредношћу коју желимо да израчунамо.\ntype Cache_Array is\narray (Integer_Type range 2 .. Value) of Cache_Type;\nКеш је инициализован на прву валидну вредност кешираног типа - а то је -1.\nF : Cache_Array := (others => Cache_Type'First);\nИз чега следи алгоритам:\nfunction Fib (N : Integer_Type) return Integer_Type is\nbegin\nif N = 0 or else N = 1 then\nreturn N;\nelsif F (N) /= Cache_Type'First then\nreturn F (N);\nelse\nF (N) := Fib (N - 1) + Fib (N - 2);\nreturn F (N);\nend if;\nend Fib;\n...\nОва имплементације је верна оригиналној из ове књиге. Међутим, у Ада имплементацији је то мало другачије:\nкада користите мало већи низ који такође складишти елементе 0 и 1 и инициализује их на тачне вредности\ntype Cache_Array is\narray (Integer_Type range 0 .. Value) of Cache_Type;\nF : Cache_Array :=\n(0 => 0,\n1 => 1,\nothers => Cache_Type'First);\nи онда можете да уклоните први if.\nif N = 0 or else N = 1 then\nreturn N;\nelsif F (N) /= Cache_Type'First then\nОво ће запамтити око 45% времена извшења (измерено на Linux i686), док вам треба само још два елемента у кешираном низу.\n3.1.3 Имплементације оптимизације меморије\nОва верзија исто изгледа као и оригинална у ВикиКоду.\ntype Integer_Type is range 0 .. 999_999_999_999_999_999;\nfunction Fib (N : Integer_Type) return Integer_Type is\nU : Integer_Type := 0;\nV : Integer_Type := 1;\nbegin\nfor I in 2 .. N loop\nCalculate_Next : declare\nT : constant Integer_Type := U + V;\nbegin\nU := V;\nV := T;\nend Calculate_Next;\nend loop;\nreturn V;\nend Fib;\n3.1.4 Нешездесетчетворобитни цели бројеви\nВаш Ада компајлер нема подршку за 64-битне целе бројеве? Онда можете уместо тога да користите децималне бројеве. То резултира спорији програм (три пута спорији), али ће резултат бити исти.\nСледећи пример показује како да дефинишете погодан децимални тип. Експериментишите са цифрама и опсезима параметара док не добијете оптимални излаз од Ада компејлера.\ntype Integer_Type is delta 1.0 digits 18 range\n0.0 .. 999_999_999_999_999_999.0;\nТребало би да знате да бројеви са покретним зарезом су погодни за израчунавање фибоначијевих бројева. Неће пријавити услов грешке када је израчунати број превише велик - уместо тога, изгубиће прецизност, што доводи до тога да резултат губи суштину.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%D0%90%D0%B4%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 894, "cyrillic": 0.638}
{"id": "11326", "title": "Алгоритми/Увод", "text": "Ова књига покрива технике за пројектовање и анализу алгоритама. Алгоритамске технике укључују: \"завади, па владај\", \"бектрекинг\", динамичко програмирање, \"похлепи алгоритми\" и претраживање успоном.\nБило који решиви проблем у општем смислу има бар један од следећих типова алгоритама:\n# очигледан начин\n# медотичан начин\n# паметан начин; и\n# чудесан начин\nПрви, од свих основних нивоа, \"очигледно\" решење би можда покушао да исцрпљујуће претражује одговор. Интуитивно, очигледно решење је оно које настаје једноставно ако сте упознати са програмским језиком и основним техникама решавања проблема.\nДруги ниво је методичан ниво и он је кључ ове књиге: након разумевања материјала који је приказан овде, моћи ћете да на методичан начин да претворите већину очигледних алгоритама у боље представљен алгоритам.\nТрећи ниво, паметан ниво, захтева више разумевања елемената који су укључени у проблем и разумевање њихових особина, или чак редефинисање алгоритма (на пример, нумерички алгоритми искоришћавају математичка својства која нису очигледна). Паметан алгоритам је можда тежак за разумевање, јер није очигледно да је тачан, или је тежак за разумевање, јер се заправо извршава брже него што би изгледало то што захтева.\nЧетврти и последњи ниво алгоритамског решења је чудесан ниво: он је резервисан за ретке случајеве где је продоран резултат веома не-интуитивно решење.\nПриродно, сваки од ова четири нивоа је релативан и неки паметни алгоритми су такође обухваћени у овој књизи. Почнимо.\n1 Предуслови\nКако бисте разумели метерију која је приказана у овој књизи, морате знати програмски језик довољно добро да можете преведете псеудокод у овој књизи у радно решење. Такође треба да знате основе о следећим структурама података: низовима, стековима, редовима, уланчаним листама, стаблу, хипу или реду са приоритетом, раздвојеним скуповима и графовима.\nОсим тога, требало би да знате основне алгоритме као што су бинарна претрага, алгориам сортирања (merge sort, heap sort, insertion sort и други) и претраживање-прво-у-ширину или претраживање-прво-у-дубину. Ако нисте упознати ни са једним од ових предуслова, требало би прво да погледате материју у књизи Структуре Података.\n2 Када је ефикасност битна?\nНе захтева сваки проблем најефикасније могуће решење. За наше намене, термин ефикасан се бави временом и/или простором за које је потребно да обави задатак. Кад су и време и простор обилни и јефтини, онда се можда не исплати плаћање програмера да проведе дан радећи да томе да програм постане бржи.\nМеђутим, ево неких случаја где је ефикасност битна:\n* Када су ресурси ограничени, промена у алгоритму може да направи велику уштеду и допусти да се ограничене машине (као што су мобилни телефони, уграђени системи и сензор мрежа) протежу на границама могућности.\n* Када је податак јако велик, ефикасније решење може означавати разлику између завршавања задатка у два дана уместо у две недеље. Пример укључује физику, генетику, веб претраживање, масивне онлајн продавнице и мрежно анализирање саобраћаја.\n* Апликације које раде у реалном времену: овај термин се, уствари, односи на прорачуне који дају временску гаранцију, наспрам значења речи \"брзо\". Међутим, квалитет може само да расте даље бирајући примерени алгоритам.\n* Рачунско скупи послови, као што је динамика флуида, парцијална диференцијална питања, VLSI дизајн и анализирање криптограма се некад само могу размотрити када решење буде нађено довоњно ефикасно.\nКада се потпрограм често користи, време проведено на ефикаснијој имплементацији може да допринесе корист за сваку апликацију која користи потпрограм. Примери укључују сортирање, претраживање, генерисање псеудослучајног броја, кернел операције (не треба мешати са оперативним системом кернел), упити база података и графике.\nIn short, it's important to save time when you do not have any time to spare.\nWhen is efficiency unimportant? Examples of these cases include prototypes that are used only a few times, cases where the input is small, when simplicity and ease of maintenance is more important, when the area concerned is not the bottle neck, or when there's another process or area in the code that would benefit far more from efficient design and attention to the algorithm(s).\nУкратко, битно је уштедети време, када немате времена за губљење.\nКада је битна ефикасност? Примери ових случајева укључују прототипе који се користе само неколико пута, када је улаз врло мали, када је једноставност одржавања битнија, када посматрана област није \"уско грло\" или када када постоји други процес или област у коду где би било много више користи од ефикасног пројектовања и пажње на алгоритам (алгоритме).\n3 Смислити алгоритам\nПошто претпостављамо да имате неко знање о неком програмском језику, почнимо са питањем како бисмо превели идеју у алгоритам. Претпоставимо да желите да напишете функцију која узима стринг као улазни податак и исти тај стринг са малим словима као излазни податак:\n// ''tolower -- функција која преводи сва алфабетска велика слова, у неком низу карактера str, у мала слова''\nfunction tolower(string ''str''): string\nШта вам прво пада на памет када размишљате како бисте решили овај проблем? Можда нека од ова два разматрања:\n# Сваки карактер у ''str'' се мора размотрити\n# Потребна је функција која пребацује један карактер у мало слово\nПрва тачка је \"очигледна\", јер карактер који треба да буде претворен у мало слово се може налазити било где у стрингу. Друга тачка произилази из прве јер, онда када размотримо сваки карактер, морамо нешто и урадити са њим. Постоји много начина да се напише tolower функција за карактере:\nПостоји пар начина да имплементирате ову функцију, који укључују следеће:\n* погледати ''c'' у табели -- индексирани карактер у низу карактера који има верзију малог слова за сваки карактер.\n* проверити да ли је ''c'' у опсегу 'A' &le;''c''&le; 'Z' и онда му додати нумерички офсет.\nОве технике зависе од кода карактера.\n(Као проблем поделе, можда је табела боље решење, јер је јасније да треба променити само један део кода.)\nМеђутим када је такав подпрограм имплементиран, имплементација нашег оригиналног проблема одмах следи:\nfunction tolower(string ''str''): string\nlet ''result'' := \"\"\nfor-each ''c'' in ''str'':\n''result''.append(tolower(''c''))\nrepeat\nreturn ''result''\nend\nПетља је резултат наше способности да преведемо \"сваки карактер треба размотрити\" у наш нативни програмски језик.\nДа позив функције tolower треба бити у телу петље, постаје очигледно. Овде смо решили да почнемо са празним стрингом и да додамо карактере на крај стринга.\nСада претпоставимо да желите да напишете функцију која пореди два стринга тако што тестира да ли су исти, занемарујући да ли су слова мала или велика:\n// ''equal-ignore-case -- враћа true ако су стрингови s и t једнаки, без обзира на то да ли су слова мала или велика''\nfunction equal-ignore-case(string ''s'', string ''t''): boolean\nОве идеје вам можда падну на памет:\n# Сваки карактер у стрингу ''s'' и ''t'' ће се морати размотрити\n# Једна петља која ће пролазити кроз оба стринга би то решила\n# Али таква петља би требало да припази прво да ли су стрингови исте дужине\n# Ако стрингови нису истих дужина, онда не могу бити једнаки, јер игнорисање величине слова не утиче на то колико је стринг дугачак\n# tolower потпрограм за карактере се може поново искористити и пореди ће само мала слова\nФункција коју смо размотрили би изгледала отприлике овако:\nfunction equal-ignore-case(string ''s''[1..''n''], string ''t''[1..''m'']): boolean\nif ''n'' != ''m'':\nreturn false ''\\if they aren't the same length, they aren't equal\\''\nfi\nfor ''i'' := 1 to ''n'':\nif tolower(''s''[''i'']) != tolower(''t''[''i'']):\nreturn false\nfi\nrepeat\nreturn true\nend\nИли, ако сте разматрали проблем у смислу функционалне декомпозиције уместо итерација, функција би изгледала овако:\nfunction equal-ignore-case(string ''s'', string ''t''): boolean\nreturn tolower(''s'').equals(tolower(''t''))\nend\nАлтернативно, можда сматрате да ни један од ових решења није добољно ефикасан и да бисте више волели да алгоритам направи један пролаз кроз ''s'' или ''t''. Ове две имплементације изнад захтевају два пролаза: прва верзија рачуна дужину стринга и онда пореди карактере, док друга верзија рачуна да ли је карактер мало или велико слово у стрингу и онда пореди резултате. (Приметите да је за пар стрингова такође могуће да се њихова дужина израчуна пре другог пролаза, али то такође има недостатака понекад.) Можете замислити колико сличних потпрогорама који тестирају јендакост стрингова који не само да игноришу мала и велика слова, већ и акценте, могу бити написани.\nВећ сад можда можете да увидите како се пише псеудокод. Псеудокод није намењен да буде прави програмски језик: апстрахује детаље које бисте морали да садржите у било ком прорамском језику. На пример, језик не преузима генеричке типове или динамичне у односу на статичке типове: идеја је да буде јасно да сте наменили и да не буде много тешко да га преведе на свој нативни језик. (Међутим, тако радећи, морате да донсете неке одлуке што се тиче пројектовања које ограничавају имплементацију у један конкретан тип форме податка.)\nНема ничег посебног у техникама које смо користили како бисмо решили једноставан проблем стринга: можда сте пронашли боље или елегантније решење у програмском језику који сте изабрали. У овој књизи смо истражили опште технике алгоритама како бисмо проширили ваше знање. Можда нећете одмах успети да неки нативни алгоритам направите ефикаснијим, али након разумевања материје ове књиге ћете моћи да методично нађете различита решења и, што је још битније, моћи ћете да питате себе више питања о свом програму. Постављање питања може бити једнако битно као и одговарање на питања, јер постављање добрих питања вам може помоћи да реформулишете проблем и да размишљате инвентивно.\n4 Разумевање алгоритма\nПрограмери треба одлично да разумеју вишеструко-слојевите абстракције. На пример, погледајте следећи код:\nfunction foo(integer ''a''):\nif (''a'' / 2) * 2 == ''a'':\nprint \"The value \" ''a'' \" is even.\"\nfi\nend\nDepending on the programming task, you may think on the layer of hardware, on down to the level of processor branch-prediction or the cache.\nДа бисте разумели овај пример, морате да знате да дељење целих бројева користи скраћивање и да ако је if-услов тачан, онда је последњи значајан бит у ''a'' нула (што значи да ''a'' мора да буде паран). Такође, код користи исписивање стринга API и сам по себи је дефиниција функције која се користи различите модуле. У зависности од задатка, можете размишљати ??\nЧесто је разумевање бинарног система је од пресудног значаја, али многи модерни језици имају абстракције довољно далеке од хардвера тако да ови нижи нивои нису потребни. Негде се абстракције заустављају: многи програмери не морају да мисле о логичким капијама, нити су физика и електроника потребне. Ипак, битан део програмирања је вишеструко-слојевити начин размишљања.\nАли удаљавањем од комјутерских програма према алгоритмима захтева још један слој: математику. Програм може да искористи својства бинарне репрезентације. Алгоритам може да искористи и својства теорије скупова и других математичких структура. Баш као што бинарни систем није експлицитно у програму, ни математичка својства коришћена у алгоритму нису експлицитна.\nТипично, када је алгоритам упознат, дискусија (одвојена од кода) је потребна да објасни математику која се користи у алгоритму. На пример, да бисте заиста разумели \"похлепи\" алгоритам (као што је Дајкстрин алгоритам) морате да разумете математичка својства која показују да је \"похлепи\" алгоритам валидан за све случајеве. На неки начин, можете посматрати математику као посебну врсту потпрограма који алгоритам позива. Али овај \"потпрограм\" није показан у коду зато што нема шта да се позива. Док читате ову књигу, покушајте да посматрате математику као имплицитан потпрограм.\n5 Преглед техника\n* Подели, па владај: Многи проблеми, посебно када је улазни податак дат у низу, се може решити тако што ''поделимо'' проблем у мање делове, решимо те мање делове рекурзивно (''владај'') и онда комбинујемо резултате у један резултат. Примери укључују сортирање спајањем и алгоритам брзог сортирања.\n* Рандомизација: Технике рандомизације су битне за све више и више апликација. Ово поглавље показује неке класичне алгоритме који користе случајне бројеве.\n* Бектрекинг: Скоро сваки проблем може да се формулише као бектрекинг алгоритам. Код бектрекинг алгоритама, треба узети у обзир све могуће изборе како би решили проблем и рекурзивно решили потпроблеме под претпоставци да је избор донет. Скуп свих рекурзивних позива генерише стабло у ком се сваки скуп избора се узима у обзир узастопно. Стога, ако решење постоји, оно ће се у своје време наћи.Бектрекинг је генерално неефикасан, насилна техника, али постоје оптимизације које могу бити извршене да смање и дубину стабла и број грана. Техника се зове бектрекинг, јер након што је први лист посећен, алгоритам се враћа назад и позива стек (поништавање избора који не воде ка успеху) и онда наставити на доњу грану. Да би решили проблем техникама бектрекинг-а, проблем треба да има форму \"само-сличности\", тако да мањи примерак проблема (након што је донешена одлука) мора да личи на оригиналан проблем. Обично, проблеми могу бити уопштени да би постали само-слични.\n* Динамичко програмирање: Динамичко програмирање је оптимизациона техника за бектрекинг алгоритме. Када потпроблеми треба да се реше брзо (нпр. када има пуно дупликата грана у бектрекинг алгоритму) време може бити запамћено тако што се реши прво сваки проблем (од доле-па на горе, од најмањег до највћих) и тако што се складиште решења сваког потпроблема у табелу. Тако, сваки потпроблем може бити посећен и решен једном уместо брзо. \"Програмирање\" у називу ове технике долази од програмирања у смислу уписивања у табелу; на пример, програмирање телевизије је прављење табеле емисија које ће се емитовати и када ће се емитовати.\n* \"Похлепни\" алгортми: Похлепи алгоритам може бити користан када се зна довољно информација о могућим изборима. Најбољи избор се може одредити без обзира на све могуће изборе. Типично, похлепни алгоритам нису тешки за писање, али се тешко доказују да су тачни.\n* Претраживање успоном: Последња техника коју само истражили је претраживање успоном. Основна идеја је да се почне са лошем решењем и да се брзо примени оптимизација за решење док не постане оптималан или се не испуни неки други услов. Битан случај претраживања успоном је мрежни проток. Упркос имена, мрежни проток је користан за многе проблеме који описују односе, тако да нису само за рачунарске мреже. Многи слични проблеми се могу решити коришћењем мрежне протоке.\n<noinclude>\n----\n6 Алгоритми и примери кодова\n6.1 Први ниво (најлакши)\n1. Пронаћи максимум: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n2. Пронаћи минимум: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n3. Пронаћи средњу вредност: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n4. Пронаћи стање: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n5. Пронаћи тотал: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n6. Рачунање: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n6.2 Други ниво\n1. Разговор са рачунаром Ниво 1: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n2. Сортитање - bublle sort: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n6.3 Трећи ниво\n1. Разговор са рачунаром Ниво 2: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n6.4 Четврти ниво\n1. Разговор са рачунаром Ниво 3: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n2. Пронаћи приближан максимум: са алгоритмом и више различитих програмских језика\n6.5 Пети ниво\n1. Quicksort", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4", "word_count": 2395, "cyrillic": 0.891}
{"id": "11337", "title": "Kuvar:Mozak s jajima", "text": "1 Potrebni sastojci\nsastojci: Za broj osoba: 4\n* 400 g telećeg mozga\n* 100 g kuhane šunke\n* 5 jaja\n* 100 g narendanog ementalera\n* 1 glavica crnog luka\n* so\n* biber\n2 Priprema\nMozak ostavite kratko u hladnoj vodi i odstranite mu spoljnu opnu.\nNa zagrejanoj masnoći kratko prepržite naseckani luk, dodajte na kockice narezanu kuvanu šunku i narezani mozak. Posolite i pobiberite prema ukusu i lagano promešajte.\nDodajte razmućena jaja i narendani sir.\nUz lagano mešanje ispržite do kraja i poslužite.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kuvar%3AMozak_s_jajima", "word_count": 79, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11338", "title": "Kuvar:Teleća jetra sa šampinjonima", "text": "1 Potrebni sastojci\nsastojci: Za broj osoba: 6\n* 500 g teleće jetre\n* 200 g šampinjona\n* 100 g dimljene slanine\n* 2 dl kisele pavlake\n* 2 kašike maslaca\n* 1 glavica crnog luka\n* 1 limun\n* so\n* biber\n2 Priprema\nJetru operite i narežite na tanke odreske.\nNa zagrejanoj masnoći popržite kratko naseckani luk i dodajte očišćene i na listiće narezane šampinjone. Pirjajte oko 20 minuta, prelijte sokom od limuna, posolite i pobiberite prema ukusu.\nPrelijte kiselom pavlakom i pirjajte još 10 minuta.\nNa malo maslaca popržite slaninu naseckanu na kockice i dodajte jetru. Pržite 10-15 minuta, začinite prema ukusu i složite na pladanj za posluživanje. Prelijte umakom od šampinjona.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kuvar%3ATele%C4%87a_jetra_sa_%C5%A1ampinjonima", "word_count": 107, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11299", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Повратак низова", "text": "А сада Вам представљамо кул трик који можете да урадите са низовима:\ndef узвик(низ):\nfor карактер in низ:\nprint \"Дај ми \" + карактер\nprint \"'\" + карактер + \"'\"\nузвик(\"Изгубити\")\ndef средњи(низ):\nprint \"Средњи карактер је:\", низ[len(низ) / 2]\nсредњи(\"абвгдђ\")\nсредњи(\"Пајтон програмски језик\")\nсредњи(\"Атланта\")\nИзлаз је:\nДај ми И\n'И'\nДај ми з\n'з'\nДај ми г\n'г'\nДај ми у\n'з'\nДај ми б\n'б'\nДај ми и\n'и'\nДај ми т\n'т'\nДај ми и\n'и'\nСредњи карактер је: д\nСредњи карактер је: р\nСредњи карактер је: а\nШта овај програм показује је да су низови слични листама на неколико начина. <code>узвик()</code> функција показује да се <code>for</code> петље могу користити са низовима као што се користе са листама. Процедура <code>средњи</code> показује да такав низ може такође да се користи као <code>len()</code> функција и индекси низова и делови. Већина карактеристика листи ради на низовима.\nСледећа особина показује неке специфичне карактеристике низова:\ndef на_горњи(низ):\n## Пребацује низ у велика слова\nвелико_слово = \"\"\nfor карактер in низ:\nif 'a' <= карактер <= 'z':\nлокација = ord(карактер) - ord('a')\nнови = локација + ord('A')\nкарактер = chr(нови)\nвелико_слово = велико_слово + карактер\nreturn велико_слово\nprint у_целико(\"ово је текст\")\nса излазом:\nОВО ЈЕ ТЕКСТ\nОво ради зато што рачунар представља знакове низа као бројеве од 0 до 255. Паљјтон има функцију звану <code>ord()</code> (скраћено за редно) која враћа карактер као број. Ту је и одговарајућа функција названа <code>chr()</code> која преводи број у карактер. Имајући то у виду програм би требало да почне да буде јаснији. Први детаљ је линија: <code>if 'a' <= карактер <= 'z':</code> која проверава да види да ли је слово мало. Ако јесте онда су следеће линије коришћене. Прво се конвертује у своје место a = 0, b = 1, c = 2 и тако дање са линијом: <code>локација = ord(карактер) - ord('a')</code>. Следеће нова вредност је пронађена са <code>нови = локација + ord('A')</code>. Ова вредност се претвара назад у карактер који је сада велико слово.\nСад због неке вежбе интерактивног куцања:\n>>> # Цео број у низ\n>>> 2\n2\n>>> repr(2)\n'2'\n>>> -123\n-123\n>>> repr(-123)\n'-123'\n>>> `123`\n'123'\n>>> # Низ у цео број\n>>> \"23\"\n'23'\n>>> int(\"23\")\n23\n>>> \"23\" * 2\n'2323'\n>>> int(\"23\") * 2\n46\n>>> # Разломак у низ\n>>> 1.23\n1.23\n>>> repr(1.23)\n'1.23'\n>>> # Разломак у цео број\n>>> 1.23\n1.23\n>>> int(1.23)\n1\n>>> int(-1.23)\n-1\n>>> # Низ у разломак\n>>> float(\"1.23\")\n1.23\n>>> \"1.23\"\n'1.23'\n>>> float(\"123\")\n123.0\n>>> `float(\"1.23\")`\n'1.23'\nАко до сад нисте погодили да функција <code>repr()</code> може да пребаци цео број у низ и да функција <code>int()</code> може да претвори низ у цео број. Функција <code>float()</code> може да пребаци низ у резломак. Функција <code>repr()</code> враћа штампано представљање нечега. <code>`...`</code> претвара скоро све у низ, исто тако. Овде су неки примери тога:\n>>> repr(1)\n'1'\n>>> repr(234.14)\n'234.14'\n>>> repr([4, 42, 10])\n'[4, 42, 10]'\n>>> `[4, 42, 10]`\n'[4, 42, 10]'\nФункција <code>int()</code> покушава да претвори низ (или разломак) у цео број. Овде је слична функција под називом <code>float()</code> која ће протворити цео број или низ у разломак. Друга функција коју Пајтон има је <code>eval()</code> функција. Функција <code>eval()</code> узима низ и враћа податак типа који пајтон мисли да је пронашао. На пример:\n>>> v = eval('123')\n>>> print v, type(v)\n123 <type 'int'>\n>>> v = eval('645.123')\n>>> print v, type(v)\n645.123 <type 'float'>\n>>> v = eval('[1, 2, 3]')\n>>> print v, type(v)\n[1, 2, 3] <type 'list'>\nАко користите <code>eval()</code> функцију требало би да проверите да ће вратити тип који очекујете.\nЈедна корисна функција низова је <code>split()</code> метода. Овде је пример:\n>>> \"Ово је гомила речи\".split()\n['Ово', 'је', 'гомила', 'речи']\n>>> текст = \"Прва група, друга група, трећа, четврта\"\n>>> текст.split(\",\")\n['Прва група', ' друга група', ' трећа', ' четврта']\nПриметите како <code>split()</code> пребацује низ у листу низова. Низ је подељен размаком подразумевано или опционим аргументом (у овом случају зарезом).\nТакође можете да додате још један аргумент који говори <code>split()</code> колико пута ће се сепаратор користи да подели текст. На пример:\n>>> листа = text.split(\",\")\n>>> len(листа)\n4\n>>> листа[-1]\n' четврта'\n>>> листа = текст.split(\",\", 2)\n>>> len(листа)\n3\n>>> листа[-1]\n' трећа, четврта'\n0.1 Дељење низова (и листи)\nНизови се такође могу делити &mdash; на исти начин као што смо показали за листе у претходном поглављу &mdash; коришћењем \"оператора\" ''одсецања''\" [:]. Оператор одсецања ради на исти начин као раније: текст[први_индекс:последњи_индекс] (у веома ретким случајевима може постојати још једна колона и трећи аргумент, као примеру приказаном испод).\nДа не би збунили са индексом бројева, лалше је да их видите као ''исечке'', могућности да исечете низ на делове. Овде је пример, који приказује исечке (у жутом делу) и бројеве њихових индекса (црвено и плаво) за једноставан текстуални низ:\n0, 1, 2, ..., -2, -1\n&darr;, &darr;, &darr;, &darr;, &darr;, &darr;, &darr;\nтекст =, \", С, Т, Р, И, Н, Г, \"\n&uarr;, &uarr;\n[:, :]\nИмајте на уму да су црвени индекси рачунати од почетка низа и плави од краја низа, уназад. (Приметите да плави нема индекс -0, што је изгледа логично на крају низа. Зато што -0 == 0, (-0 значи \"почетак низа\" такође.) Сада смо спремни да користимо индексе за операцију одсецања:\nтекст[1:4], &rarr;, \"ТРИ\"\nтекст[:5], &rarr;, \"СТРИН\"\nтекст[:-1], &rarr;, \"СТРИН\"\nтекст[-4:], &rarr;, \"РИНГ\"\nтекст[2], &rarr;, \"Р\"\nтекст[:], &rarr;, \"СТРИНГ\"\nтекст[::-1], &rarr;, \"ГНИРТС\"\nтекст[1:4] нам даје све низове од текст између исечака 1 и 4, \"ТРИ\". Ако изоставите једно од [први_индекс:последњи_индекс] аргумената, добијате почетак или крај стринга као подразумевано: текст[:5] даје \"СТРИН\". За оба први_индекс и последњи_индекс можемо користити обе црвене и обе плаве шеме бројева: текст[:-1] даје исто као текст[:5], зато што је индекс -1 на истом месту као 5 у овом случају. Ако не користите аргументе који садрже две тачке, број се другачије третира: текст[2] даје нам један карактер праћен другим исечком, \"Р\". Специјална операција за дељење текст[:] значи \"од почетка до краја\" и ствара копију целог низа(или листе, као што је приказано у претходном поглављу).\nКрајње али не мање важно, операција одсецања може имати друге две тачке и трећи аргумент, што се тумачи као \"величина корака\": текст[::-1] је текст од почетка до краја, са величином корака -1. -1 значи \"сваки карактер, али у другом правцу, опадајућем облику\". \"СТРИНГ\" отпозади је \"ГНИРТС\" (тестирајте корак величине 2, ако нисте ово схватили).\nСве операције одсецања раде добро и са листама. У овом смислу низови су само посебан случај листи, где су елементи листе појединачни карактери. Само запамтите концепт ''исечака'', и индекси за одсецање ће бити мање збуњујући.\n0.2 Примери\n# Овај програм захтева одлично разумевање децималних бројева\ndef у_низ(у_инт):\n\"\"\"Претвара цео број у низ\"\"\"\nif у_инт < 0:\nу_инт = -у_инт\nwhile у_инт / 10 != 0:\nизл_низ = chr(ord('0') + у_инт % 10) + изл_низ\nу_инт = у_инт / 10\nизл_низ = chr(ord('0') + у_инт % 10) + изл_низ\nreturn префикс + изл_низ\ndef у_инт(у_низ):\n\"\"\"Претвара низ у цео број\"\"\"\nизл_бр = 0\nif ул_низ[0] == \"-\":\nмножилац = -1\nу_низ = у_низ[1:]\nelse:\nмножилац = 1\nfor x in range(0, len(у_низ)):\nизл_бр = изл_бр * 10 + ord(у_низ[x]) - ord('0')\nreturn изл_бр * множилац\nprint у_стр(2)\nprint у_стр(23445)\nprint у_стр(-23445)\nprint у_инт(\"14234\")\nprint у_инт(\"12345\")\nprint у_инт(\"-3512\")\nИзлаз је:\n2\n23445\n-23445\n14234\n12345\n-3512\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Revenge of the Strings", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0", "word_count": 1138, "cyrillic": 0.866}
{"id": "11290", "title": "Водич за Пајтон 2.6/Примери напредних функција", "text": "Неки људи сматрају овај одељак корисним, а неки збуњујућим. Ако сматрате да је збуњујући можете га прескочити (или само погледати примере.) Сада ћемо проћи кроз следећи програм:\ndef множ(a, b):\nif b == 0:\nreturn 0\nпауза = множ(a, b - 1)\nвредност = a + пауза\nreturn вредност\nрешење = множ(3, 2)\nprint \"3 * 2 = \", решење\nоснови овај програм ствара позитивну функцију множења\n(он је далеко спорији него уграђена функција множења) и онда\nдемонстрира ову функцију коришћењем функције. Овај програм приказује коришћење рекурзије, то је облик понављања (понављање) у коме се налази функција која више пута себе позива док излаз услов није задовољен. Користи поновљене допуне које дају исти резултат као множење: нпр. 3 + 3 (сабирање) даје исти резултат као 3 * 2 (множење).\n----\nНИЗ 1\n;''Питање:'' Која је прва ствар коју програм ради?\n:''Одговор:'' Прва урађена ствар је функција множ дефинисана у свим линијама осим у последњој.\n: Ово ствара функцију која узима два параметра и враћа вредност када се заврши. касније ова функција може бити покренута.\n----; Шта се догађа следеће?\n: Следећа линија после функције, <code>резултат = множ(3, 2)</code> је покренута.\n----; Шта ради ова линија?\n: Ова линија ће доделити повратну вредност <code>множ(3, 2)</code> променљивој <code>резултат</code>.\n----; А шта <code>множ(3, 2)</code> враћа?\n: Морамо да прођемо кроз функцију <code>множ</code> да сазнамо.\n----\nНИЗ 2\n; Шта се догађа следеће?\n: Променљива <code>a</code> добија вредност 3 која јој је додељена и променљива <code>b</code> добија вредност 2 која јој је додељена.\n----; Шта онда?\n: Линија <code>if b == 0:</code> је покренута. Откад <code>b</code> има вредност 2 ово је нетачно па је линија <code>return 0</code> прескочена.\n----; И шта онда?\n: Линија <code>пауза = множ(a, b - 1)</code> је покренута. Ова линија поставља локалну променљиву <code>пауза</code> вредности <code>множ(a, b - 1)</code>. Вредност <code> a</code> је 3 и вредност <code> b</code> је 2 па је позив функције <code>множ(3,1)</code>----; Па која је вредност <code>множ(3, 1)</code> ?\n: Морамо да покренемо функцију <code> множ</code> са параметрима 3 и 1.\n----\nНИЗ 3\n; Шта се догађа следеће?\n: Локалне променљиве у '' новом'' покретању функције су постављене тако да <code>a</code> има вредност 3 и <code> b</code> има вредност 1. Пошто су ово локалне вредности оне не утичу на претходне вредности <code>a</code> и <code>b</code>.\n----; И онда?\n: Откад <code> b</code> има вредност 1 ако је изјава нетачна, онда следећа линија постаје <code>пауза = множ(a, b - 1)</code>.\n----; Шта ова линија ради?\n: Ова линија ће доделити вредност <code>множ(3, 0)</code> осталима.\n----; Дакле, шта је та вредност?\n: Мораћемо да покренемо ову функцију још једном да то сазнамо. Овога пута <code>a</code> има вредност 3 и <code>b</code> има вредност 0.\n----; Шта се догађа следеће?\n: Прва линија у функцији да је покренете је <code>if b == 0:</code>. <code> b</code> има вредност 0 па је следећа линија за покретање <code>return 0</code>----; И рша ради линија <code>return 0</code>?\n: Ова линија враћа вредност 0 ван функције.\n----; Па?\n: Сада знамо да <code>множ(3, 0)</code> има вредност 0. Сада знамо шта је линија <code>пауза = множ(a, b - 1)</code> урадила како смо покренули функцију <code>множ</code> са параметрима 3 и 0. Завршили смо покретање <code>множ(3, 0)</code> и сада се враћамо покретању <code> множ(3, 1)</code>. Променљива <code>пауза</code> добија вредност 0.\n----; Која линија се следећа покреће?\n: Линија <code>вредност = a + пауза</code> је покренута следећа. У овом покретању функције, <code>a = 3</code> и <code>пауза = 0</code> па је сада <code>вредност = 3</code>.\n----; Шта се догађа следеће?\n: Линија <code>return вредност</code> је покренута. ово враћа 3 из функције. Ово такође излази из враћања функције <code> множ(3, 1)</code>. Након што је <code>return</code> позвано, идемо назад на покретање <code> множ(3, 2)</code>.\n----; Где смо били у <code> множ(3, 2)</code>?\n: Имали смо променљиве <code>a = 3</code> и <code>b = 2</code> и испитивали смо линију <code>пауза = множ(a, b - 1)</code>.\n----; Шта се догађа сада?\n: Променљива <code>пауза</code> узима 3 што јој је додељено. Следећа линија <code>вредност = a + пауза</code> поставља <code>вредност</code> на <code>3 + 3</code> или 6.\n----; Шта се сада дешава?\n: Следећа линија се покреће, ово враћа 6 из функције. Сада се враћамо покретању линије <code>резултат = множ(3, 2)</code>. Сада враћена вредност може бити додељена променљивој <code>резултат</code>.\n----; Шта се следеће догађа?\n: Следећа линија после функције, <code>print \"3 * 2 = \", резултат</code> је покренута.\n----; Шта ово ради?\n: Штампа <code>3 * 2 = </code> и вредност <code>вредности</code> што је 6. Завршена штампана линија је <code>3 * 2 = 6</code>----; Шта се свеукупно дешава?\n: У суштини користили смо две чињенице да израчунамо множење два броја. Прво је да било који број који помножимо са 0 је 0 (<code>x * 0 = 0</code>). Друго је да је број помножен другим уствари први број плус први број пута мање него други број(<code>x * y = x + x * (y - 1)</code>). Шта се дешава је да је <code>3 * 2</code> преведено у <code> 3 + 3 * 1</code>. Затим <code>3 * 1</code> је преведено у <code>3 + 3 * 0</code>. Онда знамо да било који број пута 0 је 0 па <code>3 * 0</code> је 0. Затим можемо израчунати <code>3 + 3 * 0</code> је <code>3 + 0</code> што је <code>3</code>. Сада знамо шта је <code>3 * 1</code> па можемо израчунати <code>3 + 3 * 1</code> и то је <code>3 + 3</code> што је <code>6</code>.\n----\nОво је како цела ствар ради:\nмнож(3, 2)\n3 + множ(3, 1)\n3 + 3 + множ(3, 0)\n3 + 3 + 0\n3 + 3\n6\nУколико и даље имате проблема са овим примером, погледајте процес уназад. Шта је последњи корак\nкоји се догађа? Ми можемо лако препознати да је резултат <code>множ(3, 0)</code><code>0</code>. Откад <code>b</code> је<code>0</code>, функција <code>множ(3, 0)</code>\nће вратити <code>0</code> и стати.\nПа шта претходни корак ради? <code>множ(3, 1)</code> не враћа <code>0</code>\nзато што <code>b</code> није <code>0</code>. Дакле, следеће линије извршавају:\n<code>пауза = множ (a, b - 1)</code>, што је <code>пауза = множ (3, 0)</code>,\nшто је <code>0</code> као што смо управо урадили. Сад променљива је <code>пауза</code> постављена на <code>0</code>.\nСледећа линија додаје вредност <code>пауза</code> променљивој <code>a</code>, и како је <code>a</code><code>3</code> и <code>пауза</code>\nје <code>0</code>, резултат је <code>3</code>.\nСада знамо да функција <code>множ(3, 1)</code> враћа <code>3</code>. Али желимо да\nзнамо резултат <code>множ(3,2)</code>. Стога, морамо да скочимо назад на\nпочетак програма и извршимо га још једном:\n<code>множ(3, 2)</code> поставља <code>пауза</code> на резултат <code>множ(3, 1)</code>. Знамо\nиз последње рунде да је овај резултат <code>3</code>. Затим <code>вредност</code> се рачуна као <code>a + пауза</code>,\nнпр. <code>3 + 3</code>. Онда је резултат од 3 * 2 штампан као 6.\nСуштина овог примера је да се функција <code>множ(a, b)</code> започиње сама унутар\nсебе. Ради ово док <code>b</code> не постигне <code>0</code> и онда рачуна резултат као што је изнад објашњено.\n0.0.1 Рекурзија\nПрограмирање садржи ову врсту која се зове ''рекурзивно'' и вероватно интуитивна дефиниција ''рекурзије'' је:\n----; Рекурзија\n: Ако и даље не разумете, погледајте ''рекурција''.\n----\nПоследња два дела су скорије написана. Ако имате било какве\nкоментаре, ако пронађете неке грешке или мислите да морам више/јасније да објасним\nмолим Вас пошаљите мејл. Ја сам био познат у прошлости да једноставне ствари\nправим несхватљивим. Ако је остатак водича је имало смисла, али овај\nдео није, то је вероватно моја грешка и желео бих да знам.\nХвала.\n0.1 Примери\nфакторијел.py\n#дефинише функцију која израчунава факторијел\ndef факторијел(n):\nif n <= 1:\nreturn 1\nreturn n * факторијел(n - 1)\nprint \"2! =\", факторијел(2)\nprint \"3! =\", факторијел(3)\nprint \"4! =\", факторијел(4)\nprint \"5! =\", факторијел(5)\nИзлаз:\n2! = 2\n3! = 6\n4! = 24\n5! = 120\nодбројавање.py\ndef број_уназад(n):\nprint n\nif n > 0:\nreturn број_уназад(n-1)\nброј_уназад(5)\nИзлаз:\n5\n4\n3\n2\n1\n0\nкоментарисано_множење.py\n# Коментари испод су били нумерисани као кораци, да дају лакше објашњење\n# кода. Молимо вас да прочитате у складу са тим корацима.\n# (корак број 1, на пример, је на дну)\ndef множ(a, b): # (2.) Ова функција ће понављати себе, зато што....\nif b == 0:\nreturn 0\nпауза = множ(a, b - 1) # (3.) ....Једном када достигне ОВО, секвенца почиње изнова и враћа се на врх!\nвредност = a + пауза\nreturn вредност # (4.) дакле, \"врати вредност\" се неће десити док се не добију 3 корака изнад\nprint \"3 * 2 = \", множ(3, 2) # (1.) Функција \"множ\" ће се прво покренути овде\n# \"return вредност\" на крају се може десити само\n# једном када је b једнако нули (b се смањује за 1 сваки пут када се корак 3 догоди).\n# И само тада може бити приказана штампана команда на дну.\n# Видите то као врсту ефекта \"скакања унаоколо\". У суштини, све што\n# треба стварно да разумете ја да се функција поново покреће\n# У СЕБИ у кораку 3. Дакле, секвенца \"скаче\" назад\n# на врх.\nкоментарисани_факторијел.py\n# Још један пример функције \"скакања унаоколо\":\ndef факторијел(n): # (2.) Још једном, ова функција ће се ПОНАВЉАТИ....\nif n <= 1:\nreturn 1\nreturn n * факторијел(n - 1) # (3.) Јер се ПРЕ-покреће ОВДЕ, и иде назад на врх.\nprint \"2! =\", факторијел(2) # (1.) Функција \"факторијел\" је иницирана овом линијом\nprint \"3! =\", факторијел(3)\nprint \"4! =\", факторијел(4)\nprint \"5! =\", факторијел(5)\nкоментарисано_одбројавање.py\n# Још једно \"скакање унаоколо\", лепо и лако:\ndef бројање_уназад(n): # (2.) Још једном, овај део ће понављати сам себе....\nprint n\nif n > 0:\nreturn бројање_уназад(n-1) # (3.) Пошто поново почиње овде, и враћа се на врх\nбројање_уназад(5) # (1.) Функција \"бројање_уназад\" иницира овде\nen:Non-Programmer's Tutorial for Python 2.6/Advanced Functions Example", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD_2.6/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 1356, "cyrillic": 0.909}
{"id": "11341", "title": "Kuvar:Pašteta od pileće jetre", "text": "1 Potrebni sastojci\nsastojci: Za broj osoba: 8\n* 1 kg pileće jetre\n* 50 g maslaca\n* 5 dl belog vina\n* so\n* biber\n2 Priprema\nVino zakuvajte i u njemu skuvajte pileću jetru. Kuvajte 5 minuta da ne potamni. Ocedite, dodajte maslac, so i biber i sve zajedno izmrvite mikserom.\nGlatku smesu poslužite na hlebu kao predjelo.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kuvar%3APa%C5%A1teta_od_pile%C4%87e_jetre", "word_count": 55, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11339", "title": "Kuvar:Bubrezi u umaku", "text": "1 Potrebni sastojci\nsastojci: Za broj osoba: 4\n* 2 mala teleća bubrega\n* 50 g maslaca\n* 2 kašike senfa\n* 2 dl pavlake\n* 2 kašike konjaka\n* so\n* biber\n2 Priprema\nBubrege narežite na kocke i ispržite na zagrejanom maslacu. Zalijte konjakom i mešajte da se otopi karamelizirana smesa na dnu posude.\nZalijte mešavinom pavlake i senfa, začinite prema ukusu i kratko pirjajte.\nPoslužite s pireom od krompira.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kuvar%3ABubrezi_u_umaku", "word_count": 65, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11340", "title": "Kuvar:Kroketi od mozga", "text": "1 Potrebni sastojci\nsastojci: Za broj osoba: 2\n* 1 dl vode\n* 50 g maslaca\n* 50 g brašna\n* 50 g mrvica\n* 200 g mozga\n* 1 jaje\n* so\n* biber\n2 Priprema\nMozak prelijte vrućom vodom i odstranite žilice. Naseckajte na sitne komadiće.\nMaslac rastopite u vodi i kad zakuva postepeno dodavajte brašno uz stalno mešanje. Kad se smesa počne odvajati od dna posude ohladite je i dodajte mozak.\nUmešajte mrvice, so i biber.\nOblikujte kuglice, uvaljajte ih u brašno, jaja i opet brašno i pržite na ulju.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kuvar%3AKroketi_od_mozga", "word_count": 85, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11330", "title": "Алгоритми/\"Бектрекинг\"", "text": "Бектрекинг је општа техника у алгоритмима која доводи у обзир све могуће комбинације како би решила проблем оптимизације. Бектрекинг је такође познат по називу прво-у-дубину или сепарација и евалуација. Имајући више знања о проблему, бинарно стабло претраге може бити упрошћено, како би се заобишли случајеви који не изгледају обећавајуће. Док је бектрекинг користан за тешке проблеме, за које не захтевамо ефикаснија решења, оно је лоше решење за свакодневне проблеме које друге технике много боље решавају. Међутим, динамичко програмирање и похлепи алгоритми се могу посматрати као оптимизација код бектрекинга, тако да општа техника бектрекинга је корисна за разумевање ових напреднијих концепата. Учење и разумевање бектрекинг технике пре свега даје добар \"први корак унапред\" до тих напреднијих техника, јер онда не морате да учите свих пар нових концепата одједном.\nМетод бектрекинг# Сагледати узимање решења као секвенцу избора\n# За сваки избор, сагледати сваку опцију рекурзивно\n# Вратити најбоље пронађено решење\nОва методологија је довољно генеричка да се може применити у већини проблема. Међутим, чак и да хоћемо да унапредимо бектрекинг алгоритам, идаље би се извршавао у експоненциалном времену пре него у полиноиалном времену. Уз то, анализирање тачног времена бектрекинг алгоритма може бити јако компликовано: уместо тога, дате су једноставније горње границе које нису чврсте.\n1 Најдужа заједничка подсеквенца (исцрпна верзија)\nПриметити да је решење проблема најдуже заједничке подсеквенце (НЗП) није довољно ефикасан. Међутим, корисно је за разумевање динамичког програмирања.\nНЗП проблем је сличан оном који Unix \"diff\" програм ради. Diff команда у Unix-у узима два текстуална фајла ''A'' и ''B'', као улаз и излази разликују линију по линију од ''A'' и ''B''. На пример, diff може показати да линије које недостају из фајла ''A'' треба додати у фајл ''B'' и линије приказане у фајлу ''A'' треба обрисати из фајла ''B''. Циљ је добити листу додавања и брисања која би се могла искористити како бисмо трансформисали фајл ''A'' у фајл ''B''. Превише конзервативно решење овог проблема би било да се све линије из фајла ''A'' обришу и да се све линије из фајла ''B'' додају. Док ово решава проблем на сиров начин, нас занима минималан број додавања и брисања како бисмо успешно достигли трансформацију. Сами размислите како бисте имплементирали решење овог проблема.\nНЗП проблем, уместо што дели линије у текстуалним фајловима,се сматра и да проналази заједничке елементе између два различита низа. На пример,\nlet ''a'' := array {\"The\", \"great\", \"square\", \"has\", \"no\", \"corners\"}\nlet ''b'' := array {\"The\", \"great\", \"image\", \"has\", \"no\", \"form\"}\nЖелимо да нађемо најдужу подсеквенцу могућу од елемената које су пронашли и у низу ''a'' и у низу ''b'' у истом редоследу. НЗП од ''a'' и ''b'' је\n:\"The\", \"great\", \"has\", \"no\"\nСада посматрајмо две нове секвенце:\nlet ''c'' := array {1, 2, 4, 8, 16, 32}\nlet ''d'' := array {1, 2, 3, 32, 8}\nОвде постоје две најдуже заједничке подсеквенце низа ''c'' и низа ''d'':\n:1, 2, 32; and\n:1, 2, 8\nПриметити да:\n:1, 2, 32, 8\nније заједничка подсеквенца, јер је валидна подсеквенца само низа ''d'', а не низа ''c'' (јер ''c'' има 8 пре 32). Тако можемо да закључимо да за неке случајеве, решења НЗП проблема нису јединствена. Ако бисмо имали више информација о доступним секвенцама, више бисмо волели једну подсеквенцу у односу на другу: на пример, ако су секвенце линије текстова у рачунарском програму, можда бисмо изабрали подсеквенцу која би задржала дефиницију функције.\nНа горњем нивоу, наш проблем је имплементирати следећу функцју:\n// ''lcs -- враћа најдужу заједничку подсеквенцу од a и b''\nfunction lcs(array ''a'', array ''b''): array\nкоја узима два низа као улаз и подсеквенце низа као излаз.\nКако решавате овај проблем? Можете почети од тога да приметите да ли две секвенце почињу истом речју, онда најдужа заједничка подсеквенца увек саржи ту реч. Аутоматски можете да ставите ту реч у листу и тако бисте скратили проблем налажења најдуже заједничке подсеквенце остатка двеју листи. Тако је проблем постао мањи, што је добро, јер показује да постоји неки напредак.\nАли ако две листе не почињу истом речју, онда једна, или обе од првог елемента из низа или првог елемемента из низа не припадају најдужој заједничкој подсеквенци. Али ипак, један од њих може бити. Како одређујете који ћете, ако неки јесте, да додате?\nРешење можете посматрати у два смисла бектрекинг методе: Пробајте ова начина и видите! Свакако, два подпроблема су манипулисање мањим листама, како бисте знали да ће се рекурзија кад тад завршити. Чији год је резултат процеса најдужа заједничка подсеквенца је победник.\nУместо што бисте \"избацили\" елемент брисањем из низа, користите парче низа. На пример, парче:\n:''a''[1,..,5]\nпредставља елементе:\n:{''a''[1], ''a''[2], ''a''[3], ''a''[4], ''a''[5]}\nниза као посебног низа. Ако Ваш програмски језик не подржава парчиће, онда морате да прођете почетак и/или крај индекса кроз цео низ. Овде су парчићи једино у форми:\n:''a''[1,..]\nкоја када користите 0 као индекс првог елемента у низу, резултира да у низу парчића не постоји нулти елемент. (Тако, верзија овог алгоритма која нема парчиће мора проћи почетак валидног индекса и вредност би требало бити одузета од целе дужине низа како бисте добили дужину псеудо-парчади.)\n// ''lcs -- враћа најдужу заједничку подсеквенцу од a и b''\nfunction lcs(array ''a'', array ''b''): array\nif ''a''.length == 0 OR ''b''.length == 0:\n''// ако смо на крају било било које листе, онда је lcs празан\nreturn new array {}\nelse-if ''a''[0] == ''b''[0]:\n''// ако је почетни елемент исти у оба низа, онда је на lcs,''\n''// тако да само рекурзивно вратимо остатке обе листе.''\nreturn append(new array {''a''[0]}, lcs(''a''[1,..], ''b''[1,..]))\nelse\n''// не знамо која листу треба да одбацимо. Пробајте оба начина,''\n''// изаберите онај који је бољи.''\nlet ''discard_a'' := lcs(''a''[1,..], ''b'')\nlet ''discard_b'' := lcs(''a'', ''b''[1,..])\nif ''discard_a''.length > ''discard_b''.length:\nlet ''result'' := ''discard_a''\nelse\nlet ''result'' := ''discard_b''\nfi\nreturn ''result''\nfi\nend\n2 Проблем најкраћег пута\nДа се побољша Дајкстрин алгоритам у следећем поглављу.\n3 Гранично претраживање\nАко сте већ нашли нешто \"боље\" и да ако сте на грани која никада неће бити добра као она коју сте већ видели, можете прекинути раније ту грану. (Пример за коришћење: збир бројева почевши од 1 2, а затим сваки број који следи је збир било којег броја плус проследњи број. Покажите побољшања перформанси..)\n4 Ограничено 3-бојење\nОвај проблем не личи непосредно на самог себе, тако да мора прбо бити уопштен. Методологија: Ако проблем не личи на самог себе, покушајте да га уопштите док не почне да личи.\n5 Проблем трговачког путника\nОвде је бектрекинг техника најбоље могуће решење.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%22%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3%22", "word_count": 1068, "cyrillic": 0.869}
{"id": "11266", "title": "LaTeX/Интернационализација", "text": "LaTeX мора бити конфигурисан и адекватно коришћен када се користи за писање докумената који нису на енглеском језику. Ово мора да се адресирати на три основна подручја:\n# LaTeX мора да зна како да пише језик(е), који треба да се користи.\n# Корисник треба да користи типографска правила појединих језика. На пример, у француском језику, постоји обавезан размак пре сваког карактера у новој колони (:).\n# Унос специфичних карактера, посебно за језике који користе улазни систем (арапски, кинески, јапански, кореански).\nПогодни је имати могућност убацивања посебних карактера, специфичних језика, диркетно са тастатуре, уместо коришћења гломазних кодоваto (на пример, куцањем ä уместо \\\"{a}). Ово може бити урађено тачном конфигурацијом улазних кодова. Нећемо се овде бавити таквим проблемима: погледати Посебни знакови поглавље.\nПоједини језици захтевају посебне фонтове , са одговарајућим комплетом фонт кодирања. Погледати Кодирање слова.\nПоједине методе, описане у овом поглављу, могу бити корисне када имате посла са ауторима (у библиографији) који немају енглеско име.\nЕво неколико предлога за писање LaTeX документа, на језику који није енглески. Ако имате искуства са неким језиком који није поменут испод, слободно додајте пар белешки.\n1 Предуслови\nВећини језика, не укључујући енглески, је веома често потребан унос посебних карактера. За лагодно писање треба да подесите улаз кодирања и кодирање фонтова правилно.\nСледећа конфигурација је оптимална за многе језике (многе латиничне језике). Водите рачуна да је Ваш документ сачуван коришћењем “UTF-8” кодирања.\nЗа више детаља погледајте Кодирање слова и Посебни знакови.\n2 Бабел\nПакет ће, који су направили Јоханес Брамс и Хавијер Безос, се побринути за све (са “XeTeX” и “LuaTeX” треба да размотрите ). Можете га учитати у вашој преамбули, давајући као аркумент име језика који желите да користите (углавном је име на енглеском, али не увек):\nТреба да га ставите одмах после ), омогућује поједине команде дозвољавајући слагање слогова по стандардима бугарског, руског, српског или украјинског језика.\nЗа сва четири језика, омогућена је конкретна инрерпункција језика: ћирилична црта за текст (мало је ужа од латиничне и окружена је ситним просторима), црта за директан говор, цитате, и команде за олакшану хипнацију:\nКомбинација кључева, Радња\nНема лигатуре на овом месту.\nЕксплицитни знак цртице, који дозвољава хипнацију у остатку речи.\nЋирилична дуга црта у чистом тексту.\nЋирилична дуга црта у пуним именима (презименима).\nЋирилична дуга црта за за означавање директног говора.\nСлично али нема знака цртице (коришћене код сложеница, нпр. или код неких други знакова, “онемогућити/омогућити”).\nЗнак за сложенице без знака прекида.\nЗнак за сложенице са тачком прекида, који дозвољава писање са цртицом у сложеници.\nМали простор за иницијале, са тачком прекида код презимена.\nНемачко отварање цитата (,,).\nНемачко затварање цитата (“).\nФранцуско отварање цитата (<<).\nФранцуско затварање цитата (>>).\nРуске и украјинске опције за дефинишу се командама\nкоје се понашају као и (команде за претварање бројева у слова, ''нпр.'' ), али дају велика и мала слова руског или украјинског алфабета (који год је од два наведена језика активан у документу).\nБугарска опција за даје команде\nкоје “терају” и “снабдева” слова или бугарског или латиничног (енглеског) алфабета. Уобичајно понашање и .\n2.1 Фински језик\nХипенација финског језика је омогућена преко:\nОво ће аутоматски мењати језик документа (имена наслова, итд.) на фински.\n2.2 Француски\nМожете учитати подршку за француски језик коришћењем следеће команде:\nПостоји неколико опција за слагање слогова француског документа, које зависе од ароме језика: , , и за парижански француски, и и за новосветски француски. Уколико не знате или Вас није брига за ове варијанте језика, препоручено је коришћење .\nМеђутим, од верзије 3.0 , саветовано је да се изабере језик као глобална опција следећом командом:\nСве омогућава француску хишенацију, ако сте конфигурисали Ваш LaTeX систем исправно. Све ово, такође, мења аутоматски текст на француски: штампа ''Chapitre'', штампа тренутни датум на француском и тако даље. Комплет нових команди је такође постао доступан, што омогућава лакше писање француких унесених фајлова. Погледајте следећу табелу ради инспирације:\nунешен код, враћен излаз\n\\og наводници \\fg{}, « наводници »\nM\\up{me}, D\\up{r}, M<sup>me</sup>, D<sup>r</sup>1\\ier{}, 1\\iere{}, 1\\ieres{}, 1<sup>er</sup>, 1<sup>re</sup>, 1<sup>res</sup>2\\ieme{} 4\\iemes{}, 2<sup>e</sup> 4<sup>es</sup>\\No 1, \\no 2, N° 1, n° 2\n20~\\degres C, 45\\degres, 20 °C, 45°\nН. \\bsc{Самарџић}, M. Durand\n\\nombre{1234,56789}, 1 234,567 89\nМожда ћете желети да уносите наводнике и остала француска слова директно, ако постоје на вашој тастатури, наравно. Покретањем “Xorg” (*BSD и GNU/Linux), можда бисте желели да користите oss варијанту коју карактеришу неке симпатичне пречице, типа\nКомбинација дугмића са тастатуре, Карактери\nAlt Gr + w, «\nAlt Gr + x, »\nAlt Gr + Shift + é, É\nAlt Gr + Shift + è, È\nAlt Gr + Shift + ç, Ç\nБиће Вам потребно T1 кодовани фонт да би се наводници правилно штампали.\nЗа карактер степени изаћи ће Вам грешка типа:\n! Package inputenc Error: Unicode char \\u8:° not set up for use with LaTeX.\nпакет ће то средити.\nВелика предност Бабела за француски језик јесте та да ће се побринути за поједине елементе француске типографије уместо Вас, посебно неломљиве размаке пре свих дводелних знакова интерпункције. Дакле, можете писати:\nНеломљиви размак пре симбола “евра” је још увек неопходан, јер симболи валута и осталих јединица нису генерално подржани (не односи се конкретно на француски).\nМожете користити пакет паралелно са Бабелом. Дозволиће Вам штампање бројева на француски начин.\nПриметићете да се распоред листи мења приликом пребацивања на француски језик. Ово је могуће мењати командом. За више информација о томе шта опција , пакета , ради и како можете мењати њено понашање, путем LaTeXа отворите фајл frenchb.dtx и прочитајте оно што избаци frenchb.pdf or frenchb.dvi. Можете набавити PDF верзију на .\n2.3 Немачки језик\nМожете учитати подршку за немачки језик коришћењем ''било које'' од две наведене команде.\nЗа традиционални (\"стари\") немачки правопис, користите\nили за реформативни (\"нови\") немачки правопис, користите\nОво омогућује немачку хипенацију, ако сте конфигурисали ваш LaTeX\nсистем правилно. Такође, сваки аутоматски текст мења на немачки језик, нпр.\n“Chapter” постаје “Kapitel”. Комплет нових команди такође постаје доступан,\nшто дозвољава писање немачких унесених фајлова брже чак и када не користите “inputenc” пакет. Погледајте табелу испод.\nСа “inputenc” пакетом, све ово постаје спорно, али ваш текст је, такође, закључан посебно кодираном свету.\n+Посебни немачки карактери.\n\"A \"O \"U, Ä Ö Ü\n\"a \"o \"u \"s, ä ö ü ß\n\"` or \\glqq, „\n\"' or \\grqq, “\n\\glq \\grq\"< or \\flqq, «\n\"> or \\frqq, »\n\\flq \\frq, ‹ ›\n\\dq, \"\nIn German books you sometimes find French quotation marks («guillemets»). German typesetters, however, use them differently. A quote in a German book would look like »this«. In the German speaking part of Switzerland, typesetters use «guillemets» the same way the French do. A major problem arises from the use of commands like : If you use the OT1 font encoding (which is the default) the guillemets will look like the math symbol \"<math>\\ll</math>\", which turns a typesetter's stomach. T1 encoded fonts, on the other hand, do contain the required symbols. So if you are using this type of quote, make sure you use the T1 encoding.\nDecimal numbers usually have to be written like 0{,}5 (not just 0,5). Packages like ziffer enable input like 0,5. Alternatively, one can use the command from the and (globally) set the decimal marker using\n2.4 Грчки језик\nОво је уводни део који треба да напишете на грчком језику. Приметити посебан улаз кодовања.\nОвај уводни део омогућава хипенацију и промену целог аутоматског текста на грчки језик. Комплет нових команди, такође, постаје доступан, што омогућава лакше писање грчких улаза. Да би се привремено пребацили на енглески и обрнуто, можете користити команде, и , које узимају један аргумент, који се затим слаже у слогове користећи тражено кодирање фонта. У супротном, можете користити команду , која је описана у претходном делу. Користите за “евро” симболе.\n2.5 Мађарски језик\nКористите следеће редове:\nВише инфромација: .\n2.6 Исландски и фарски језик\nСледећи редови могу бити додати за писање текста на исландском језику:\nОво мења текст, на пример, ''Part'' у ''Hluti''. Дотупне су и додатне команде:\n+Исландске посебне команде\n\"` or \\glqq, „\n\\grqq, “\n\\TH, Þ\n\\th, þ\n\\DH, Ð\n\\dh, ð\nДа би посебни карактери попут, ”Þ и “Æ”, постали доступни, само додајте:\nУобичајни LATEX кодирани фонт је “OT1”, али садржи само 128 карактера. “T1” кодирање садржи слова и знакове интерпункције за већину европских језика, коришћењем латиничне скрипте.\n2.7 Италијански језик\nИталијански је добро подржан од стране LaTeXа. Само додајте\nна почетку вашег документа и излаз сви команди ће бити тачно преведен.\n2.8 Јапански језик\nПостоји варијанта TeX-а намерена за јапанска имена , која подржава вертикално слагање слогова.\nЈош један начин за писање на јапанском језику јесте коришћењем “Lualatex” и “luatex-ja” пакета. Адаптиран пример за “Luatexja” документацију:\nТакође, можете користити способности обезбеђене од стране “Fontspec” пакета и оне које је обезбедио “Luatexja-fontspec”, да потврдите фонт који желите да користите у Вашем раду. Ево примера:\nКористите “UTF-8” за своје кодирање. У случају да не знате како ово да користите, баците поглед на “Texmaker”, LaTeX едитор који користи UTF-8 као подразумевано.\nЈош једна (али стара) јапанска подршка је обезбеђена, захваљујући колекцији пакета. Ако користите менаџер пакета или преносно стабло, “CJK” колекција је углавном у одвојеном пакету због своје величине (већински због фонтова).\nПроверите да ли је Ваш документ сачуван “UTF-8” карактерним кодирањем. Погледајте текст Посебни знакови за још детаља.\nДелове које желите да пишете на јапанском, ставите у окружење.\nПоследњи аргумент ставља фонт у главну улогу. Мора да пасује жељеном језику, јер се фонтови разликују на јапанском, кинеском и корејском језику. је пример јапанског.\n2.9 Кореански језик\nДва најраспрострањенија кодирања за кореанске текстове су “EUC-KR” и његов навише компатибилан додатак коришћен на кореанском Виндоусу, “CP949/Windows-949/UHC”. У овом кодовању сваки “US-ASCII” претставља свој нормалан “ASCII” карактер, сличан осталим “ASCII” комбатибилним кодирањима каква су “ISO-8859-x”, “EUC-JP”, “Big5”, или “Shift_JIS”. Са друге стране, Хангул слогови, Хањас (кинески карактери коришћени на кореанском), Хангул Јамо, Хираганас, Катаканас, грчки и ћирилични карактери и остали симболи и слова извучена из “KS X 1001” су претстављени уз два узастопна октета. Први има свој “MSB” комплет. Средином деведесетих година прошлог века, требало је доста времена и труда за намештање коренски-способног окружења на нелокализованом (некорејском) оперативном систему. Можете бацити поглед на сада већ превазиђени да макар малло видите како је било користити кореански језик на некореанском оперативном систему, средином деведесетих.\nTeX и LaTeX су оригинално написани за скрипте које немају више од 256 карактера у свом алвабету. Да би оне радиле на језицима са много више карактера као што су кореански или кинески, развијен је потфонт механизам. Он дели један “CJK” фонт са хиљаду или десет или сто глифова у комплет потфонта са 256 глифова у сваком.\nЗа кореански језик, постоје три широко распрострањена пакета.\n* “HLATEX” од “UN Koaunghi”\n* “hLATEXp” од CHA Jaechoon\n* “CJK” пакет од Вернер Лемберга\n“HLATEX” и “hLATEXp” су карактеристични за кореански и дају кореанску лолакизацију на врху фонт подршке. Оба могу да процесирају кореански унесене текстове који су енкодовани у “EUC-KR”. “HLATEX” чак може и да процесуира унешене текстове енкодоване у “CP949/Windows-949/UHC” и “UTF-8”, када се користе уз Λ, Ω.\n“CJK” пакет није карактеристичан за кореански језик. Може да обради унешене фајлове у “UTF-8”, као и у различитим “CJK” кодовањима укључујући “EUC-KR” и “CP949/Windows-949/UHC”, може бити коришћено за слагање слогова докумената са вишејезичним садржајем (посебно на кинеском, јапанском и кореанском језику). “CJK” пакет нема кореанску локализацију као ону понуђену код “HLATEX”-а и нема толико посебних кореанских фонтова као “HLATEX”.\nГлавни разлог коришћења програма за куцање какви су TeX и LaTeX јесте добијање укуцанух докумената на ''естетски'' задовољавајућем начину. Најбитнији елемент у писаљу докумената јесте комплет добро дизајнираних фонтова. HLATEX дистрибуција укључује “UHC” постскрипт фонтове 10 различитих породица и “Munhwabu” фонотве (истинит тип) 5 различитих породица. “CJK” пакет ради са комплетом фонтова коришћеним од стране ранијих верзија HLATEXа и може да користи “Bitstream's cyberbit True-Type” фонт.\nДа бисте користили “HLATEX” пакет за писање кореанског текста, ставите следећу декларацију на почетак вашег документа:\nОва команда пали кореанску локализацију. Наслови поглавља, одељака, пододељака, садржаја и слика су сви преведени на кореански и форматирање докумената је промењен да прати кореанску конвенцију. Пакет такође обезбеђује аутоматску ''деону слекцију''. У кореанском језику, постоје парови пост-поправљених делова који су граматички еквивалентни али другачији у форми. Који од датих парова је тачан зависи од тога да ли се претходни слог завршава самогласником или сугласником. (Мало је комплексније од овога, али би ово требало да вам да праву слику.) Матерњи кореански говорници немају проблем у бирању правог дела, али не може се утврдити који од делова користити за референце и остали аутоматски текст који ће се променити док ви мењате Ваш документ. Потребан је мукотрпан труд за ручно стављање одговарајућих делова сваки пут када додате/избаците референце или кад једноставно мењате распоред документа. HLATEX ослобађа своје кориснике од овог досадног процеса, склоном грешкамма.\nУ случају да Вам нису потребне особине кореанске локализације већ само желите да укуцате кореански текст, можете следећи ред уписати у уводу.\nЗа више детаља о писању на кореанском језику у HLATEXу, погледајте HLATEX упутства. Баците поглед на интернет страницу .\nУ “FAQ” наслову “KTUG”-а препоручено је коришћење “kotex” пакета\n2.10 Персијска скрипта\nЗа персијански језик, постоји пакет под именом “XePersian” који користи “XeLaTeX” као мотор за куцање. Само убаците следећи код у увод:\nПогледати\nШтавише, арапска скрипта се може користити за писање на персијском језику.\n2.11 Пољски језик\nАко планирате да пишете на пољском језику Ваш “UTF-8” кодован документ, користите следећи код\nНаведени код само дозвољава коришћење пољских слова и преводи аутоматски текст на пољски, тако да \"поглавље\" постаје \"rozdział\".\nПостоји пар додатних ствари које треба запамтити.\n2.11.1 Везници\nПољски језик има доста једнословних везника: \"a\", \"o\", \"w\", \"i\", \"u\", \"z\", итд., граматика и типографска правила не дозвољавају да њима буде завршен штампани ред.\nДа осигурате да их LaTeX неће видети као последња слова у реду, мораћете да користите “неломљиви” размак:\n2.11.2 Бројеви\nПо пољским правилима граматике, морате стављати тачке после бројева у поглављу, одељку, пододељку, итд. наслову.\nОво се постиже поновним дефинисањем неколико LaTeX макро наредби.\nЗа књиге:\nЗа чланке:\nАлтернативно, можете користити посвећене класе докумената:\n* уместо ,\n* уместо\n* and уместо .\nТе класе имају много више европска типографска подешавања али ''не'' захтевају коришђење пољског бабела или карактерног кодовања.\nЈедноставна употреба:\nПотпуна документација ових класа доступна је на (Polish).\n2.11.3 Увлачење\nМоже бити уобичајно (зависи од издавача) увући први параграф у одељцимаи насловима:\n2.11.4 Хипенација и типографија\nМного је више неодобрено поставити странице са хипенацијом између страница него што је природно у америчком куцању.\nКако бисте смањили казну ширења страница, користите ову команду:\nЗа смањење казни за напуштање прозора и сирочића (клубофи у TeX номенкултури) користите ове команде:\n2.11.5 Запете у математици\nПо пољским типографским правилима, фракционе делове бројева треба одвојити запетом, а не тачком.\nКако бисте натерали LaTeX да не убаци додатан простор у математичком моду после запете (наравно, осим ако има простора после запете), користите пакет.\nНажалост, делимично је некомпатибилан са пакетом.\nМорате или користити тачке у колонама са нумеричким подацима у изворном коду и натерати да их пребаци у запете ''или'' дефинишите колону као:\nАлтернатива је коришћење пакета, али то је много неугодније.\n2.11.6 Додатне информације\nУпутите се на (на пољском језику) за додатне информације о пољској граматици и типографским правилима.\nДобар додатак је доступан на (на пољском језику).\n2.12 Португалски језик\nДодајте следећи код у увод:\nМожете променити језик на бразилски португалски језик коришћењем или .\n2.13 Словачки језик\nОсновна подешавања су добра, ако користите само чешки језик, али словачком су потребни посебни знаци за 'ď', 'ť', 'ľ'. Како бисте могли да их укуцавате преко тастатуре, користите следећи код:\n2.14 Српски језик\nЗа српски језик писан ћирилицом довољно је да убацимо следећи кôд:\nАко пишемо латиницом, користићемо следеће:\nПодразумевано је коришћен екавски дијалекат. Ако желимо ијекавски дијалекат, тада ћемо додати атрибут , и то на следећи начин:\nодносно\nДоступни атрибути за српски језик су и и . Атрибут промени подразумеване називе месеца „јун“ и „јул“ у „јуни“ и „јули“. Атрибут мења кобинацију за затворене наводнике из у . Можемо да користимо и више атрибута истовремено, на пример\nКоманда исписује датум на српском језику. Алтернативно, команда исписује датум без тачке након године (користи се када након датума иде неки интерпункцијски знак, попут запете). Такође, за српски језик постоје команде и које исписују датум са римским бројем месеца.\nЗа писање полусложеница уместо цртице боље је да користимо како би се цртица у случају прелома речи поновила и у доњем реду; на пример\n2.15 Шпански језик\nУкључите одговарајућу бабел опцију:\nТрик је у томе да шпански језик има неколико одвојених опција и команди за контролу изгледа. Опције могу бити учитане или позивом на бабел, или пре, дефинисањем команде . Отуда, следеће команде су еквивалентне:\nПросечно, претходна синтакса је препоручљива, пошто је слово одступање од стандардног понашања Бабела, и тиме могу да омету друге програме (LyX, latex2rtf) који интерагују са LaTeXом.\nШпански, такође, дефинише стенографију за тачку и << >> тако да се користе као логичне ознаке: претходник се користи као децимални маркер у математичком моду, и излаз је, типично, или запета или тачка; овај други се користи за циирани текст, и излаз је, углавном, или «» или “”. Ово дозвољава различите типографске конвенције, са истим улазом, као и подешавања која могу бити другачија од, рецимо, Шпаније и Мексика.\nДве посебно корисне опције су : поједини пакети и класе могу да се сударе са шпанским, у начину на којем се носе са активним карактерима, и ове опције онемогућују начин рада шпанског језика, како би се омогућило превазилажење ове уобичајене замке. Штавише, ове опције могу поједноставити начин на који LyX прилагођава неке особине шпанског изгледа унутар GUIа.\nОпције пружају подршку за локалне обичаје у Мексику: претходник користи децималну тачку, као уобичајну, и следећи дозвољава децималну запету, као што је захтевано од “Mexican Official Norm (NOM) of the Department of Economy for labels in foods and goods”. Више локализација се тренутно производи.\nОстале опције модификују шпански изглед након учитавања бабела. Две посебно корисне команде су и .\nМакро наредба", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 2942, "cyrillic": 0.862}
{"id": "11361", "title": "Трагедија", "text": "Drama je književni rod. Deli se na više književnih vrsta , kao na primer : komedija , tragedija , drama u užem smislu.\nPoznati pisci drama su Šekspir , Molijer , Rosin , Kornej , Vajld , Čehov itd.\nTragedija je književna vrsta koja se uvek završava tragično , najčešće smrću glavnih junaka , kao i sporednih junaka (primer je Šekspirova tragedija \"Romeo i Julija\"). Tragedija je proslavila Šekspira , Rosana i mnoge druge dramske pisce.\nKomedija je smešno delo (književna vrsta) u kojoj se na smešan način putem često pogrešno shvaćenog dijaloga ismeva neka društvena pojava (kao na primer: slepo verovanje u nešto neznano) , ili nečijeg karakteta (\"Izbiračica\" Koste Trifkovića). Komedija se deli na : komediju karaktera , situacije i naravi.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 108, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11343", "title": "Kuvar:Pohovani pileći želudci", "text": "1 Potrebni sastojci\n* 1kg pilećih želudaca\n* 4 jaja\n* brašna po potrebi\n* malo soli\n* ulje za prženje\n2 Priprema\nPileće želudce dobro očistiti i oprati. Staviti u pretis da se kuvaju. Dodati so sa začinskim povrćem i nekoliko zrna bibera. Kuvati da budu mekani.\nKuvane želudce izvaditi iz tečnosti u kojoj su se kuvali i ostaviti da se dobro ocede.\nJaja umutiti, dodati brašna po potrebi (da bude dovoljno gusto), malo soli i sve dobro sjediniti. Oceđene želudce umakati u pripremljenu smesu za pohovanje i stavljati na zagrejano ulje. Pržiti da fino porumene.\nVaditi ih i stavljati na papirni ubrus da upiju višak ulja.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kuvar%3APohovani_pile%C4%87i_%C5%BEeludci", "word_count": 103, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11342", "title": "Kuvar:Teleći jezik u renu", "text": "1 Potrebni sastojci\nsastojci: Za broj osoba: 4\n* 1 teleći jezik\n* 2 dl kisele pavlake\n* 1 veza zeleni za supu\n* 1 glavica crnog luka\n* 1 kašika narendanog rena\n* 1 limun\n* so\n* biber u zrnu\n2 Priprema\nJezik dobro operite i ostavite u hladnoj vodi oko 2 sata. Uvaljajte ga u krupnu so i ostavite na hladnom preko noći.\nOperite ga i obrišite i pristavite u lonac sa hladnom vodom. Dodajte narezano povrće za supu i biber u zrnu. Kuvajte da svi sastojci omekšaju.\nKuvani jezik izvadite iz vode, ogulite i narežite na tanke listove.\nNa pladanj složite kuvano povrće, preko njega narezani jezik i sve zalijte kiselom pavlakom u koju ste umešali ren i limunov sok.\nPoslužite uz pire od krompira.", "subject": ["Јела од изнутрица"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kuvar%3ATele%C4%87i_jezik_u_renu", "word_count": 121, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11359", "title": "Увод у екологију", "text": "Увод у екологију\n0.1 Екологија\nЕкологија је наука која проучава међусобне односе живих бића и околине у којој се та бића налазе.\nНазив ове науке потиче од две грчке речи које у преводу значе: дом и наука. Појам ''екологија'' увео је немачки зоолог Ернест Хекел у свом делу под називом ''Општа морфологија организама'' године 1866. Утемељивачем екологије као науке сматра се ,енглески научник, Чарлс Дарвин\n1 Подела екологије\nПрема организмима који су у центру изучавања екологија се дели на више подврста.Неке од главних подврста су:\n*''екологија биљака''*''екологија гљива''*''екологија микроорганизама''*''екологија човека''\n2 Значај екологије\nЕкологија је једна од најзначајнијих наука. Знања која нам нуди екологија важна су за опстанак живог света на Земљи. У данашњем убрзаном развитку индустрије , екологија је та која нам може дати одговоре на кључна питања за заштиту природне средине , која је врло оштећена због индустрије и урбанизације.\nЕкологија је подстакла развој других наука, као што су ''космичка екологија'' и егзобиологија.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%83", "word_count": 158, "cyrillic": 1.0}
{"id": "10376", "title": "Kларинет/Репертоар - домаћи композитори за кларинет", "text": "Ово је списак композиција писаних за инструмент кларинет настале на тлу Србије до које можете лакше доћи. Сем дела за кларинет, овде су ради боље информисаности убројане и све врсте списа које се тичу кларинета, кларинетиста и кларинетске педагогије (''књиге о кларинету, кларинетске брошуре, инструктивна кларинетска литература итд'').\n1 Б\nПетар Бергамо\n::• ''Concerto abbreviato'', за кларинет соло, 1966.\n::Нотна издања:\n::• ''Concerto abbreviato'', за кларинет (B♭) соло (''посвета Миленку Стефановићу''), УКС, Београд, 1987.\n:\nБруно Брун\n::Нотна издања:\n::Основна школа за кларинет:\n::• ''Школа за кларинет, I свеска'', Просвета, Београд, 1956.::• ''Школа за кларинет, II свеска'', Просвета, Београд, 1956.::• ''Школа за кларинет, III свеска'', Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.::Избор малих комада разних аутора:\n::• ''Избор малих комада'', Просвета, Београд, 1953.\n::Инструментални дуо\n::• ''4 минијатуре'', за кларинет и клавир, Београд, 1971.\n:\nРудолф Бручи\n::Инструментални дуо\n::• ''Међумурска'' (''Прелудио, Ариа'' и ''Финале''), за кларинет и клавир, Нови Сад, 1974.\n::Квинтети:\n::• ''Квинтет'', за кларинет и гудачки квартет.\n::Соло и оркестар:\n::• ''Концерт'', за кларинет и гудачки оркестар, Нови Сад, 1971.\n::Нотна издања:\n::• ''Међумурска'' (''Прелудио, Ариа'' и ''Финале''), за кларинет и клавир, УК САП Војводине, 1984.\n::• ''Концерт'', за кларинет и гудачки оркестар, УКС, 1971.\n:\nАлексеј Бутаков\n::Инструментални дуо\n::• ''Свита'', за кларинет и клавир.\n::Квартети:\n::• ''Дувачки квартет'', за обоу, енглески рог, кларинет и фагот, 1943.\n::Нотна издања:\n::• ''Свита'', за кларинет и клавир (''посвета Бруно Бруну''), УКС.\n:\n2 В\nЗлатан Вауда\n::Соло кларинет:\n::• ''Афоризми'', за соло кларинет (B♭) (''посвета Ернесту Ачкуну'').\n::Инструментални дуо:\n::• ''Соната бревис'', за кларинет и клавир (''посвета Ернесту Ачкуну''), 1952.\n::• ''Плач матере, Игра'', за кларинет и клавир.\n::Соло и оркестар:\n::• ''Концерт'', за кларинет и камерни оркестар (''посвета Ернесту Ачкуну''), 1959.\n::Нотна издања:\n::• ''Афоризми'', за соло кларинет (B♭) (''посвета Ернесту Ачкуну''), ДУНАЈ (Беч), VII 1959.\n::• ''Соната бревис'', за кларинет и клавир (''посвета Ернесту Ачкуну''), РТВ Београд, 1968.\n::• ''Плач матере, Игра'', за кларинет и клавир, XI 1982.\n:\nМилан Влајин\n::• ''Прелудијум'', за кларинет и клавир, Београд, 1963.\n:\nВојислав Вучковић\n::• ''Две песме'', за сопран и дувачки трио, 1938.\n:\n3 Г\n* Анте Гргин\n:Инструктивна литература:\n::• ''16 концертних етида'', за кларинет\n::Инструментални дуо:\n::• ''Duettino Scherzando'', за два кларинета.\n::Квинтети:\n::• ''Асоцијација'', квинтет (за 4 кларинета и бас-кларинет)\n::• ''Квинтет'', за кларинет и гудаче\n::Соло и оркестар:\n::• ''Рапсодијa'', за кларинет\n::• ''Велики концерт'', за кларинет\n::• ''Кончертино'', за кларинет и оркестар.\n::• I ''Капричо'', за кларинет\n::• II ''Капричо'', за кларинет\n::• III ''Капричо'', за кларинет\n::• ''Тема са варијацијама'', за кларинет и гудаче (''посвета Василу Гелеву'').\n::• ''Тема са варијацијама број 1'', за кларинет и гудаче, Београд, 1983.\n::• ''Тема са варијацијама број 2'', за кларинет и гудаче, Београд, 1983.\n::• ''Варијације на чардаш тему'', за кларинет и оркестар\n::• ''Хамеум свита'', за кларинет и оркестар (''заједничко дело са Божидаром Милошевићем''), Београд, 1995.\n::Нотна издања:\n::• ''Кончертино'', за кларинет и клавир, Београд, 1966.\n::• ''Рапсодијa'', за кларинет и клавир, Београд, 1970.\n::• ''Тема са варијацијама'', за кларинет и клавир (''посвета Василу Гелеву''), Београд.\n::• ''Тема са варијацијама број 2'', за кларинет и клавир, Београд, 1983.\n::• ''Хамеум свита'', за кларинет и клавир (''заједничко дело са Божидаром Милошевићем''), Београд, 1995.\n:\n4 Д\nДејан Деспић\n::Соло кларинет:\n::• ''Девет игара'', за кларинет соло (''посвета Миленку Стефановићу''), оп. 62, 1976.\n::Инструментални дуо:\n::• ''Стара песма'', оп.79а, за кларинет и клавир (1984)\n::• ''Рапсодија'', оп.130а, за кларинет и клавир (2007)\n::• ''15 двогласних инвенција'', оп.136, за кларинет и фагот (1998)\n::• ''Pas de deux'', op.159, за флауту и кларинет (2001)\n::Триа:\n::• ''Манчестер трио'', оп.93, за флауту/кларинет, виолончело и клавир (1987)\n::• ''Седам студија'', оп.145, за три кларинета (2000)\n::… ''и друге приче (Књига бајки II)'', за обоу, кларинет и фагот, оп. 152 (2002)\n::Квартети:\n::• ''Дивертименто'', оп.23, за дрвени дувачки квартет (1954)\n::Квинтети:\n::• ''Вињете'', оп.43б, за дувачки квинтет (1963)\n::• ''Сонатина'', оп.53, за дувачки квинтет (1970)\n::• ''A cinque'', op.115, за дувачки квинтет (1994)\n::• ''Састанак'', оп.195, за дувачки квинтет (2008)\n::Соло и оркестар:\n::• ''Кончертино'', оп.40, за кларинет, фагот и оркестар (1963)\n::• ''Concerto grosso'', op.45, за дувачки квинтет и симфонијски оркестар (1964)\n::• ''Concerto grosso'', op.45a, за дувачки квинтет и гудачки оркестар (1986)\n::• ''Divertimento concertante'', op.51a, за кларинет, трубу, хорну и гудачки оркестар (1998)\n::• ''Музика за Соњу'', оп.130, за кларинет, клавир и гудачки оркестар (1997)\n::Нотна издања:\n::• ''Девет игара'', за кларинет соло (''посвета Миленку Стефановићу''), оп. 62, , УКС, Београд, 1977. и 1987.\n:\n5 Е\nАнтон Еберст\n:Књиге:\n::• ''Кларинет и кларинетисти'', Форум, Нови Сад, 1963.\n::• ''Настава дувачких инструмената'', Форум, Нови Сад, 1964.\n::• ''Основи методике наставе кларинета''.\n::Основна школа за кларинет:\n::• ''Основна школа за кларинет'', Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.\n::• Школа за кларинет, ''Лествица и акорд'', I свеска, СМШ „Исидор Бајић“, 1954.\n::• Школа за кларинет, Лествица и акорд'', II свеска, СМШ „Исидор Бајић“, 1954.\n:\n:Избор малих комада разних аутора:\n:\n:• ''Концертни албум за кларинет и клавир'', Нота, Књажевац, 1975.\n:\n:Оркестарске студије:\n:\n:• ''Оркестарски албум за кларинет'', I свеска, 1956.\n:\n:• ''Оркестарски албум за кларинет'', II свеска, 1956.\n:\n6 Ж\nМихаило Живановић\n:\n:Симфонијска музика са солистима:\n:\n:• ''Фантазија'', за кларинет и оркестар\n:\n:• ''Рапсодија'', за кларинет и оркестар\n:\n:• ''Став у ф-молу'', за кларинет и оркестар\n:\n:• ''Скице'', за кларинет\n:\n:• ''Блуз'', за кларинет\n:\nМирјана Живковић\n:\n: Квинтети:\n:\n:• ''Пеан'', за флауту, виолину, кларинет, фагот и клавир.\n:\n:• ''Дувачки квинтет'' (Adagio, Allegro), 1962.\n:\n:Нотна издања:\n:\n:• ''Пеан'', за флауту, виолину, кларинет, фагот и клавир, УКС, Београд, 1975.\n:\n7 З\n8 И\n9 Ј\nЕнрико Јосиф\n:\n:Соло кларинет:\n:\n:• ''Казивања'', за соло кларинет (1981)\n:\n:Квинтети:\n:\n:• ''Записи'', за дувачки квинтет (1969)\n:\n:• ''Дивертименто'', за дувачки квинтет\n:\n:• ''Frescobaldiana'', за дувачки квинтет\n:\n:• ''Химна Дунаву'', за глас и дувачки квинтет\n:\n:Камерна музика:\n:\n:• ''Импровизација на народну тему'', за 14 дувачких инструмената, 1949.\n:\n10 К\nПетар Коњовић\n:\n:• ''Концертна свита '', за дувачки квинтет, 1940.\n:\nВојислав Костић\n:\n:• ''Карактери'', варијације за кларинет, клавир и 18 удараљки, 1958.\n:\n11 Л\nРадивој Лазић\n(Клавирску пратњу и оркестрацију композиција урадио је композитор и професор Властимир Перичић.)\n:\n:Основна школа за кларинет:\n:\n:• ''Учим кларинет I'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.<ref>: '', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.\n::• ''Учим кларинет II'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.::• ''Учим кларинет IV'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.::• ''Распевани кларинет II'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.::• ''Распевани кларинет IV'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.::• ''Мелодичне етиде с клавиром I''::• ''Мелодичне етиде с клавиром II''::Деуети са клавиром:\n::• ''Лаки кларинетски дуети I'', Београд, 1998.::Збиркe оригиналних комада за кларинет и клавир за средњу музичку школу и факултет:\n::• ''Млади кларинетски виртуоз I'' Београд, ауторско издање, 1997. :• ''Млади кларинетски виртуоз II'' Београд, ауторско издање, 1997. :• ''Млади кларинетски виртуоз III'' Београд, ауторско издање, 1998. :• ''Млади кларинетски виртуоз IV'' Београд, ауторско издање, 1998. ::Збирка комада разних аутора из светске литературе (транскрипције за кларинет):\n::• ''Велики мајстори за кларинет I'', Београд, ауторско издање, 1997.\n::• ''Велики мајстори за кларинет II'', Београд, ауторско издање, 1997.\n::• ''Велики мајстори за кларинет III'', Београд, ауторско издање, 1997.\n::Инструментални дуо:\n::• ''Кончертино'', за кларинет и клавир, издање аутора, Београд, 1998.\n::• ''Introduzione, tema e variazioni'', за кларинет и клавир, издање аутора, Београд, 1998.\n::• ''Романтични концерт у а-молу'', за кларинет и клавир, 1998.\n::Соло и оркестар:\n::• ''Кончертино'', за кларинет и оркестар, Београд, 1998.\n::• ''Introduzione, tema e variazioni'', за кларинет и оркестар, Београд, 1998.\n::• ''Романтични концерт у а-молу'', за кларинет и оркестар, 1999.\n::Камерна триа:\n::• ''Два комада'', за флауту, кларинет и клавир, едиција ДХС, Смедерево, 2002.\n::• ''Мала свита'', за кларинет, виолину и клавир, едиција ДХС, Смедерево, 2002.\n:\nМиховил Логар\n::Концерти:\n:• ''Concerto sinfonico'', за кларинет и клавир (''посвета Бруно Бруну''), 1956.\n::• ''Двоструки концерт'', за кларинет и рог, 1967.\n::• ''Партита кончертанте'', за дувачки квинтет и гудачки оркестар, 1968.\n::• ''Концерт'', за виолончело, мали гудачки оркестар и дувачки квинтет, 1971.\n::Нотна издања:\n::• ''Concerto sinfonico'', за кларинет и клавир (''посвета Бруно Бруну'') РТ Београд.\n::• ''Дупли концерт'', за кларинет, хорну и оркестар, Београд, УКС, 1969.\n::• ''Концерт'', за кларинет и гудачки оркестар (клавирски извод), Београд, УКС, 1969.\n:\n12 М\nРајко Максимовић\n:: Камерна дела:\n::• ''Тријалог'', за кларинет, гудачки трио и клавир (1968)\n:\nИлија Маринковић\n::• ''Дувачки квинтет'', h-moll, 1941.\n:\nЉубица Марић\n::Камерна музика:\n::• ''Четвртстепени трио'', за кларинет, тромбон и контрабас, 1937.\n::• ''Дувачки квинтет'', 1931.\n:\nБожидар Милошевић - Анте Гргин\n::Соло и оркестар:\n::• ''Хамеум свита'', за кларинет и оркестар, Београд, 1995.\n::Нотна издања:\n::• ''Хамеум свита'', за кларинет и клавир, Београд, 1995.\n:\nВасилије Мокрањац\n::Соло кларинет:\n::• ''Прелудијум'', за кларинет (B♭) соло (''посвета Ернесту Ачкуну''), 1984.\n::Нотна издања:\n::• ''Прелудијум'', за кларинет (B♭) соло (''посвета Ернесту Ачкуну''), УКС, Београд, 1987.:\n13 Н\nСветомир Настасијевић\n::• ''Концерт'', за кларинет.\n:\n14 О\nАлександар Обрадовић\n::Соло кларинет:\n::• ''Микро – соната'', за соло кларинет in B♭ (''посвета Миленку Стефановићу'').\n::Соло и хор:\n::• ''Стихира II'', за соло кларинет in B♭ и четворогласни мешовити хор\n::Соло и оркестар:\n::• ''Концерт'', за кларинет и гудачки оркестар, 1958.\n::Квинтети:\n::• ''Дивертименто'', за дувачки квинтет\n::Нотна издања:\n::• ''Стихира II'', за соло кларинет in B♭ и четворогласни мешовити хор, Београд, 1999.\n::• ''Дивертименто'', за дувачки квинтет, Београд, 1983.\n::• ''Микро – соната'', за соло кларинет in B♭ (''посвета Миленку Стефановићу''), Beograd, УКС, 1987.\n::Дискографија:\n::• ''Микро-соната'', за кларинет соло\n:\nПетар Озгијан\n::Соло кларинет:\n::• ''За Миму'', за кларинет (B♭) соло (''посвета Миленку Стефановићу'').\n::Нотна издања:\n::• ''За Миму'', за кларинет (B♭) соло (''посвета Миленку Стефановићу''), УКС , Београд, 1987.\n:\n15 П\nВластимир Перичић\n:• ''Три минијатуре'', за кларинет и клавир (''Canzonetta - Посвета Чајковском, Valsе mignonne - Посвета Шопену, Chant sans paroles - Посвета Менделсону'', 1995, 6')\n::• ''Интермецо'' (Посвета Брамсу), за кларинет и клавир, 1996, 4' ::• ''Менует'' (Посвета Хајдну), за кларинет и клавир, 1995, 3'\n::• ''Менует'' (Посвета Хајдну), за кларинет и гудаче, 1995, 3' 5.\n::• ''Скерцо'', за кларинет и клавир (II став из Сонате), 1996, 4'\n::• ''Песма и игра'', за кларинет и клавир, 1994, 5'\n::• ''Песма и игра'', за кларинет и гудаче, 1994, 5' ::• ''Марш'' (Посвета Прокофјеву), за кларинет и клавир, 1995, 2'\n::• ''Свитање'', за кларинет и клавир, 1995, 3'\n::• ''Коло'', за кларинет и клавир, 1995, 3'\n::• ''Сонатина Дес-дур'' (Посвета Суку), за кларинет I клавир, 1996, 9'\n::• ''Berceuse avec des badineries'' (II став из Сонатине), за кларинет и клавир, 1995, 3'\n::• ''Посвета Бартоку'' (II став из Сонатине), за кларинет и клавир, 1996, 3'\n::• ''Сонатина'', за кларинет и клавир (Посвета Дворжаку), еф-дур, 1996, 8' ::• ''Сонатина бреве'', за кларинет и клавир (Посвета моме професору Станојлу Рајичићу), де-мол, 1996, 5'\n::• ''Ciacconetta'', за кларинет и клавир, 1996, 3'\n::• ''Сарабанда е Фугета'', за кларинет и клавир, 1946/1996, 4'\n::• ''Две етиде'', за кларинет и клавир, 1997, 3'\n::• ''Три дуета'', за два кларинета и клавир, 1997, 4'\n:\nЗоран Петровић\n::Инструментални дуо:\n::• ''Варијације на хазарску тему'', за два кларинета (in B).\n:\n16 Р\nДушан Радић\n::Соло и оркестар:\n::• ''Кончертино'', за кларинет и гудачки оркестар оп.2 бр. 4, 1956.\n::Инструментални дуо\n::• ''Кончертино'', за кларинет и клавир оп.2 бр. 4, 1956.\n::• ''Месечева мелодија'', за кларинет (in La) и клавир.\n::Квинтети:\n::• ''Багателе'', за дувачки квинтет оп.13, бр. 4, Београд, 1984.\n:: Нотна издања:\n::• ''Кончертино'', за кларинет и гудачки оркестар оп.2 бр. 4, Београд, УКС, 1984.\n::• ''Месечева мелодија'', за кларинет (in La) и клавир.\n::• ''Багателе'', за дувачки квинтет оп.13, бр. 4, Београд, 1984.\n:\nСтанојло Рајичић\n::Соло и оркестар:\n::• ''Концерт'', за кларинет, гудачки оркестар, клавир и удараљке, 1962.\n:\nМилан Ристић\n::Соло и оркестар:\n::• ''Концерт'', за кларинет и оркестар (''посвета Ернесту Ачкуну''), 1964.\n:\n17 С\nЈосип Славенски\n::Камерна музика:\n::• ''Две румунске игре'', за кларинет и виолину\n::• ''Народне игре Русина'', за виолину и клавир (или за флауту, кларинет, тамбурицу, 2 виолине, виолу, виолончело и контрабас), 1950\n::• ''Дувачки квинтет'', за флауту, обоу, кларинет, рог и фагот, 1930\n::• ''Са села'', квинтет за флауту, кларинет, виолину, виолу и контрабас, 1925\n::• ''Дрмлец'', за 11 дувачких нструмената, 1917\n::• ''Међумурске народне пјесме'', за кларинет, цимбал, 2 виолине, виолу, виолончело и контрабас (Град се бели преко Балатина, Ни ми воља већ на свету живети, Цин цан цвргудан, Зарсла ми је ружа), 1920\n::• ''Музика за камерни оркестар (Музика 38)'', за флауту, обоу, кларинет, фагот, 2 виолине, виолу, виолончело и контрабас, 1938\n:\nМиленко Стефановић\n::Избор малих комада разних аутора:\n::• ''Лаки комади'', Миливој Ивановић, Београд, 1970.\n18 Х\nЗоран Христић\n::Инструментални дуо:\n::• ''Соната „Виза“'', за кларинет и клавир, 1961.\n:\n19 Ш\nМирослав Штаткић\n::Соло кларинет:\n::• ''Свита'', за кларинет соло (''Melodia'', ''Silenzio'', ''Macchina'', ''Campane'', ''Malinconia'', ''Uccellino'', ''Movimento''), 1984.::Инструментални дуо:\n::• ''Орион дуо'', за саксофон (бас-кларинет) и вибрафон (маримбафон), 1984.\n::• ''Џез соната бр.1'', за кларинет и клавир, 1984.\n::Триа:\n::• ''Microstructure V'', за кларинет, триангл и клавир, 1982.\n:", "subject": ["кларинет"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/K%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80_-_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82", "word_count": 1963, "cyrillic": 0.933}
{"id": "11314", "title": "LaTeX/Индексирање", "text": "Посебно корисно код штампаних књига, индекс је азбучна листа речи и израза са странама књиге на којима се оне могу наћи. LaTeX подржава стварање индекса са његовим пакетом , и његовим програмом подршке <code>makeindex</code>, који се на неким системима називају <code>makeidx</code>.\n1 Употреба makeidx\nДа бисте оспособили функцију индексирања LaTeX-а, пакет мора бити учитан у преамбули са:\nи посебне конанде за индексирање се морају оспособити тако што ће се ставити\nкоманда у преамбулу улазне датотеке. Ово би требало урадити унутар преамбуле, пошто она говори LaTeX да направи датотеке потребне за индексирање. ДА би рекли LaTeX шта да индексира, користите\nгде је ''кључ'' унос индекса и он се не појављује у коначном изгледу. Унесете конаде индексирања на местима у тексту на које ви желите да се индекс реферише, вероватно близу разлога за ''кључ''. На пример, текст\nможе се поновно написати као\nда бисте направили било који унос који се зове 'Фуријова срија' са референцом на циљану страну. Више употреба ''\\index'' са истим ''кључем'' на различитим странама ће додати те циљане стране на тај исти приступ индексу.\nДА бисте показали индекс унутар документа, само користите команду\nУобичајено је да се стави на крају документа. Уобичајени формат индекса је две колоне.\nпакет који долази са LaTeX-ом штампа све приступе индекса у десну маргину текста. Ово је поприлично корисно за корекцију документа и верификацију индекса.\n1.1 Компилација индекса\nКада је улазна датотека процесуирана са LaTeX-ом, свака команда пише одговарајући индекс приступ, заједно са тренутним бројем стране, на специјалну датотеку. Ова датотека има исто име као и LaTeX улазна датотека, али различит наставак (<code>.idx</code>). Ова <code>.idx</code> датотека се може обрадити унутар <code>makeindex</code> програма. Укуцајте у командној линији:\nmakeindex''имедатотеке''\nПриметите да је ''имедатотеке'' без наставка: програм ће тражити ''имедатотеке.idx'' да би користио команду. Опционо можете додати ''имедатоетеке.idx'' директно програму као аргумент. Програм <code>makeindex</code> генерише сортирани индекс са истим основним именом датотеке, али овај пут с наставком <code>.ind</code>. Ако је сада LaTeX улазна датотека обрађена поново, овај сортирани индекс се укључује у документ на месту где LaTeX пронађе .\nИндекс направљен од стране latex-а са уобичајеним опцијама тако добро или или тако одговарајуће како би ви желели. ДА бисте побољшали изглед индекса <code>makeindex</code> долази са комплетом стилова датотека, обично лоцираних негде у tex структури директоријума, обично испод <code>makeindex</code> поддиректоријума. Да бисте рекли makeindex да користи одређени стила датотека, покрените га са опцијом командне линије:\nmakeindex -s [style file] ''имедатотеке''\nАко користите GUI за компилацију latex и индекс датотека, можда ћете морати да подесите ово у опцијама. Ево неколико савета око конфигурације за тишичне алате:\n1.1.1 MakeIndex опција у WinEdt\nАко ви рецимо желите дадодате стил индексирања датотека именован <code>простдекс.ist</code>* Texify/PDFTexify: Options→Execution Modes→Accessories→PDFTeXify, додај у Switches: <code>--mkidx-option=\"-s simpleidx.ist\"</code>* MakeIndex сама: Options→Execution Modes→Accessories→MakeIndex, додај у командној линији: <code>-s simpleidx.ist</code>\n1.2 Софистицирано индексирање\nИспод су примери приступа:\nПример, Унос индекса, Коментар\nhello, 1, Обичан унос\nPeter, 3, Подунос после 'hello'\n''Sam'', 2, Подунос форматиран и сортиран\n''Sam'', 2, Формиран унос\nLin, 7, Исто као и изнад\nJenny, 3, Форматирани број стране\nJoe, ''5'', Исто као и изнад\nécole, 4, Руковање акцентима\nPeter, ''see'' hello, Упућивање\nJen, ''see also'' Jenny, Исто као и изнад\n1.2.1 Подуноси\nАко неки унос има подсекције, оне могу бити обелењене са <code>!</code>. На пример,\nби креирало унос индекса са 'cp850' категоризано под 'улаз' (који је и сам категоризован у 'кодирања'). Они се називају подподуноси и подуноси у makeidx терминологији.\n1.2.2 Контрола сортирања\nУ циљу одређивања како је кључ индексирања сортиран, поставите вредност да сортира по вредности пре кључа са <code>@</code> као сепаратором. Ово је корисно ако постоји било које форматирање или математички режим, тако да би један пример могао бити\nтако да ће се унос у индексу показати као '<math>\\vec{F}</math>' али ће бити сортиран као 'F'.\nДа бисте комбинолаи са функцијом изнад са подуносима, требате стилизовати одговарајуће компоненете:\n1.2.3 Промена стила броја стране\nДа се промени форматирање броја стране, доделите <code>|</code> и име неке команде која врши форматирање. Ова команда би требало да прихвата само један аргумент.\nНа пример, ако на страни 3 књиге уведете булдоге и укључите команду\nи на страни 10 исте књиге пожелите да покажете главни део о булдозима са подебљаним бројем стране, употребите\nОво ће се појавити у индексу као\nбулдог, 3, 10\nАко користите <code>texindy</code> уместо <code>makeindex</code>, сврстани уноси ће бити такође сортирани, тако да ће сви подебљани уноси бити постављени пре свих осталих по нормали.\n1.2.4 Више страница\nДа бисте извршили индексирање више страница, додајте <code>|(</code> и <code>|)</code> на крају команде, као у\nУнос у индексу за подунос 'History' ће бити у распону страна између команди.\n1.2.5 Употреба специјалних знакова\nДА би ставили вредности са <code>!</code>, <code>@</code>, или <code>|</code>, који су иначе знакови прекида, у индексу, морате цитирати оце знакове у команди тако што ћете ставити дупле наводнике (<code>\"</code>) испред њих, само можете ставити <code>\"</code> унутар индекса тако што ћете га цитирати (т.ј., кључ за \" би био ).\nОво правило не важи за \\\", зато ставите слова ä у индекс, можете и даље користити .\n2 Листа скраћеница\nМожете да направите листу скраћеница са пакетом .\nМожда ћете такође бити заинтересовани за употребу пакета описаног у Речник поглављу. Друга опција је пакет\n.\nДа бисте оспособили функцију номенкалтуре LaTeX-а, пакет мора бити учитан у преамбули са:\nИздајте команду за сваки симбол који желите да буде укључен у листу номенклатуре. Најбоље место за ову команду је одмах пошто уведете симпол по први пут. Ставите на место где желите да имате вашу листу неменклатуре.\nЗатим покрените LaTeX два пута\nmakeindex''имедатотеке.nlo'' -s nomencl.ist -o ''имедатотеке.nls''\nпосле чега ћете покренути LaTeX још једном.\nДА би додали листу скраћеница у садржај, опциај се може користити када се декалрише пакет, т.ј. уместо употребе кода у Adding Index to Table Of Contents секцији.\nНаслов листе се може променити коришћењем следеће команде:\n3 Више индекса\nАко вам је потребно више индекса можете да користите пакет .\nОвај пакет обезбеђује исте команде као , али сада такође морате пропустити име као први аргумент сваке команде.\n4 Додавање индекса садржају\nПо нормали, индекс се неће појављивати у садржају, тако да га морате додати ручно.\nДа бисте додали индекс поглављу, употребите ове команде:\nАко користите класу књига, можда ћете желети да га стартујете на непарној страници коришћењем .\n5 Интернационални индекси\nАко желите да сортирате уносе које имају интернационалне знакове (као што су ő, ą, ó, ç, итд.) можете открити да сортирање \"није баш добро\". У већини случајева ови знакови се третирају као посебни знакови и заврше у истој групи као и @, ¶ или µ. У већини језика које користе латинично писмо то није тачно.\n5.1 Генерисање индекса\nНа жалост, тренутна верзија <code>xindy</code> и су неспојиви. Када користите или модификаторе, <code>texindy</code> ће штампати поруку грешке:<code>unknown cross-reference-class `hyperindexformat'! (ignored)</code> и неће додати те странице у индекс. Решење за ову грешку описану на разговору.\nДа бисте генерисали датотеку интернационалног индекса морате да користите <code>texindy</code> уместо <code>makeindex</code>.\nје много прошириви и и развијени систем индексирања него <code>makeindex</code> систем.\nНа пример, није потребно написати:\nда бисте добили Lin унос после LAN и пре LZA, довољно је написати\nАли што је много важније, она може правилно сортирати датотеке индекса на многим језицима, не само на енгелском.\nНа жалост, генерисање индекса који су спремни за употребу од стране LaTeX употребом <code>xindy</code> је мало компликованије него са <code>makeindex</code>.\nПрво, морамо да знамо у ком кодирању .tex је пројектна датотека сачувана. У већини случајева биће сачувана као UTF-8 или ISO-8859-1, мада ако живите, на пример у Пољској може бити ISO-8859-2 или CP-1250. Проверите параметар <code>inputenc</code> пакета.\nДруго, морамо да занмо који језик је углавном коришћен у нашем документу. xindy може природно сортирати индексе на албанском, белоруском, бугарском, хрватском, чешшком, данском, хоалндском, енглеском, ,естонском, финском, француском, грузијском, немачком, грчком, циганском, хауса, хебрејском, мађарском, исландском, италијанском, клингон, курдијском, латинском, летонијском, литванском, македонском, монголском, норвешком, пољском, потугалском, румунском, руском, српском, словачком, словенском, лужичносрпском, шпанском, шведком, турском, украјинском и вијетнамском језику,\nЈа не знам да ли други језици имају сличне проблеме, али са пољским, ако је ваша <code>.tex</code> сачувана коришћењем UTF-8, <code>.ind</code> произведен од стране texindy ће бити кодиран у ISO-8859-2 ако користите само <code>-L polish</code>.\nДок није проблем са уносима који садрже пољска слова, како LaTeX намерно кодира сва слова у обичан ASCII, јесте за акцентована слова на почетку речи, оне стварају нове групе уноса индекса, ако имате, на пример \"średnia\" унос, добићете \"Ś\" кодирану у ISO-8859-2 <code>.ind</code> датотеци.\nLaTeX не воли ако је део датотеке у UTF-8 а други део у IS-8859-2.\nОчигледно решење (додавање <code>-C utf8</code>) не ради, <code>texindy</code> престаје са радо са\nERROR: Could not find file \"tex/inputenc/utf8.xdy\"\nгрешком.\nДа би се во поправило, морате да учитате стил дефиниција за наслове користећи <code>-M switch</code>:\n-M lang/polish/utf8\nНа крају ми морамо да покренемо такву команду:\ntexindy -L polish -M lang/polish/utf8 ''имедатотеке.idx''\nЈош један начин да сереши овај порблем је да користите \"iconv\" да направите utf8.xdy од latin2.xdy\n<code> iconv -f latin2 -t utf8 latin2.xdy >utf8.xdy </code>\nу фасцикли\n<code> /usr/share/xindy/tex/inputenc </code>\n(Морате имати рут привилегије)\n5.1.1 Xindy у kile\nДa бисте користили <code>texindy</code> уместо <code>makeindex</code> у kile, морате или да редефинишете MakeIndex алатку у Settings → Configure Kile... → Tools → Build, или да дефинишете нову алтку и редефинишете остале алатке да бисте је коритили (на пример тако што ћете је додати у QuickBuild).\n<code>xindy</code> дефиниција би требало да изгледа налик на ово:\nGeneral:\nCommand: texindy\nOptions: -L polish -M lang/polish/utf8 -I latex '%S.idx'\nAdvanced:\nType: Run Outside of Kile\nClass: Compile\nSource extension: idx\nTarget extension: ind\nTarget file: <empty>\nRelative dir: <empty>\nState: Editor\nMenu:\nAdd tool to Build menu: Compile\nIcon: the one you like\nen:LaTeX/Indexing", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 1621, "cyrillic": 0.84}
{"id": "11327", "title": "Алгоритми/Математичке основе", "text": "Пре него што почнемо да се бавимо алгоритамским техникама, морамо да изучимо неопходне математичке основе (математички апарат). Прво ћемо да покријемо математичке дефиниције термина који се користе у књизи. Проширењем математичког вокабулара, бићете много прецизнији и у стању да много једноставније формулишете проблем. Затим ћемо обрадити технике анализе времена извршења алгоритма. После сваког битног алгоритма који је обрађен у књизи, следи анализа времена извршења и доказ исправности.\n1 Асимптотска нотација\nУз исправност, важна одлика корисног алгоритма је време извршења и утрошени меморијски простор. Време и меморија су важни ресурси и међу њима постоји битна разлика у начину коришћења, чак и ако их има у изобиљу.\nКако се може измерити потрошња ресурса? Један начин је да направите функцију која одражава њихово употребу у односу на неке карактеристике улаза. Једна од уобичајених карактеристика улаза је величина скупа података. На пример, претпоставимо да је улаз неког алгоритма вектор од <math>n</math> целих бројева. Време извршења алгортма можемо да опишемо функцијом <math>f</math> која зависи од <math>n</math>.\n:<math>f(n) = n^2 + 3n + 14</math>\nгде је вредност функције <math>f(n)</math> изражена у некој јединици времена. (У овом разматрању главни фокус је на времену, али исто може да се примени и на утрошак меморије). Ретко се као јединица времена користи секунда, јер време извршења зависи од машине, њеног оперативног система и тренутног оптерећења. Уместо у секундама, време се најчешће изражава као потребан број неких основних операција рачунара. На пример, неке од основних операција које се користе су: потребан број сабирања или множења; број поређења (компарација); изведени број замена меморијских локација; или број извршених машинских инструкција. Генерално, могли бисмо се реферисати само на извршење наведених основних операција.\nДа ли је ово добар приступ за одређивање утрошка ресурс једног алгоритма? И да и не. Када су два алгоритма слична по утрошку времена, може да помогне прецизна функција која би одредила који је алгоритам бржи у датим условима. Али у многим случајевима је тешко или немогуће дати тачан аналитички опис потребног броја операција, нарочито када алгоритам извршава операције условно - у зависности од вредности улаза. Уместо тога, оно што је заиста важно није тачно време потребно да се изврши одређена функција, већ степен промене утрошка ресурса у зависности од улаза. Конкретно, размотрићемо две приказане функције које дају потребно време извршења у односу на величину улазног скупа података:\n:<math>f(n) = n^3-12n^2+20n+110</math>:<math>g(n) = n^3+n^2+5n+5</math>\nОне изгледају прилично различито, али како се понашају? Погледајмо неколико графика ових функција (<math>f(n)</math> у црвеној, <math>g(n)</math> у плавој боји):\nУ првом, јако ограниченом графику криве изгледају различито. У другом криве крећу у сличном правцу, у трећем постоји само мала разлика и у последњем су скоро идентичне. У ствари оне се приближавају доминантном члану. Што је n веће, остали чланови постају мање значајни у односу на <math>n^3</math>.\nКао што се може видети, промена коефицијената чланова нижег реда алгоритма полиномијалног времена не помаже много. Оно што је стварно важно је коефицијент члана највишег реда. Зато смо усвојили посебну нотацију за ову врсту анализе. Тако је:\n:<math>f(n) = n^3-12n^2+20n+110 = O(n^3)</math>\nЗанемарујемо чланове нижег реда. Можемо да кажемо да је:\n:<math>O(\\log {n}) \\le O(\\sqrt{n}) \\le O(n) \\le O(n \\log {n}) \\le O(n^2) \\le O(n^3) \\le O(2^n)</math>\nОво нам пружа начин да лакше поредимо различите алгоритме. За сортирање <math>n</math> елемената уметањем (insertion sort), потребно је реда величине <math>O(n^2)</math> корака. За сортирање спајањем (merge sort) потребно је <math>O(n \\log {n})</math> корака. Тако, ако је скуп улазних података довољно велик, сортирање спајањем је брже од сортирања уметањем.\nГенерално пишемо да важи:\n:<math>f(n) = O(g(n))</math>\nкада је задовољено:\n:<math>\\exists c>0, \\exists n_0> 0, \\forall n\\ge n_{0}: 0\\le f(n)\\le c\\cdot g(n).</math>\nОво значи да <math>f(n) = O(g(n))</math> важи ако и само ако постоје константе <math>c</math> и <math>n_0</math> веће од нуле, тако да за сваки <math>n>n_0</math>, <math>f(n)</math> функција је позитивна и мања или једнака <math>c g(n)</math>.\nПриметимо да знак једнакости који се користи у горњем запису, описује релацију између <math>f(n)</math> и <math>g(n)</math> , а не истинску еквивалентност. У светлу тога, неки дефинишу велико О у терминима скупова, тако да је:\n:<math>f(n)\\in O(g(n))</math>\nкада је:\n:<math>f(n)\\in \\{f(n) : \\exists c>0, \\exists n_0> 0, \\forall n\\ge n_0: 0\\le f(n)\\le c\\cdot g(n)\\}.</math>\nВелико O нотација је само горња граница – супремум; оба следећа исказа су тачна:\n:<math>n^3 = O(n^4)</math>:<math>n^4 = O(n^4)</math>\nАко узмемо да знак једнакости означава еквиваленцију, добићемо јако чудан резултат, тј. да је:\n:<math>n^3 = n^4</math>\nшто је очигледна бесмислица. Зато је дефиниција на бази теорије скупова згодна. Забуна може да се избегне тиме што ћете знак једнакости интерпретирати као једносмеран тј.:\n:<math>n^3 = O(n^4)</math>\nне имплицира да важи и:\n:<math>O(n^4) = n^3</math>\nУвек држите О на десној страни знака једнакости.\n2 Велико омега\nПонекад нам није довољно да одредимо само горњу границу времена извршења неке функције. Велико омега нам даје доњу границу – инфинум. Генерално, кажемо да је:\n:<math>f(n) = \\Omega(g(n))</math>\nкада важи:\n:<math>\\exists c>0, \\exists n_0> 0, \\forall n\\ge n_{0}: 0\\le c\\cdot g(n)\\le f(n).</math>\nтј. <math>f(n) = \\Omega(g(n))</math> ако и само ако постоје константе c и n<sub>0</sub> такве да је за свако n>n<sub>0</sub>, f(n) позитивна и већа или једнака cg(n).\nТако, на пример, можемо да тврдимо да је:\n:<math>n^2-2n = \\Omega(n^2)</math>, (c=1/2, n<sub>0</sub>=4) или\n:<math>n^2-2n = \\Omega(n)</math>, (c=1, n<sub>0</sub>=3),\nали не можемо да је\n:<math>n^2-2n = \\Omega(n^3).</math>\n3 Велико тета\nКада је дата функција истовремено и O(g(n)) и &Omega;(g(n)), кажемо да је &Theta;(g(n)), и тада имамо тесне границе функције. Функција f(n) је &Theta;(g(n)) када важи:\n:<math>\\exists c_1>0, \\exists c_2>0, \\exists n_0> 0, \\forall n\\ge n_0 : 0\\le c_1\\cdot g(n)\\le f(n)\\le c_2\\cdot g(n),</math>\nАли у већини случајева када покушавамо да утврдимо да је задата функција <math>f(n) = \\Theta(g(n))</math>, уместо да користимо горњу дефиницију, показујемо да је она истовремено и O(g(n)) и &Omega;(g(n)).\n4 Мало о и омега\nКада асимптотске границе нису тесне, то можемо да изразимо тако што кажемо да је <math>f(n) = o(g(n))</math> или <math>f(n) = \\omega(g(n)).</math>.\nДефинише се:\n:f(n) је o(g(n)) акко <math>\\forall c>0, \\exists n_0> 0, \\forall n\\ge n_0: 0\\le f(n) < c\\cdot g(n)</math> и\n:f(n) је &omega;(g(n)) акко <math>\\forall c>0, \\exists n_0> 0, \\forall n\\ge n_0: 0\\le c\\cdot g(n) < f(n).</math>\nПриметимо да је функција f у o(g(n)) када за сваки коефицијент g, g на крају постаје већа од f, док је за O(g(n)) потребно да постоји један коефицијент за који g постаје најмање једнак f.\n5 Анализа алгоритама: решавање диференцних једначина\nЗа сортирање n елемената спајањем: <math>T(n) = 2*T(n/2) + c(n)</math>. Ово описује једну итерацију сортирања: простор проблема <math>n</math> се своди на две половине (<math>2*T(n/2)</math>), које се спајају по окончању свих рекурзивних позива (<math>c(n)</math>). Овај систем обележавања (нотација) је основа за анализу алгоритама, тако да треба што пре да се на њега навикнете.\nПостоје теореме које можете да користите да би проценили време великог О за функцију чија се диференцна (рекурентна) једначина уклапа и одређени шаблон.\n6 Главна теорема\nRazmotrimo diferencnu jednačinu koja se uklapa u formulu:\n:<math>T(n) = a T\\left({\\frac{n}{b\\right) + O(n^k)</math>\nзa ''a''&ge; 1, ''b'' > 1 и ''k''&ge; 0. Овде је a број рекурзивних позива за један позив функције, ''n'' је величина улаза, ''b'' је фактор за који се улаз смањује и ''k'' је полиномијални ред операције која се појављује сваки пут када се позове функција (осим за базне случајеве). На пример, код алгоритма сортирања спајањем, који ћемо покрити касније, имамо да је\n:<math>T(n) = 2 T\\left({\\frac{n}{2\\right) + O(n)</math>\nзато што се два потпроблема позивају (решавају) за сваку итерацију случаја који није базни и величина вектора се сваки пут дели на пола. <math>O(n)</math> је на крају „победнички“ део ове поделе и победнички алгоритам: он троши линеарно време за спајање резултата два рекурзивна позива у један коначни резултат.\nАко замислимо рекурзивне позиве ''T'' као формирање стабла, постоје три могућа случаја у којима може да се утврди где се већина времена извршења алгоритма троши („већина“ у смислу који се односи на његово асимптотско понашање):\n# стабло може да буде разгранато при врху и тада се већина времена се троши за време позива близу корена;\n# стабло може да буде уравнотежено, када је утрошак времена равномерно распоређен;\n# стабло може да буде разгранато при дну, када се већина времена троши на позиве близу листова.\nУ зависности од тога у ком се од три наведена статуса стабло налази, ''T'' ће имати другачију сложеност:\nГлавна теорема\nДато <math>T(n) = a T\\left({\\frac{n}{b\\right) + O(n^k)</math> for ''a''&ge; 1, ''b'' > 1 and ''k''&ge; 0:\n* Ако је <math>a < b^k</math>, онда <math>T(n) = O(n^k)\\ </math> (разгранато при врху)\n* Ако је <math>a = b^k</math>, онда <math>T(n) = O(n^k\\cdot \\log n)</math> (уравнотежено)\n* Ако је <math>a > b^k</math>, онда <math>T(n) = O(n^{\\log_b a})</math> (разгранато при дну)\nЗа горњи случај сортирања спајањем\n:<math>T(n) = 2 T\\left({\\frac{n}{2\\right) + O(n)</math>\nимамо да је\n:<math>a=2, b=2, k=1\\implies b^k = 2</math>\nиз чега следи да је <math>a = b^k</math>, што чини да је стабло уравнотежено. Према главној теореми сложеност сортирања спајањем је\n:<math>T(n) = O(n^1\\log n) = O(n \\log n)</math>.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5", "word_count": 1626, "cyrillic": 0.722}
{"id": "11263", "title": "LaTeX/Слова", "text": "Слова су комплексна тема. За уобичајена документа, само Породице слова, Наглашавање текста, и Кодирање слова су заиста неопходни. Остали делови су кориснији макро писцима или за веома специфичне потребе.\n1 Увод\nДигитална слова имају дугачку и запетљану историју. Погледај Адобе метрику слова за више детаља.\nОригинално TeX је замишљен да користи сопствен систем слова, MetaFont, дизајниран од стране Д. Кнута. Стандардна породица слова TeX и пријатеља се зове Computer Modern. Ова слова високог квалитета су скалабилна, и имају велики распон штампарских фино подешавајућих могућности.\nСтандардни tex компајлери ће дозволити да користите друга слова. Постоји много различитих типова слова, као што су ПостСкрипт Тип1/Тип3 слова и битмап слова. Тип1 су контурна слова (векторска графика) која се често користе од стране pdftex. Битмап слова су растер графике, и често веома лошег квалитета1, што се може лако видети приликом зумирања или штампања документа. Тип3 је надскуп Типа1 и има више функција из Постскрипта, као што је уграђивање растерске графике. У TeX свету, Тип3 се често користе за уграђивање битмап слова.\nтреба се приметити да се слова генеришу првог пута када су потребна, отуда дуго време компилације.\nИпак, MetaFont је интерно поприлично комплексан систем слова, и најпопуларнији системи слова до сада су ТруТајп слова (ttf) и Опентајп слова (otf). са модерним TeX компајлерима као што су xetex и luatex могуће је могуће је искористити таква слова у LaTeX документима. Ако желите/морате да се држите стандардних компајлера, већ поменуте врсте слова се морају прво претворити и ставити на располагање LaTeX-у (''нпр.'' претворени у Тип1 слова). Секција спољни линкови испод има неке корисне ресурсе.\nУ LaTeX-у, постоје многи начини за спецификацију и контролу слова. То је веома сложено питање у типографији.\n2 Породице слова\nПостоје многе породице слова нпр. Computer Modern, Times, Arial и Courier. ове породице се могу груписати у три главне категорије: римска (rm) или сериф, санс сериф (sf) и моноспејс (tt) (погледај Slogovnе fontovе за више детаља). Свака породица слова долази са почетним дизајном који потпада у једну од ових категорија; ипак, оне су заменљиве међу собом. Computer Modern Roman је подразумевана породица слова за LaTeX. Слова у свакој породици такође имају различита својства (величину, облик, тежину, итд.). Породице су замишљене да буду константне, тако да се веома обесхрабрује промена слова појединачно већ промена целе породице.\nТри породице су дефинисане од стране својих варијабли:\n***\nСтандардна породица је садржана у вариабли, и подразумева се да има једну од три већ поменуте варијабле као вредност. Стандардна је дефинисана (у преамбули) као следећи задатак:\nОво ће окренути цео део документа користећи подразумевана слова на подразумевани санс сериф, који је Computer Modern Sans Serif ако нисте променили подразумевана слова.\nПромена породице слова обично ради у два корака:\n# Прва одређује која породицу желите да промените (rm, sf или tt).\n# Друга одређује нову подразумевану породицу ако то није rm.\nМатематичка слова су много комплекснији случај. Слова могу да дођу у пакету који ће се побринути за дефинисање све три породице плус математичких слова. Можете урадити и сами, и у том случају не морате да учитате никакав пакет.\nИспод је пример који показује како променити специфичну породицу.\nТри уобичајене породичне варијабле слова и варијабла се не требају мешати са својим припадајућим променама:\n****\n3 Доступна LaTeX слова Узето са\nДа би изабрали слова која вам се свиђају, молимо вас посетите . Овде су неки чести примери.\nИспод су нека слова која су подразумевано инсталирана.\n3.0.1 Сериф слова\nСкраћеница, Име слова\ncmr, Computer Modern Roman (подразумевани)\nlmr, Latin Modern Roman\npbk, Bookman\nbch, Charter\npnc, New Century Schoolbook\nppl, Palatino\nptm, Times\n3.0.2 Санс сериф слова\nСкраћеница, Име слова\ncmss, Computer Modern Sans Serif (подразумевани)\nlmss, Latin Modern Sans Serif\npag, Avant Garde\nphv, Helvetica\n3.0.3 Слова писаће машине\nСкраћеница, Име слова\ncmtt, Computer Modern Typewriter (подразумевани)\nlmtt, Latin Modern\npcr, Courier\nШтавише, (BitStream Vera Mono) и слова су дизанирана да изгледају добро када се користе зајеедно са Computer Modern serif словима.\n\\usepackage[scaled=0.85]{beramono}\n3.0.4 Курзивна слова\nПошто LaTeX нема генеричну породичну групу за курзивна слова, ова слова се обично додељују римској породици.\nСкраћеница, Име слова\npzc, Zapf Chancery\n3.0.5 Слова математичких формула\nСкраћеница, Име слова\ncmm, Computer Modern (math italic)\ncmsy, Computer Modern (math symbols)\nzplm, Palatino (math)\n4 Наглашавање текста\nДа бисте дали акценат једном речју или фрази, најпростији начин је да користите команду, која често искоси текст. Курзив текст може бити наведен експлицитно са .\nОбрати пажњу да је команда динамична: ако нагласите реч која је већ у наглашеној реченици, она ће бити враћена у усправно слово.\nТекст може бити наглашен у већој мери уз помоћ подебљања, посебно за кључне речи које читалац можда жели да пронађе када чита текст. Пошто се подебљан текст обично чита пре било ког текста у параграфу или чак на страни, треба га користити умерено. Такође се може користити уместо курзивног текста када се користи сан-сериф писмо да обезбеди већи контраст са ненаглашеним текстом. Подебљан текст се може генерисати са командом.\n5 Кодирање слова\n''Симбол'' је секвенца бајтова, и не треба се мешати са својим представљањем, ''знаком'', који представља оно што читалац види. Зато симбол 'а' има различиту репрезентацију пратечи искоришћена слова, на пример усправна верзија, курзивна верзија, различите ширине и висине, и тако даље.\nПри компилацији, tex ће морати да изабере прави знак слова за сваки симбол. Ово се назива ''кодирање слова''.\nУобичајено LaTeX кодирање слова је ОТ1, кодирање оригиналних Computer Modern TeX текст слова. Садржи само 128 симбола, многи из ASCII-а, али изостављајући неке друге и укључујући велики број који нису ASCII. Када су потребни акцентовани симболи, TeX их креира тако што комбинује нормалне симболе са нагласком. Док резултујући излаз изгледа савршено, овај приступ има разлоге за опрез.\n* Зауставља аутоматску функцију за растављање од рада у унитрашњости речи које садрже наглашене симболе.\n* Потрага за речима са нагласком у ПДФ-у неће успети.\n* Издвајање ('нпр.' копирати залепити) прегласа 'Ä' преко ПДФ-овог читача у стварности издваја 2 симбола ''.\n* Поред тога, нека литинична слова се немогу направити комбинацијом нормалних симбола са нагласком, не рећи ништа о не латиничним алфабетима, као штос су Грчки или Ћирилични.\nДа би се превазишли ови недостаци, неколико 8-битних слова, сличних CM-у су креирана. ''Extended Cork'' (EC) слова у T1 кодирању садрже слова и знакове интерпукције за ''већину Европских језика'' базираних на латиници. LH сет слова садрзи слова потребна за сређивање документа у језику користећи Ћирилицу. Због великог броја Ћириличних знакова, они су распоређени у четири кодирања слова —T2A, T2B, T2C, and X2. CB пакет садржи слова у LGR кодирању за композиције Грчког текста. Коришћењем ових слова можете поправити/омогућити писање са цртицом у не-енглеским документима. Још једна предност коришћења нових слова сличних CM-у је да она омогућују слова свих CM породица у свим ширинама, облицима, и оптичко скалираним величинама слова.\nСве ово није могуће са ''OT1''; то је разлог због којег би желели да промените кодирање слова вашег документа.\nИмајте на уму да ће промена кодирања слова имати неке захтеве над словима која се користе. Стандардна Computer Modern слова не подржавају T1. требаће вам Computer Modern Super или Latin Modern, који су налик на Computer Modern слова са T1 подршком. ако немате ниједан од ових, веома је често (у зависности од ваше TeX инсталације) да tex изабере Type3 слова као што су Type3 EC, што су битмап слова. Битмап слова изгледају поприлично ружно када се зумирају или штампају.\nпакет говори LaTeX-у које кодирање слова да користи. кодирање слова се поставља са:\nгде је кодирање фонта. могуће је учитати неколико кодирања истовремено.\nНе постоји ништа за мењање у вашем документу за коришћење CM Super слова (под претпоставком да су инсталирана), она ће се аутоматски учитати ако користите T1 кодирање. За lmodern, требаће вам да учитате пакет после што T1 кодирање је постављено:\nПакет (готово европски) је застарео. Он је пружао нека заобилазна решења за писање са цртицом речи са посебним симболима. Ови нису више неопходни са словима као што су lmodern. коришћење ae пакета доводи до проблема кодирања текста у ПДФ фајловима генерисаних преко pdflatex (нпр. екстракција текста и претраживање), поред топографских проблема.\n6 Стилови слова\nСвака породица има своје карактеристике слова (као што су курзивна и подебљана), такође позната као стилови слова, или својства слова.\nСтилови слова се обично имплеметирају са различитим фајловима слова. Тако да је могуће да се направи нова породица слова тако што се наведу стилови слова различитих породица слова.\n6.1 Облици\nУ следећој табели су наведене команде које ће вам бити потребне да приступите типичним облицима слова:\nLaTeX команда, Еквивалентно са, Излазни стил, Напомене\ndocument font family, Ово су подразумевана или нормална слова.\nemphasis, Типично курзивна. Употреба emph{} унутар курзивног текста уклања курзив текст на наглашеном тексту.\nroman font family\nsans serif font family\nteletypefont family, Ово је фиксна-ширина или момоспејс слова.\nupright shape, Исто као и нормално писмо.\nitalic shape\nslanted shape, Искривљена верзија нормалног писма (слично са, али мало другачије од, курзивног текста).\nSmall Capitals\nuppercase (all caps), Такође . Мада, постоје нека упозорења; види .\nbold\nmedium weight, Слова тежине између нормалног и подебљаног.\nlight, Слова лакша него нормална. Није подржано од стране свих писама.\nКоманде у колони два нису сасвим еквивалентне komandama у колони један: Оне не исправљају размак након што се изабрани стил слова не заврши. Команде у колони један се стога у уопштеном случају препоручују.\nможда сте приметили да нема подвућеног текста. Ово је зато што је подвлачење не препоручљиво из топографских разлога (повлачи текст на доле). Требало би да користите ''emph'' уместо. Међутим подвлачење текста омогућава користан добар облик наглашавања током процеса уређивања, на пример да се скрене пажња на промене. иако је подвлачење доступно путем команде, текст подвучен на овај начин се неће правилно раздвајати. Ова фунционалност се мора додати са (истицање на подвлачењу) пакетом. Задените у вашу преамбулу. По нормали, ово земењује команду са подвученим а не са курзивним стилом. Мало је вероватно да је ово жељени ефекат, тако да је боље да се заустави од преузимања и једноставно позове подвлачеење команда када је потребно.\n* Да би се вратило уобичајено форматирање, додати одма након што окружење почне. Алтернативно, користите .\n* За подвлачење, користите заједно са ..\n* Да бисте додали таласасто подвлачење, додајте заједно са ..\n* За избрисано (прецртано), користити заједно са ..\n* За косу црту преко сваког индивидуалног симбола заједно са .\nНеки стилови слова нису компатиблини једни с другим. Али, неки екстра пакети пупуниће овај недостатак.\nЗа подебљана мала, велика слова, можда ћете желети да користите:\n6.2 Димензионисање текста\nДа бисте применили различите величине слова, само пратите команде у овој табели:\nКоманда, Излаз\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nпример текста\nОве команде мењају величину Унутар датог обима, тако, на пример ће променити величину само , и нема утицаја на слова у остатку документа. Радиће за већину делова текста.\nОве команде се не могу користити у математичком моду. ипак, део формуле се може подесити у различиту величину коришћењем \\mbox команде која садржи команду величине.\nнова величина ступа на снагу одмах након команде величине; ако цео пасус или јединица је постављена у одређеној величини, команда величине би требала да садржи и празну линију или која ограничава јединицу.\nУобичајена величина за је 10 тачки (опција), али се може разликовати за неке стилове документа и њихове опције. Стварна величина произведена од стране ових команди такође зависи од стила документа и, у неким стиловима, више од једне од ових величинских команди може произвести исту стварну величину.\nУочити да дефиниције за величине слова су подстављене од стране класе документа. У зависности од стила документа стварна величина слова се може разликовати од горе наведеног. И нема свака класа документа јединствене величине за свих 10 величинских команди.\n+ Апсолутне тачкасте величине, величина, стандардне класе (изузев ''косих''), beamer, AMS класе, ''memoir'', ''коса''\n[10pt], [11pt], [12pt], [10pt], [11pt], [12pt]\n\\tiny, 5, 6, 6, 6, 7, 8, 13.82\n\\scriptsize, 7, 8, 8, 7, 8, 9, 16.59\n\\footnotesize, 8, 9, 10, 8, 9, 10, 16.59\n\\small, 9, 10, 10.95, 9, 10, 10.95, 16.59\n\\normalsize, 10, 10.95, 12, 10, 10.95, 12, 19.907\n\\large, 12, 12, 14.4, 10.95, 12, 14.4, 23.89\n\\Large, 14.4, 14.4, 17.28, 12, 14.4, 17.28, 28.66\n\\LARGE, 17.28, 17.28, 20.74, 14.4, 17.28, 20.74, 34.4\n\\huge, 20.74, 20.74, 24.88, 17.28, 20.74, 24.88, 41.28\n\\Huge, 24.88, 24.88, 24.88, 20.74, 24.88, 24.88, 41.28\nКао техничка напомена, тачке у TeX прате стандардну америчку величину тачака у којој 1 pt је приближно 0.35136 mm. Стандардна величина тачке која се користи у већини модерних компјутерских програма (позната као ''десктоп објављивајућа тачка'' или ''ПостСкрипт тачка'') има 1 pt једнак око 0.3527 mm док је стандардна европска величина тачака (позната као ''Дидот тачка'') имала 1 pt једнаку око 0.37597151 mm.\n7 Локални избор слова\nможете променити слова за специфичан део текста. Постоје четири својства слова која можете променити.\n;: Кодирање слова, као што су OT1 (TeX уобичајено) или T1 (повећана подршка симбола, боља ПДФ подршка, широко коришћен).\n;: Породица слова.\n;: Серија: l=благо, m=средње, b=подебљано, bx=веома подебљано.\n;: Облик: it=курзивно, n=нормално, sl=косо, sc=мала, велика слова.\nкоманда је обавезна, иначе слова се неће променити. препоручује се да се команда приложи у групи да би се чисто вратила претходна селекција слова када је пожељно.\nМожете користити све ове команде у низу:\nСтандардне вредности се чувају у , , и . Подешавање назад на уобичајена својства слова може бити урађено са\nЗа краће, можете користити команду.\n8 Произвољне величине слова\n... команде су често довољне за већину садржаја. Ово су међутим, фиксне величине. У већини документиних процесора, обично можете бирати било коју величину слова. Ово је зато што симболи се стварно увећавају. Ако обично изгледа тачно за средње величине, изгледаће чудно на екстремним вредностима због неизбаланциране дебљине. У TeX-у могуће је мењати увећање свега, али се веома одвраћује од тога због већ наведеног разлога. Промена величине слова се врши променом датотеке слова. Да, постоји датотека за сваку величину: cmr10 за Computer Modern римско 10pt, cmr12 за Computer Modern римско 12pt, итд. Ово обезбеђује да су симболи правилно избалансирани и да остају читљиви на свим дефинисаним величинама.\nможете изабрати посебну величину слова са командом. Пример:\nАко користите стандардно Computer Modern кодирање слова, можете добити следећу поруку:\nLaTeX Font Warning: Font shape `OT1/cmr/m/n' in size <142.26378> not available\n(Font) size <24.88> substituted on input line 103.\nУ овом случају приметићете да је величина слова по стандарду ограничена на скуп фиксних величина као што је горе наведено. Можете користити fix-cm или type1cm пакете да би дозволили computer modern словима да се скалирају до произвољних вредности.\n9 Проналажење слова\nМожете пронаћи одгромад директоријум слова заједно са примерима и конфигурацијама на .\n10 Слова за српски језик\nУ српском језику се ћириличка слова ''б'', ''г'', ''д'', ''п'' и ''т'' у курзиву разликују од слова у рецимо руском језику. Подразумевана слова у LaTeX-у не подржавају те облике слова.\nПакет cmsrb је модификована верзија подразумеваних Computer Modern слова која садржи исправна слова за српски језик.\nСкраћеница, Име слова\ncmsrbr, Computer Modern Serbian Roman\ncmsrbs, Computer Modern Serbian Sans Serif\ncmsrbt, Computer Modern Serbian Typewriter\nДовољно је да убацимо кôд како би смо добили Computer Modern слова за српски језик.\n11 Коришћење произвољних системских слова\nАко користите XeTeX или LuaTeX машину и пакет, моћи ћете да користите било која слова инсталирана у систему без напора. XeTeX такође дозвољава коришћење OpenType технологије модерних слова као специфизирање алтернативних знакова и оптичких величинских варијанти. XeTeX такође користи Unicode по нормали, што може бити од помоћи у питањима везаним за слова.\nда бисте користили слова, довољно је да покренете пакет и подесите слова:\nЗатим саставити документ са xelatex или lualatex. Имајте на уму да можете генерисати само пдф. датотеке, и да вам је потребна довољно нова TeX дистрибуција (TeX Live 2009 треба да ради за XeTeX и Tex Live 2010 за LuaTeX). Такође ''неби'' требали да учитате или пакете. Уместо тога проверите да је ваш документ кодиран као UTF-8 и учитајте , који ће се побринути за кодирање слова. Да би ваш документ подржавао и pdflatex и xelatex/lualatex можете користити / макро из / пакета. На пример за xelatex\n12 ПДФ Слова и својства\nПДФ документи имају способност да уграђују датотеке слова. То их чини преносивим, отуда назив ''Преносиви документ формати''.\nМноги ПДФ читачи a имају ''Опционе'' функције унесене у списак играђених слова и документ метаподатака.\nМноги Јуникс системи користе ''poppler'' сет алата који користи pdfinfo унесе у списак ПДФ метаподатке, и pdffonts да унесе у списак изграђених слова.\n13 Корисни сајтови\n*\n*\n*\n*\n* ''\"За једнократне пројекте, можете хватати пречице са инсталацијом слова'' (т.ј. fontinst) ''и завршити са лакшим за управљање скупом датотека и чистијом TEX инсталацијом. Овај чланак показује како и зашто\"''\n13.1 Трутајп (ттф) слова\n** ( / )\n**** (за MikTeX)", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0", "word_count": 2784, "cyrillic": 0.881}
{"id": "11283", "title": "LaTeX/Инсталација додатних пакета", "text": "Додатне функције за LaTeX се називају пакети. Десетине њих су унапред инсталирани са LaTeX-ом и могу се користити у вашим документима одмах. Сви би требало да су сачувани у подиректоријумима texmf/tex/latex названим по сваком пакету. Назив директоријума \"texmf\" значи “TEX и METAFONT”. Да би сазнали који други пакети су доступни и шта они раде, требало би да користите која садржи линк до свеобухватног каталога Грејхема Вилиамса за пакете.\nПакет је датотека или колекција датотека који садрже додатне LaTeX команде и програмирање које додају нове функције стилизовања или модификују оне које већ постоје. Постоје два основна типа датотеки: класне датотеке са .cls екстензијом, и датотеке стила са .sty екстензијом. Могу постојати и помоћне датотеке. Када покушате да слажете текст документа коме је потребан пакет који није инсталиран на вашем систему, LaTeX ће вас упозорити са поруком грешке да тај пакет недостаје. Можете преузимати ажурирања пакета које већ поседујете (оне који су инсталирани са вашом верзијом LaTeX-а као и оне које сте ви додали). Не постоји ограничење броја пакета које можете имати инсталиране на вашем рачунару (ако имате довољно простора на диску!), али постоји конфигурацијско ограничење броја који може бити коришћен унутар било ког једног LaTeX документа истовремено, мада то зависи од тога колики су пакети понаособ. У пракси нема никаквих проблема да имате и неколико десетина активних пакета.\nВећина LaTeX инсталација долази са великим скупом пре-инсталираних пакета стила, тако да можете да користите менаџер пакета TeX дистрибуције или можете да користите овај који је већ на вашем систему, да управљате пакетима. Погледајте аутоматску инсталацију. Велики број пакета стилова је доступан на интернету. Главно место где можете да гледате пакете стилова на интернету је . Када сте идентификовали пакет који вам је потребан и који није у вашој дистрибуцији, користите индексе на било ком CTAN серверу да нађете пакет који вам је потребан и директоријум са ког он може бити преузет. Погледајте ручну инсталацију.\n1 Аутоматска инсталација\nАко на оперативном систему са менаџером пакета или гранама превожења, можете често наћи пакете у складиштима.\nСа MikTeX-ом постоји пакет менаџер који вам дозвољава да појединачно изаберете пакет који желите. Као прикладна опција, при компилацији датотеке која захтева не-инсталиране датотеке, MikTeX ће аутоматски изазвати инсталацију оних који недостају.\nСа TeX Live, честа је појава да имате дистрибуцију упаковану у мало великих пакета. На пример, за инсталацију нечега везоног са интернационализацијом, можда ћете морати да инсталирате пакет попут texlive-lang.\nСа ручно инсталираним TeX Live, користите tlmgr да би управљали пакетима појединачно.\ntlmgr install <пакет1> <пакетe2> ...\ntlmgr remove <пакет1> <пакет2> ...\nУпотреба tlmgr је покривена у поглављу о инсталацији.\nАко не можете да пронађете жељени пакет са било којом од претходно поменутих метода, погледајте ручну инсталацију.\n2 Ручна инсталација\n2.1 Преузимање пакета\nШта обично требате да тражите су две датотеке, једна се завршава са .dtx а друга са .ins. Прва представља DOCTeX датотеку, која комбинује програм пакета и своју документацију у једну датотеку. Друга представља инсталацијску рутину (много мања). Увек морате преузети обе датотеке. Ако две датотеке нису тамо, то значи једну од две ствари:\n*''Или'' је пакет део много већег снопа који по нормали неби требало да ажурирате ако не промените LaTeXверзију LaTeX-а;\n*''или'' је старији или релативно прости пакет написан од стране аутора који није користио .dtx датотеку.\nПреузмите датотеке пакета на привремени директоријум. Често ће постојати readme.txt са кратким описом пакета. Наравно прочитајте ову датотеку прво.\n2.2 Инсталација пакета\nПостоје пет корака у инсталацији LaTeX пакета. (Ови кораци се такође могу користити на деловима компликованог пакета који сте сами написали; у овом случају, пређите одмах на корак 3.)\n1. Извуците датотеке Покрените LaTeX на .ins датотеци. Ово значи да, отворите датотеку у вашем едитору и процесуирајте је као да је она LaTeX документ (који она јесте), или ако преферирате, напишите latex а затим .ins имедатотеке, у командном прозору у вашем привременом директоријуму. Ово ће извући све датотеке потребне из .dtx датотеке (ово је разлог због којег морате да имате обе датотеке присутне у привременом директоријуму). Запишите или одштампајте имена направљених датотека ако их има много (прочитајте лог фајл ако желите поново да видите њихова имена).\n2. Створите документацију Покрените LaTeX на .dtx датотеци. Можда ћете морати да је покренете два или више пута, да би добили тачно упућивање (као и код било ког другог LaTeX документа). Ово ће створити .dvi датотеку документације објашњавајући за шта је пакет створен и како га користити. Ако више волите да направите PDF онда покрените pdfLaTeX. Ако сте такође створили и .idx, то значи да документ такође садржи и индекс. ако желите да се индекс правилно направи, пратите кораке у одељку индексирања. Понекад ћете видети да је .glo (речник) датотека произведена. Уместо тога покрените следећу команду:\nmakeindex -s gglo.ist -o name.gls name.glo\n3. Инсталирајте датотеке Док се документација штампа, помери или копирај датотеке пакета из вашег привременог директоријума на права места у вашој локалној TeX инсталационој грани директоријума. Пакети инсталирани ручно би требало увек бити постављени у вашу \"локалну\" директоријску грану, а''не'' у директоријску грану која садржи све раније инсталиране пакете. Ово се ради ''а)''да се спречи ваш пакет од случајног преписивања датотека унутар главних TeX директоријума; и ''б)'' да би се избегло преписивање ваших новонасталих датотека када следећи пут ажурирате вашу верзију TeX-а.\nЗа TDS(TeX структура директоријума)-систем правилника, ваша \"локална инсталациона грана директоријума\" је фасцикла заједно са њеним под фасциклама. Крајња фасцикла би вероватно требало да се зове texmf-local/ или texmf/. Њена локација зависи од вашег система:\n:* MacTeX: Users/''username''/Library/texmf/.\n:* Системи налик на јуникс: Обично ~/texmf/.\n:* MikTeX: ваша локална директоријумска грана може бити било која фасцикла коју желите, докле год је региструјете као корисничко управљан texmf директоријум (погледајте )\n\"Право место\" понекад изазива конфузију, посебно ако је ваша TeX инсталација страра и није у складу са TeX структуром директоријума(TDS). за правилне TDS системе, \"право место\" за LaTeX .sty датотеку је одговарајуће назван поддиректоријум од texmf/tex/latex/. \"Одговарајуће назван\" значи назван са смислом и значењем (и кратким називом). За пакет као paralist, на пример, ја бих директоријум назвао texmf/tex/latex/paralist.\nЧесто постоји само .sty датотека за померање, али у случају комплексних пакета може их бити више, и оне можда припадају различитим локацијама. На пример, нови BibTeX пакети или пакети слова ће типично имати неколико пакета за инсталацију. Ово је разлог због којег је добра идеја креирати поддиректоријум за за пакете а не натрпати датотеке на гомилу заједно са другим невезаним стварима. Ако постоје конфигурацијске или друге датотеке, прочитајте документацију да откријете да ли постоји специјална или приоритетна локација да их померите.\n+Где ставити датотеке из пакета\nТип, Директоријум (под texmf/ или texmf-local/), Опис\n.afm, fonts/afm/''foundry''/''typeface'', Адоби метрика слова за Type 1 слова\n.bib, bibtex/bib/''bibliography'', BibTeX библиографија\n.bst, bibtex/bst/''packagename'', BibTeX стил\n.cls, tex/latex/base, датотека класе документ\n.dvi, doc, документација пакета\n.enc, fonts/enc, Кодирање слова\n.fd, tex/latex/mfnfss, Датотеке дефиниције слова за METAFONT слова\n.fd, tex/latex/psnfss, Датотеке дефиниције слова за PostScript Type 1 слова\n.map, fonts/map, Датотеке мапирања слова\n.mf, fonts/source/public/''typeface'', METAFONT контура\n.pdf, doc, документација пакета\n.pfb, fonts/type1/''foundry''/''typeface'', PostScript Type 1 контура\n.sty, tex/latex/''packagename'', Датотека стила: нормални садржај пакета\n.tex, doc, TeX извор за документацију пакета\n.tex, tex/plain/''packagename'', Обичне TeX макро датотеке\n.tfm, fonts/tfm/''foundry''/''typeface'', TeX метрика слова за METAFONT и Type 1 слова\n.ttf, fonts/truetype/''foundry''/''typeface'', TrueType слова\n.vf, fonts/vf/''foundry''/''typeface'', TeX виртуелна слова\nothers, tex/latex/''packagename'', други типови датотека сем ако нису инструковане другачије\nЗа вићину слова на CTAN-у, ''foundry'' је public.\n4. Ажирирајте ваш индекс Коначно, покрените ваш TeX програм индексирања да би ажурирали базу података пакета. Овај програм долази заједно са сваком модерном верзијом TeX-а и има разна имена у зависности од LaTeX дистрибуције коју користите. (Прочитајте документацију која долази са вашом инсталацијом да би сазнали које је то име, или консултујте ):\n:* teTeX, TeX Live, fpTeX: texhash:* web2c: mktexlsr:* MacTeX: MacTeX сам ово ради за вас.\n:* MikTeX: initexmf --update-fndb (или користите GUI)\n:* MiKTeX 2.7 или касније верзије, инсталиране на виндоус XP и виндоус 7: Start -> All Programs -> MikTex -> Settings. У виндоус 8 користите кључну реч ''Settings'' и изаберите опцију ''Settings'' са MiKTex логом. У ''Settings'' менију изаберите први уметак и кликните на ''Refresh FNDB''-дугме (MikTex ће онда проверити директоријум програмских датотека и онда ће ажурирати листу базе података имена датотеки). Након тога само потврдите кликом на 'OK'.\n5. Ажурирајте мапе слова Ако је ваш пакет инсталирао било која TrueType или Type 1 слова, морате да ажурирате датотеке за мапирање слова ''као допуну'' ажурирању индекса. Аутор ваг пакета би требало да је укључио .map датотеку за слова. Програм ажурирања мапе је често нека варијанта updmap, у зависности од ваше дистрибуције:\n:* TeX Live и MacTeX: updmap --enable Map=''mapfile''.map (ако сте инсталирали датотеке на личној грани) или updmap-sys --enable Map=''mapfile''.map (ако сте инсталирали датотеке у директоријуму система).\n:* MikTeX: Покрените initexmf --edit-config-file updmap, додајте ред \"Map ''mapfile''.map датотеци која се отвори, затим покрените initexmf --mkmaps.\nПогледајте .\nРазлог зашто овај процес није био широко аутоматизован је да идаље постоје хиљаде инсталација које не одговарају TDS-у, као што су неки старији дељени јуниксови системи и неки мајкрософт виндоус системи, тако да нема начина за инсталациони програм да зна где да стави датотеке: ви морате ово да знате. Такође постоје сситеми где су власник, корисник, или инсталер одабрали да не прате препоручену TDS структуру директоријума, или ово није изводљиво из политичких или безбедоносних разлога (као што је систем дељења где корисник не може да пише заштићеном директоријуму). Разлог зашто постоји texmf-local директоријум (који се назива texmf.local на неким системима) је да обезбеди место за локалне модификације или лична ажурирања, посебно ако сте корисник на дељеном или управљаном систему (јуникс, линукс, ВМС, виндоус НТ/2000/XP, итд.) где можда нећете имати могучност писања главној TeX инсталацијској грани директоријума. Такође можете имати личан texmf поддиректоријум у вашем сопственом директоријуму пријављивања. Ваша инсталација мора бити конфигурисана да прво гледа у ове директоријуме, тако, да би било које ажурирање стандардних пакета било пронађено ту пре него у замењеним копијама у главној texmf грани. Све модерне TeX инсталације би требало ово да раде у сваком случају, ако оне то не раде, можете да уредите texmf/web2c/texmf.cnf сами.\n3 Провера статуса пакета\nУниверзалан начин да се провери да лије датотека доступна TeX компајлерима је алатка командне линије kpsewhich.\n$ kpsewhich tikz\n/usr/local/texlive/2012/texmf-dist/tex/plain/pgf/frontendlayer/tikz.tex\nkpsewhich ће само тражити датотеке, пакете неће тражитит. Она ће вам вратити пут до датотеке.\nЗа више детаља о специфичном пакету користите алатку командне линије tlmgr (само за TeX Live):\ntlmgr info <пакет>\nTlmgr има много више опција. Да се консултујете са документацијом:\ntlmgr help\n4 Документација пакета\nДа бисте сазнали које команде пакет пружа (и самим тим како га користити), потребно је да прочитате документацију. У поддиректоријуму texmf/doc од ваше инсталације требало би да постоји директоријум пун .dvi фајлова, један за сваки пакет инсталиран. Ова локација је специфична за сваку дистрибуцију, али је се ''обично'' налази у:\nДистрибуција, Пут\nMacTeX, /Library/TeX/Documentation/texmf-doc/latex\nMiKTeX, %MIKTEX_DIR%\\doc\\latex\nTeX Live, $TEXMFDIST/doc/latex\nГенерално, ''већина'' ових пакета се налази у latex поддиректоријуму, иако се други пакети (као што су BibTeX и пакети слова) у другим поддиректоријумима у облику doc. Директоријуми документације имају исто име као и пакет (нпр. amsmath), који генерално садрже један или више битних докумената у разним форматима (dvi, txt, pdf, etc.). Документи генерално имају исто име као и пакет, али постоје и изузеци (на пример, документација за amsmath се налази на latex/amsmath/amsdoc.dvi). ако ваша инсталациона процедура није инсталирала документацију, DVI датотеке се могу преузети са CTAN-а. Пре коришћења документа, требало би да пажљиво прочитате документацију, посебно пододељак који се обично назива \"User Interface\", који описује команде које које пакет чини доступним. Не можете само да погађате и да се надате да ће радити: морате да прочитате и да сазнате.\nОбично можете аутоматски отворити било коју документацију инсталираног пакета са ''texdoc'' командом:\ntexdoc <package-name>\n5 Спољни ресурси\nНајбољи начин да се траже LaTeX пакети је већ поменут .\nДодатни ресурси са :\n*** са систематски сортираним пакетима\n* угледан на CTAN хијерархију фасцикли", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0", "word_count": 2030, "cyrillic": 0.835}
{"id": "11413", "title": "Печени пас", "text": "Печени пас (''anjing panggang''), специјалитет из источне Индонезије и јужних Филипина.\n1 Састојци\n* мали до средњи пас\n1.1 Маринада\n* 1 шоља сирћета\n* 3 кашике соли\n* 1 бели лук, исецкан\n* 20 малих љутих папричица\n* 3 парадајза, испасирана\n* 3 шоље сока од лимуна\n2 Поступак\nПса заклати па ошурити, одрати, и уклонити изнутрице. Месо исећи на 12 до 16 великих комада. У сецкалици за храну помешати састојке за маринаду. Месо потопити у маринаду и оставити да одстоји бар 2 сата. Испећи на роштиљу.\nЗа 12 порција.\nen:Cookbook:Grilled Dog", "subject": ["Главна јела"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%81", "word_count": 89, "cyrillic": 0.92}
{"id": "11317", "title": "LaTeX/Речник", "text": "Многи технички документи користе термине или акрониме који су непознати општој јавности. Честа је пракса да се дода речник да се таква документа начине приступачнијим.\nпакет со може кориситти за прављење речника. Он подржава више речника, акронима, и симбола. Овај пакет замењује пакет и он се може користити уместо пакета. Корисници којима је потребно лакше решење требало би да размисле о томе да ручно кодирају уносе коришћењем описног окружења, или longtabu окружења омогућеног од стране пакета.\n1 Почетак\nСтавите и у вашу преамбулу (после ако постоји).\nОнда дефинишите било који број и уноса речника и акронима у вашу преамбулу (препоручено) или пре прве праве употреба увашем документ.\nКоначно додајте позив да пронађете листу речника унутар ваше структуре докумената.\nОнда исправите ваше писање са макроима (и сличним стварима) да бисте истовремено унели ваш предефинисан текст и направили асоциони речник.\nПроцесуирање датотеке сада мора укључивати позив за <code>makeglossaries</code> за којим следи најмање једно даље позивање <code>latex</code>-а или <code>pdflatex-</code>-а.\n2 Употреба\nДа бисте користили пакет, морате га посебно учитати:\nако желите да користите xindy (препоручено) за индексирање фразе, насупрот makeindex (по нормали), морате да прецизирате опцију:\nДа би вам се речник појавио у вашем садржају, морате да прецизирате опцију:\nПогледајте још и прилагођено име на дну ове стране.\nКоначно, унесите следећу команду у преамбули вашег документа да бисте генерисали речник:\nБило које везе у резултујућем речнику неће бити \"реактивне\" ако не учитате пакет ''после'' пакета.\nДодатно, корисници који желе да искористе makeglossaries ће морати да имају Перл инсталиран &mdash; ово обично по нормали није присутно на мајкрософт виндоус платформама.\nОво речено, makeglossaries просто обезбеђује погодан интерфејс да makeindex и xindy и није од кључне важности.\n3 Дефинисање уноса у речник\nДа бисте користили унос из речника прво морате да га дефинишете.\nПостоје неколико начина за дефинисање уноса, у зависности од тога шта дефинишете и како ће то што дефинишете бити употребљено.\nПриметите да дефинисан унос ''неће'' неће бити укључен у штампани речник ''ако'' није коришћен у документу.\nОво вам омогућује да направите речник општих појмова само ставите у свим вашим документима.\n4 Дефинисање термина\nДа бисте дефинисали појам у речнику користите макро:\n<ознака> је посебна ознака која се користи за идентификацију уноса у речнику, <settings> су парови раздвојени зарезом key=value који се користе за дефиницију уноса.\nНа пример, да бисте дефинисали рачунарски унос:\nПример изнад дефинише унос који има исту ознаку као и име уноса.\nОво није увек случај што ће и следећи унос показати:\nКада дефинишете термине, морате да запамтите да ће њих сачувати или makeindex или xindy.\nДок је xindy мало више свестан LaTeX-а, он ради тако што изоставља latex макрое и самим тим нетачно сортира пример изнад као nave.\nmakeindex се неће показати много боље, зато што не разуме TeX макрое, он ће интерпретирати реч онако како је дефинисана, стављајући је унутар класе симбола, пре речи које починњу са naa.\nЗато је потребно проширити наш пример и прецизирати како ће се речи сортирати:\nТакође можете прецизирати форме множине, ако се оне не промирају додавањем лсова “s” (научићемо како да их користимо у следећем делу):\nИли, за акрониме:\nОво ће избегавати погрешне дугачке множине: Frame per Seconds.\nДо сада, уноси у речник су били дефинисани као листе кључних-вредности. Понекад, је опис много комплекснији од само једног параграфа. На пример, можда ћете пожелети да иамте више параграфа, детаљне листе, фигуре, табеле, итд. За талве речничке уносе користите команду longnewglossaryentry у којој опис прати листу кључних-вредности. РАчунарски унос онда изгледа овако:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA", "word_count": 572, "cyrillic": 0.952}
{"id": "11534", "title": "Пролећна флора Србије", "text": "1 Садржај\n; Пролећна флора\n: Опште карактеристике пролећне флоре. Флора Србије.\n; Биљке белих цветова\n; Биљке жутих цветова\n; Биљке ружичастих и црвених цветова\n; Биљке плавих и љубичастих цветова\n; Биљке зелених цветова\n; Дрвеће и жбунови\n; Систематски индекс пролећне флоре", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 36, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11335", "title": "Алгоритми/\"Похлепни\" алгоритми", "text": "Код бектрекинг алгоритама које смо видели, наишли смо на алгоритме који су нашли тачку одлуке и затим вршили рекурзију преко свих опција из те тачке одлуке. Похлепан алгоритам, може да се посматра као бектрекинг алгоритам код кога је за сваку тачку одлуке „најбоља опција“ већ позната па може да се изабере без потребе за рекурзијом преко било које алтернативне опције.\nНазив „похлепан“ потиче од чињенице да алгоритми доносе одлуке базиране на само једном критеријуму, а не на глобалној анализи која би узела у обзир ефекат те одлуке у будућим корацима. Као што ћемо видети, таква бектрекинг анализа ће бити непотребна у случају похлепниг алгоритама, тако да значење похлепан није у смислу узроковања нечег лошег ради кратковременског добитка.\nЗа разлику од бектрекинг алгоритама, похлепни алгоритми не могу да се креирају за сваки проблем. Није сваки проблем решив користећи похлепне алгоритме. Ако посматрамо тражење решења оптимизационог проблема као пењање уз успон, похлепни алгоритми могу да се користе само за она брда код којих ће за сваку тачку најстрмији корак увек водити до врха.\nПохлепни алгоритми су јако ефикасни и могу бити имплементирани на релативно једноставан начин. У великом броју случајева у O(n) сложености јер ће постојати само један избор за сваку тачку. Међутим, већина покушаја да се креира похлепан алгоритам пропадну уколико се најпре не демонстрира прециза доказ коректности алгоритма. Када похлепна стратегија не успе да оптималне резултате за све улазе, премо њој се односимо као према хеуристици, а не алгоритму. Хеуристике могу бити корисне када је брзина важнија од тачних резултата (на пример, када су прихватљиви „довољно добри“ резултати).\n1 Проблем распоређивања догађаја\nПрви проблем који ћемо представити, који може да се реши употребом похлепног алгоритма је проблем распоређивања догађаја. Имамо скуп догађа који имају почетни и завршни тренутак, и треба да направимо подскуп ових догађаја такав да ни један догађај не преклапа са неким другим (да им се не преклапају времена извршавања), и да имамо максималан могући број догађаја у распореду.\nСледи формална представа овог проблема:\n''улаз: догађаји:'' скуп интервала <math>(s_i, f_i)</math> где је <math>s_i</math> почетни тренутак, а <math>f_i</math> завршни тренутак.\n''Решење'': Скуп ''S''''Догађаја''.\n''Ограничење'': Ни један догађај не сме да се преклопи са неким другим. Тј., за све интервале <math>i=(s_i, f_i), j=(s_j, f_j)</math> где је <math>s_i < s_j</math> важи <math>f_i\\le s_j</math>.\n''Циљ'': Максимизовати број распоређених догађаја, нпр., максимизовати величину скупа ''S''.\nNajpre ćemo početi sa bektreking rešewem problema:\n''// event-schedule -- \"заказује\" што више могуће не-конфликтних догађаја''\nfunction event-schedule(''events'' array of ''s''[1..''n''], ''j''[1..''n'']): set\nif ''n'' == 0: return <math>\\emptyset</math> fi\nif ''n'' == 1: return {''events''[1]} fi\nlet ''event'' := ''events''[1]\nlet ''S1'' := union(event-schedule(''events'' - set of conflicting events), ''event'')\nlet ''S2'' := event-schedule(''events'' - {''event''})\nif ''S1''.size() >= ''S2''.size():\nreturn ''S1''\nelse\nreturn ''S2''\nfi\nend\nАлгоритам одозго ће наћи највећи скуп непреклапајућих догађаја. Он игнорише детаље око рачунања скупа преклапајућих догађаја, али је потребно <math>O(n)</math> времена. Како алгоритам прави два рекурзивна позива самом себи, сваки са аргументом величине <math>n - 1</math>, и како уклањање преклапања захтева линеарно време, израз за време које је потребно за овај алгоритам је:\n:<math>T(n) = 2\\cdot T(n - 1) + O(n)</math>\nШто је <math>O(2^{n})</math>.\nНајбоље је претпоставити да уместо да бирамо само први елемент у низу, користимо неки други критеријум. Циљ је да изаберемо „прави“ елемент, тако да нам не буду потреба два рекурзивна позива. Најпре, размотримо похлепну стратегију бирања најкраћих догађаја док више не будемо могли да додајемо догађаје без преклапања. Идеја је да краћи догађаји имају мању шансу да се преклапају са осталим догађајима.\nПостоје случајеви овакав начин бирања догађаја даје оптималне резултате. Међутим, за неке случајеве оваква стратегија је суб-оптимална:\nНа слици изнад, оптимално решење је да се изабере догађај А и С, уместо само В. Можда бе уместо да бирамо најкраћи догађај требало да бирамо догађај са најмањим бројем преклапања. Ова стратегија делује директније али не успева за овај сличај:\nУ случају одозго, можемо да максимизирамо број догађаја бирањем A. B, C, D и Е. Међутим, догађаји са најмањим бројем преклапања су 6, 2 и 7, 3. Али бирање једног од 6, 2 и једног од 7, 3 значи да не можемо да бирамо Б, C и D, што укључује три догађаја уместо само два.\n2 Дијкстрин алгоритам најкраће путање\nСа две трансформације (високог нивоа, псеудокод), Дијкстин алгоритам се може добити из много мање ефикасног бектрекинг алгоритма. Трик овде је доказати да трансформације одржавају коректност, али то је цео поглед у Дијкстрин алгоритам.\nКако бисмо видели како ради Дијкстрин алггоритам најкраће путање, погледаћемо следећи пример:\nПостоји почетни и крајњи чвор, са две путање између њих; једна путања има тежину 30 на првом скоку, а затим 10 на последњем скоку ка крајњем чвору, са укупном тежином 40. Друга путања има тежину 10 на првом скоку, 10 на другом скоку и 40 на последњем скоку, са укупном тежином 60.\nПочетном чвору се додељује дистанца нула, тако да он може да буде на почетку реда најкраће дистанце, свим осталим чворовима је додељена дистанца бесконачни или неки велики број, нпр. 32767.\nОво чини да почетни чвор буде први тренутни чвор у реду.\nУ свакој итерацији, тренутни чвор је први чвор реда најкраће путање. Он гледа на све чворове припојене тренутно чвору.\nЗа случај почетног чвора, у првој путањи наћи ће чвор са дистанцом 30, а у другој путањи, наћи ће чвор са дистанцом 10. Дистанца тренутног чвора, која је нула напочетку, се додаје дистанцама суседних чворова и дистанце од почетног чвора до сваког чвора се ажурирају, тако да ће чворови имати 30+0=30 у првојпутањи и 10+0=10 у другој путањи.\nШто је важно, показивач на претходни атрибут за сваки чвор се такође ажурира, тако да ће сваки чвор да показује назад на тренутни чвор, што је почетни чвор за ова два чвора.\nПриоритет сваког чвора се ажуира у реду приоритета користећи нову дистанцу.\nОвим се завршава једна итерација. Тренутни чвор се уклања из реда пре него што се испитају његови суседни чворови.\nУ следећој итерацији, на почетку реда ће бити чвор у другој путањи, са дистанцом 10, и он има само један суседни чвор са дистанцом 10, и дистанца тог суседно чвора ће бити ажурирана са 32767 на 10 (дистанца тренутног чвора) +10 (дистанца од тренутног чвора)=20.\nУ следећој итерацији, чвор друге путање са тежином 20 ће бити испитан, и он има један суседни скок са тежином 40 до циљног чвора, и дистанца циљног чвора се ажурира од 32767 до 20+40=60. Приоритет циљног чвора је ажуриран.\nУ следећој итерацији, чвор из најкраће путање ће бити чвор из прве путање са дистанцом 30, и циљнии чвор још увек није уклоњен из реда. Он је такође суседан са циљним чвором са укупном дистанцом 30+10=40.\nКако је 40 мање од 60, претходно израчунате дистанце циљног чвора, дистанца циљног чвора се ажурира на 40, а показивач на претходни чвор циљног чвора сада показује на чвор у првој путањи.\nУ коначној итерацији, чвор најкраће путање је циљни чвор и постоји петља.\nГледајући на показиваче на претходни чвор, почевши од циљног чвора, најкраћа путања се може добити као листа ка почетном чвору.\nС обзиром на овај пример, која врста структуре података је потребна за чворове и алгоритам?\n# author , copyright under GFDL\nclass Node :\ndef (self, label, distance = 32767 ):\n# користи инициализатор дељење мапе\n# , adjacency_distance_map = {} ):\nself.label = label\nself.adjacent = {} # ово је мапа растојања, са кључевима (чворовима), и вредностима растојања суседа\nself.distance = distance # ово је ажурирано растојање од почетног чвора, коришћено као приоритет чвора\nself.shortest_previous = None # ово је последње најкраће растојање суседног чвора\n# логика је да последње додато растојање суседног чвора буде евидентирано, за било које растојање од истог тог додатог чвора\ndef add_adjacent(self, local_distance, node):\nself.adjacent[node]=local_distance\nprint \"adjacency to \", self.label, \" of \", self.adjacent[node], \" to \", \\\nnode.label\ndef get_adjacent(self) :\nreturn self.adjacent.iteritems()\ndef update_shortest( self, node):\nnew_distance = node.adjacent[self] + node.distance\n#DEBUG\nprint \"for node \", node.label, \" updating \", self.label, \\\n\" with distance \", node.distance , \\\n\" and adjacent distance \", node.adjacent[self]\nupdated = False\n# мапа растојања чвора даје растојање суседног чвора за овај чвор\n# ново растојање за путању до овог (self)чвора је суседно растојање плус растојање другог чвора\nif new_distance < self.distance :\n# ако је најкраће растојање, онда евидентирати то растојање и поставити претходни чвор као тај чвор\nself.distance = new_distance\nself.shortest_previous= node\nupdated = True\nreturn updated\nMAX_IN_PQ = 100000\nclass PQ:\ndef (self , sign = -1 ):\nself.q = [None ] * MAX_IN_PQ # make the array preallocated\nself.sign = sign # a negative sign is a minimum priority queue\nself.end = 1 # this is the next slot of the array (self.q) to be used ,\nself.map = {}\ndef insert( self, priority, data):\nself.q[self.end] = (priority, data)\n# sift up after insert\np = self.end\nself.end = self.end + 1\nself.sift_up(p)\ndef sift_up(self, p):\n# p је позиција тренутног чвора\n# q[p][0] је приоритет, q[p][1] is the item or nodeје елемент или чвор\n# док год постоји родитељ ( p >= 1) , приоритет родитеља је мањи од приоритета тренутног чвора\nwhile p / 2 != 0 and self.q[p/2][0]*self.sign < self.q[p][0]*self.sign:\n# заменити места родитељу и тренутном чвору, и поставити позицију тренутног чвора као позицију родитеља\ntmp = self.q[p]\nself.q[p] = self.q[p/2]\nself.q[p/2] = tmp\nself.map[self.q[p][1 = p\np = p/2\nself.map[self.q[p][1 = p\nreturn p\ndef remove_top(self):\nif self.end == 1 :\nreturn (-1, None)\n(priority, node) = self.q[1]\n# поставити крај хипа на врх хипа и шифтовати га доле до суседног хипа\n# након што је врх хипа уклоњен. ово узима log2(N) време, где је N величина хипа.\nself.q[1] = self.q[self.end-1]\nself.end = self.end - 1\nself.sift_down(1)\nreturn (priority, node)\ndef sift_down(self, p):\nwhile 1:\nl = p * 2\n# ако је позиција левог детеа већа од величине хипа,\n# онда лево и десно дете не постоје\nif ( l > self.end) :\nbreak\nr= l + 1\n# изабрано дете треба да има највећи приоритет\nt = l\nif r < self.end and self.q[r][0]*self.sign > self.q[l][0]*self.sign :\nt = r\nprint \"checking for sift down of \", self.q[p][1].label, self.q[p][0], \" vs child \", self.q[t][1].label, self.q[t][0]\n# ако изабрани чвор са највећим приоритетом има већи приоритет од тренутног чвора\nif self.q[t] [0] * self. sign > self.q [p] [0] * self.sign :\n# заменити места тренутном чвору са тим чвором који је дете и ажурирати мапирање од чвора који је дете на његову нову позицију\ntmp = self. q [ t ]\nself. q [ t ] = self.q [ p ]\nself. q [ p ] = tmp\nself.map [ tmp [1 ] ] = p\np = t\nelse: break # обуставити замену места ако дете са највећим приоритетом има мањи приоритет од тренутног чвора\n# након шифовања, ажурирати позицију тренутног чвора.\nself.map [ self.q[p][1] ] = p\nreturn p\ndef update_priority(self, priority, data ) :\np = self. map[ data ]\nprint \"priority prior update\", p, \"for priority\", priority, \" previous priority\", self.q[p][0]\nif p is None :\nreturn -1\nself.q[p] = (priority, self.q[p][1])\np = self.sift_up(p)\np = self.sift_down(p)\nprint \"updated \", self.q[p][1].label , p, \"priority now \", self.q[p][0]\nreturn p\nclass NoPathToTargetNode ( BaseException):\npass\ndef test_1() :\nst = Node('start', 0)\np1a = Node('p1a')\np1b = Node('p1b')\np2a = Node('p2a')\np2b = Node('p2b')\np2c = Node('p2c')\np2d = Node('p2d')\ntarg = Node('target')\nst.add_adjacent ( 30, p1a)\n#st.add_adjacent ( 10, p2a)\nst.add_adjacent ( 20, p2a)\n#p1a.add_adjacent(10, targ)\np1a.add_adjacent(40, targ)\np1a.add_adjacent(10, p1b)\np1b.add_adjacent(10, targ)\n# тестирање алтернативе\n#p1b.add_adjacent(20, targ)\np2a.add_adjacent(10, p2b)\np2b.add_adjacent(5,p2c)\np2c.add_adjacent(5,p2d)\n#p2d.add_adjacent(5,targ)\n#бирање алтернативне путање\np2d.add_adjacent(15,targ)\npq = PQ()\n# st.distance је 0, али друга имају почетно растојање 32767\npq.insert( st.distance, st)\npq.insert( p1a.distance, p1a)\npq.insert( p2a.distance, p2a)\npq.insert( p2b.distance, p2b)\npq.insert(targ.distance, targ)\npq.insert( p2c.distance, p2c)\npq.insert( p2d.distance, p2d)\npq.insert(p1b.distance, p1b)\nnode = None\nwhile node != targ :\n(pr, node ) = pq.remove_top()\n#debug\nprint \"node \", node.label, \" removed from top \"\nif node is None:\nprint \"target node not in queue\"\nraise\nelif pr == 32767:\nprint \"max distance encountered so no further nodes updated. No path to target node.\"\nraise NoPathToTargetNode\n# ажурирати растојање од почетног чвора користећи растојање овог чвора до свих суседних чворова, и ажурирати његов приоритет ако је\n# краће растојање пронађено за суседни чвор ( .update_shortest(..) враћа true ).\n# ово је похлепни део Дијаксртиновог алгоритма, увек похлепан за најкраћа растојања која користе ред са приоритетом.\nfor adj_node , dist in node.get_adjacent():\n#debug\nprint \"updating adjacency from \", node.label, \" to \", adj_node.label\nif adj_node.update_shortest( node ):\npq.update_priority( adj_node.distance, adj_node)\nprint \"node and targ \", node, targ , node <> targ\nprint \"length of path\", targ.distance\nprint \" shortest path\"\n#креирати обрнуту листу од циљног чвора, кроз најкараће путање чворова до почетног чвора\nnode = targ\npath = []\nwhile node <> None :\npath.append(node)\nnode = node. shortest_previous\nfor node in reversed(path): # нова верзија итератора од list.reverse()\nprint node.label\nif == \"\":\ntest_1()\n3 Стабло минималне висине\nПохлепно тражење минималне тежине грана; ово би се могло постићи сортирањем грана у листи у растућим тежинама. Два позната алгоритма су Примов алгоритам и Крускалов алгоритам. Крускал бира следећу минималну тежину гране, уз услов да не постоји циклус у резултирајућем и ажурираном графу. Примов алгоритам бира минималну грану уз услов да је само једна грана повезана са стаблом. За оба алгоритма, чини се да највише посла има у верификовању гране да ли одговара примарном услову. У Крукаловом алгоритму, претрага и техника ознаћавања би требало да се уради на грани која је кандидат. Ово ће резултирати, у претрази било којих повезаних већ означених грана, ако смо наишли на означену грану,онда се циклус формирао. У Примовом алгоритму, грана која је кандидат би се поредила са листом тренутно изабраних грана, што би могло бити укључено у број чворова у табели симбола и ако су оба краја чворова пронађена, онда је грана која је кандидат одбијена.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%22%D0%9F%D0%BE%D1%85%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BD%D0%B8%22_%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8", "word_count": 2057, "cyrillic": 0.719}
{"id": "11514", "title": "Биологија ћелије/Глава 2", "text": "Све живе ћелије имају ћелијску мембрану, цитоплазму и ћелијске органеле у којима се одигравају специфични ћелијски процеси. На основу степена сложености грађе ћелијске унутрашњости, ћелије се деле на ''прокариотске'' и ''еукариотске''.\n0.1 Грађа прокариотске ћелије\nОвај тип ћелија поседују бактерије. Ћелије имају једноставну грађу и веома су малих димензија. На површини ћелије налази се капсула, испод које се налази бактеријски зид. Обе ове структуре су изграђене од угљених хидрата и протеина. Ћелијска мембрана затвара унутрашњост ћелије у којој се налази цитоплазма у којој се налазе јони, мали молекули и протеини. Од цитолошких структура, у цитоплазми прокаиотске ћелије се налазе:\n* (прокариотски) рибозоми,\n* хромозомска ДНК у самом средишту ћелије\n* плазмиди — кружни фрагменти ДНК ван хромозомске ДНК\n* ћелијске инклузије\n* друге структуре, попут гасних вакуола (омогућавају плутање у водној средини)\n0.2 Грађа еукариотске ћелије\nЕукариотске ћелије су веће од прокариотских у просеку 10-15 пута. На површини ћелија налази се ћелијска мембрана, која окружује цитоплазму. У цитоплазми еукариотске ћелије налазе се:\n* (еукариотски) рибозоми\n* цитоскелет\n* центрозом (центриоле)\n* једро са наследним материјалом, одвојено од цитоплазме једровим овојем од двоструке мембране\n* ендоплазмин ретикулум\n* Голџијев апарат\n* вакуоле и/или лизозоми\n* везикуле\n* митохондрије\n* пластиди", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_2", "word_count": 187, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11329", "title": "Алгоритми/Претраживање успоном", "text": "Метода претраживања успоном је техника која се користи за одређене класе оптимизационих проблема. Идеја је да се крене од суб-оптималног решења проблема (нпр., почети у подножју успона) и затим понављањем побољшавати решење (шетња уз успон) док неки услов не буде максимизован (док се не дође до врха успона).\nМетода претраживања успоном# Конструисати суб-оптимално решење које је у сагласности са ограничењима проблема\n# Узети решење и побољшати га\n# Понављати други корак док год је даље побољшавање решења могуће/потребно\nЈедан од најпопуларнијих проблема претраживања успоном је проблем протока мреже. Иако проток мреже може звучати специфично, важан је јер има високу експресивну моћ: на пример, многи проблеми са алгоритмима са којима се сусрећемо у пракси се могу сматрати као посебни случајеви протока мреже. Након што смо приказали једноставан пример приступа претраживању успоном за нумерички проблем, приказаћемо проток мреже а затим ћемо дати примере апликација протока мреже.\n1 Њутнов метод налажења корена\nЊутнов метод налажења корена је алгоритам стар три века, који служи за налажење нумеричких апроксимација коренова функције (то су тачке <math>x</math> где функција <math>f(x)</math> постаје нула), почевши од иницијалне претпоставке. За овај алгоритам је потребно познавати функцију <math>f(x)</math> и њен први извод <math>f'(x)\\,</math>. Идеја је следећа: у близини почетне претпоставке <math>x_0</math> можемо формирати Тејлоров ред функције:\n:<math>f(x)=f(x_0+\\epsilon)\\,</math><math>\\approx f(x_0)+\\epsilon f'(x_0)</math><math>+\\frac{\\epsilon^2}{2} f''(x_0)+...</math>\nКоји даје добру апроксимацију функције у околини x0. Узимајући само прва два члана израза са десне стране једначине, изједначавајући их са нулом и решавајући по epsilon, добијамо:\n:<math>\\epsilon=-\\frac{f(x_0)}{f'(x_0)}</math>\nКоје можемо користити за конструкцију бољег решења:\n:<math>x_1=x_0+\\epsilon=x_0-\\frac{f(x_0)}{f'(x_0)}.</math>\nОво ново решење може бити почетни положај за поновну примену ове процедуре. Тако, уопштено, боља апроксимација може се конструисати понављањем следећег израза:\n:<math>x_{n+1}=x_n-\\frac{f(x_n)}{f'(x_n)}.</math>\nКао што је приказано на слици, ово није ништа више него конструкција нуле из тангенте функције у тачки почетне претпоставке. Уопштено, Њутнов метод налажења коренова конвергира квадратно, осим када први извод решења <math>f'(x)=0\\,</math> нестане у корену.\nПо аналогији са методом претраживања успоном, Њутнов метод налажења коренова можемо применити не на функцију <math>f(x)\\,</math>, већ на њен први извод <math>f'(x)\\,</math>, тј. тражимо <math>x</math> тако да је <math>f'(x)=0\\,</math>. Ово ће дати екстерне позиције функције, њене максимуме и минимуме. На овај начин, иницијализацијом Њутновог метода довољно близу максимума, пењемо се уз успон.\n1.1 Пример апликације Њутновог метода\nФункција нето тренутне вредности је функција времена, камате и серија токова кеша. Сродна функција је интерна повратна рата. Формула за сваки период је (CF<sub>i</sub> x (1+ i/100) <sup>t</sup>, и ово ће да да полиномијалну функцију која представља укупан проток кеша, и која је једнака нули када је камата једнака ИРР. Приликом коришћења Њутновог метода, x је камата, y је укупан проток кеша, и метод ће да користи дериват полиномијалне функције нађе нагиб графика за задату вредност камате (вредност x), који ће дати тачку x<sub>n+1</sub>, тј. бољу вредност камате за следећу итерацију, док се не дође до оне вредности x за које је y=0.\nОсим континуалних функције, метода претраживања успоном се може применити и на дискретне мреже.\n2 Проток мреже\nПретпоставимо да имамо усмерен граф (са могућим циклусима) са једним чвором означеним као извор и другим чвором означеним као дестинација или 'лавабо'. Изворни чвор има само излазне ивице. Слично, чвор дестинације има само улазне ивице. Можемо претпоставити да је граф потпуно повезан, без мртвих крајева; нпр. за сваки чвор (осим изворног и крајњег), постоји бар једна ивица која улази у њега и бар једна ивица која излази из њега.\nСвакој ивици додељујемо „капацитет“, и на почетку разматрамо само капацитете са интегралним вредностима. Следећи граф је у складу са наведеним захтевима:\nЗамислићемо да имамо серије улаза који стижу на улазни (изворни) чвор, које бисмо волели да пропагирамо ивицама графа до излазног чвора (чвора дестинације). Број јединица које можемо да пренесемо преко једне ивице у неком тренутку мора бити мањи или једнак капацитету те ивице. Можемо да посматрамо чворове као градове и ивице као путеве између њих, и задатак нам је да пошаљемо што већи бриј аутомобила од исзворног града у град дестинацују. Ограничење је то да неким путем не можемо послати више аутомобила него што ја капацитет тог пута.\nЦиљ протока мреже је да се пошаље максималан саобраћај од s до t који свака улица може да поднесе.\nКако би се организовале саобраћајне руте, можемо направити листу различитих путања од града <math>s</math> до града <math>t</math>. Свака путања има капацитет једнак најмањем капацитету свих ивица које припадају тој путањи; на пример, посматрајмо следећу путању <math>p</math>:\nИако последња ивица путање <math>p</math> има капацитет 8, том ивицом иде само један аутомобил, јер претходна ивица има капацитет 1 (па је та ивица у пуном капацитету). Након коришћења ове путање, можемо да израчунамо резидуални граф тако што ћемо да одудмемо 1 од капацитет сваке ивице:\n(Одузимамо 1 од капацитета сваке ивице из путање p јер је капацитет путање <math>p</math> једнак 1.) Можемо рећи да p има проток 1. Формално, проток је додела <math>f(e)</math> вредности скупу ивица графа <math>G = (V, E)</math> таква да важи:\n:1. <math>\\forall e\\in E: f(e)\\in\\R</math>:2. <math>\\forall (u,v)\\in E: f((u,v)) = -f((v,u))</math>:3. <math>\\forall u\\in V, u\\ne s,t: \\sum_{v\\in V}f(u,v) = 0</math>:4. <math>\\forall e\\in E: f(e)\\le c(e)</math>\nГде је <math>s</math> изворни (улазни) чвор, а <math>t</math> излазни (чвор дестинације) чвор, и <math>c(e)\\ge 0</math> је капацитет ивице <math>e</math>. Вредност протока <math>f</math> дефинишемо на следећи начин:\n:<math>\\textrm{Value}(f) = \\sum_{v\\in V} f((s, v))</math>\nЦиљ протока мреже је да се нађе f такво да је <math>\\textrm{Value}(f)</math> максимално. Ово значи да не постоји ни једна друга додела протока која је у складу са ограничењима 1-4 да има већу вредност протока. На примеру саобраћаја ћемо демонстрирати шта значе ова 4 ограничења:\n#<math>\\forall e\\in E: f(e)\\in\\R</math>. Ово правило дефинише проток као реалну функцију ивица. Функција је дефинисана за сваку ивицу графа. Ова функција се може посматрати као просто мапирање. Свака # <math>\\forall (u,v)\\in E: f((u,v)) = -f((v,u))</math>. Ово правило каже да ако има саобраћаја који иде од чвора ''u'' до чвора ''v'', онда се саобраћај од ''v'' до ''u'' сматра његовим негативом. На пример, ако два аутомобила иду од града ''u'' до града ''v'', онда -2 аутомобила иду у супротном смеру. Слично, ако 3 аутомобила иду од града ''u'' до града ''v'' и 2 аутомобила иду од града ''v'' до ''u'', ефекат је исти као да један аутомобил иде од града ''u'' до града ''v'' и ниједан од града ''v'' до града ''u''.\n#<math>\\forall u\\in V, u\\ne s,t: \\sum_{v\\in V}f(u,v) = 0</math>. Ово правило каже да пи мрежни проток, осим за улазни и излази чвор требало да буде неутралан. То значи да никада више аутомобила неће ићи у неки гради него што ће излазити из неког града. Нови аутомобили могу само доћи из улазног чвора и аутомобили се само могу заустављати у излазном чвогу. Слично, шта год потекне из s мора дотећи у t. Приметимо да, уколико неки град има 3 аутомобила који долазе у њега, он може послати 2 аутомобила у јдан град и аутомобил у неки други град. Такође, у неки гради аутомобили могу долазити из више различитих градова ( мада су сви дошли из s).\n#<math>\\forall e\\in E: f(e)\\le c(e)</math>.\n3 Форд Фалкероснов алгоритам\nСледећи алгоритам рачуна максимални проток за дати граф са ненегативним капацитетима. Једноставно је разумети шта овај алгоритам ради, али није тривијално приказати да се овај алгоритам завршава и да даје оптимално решење.\nfunction net-flow(graph (''V'', ''E''), node ''s'', node ''t'', cost ''c''): flow\ninitialize ''f''(''e'') := 0 for all ''e'' in ''E''\nloop while not ''done''\nfor all ''e'' in ''E'': ''// рачуна капацитет остатка''\nlet ''cf''(''e'') := ''c''(''e'') - ''f''(''e'')\nrepeat\nlet ''Gf'' := (''V'', {''e'' : ''e'' in ''E'' and ''cf''(''e'') > 0})\nfind a path ''p'' from ''s'' to ''t'' in ''Gf''''// нпр., користите прво-у-дубину''\nif no path ''p'' exists: signal ''done''\nlet ''path-capacities'' := map(''p'', ''cf'') ''// путања је скуп грана''\nlet ''m'' := min-val-of(''path-capacities'') ''// најмањи остатак капацитета p''\nfor all (''u'', ''v'') in ''p'': ''// одржавати ограничења протока''''f''((''u'', ''v'')) := ''f''((''u'', ''v'')) + ''m''''f''((''v'', ''u'')) := ''f''((''v'', ''u'')) - ''m''\nrepeat\nrepeat\nend\nФорд-фалкерсонов алгоритам понавља позиве Breadth-First претрази ( користи редове за чекање да распореди да деца чворова постану тренутни чворови). Breadth-First претрага инкрементира дужину сваке путање +1 тако да прва путања која стигне до дестинације, најкраћа путања, прва напушта ред за чекање. Ово је обрнуто од коришћења стека, који представља Depth-First претрагу и која ће дати било коју путању до дестинације, са проученим потомцима тренутног чвора, али не обавезно и најкраћу.\n* У једној претрази, путања од извора до дестинације је пронађена. Са свих чворова се склања ознака на почетку нове претраге. Виђени чворови се означавају и не претражују се поново ако се на њих опет наиђе. У неком тренутку, сви чворови до којих се може доћи ће бити распоређени у реду за чекање и неће више бити неозначених чворова до којих се може доћи са последњег чвора из реда за чекање.\n* Током претраге, распоређени чворови имају запамћену ивицу налазача ( која се састоји од тренутног чвора, пронађеног чвора, тренутног протока и укупног капацитета у смеру од првог ка друго чвору).\n* Ово омогућава налажење обрнуте путање од чвора дестинације до почетног чвора. Кад је путања нађена, ивице се испитују како би се нашла ивица са најмањим преосталим капацитетом, и ово постаје резултујући проток путање, и тај број се одузима од преосталих капацитета сваке ивице дуж путање. На ивици која представља „уско грло“ путање, са минималним преосталим капацитетом, никакав проток више неће бити могућ у смеру ка напред, али ће и даље бити могућ у смеру ка позади.\n* Овај процес Breadth-First претраживања путање до излазног чвора, попуњавајући путању до резидуалног капацитета ивице уског грла , се понавља док се не деси да BF претрага не може да нађе путању до излазног чвора ( до чвора се не може доћи јер све секвенце ивица до излазног чвора имају попуњена уска грла). На тај начин се меморија споредних ефеката претходних путања које су нађене снима у пртоцима ивица, и она утиче на наредне претраге.\n* Важно својство максималног протока је да проток може да се појави у смеру уназад од ивице и резидуални капацитет смера уназад је тренутни проток у смеру унапред. Уобичајено, резидуални капацитет ивице у смеру унапред је проток унапред умањен за почетни капацитет. Интуитивно, ово омогућава више опција за максимизацију протока јер претходно аугментоване путање блокирају краће путање.\n* На завршетку, алгоритам задржава означена и неозначена стања резултата последње BF pretrage.\n* Стање најмањег одсецања су два скупа означених и неозначених чворова формираних од последње безуспешне BF претраге која је почела на улазном чвору, а није успела да дође до излазног чвора. Улазни чвор припада једној страни пресека, а излазни чвор припада другој страни пресека. Произвољно, бити „ у пресеку“ значи бити на улазној страни или бити означен чвор. Подсетите се како чвор постаје означен са датом ивицом са протоком и резидуалним капацитетом.\n3.1 Пример апликације Форд Фалкеросновог минимални проток/минимално одсецање алгоритма\nПример примене Форд-Фалкерсоновог алгоритма су елиминације у сезони бејзбола. Питање је да ли неки тим може да победи у целој сезони ако превазилази неку комбинацију победа осталих тимова.\nИдеја је да се направи граф протока са тимовима који не могу да превазиђу број укупних победа који циљни тима може максимално да оствари за целу сезону. Постоје чворови игре чије ивице представљају број преосталих мечева између два тима, и сваки чвор игре шаље проток ка два чвора тимова, преко ивица које неће ограничити проток унапред. Чворови тимова примају ивице од свих игара у којима су учествовали. Даље, ивице које шаљу проток са капацитетима који представљају ограничење победа, протичу ка виртуелном циљном чвору. У стању максималног протока, где укупан број победа циљног чвора превазилази неку комбинацију победа осталих тимова, претпоследња depth-first претрага ће одсећи почетни чвор од остатка графа, јер никакав проток ка било ком од чворова игре не би био могућ као резултат претпоследње depth-first претраге (сетите се шта се догађа са протоком, у другом делу алгоритма, након налажења путање). Ово је због тога што кад се тражи максимални проток сваке путање, капацитети ивица игре ће бити максимално исцеђени од стране ивица са ограничењем победе из остатка путање, а било који резидуални капацитет игре значи треба да се одигра још игара, после којих ће барем један тим преузети максималан број победа циљног тима. Ако је чвор тима у минималном одсецању, онда постоји ивица са резидуалним капацитетом која води ка тиму, што, имајући у виду претходна излагања, значи шта? Шта представља сет тимова који се налазе у минималном одсецању (помоћ: размислите о ивици чвора игре)?\n3.2 Пример максималног бипартитивног упаривања (интерно упаривање)\nОвај проблем упаривања не укључује приоритетно пондерисање. Скуп компанија нуди послове који сачињавају један велики скуп, и стажисти се пријављују компанијама за одређене послове. Апликације су ивице са тежинама 1. Како бисмо конвертовали проблем бипартитног упаривања у проблем максималног протока, морамо креирати виртуелне чворове s и t, који имају ивице тежине 1 из s ка свим стажистима, и од свих послова до t. Затим се примањује Форд-Фалкерсонов алгоритам како би се секвенцијално сатурирале ивице са капацитетом 1 из графа, тако што се аугментују пронађене путање. Може да се деси да се дође до средњег стања, где преостали стажисти и послови остану неупарени, али бектрекинг дуж супротних ивица које имају резидуалне капацитете= проток унапред=1, дуж дужих путања које се јављају касније током breadth-first претраге ће негиратипретходне суб-оптималне аугментујуће путање, и обезбеђује даље опције претраге за упаривање, и заустевиће се само онда када се дође до максималног протока или максималног упаривања.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC", "word_count": 2293, "cyrillic": 0.854}
{"id": "11565", "title": "Викишколарац:Европа/Португалија", "text": "Португал, званично Португалска Република (República Portuguesa) је држава која се налази на југо-западу Европе, то јест на Пиринејском полуострву. Португалија се граничи са Шпанијом на истоку и северу,а излази на атлантски океан. Главни град  Португалије је Лисабон.\n1 Историја\nНајранији људски остаци пронађени у Португалу су кости неандерталског типа из Фурнинхаса. У 1. миленијуму пре нове ере, келтски народи су ушли на полуострво преко Пиринеја, а многе групе су отишле на Запад. Феничански, а касније и картагињански утицај је у истом периоду стигао до јужне Португалије.\nТоком наредних векова, много цивилизација и народа је било настањено на територији данашњег Португала, али је Португал као независна држава настала тек у 1179. године. Иначе име Португал потиче од латинских речи које значе „лепа лука“.\nКрајем 16.-ог века Портгал је изгубио независност, због утицаја Шпаније, али ју је вратио 1640. године. 1910. године Португал постаје република, потпуно укинувши монархију.\n2 Географија\nПо положају Португалија је атлантска земља. У Португалији живи око 10.500.000 становника, а густина насељености износи око 114st/km2. Португалија спада у једну од најмањих држава у Европи. Teриторије Португалије су природна спуштања Шпанске Мезете.\nЗападни део државе је низијски док је источни део планински.Северни део чини планинска покраина која распростире од реке Мињо до реке Доуро.\nКлима- У Португалији постоје две врсте климе: медитеранска и океанска. На северу је заступљена океанска клима.Океанску климу карактеришу влажна лета и благе зиме. У јужном делу преовладавају утицаји са Медитерана. У унутрашњости Португалије лета су доста сува и врела, па су суше сталне. У Португалу се налази најзападнија тачка континеталног дела Европе - рт Кабо да Рока.\n3 Становништво\nНајвећи део становништва чине Поругаци 99,5% док Шпанци,Енглези и Бразилци чине 0,5%. До пре неколико година Португалско становништво се убрајало у биолошки најактивније становништво што значи да су стопе наталитета, природног прираштаја и морталитета биле високе.\nДанас, старосна структура становништва је неправилна, а наталитет је низак ( до 12 промила). За разлику од осталих земаља Европских губитци у оба светска рата нису утицала на старосну структуру.\n4 Знаменитости\nПортугалија је члан уједињених нација. Основана је 1128. и то је чини једном од најстаријих држава у Европи. Португалија је веома популарна туристичка дестинација, делом због своје повољне и топле климе. Регион Алгарве (the Algarve region) као и престоница су најпопуларније туристичке дестинације. Португалија има тринаест налазишта, која припадају Светским баштинама Унеска ( UNESCO world heritage site).", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 396, "cyrillic": 0.971}
{"id": "11567", "title": "Викишколарац:Европа/Чешка Република", "text": "Чешка Република је мала држава у центру Европе. Она се граничи са Немачком, Аустријом, Словачком и Пољском. Главни град је Праг (Prague). Oстали већи градови су Острава и Брно. Чешка Република је део Европе од 2004. Чешка валута је круна. Службени језик је чешки.\n1 Становништво\nЧеси чине око 90 посто становништва земље. Хришћанство је главна религија у Чешкој Републици. Око 27 посто Чешке популације је Римокатоличка и других 59 посто тврде да немају религију уопште. Скоро сви људи у Чешкој Републици су писмени (могу да читају и пишу). Обавезно образовање је од 6 до 15 године. Многи ученици настављају даље своје школовање.\n2 Историја\nЧешка Република је створена 1993. године, након што се Чехословачка поделила се на Чешку Републику и Словачку. Међутим, држава има дужу историју.Чешка није увек била исте величине које је данас. Током историје владало је више различитих краљева. Величина краљевства се мењала временом.\n3 Чарлс Велики (1342-1378)\nЧарлсово право име било је Wenceslas IV, али га је променио. Он је имао добро образовање у Паризу и то му је помогло да буде мудар и добар краљ. Владао је в 36 година, а затим оставио наслеђе држави и граду Прагу. Чарлс је побољшао постојећу цркву Св. Вида и претворио у катедралу која је и дан данас, поред Праговог замка. Направио је први универзитет у Европи у Прагу и такође је конструисао Чарлсов Мост, који се и даље налази тамо. Чарлс је саградио и дворац Карлштајн, сакривен између два брда тако да га војске не могу пронаћи. Чарлс га је користио да сакрије сво своје благо. У центру главне куле држао је драгуље и државне списе. Иако је дворац нападнут, освајачи нису успели да украду благо зато што је било добро сакривено. Ни Шведски топови нису могли да заузму главну кулу. Касније у свом животу, 1355. године, Чарлс је постављен за цара Светог римског царства и Чешко краљевство је постало веома моћно, са Прагом као главним градом. Чарлс је умро 1378 године.\n4 Грађански рат\nНакон Чарлсове смрти, његов син, Wenceslas IV дошао је на трон. Међутим, он није био добар краљ и није слушао људе. Човек по имену Jan Hus оспорио је Католичку цркву и затражио њене промене, познате као протенстатизам. Међутим, он је ухапшен и спаљен на ломачи 1415. године. Када је Wenceslas IV умро од срчаног удара у 1419. години, присталице Jan Hus-а подигле су војску познату као Hussites. Wenceslas брат, Sigismund, подигао је сопствену војску да узврати ударац.\n5 Знаменитости\nПостоји неколико центара туристичких активности. Историјски град Праг је највећа туристичка атракција одакле туристи посећују и друге делове земље. Праг је познат по својој прелепој архитектури. Већина других градова у земљи привлачи значајан број туриста, али су бањска места као што су Карлове Вари, Маријанске Лазне и Франтишкове Лазне посебно популарне дестинације за одмор. Друге популарне туристичке локације су бројни замкови, попут оних у Карлштајну, Конопишту и Чешком Крумлову. Далеко од градова, области као што су Чешки рај, Шумава и планине Крконоше привлаче такође посетиоце који траже активности на отвореном.\n6 Географија\nУкупна површина Чешке је 78.864 км² (30.450 квадратних миља). Чешка има умерену, континенталну климу са топлим летима и хладним, облачним зимама, обично са снегом. Највише кише пада током лета. Температурна разлика између лета и зиме је релативно велика због географског положаја који нема излаз на море. Чак и унутар Чешке, температуре увелико варирају у зависности од надморске висине. Генерално, на већим надморским висинама температуре се смањују, а падавине повећавају. Други важан фактор је распоред планина. Највиша планина у Чешкој је Сњежка на 1.602 метара.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 588, "cyrillic": 0.975}
{"id": "11568", "title": "Викишколарац:Европа/Шпанија", "text": "Шпанија, или Шпанско Краљевство је држава у југозападној Европи са деловима територије у Атлантском океану и Средоземном мору. Већи део Шпаније се налази на Иберијском полуострву. Њена територија такође укључује Канарска острва у Атлантском океану, Балеарска острва у Средоземном мору, аутономни градови Сеута и Мелиља и неколико мањих прекоморских територија распрострањене дуж мароканске обале Алборанског мора. Шпанија се граничи са: Француском, Мароком, Аднором, Гибралтаром и Португалијом.\n1 Историја Шпаније\nОд 1936. године до 1939. године трајао је Шпански грађански рат. Био је то велики сукоб између Републиканске странке и Националистичке партије коју је водио Франциско Франко. Националисте су подржавали Нацистичка Немачка, Фашистичка Италија, као и Португал. Такође су мањина Ирске, Румуније и републиканске странке која није имала декларисану подршку ниједног народа. Француска и Уједињено Краљевство су усвојиле политику неинтервенције, а једина права подршка долазила је од СССР-а и обухватала је авионе и друго наоружање. Највећа међународна помоћ је стизала у форми цивила без војне обуке који су се добровољно пријавили у борби против фашизма. Углавном су долазили из комунистичких покрета али и других, на пример анархиста и либералних демократа. Долазили су из Мексика, САД и других држава. Националистичка странка је победила у рату. То је био тест за Други светски рат.\nИзмеђу 1939. и 1975. године Шпанију је контролисао Франциско Франко и вођена је као диктатура.\nШпанија је чланица Европске Уније од 1986. године. Од тада је дошло до значајне имиграције из Јужне Америке, Уједињеног Краљевства, Француске, Немачке, других делова Европе и Северне Африке\n2 Географија Шпаније\nШпанија је друга највевћа држава у Западној Европи (после Француске). Има много високих планина, а највећа планина је Теиде на 3.718 метара на Канарским острвима.\nОна има углавном медитеранску климу са топлим зимама и врућим летима.\nШпанија је дом многих раса животиња, укључујући ретког иберијског риса.\n3 Становништво\nШпанија има преко 45 милиона становника. Већина становника је Шпанског порекла, такође има велике мањине људи из Марока, Еквадора, Уједињеног Краљевства, Румуније и Француске.\nШпански (кастиљански) је званични и најчешће говорни језик у Шпанији. Такође постоји велики број говорника каталонског, баскијског и енглеског језика.\nВећина Шпанске популације су Католичкки Хришћани (76%). Такође има велике манјине Муслимана (3%) и људи без религије (19%).\n4 Знаменитости\n60 милиона људи посећују сваке године; већина туриста су из Уједињеног Краљевства, Француске, Немачке, Шведске и Данске.\nНајпопуларније дестинације за туристе су Канарска острва, Мадрид, Барселона, Баленсија и приобални региони земље. Шпанија је 4. најпопуларнија земља за туризам на свету.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 401, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11573", "title": "Викишколарац:Европа/Холандија", "text": "Холандија је мала држава у северозападној Европи. Граничи се са Немачком и Белгијом. Главни град је Амстердам (али је седиште владе у Хагу). Остали велики градови су Хаг, Ротердам, Утрехт и Ајндховен. Холандија је део Европске уније и користи евро као своју валуту.\n1 Историја\nМодерна историја у Холандији почиње 1560-их. У то време се Холандија побунила против шпанске владавине. Предвођени Виљемом Оранским, такође званим Вилијам Тихи, прогласили су своју независност 1581. Холандија је била република, позната као Уједињене провинције или Холандска република. Вилијам је убијен 1584. Године 1609. Холандија склопила примирје Шпанијом, али је то трајало само дванаест година. Године 1621. поново је избио рат. Шпанци нису могли да освоје Холандију и били су приморани да признају независност Холандије 1648.У 1600-им годинама Холандија је достигла своје \"златно доба\". Створила је империју широм света. Холандска трговина је доминирала морима, а холандска култура је цветала. Холанђани су ратовали са Енглезима три пута током 1600-их и два пута су победили Енглезе. На несрећу Холанђана, Холандија је почела да слаби. Златно доба се завршило почетком 1700-их. Године 1795. напала их је и освојила Француска. Наполеон Бонапарта је успоставио републику која је радила шта год је желео, названу „Револуционарна Холандија“. Међутим, и даље је мислио да нема довољно контроле над Холанђанима. 1806. свог брата Луиса поставља за краља Холандије. Када је Луис почео да показује више интересовања за холандске интересе него за Наполеонове, Наполеон га је протерао и Холандију учинио делом Француске империје 1810. године.\n2 Географија\nХоландија је ниска земља, без планина. Највиши врх је само 322 метра. Многе реке завршавају у Холандији, једна од њих је Рајна. Да није било насипа, скоро једна трећина земље била би под водом. Холандија има умерену приморску климу, са хладним летима и благим зимама. Холандија има 20 националних паркова и стотине других резервата природе који укључују језера, дине, шуме и друга станишта.\n3 Знаменитости\nХоландија је један од највећих туристичких центара на свету са 10 милиона посетилаца сваке године. Највише туриста је из Немачке и Велике Британије. Туристи долазе због уметничких и културних атракција, као и градског живота у Амстердаму.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 349, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11566", "title": "Викишколарац:Европа/Сан Марино", "text": "Сан Марино држава је у јужној Европи, на источном ободу Апенина. У потпуности је окружен територијом Италије. Главни град је град Сан Марино, а његово највеће насеље је Догана. Сан Марино је једна од најмањих држава у свету. Није у Европској Унији али користи Евро као валуту. Службени језик Сан Марина је италијански.\n1 Историја\nСан Марино је једна од најстаријих држава на свету. Основана је 301. године, али је била у саставу тадашњег Римског царства. Држава је добила име по Светом Марину, клесару са тадашњег римског острва Раба, у данашњој Хрватској. Њен устав званично је написан 8. октобра 1600. Независност Сан Марина признао је папа 1631. године, Наполеонова Француска 1797, а касније 1815. на конгресу у Бечу признале су је и остале европске државе. Иако суверена, она је потпуно зависна од Италије којом је окружена у целости од 19. века. Сан Марино био је неутралан у оба светска рата.\n2 Географија\nСан Марино се налази у јужној Европи, окружен 39 км дугом границом са Италијом. Ово је трећа најмања независна држава у Европи, након Ватикана и Монака. Заузима површину од 60,57 км². Има влажну суптропску климу, са средње хладим зимама и топлим сунчаним летима. Неколико река пролази кроз Сан Марино, а највеће су Ауса, Марано и река Сан Марино. Сан Марино је једна од ретких држава коју окружује једна земља. Највиши врх је Монте Титано чија висина је 739 m.\nСан Марино је подељен у девет општина:\n* Сан Марино\n* Серавале\n* Борго Мађоре\n* Домањано\n* Фијорентино\n* Аквавива\n* Фаетано\n* Ћезанова\n* Монтеђардино\n3 Становништво\nЗемља има око 31 000 становника, укључујући 1 000 странаца од којих су већина Италијани. Више од 13.000 држављана Сан Марина живе у иностранству. У Сан Марину је најзаступљенија Римокатоличка религија.\n4 Знаменитости\nКуповина маркица и кованица са именом Сан Марино популаран је сувенир многих туриста. Град није познат само по лепим видицима околине, већ и по неколико историјских грађевина:", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE", "word_count": 313, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11512", "title": "Биологија ћелије/Глава 1", "text": "Средином 17. века, енглески научник Роберт Хук је истраживао природу помоћу светлосног микроскопа. Хук је посматрао танки исечак коре храста плутњака и видео мноштво нанизаних \"кутијица\", које чине кору порозном, а које су га подсетиле на манастирске келије. Када је Хук наставио мискроскопска посматрања делова других биљака, увидео је да су сви ти делови изграђени налик кори плутњака, од структура које ће потом бити назване ћелијама.\nЋелија је основна јединица грађе и функције живих бића. У том смислу, ћелија је најмања самостална организована јединица која је способна да врши све животне процесе. Поједини организми су изграђени од само једне ћелије (називамо их једноћелијским организмима), док су други изграђени од много ћелија (називамо их вишећелијским организмима). Хијерархијска организација ћелија у ткива и органе, као и подела рада међу ћелијама, карактеристична је за вишећелијске организме.\nСве ћелије настају од већ постојећих ћелија процесом званим деоба ћелије. Током еволуције, ћелије су се модификовале и данас постоји велики спектар структура унутар и на површини ћелије, на основу којих је могуће ћелије класификовати у различите типове. Основни типови ћелија су ''прокариотска'' и ''еукариотска ћелија''. Све ћелије поседују ћелијску мембрану која их одваја од спољашње средине, а унутар које се налази цитоплазма. Унутрашњост већине ћелија је компартментализована: постоје посебне структуре (једро, органеле) које врше специфичне функције.\n1 Величина ћелије\nИако је опште правило да су ћелије толико мале да се не могу посматрати без микроскопа, постоје изузеци који су видљиви и голим оком. Најситније ћелије поседују бактерије налик микоплазмама (''Mycoplasma''), док су међу највећима нервне ћелије у врату жирафе. У табели 1.1. је дат преглед величине појединих ћелија.\nВеличина, Пример ћелије\n150-250 nm, ситне бактерије попут ''Mycoplasma''\n2 µm, ''Escherichia coli''\n90 µm, ситне амебе\n100 µm, пречник јајне ћелије човека\nдо 160 µm, мегакариоцит човека\nдо 500 µm, огромна бактерија ''Thiomargarita''\nдо 800 µm, велике амебе\nдо 40 mm, пречник ћелије огромне амебе ''Gromia sphaerica''\n120 mm, пречник јајета ноја\n3 m, дужина нервне ћелије у врату жирафе", "subject": ["Викикњиге:Полица са књигама за биологију"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_1", "word_count": 325, "cyrillic": 0.945}
{"id": "11564", "title": "Викишколарац:Европа/Малта", "text": "Малта је мала и густо насељена острвска држава у јужној Европи. То је најмања земља Европске уније по величини и броју становника. Налази се у Средоземном мору између Сицилије, Италије и Туниса. Главни град Малте је Валета. Малта је чланица Европске уније од 2004. године и користи евро као валуту.\n1 Историја\nОстрво Малта је насељено више од 7000 година, још од одвајања од Сицилије око 5200. године п.н.е. Првобитни становници били су фармери и ловци који су дошли са Сицилије. Први досељеници су изградили древне храмове чији се остаци и данас могу видети  на острвима. Током векова Малту су окупирали Грци, Римљани, Арапи, Сицилијанци, Нормани, француска, британска и друге империје и цивилизације. Део Британске империје је постала 1814. године, након завршетка Наполеонових ратова. Крст на застави Малте потиче од Џорџовог крста који је Велика Британја поклонила Малти за храброст током Другог светског рата. Самоуправу је стекла тек након завршетка Другог светског рата 1945. године, а независна краљевина постала је 1964. године. Од 1974. године Малта је република. Тренутно је чланица Комонвелт нација, као и Европске уније којој је приступила 2004. године.\n2 Географија\nМалта је архипелаг у средишњем делу Средоземног мора око 93 км јужно од Сицилије, 250 км североисточно од Туниса и 300 км северно од Либије. Три највећа острва су: Малта, Гоцо и Комино и то су једина острва на којима људи живе. Укупна површина архипелага је 316 км<sup>2</sup>. Клима је медитеранска, са благим, кишовитим зимама и топлим, сувим летима. Постоје само два годишња доба, што острва чини атрактивним за туристе. Међутим, током пролећа често дувају јаки ветрови који доприносе осећају хладноће. Малта се налази на гребену између острва Сицилије и Африке. Острва су углавном мале надморске висине, са највишом тачком од само 253  надморске висине. На острвима нема сталних река, ни већих извора, тако да се питка вода углавном добија десалинизацијом морске воде, односно претварањем морске воде у воду за пиће.\n3 Становништво\nМалтежани чине највећи удео становника Малте. Највећа мањина су Британци и то углавном пензионери који су се у каснијој животној доби преселили на Малту. Службени језици Малте су: малтешки и енглески језик, а државно уређење: парламентарна република. Све до тридесетих година прошлог века службени језик је био италијански, а и данас је широко распростањен као други или трећи језик. Малтешки језик је настао од сицилијанског арапског и има велики број речи из сицилијанског, италијанског, француског и у новије време енглеског језика. Према попису становништва и 2005. године, број становника државе био је око 405000 становника. Густина насељености становништва на Малти је 1.282 ст/км<sup>2</sup>, што је највећи број становника по квадратном километру у Европској унији и једна од највећин густина становништва на свету. Главни град је Валета (око 6000 становника). Држава пружа бесплатно образовање у периоду од пете до шеснаесте године. Основно образовање је обавезно од 1946. године, а средње је постало обавезно 1971. године. Малта је веома религиозна земља и преко 98% становништва су католички хришћани. На Малти постоји чак 360 цркава, што је једна на сваких 1000 људи. У последње време због имиграције из околних афричких земаља повећава се број муслиманског становништва.\n4 Знаменитости\nВише од 1.2 милиона људи сваке године посети Малту, што је више него двоструко од укупне популације острва. Малта има заиста бурну и богату историју и препуна је културног блага и туристичких атракција. Главни град Валета је вековима постајала оно што је данас. Популарна је по својим древним црквама и необичним зградама. Пошто на Малти живи много странаца, мешавина различитих култура је дала граду јединствен шарм. Малта је и острво дивних плажа са великим бројем модерних хотелских комплекса дуж обала сва три главна острва. Последњих година верски и медицински туризам постају све популарнији, посебно зато што грађанима Европске уније више нису потребне визе за посету, живот или рад на Малти. Малта је веома популарна међу туристима и због језика који се користе (енглески, италијански и малтешки), што омогућава многим туристима да се осећају пријатније јер могу лакше да комуницирају. Град Валета, Хипогеум Хал Сафлиени-праисторијски подземни храм из 3000. године п.н.е. и мегалитски храмови на Малти су део УНЕСКО-ве Светске баштине. Мегалитски храмови на Малти су најстарије самостојеће грађевине на свету, потичу из периода од око 5000 година п.н.е. и могу се наћи на 6 различитих локација на мапи.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0", "word_count": 711, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11572", "title": "Викишколарац:Европа/Италија", "text": "Италија је држава на југу Eвропе која обухвата Aпенинско полуострво и три велика острва у средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Граничи се са Словенијом, Аустријом, Швајцарском и Француском. У Италији се налазе и две мале земље: Сан Марино и Ватикан. Главни град Италије је Рим. Поред Рима велики градови су Милано (Milano), Ванеција (Venezia) и Напуљ (Napoli). Италија је позната по својим традиционалним јелима, моди и спортским аутомобилима. Италија припада Европској унији и користи евро као валуту.\n1 Историја\nЉуди живе у италији више од 200.000 година. Око 800. године пре нове ере, Италија се састојала од неколико Италијанских племена и многих грчких колонија које су настале дуж јужних обала Италије и Сицилије. Најпознатија италијанска племена су Етрурци и Латини. Рим је био део Лацијума. У раздобљу од 800. године пре нове ере до 200. године нове ере Римљани су освојили читав простор Италије. Римско царство је владало великим делом Европе, северне Африке и Блиског истока. Последње промене граница Италије биле су 1950-их када је Трст званично постао део Италије. Током Другог светског рата Италија је била у савезу са нацистичком Немачком. Италија је 1946. године постала република.\n2 Географија\nИталија је земља контраста која има велику разуђену обалу, као и планине. Највиша планина Италије је Мон Блан (Monte Bianco). Највећа острва су Сицилија (Sicilia) и Сардинија (Sardegna). Италијанска клима је погодна за производњу вина. У Италији се налази много активних вулкана. Италија спада у  зона земљотреса. Највећи вулкан у Европи је Етна на Сицилији. Већи део Италије има медитеранску климу са врелим летима и благим зимама. Осим у планинама, температура у Италији ретко пада испод 0°C, а лети често прелази преко 30°C.\n3 Становништво\nУ Италији живи око 60 милиона људи. Већина људи говори италијански, али постоје велике мањине које говоре немачки, словеначки и француски језик у близини граница са Аустијом, Словенијом и Француском. Људи у Италији имају један од најдужих животних векова на свету.\nМилиони туриста посећују Италију сваке године. То је 5. најпопуларнија дестинација на свету за туристе са више од 25 милиона посетилаца сваке године. Најпопуларнији градови за туристе су Венеција, Рим и Фиренца. Међу познатим  знаменитостима су Велики канал у Ванецији, Коси торањ у Пизи и Колосеум Риму. Знаменитости из Римског царства као што су Помпеја, Напуљ, Искија, Капри и Баја су веома популарне међу туристима. Читави градови Верона, Сиена, Вићенца, Ферара су места која су уврштена у светску културну баштину.\n4 Занимљивости\n* Италија је земља са највише познатих модних дизајнера.\n* Италија је колевка проналазака као што су: корнет за сладолед, виола, наочаре, клавир, писаћа машина, виолина, механички сат, виолончело...\n* Три активна вулкана се налазе у Италији, а то су Везув, Етну и Стромболи.\n* Венеција је изграђена на 118 малих острва у лагуни.\n* Криви торањ у Пизи је звоник катедрале и у једном моменту се толико искривио да је био затворен за јавност.\n* У Венецији се од 1932. године одржава најстарији филмски фестивал на свету.\n* Фонтана ди Треви је ’’најбогатија’’ фонтана на свету. У њу туристи дневно убаце око 3.000 евра. \n* Просечан Италијан годишње поједе око 25 килограма тестенине.\n* Италија има више UNESCO заштићених споменика него било која друга земља на свету. Има чак 50.\n* Виноград на ходочасном путу од Рима до Ортоне има фонтану из које тече црвено вино. То вино је бесплатно и доступно свима.\n* У Италији несрећан број је 17, а не 13.\n* Италијанска тробојка представља наду, веру и милосрђе.\n* Аутор популарног дечијег дела ’’Пинокио’’, Карло Колоди је био Италијан.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 574, "cyrillic": 0.982}
{"id": "11574", "title": "Викишколарац:Европа/Луксембург", "text": "Луксембург је једна од најмањих земаља у Европи и заузима 167. место по величини од свих 194 независне земље света. Име Луксембург потиче од замка Луцилинбурхук, касније познатог као Lützelburg. То је мали замак, око којег је подигнут данашњи град Луксембург. Луксембуршки је једини национални језик луксембуршког народа, како је дефинисано законом. Поред луксембуршког, француски и немачки се користе у административним и судским стварима.\n1 Географија\nЛежи између географских ширина 49° и 51° С, и географске дужине 5° и 7° Е. Луксембург је земља без излаза на море у западној Европи. Граничи се са Белгијом на западу и северу, Немачком на истоку и Француском на југу. Његов главни град, град Луксембург је један од четири званична главног града Европске уније (заједно са Бриселом, Франкфуртом и Стразбуром) и седиште Суда правде Европске уније, највишег судског органа у ЕУ. Са површином од 2.586 квадратних километара, једна је од најмањих суверених држава у Европи. Луксембург је развијена земља, са напредном економијом. Луксембург је настао у некадашњем Светом римском царству као грофовија, а данас је последње велико војводство на свету. Његова култура, људи и језици су у великој мери испреплетени са суседима, што га чини мешавином француске и немачке културе..\n2 Становништво\nЛуксембург је 2019. имао 634.730 становника, што га чини једном од најмање насељених земаља у Европи, али далеко од оне са највећом стопом раста становништва.\n3 Историја\nКао представничка демократија са уставним монархом, на њеном челу је велики војвода Анри и једино је преостало суверено велико војводство на свету. Град Луксембург, са својим старим квартовима и утврђењима, 1994. године је проглашен за Унескову светску баштину због изузетне очуваности огромних утврђења и старог града.\nЗигфридови потомци су повећали своју територију кроз брак, рат и вазалне односе. Крајем 13. века, грофови Луксембурга су владали знатном територијом. Кућа Луксембурга дала је четири светог римског цара током високог средњег века. Војводство је на крају постало део Бургундског круга, а затим и једна од седамнаест провинција Хабзбуршке Холандије.\nЛуксембург Златно доба: Кућа Луксембурга која се бори за превласт у Централној Европи (1312–1443)\nГлавни чланак: Војводство Луксембург Историјска карта утврђења града Луксембурга Доласком Хенрија VII за цара, династија Луксембуршке куће не само да је почела да влада Светим римским царством, већ је брзо почела да остварује растући утицај и на друге делове Централне Европе. Хенријев син, Јован Слепи, поред тога што је био гроф од Луксембурга, постао је и краљ Бохемије. Он је и даље главна фигура у историји и фолклору Луксембурга и многи историчари га сматрају оличењем витештва у средњем веку. Јован Слепи се у Луксембургу сматра националним херојем.\nУ 14. и раном 15. веку, још три члана Луксембуршке куће су владали као цареви Светог римског царства и чешки краљеви: Јованови потомци Карло IV Сигисмунд (који је такође био краљ Угарске и Хрватске) и Вацлав IV Карло IV. Луксембург је остао независни феуд Светог римског царства, а 1354. године Карло IV га је уздигао на статус војводства са својим полубратом Вацлавом I који је постао први војвода Луксембурга.\n4 Занимљивости\n* Палата Гранд Дукес - Зграда, подигнута 1572. године, била је резиденција владарске породице тек средином прошлог века. Пре палате је била градска већница, резиденција страних гувернера, а током немачке окупације Луксембурга током Другог светског рата\n* Адолфов мост - Снага и елеганција спојили су се у овој прелепој каменој структури која краси главни град Луксембурга од 1903. године. Мост је добио име по војводи, који је владао земљом почетком двадесетог века\n* Златна дама - Непосредно по завршетку Првог светског рата, Стела се појавила у престоници Луксембурга, која је постала споменик жртвама битке са херојем.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3", "word_count": 586, "cyrillic": 0.988}
{"id": "11575", "title": "Викишколарац:Европа/Мађарска", "text": "Мађарска је лепа и чудесна земља у централној Европи. На њеној територији се налазе вековима стари споменици из периода римске владавине, Отоманског царства, романичке цркве, средњевековни замкови и предели нетакнуте природе. По државном уређењу спада у парламентарну демократију, а територија јој је подељена на 38 округа и главни град.  Поред Србије, Мађарска се граничи и са Словачком, Румунијом, Украјином, Хрватском, Словенијом и Аустријом.\n1 Историја\nУ крајеве у којима сада станују, Мађари су дошли у 9. веку. Раније су били мала номадска племена, која су се углавном бавила сточарством. Дошли су из земаља источно од Урала, а у Панонску низију су се доселили под вођством Арпада. Били су организовани као конфедерација седам мађарских и три козарска племена. Претпоставља се да назив „Угри“ потиче од турске речи „оногур“ који значи „десет стрела“ и представљала је здружену војну снагу у номадској симболици. Захваљујући идеалном географском положају, на територији Мађарске су се вековима смењивале владајуће династије и краљеви. Последњи мађарски краљ Карл IV дошао је на престо 1916. године, а са власти је збачен после другог светског рата и распада Аустроугарске. 1946. године Мађарска је прогласила републику.\n2 Географија\nМађарска се простире на 93.030 km². Главни град је Будимпешта, која је уједно и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље. Будимпешта се простире на обе обале Дунава. Са једне стране реке се налази се Будим, а са друге Пешта. Већи део територије Мађарске покривају равнице (Карпатски басен), док се на северу, уз словачку границу, налазе брда и планине. Мађарска обухвата 4 регионалне целине: Трансдунавско побрђе и ниске планине, Мађарско средогорје и ниске планине (Кишалфелд, Алфелд), Мали Алфелд (низија западно од Дунава) и Велики Алфелд (Велика мађарска низија). Мађарску на по пола дели река Дунав. Друге велике реке су Тиса и Драва, а на западу земље се налази велико језеро Балатон. Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз. Клима је континентална и одликује се хладним и валжним зимама и топлим летима.\n3 Становништво\nМађари су народ угрофинског порекла. Највише су насељени у матичној домовини Мађарској, где их има око десет милиона. Будимпешта и њена околина са 2,5 милиона становника представљају најмногољудније градско подручје у средњој и источној Европи. Може се рећи да је Мађарска национално хомогена држава, јер Мађари са 98% у укупном броју становника чине већинско становиштво. Најбројније мањине су Роми и Немци. На простору Будимпеште и на југу земље живе Срби који су тај простор населили још у време велике сеобе народа. Што се тиче вероисповести, 67,5% становништва су католици, а преостало становништво чине протестанти, православци, јевреји и остали. У Мађарској нема много православаца, свега око 15,000. Епархија будимска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Сент Андреји.\n4 Знаменитости\nМађарска је препуна прелепих градова и села, елегантних палата, моћних замкова, као и фантастичних природних лепота. У Мађарској постоји више од 850 двораца, тврђава, и палата, од којих су многе и данас остале савршено очуване. Централна дестинација у Мађарској је њен главни град Будимпешта, који је и један од најлепших градова света. Ипак, Будимпешта није једино место вредно посете у Мађарској. Градови попут Печуја, Сент Андреје и Сегедина су интересантна историјска средишта са прелепом архитектуром и шармом. Бисер земље је и прелепо језеро Балатон, познато по својим топлим изворима. Приликом боравка у Мађарској, неизоставан је обилазак парламента,. Изграђен је у неоготичком стилу према пројекту Имреа Стеиндла и представља највећу зграду у земљи и део је УНЕСЦО-ве Светске баштине. Једно од најпосећенијих места у мађарском главном граду је Цитадела, такође део светске баштине УНЕСЦО-а од 1987. године. Једна од специфичности Цитаделе је Кип слободе испред југоисточне куле утврђења, који се види са скоро свих тачака града. Кип се заједно са постољем уздиже 40 метара изнад брда, а женски лик, који држи у руци палмину грану, временом је постао један од важних симбола земље.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 630, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11570", "title": "Викишколарац:Европа/Пољска", "text": "Пољска је била чланица многобројних савеза и унија све док није стекла независност 1918. године, након Првог светског рата, али је поново изгубила у Другом светском рату, окупирана од стране Немачке. Пољска је у Другом светском рату изгубила преко шест милиона становника. Пољска је велика држава у централној Европи. Граничи се са Немачком, Русијом, Литванијом, Белорусијом, Украјином, Словачком и Чешком. Главни град је Варшава. Валута Пољске је злот.\n1 Историја\nИме Пољске долази од древног словенског племена Пољана што означавало скупину људи који су живели на пољима, односно у равницама. За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко прихватио хришћанство савезника у Другом светском рату Пољска је постала социјалистичка република и припадала је Источном блоку под јаким утицајем СССР-а. Комунистичка власт у Пољској је срушена 1989. године а 2004. године је примљена у чланство Европске Уније.\n2 Геогфрафија\nПољска припада источној Европи и граничи се са Русијом, Литванијом , Белорусијом, Украјином, Словачком, Чешком и Немачком, док на северу излази на Балтичко море. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. највећом државом на света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи преко 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи. Дужина пољских граница износи 3.511 km од чега 440 km отпада на морску границу. Пољска има 70 врхова са преко 2.000 m надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре. Највећа врх је Риси са висином од 2.499 метара. Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине. Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 km), гранична река Одра (854 km), Варта (808 km) и Буг (772 km) која чини источну границу Земље.\nПољска има више од 10.000 језера и једна је од држава која има највише језера на свету. У Европи, само Финска има вежу густину језера. Шуме покривају око 30% територије док је више од пола територије засејано пољопривредним културама. Преко 1% укупне површине (3.145 km²) отпада на 23 национална парка и по овоме је Пољска прва у Европи. Лета су умерено топла а зиме су хладне. Падавина има током читаве године, при чему су на истоку зиме сушније од лета.\n3 Становништво\nУ Пољској живи 38.533.789 становника по подацима из 2012. године. Око 65% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада. Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и помак на запад утицали су и на становништво тако да данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси.\nПољаци спадају у словенске народе, говоре пољским језиком који има више дијалеката. Пољски језик је званичан језик иако је по закону омогућено коришћење матерњег језика свим националним мањинама. У Пољској чак 97,8% становника говори пољски језик док су најзаступљенији језици мањина немачки, украјински, белоруски, ромски и руски. Највећи градови су Варшава који је и главни град, Краков, Лођ, Вроцлав, Познањ, Гдањск.\n4 Знаменитости\nПољска је невероватна земља са изузетно богатом историјом и јединственим природним лепотама. Пољски званичници су врло свесни своје културне баштине, па су самим тим сви историјски споменици обнављани правовремено и под заштитом су државе.\n5 Градови\nИсторија и разноликост пољских градова, њихова архитектура и културна баштина су понос Пољске. Са једне стране су Варшава или Краков који се толико поносе својом историјом, затим Вроцлав који је историјска престоница Шлезије и кроз њу протиче пет река (Одра и њених пет притока). Гдањск је најзначајнија пољска лука на Балтичком мору, Познањ је један од најстаријих градова земље, Лођ је један од главних културних центара, Шчећин се може похвалити резерватом птица у долини Одре, а Лублин красе бројне знаменитости.\n6 Светска баштина\nПољска се може похвалити са 15 локалитета на Листи светске баштине УНЕСЦО-а. Међу најпопуларнијим је Стари град Краков, а у његовој близини су рудник соли Величка и некадашњи нацистички логор Аушвиц-Биркенау затим Бјаловјешку шуму, историјски центар Варшаве, замак Малборк и дрвене цркве карпатске регије.\n7 Фестивали и празници\nУ време Божића и Ускрса Варшава и Краков су прелепо украшени, а концерти и представе доприносе празничној атмосфери. Празници као што су Њианки и дављење Моране су веома упечатљиви и представљају реликт прехришћанске паганске традиције.\n8 Музичко наслеђе\nНајпознатији пољски композитор је Шопен, чија статуа краси варшавски Лазиенки Парк (једну од највећих градских атракција), у коме се често одржавају концерти његове музике. Пољска музичка сцена је и данас веома богата и шаренолика, од великих имена џеза до средњовековне и класичне музике. У парковима и на трговима се редовно одржавају концерти током лета, док су зими актуелни црквени концерти и опера.\n9 Природне лепоте\nНетакнута природа пољске унутрашњости, приобаља на северу и планина на југу као и  многобројна језера представлљају природно благо Пољске.\n10 Замкови\nУ Пољској се налази велики број замкова из разних историјских периода. Неки од њих су у рушевинама и о њиховој слави сведоче само остаци некадашњих зидова, док су неки у потпуности очувани или рестаурирани. Међу популарним атракцијама су Краљевски замак у Варшави, Вавел у Кракову и замак Малборк који се налази у истоименом граду и који представља највећи замак на свету (по површини земље коју заузима).\nПоред ових знаменитости у Пољској се налазе многобројни манастири, цркве, музеји и национални паркови.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 876, "cyrillic": 0.989}
{"id": "11270", "title": "LaTeX/Посебни знакови", "text": "У овом поглављу бавићемо се питањима у вези са улазним кодирањем, дијакритичним знаковима слегања слога и посебним знаковима.\nУ следећем документу, позиваћемо се на ''посебне знакове'' за све симболе изутев ''A-Za-z0-9'' и енглеских знакова интерпукције.\nОво поглавље је уско везано са питањем кодирања слова. Требало би да погледате Слова за ову тему.\nНеким језицима је често потребан наменски систем уноса да би олакшали писање документа. Ово је случај са Арапским, Кинеским, Јапанским, Корајанским и другим језицима. Са овим питањем смо се посебно узели у коштац у интернационализацији.\nПравила за производњу знакова са дијакритичним ознакама, као што су акценти, донекле се разликују у зависности од тога да ли сте у текстуалном режиму, математичком режиму, или окружењу означавања.\n1 Кодирање улаза\n1.1 Техничко питање\nВећина модерних рачунарских система вам дозвољава да уносите слова националних писама директно са тастатуре. Ако сте пукушали да унесете ове специјалне знакове у вашој LaTeX изворној датотеци и компајлирате, можда сте приметили да се они уопште не штампају.\nLaTeX изворни документ је обичан текст фајл. Рачунар чува информације у бинарном формату, ово је секвенца битова (0 и 1). Да бисмо приказали обичну текст датотеку, потребан нам је код који говори која секвенца битова одговара којој секвенци знакова. Ова асоцијација се назива ''кодирање улаза'', ''кодирање знакова'', или више неформално ''charset''.\nИз историских разлога, постоје многа различита кодирања улаза. Постоји покушај уједињавања свих кодирања са спецификацијом која садржи све постојеће симболе коју су познати из људске историје. Ова спецификација је ''Уникод''. Она само дефинише ''тачке кодова'', које су вројеви за симболе, али не начин на који су симболи заступљени у бинарном вредношћу. Зато, су уникод кодирања главна. Постоје више доступних уникод кодирања, UTF-8 је један од њих.\nASCII кодирање је кодирање које дефинише 128 знакова на 7 битова. Његова широка примена је довела до тога да велика количина кодирања има компатабилност са ASCII, дефинисањем првих 128 знакова на исти начин. Остали знакови се додају коришћењем више битова (8 или више).\nОво је заправо велики проблем, пошто ако не користите тачна кодирања да бисте приказали датотеку, показаће вам чудне знакове. Шта већина програма покушава да уради је да статистички погоди кодирање тако што ће да анализира честе секвенце битова. нажалост, ово није 100% безбедно. Неки едитори текста се неће бринути о погађању кодирања и само ће користити уобичајено кодирање ОС-а.\nТребате узети у обзир да други људи можда неће бити у могућности да директно прикажу ваше улазне датотеке на својим рачунарима, зато што је уобичајено кодирање за текст датотеку различито. Ово незначи да корисник не може да користи друго кодирање, поред уобичајеног, већ само значи да мора бити конфигурисано.\nНа пример, немачки преглас ä на ОС/2 је кодиран као 132, са Latin1 је кодиран као 228, док у Cyrillic кодирању cp1251 ово слово не постоји уопште. Зато требате да ''размислите о опрезном кодирању''.\nСледећа табела показује уобичајена кодирања за неке оперативне системе.\nОперативни систем, Уобичајено кодирање\nЗападна латиница, Ћирилица\nМодејни јуникси (*БСД, Мак ОС X, ГНУ/Линукс), utf-8, utf-8\nМак (пре ОС X), applemac, maccyr\nЈуникс (стари), latin1, koi8-ru\nВиндоус, ansinew, cp1252, cp1251\nДос, ОС/2, cp850, cp866nav\nUTF-8 и Latin1 нису кампатибилни. То значи да ако покушате да отворите Latin1-кодирану датотеку користећи UTF-8 декодирање, показаће вам чудне сиболе само ако сте користили акценте, пошто су оба кодирања ASCII надскупа они кодирају ''класична'' слова на исти начин. Не постоје многе предности у коришћењу Latin1 над UTF-8, које је технички супериорнији. UTF-8 такође постаје најшире коришћено кодирање (На интернету, у модерним Јуниксима, итд.).\n1.2 Бављење LaTeX-ом\nTeX користи ASCII по нормали. Али 128 знакова није довољно за подршку не-енглеских језика. TeX има свој начин да реши овај проблем са камндама за свако дијакритичко обележавање (погледај Одбегле кодове). Али ако су нам потребни акценти и и други специјални знакови директно у изворној датотеци, ми морамо да кажемо TeX-у да желимо да користимо различито кодирање.\nПостоје неколико кодирања доступних LaTeX-у:\n* ASCII: Уобичајено. Само наги енглески знакови су подржани у изворној датотеци.\n* ISO-8859-1 (такође познат и као Latin 1): осмобитно кодирање. Подржава већину знакова за латиничне језике, али то је све.\n* UTF-8: Уникод вишебајтно кодирање. Подржава комплетну уникод спецификацију.\n* Други...\nУ наставку ћемо претпоставити да желите да користите UTF-8.\nПостоје неки ''битни кораци'' за спецификацију кодирања.\n* Уверите се да ваш текстуални едитор декодира датотеку у UTF-8.\n* Уверите се да сачува вашу дартотеку у UTF-8. Већина текстуалних едитора не праве ову разлику, али неки праве, на пример Notepad++.\n* Ако радите у терминалу, водите рачуна да је подешен да подржава UTF-8 улаз и излаз. неки стари Јуникс терминали можда не подржавају UTF-8. PuTTY није подешен да користи UTF-8 по нормали, морате да га конфигуришете.\n* Реците LaTeX-у да је изворна датотека UTF-8 кодирана.\nпакет говори LaTeX-у који је формат кодирања текста ваших .tex датотека.\nInputenc пакет такође дозвољава кориснику да промени кодирање ''унутар документа'' помоћу команде .\n1.3 Проширење подршке\nLaTeX подршка за UTF-8 је прилично специфична: она укључује само ограничен опсег уникод улазних знакова. Само дефинише оне симболе за које се зна да буду доступни са садашњим ''кодирањем слова''. Можете се наћи у ситуацији где коришћење UTF-8 може довести до грешке:\n! Package inputenc Error: Unicode char \\u8:ũ not set up for use with LaTeX.\nОво је због тога што utf8 дефиниција нужно нема мапирање свих знаковних симбола које сте ви у стању да унесета на вашој тастатури. Такви знакови су на пример\nŷ Ŷ ũ Ũ ẽ Ẽ ĩ Ĩ\nУ том случају, можда требате да користите опцију да дефинишете више знаковних комбинација. није званично подржан,али може бити добар у неким случајевима. Међутим можда прекине компатабилност са неким пакетима као што су .\nДруга могућност је да се држите и да дефинишете знакове сами. Ово је лако:\nгде је уникодов позиција кода жељеног знака. је оно што је за штампање када се знак који се слаже са позицијом кода пронађе.\nОвде можете наћи позиције кодова . Позиције кодова се лако истражују на интернету.\nПример:\nСада ће унос 'ŷ' ефективно штампати 'ŷ'.\nСа XeTeX и LuaTeX, inputenc пакет више није потребан. Оба програма подржавају UTF-8 директно и дозвољавају употребу TTF и OpenType слова да подрже уникод знакове. Погледајте слова одељак за више информација.\n2 Одбегли кодови\nПоред директног UTF-8 улаза, LaTeX подржава састав специјалних знакова. Ово је згодно ако вашој тастатури недостају жељени акценти и други дијакритични знакови.\nСледећи акценти могу бити постављени над словима. Иако се слово 'o' у већини ових примера, акценти могу бити постављени на било које слово. Акценти могу бити чак и постављени изнад слова \"које недостаје\"; на пример, производи тилду изнад празног простора.\nСледеће команде се могу користити само у параграфском (уобичајеном) или ЛД (лево-десно) режиму.\nLaTeX команда, Узорак, Опис\nò, grave акценат\nó, акут\nô, циркумфлекс\nö, преглас, или трема\nő, дугачак мађарски преглас (дупли оштри)\nõ, тилда\nç, седиља\ną, огонек\nł, штрафтасто l (l са цртом)\nō, макрон акценат (црта изнад слова)\no, црта испод слова\nȯ, тачка изнад слова\nụ, тачка испод слова\nå, кружић изнад слова (за å постоји посебна команда )\nŏ, бреве преко слова\nš, (\"v\") изнад слова\no&#865;o, \"веза\" (преокренуто u) преко два слова\nø, прецртано o (o са косом цртом преко)\nДа поставите дијакритички знак изнад i или j, тачкица мора бити уклоњена. верзија без тачке ових слова се постиже тако што ћете унети и . На пример:\n* треба користити за i циркумфлекс 'î';\n* треба користити за i преглас 'ï'.\nАко би документ требао комплетно да се напише у језику коме су потребни посебни дијакритични знаци неколико пута, онда коришћење одговарајуће конфигурације дозвољава дозвољава овим знаковима да буду написани директно у документу. на пример, да бисмо постигли лакше кодирање of прегласа, бабел пакет се може конфигурисати као . ово обезбеђује краће за . Ово је веома корисно ако је неком потребно да користи текстуалне акценте у ознакама, пошто обрнута коса црта неће бити прихваћена иначе.\nВише информација о језичким конфигурацијама се може пронаћи на интернационализација одељку.\n3 Мање < и веће >\nДва симбола '<' и '>' су уствари ASCII симболи, али сте можда приметили да ће се они штампати као '¡' и '¿'. Ово је проблем кодирања слова. Ако желите да они штампају своје праве симболе, мораћете да користите друго кодирање слова као што је T1, учитано са пакетом. Погледајте слова за више детаља о кодирању слова.\nАлтернативно, они се могу штампати са посвећеним командама:\n4 Евро € симбол валуте\nПриликом писања о новцу ових дана, потребан вам је знак евра.\nпакет долази са командом која вам даје симбол евра упарен са вашим тренутним словиам текста. У зависности од слова која сте изабрали ово може бити поприлично далеко од званичног симбола.\nЗванична верзија симбола евра је обезбеђена од стране . Учитајте га у преамбули (опционално са избором):\nОнда га можете убацити са командом. Коначно, ако желите симбол евра који се поклапа са тренутним стилом слова (нпр, подебљана, курзивна, итд.) можете да користите другу опцију:\nопет можете да убаците симбол евра са .\nАлтернативно можете да користите пакет који такође пружа званични симбол евра.\nСада када сте успели са штампањем знака евра, можда желите да дугме '€' на вашој тастатури стварно штампа знак еура као горе.\nПостоји једноставан начин да то и урадите. Морате се уверити да користите UTF-8 кодирање заједно са радећом или командом.\nКомплетан пример:\n5 Степен, симбол за температуру и метематику\nНајлакшти начин да штампате температурне и угаоне вредности је да користите команду из пакета, која ради и у текстуалном и у математичком режиму:\nЗа више информација , погледајте .\nЧеста грешка је користити команду. она неће штампати исправне знакове (иако хоће). Користите пакет уместо претходног, који обезбеђује команду.\nЗа температуру, можете да користите исту команду или да се одлучите за пакет и напишите\nНеке тастатуре имају симбол за степен, можете га користити директно ако користите UTF-8 и . За боље резултате (квалитет слова) препоручујемо вам употребу одговарајућих слова, као што су :\n6 Други симболи\nLaTeX има много симбола на располагању. Већина њих су у домену математике, у каснијим поглављима ћемо покрити како да проступимо њима. За опште текстуалне симболе, користите следеће команде:\nКоманда, Узорак, знак\n<math>\\%</math>, %\n<math>\\$</math>, $\n<math>\\S</math>, §\nn/a, †\nn/a, \\\n<math><</math>, &lt;\nn/a, —\nn/a, ®\nn/a, ¿\nn/a, ⓐ\nn/a, ©\nНе поменутој у табели, тилда (~) се користи у LaTeX коду да произведе не-сломљив простор. Да добијете одштампан знак тилда, напишите или .\nА видљив размак ␣ се може направити са .\nЗа неке интересантније симболе, постскриптум ZipfDingbats слова су нарасполагању захваљујући пакету. Додајте изјаву на вашој преамбули: . Затим, ће команда , одштампати наведен симбол.\n7 У посебним окружењима\n7.1 Математички режим\nНеколико од претходних и неки слични акценти могу такође бити произведени у математичком режиму. Следеће команде се могу користити само у математичком режиму.\nLaTeX команда, Узорак, Опис, Еквиваленте у текстуалном режиму\n<math>\\hat{o}</math>, циркумфлекс\n<math>\\widehat{oo}</math>, шира верзија преко више слова\n<math>\\check{o}</math>, вее или знак штиклирања\n<math>\\tilde{o}</math>, тилда\n<math>\\widetilde{oo}</math>, шира верзија преко више слова\n<math>\\acute{o}</math>, акут\n<math>\\grave{o}</math>, grave акценат\n<math>\\dot{o}</math>, тачка изнад слова\n<math>\\ddot{o}</math>, две тачке изнад слова (преглас у текстуалном режиму)\n<math>\\breve{o}</math>, бреве\n<math>\\bar{o}</math>, макрон\n<math>\\vec{o}</math>, вектор (стрела) преко слова\nПриликом примене акцената над словима и , можете да користите \\imath и \\jmath да неби дозволили да се тачке мешају са акцентима:\nLaTeX команда, Узорак, Опис, Узорак са горњом тачком\n<math>\\hat{\\imath}</math>, циркумфлекс над словом без горње тачке, <math>\\hat{i}</math><math>\\vec{\\jmath}</math>, вектор (стрела) изнад слова без горње тачке, <math>\\vec{j}</math>\n7.2 Окружење увлачења текста\nНеки од знакова акцената коришћени у тексту имају другу примену у окружењу увлачења текста. У том случају они могу бити направљени са следећом командом:\n* за акут\n* за grave акценат\n* за макрон акценат\n8 Уникод улаз тастатуре\nнеки оперативни системи пружају тастатурну комбинацију за уношење било које уникод тачке кода, такозваног ''уникод саставни кључ''.\nМноге X апликације (*БСД и ГНУ/Линукс) подржавају Ctrl+Shift+u комбинацију.'u' симбол би требало да се појави. унесите код тачке и притисните enter или space да би стварно одштампали знак.\nПример:\n<Ctrl+Shift+u> 20AC <space>\nће одштампати знак евра.\nДесктоп окружења као што су GNOME и KDE могу да имају својство прилагодљивог саставног кључа за запамтљивије секвенце.\nXorg поседује напредне изгледе тастатура са варијантама који вам омогућавају да лако унесете доста знакова са комбинацијом коришћењем одговарајућег модификатора, као што је Alt Gr. То у многоме зависи од изабраних изгледа-варијанти, тако да вам ми предлажемо да се мало играте са вашом тастатуром, тако што ћете да притиснете свако дугме док држите притиснути Alt Gr модификатор.\n9 Напомене и референце\nen:LaTeX/Special Characters", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8", "word_count": 2062, "cyrillic": 0.895}
{"id": "11281", "title": "LaTeX/Инсталација", "text": "Ако је ово први пут да испробавате LaTeX, ви не морате чак ни да инсталирате ништа. За брзу сврху тестирања можете само направити кориснички налог са онлајн LaTeX едитором и да наставите овај туторијал у следећем поглављу. ови сајтови нуде могућност сарадње док док вам дозвољавају да експериментишете са LaTeX синтаксом без потребе да се гњавите са инсталирањем и конфигурацијом дистрибуције и едитора. Када касније осетите да би вам значило да имате засебну LaTeX инсталацију, можете да се вратите на ово поглавље и пратите упутства испод.\nLaTeX није програм сам по себи; он је језик. ''Употреба LaTeX-а'' захтева гомилу алатки. Набављати их ручно би резултирало у преузимање и инсталиррање више програма да би имали погодан рачунарски систем који би могао да се користи за креирање LaTeX излаза, као што су PDF-ови. TeX дистрибуције помажу кориснику на овај начин, тако што се инсталирају у једном кораку а омогућавају (скоро) све.\nКао минимум, биће вам потребне TeX дистрибуције, добар едитор текста и DVI или PDF читач. Прецизније, основни услов је да имате TeX компајлер (који се користи за генерисање излазних датотека из изворног кода), слова, и LaTeX скомплета макроа. Опционална, и препоручена инсталација укључују примамљив едитор за писање LaTeX изворних докумената (ово је вероватно где ћете провести највећи део вашег времена), и библиографички програм менаџмента за управљање референцама ако их много користите.\n1 Дистрибуције\nTeX и LaTeX су доступне на већини рачунарских платформи, пошто су оне програмиране да буду веома преносиве. Оне се најчешће инсталирају коришћењем дистрибуције, као што је teTeX, MiKTeX, или MacTeX. TeX дистрибуције су збирке пакета и програма (компајлера, слова, и макро пакетат) које вам омогућавају да слагање без потребе да ручно преузимате датотеке и конфигуришете ствари. LaTeX је само комплет макро пакета направљених за TeX.\nПрепоручене дистрибуције за сваки од главних оперативних система су:\n* је главна TeX дистрибуција за *БСД, ГНУ/Линукс, Мак ОС X и Виндоус.\n* је Виндоус-специфична дистрибуција.\n* је Мак ОС-специфична дистрибуција базирана на TeX Live.\nМеђутим, ове, не морају нужно да укључују и едитор. Можда сте заинтересовани за друге програме који нису део дистрибуције, који ће вам помоћи у писању и припреми TeX и LaTeX датотеки.\n1.1 *БСД и ГНУ/Линукс\nУ прошлости, најчешћа дистрибуција је била teTeX. Од маја 2006 teTeX је престала да буде активно одржавана и њен бивши одржавалац Томас Есер препоручује TeX Live као замену.\nЛакши начин да дођете до TeX Live је да користите менаџер пакета или дрво превођења које долази са вашим оперативним системом. Обично долази у више пакета, од којих су неки неопходни, други опционални. ''Срж'' TeX Live пакета би требао да буде око 200-300 MB.\nАко ваша *БСД или ГНУ/Линукс дистрибуција нема TeX Live пакете, требате то да пријавите систему праћења багова. У том случају мораћете да сами и покренете инсталацију ручно.\nМожда пожелите да инсталирате садржај TeX Live више селективно. Погледајте испод.\n1.2 Мак ОС X\nМак ОС X корисници могу да користе , TeX Live-базирану дистрибуцијску подршку за TeX, LaTeX, AMSTeX, ConTeXt, XeTeX и многе остале кључне пакете. Преузмите MacTeX.mpkg.zip на , отворите је и пратите инструкције. Више информација за Мак ОС X кориснике се може наћи на .\nПошто Мак ОС X је такође Јуникс-базиран систем, TeX Live је природно доступан преко и . корисници би требало да користе службену због . Више информација за Мак ОС X кориснике се може наћи на .\n1.3 Мајкрософт Виндоус\nКорисници мајкрософт виндоуса могу да инсталирају на своје рачунаре. То је лака инсталација која води рачуна о успостављању окружења и преузимању кључних пакета. Ова дистрибуција има напредне функције, као што су аутоматска инсталација пакета, и једноставан интерфејс за модификацију подешавања, као што су подразумеване величине папира.\nТакође постоји пренос TeX Live-а доступан за Виндоус.\n2 Прилагођена инсталација са TeX Live\nОвај део је намењен за кориснике који желе ситнозрну контролу над својом TeX дистрибуцијом, на пример инсталацију са минимумом искоришћеног простора на диску. Ако вас се ово не тиче, можда ћете пожелети да прескочите на следећи део.\nИзбирљиви корисници могу пожелети да имају већу контролу над својом инсталацијом. Обичне дистрибуције могу бити неодговарајуће за корисника који брине о простору на диску. У ствари, MikTeX и MacTeX и пакети TeX Live садрже стотине LaTeX пакета, већину њих никада нећете користити. Већина јуникса са менаџером пакета ће вам понудити TeX Live као комплет више великих пакета, и ви често морате да инсталирате 300–400 MB за функционални систем.\nTeX Live садржи ручну инсталацију са доста могућег прилагођавања. Можете да узмете инсталацију мреже на . Ова инсталација вам дозвољава да прецизно изаберете пакете које желите да инсталирате. Као резултат, можете имати све што вам је потребно на мање од 100 MB. TeX Live се онда руководи преко преко његовог сопственог менаџера пакета, ''tlmgr''. Дозволиће вам да конфигуришете дистрибуције, инсталирате или бришете екстра пакете и тако даље.\nБиће вам потребан оперативни систем базиран на јуниксу за следеће. Мак ОС X, ГНУ/Линукс или *БСД су у реду. Можда ће радити за виндоуз али процес мора бити сасвим другачији.\nTeX Live групише карактеристике и пакете у различите концепте:\n*''Колекције'' су групе пакета које се увек могу инсталирати посебно, осим код ''Основни програми и датотеке'' колекције. Можете да инсталирате колекције било када.\n*''Инсталацијске шеме'' су група колекција и пакета. Шеме се само могу користити за време инсталације. Можете изабрати само једну шему у одређеном тренутку.\n2.1 Минимална инсталација\nДаћемо вам генералне смернице за инсталацију минималне TeX дистрибуције (''т.ј.'', само за обичан TeX).\n# Преузмите инсталацију на и извадите је у привремену фасциклу.\n# Отворите терминал у извађеној фасцикли и улогујте се као рут.\n# Промените umask дозволе на 022 (корисник читати/писати/извршити, група/други читају/само извршавање) да будете сигурни да ће други корисници имати само приступ за читање до инсталираних дистрибуција.\n# umask 022\n# Покрените install-tl.\n# Изаберите ''минимална шема (само обичан)''.\n# Можда пожелите да промените опције директоријума. На пример можда желите да сакријете вашу личну макро фасциклу која се налази на TEXMFHOME. Она је ~/texmf по нормали. Замените је са ~/.texmf да би је сакрили.\n# Сада опције:\n## користите величину слова уместо A4 по нормали: углавном за кориснике из САД.\n## извршавање ограничених листи програма: препоручљиво је да изаберете ово из сигурносних разлога. Иначе дозвољава TeX процесима да позивају било који екстерни програм. Можете и даље конфигурисати листу касније.\n## креирајте датотеке формата: циљање ка минималном простору на диску, најбољи избор зависи од зависи од тога да ли постоји само један корисник система, онда је боље искључити ову опцију, иначе је изаберите. Из помоћног менија: ''\"Ако је ова опција укључена, датотеке формата се креирају за употребу кроз цео систем од стране инсталера. Иначе оне ће се правити аутоматски када су потребне. Упоследњем случају датотеке формата се чувају у гранама корисничког директоријума и у неким случајевима морају да се поново направе када се инсталирају нови пакети.\"''## инсталирај слова/макро doc гране: корисно ако сте програмер, али заузима доста места. Искључите га ако желите да сачувате простор.\n## инсталирај слова/макро изворних грана: исто као и претходно.\n## Symlinks су у реду по нормали, промените ако знате шта радите.\n# Изаберите преносиву инсталацију ако сте инсталирали дистрибуцију на оптички диск, или било какав спољашњи медиј. Оставите на уобичајено за традиционалну инсталацију на хард диску система.\nУ овом тренутку би требало да прикаже\n1 collections out of 85, disk space required: 40 MB\nили сличну искоришћеност простора.\nСада можете да идете на инсталацију: ''почните инсталацију на хард диску''.\nНе заборавите да додате бинаре на вашу PATH како ће се видети на крају инсталацијске процедуре.\n2.2 Први тест\nУ терминалу напишите\n$ tex '\\empty Здраво свете!\\поздрав'\n$ pdftex '\\empty Здраво свете!\\поздрав'\nТребало би да добијете DVI или PDF датотеке.\n2.3 Конфигурација\nРаније, TeX дистрибуције су биле конфигурисане са texconfig алатком из teTeX дистрибуције. TeX Live и даље садржи ову алатку, али препоручује коришћење коришћење сопствене алатке: tlmgr.\nПриметите да од јануара 2013 нису све texconfig карактеристике имплементиране од стране tlmgr. Texconfig користите само када не можете да урадите шта сте желели са tlmgr.\nЛиста садашњих опција за инсталацију:\ntlmgr option\nМожете да промените опције за инсталацију:\ntlmgr option src 1\ntlmgr option doc 0\ntlmgr option paper letter\nПогледајте TLMGR(1) страну упутства за више детаља о њеној примени.\nАко нисте инсталирали документе као што је речено раније, и даље можете да приступите tlmgr страни упуства са\ntlmgr help\n2.4 Инсталација LaTeX-а\nСада имамо радеће обично TeX окружење, хајде да инсталирамо основне пакете за LaTeX.\n# tlmgr install latex latex-bin latexconfig latex-fonts\nУ овом случају можете изоставити latexconfig latex-fonts јер су они само-решиве зависности у односу на LaTeX.\nПриметите да tlmgr решава неке зависности, али не све. Можда ћете морати да инсталирате зависности ручно. Срећом ово ретко кад прави проблеме.\nДруги занимљиви пакети:\n# tlmgr install amsmath babel carlisle ec geometry graphics hyperref lm marvosym oberdiek parskip pdftex-def url\nОснове за математичко штампање.\nИнтернационализацијска пордшка.\nСноп пакета потребних за неке карактеристике.\nПотребан за T1 кодирање.\nЗа изглед странице.\nОснове за увођење графике.\nPDF забележавања, PDF пратећи линкови, стилови линкова, TOC линкови, итд.\nЈедан од најбољих Computer Modern стилова слова доступних за неколико кодирања слова (као што су T1).\nНеколико симбола, као што је званични евро.\nСноп пакета потребних за неке карактеристике.\nДозвољава вам конфигурацију параграфских прекида и увлачења правилно.\nПотребан за неке карактеристике.\nПотребан за неке Карактеристике.\nАко сте инсталирали пакет који вам више није потребан, употребите\n# tlmgr remove <пакет>\n2.5 Писање са цртицом\nАко користите Babel за не-енглеска документа, морате да инсталирате обрасце писања са цртицом за сваки језик који ћете да користите. Сви они су упаковани појединачно. На пример, користите\n# tlmgr install hyphenfinnish,sanskrit}\nза фински и санскритске шаблоне писања са цртицом.\nИмајте на уму да ако сте користили неку другу TeX дистрибуцију раније, можда идаље имате кеш писања са цртицом сачувано у вашем хоум директоријуму. морате га избрисати да би нови пакете били узети у обзир. TeX Live кеш је обично сачувано у ~/.texliveYYYY фасцикли (YYYY обележава годину). Ову фасциклу можете безбедно уклонити јер садржи само генерисане податке. TeX компајлери ће ре-генерисати кеш према следећој компилацији.\n2.6 Деинсталација\nПо нормали TeX Live ће се инсталирати у /usr/local/texlive. Дистрибузија је поприлично правилна јер неће писати било какву датотеку ван своје фасцикле, осим за кеш (као и кеш за слова, шаблоне писања са цртицом, итд.). По нормали,\n* системски кеш иде у /var/lib/texmf;\n* кориснички кеш иде у ~/.texliveYYYY.\nСтога TeX Live може бити инсталиран и деинсталиран безбедно уклањањем поменутих фасцикли.\nИпак, TeX Live омогућује погоднији начин да се ово изведе:\n# tlmgr uninstall\nМожда ћете ипак морати да избришете фасцикле ако сте ставили непраћене датотеке унутар њих.\n3 Едитори\nTeX и LaTeX изворна документа (као и сличне датотеке) сва спадају у текстуалне датотеке, и могу се отворити и модификовати у скоро сваком едитору текста.\nТребало би да користите текстуални едитор (нпр. Notepad), не процесор речи (Word, OpenOffice). Посвећени LaTeX едитори су кориснији него генерични едитори простог текста, зато што они обично имају аутоматско довршавање команди, спеловања и проверавања грешки и згодне макрое.\n3.1 Хибридне платформе\n3.1.1 BaKoMa TeX\nје едитор за виндоус и Мак ОС са карактеристикама налик на WYSIWYG. Води рачуна о састављању LaTeX изворног кода и његовом константном ажурирању да би се виделе промене у документу у скоро реалном времену. Можете да узмете копију за процену на 28 дана.\n3.1.2 Emacs\nје опште наменски, прошириви систем за обраду текста. Напреднији корисници могу да га програмирају (у elisp) да од Emacs направе најбоље LaTeX окружење које ће се поклапати са њиховим потребама. док ће почетници можда преферирати да га користе у комбинацији са и Reftex (екстензије које могу бити инсталиране унутар Emacs програма). У зависности од ваших конфигурација, Emacs може обезбедити комплетно едиторско LaTeX окружење са аутоматским комплетирањем, провером спеловања, комплетним сетом тастатурних пречица, прегледом, прегледа садржаја, приказом докумената и многе друге карактеристике.\n3.1.3 gedit-latex-plugin\nGedit са је такође вредан испоробавања за кориснике Гнома. GEdit је апликација хибридне платформе за виндоус, Мак, и Линукс\n3.1.4 Gummi\nGummi је LaTeX едитор за Линукс, који саставља излаз pdflatex-а у стварном времену и приказује га на десној страни екрана.\n3.1.5 LyX\nLyX је популарни систем припремања докумената за Виндоус, Линукс и Мак ОС. Омогућава графички интерфејс за LaTeX, укључујући неколико популарних пакета. Садржи едиторе за формуле и табеле и показује визуелне знакове коначног документа на екрану омогућујући корисницима да пишу LaTeX документе без бриге о стварној синтакси. LyX ово назива What You See Is What You Mean (WYSIWYM) приступом.\nLyX чува своја документа у властитом језику за означавање, и генерише LaTeX код базирано на овоме. Корисник је углавном изолован од LaTeX кода и нема комплетну контролу над њим, и као такав LyX није нормалан LaTeX едитор. Међутим, како је LaTeX основни систем, знање о томе како он ради је такође корисно за корисника LyX-а. Додатно, ако неко жели да уради нешто што није подржано у GUI, коришћење LaTeX кода може бити потребно.\n3.1.6 TeXmaker\nје едитор хибридне платформе веома сличан Kile-у по карактеристикама и корисничком интерфејсу. Поред тога има и свој PDF читач.\n3.1.7 TeXstudio\nје LaTeX едитор отвореног кода хибридне платформе издвојен из Texmaker-а.\n3.1.8 TeXworks\nTeXworks је посвећени TeX едитор који је укључен у MiKTeX и TeX Live. Он је настао са идејом да је једноставан интерфејс бољи него пренатрпан, и на тај начин олакшава људима који су у својим ранијим данима са LaTeX-ом могућност да раде шта хоће: а то је да пишу своје документе. TeXworks је првобитно настао управо због тога што је професор математике желео да његови студенти имају боље почетно искуство са LaTeX-ом.\nМожете инсталирати TeXworks са менаџером пакета ваше линукс дистрибуције или изабрати га као опцију инсталирање у виндоус или мак инсталатеру.\n3.1.9 Vim\nVim је још један опште наменски едитор текста за широк спектар платформи укључујући јуникс, мак ОС X и виндоус. Постоји мноштво екстензија укључујући и и .\n3.2 *Само за БСД и ГНУ/Линукс\n3.2.1 Kile\nје LaTeX едитор за (хибридну платформу), обезбеђујући моћнан GUI за уређивање више докумената и њихово састављање са много различитих TeX компајлера. Kile је базиран на Kate едитору, има брзо приступни тоолбар за симболе, читач структура докумената, конзолу и прилагодљиве опције прављења. Kile се може покренути у свим оперативним системима који могу да покрену KDE.\n3.2.2 LaTeXila\nје још један едитор текста за Linux (Гном).\n3.3 Само за мaк ОС X\n3.3.1 TeXShop\nје едитор налик на TeXworks и прегледач за мак ОС који је у групацији са MacTeX дистрибуцијом. Он користи више прозора, један за уређивање изворног материјала, један за преглед, и један за конзолу за поруке о грешкама. Он нуди ажурирање једним кликом прегледа и дозвољава лако укрштено проналажење између кода и прегледа помоћу CMD клика.\n3.3.2 TeXnicle\nје бесплатан едитор за мак ОС који укључује способност за извршавање исправки уживо. Садржи и библиотеку кода за брзо убацивање кода и такође има способност да изврши детаљна бројања речи у документу. Такође обавља и истицање кода а прозор уређивања је прилагодљив, омогућавајући кориснику да бира слова, боје, боје позадине окружења уређивања. Он је у активном развоју.\n3.3.3 Archimedes\nје лак за коришћење LaTeX и Markdown едитор дизајниран из темеља за мак ОС X. Он укључује и уграђену LaTeX библиотеку, подршку за завршавање кодова, прегледе уживо, макро подршку, интеграцију са сервисима за дељење, и PDF и HTML опције за извоз. Archimedes-ове чаробне карактеристике дозвољавају корисницима убацивање математичких симбола само цртајући их на њиховим MacBook тракпадовима или Magic тракпадовима.\n3.4 Само за виндоус\n3.4.1 TeXnicCenter\nје популаран бесплатан LaTeX едитор отвореног кода за виндоус. Он такође има сличан кориснички интерфејс као и TeXmaker и Kile.\n3.4.2 WinEdt\nје моћан и свестран едитор текста са јаким предиспозицијама ка креирању LaTeX/TeX докумената за виндоус. Он дизајниран и конфигурисан за интеграцију са TeX системима као што су MiTeX или TeX Live. Његов уграђени макро помаже у компилацији LaTeX изворних података на WYSIWYG DVI или PDF или PS и такође у извозу докумената у другим језицима означавања као што су HTML или XML.\n3.5 Онлајн решења\nДа би почели без потребе да инсталирате било шта, можете да искористите интернет сервисе који истичу пуну TeX дистрибуцију и интернет LaTeX едитор.\n* је интегрисани онлајн оквир за стварање техничких докумената у сарадњи. Предњи крај Authorea вам дозвољава да уносите LaTeX или Markdown текст, као и фигуре, и једначине (у LaTeX-у или MathML). Контролни систем Authorea верзионисања је у потпуности базиран на Git-у (сваки чланак је Git скалдиште).\n* је безбедан, лак за коришћење онлајн LaTeX едитор са интегрисаним брзим прегледом - налик на за LaTeX. Почните да пишете са једним кликом (регистрација није потребна) и поделите везу. Подржава преглед у стварном времену, фигуре, библиографије и променљиве стилове.\n* заједнички LaTeX едитор у реалном времену који покреће едитор отвореног кода.\n* је један од најзрелијих доступних система, са git гурање и повлачење приступом он дозвољава снажну контролу верзија. Нови пријављеници се сада усмеравају на коришћење међутим рачуни су и даље доступни на захтев.\n* је безбедан, базиран на cloud LaTeX едитор који нуди неограничен бесплатан пројекат. Премијум рачуни су доступни за додатне карактеристике као што су контрола верзије и Dropbox интеграција.\n* је онлајн едитор и прегледач за кратке LaTeX белешке, које могу бити опционално кеширане и подељене. Прегледи су доступни у SVG, PNG, и PDF. Такође укључује и прост GUI за уређивање табела.\n* је заједничка LaTeX платформа базирана на cloud-у дизајнирана да направи сарадњу са LaTeX-ом складну и да смањи криву учења LaTeX-а. Она нуди истовремену сарадњу и монтажу у стварном времену, моментални преглед документа, Dropbox интеграцију, и уграђен LaTeX систем ресурса.\n* је професионални онлајн LaTeX едитор који подржава сарадњу са другим корисницима и бесплатан је за употребу. Конфликти спајања се лако могу решити коришћењем уграђене алатке спајања која користи имплементацију разл-алгоритама да генерише информације потребне за успешно спајање.\n4 Менаџмент библиографије\nБиблиографске датотеке (*.bib) се најлакше уређују и модификују коришћењем менаџмент система. Ови графички кориснички интерфејсови сви имају форму базе података, где је информација унесена за сваку референцу, и резултујућа текстуална датотека се може директно користити од стране BibTeX.\n4.1 Хибридна платформа\n**\n4.2 Само за мак ОС X\n* BibDesk је менаџер библиографије базиран на BibTeX датотеку. Увози референце са интернета и олакшава организацију референци користећи тагове и категорије.\n5 Читачи\nКоначно, биће вам потреба читач за датотеке које LaTeX производи. Нормално LaTeX чува финални документ као .dvi (уређајно независни формат датотека), али ћете њега ретко кад желети. DVI датотеке не садрже играђена слова и многи читачи докумената нису у стању да их отворе.\nОбично ћете користити LaTeX компајлер налик на pdflatex да произведете PDF фајл директно, или алатку попут dvi2pdf да претворите DVI фајл на PDF формат. Онда можете гледати резултат са било којим PDF читачем.\nПралтично све LaTeX дистрибуције имају DVI читаче за гледање уобичајених излаза latex-а, и такође алатке као што је dvi2pdf за аутоматско конвертирање резултата у PDF и PS формате.\nСледи списак различитих PDF читача.\n* PDF.js (уграђен у модерне претраживаче)\n* (Линукс гном)\n* (Виндоус)\n* (Линукс KDE)\n* Preview (уграђен у мак ОС X)\n* (Мак ОС X)\n* (Виндоус)\n* (Линукс)\n* (линукс)\n6 Табеларни и графички алати\nLaTeX је систем припремања документа, не циља да буде табеларни алат ни алат векторских графика.\nАко LaTeX може да пружи лепе табеле у динамичком и флексибилном маниру, неће моћи да се носи са згодним карактеристикама које можете да добијете са табеларним приказима као што су динамичке ћелије и рачун. други алати су бољи у овом погледу. Идеално решење је комбинујете снагу оба алата: направите ваше динамичке табеле са табеларним приказним програмима, и пренесете их у LaTeX да би добили лепе табеле неприметно интегрисане у ваш документ. Погледајте Табеле за више детаља.\nГрафичка тема је је мало другачија пошто је могуће писати proceduralne grafike из унутрашњости вашек LaTeX документа. Процедурална графика производи мајмодерније резултате који се савршено укалапају у LaTeX (''нпр.'' нема промене у словима), али имају стрму криву учења и захтевају доста времена за цртање.\nЗа лакше и брже цртеже, можда би требало да користите WYSIWYG алатку и да извезете разултат у векторски формат као PDF. Мана је у томе што ће контрирати у стилу са остатком вашег документа (словима, величином, итд.). Неки алати имају способност да извозе у LaTeX, што ће делимично решити овај проблем. Погледајте Увоз графике за више детаља.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 3362, "cyrillic": 0.883}
{"id": "11305", "title": "LaTeX/Увоз графике", "text": "Постоје две могућности за уношење графика у Ваш документ. Или их направите преко неког посебног кода, тема која ће се расправљати у одељку “Прављење графика” или убаците продукте из алата треће стране, и то је оно што ћемо дискутовати овде.\nСтрого говорећи, LaTeX се не може “носити” са сликама директно: како би увео графике унутар документа, LaTeX само прави “кутију” исте величине као и слика коју желимо да убацимо и уграђује слику, без других процеса. Ово значи да не морате да бринете да ли су слике које желите да убаците у адекватном формату. Ово и није тежак задатак, јер LaTeX подржава оне најчешће формате слика које постоје.\n1 Растерска графика против векторске графике\nРастерска графика ће бити у великом контрасту са квалитетом документа, уколико немају високу резолуцију, што је случај са већином графика. Резултат може бити чак и гори онда када то одштампамо.\nВећина алата за цртање (нпр. за дијаграме) могу да експортују у векротски формат. Отуда, треба увек да циљате на PDF или EPS у PNG или JPG.\n2 Пакет graphicx\nКао што је речено раније, LaTeX се не може директно носити са сликама, дакле, биће нам потребна додатна помоћ: морамо да учитамо пакет у уводу документа:\nОвај пакет прима, као аргумент, спољашњи драјвер, који се користи за управљање сликама; међутим, најновија верзија овог пакета се брине о свему, сама од себе, мењајући драјвере у сагласности са компајлером који се користи, тако да не треба да бринете о овоме. Ипак, за сваки случај, ако желите да боље разумете како све ово функционише, ево неких могућих опција које можете пренети на пакет:\n* (уобичајан ако компајлујете уз latex), ако компајлујете уз latex да бисте добили DVI и желите да видите свој документ преко DVI или PS посматрача.\n* , ако компајлујете уз latex како бисте добили DVI, који желите да конвертујете у PDF коришћењем ''dvipdfm'', како бисте видели свој документ рпреко PDF посматрача.\n* (уобичајан ако комајлујете уз pdflatex), ако компајлујете уз pdftex како бисте добили PDF, који ћете видети преко било ког PDF посматрача.\nАли, опет, не морате да пренесете ниједну опцију у пакет, јер су уобичајна подашавања добра у скоро сваком случају.\nУ многим аспектима, увоз Ваших слика у Ваш документ, коришћењем LaTeX-а, је веома једноставно... ''онда'' када су Ваше слике у одговарајућем формату! Отуда, бојим се да ће, за већину људи, највећи проблем бити процес конвертовања њихових графичких фајлова. Сада ћемо видети које формате можемо да укључимо и показаћемо како се то заправо ради.\n3 Опције докумената\nПакети “graphics” и “graphicx” препознају и опције, дате у команди, на почетку фајла. (Погледајте Класе документа.) Коришћењем , као опцију, ће потиснути укључену слику у штампаном фајлу и замениће садржину именом слике, која је требало да буде виђена. Коришћење ће резултирати да слика буде пласирана у штампаном фајлу. Уобичајан је .\n4 Подржани формати слика\nКао што је објашњено раније, формати слика које можете да користите зависе од драјвера који пакет користи, али, узимајући у обзир да се драјвер аутоматски бира у сагласности са компајлером, онда ће формати слика зависити од компајлера који користите,\nРазмотрите следећу ситуацију: додали сте неке слике у Ваш документ JPG формату и успешно сте их компајловали у PDF. Сада желите да их компајлујете у DVI, покренете latex и добијете брдо грешака... јер сте заборавили да обезбедите EPS верзије слика које желите да убаците.\nНа почетку ове књиге, изјавили смо да исти LaTeX извор може бити компајлован и у DVI и PDF, без икаквих промена. Ово је тачно, докле год не користите посебне пакете, и је један од њих. У било ком случају, још увек можете користити оба компајлера за документе са сликама, докле год не заборавите да обезбедите слике у два формата (EPS и један JPG, PNG или PDF).\n4.1 Компајловање преко LaTeX-а\nЈедини формат који можете укључити када компајлујете преко latex је EPS.\nEPS формат је дефинисао “Adobe Systems”, како би олакшали апликаијама увоз постскрипт бгазираних графика у документ. Зато што EPS фајл објављује величину слиек, олакшава системима, као што је LaTeX, да уреде текст и графике на најбољи начин. EPS је векторски фромат—ово значи да може имати висок квалитет ако се направи како треба, преко програма који могу уређивати векторске графике. Такође, могуће је ускладиштити слике унутар EPS-а, али биће им потребно доста простора на диску.\n4.2 Компајловање преко pdflatex-а\nАко компајлујете преко pdflatex како бисте добили PDF, имате шири избор. Можете убацити:\n* JPG, широко коришћен на Интернету, дигиталним камерама, итд. Ово је најбољи избор ако желите да убаците фотографије.\n* PNG, веома чест формат (ако не колико и JPG); он је формат компресије без губитака и најбољи је избор за дијаграме (ако нисте успели да генеришете векторску верзију) и скриншотове.\n* PDF, широко је коришћен за документе, али такође може “угостити” слике. Подржава и векторске и растерске слике, али није препоручљиво за друго, јер ће JPG или PNG дати исти резултат, али ће заузети много мањи простор.\n* EPS се може користити уз помоћ пакета. Зависећи од Ваше инсталације,\n** можда ћете морати да га инсталирате, нема потребе да га учитавате у Ваш документ;\n** ако не ради, треба да га учитате после пакета. Додатно, пошто ће морати да конвертује EPS фајл у PDF фајл и ускладишти га, морате да дате \"дозволу писања\" Вашем компајлеру. Ово се решава додавањем опције у команду компајловања, ''нпр.''pdflatex -shell-escape file.tex (ако користите LaTeX едитор, они обично дозвољавају модификацију команде у опцијама конфигурације). Проверите “epstopdf” документацију за остале компајлере.\n5 Укључивање графика\nСада, када смо видели које формате можемо да укључимо и како можемо управљати тим фроматима, време је да научимо како да их укључимо у наш документ.\nНакон што се учитали пакет у Ваш увод, можете укључити и слике уз помоћ , чија је синтакса следећа:\nКао и обично, аргументи у угластим заградама су опциони, а аргументи у витичастим заградама су обавезни.\nАргумент у витичастим заградама је име слике. Напишите га ''без'' продужетка. На овај начин LaTeX компајлер ће тражити било који подржани формат слике у директоријуму и изабраће најбољи (EPS ако је излаз DVI; JPEG, PNG или PDF ако је излаз PDF). Слике могу бити сачуване у више формата, из различизих разлога. На пример, директоријум може имати \"diagram.pdf\" за штампање високе резолуције, док \"diagram.png\" може бити коришћен за прегледање монитора. Можете спецификовати које фајлове слика треба користити преко pdflatex кроз увод у Вашем документу:\nшто спецификује фајлове које треба укључити у документ, ако постоје фајлови истог имена, ако другачијих наставака.\nРазноликост могућих особина које могу бити подешене је веома велика, тако да су они најчешћи написани испод:\nНаведите жељену ширину увезене слике у ''xx''., ''Само прецизирајући или ширину или висину ће скалирати величину слике одржавајући однос ширине.''\nНаведите жељену висину увезене слике у ''xx''.\nОво може бити подешено на или ''true'' или ''false''. Када је тачно, скалираће слику у односу на и висину и ширину, али неће искривити слику, тако да ни ширина ни висина нису премашени.\nСкалира слику жељеним фактором скалирања.. нпр, 0.5 да редукује за пола, или 2 да дуплира.\nОва опција може ротирати слику за ''xx'' угао (у смеру супротном од казаљке на сату)\nОва опција ће подрезати унешену слику за ''l'' са леве стране, ''b'' одоздо, ''r'' са десне стране, и ''t'' одозго. Где су l, b, r и t дужине.\nДа би опција радила, морате подесити .\nАко је фајл слике PDF фајл са више страна, овај параметар Вам дозвољава да користите другачију страну од прве.\nСпецификује резолуцију слике у “dpi”-у\nКако бисте користили више од једне опције истовремено, само одвојите сваку запетом. Редослед који дајете опцијама је битан. На пример, треба прво да ротирате Вашу графику (под неким углом), и одредите ширину.\nУкључена графика ће бити убачена само “ту”, тамо где сте ставили код, и компајлер се носити са њима као да су “велики “кутије””. Као што ћемо видету на страници Фигуре и натписи, ово може да омете изглед; вероватно ћете желети да убаците графику унутар “float” објеката.\nТакође, приметите да тримовање не пради у XeLaTex-у.\nБуди те опрезни када користите било какве опције, ако радите са “chemnum” пакетом. Ознаке дефинисане помоћу се можда неће понашати по очекивањима. Скалирање слика се може, рецимо, уради преко .\nВерзија са звездицом команде ће радити само за .eps фајлове. За преносивије решење, стандардан начин би требало да има предност. Команда са звездицом ће узети кроповану димензију као додатни параметар:\n5.1 Примери\nВажи, време је да графику видимо у акцији. Ево неких примера. Рецимо да имате фајл 'chick.jpg', овако бисте га убацили:\nОво једноставно импортује слику, без икаквих других процеса. Међутим, веома је велика (тако да нећемо дати пример како би она изгледала овде!). Дакле, хајде да га скалирамо:\nОво је скалирано (редуковано) за пола. Ако желите да будете конкретнији и да дате тачну дижину димензија слике, овако ћете то урадити:\nТакође, можете да спецификујете скалу, уз поштовање ширине реда у локалном окружењу, ширина текста на страни или висина текста на страници (слике нису приказане):\nДа бисте ротирали (такође сам скалирао слику на доле):\nИ коначно, пример како кроповати слику, уколико желите да се фокусирате на одређени део подручја интересовања:\nБелешка: присуство , пошто трим операција неће радити без ње.\nТрик: Такође, можете користити негативне вредности тримовања како бисте додали празан простор Вашој графици, у случају да вам треба неко ручно поравнање.\n5.2 Размаци у именима\nАко је име слике \"chick_picture.png\", онда треба да укључите пуно име фајла када убацујете слику:\nЈедна опција је да не користите размаке у именима фајлова (ако је то могуће), или да једноставно размаке замените дољим цртама (\"chick_picture.png\" у \"chick_picture.png\").\n5.3 Границе\nМогућете је “натерати” LaTeX да направи границу око слике коју користите, преко :\nМожете контролисати раст граница уз помоћ команде, у овом случају, подесио сам га на 0pt како би избегао вило какво повећавање, тако да би граница била уско уз слику. Можете контролисати дебљину границе мењањем команде.\nПогледајте Кутије за више детаља о and .\n6 Складиштење графике\nКоманда каже LaTeX где да тражи слике, што може бити корисно, ако слике складиштите централно за потребе многих другачијих докумената. команда узима један аргумент, који одређује додатне путање које желите да буду претражене када се команда користи. Ево неких примера:\nПогледајте . У трећем примеру је показано да треба да постоји директоријум под именом “слике”, који се налази у истом директоријуму као и основни “tex” фајл, т.ј. ово је релативно адресирање.\nКоришћење апсолутних путањи, чини Ваш фајл мање преносним, док коришћење релативних путања (као код трећег примера), не би требало да буде проблема са покретљивошћу. Четврти пример користи “сигурну” (MS-DOS) форму Виндоус ''MyPictures'' фолдера, јер је лоша идеја користити име директоријума са размацима. Поново, проверите да Ваша имена фајлова не садрже размаке или алтернативно, ако користите PDFLaTeX, можете користити пакет , који ће Вам дозволити да користите размаке у именима фајлова.\nПриметите да не можете натерати “graphicx” пакет да рекурзивно тражи директоријуме.\nНа Линуксу/Униксу, можете достићи рекурзивну претрагу коришћењем варијабле окружења TEXINPUTS, нпр., подешавањем исте на\nexport TEXINPUTS=./images//:./Snapshots//\nпре покретања LaTeX/pdf LaTeX или Вашег TeX-IDE.\n(Али ово, наравно, није преносна метода.)\n7 Слике као фигуре\nОкружење фигуре се ексклузивно не користи за слике. Овде ћемо дати кратак преглед фигура. Више информација о окружењу фигура и о томе како се користи, можете пронаћи у поглављу Фигуре и натписи.\nПостоји доста сценарија у којима бисте желели да удружите слику са наслов и можда чак и крст-референцом. Ово се постиже, коришћењем окружења. Следећи код показује сам минимум захтеван за коришћење слика као фигуре.\nКод изнад је релативно тривијалан, и не нуди много функционалности. Следећи код показује продужено коришћење окружења фигура, које је готово универзално корисно, нудећи наслов и ознаку, центрирање слике и скалирање исте до 80% ширине текста.\n8 Омотавање текста око слике\nПогледати Фигуре и натписи.\n9 Беспрекорна интеграција текста\nМана импортовања графика које је генерисао неки трећи алат јесте тај што се фонт и величина неће поклапати са остатком документа. Ипак, још увек постоје неки заобиласци.\nНајлакше решење јесте коришћење окружење слика и да једноставно искористите \"put\" команду како бисте ставили фајл графике унутар слике, уз било који други жељени LaTeX елемент. На пример:\nАлати попут “Inkscape”-а или “Xfig”-а имају посвећену LaTeX излазну особину која ће Вам дозволити коришћења тачног фонта и величине текста у векторским графикама.\nЗа перфектну интеграцију графика, можете размотрити ”procedural graphics” особине неких LaTeX пакета као што су TikZ или PSTricks. Дозвољавају вам “цртање” унутар извора документа. Иако је крива учења стрмија, исплати се готово увек.\n10 Укључивање пуних PDF страница\nПостоји одлићан пакет за укључивање пуних страна PDF фајлова: . Могуће је унети потпуне стране као и више страна унутар једне у било ком приказу (нпр. 2x3).\nПакет има неколико опција:\nОпције:\n* final: Убацује стране. Ово је “дифолт”.\n* draft: Не убацује стране, већ штампа кутије и имена фајлова уместо њих.\n* enable-survey: Активира функционалности анкете. (Експерименталне, подложне промени.)\nПрва команда је\nОпцијеза key=val (Запета је одвојила листу опција коришћењем “key = value” синтаксе)\npages, Бира странице за убацивање. Аргумент је листа одвојена запетама, која садржи бројеве страна ( домети броја страница ( или било којој комбинацији. За убацивање празних страна користите {}. На пример ће убацити страницу 3, празну страницу, и странице 8, 9, 10, 11, и 15.\nangle, Можете користити угао опцију за окретање укључене странице, на пример, за окретање “landscape” документа када је LaTeX документ портрет. Пример:\naddtolist, Додаје унос у листу фигура, листу табела, или било коју другу листу (нпр. из float.sty). Ова опција захтева четири аргумента, одвојених зарезима:\npagecommand, Проглашава LaTeX-команде, које се извршавају на сваком листу папира. (Уобичајно: ''\nТакође, можете убацити стране неколико спољашњих PDF докумената.\nНеколико PDFова се могу попут табела ставити на страницу.\nВише информација видети на .\n11 Конвертовање графика\n;Белешка:\nТакође треба да погледате Отпремање у друге формате за остале могућности.\n;epstopdf\nМожете конвертовати EPS у PDF уз помоћ , што је укључено у пакет истог имена. Овај алат, заправо, позива pdflatex како би конвертовао EPS фајлове у PDF у позадини, када је пакет учитан. Овај процес је потпуно невидљив за корисника.\nМожете гомилу фајлова конвертовани коришћењем командне линиије.\nУ “Bourne Shell” (Уникс), ово може овако бити учињено:\n$ for i in *.eps; do epstopdf \"$i\"; done\nУ Виндоусу, вишеструки редови могу бити конвертовани уметањем следећег реда у “беч” фејл (текст фајл са .bat продужетком), у исти директоријум, где су и слике:\nfor %%f in (*.eps) do epstopdf %%f\nшто може бити покренуту из командне линије.\nАко производи целе стране са малим графикама, негде на нњима (странама), користите\n$ epstopdf --gsopt=-dEPSCrop foo.eps\nили покушајте са коришћењем ps2pdf корисности, што би требало да је инсталирано заједно са “Ghostscript”-ом (захтева се за било коју TeX дистрибуцију).\n$ ps2pdf -dEPSCrop foo.eps\nза кроповање коначног PDF-а.\n;eps2eps\nКада све ово изнад закаже, можете поједноставити EPS фајл пре покушаја других конверзија, коришћењем tool (also see next section):\n$ eps2eps input.eps input-e2.eps\nОво ће конвертовати све фонтове на раније нацртаним сликама, што је понекад пожељно, када предајете рукописе за публикацију. Међутим, лоша страна је да фонтови НИСУ конвертовани у редове, већ у сличице, што смањује квалитет истих.\n;imgtops\nје графичка корист лаке категорије за конверзију растерских графика (JPG, PNG, ...) и EPS/PS фајлова.\n;Inkscape\nInkscape може, такође, конвертовати фајлове из и у неколико формата, или из GUI-а или из командне линије. На пример, како бисте сачували PDF из SVG слике, можете учинити следеће:\n$ inkscape -z -D --file=input.svg --export-pdf=output.pdf\nМогуће је покренути ово унутар LaTeX фајла, пакет (када се користи (pdf) LaTeX са --”shell-escape” опцијом) може ово учинити коришћењем Inkscape-ове “pdf+tex” излазне опције, или се једноставан макро може користити. Погледати .\nПогледати Отпремање у друге формате за још детаља.\n;pstoedit\nКако бисте тачно уређивали EPS фајл, можете га конвертовати у ''editable'' формат коришћењем . На пример, како бисте добили “Xfig-editable” фајл, урадите следеће:\n$ pstoedit -f fig input.eps output.fig\nКако бисте добили “SVG” фајл (може се уређивати преко било ког алата за векторску графику, као што је “Inkscape”), урадите следеће:\n$ pstoedit -f plot-svg input.eps output.svg\nПонекад “pstoedit” не успева да направи циљани формат (на пример, када EPS фајл садржи исечене информације).\n;PDFCreator\nНа Виндоусу, је софтвер отвореног извора, који може направити PDF као EPS фајлове. Он инсталира виртуелни штампач, на који се може приступити са других софтвера, који имају \"print...\" улазак у свом арсеналу (виртуелно било који програм).\n;Конвертери растерске графике\n* (convert) или\n* (convert) или\n* (gm convert).\nОва три програма функционишу на готово исти начин, и могу конвертовати већину графичких формата. “Sam2p” је ,међутим, најновији од ова три и чини се да нуди најбољи квалитет и резултат у најмањим фајловима.\n11.1 PNG алфа канал\nАкробат Ридер понекад има проблеме са тачним приказивањем боја, ако укључите графику у PNG формату преко алфа канала. Овај проблем можете решити отпуштањем алфа канла. На Линуксу ово се може постићи са convert из “ImageMagick” програма:\nconvert -alpha off input.png output.png\n11.2 Конвертовање боје EPS-а и сива скала\nПонекад обојене EPS фигуре треба да буду конвертоване у црно-беле или сиве скале како би досегли захтеве публикације. Ово може бити учињено уз помоћ од пакета и програма:\n$ eps2eps input.eps input-e2.eps\n$ pscol -0gray input-e2.eps input-gray.eps\n12 Графички алати треће стране\nНећемо се овде бавити темом процедуралне графике, направљене унутар LaTeX кода (TikZ, PSTricks, MetaPost и другари). Погледајте Introducing Procedural Graphics за ово.\nТреба радије да бирате векторске графике од растерских, због разлике у квалитету. Растерска графика се треба користити само у случају да радите са фотографијама. Дијаграми или било шта слично би требало да буду вектори.\nКао што смо видели раније, LaTeX барата\n* EPS-ом и PDF-ом за векторске графике;\n* PNG-ом и JPG-ом за растерске графике.\n12.1 Векторска графика\n;Dia\nје крст платформна дијаграмска корисност која може да експортује “eps” слике, или генерише “tex” нацртан коришћењем пакета.\n;Inkscape\nЈош један програм за прављење векторске графике је . Може природно до ради на Виндоусу, Линуксу или Мек OS X (са X11). Ради са фајловима, иако може да експортује у многе формате, који могу бити укључени у LaTeX фајлове, као што су EPS и PDF.\nОд верзије 0.48, постоји комбинована PDF/EPS/PS+LaTeX излазна опција, слична оној коју нуди “Xfig”.\nкако сачувати векторске слике у PDF формату, тако да то разуме LaTeX и како натерати LaTeX да се побрине са стилом текста и велићином на слици, наравно аутоматски.. Данас постоји који даје команду , која конвертује и укључује “svg-graphics” директно у Ваш LaTeX документ, коришћењем ”Inkscape”-а. Можда би требало да погледате и ово .\nВеома користан “плаг-ин” јесте , који може да импортује LaTeX објекте. Ово се може користити за убацивање математичких нотација или LaTeX фонтова у графике (што се касније може унети у LaTeX документ).\n;Ipe\nIpe продужни едитор за цртање је бесплатан едитор векторских графика за прављење фигура у PDF или EPS формату.\nЗа разлику од “Xfig”-а, “Ipe” претставља LaTeX фонтове у својој правој величини на екрану, што олакшава стављање тексуталних ознака на право место.\n“Ipe” има, такође, разне модове за “сечење” (на пример, сецкање на тачке, редове, итд.) који се могу користити за геометријске конструкције.\n;lpic\nЈош једно решење је обезбедио пакет , што дозвољава да TeX анотације буду убачене у графике. Погледати Фигуре и натписи.\n;OpenOffice.org\nТакође, могуће је експортовати векторске графике у EPS формат коришћењем ”OpenOffice.org Draw”, доступан је за Виндоус, Линукс и Мек.\n;TpX\nВекторски едитор одваја геометријске објекте од текст објеката. Геометријски објекти се чивају у .PDF фајлу, отало се чува у .TpX фајлу, како би било процесуирану у LaTeX-у. Корисник само прави графике у “TpX” едитору и зове .TpX фајл из LaTeX фајла, командом \\input{...TpX}.\n;Xfig\n“Xfig” је основни програм који може да произведе векторске графике, које могу бити експортоване у LaTeX. Може бити инсталиран на Уникс платформама.\nНа Виндоус системима, “Xfig” се само може инсталирати коришћењем ; међутим, ово ће захтевати брз интернет и око 2 гигабајта слободног простора на Вашем рачунару. Са “Cygwin”-ом, да бисте покренули “Xfig”, морате прво покренути \"Start X - Server\", онда отворити \"xterm\", како би изашао терминал. И овом терминалу куцајте \"xfig\" (без знака навода) и притисните “return”.\nАлтернативно, је покушај да се достигне функционалност “xfig” на Виндоус компјутерима.\nПостоји много начина за коришћење “xfig”-а за прављење графика за LaTeX документе. Један метод јесте да се експортује цртеж као LaTeX документ. Ова метода, међутим, трпи много мана: редови се могу цртати само на угловима који су делиоци за 35 и 40 степени, редови са стрелицама се могу цртати само на угловима који су делиоци за 45 степени, неколико линија није подржано, итд.\nЕкспортовање фајла као PDF/LaTeX или PS/LaTeX, у другу руку, нуди велику флексибилност у цртању. Ево како се то ради:\n- Направите цртеж у “xfig”-у. Где год Вам је потребан LaTeX текст, као на пример математичка формула, унесите LaTeX низ у кутију текста.\n- Користите уређивачки алат како бисте отворили својства свих тих кутија текста, и промените опцоју на \"Special Flag\" пољу на “Special”. То каже LaTeX-у да интерпретира ове кутије текста када отвори фигуре.\n- Идите у фајл -> Експортујте фајл као PDF/LaTeX (оба дела) или PS/LaTeX (оба дела), зависећи од тога да ли користите “pdflatex” или “pslatex” за компајловање Вашег фајла.\n- У Вашем LaTeX документу, тамо где би требало да буду слике, користите следеће, где је “тест” замењен именом слике:\nПриметите да је ово исто као и укључивање слике, осим што смо тада користили \\includegraphics, а сада користимо \\input. Ако је увоз био у PS/LaTeX-у, продужетак на име фајла био би .pstex_t уместо of .pdf_t.\n- Проверите да ли сте укључили пакете и у фајл, са командом, одмах испод команде, овако:\nИ завршили сте!\nЗа више детаља о коришћењу “xfig”-а преко LaTeX, из може бити корисно.\n;Остали алати\nКомерцијални векторски графички софтвер, какву су “Adobe Illustrator”, “CorelDRAW”, и “FreeHand”, се често користе и могу да “читају” и “пишу” EPS фигуре. Међутим, ови продукти су лимитирани на Виндоус и Мек OS X платформе.\n12.2 Растерске графике\n;Adobe Photoshop\nМоже да сачува у EPS-у.\n;GIMP\n, има графички кориснички интерфејс, и може да ради на више платформи. Може да сачува у EPS-у и PDF-у.\n12.3 Цртежи и графици\n;Generic Mapping Tools (GMT)\n, мапе и има широк домен цртежа које је могуће уређивати.\n;Gnumeric\n, табеларни израз има SVG, EPS, PDF експорт\n;Gnuplot\n, производи научне графике још од 1986. године. Уколико желите да направите математичке цртеже, онда може да чува у вило ком формату. Даје најбоље резултате када се користи уз PGF/TikZ.\n;matplotlib\n, библиотека цртежа написана у Пајтону, са PDF и EPS експортом. У другу руку, такође, постоји и PGF експорт.\nПостоје неки трикови којима можете да унесете формате који нису EPS у Ваш DVI документ, али су веома компликовани. У другу руку, конвертовање било које слике у EPS је веома једноставно, и није вредно расправљати о њима.\n;R\n, статистичке и научне фигуре.\n12.4 Уређивање EPS графика\nКао што је описано горе, садржина графика се може унети у LaTeX из спољашњих програма као EPS фајлови. Али, поенкад желите да уредите или исправите ове графичке фајлове. EPS фајл се може уређивати преко било ког текст едитора, пошто је форматиран као ASCII. У текст едитору, можете одрадити једноставне операције као што је замена низова или мало померање предмета, али све више од тога постаје гломазно. Едитори векторских графика, као што је “Inkscape”, могу, такође, унети EPS фајлове за даље уређивање. Овај приступ је, такође, за лакше уређивање. Међутим, процес убацивања може, понекад, модификовати оригиналну EPS слику.\n13 Белешке и референце", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B7_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B5", "word_count": 3867, "cyrillic": 0.885}
{"id": "11576", "title": "Викишколарац:Европа/Казахстан", "text": "Република Казахстан је држава у средњој Азији. Казахстан је такође девета највећа земља по површини. Главни град Казахстана је Нур Султан. Већи део Казахстана је ненасељен. Валута у Казахстану је: Казахстански тенге. Службени језици су Казашки језик и Руски језик.\n1 Историја\nКазахстан је насељен још од каменог доба, подручје данашњег Казахстана постаје историјски важно када су га освојили Монголи у 13. веку, због развоја пута свиле. Под Монголским царством, ово подручје је подељено на покрајне, које су касније постале део Казашког каната. У том периоду је Номадски начин живота био уско повезан са сточарством наставио да превлађује међу становништвом у степама. У 15. веку се почиње издвајати посебан казашки индетитет међу турским племенима на тим подруцјима, а средином 16. века тај се процес завршио стварањем посебног казашког језика, културе и привреде. Током 17. века чести су сукоби Казаха са Ојратима, савезом западних монголских племена, међу којима су Џунгари били најагресивнији. Почетком 18. века је период када је Казашки канат доживео свој врхунац. У 19. веку Руска Империја се ширила, између осталог и у централној Азији.То је био период” Велике игре” који је трајао скоро пуних 100 година, од 1813. до 1907. године када је потписан Англо-руски споразум.Совјетска репресија над традиционалном елитом заједно са форсирањем колективизације у касним 30-им довела је до велике глади.Између 1926. и 1939. године број становника је опао за 22% услед глади, насиља и емиграције.\nУ периоду када су све совјетске републике тражиле већи степен аутономије, Казахстан проглашава суверенитет као република у оквиру Совјетског Савеза у октобру 1990. године. Након пропалог покушаја државног удара у Москви у августу 1991. и распада Совјетског Савеза након тога, Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то учинила.\n2 Географија\nСа површином од 2,7 милиона км2, Казахстан је девета држава у свету по величини и највећа од свих које немају море. Површински је приближно једнака западној Европи.Укупна дужина границе износи 12.012 км, од чега на границу са Русијом отпада 6.846 км, са Узбекистаном 2.203 км, 1.533 км са Кином, 1.051 км са Киргистаном и 379 км са Туркменистаном. Kaзахстан је изразито континентална земља која је удаљена од мора више од 2.000 km, тако да читав овај простор има изразито континенталну климу. Температуре у јануару падају и испод -20°C. Лета су доста топла. Температуре у овом периоду досежу и 30°C, али су ноћи и у ово летње доба доста хладне. Како је Казахстан добро ограђен високим планинама са истока и југа, ваздушне масе до њега доспевају као суве.\n3 Становништво\nПрема посљедњем попису становништва, одржаном од 28. фебруара до 6. марта 2009. године, Казахстан има 16.402.861 становника. Најбројнији етничка група су Казаси који чине 67% становништва и Руси са 21%. Такође постоји и значајан број других етничких група као што су Татари, Украјинци, Узбеци, Белоруси, Ујгури, Азери, Пољаци и др. Неке од мањина попут Немаца (Поволшки Немци), Украјинаца, Корејаца, Курда, Чечена, Мешкетијских Турака и политички неподобних Руса су биле присилно депортоване на територију Казахстана, у периоду 30-их година 20. века, за време Стаљинове владавине СССР-ом.Ислам је најраспрострањенија религија у Казахстану, а прати је Православље. Након деценија репресије под Совјетским Савезом, независност је донела потребу за обнављањем казашке културе делимично и кроз религију. Пуно признавање верских слобода је довело до великог раста активних верника. У следећим годинама је грађено стотине џамија, цркви, синагога и других верских објеката, повећавши њихов број са 670 на 4.170.\n4 Знаменитости Казаxстана\nКосмодром Бајконур: Први космодром на планети, одакле је започео развој далеког и неразумљивог Универзума од човека. Одавде је лансиран први вештачки сателит Земље, а Јуриј Гагарин је такође извршио лет. Бајконур је један од три космодрома на Земљи, одакле се лансирају свемирске летелице са астронаутима.\nКхан Схатир: Упечатљив пример модерне казахстанске архитектуре. Ова футуристичка зграда у облику бочно нагнутог шатора служиће као тржни и забавни центар. Кхан-Схатир отворен је 2010. године. У средини зграде налази се торањ повезан са челичним кабловима, на којем је затегнуто посебно прозирно платнo", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD", "word_count": 672, "cyrillic": 0.995}
{"id": "11580", "title": "Викишколарац:Европа/Швајцарска", "text": "Швајцарска је мала држава у западној Европи. Граничи се са Немачком, Аустријом, Италијом, Француском и Лихтенштајном. Главни град је Берн. Остали велики градови су Женева и Цирих. Швајцарска није чланица Европске уније. Валута Швајцарске је швајцарски франак.\n1 Становништво\nСтановништво Швајцарске је нешто више од 8 милиона. Римокатолицизам је најраспрострањенија религија. Скоро 45 одсто становништва практикује римокатолицизам. Муслимани, православни хришћани и јудаизам су друге практиковане религије.\nШвајцарска је вишејезична и има четири национална језика: немачки, француски, италијански и реторомански. Остали говорни језици су шпански, португалски и турски. Швајцарска има стопу писмености од скоро 100 одсто. Обавезно образовање је од 5 до 16 године.\nКао и многе европске нације, Швајцарци су велики љубитељи фудбала, а национални тим има широку подршку. Многи Швајцарци такође прате хокеј на леду. Током последњих неколико година неколико швајцарских тенисера, попут Роџера Федерера и Мартине Хингис, вишеструко су били шампиони на гренд слем турнирима у појединачној конкуренцији. Један од најбољих клизача на свету је Швајцарац Стефан Ламбиел. Швајцарска је такође дом успешног једриличарског тима Алингија. Остали спортови у којима су Швајцарци били успешни укључују мачевање, кајак и кану на дивљим водама, хокеј на леду, одбојку на песку и скијање.\n2 Знаменитости\nВећина  туриста посећују  Швајцарску да би  уживали  у лепим призорима и чистом алпском ваздуху, a поред тога  буду задивљени  и културним  благом које се крије у швајцарским градовима. Места као што су Цирих, Женева, Базел и Луцем посетиоцима нуде  врхунске музеје, развијену уметничку сцену, добро очуване старе  грађевине , укусну храну и све друге лепоте које нуде историски градови  .\nГлавна туристичка атракција у Швајцарској су Алпи. Туристичке туре за посетиоце нуде вожње кроз планине и поред  језера , a постоји и велики број планинских стаза, као и места за камповање. Скијање је зими омиљена активност не само туристима, већ и Швајцарцима. Најпознатији ски центри  су Гринделвалд (Grindelwald), Гстад(Gstaad), Цермат (Zermatt) и наравночувено светско зимовалиште – Сент Мориц  (St Moritz) где се окупља светски „џет-сет“.\n3 Историја\nШвајцарска има дугу историју неутралности — није била у рату од 1815. године. Седиште је многих међународних организација, укључујући Црвени крст и Светску трговинску организацију. 1920. Швајцарска је приступила Лиги народа, а 1963. Савету Европе. Швајцарска није нападнута ни у једном од светских ратова. Током Другог светског рата, Немци су планирали да нападну Швајцарску, али никада нису.\n4 Географија\nСа површином од 41285 километара (15.940 квадратних миља), Швајцарска је релативно мала земља. Становништво обухвата око 8,4 милиона. Швајцарска је једна од најпланинскијих земаља Европе. Више од 70 одсто њене површине покривају Алпи. Највиша планина у Швајцарској је Монте Роса са 4.634 метра. Швајцарска се налази на граници највећих језера у Европи.\n5 Клима\nЛета су обично топла и влажна повремено са периодичним падавинама, тако да су идеална за пашњаке и испашу. Зиме у планинама се смењују са сунцем и снегом, док су у нижим пределима зими облачније и магловитије.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 470, "cyrillic": 0.984}
{"id": "11331", "title": "Алгоритми/Динамичко програмирање", "text": "Динамичко програмирање се може посматрати као оптимизациона техниказа одређене класе бектрекинг алгоритама где се под проблеми у више наврата решавају. Приметите да се израз динамичко у динамичком програмирању не сме мешати динамичким језицима за програмиање, као што су Scheme или Lisp. Нити би термин програмирање смео да се меша са чином писања кумпјутерских програма. У контексту алгоритама, динамичко програмирање се увек односи на технику попуњавања табеле вредностима које су израчунате од вредности других табела. (ово је динамичко јер се вредности у табели попуњавају од стране алгоритма базираног на осталим вредностима табеле, а програмирање је јер у смислу смештања ствари у табелу, као на пример, како се програмирање телевизија брине о томе кад ће се емитовати која емисија.)\n1 Фибоначијеви бројеви\nПре него што ћемо представити технику динамичког програмирања, корисно је да најпре прикажемо сродну технику, која се зове меморизација, на примеру Фибоначијевих бројева. Оно што желимо да направимо је рутина која израчунава n-ти Фибоначијев број:\n''// fib -- рачуна Fibonacci(n)''\nfunction fib(integer ''n''): integer\nПо дефиницији, ''n''ти Фибоначијев број, у ознаци <math>\\textrm{F}_n</math> је:\n:<math>\\textrm{F}_0 = 0</math>:<math>\\textrm{F}_1 = 1</math>:<math>\\textrm{F}_n = \\textrm{F}_{n-1} + \\textrm{F}_{n-2}</math>\nКако бисмо направили добар алгоритам за налажење ''n''-тог Фибоначијевог броја? Почнимо са наивним алгоритмом, који кодира математичку дефиницију:\n''// fib -- рачуна Fibonacci(n)''\nfunction fib(integer ''n''): integer\nassert (n >= 0)\nif ''n'' == 0: return 0 fi\nif ''n'' == 1: return 1 fi\nreturn fib(''n'' - 1) + fib(''n'' - 2)\nend\nПриметите да је ово врло једноставан пример јер постоји математички израз за израчунавање <math>\\textrm{F}_n</math>:\n:<math>F(n) = {\\phi^n - (1 -\\phi)^{n} \\over \\sqrt{5</math>\nГде је:\n:<math>\\phi = {1 + \\sqrt{5} \\over 2}</math>\nОва друга једначина је позната као златна размера Golden Ratio. Наиме, програм би могао ефикасно да рачуна <math>\\textrm{F}_n</math> чак и за веома велико ''n''. Међутим, битно је да се разуме због чека је овај алгоритам толико неефикасан.\nКако бисмо анализирали време потребно за извршавање кода fib , погледаћемо стабло позива за нешто тако мало као што је шести Фибоначијев број:\nСваки лист из стабла позива има ведност 0 или 1, и сума ових вредности је коначни резултат. Тако, за било које ''n'', број листова у стаблу позива је уствари <math>\\textrm{F}_n</math>. Затворена форма на говори да је број листова у fib(''n'') приближно једнак:\n:<math>\\left(\\frac{1 + \\sqrt{5{2}\\right)^n\\approx 1.618^n = 2^{\\lg (1.618^n)} = 2^{n \\lg (1.618)} \\approx 2^{0.69 n}.</math>\n( Уочите алгебарску манипулацију коришћену у изразу изнад како би база експонента била једнака броју 2.)\nОво значи да има превише листова, посебно ако се узму у обзир понављани шаблони који се налазе у стаблу позива на слици изнад.\nЈедна оптимизација коју можемо да направимо је да сачувамо резултат у табелу кад се израчуна, тако да се један исти резултат рачуна само једном. Оптимизациони процес се зове меморизација и прилагођен је следећој методологији:\nМетодологија меморизације# Почети са бектрекинг алгоритмом\n# Потражити проблем у табели; Ако постоји валидан улаз у табелу за тај проблем, вратити ту вредност\n# У супротном, прорачунати проблем рекурзивно, и затим ставити резултат у табелу пре враћања вредности\nreturning the value\nУзети у обзир решење презентовано у поглављу бектрекинг, за проблем најдуже заједничке под секвенце. Током извршавања тог алгоритма, многи заједнички под проблеми су израчунавани више пута. Као оптимизацију, можемо израчунати ове под проблеме једном, а затим запамтити резултате да би се касније прочитали. Рекурзивни алгоритам са меморизацијом се може изврнути у итеративни алгоритам који попуњава табелу решења под проблема. Неки од решених под проблема можда неће бити потребни за коначно решење (овде се динамичко програмирање разликује од меморизације), али динамичко програмирање може бити веома ефикасно јер његова итеративна верзија боље користи кеш меморију и има мањи вишак позива.\nАсимптотски, динамичко програмирање и меморизација имају исто комплкесност.\nДакле, како би програм бројева радио користећи меморизацију? Посматрајмо следећи програм (''f''[''n''] садржи ''n''-ти Фибоначијев број ако је он израчунат, у супротном, садржи вредност -1):\nfunction fib(integer ''n''): integer\nif ''n'' == 0 or n == 1:\nreturn ''n''\nelse-if ''f''[''n''] != -1:\nreturn ''f''[''n'']\nelse\n''f''[''n''] = fib(''n'' - 1) + fib(''n'' - 2)\nreturn ''f''[''n'']\nfi\nend\nКод би требало да буде поприлично очигледан. Ако је вредност fib(n) већ израчуната, онда је она запамћена у f[n] и затим враћена уместо да се поново рачуна. Ово значи да се све копије из стабала под позива уклањају из калкулације.\nВредности у плавим правоугаоницима су вредности које су већ израчунате и позиви би онда могли да се прескоче. Овај алгоритам је много бржи од обичног рекурзивног алгоритма. Како се свака вредност мања од n рачуна само једном, први пута када с епокрене програм, асимптотско време извршавање кода је <math>O (n)</math>. Сваки други позив ће имати <math>O (1)</math> време извшавања, јер су вредности већ израчунате ( под претпоставком да је аргумент сваког позива суб секвенце мањи од n).\nОвај алгоритам користи много меморије. Када рачунамо fib(n), вредности fib(0) до fib(n) се складиште у главну меморију. Да ли ово може да се унапреди? Да, може, мада ће време извршавања суб секвенцијалних позива да се изгуби јер вредности нису меморисане. Како вредност fib(n) зависи само од вредности fib(n-1) и fib(n-2), остале вредности можемо одбацити тако што идемо од дна ка врху. Ако желимо да израчунамо fib(n), прво израчунамо fib(2)=fib(0) + fib(1). Затим рачунамо fib(3) тако што саберемо fib(1) и fib(2). После тога fib(0) и fib(1) могу да се одбац, јер нам нису потребни за рачунање нових вредности. Од fib(2) и fib(3) рачунамо fib(4) и одбацујемо fib(2), затим рачунамо fib(5) и одбацујемо fib(3), итд. Код за ово изгледа овако:\nfunction fib(integer ''n''): integer\nif ''n'' == 0 or n == 1:\nreturn ''n''\nfi\nlet ''u'' := 0\nlet ''v'' := 1\nfor ''i'' := 2 to ''n'':\nlet ''t'' := ''u'' + ''v''''u'' := ''v''''v'' := ''t''\nrepeat\nreturn ''v''\nend\nМожемо да модификујемо код да складишти вредности у низ за под секвенцијалне позиве, али поента је у томе да не морамо. Овај метод је типичан за динамичко програмирање. Прво идентификујемо који под проблеми треба да се реше како би се решио целокупан проблем, а затим рачунамо вредности од дна ка почетку користећи итеративни процес.\n2 Најдужа заједничка под секвенца (верзија са динамичким програмирањем)\nОво ће нас подсетити на бектрекинг верзију, а затим ћемо је унапредити уз помоћ меморизације. Коначно, рекурзивни алгоритам ће постати итеративан и биће право решење коришћењем динамичког програмирања.\n3 Ланчано множење матрица\nЗамислимо да треба да помножимо серију од <math>n</math> матрица <math>M_1,\\ldots, M_n</math> како бисмо формирали матрицу производа <math>P</math>:\n:<math>P = M_1\\cdot M_2 \\cdots M_{n-1}\\cdot M_n</math>\nОво ће захтевати <math>n-1</math> множење, али који је најбржи начин за добијање овог производа? Множење матрица је асоцијативно, тј.:\n:<math>(A\\cdot B)\\cdot C = A\\cdot (B\\cdot C)</math>\nЗа свако <math>A, B, C</math>, тако да можемо да бирамо које множење ћемо прво да обавимо. ( Приметите да множење матрица није комутативно, тј. ''не важи''<math>A\\cdot B = B\\cdot A</math>.)\nКако можемо множити само две матрице у тренутку, производ <math>M_1\\cdot M_2\\cdot M_3\\cdot M_4</math> може бити подељен на следеће начине:\n:<math>((M_1 M_2) M_3) M_4</math>:<math>(M_1 (M_2 M_3)) M_4</math>:<math>M_1 ((M_2 M_3) M_4)</math>:<math>(M_1 M_2) (M_3 M_4)</math>:<math>M_1 (M_2 (M_3 M_4))</math>\nДве матрице <math>M_1</math> и <math>M_2</math> могу да се множе само ако је број колона једне матрице једнак броју редова друге. Број редова <math>M_1</math> њиховог производа биће једнак броју редова прве матрице, а број колона ће бити једнак броју колона друге матрице. Дакле, ако су димензије <math>M_1</math><math>a \\times b</math> и <math>M_2</math> има димензије <math>b \\times c</math> њихов производ ће имати димензије <math>a \\times c</math>.\nЗа множење две матрице, користимо функцију која се зове множење матрица, која узима две матрице и враћа њихов производ. За сад нећемо причати о имплементацији ове функције јер то није циљ овог поглавља (како најбрже помножити две матрице је проблем који се интензивно изучава већ неколико година). Време које је овој функцији потребно да помножи две матрице димензија <math>a \\times b</math> и <math>b \\times c</math> је пропорционално броју скаларних множења, који је пропорционалан <math>a b c</math>. Тако да је подела производа већег броја матрица битна: рецимо да имамо, на пример три матрице <math>M_1</math>, <math>M_2</math> и <math>M_3</math>. <math>M_1</math> има димензије <math>5 \\times 100</math>, <math>M_2</math>, има димензије <math>100 \\times 100</math> и <math>M_3</math> има димензије <math>100 \\times 50</math>. Хајде да поделимо овај производа на два могућа начина и да видимо који начин захтева најмању количину множења. Та два начина су следећи:\n:<math>((M_1 M_2) M_3)</math>, и\n:<math>(M_1 (M_2 M_3))</math>.\nФормирање производа на први начин захтева 75000 скаларних множења (5*100*100=50000 за формирање производа <math>(M_1 M_2)</math> и још 5*100*50=25000 за последња множења.) Ово може да делује као велики број, али у поређењу са 525000 скаларних множења која су потребна за рачунање проивода на други начин (50*100*100=500000 плус 5*50*100=25000) је занемарљиво! Одавде можете видети како је избор начина поделе производа матрица веома важан: замислите шта би се десило кад би требало да се израчуна производ 50 матрица!\n4 Формирање рекурзивног решења\nУочите да се бавимо налажењем броја потребних скаларних множења, уместо поретка. Ово је због тога што, кад нађемо добар алгоритам за налажење количине множења, креирање алгоритма за поделу производа постаје тривијално. Ово ће бити поменуто на крају поглавља.\nДакле, како би алгоритам за оптималнии поделу производа изгледао? По наслову поглавља, да је у питању метод динамичког програмирања. Дакле како би метод динамичког програмирања радио? Како су алгоритми динамичког програмирања базирани на оптималној под структури, шта би била оптимална под структура за овај проблем?\nЗамислимо да оптимална подела производа\n:<math>M_1 M_2 \\dots M_n</math>\nДели производ код k-те матрице:\n:<math>(M_1 M_2 \\dots M_k)(M_{k+1} M_{k+2} \\dots M_n)</math>.\nОнда оптимално решење садржи оптимална решења за два под проблема\n:<math>(M_1 \\dots M_k)</math>:<math>(M_{k+1} \\dots M_n)</math>\nОво је у сагласности са фундаменталним принципом динамичког програмирања, решење проблема зависи од решења проблема мањих под проблема.\nРецимо да је потребно <math>c(n)</math> скаларних множења како би се помножиле матрице <math>M_n</math> и <math>M_{n+1}</math>, и <math>f(m,n)</math> је број скаларних множења када се користи оптимална подела производа матрица <math>M_m \\dots M_n</math>. Дефинисање <math>f(m,n)</math> је први корак ка решењу.\nКада је <math>n-m=1</math>, формулација је тривијална; то је само <math>c(m)</math>. Али шта је када је дистанца већа? Користећи обсервацију одозго, можемо да дођемо до формулације. Претпоставимо да оптимално решење проблема дели производ код матрица k и k+1 (на пример, <math>(M_m \\dots M_k)(M_{k+1} \\dots M_n)</math>) онда је број скаларних множења једнак:\n:<math>f(m,k) + f(k+1,n) + c(k)</math>\nТо је време потребно за формирање првог производа, другог производа и време потребно за формирање коначног производа. Али која је ова оптимална вредност k? Одговор је, наравно, вредност за коју формула одозго има минималну вредност. На тај начин можемо формирати комплетну дефиницију функције:\n:<math>f(m,n) = \\begin{cases} \\min_{m \\le k < n}f(m,k) + f(k+1,n) + c(k) & \\mbox{if } n-m>1 \\\\ 0 & \\mbox{if } n=m\\end{cases}</math>\nРекурзивно решење би изгледало овако:\nfunction f(''m'', ''n'') {\nif ''m'' == ''n''\nreturn 0\nlet ''minCost'' := <math>\\infty</math>\nfor ''k'' := ''m'' to ''n'' - 1 {\nv := f(''m'', ''k'') + f(''k'' + 1, ''n'') + ''c''(''k'')\nif ''v'' < ''minCost''''minCost'' := ''v''\n}\nreturn ''minCost''\n}\nОво једноставно решење, на жалост, није добро. Користи много времена да изнова врши прорачуне и његово време извршавања је експоненцијално.\nКористећи исту адаптацију као горе, добијамо:\nfunction f(''m'', ''n'') {\nif ''m'' == ''n''\nreturn 0\nelse-if ''f''[''m,n''] != -1:\nreturn ''f''[''m,n'']\nfi\nlet ''minCost'' := <math>\\infty</math>\nfor ''k'' := ''m'' to ''n'' - 1 {\nv := f(''m'', ''k'') + f(''k'' + 1, ''n'') + ''c''(''k'')\nif ''v'' < ''minCost''''minCost'' := ''v''\n}\n''f''[''m,n'']=minCost\nreturn ''minCost''\n}\n5 Парсирање било које граматике без контекста\nСпецијални случајеви граматика без контекста се могу парсирати много ефикасније него овом техником, али уопштено, динамичко програмирање је једини начин.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 1923, "cyrillic": 0.765}
{"id": "11578", "title": "Викишколарац:Европа/Молдавија", "text": "Молдавија је држава у источној Европи. Главни град Кишињев на 47°0´N 28°55´E. У Молдавији има 2.168 милиона становника. Њихов службени језик је румунски.\n1 Историја Молдавије\nМолдавија је држава која раније није постојала, већ је чинила државу Румунију. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. године била у саставу Совјетског Савеза, данас  јесамостална држава под именом Република Молдавија. Средином 14. века Молдавија је постала кнежевина, која је пропала 1812. године под влашћу руског цара Александра 1. Kао независна држава постоји од 1991. године под именом Република Молдавија, када се Молдавска совјетска република одвојила током распада Совјетског Савеза и прогласила независност. Међутим, политички развој земље је отежан због постојећег свађе са Придњестровском Републиком. Независност Републике Молдавије је проглашена 27. августа 1991. године.\n2 Географија Молдавије\nМолдавија се налази у источној Европи. Граничи се са Румунијом и Украјном. Њен главни град је Кишињев, а њена површина износи 33.846 километара квадратних. Молдавија је претежно брежуљкаста, а највиши делови су њени централни делови.\nНајвећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море. Молдавија излази на Дунав ширином од 480 метара. У насељу Ђурешт се налази једина лука на Дунаву.\nКлима је континентална, са јаким зимама са снегом и топлим летима која су углавном кишовита. Река Дњестар је богата рибом, као што су шаран, смуђ, сом... У шумама се могу наћи веверице, вукови, лисице, јелени и дивљач.\n3 Становништво Молдавије\nМолдавију чини 2.168 милиона становника (по попису из 2020. године).\nБудући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. Основна админитративно територијална организација Молдавије обухвата: рејоне, градове (и општине) и села. Становништво се непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.\nМолдавија има 66 градова, а од тога 13 има статус општине. Највећи градови су: Кишињев, Балци, Тирасполи, Бњндер, Рибница, Кахул, Унгени, Сорока, Орхеј и Комрат.\nСлужбени језик Молдавије је румунски језик. Православна вера је посебно важна за Молдавију, где се више од деведесет посто становника изјашњава као православни. Молдављани нису најбољи, а ни најгори у спорту. Они су 2012 године освојили две бронзе на летњим Олимпијским играма, а на зимским Олимпијским играма никада нису освојили медаљу. Такође нису били успешни на Евровизији 2021. године.\n4 Знаменитости Молдавије\nУ Молдавији највеће атракције чине њихови виногради, које доста људи посећује. Они се претежно баве виноградарством, тако да је то њихова највећа атракција. Туристи посећују у великом броју Национални музеј историје Молдавије. Музеј садржи више од 263.000 екпоната који говоре о наслеђу и историји земље. У музеју се чува пуно артефаката, наслеђе средњевековног периода.\n* Вински подруми у Милести Мици\nНедалеко од Кишињева, у месту Милести Мици, налазе се познати вински подруми, који су 2005. године уврштени у Гинисову књигу рекорда као највећи у Европи.\n* Стари Орхеј\nМузеј-резерват, смештен на живописном месту на удаљености од 60 км од главног града. Једно је од најпопуларнијих места у Молдавији.\nКатедрала рођења Христа у Кишињеву, је у стилу руског класицизма, подигнута је у центру Кишињева у периоду од 1830. до 1836. године као део општег развоја града.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 530, "cyrillic": 0.996}
{"id": "11559", "title": "Kosovski ciklus", "text": "SMRT MAJKE JUGOVIĆA\nMili bože, čuda velikoga!\nKad se sleže na Kosovu vojska,\nU toj vojsci devet Jugovića,\nI deseti star Jug Bogdane.\nBoga moli Jugovića majka,\nDa joj Bog da oči sokolove\nI bijela krila labudova,\nDa odleti nad Kosovo ravno,\nI da vidi devet Jugovića\nI desetog starog Jug Bogdana.\nŠto molila, Boga domolila:\nBog joj dao oči sokolove\nI bijela krila labudova;\nPa odletje na Kosovo ravno,\nMrtvih nađe devet Jugovića\nI desetog starog Jug Bogdana,\nI više njih devet bojnih koplja,\nNa kopljima devet sokolova,\nOko koplja devet dobrih konja,\nA pored njih devet ljutih lava.\nTad zavrišta devet dobrih konja,\nI zalaja devet ljutih lava,\nI zaklikta devet sokolova;\nAl tu majka tvrda srca bila,\nDa od srca suze ne pustila,\nVeć uzima devet dobrih konja,\nI uzima devet ljutih lava,\nI uzima devet sokolova,\nPa se vrati dvoru bijelome.\nDaleko je snahe ugledale,\nMalo bliže pred nju išetale:\nzakukalo devet udovica,\nZaplakalo devet sirotica,\nZavrištalo devet dobrih konja,\nZalajalo devet ljutih pasa,\nZakliktalo devet sokolova;\nI tu majka tvrda srca bila,\nDa od srca suze nepustila.\nKad je bilo noći u ponoći,\nAl’ zavrišta Damjanov zelenko;\nPita majka Damjanovu Ljubu:\n“Snaho moja, ljubo Damjanova,\nŠto ono vrišti Damjanov zelenko?\nIl’ je gladan pšenice bjelice,\nIl je žedan vode sa Zvečana?”\nProgovara ljuba Damjanova:\nSvekrvice, majko Damjanova,\nNit’ je gladan šenice bjelice,\nNit je žedan vode sa Zvečana,\nVeć je njega Damjan naučio\nDo po noći sitnu zob zobati,\nOd ponoći na drum putovati:\nPa on žali svoga gospodara\nŠto ga nije na sebi donio!”\nI tu majka tvrda srca bila,\nDa od srca suze ne pustila.\nKad ujutru danak osvanuo,\nDoletješe dva vrana gavrana,\nKrvavijeh krila do ramena,\nI krvavih nogu do koljena,\nOni nose ruku od junaka,\nA na ruci burma pozlaćena,\nBacaju je u krioce majci.\nUze ruku Jugovića majka,\nOkretala, prevrtala s njome,\nPa dozivlje ljubu Damjanovu:\n“Snaho moja, ljubo Damjanova,\nBi l’ poznala čija j’ ovo ruka?”\nProgovara ljuba Damjanova:\n“Svekrvice, majko Damjanova,\nOvo j’ ruka našega Damjana,\nJera burmu ja poznajem, majko,\nBurma sa mnom na venčanju bila.”\nUze majka ruku Damjanovu,\nOkretala, prevrtala s njome,\nPak je ruci tiho besjedila:\n“Moja ruko, zelena jabuko,\nGdje si rasla, gdje l’ si ustrgnuta!\nA rasla si na kriocu mome,\nUstrgnuta na Kosovu ravnom!”\nNadula se Jugovića majka,\nNadula se,pa se i raspade\nZa svojije devet Jugovića\nI desetim starim-Jug Bogdanom.\nCAR LAZAR I CARICA MILICA\nCar Lazare sjede za večeru,\nPokraj njega carica Milica;\nVeli njemu carica Milica:\n“Car-Lazare, srpska kruno zlatna,\nTi polaziš sjutra u Kosovo,\nS sobom vodiš sluge i vojvode,\nA kod dvora nikog ne ostavljaš,\nCare Lazo, od muškijeh glava,\nDa ti može knjigu odnijeti\nU kosovo i natrag vratiti;\nOdvodiš mi devet mile braće,\nDevet braće, devet Jugovića:\nOstavi mi brata bar jednoga,\nJednog brata sestri od zakletve!”\nNjoj govori srpski knez Lazare:\n“Gospo moja, carice Milice,\nKoga bi ti brata najvoljela\nDa t’ ostavim u bijelu dvoru?”\n– “Ostavi mi Boška Jugovića.”\nTada reče srpski knez Lazare:\n“Gospo moja, carice Milice,\nKada sjutra bijel dan osvane,\nDan osvane i ograne sunce,\nI vrata se otvore na gradu,\nTi išetaj gradu na kapiju:\nTud će proći vojska na alaje,\nSve konjici pod bojnim kopljima,\nPred njima je Boško Jugoviću,\nI on nosi krstaša barjaka;\nKaži njemu od mene blagoslov,\nNek da barjak kome njemu drago,\nPa nek s tobom kod dvora ostane.”\nKad ujutru jutro osvanulo\nI gradska se otvoriše vrata,\nTad išeta carica Milica,\nOna stade gradu kod kapije:\nAl’ eto ti vojske na alaje,\nSve konjici pod bojnim kopljima,\nPred njima je Boško Jugoviću\nN alatu, vas u čistom zlatu,\nKrstaš ga je barjak poklopio,\nPobratime, do konja alata:\nNa barjaku od zlata jabuka,\nIz jabuke od zlata krstovi,\nOd krstova zlatne kite vise,\nTe kucaju Boška po plećima;\nPrimače se carica Milica,\nPa uhvati za uzdu alata,\nRuke sklopi bratu oko vrata,\nPa mu poče tiho govoriti:\n“O moj brate, Boško Jugoviću,\nCar je tebe mene poklonio\nDa ne ideš na boj na Kosovo,\ni tebe je blagosov kazao\nDa daš barjak kome tebe drago,\nDa ostaneš sa mnom u Kruševcu,\nDa imadem brata od zakletve.”\nAl’ govori Boško Jugoviću:\n“Idi,sestro, na bijelu kulu;\nA ja ti se ne bih povratio,\nNi iz ruke krstaš barjak dao,\nDa mi care pokloni Kruševac;\nDa mi reče družina ostala:\n– “Gle strašivca Boška Jugovića!\nOn ne smjede poći u Kosovo\nZa krst časni krvcu proljevati\nI za svoju vjeru umrijeti!”\nPak proćera konja na kapiju.\nAl’ eto ti starog Jug-Bogdana\nI za njime sedam Jugovića,\nSve je sedam ustavljala redom,\nAl’ nijedan ni gledati neće.\nMalo vreme zatim postajalo,\nAl’ eto ti Jugović-Vojina,\nI on vodi careve jedeke,\nPokrivene suvijem zlatom,\nOna pod njim uhvati kulaša,\nI sklopi mu ruke oko vrata,\nPa i njemu stade govoriti:\n“O moj brate, Jugović-Vojine,\nCar je tebe mene poklonio,\nI tebe je blagosov kazao\nDa daš jedek’ kome tebe drago,\nDa ostaneš sa mnom u Kruševcu,\nDa imadem brata od zakletve.”\nVeli njojzi Jugović Vojine:\n“Idi, sestro, na bijelu kulu;\nNe bih ti se, junak, povratio,\nNi careve jedeke pustio,\nDa bih znao da bih poginuo!\nIdem, sejo, u Kosovo ravno\nZa krst časni krvcu prolijevati\nI za vjeru s braćom umrijeti.”\nPak proćera konja na kapiju.\nKad to viđe carica Milica,\nOna pade na kamen studeni,\nOna pade, pak se obeznani.\nAl’ eto ti slavnoga Lazara.\nKada viđe gospu Milicu,\nUdriše mu suze niz obraze;\nOn s’ obzire s desna na lijevo,\nTe dozivlje slugu Golubana:\n“Golubane, moja vjerna slugo,\nTi odjaši od konja labuda,\nUzmi gospu na bijele ruke\nPak je nosi na tananu kulu;\nOd mene ti Bogom prosto bilo,\nNemoj ići na boj na Kosovo,\nVeć ostani u bijelu dvoru!“\nKad to začu sluga Golubane,\nProli suze niz bijelo lice,\nPa odsjede od konja labuda,\nUze gospu na bijele ruke,\nOdnese je na tananu kulu;\nAl’ svom srcu odoljet’ ne može\nDa ne ide na boj na Kosovo,\nVeć se vrati do konja labuda,\nPosjede ga, ode u Kosovo.\nKad je sjutra jutro osvanulo,\nDolećeše dva vrana gavrana\nOd Kosova polja širokoga,\nI padoše na bijelu kulu,\nBaš na kulu slavnog Lazara,\nJedan grakće, drugi progovara:\n“Da l je kula slavnog kneza lazara,\nIl u kuli niđe nikoga nema?”\nTo iz kule nitko ne čujaše\nVeć to čula carica Milica.\nPa izlazi pred bijelu kulu,\nOna pita dva vrana gavrana:\n“Oj Boga vam, dva vrana gavrana!\n“Otkuda ste jutros polećeli?\n“Nijeste li od polja Kosova?\n“Viđeste li dvije silne vojske?\n“Jesu li se vojske udarile?\n“Čija li je vojska zadobila?”\nAl’ govore dva vrana gavrana:\n“Oj Boga nam, carice Milice!\n“Mi smo jutros od Kosova ravna,\n“Viđeli smo dvije silne vojske;\n“Vojske su se juče udarile,\n“Obadva su cara poginula;\n“Od Turaka nešto i ostalo,\n“A od Srba i što je ostalo,\n“Sve ranjeno i iskrvavljeno.”\nIstom oni tako besjeđahu,\nAl’ eto ti sluge Milutina,\nNosi desnu u lijevoj ruku,\nNa njemu je rana sedamnaest,\nVas mu konjic u krv ogreznuo;\nVeli njemu gospođa Milica:\n“Što je, bolan, slugo Milutine?\n“Zar izdade cara na Kosovu?”\nAl’ govori sluga Milutine:\n“Skin’ me, gospo, sa konja viteza,\n“Umij mene studenom vodicom,\n“I zalij me crvenijem vinom;\n“Teške su me rane osvojile.”\nSkide njega gospođa Milica,\nI umi ga studenom vodicom,\nI zali ga crvenijem vinom.\nKad se sluga malo povratio,\nPita njega gospođa Milica:\n“Što bi, slugo, u polju Kosovu?\n“Đe pogibe slavni kneže Lazo?\n“Đe pogibe stari Jug Bogdane?\n“Đe pogibe devet Jugovića?\n“Đe pogibe Miloš vojevoda?\n“Đe pogibe Vuče Brankoviću?\n“Đe pogibe Banović Strahinja?”\nTada sluga poče kazivati:\n“Svi ostaše, gospo, u Kosovu.\n“Đe pogibe slavni knez Lazare,\n“Tu su mnoga koplja izlomljena,\n“Izlomljena i Turska i Srpska,\n“Ali više Srpska, nego Turska,\n“Braneć’, gospo, svoga gospodara,\n“Gospodara, slavnog knez:Lazara.\n“A Jug ti je, gospo, poginuo\n“U početku, u boju prvome.\n“Pogibe ti osam Jugovića,\n“Đe brat brata izdati ne šćede,\n“Dokle gođe jedan tecijaše;\n“Još ostade Boško Jugoviću,\n“Krstaš mu se po Kosovu vija;\n“Još razgoni Turke na buljuke,\n“Kao soko tice golubove.\n“Đe ogreznu krvca do koljena,\n“Tu pogibe Banović Strahinja.\n“Miloš ti je, gospo, poginuo\n“Kod Sitnice kod vode studene,\n“Đeno mlogo Turci izginuli;\n“Miloš zgubi Turskog car:Murata\n“I Turaka dvanaest hiljada;\n“Bog da prosti, ko ga je rodio!\n“On ostavi spomen rodu Srpskom,\n“Da se priča i pripovijeda\n“Dok je ljudi i dok je Kosova.\n“A što pitaš za prokletog Vuka,\n“Proklet bio i ko ga rodio!\n“Prokleto mu pleme i koljeno!\n“On izdade cara na Kosovu\n“I odvede dvanaest hiljada,\n“Gospo moja! ljutog oklopnika.”\nKOSOVKA DEVOJKA\nUranila Kosovka devojka,\nUranila rano u nedelju,\nU nedelju prije jarka sunca;\nZasukala bijele rukave,\nZasukala do belih lakata;\nNa plećima nosi hleba bela,\nU rukama dva kondira zlatna,\nU jednome hlađane vodice,\nU drugome rumenoga vina;\nOna ide na Kosovo ravno,\nPa se šeće po razboju mlada,\nPo razboju čestitoga kneza,\nTe prevrće po krvi junake:\nKog junaka u životu nađe,\nUmiva ga hlađanom vodicom,\nPričešćuje vinom crvenijem\nI zalaže hlebom bijelijem.\nNamera je namerila bila\nNa junaka Orlovića Pavla,\nNa kneževa mlada barjaktara:\nI njega je našla u životu,\nDesna mu je ruka odsečena\nI lijeva noga do kolena;\nVita su mu rebra izlomljena:\nVide mu se džigerice bele;\nIzmiče ga iz te mnoge krvce,\nUmiva ga hlađanom vodicom,\nPričešćuje vinom crvenijem\nI zalaže hlebom bijelijem.\nKad junaku srce zaigralo,\nProgovara Orloviću Pavle:\n“Sestro draga, Kosovko devojko,\nKoja ti je golema nevolja\nTe prevrćeš po krvi junake?\nKoga tražiš po razbopju mlada:\nIli brata, ili bratučeda,\nAl’ po grehu stara roditelja?”\nProgovara Kosovka devojka:\n“Dragi brato, delijo neznana,\nJa od roda nikoga ne tražim:\nNiti brata, niti bratučeda,\nNi po grehu stara roditelja.\nMož li znati, delijo neznana,\nKad knez Laza pričešćiva vojsku\nKod prekrasne Samodreže crkve\n– Tri nedelje tridest kaluđera?\nSva se srpska pričestila vojska,\nNajposlije tri vojvode bojne:\nJedno jeste Milošu vojvoda,\nA drugo je Kosančić Ivane,\nA treće je Toplica Milane;\nJa se onde desih na vratima,\nKad se šeta vojvoda Milošu,\nKrasan junak na ovom svetu,\nSablja mu se po kaldrmi vuče,\nSvilen kalpak, okovano perje;\nNa junaku kolasta azdija,\noko vrata svilena marama;\nObazre se i pogleda na me,\nS sebe skide kolastu azdiju,\nS sebe skide, pa je meni dade:\n– “Na devojko, kolastu azdiju,\nPo čemu ćeš mene spomenuti,\nPo azdiji po imenu mome:\nEvo t’ idem poginuti, dušo,\nU taboru čestitoga kneza;\nMoli boga, draga dušo moja,\nDa ti s’ zdravo iz tabora vratim,\nA i tebe dobra sreća nađe,\nUzeću te za Milana moga,\nZa Milana Bogom pobratima,\nKoj’ je mene Bogom pobratio,\nVišnjim Bogom i svetim Jovanom;\nJa ću tebi kum venčani biti.”\nZa njim ide Kosančić Ivane,\nKrasan junak na ovome svetu,\nSablja mu se po kaldrmi vuče,\nSvilen kalpak, okovaljno perje;\nNa junaku kolasta azdija,\nOko vrata svilena marama,\nNa ruci mu burma pozlaćena;\nObazre se i pogleda na me,\nS ruke skide burmu pozlaćenu,\nS ruke skide pa je meni dade:\n– “Na devojko, burmu pozlaćenu,\nPo čemu ćeš mene spomenuti,\nA po burmi po imenu mome:\nEvo t’ idem poginuti, dušo,\nU taboru čestitoga kneza;\nmoli Boga, moja dušo draga,\nDa ti s’ zdravo iz tabora vratim,\nA i tebe dobra sreća nađe,\nUzeću te za Milana moga,\nZa Milana Bogom pobratima,\nKoj’ je mene Bogom pobratio,\nVišnjim Bogom i svetim Jovanom;\nJa ću tebi ručni dever biti.”\nZa njim ide Toplica Milane,\nKrasan junak na ovome svetu,\nSablja mu se po kaldrmi vuče,\nSvilen kalpak, okovano perje;\nNa junaku kolasta azdija\nOko vrata svilena marama,\nNa ruci mu koprena od zlata;\nObazre se i pogleda na me,\nS ruke skide koprenu od zlata,\nS ruke skide, pa je meni dade:\n– “Na devojko, koprenu od zlata,\nPo čemu ćeš mene spomenuti,\nPo kopreni po imenu mome:\nEvo t’ idem poginuti, dušo,\nU taboru čestitoga kneza;\nMoli Boga, moja dušo draga,\nDa ti s’ zdravo iz tabora vratim,\nTebe, dušo, dobra sreća nađe,\nUzeću te za vernu ljubovcu.”\nI odoše tri vojvode bojne:\nNjih ja danas po razboju tražim.”\nAl’ besedi Orloviću Pavle:\n“Sestro draga, Kosovko devojko,\nVidiš, dušo, ona koplja bojna,\nPonajviša a i ponajgušća:\nOnde j’ pala krvca od junaka,\nTa dobrome konju do stremena,\nDo stremena i do uzenđije,\nA junaku od svilena pasa,\n– Onde su ti sva tri poginula!\nVeć ti idi dvoru bijelome,\nNa krvavi skuta i rukava.”\nKad devojka saslušala reči,\nProli suze niz bijelo lice,\nOna ode svom bijelu dvoru,\nKukajući iz bijela grla:\n“Jao, jadna, hude sam ti sreće!\nDa se, jadna, za zelen bor ‘vatim,\nI on bi se zelen osušio!”", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Kosovski_ciklus", "word_count": 2098, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11320", "title": "LaTeX/PSTricks", "text": "PSTricks је сет екстензија. Основни пакет је pstricks, остали пакети се могу учитати када су потребни.\nЕкстензија xcolor учитава се заједно са PSTricks, те нема потребе да је ручно убацујете.\nPSTricks има једну техничку особину: интерно користи PostScript, одатле име. Те не можете користити pdftex или pdflatex компaјлере, треба да користите dvips да бисте добили ваљан документ. Још увек је могуће добити PDF из PS фајлова захваљујући ps2pdf. Такође постоји могућност коришћења PDFTricks екстензије, што омогућава коришћење pdflatex заједно са PSTricks командама.\nМеђутим, ако сте инсталирали овај пакет xetex-pstricks, можете користити pstricks са xetex или xelatex без модификовања изворног фајла.\n1 pspicture окружење\nPSTricks команде обично су смештене у pspicture окружењу.\n\\begin{pspicture}(x1,y1)\n% ...\n\\end{pspicture}\nПрви аргумент између заграда прецизира координате горњег десног угла слике. Доњи леви угао је на (0,0) и постављен је код референтне тачке следећег карактера у LaTeX документу.\nТакође је могуће прецизирање координата (x0,y0) доњег левог угла:\n\\begin{pspicture}(x0,y0)(x1,y1)\n% ...\n\\end{pspicture}\nТе је величина слике ''(x1-x0)x(y1-y0)''. Основна јединица дужине за координате је (cm); ово се може променити са \\psset, као у\n\\psset{unit=1bp}. Свака TeX димензија је дозвољена.\n2 Фундаментални објекти\n2.1 Линије и полилиније\nОбична линија се штампа са\n\\psline(x0,y0)(x1,y1)\nДа добијете вектор, додајте стрелицу као параметар:\n\\psline{->}(x0,y0)(x1,y1)\nМожете додати колико желите тачака да бисте добили полилинију:\n\\psline(x0,y0)(x1,y1)(x2,y3)…(xn,yn)\nДа бисте добили заобљене углове, додајте следећу опцију:\n\\psline[linearc=0.2]{->}(0,0)(2,1)(1,1)\nили\n\\psline[linearc=0.2,arrows=->](0,0)(2,1)(1,1)\n2.2 Правоугаоници\n\\psframe(x0,y0)(x1,y1)\n\\psframe*(x0,y0)(x1,y1)\nВерзија са звездицом штампа поље правоугаоника.\nКористите следећи параметар да бисте добили заобљене углове:\n\\psframe[framearc=0.2](x0,y0)(x1,y1)\n2.3 Многоуглови\nМногоуглови су увек затворени. Синтакса је иста као за \\psline:\n\\pspolygon(x0,y0)(x1,y1)(x2,y2)...(xn,yn)\nКао и код правоугаоника, верзија са звездицом штампа поље многоуника. И linearc=0.2 ће штампати заобљене углове.\n2.4 Кругови, лук и елипсе\nВерзија са звездицом испуњава облик.\nЗа кругове, треба да задате координате центра и полупречник:\n\\pscircle(x,y){r}\nДа бисте ограничили цртање на лук, додајте почетне и крајње вредности углова изражене у тригонометријској нотацији:\n\\psarc(x,y){r}{angle1}{angle2}\nКоначно, елипсе:\n\\psellipse(x,y)(horizontal_axis,vertical_axis)\n2.5 Криве\n\\psparabola(x0,y0)(x1,y1)\nће штампати симетричну параболу са вертикалном асимптотом, са највишом ''(x1,y1)'' и најнижом (x0,y0) тачком.\nКористите \\psbezier да бисте штампали Безијерове криве са произвољним бројем контролних тачака. Лукови имају највише 4 контролне тачке. Користите showpoints=true опцију за штампање контролних тачака и тангенти.\nКористите \\pscurve за штампање интерполације унетих тачака.\n\\psecurve команда изоставља први и последњи лук.\n3 Текст\nКористите\n\\rput(x,y){text}\nза штампање текста. Унесите угао ротације текста.\n\\rput{angle}(x,y){text}\nМожете да доделите сидро текста које ће бити на одређеној координати.\n\\rput[t]{45}(5,5){text}\nДоступна сидра:\n* B, Bl, Br: основна линија центар, лево и десно.\n* t, tl, tr: горе центар, лево и десно.\n* b, bl, br: доле центар, лево и десно.\nТакође постоји и \\uput команда са даљим опцијама:\n\\uput{distance}[angle](x,y){text}\ndistance параметар представља удаљеност од координате.\nPSTricks долази са неколико стилова за оквир текста.\n* \\psframebox{text}: правоугаоник.\n* \\psdblframebox{text}: дупли правоугаоник.\n* \\psshadowbox{text}: осенчен правоугаоник.\n* \\pstcirclebox{text}: круг.\n* \\psovalbox{text}: овал.\n* \\psdiabox{text}: дијамант.\n* \\pstribox{text}: троугао.\nПример:\n\\rput(5,5){\\psdiabox*[fillcolor=green]{text\nКоришћењем pst-text екстензије, могуће је нацртати путању текста.\n\\pstextpath{shape}{text}\nЗа штампање пратеће путање ткста ез штампања пута, треба да користите \\psset{linestyle=none}.\nПример:\n\\usepackage{pst-text}\n% ...\n\\begin{pspicture}(5,5)\n\\psset{linestyle=none}\n\\pstextpath{\\psline(0,0)(1,1)(2,0)}{triangle text}\n\\end{pspicture}\n4 Мреже\nБез параметра, \\psgrid команда ће штампати мрежу свуда по ''pspicture'', са размаком од 0.2 (''т.ј.'' 2mm). Можете прецизирати параметре:\n*\\psgrid(xmax,ymax): штампа мрежу од ''(0,0)'' до ''(xmax,ymax)''.\n*\\psgrid(xmin,ymin)(xmax,ymax): штампа мрежу од ''(xmin,ymin)'' до ''(xmax,ymax)''.\n*\\psgrid(x0,y0)(xmin,ymin)(xmax,ymax): штампа мрежу од ''(xmin,ymin)'' до ''(xmax,ymax)'', један од чворова се налази на ''(x0,y0)''.\n*griddots=value: пуна линија за обележавање замењена је испрекиданом линијом. ''value'' је број тачака при обележавању.\n*subgriddots=value: као и griddots али за суб-обележавање.\n*gridcolor=color,subgridcolor=color: боја за главно обележавање и за суб-обележавање.\n*gridwidth=value,subgridwidth=value: ширина линија.\n*subgriddiv=value: број суб-обележавања између два главна обележавања.\n*gridlabels=value: величина бројева у опису.\n*ticksize=value: самообјашњиво.\n*ticksize=valueneg valuepos: исто као горе наведено, али ''valueneg'' прецизира величину за негативне координате, ''valuepos'' за позитивне.\n*ticklinestyle=value: самообјашњиво. ''value'' може бити једна од чврста, испрекидана, dotted. ово је корисно за велика обележавања (''т.ј.''ticksize је велико).\n;Пример\n\\psgrid[griddots=5, subgriddiv=0, gridlabels=0pt](-1,-1)(5,5)\n;Осе\nАко желите да додате осе, користите pstricks-add екстензију са следећим командама:\n\\psaxes(xmin,ymin)(xmax,ymax)\n\\psaxes(x0,y0)(xmin,ymin)(xmax,ymax)\n''(xmin,ymin)'' и ''(xmax,ymax)'' што је екстремна вредност, ''(x0,y0)'' што представља интерсекцију.\n;Опције\n*Dx=value и Dy=value дефинише размак између обележавања.\n*comma даје Вам могућност да користите зараз као децимални размак.\n* Као и за линије, {->} додаје стрлице на осе.\n;Пример\n\\usepackage{pstricks-add}\n% ...\n\\begin{pspicture}(-1,-1)(5,5)\n\\psaxes[comma,Dx=0.5,Dy=0.5]{->}(0,0)(3,3)\n\\end{pspicture}\n5 Генерички параметри\n5.1 Сви облици\nОво треба убацити у угласте заграде.\n*linewidth=value: ако је ''value'' бездимензионо, онда се користи основна јединица.\n*linecolor=color: ''боја'' се дефинише са xcolorpackage.\n*linestyle=value: ''value'' је једна од dashed,dotted.\n*doubleline=true.\n*showpoints=true: истиче тачке.\n**dotscale=value прецизира величину тачке.\n**dotstyle=value где ''value'' је једно од:\n*** *: disc\n*** o: circle\n*** +,x: cross\n*** square, squarre*: starred version is filled.\n*** diamond, diamond*\n*** triangle, triangle*\n*** etc.\nНа пример\n\\pscircle[linewidth=0.2,linestyle=dashed,linecolor=blue](0,0){1}\nДа бисте применили параметре на глобално окружење:\n\\psset{linewidth=0.2,linestyle=dashed,linecolor=blue}\n\\pscircle(0,0){1}\nКоманда Вам такође дозвољава да промените основне јединице за дужину.\n*unit=value*xunit=value и yunit=value''value'' је број са или без јединице. Ово мења величину цртежа, али не и ширину линија.\n5.2 Отворени облици\nМожете дефинисати екстрем (линије, полилиније, лука, итд.) са опционалним параметром {symbol1-symbol2}. Постоји пристојна листа параметара.\n* < или >: arrow.\n* << или >>: double arrow.\n* |: bar.\n* |*: centered bar.\n* oo: circle.\n* o: centered circle.\n* **: disk.\n* *: centered disk.\n* |< или >|: arrow plus bar.\n* cc: rounded extreme.\n* c: centered rounded extreme.\nПример:\n\\psline\n=== Затворени облици ===\nЗа затворене облике треба да дефинишете стил испуњења.\n* fillstyle=value: шаблон. Могуће вредности: crosshatch, crosshatch*, vlines, vlines*, hlines, hlines*, solid.\n*fillcolor=color.\n*hatchcolor=color.\n*hatchwidth=value.\n*hatchsep=value.\n*hatchangle=value.\nПример:\n\\pscircle[hatchcolor=blue,fillstyle=vlines](0,0){1}\n6 Локација објекта\nКоманда \\rput и \\uput могу се користити за померање објекта.\n;Пример\n\\begin{pspicture}(5,5)\n\\psline{->}(0,0)(1,1)\n\\rput(1,1){\\psline{->}(0,0)(1,1)}\n\\end{pspicture}\nили\n\\begin{pspicture}(5,5)\n\\psline{->}(0,0)(1,1)\n\\psline{->}(1,1)(2,2)\n\\end{pspicture}\nМожете понављати операцију са \\multirput:\n\\multirput(x0,y0)(xoffset, yoffset){times}{object}\nМожете користити исте опције као и код \\rput:\n\\multirput[reference]{angle}(x0,y0)(xoffset, yoffset){times}{object}\nБез текста али само са графиком, можете користити \\multips команду:\n\\multips(x0,y0)(xoffset, yoffset){times}{object}\n\\multips{angle}(x0,y0)(xoffset,yoffset){times}{object}\n7 PDFTricks екстензија\nОригинални PSTricks пакет не ради са pdflatex, али срећом PDFTricks нам дозвољава да заобиђемо ову лимитацију.\n;Коришћење\n* Декларишите PDFTricks пакет у преамбули.\n* Поставите све PSTricks екстензије у psinputs окружење; поставите све PSTricks команде у pdfpic окружење.\n* Компајлујте pdflatex -shell-escape <file>.\n-shell-escape параметар укључује позиве команди љуске. За PDFTricks је потребно, да би радило.\n;Example\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{pdftricks}\n\\begin{psinputs}\n\\usepackage{pstricks}\n\\usepackage{multido}\n\\end{psinputs}\n% ...\n\\begin{document}\n% ...\n\\begin{pdfpic}\n\\psset{unit=\\linewidth}\n\\begin{pspicture}(0,0)(10,10)\n[...]\n\\end{pspicture}\n\\end{pdfpic}\n% ...\n\\end{document}\nЈош један начин да користите PSTricks са pdflatex је pst-pdf пакет.\nen:LaTeX/PSTricks", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/PSTricks", "word_count": 1345, "cyrillic": 0.585}
{"id": "11577", "title": "Викишколарац:Европа/Русија", "text": "Русија је највећа земља на свету која покрива 17. 125 191 квадратних километара и обухвата једну осмину Земље. Простире се преко целе северне Азије и већег дела источне Европе, дели се на једанаест временских зона и граничи се са шеснаест држава, што је више од било које земље на свету. Она је девета земља по броју становника и најмногољуднија земља у Европи. Москва је главни град и највећи град у Европи, док је Санкт Петербург други по величини.\n1 Историја\nИсторија Русије почиње са источним Словенима. Почетком руске историје сматра се успостављање Руске државе на северу 862. године којом су владали Варјази. Стара Ладога и Новгород су постали први већи градови. Новгородски кнез Олег је заузео Кијев и ујединио северне и јужне земље источних Словена. Држава је усвојила хришћанство из Византије,  што дефинисало руску културу за следећи миленијум. Кијевска Русија се распала у 13. веку.\nПосле 13. века Москва је постала политички и културни центар. Велика московска кнежевина је временом прерасла у велико Руско царство, које се простирало од Пољске на западу до Тихог океана на истоку. Најзначајнији владари су били Иван III, Иван IV Грозни, Михаил Романов. На престо је 1682. године дошао Петар Велики, највећи руски владар свих времена. Да би Русији приближио европску цивилизацију, Петар је увео европски начин одевања и понашања. Увео је јулијански календар, унапредио наставу физике, математике и технике, отварао школе и основао академију.\nКомбинација економског слома, умора од рата и незадовољство аутократским системом власти покренула је руску револуцију 1917. У новембру 1917. револуционарна група бољшевика, на челу са Лењином, је организовала социјалистичку револуцију, убивши цара Николаја Романова и читаву његову породицу. Године 1922. се ствара Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Између 1922. и 1991. историја Русије је у суштини постала историја Совјетског Савеза. Од својих првих година, СССР је заснован на једнопартијској владавини комуниста. После Лењинове смрти на чело СССР-а долази Јосиф Стаљин. У току другог светског рата СССР је поднео највећи терет борбе против фашизма. У послератном периоду је постао суперсила која се такмичила са САД и другим западним земљама у Хладном рату. СССР је био успешан у свемирском програму, лансирајући први вештачки сателит и првог човека у свемир. Године 1991. СССР се распада, а Совјетска Русија постаје Руска Федерација.\n2 Географија\nОд запада према истоку Русија се протеже од Калињинграда до Ратмановог острва у Беринговом пролазу. Ово растојање износи око 9.200 километара. Од севера ка југу, земља се простире од северног врха Острва руског Арктика до Републике Дагестан на Каспијском језеру, у дужини од око 4.500 километара. Руска граница се протеже на 57.792 колометара што је чини најдужом границом на свету. Дуж копнене границе Русија се граничи са 14 земаља: Пољском, Литванијом, Норвешком, Финском, Естонијом, Летонијом, Белорусијом, Украјином, Грузијом, Азербејџаном, Казахстаном, Народном Републиком Кином, Монголијом  и Северном Корејом.\nОтприлике две трећине отпада на поморску границу. Цела северна обала је знатно изнад арктичког круга, осим луке Мурманск. Због ефеката Голфске струје, та обала је залеђена већи део године. Тринаест мора и два океана, Арктик и Пацифик, запљускују руске обале. Такође дели поморску границу са САД и Јапаном.\n3 Становништво\nРусија је највећа земља на свету, њена популација је око 145,5 милиона. То је најмногољуднија земља у Европи и девета по броју становника на свету, са густином насељености од само 9 становника по квадратном километру. Најгушће је насељен европски део Русије, подручја око Урала и југозапад Сибира. Русија је мултинационална држава, дом за преко 160 етничких групa које говоре 174 језика. Oko 81% становништва су етнички Руси, а преосталих 19% су етничке мањине.\n4 Знаменитости\nРусија је земља са дугом традицијом, па самим тим и бројним знаменитостима. Кремљ је срце Москве са богатом историјом, где су се вековима налазиле царске резиденције. Црвени трг, који се налази поред Кремља, вероватно је најпрепознатљивије место у Русији за људе широм света. Посебно се на њему истичу црква Василија Блаженог и Лењинов маузолеј. Третјаковска галерија је музеј ликовне уметности у Москви и једна од највећих уметничко-просветних установа у Русији. Основана је 1854. године.  Бољшој театар је најпознатији историјски театар у Русији. Бољшој балет и Бољшој опера се налазе међу најстаријим и најбољим балетским и оперским позориштима на свету. Фабержеов музеј је приватни музеј у коме је изложена изузетно вредна колекција јувелирских предмета руског јувелира Карла Фабержеа. Сви експонати су уникатни предмети. Најчувенији део музејске збирке чини девет ускршњих јаја израђених по наруџбини руских царева. Петерхоф код Санкт Петербурга је најлепша царска резиденција. Величанствене палате и врт са његовим познатим фонтанама подигао је Петар Велики који је намеравао да надмаши Версај. У Зимском дворцу у Санкт Петербургу  се налази музеј „Ермитаж”, највећи руски музеј са огромном колекцијом уметничких дела која су цареви и царице почели да скупљају у 18. веку. Споменик „Мајка Отаџбина зове“ у Волгограду посвећен је Стаљинградској бици у Другом светском рату. Бајкалско језеро у Сибиру је једно од највећих чуда природе. Бронзани коњаник у Санкт Петербургу, подигнут 1782. године, је статуа Петра Великог на коњу и налази се на огромном камену који потиче из праисторијских времена.\nРусија се вековима сматра земљом са најбогатијом културом. О значају културног живота и његовом развоју највише говори податак да само у Санкт Петербургу постоји око 2000 библиотека, 221 музеј, 80 позоришта и 45 уметничких галерија.  Руска књижевност се сматра једном од најутицајнијих и најразвијенијих у свету, а најпознатији представници су песници Пушкин, Љермонтов, Јесењин и прозни писци Толстој, Дојстојевски, Чехов, Гогољ, Булгаков, Набоков... Музика Русије представља један од највидљивијих делова руске културе у целом свету. У историју су заувек ушли композитори, попут Чајковског, Стравинског, Рахмањинова, Прокофјева који су оплеменили својим стваралаштвом светско музичко наслеђе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 921, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11582", "title": "Викишколарац:Европа/Кипар", "text": "Кипар је острвска држава у Средоземном мору. Налази се у Азији, али неки сматрају да је и део Европе. Главни град је Никозија. Валута Кипра је евро. Кипар годишње посети више од 2,4 туриста.\n1 Историја\nАртефакти и животињске кости које потичу од пре око 12.000 година пронађени су на Аетокремносу. Алати и артефакти дају најраније доказе о томе да су људи од давнина живели на Кипру. Прво познато насеље, налазило се на Хирокитију. Према артефактима који су нађени на острву град је настао пре око 9.000 година. Град је имао око 2.000 становника који су живели у двоспратним каменим кућама. Бивша Британска колонија стекла је 1960. године независност од Уједињеног Краљевства и 1961. постала република Комонвелта. Кипар је 1. маја 2004. постала чланица Европске уније. На Кипар људи живе од пре око 10,000 п.н.е. Људи који су живели на Кипру дошли су са Блиског Истока, из северне Африке, а касније и из Грчке. Кипар је припадао Византијском царству више од 800 година. Од 1963. до 1974. имало је много насеља на Кипру између кипарских Турака и Грка. 1974. године је Грчка одбацила владу и тада су избиле озбиљне борбе. Земља је подељена између кипарских Турака у кипарских Грка.\n2 Географија\nКипар је треће острво по величини у Средоземном мору, после Сицилије која је највеће острво и Сардиније која је друга по величини. По површини се налази на 161. месту у свету. Налази се 64 километара јужно од Турске, 97 километара западно од Сирије и 770 километара југоисточно од Грчке. Што се тиче климе, Кипар има медитеранску климу са хладном, кишном сезоном од октобра до марта, и сува и топла лета. Укупна површина Кипра износи 9.241 км. Највиша планина која се налази на Кипру, уједно и највиши врх Кипра је Олимп чија висина износи 1.952 метара. На овом острву су живели: Феничани, Грци, Египћани, Персијанци, Македонци и Александар Велики, Римљани, Византинци, Арапи, Британци, Французи, Млеци, Османлије, па опет Британија, након чега су стекли независност.\n3 Становништво\nПо попису из 2021. Кипар има 1,323,000 становника. Скоро четири петине становништва чине кипарски Грци који воде порекло од мешавине Абориџина и имиграната са Пелопонеза. Једна петина становништва су кипарски Турци, потомци војника османске војске. И Турски и Грчки су службени језици на Кипру. Поред та два језика користи се и енглески, постоји мали број хришћана који говоре арапски, као и мала група која говори јерменски. Људи који живе у јужном делу Кипра углавном говоре грчки, док у северним делу већина људи говори турски. Већина људи који живе на Кипру припада Грчкој православној цркви, али је и Ислам уобичајена религија. Деца узраста између 6 и 14 година морају да похађају у школу. На Кипру је образовни систем јако добар па је и стопа неписмености јако ниска.\n4 Занимљивости\n* Возила се крећу левом страном, као и у Енглеској\n* и даље постоје одређени кафићи само за мушкарце\n* Кипар и Грчка имају исту химну. ,,Химна Слободе“ је и најдужа химна на свету\n* Неравно острво Кипар подсећа на лонац\n* Кипрани не воле пецање и не пецају иако су на мору\n* Никозија је подељена зеленом линијом. То је једини главни град на свету који је подељен на два дела због две нације које ту живе\n* На Кипру је стопа криминала јако ниска, и то је најсигурније место на свету", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80", "word_count": 551, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11583", "title": "Викишколарац:Европа/Украјина", "text": "Украјина (укр. ''Украина'' [укрɑˈјинɑ]) је држава у источној и делимично средњој Европи. По броју становника заузима 34. место у свету, по територији 44. место. Украјина је прва европска држава по територији која се у потпуности налази у Европи. Главни град је град Кијев. Државни језик је украјински. Граничи се са Белорусијом на северу, Пољском , Словачком и Мађарском  - на западу, Румунијом и Молдавијом - на југозападу, Русијом  - на истоку, североистоку и, де фацто, на југу. На југу и југоистоку га оперу Црно и Азовско море; Има поморске границе са Румунијом у Црном мору и са Русијом у Црном и Азовском мору.\n1 Историја\nДо 882. године у Кијеву су, према хроници , владали кнезови Асколд и Дир. Новгородски кнез Олег је 882. године заузео Кијев, убивши његове кнезове , и ту преместио своју престоницу из Новгорода - Кијев је постао престоница староруске државе, која је у свој састав укључила земљу дуж трговачког пута „ од Варјага ка Грцима “ . северно до Ладоге и земље слива горње Волге источно до Мурома Након поделе Пољске 1772-1795, Галиција прелази у посед Краљевине Галиције и Лодомерије Аустријског Хабзбуршког царства, а остатак Деснообалне Украјине, укључујући Подољу, Волињу  - у посед Руског царства. До краја 18. - почетка 19. века Украјина је била претежно аграрна област, а од средине 19. садашње источне области Украјине, а потом и Кијевска област, почињу да се развијају као индустријске. Не само украјински сељаци, већ и немачки колонисти, чији је број у Украјини био око пола милиона, одиграли су важну улогу у успостављању производње тржишног жита на југу Украјине, које се масовно извозило преко црноморских лука. До почетка 20. века, Карпатски регион је био други највећи регион производње нафте у свету после Бакуа.\n2 Географија\nУкрајина се налази у југоисточном делу Европе , у оквиру Источноевропске равнице . Територија републике у њеним међународно признатим границама износи 603.549 км², што одговара 5,7% територије Европе и 0,44% светске територије (44. место по површини међу земљама света и 1. међу земље које се у потпуности налазе у Европи). Украјина има званичну границу са 7 држава чланица УН : на истоку, североистоку и заправо на југу (део Крима) са Русијом , на северу са Белорусијом , на западу са Пољском, Словачком, Мађарском, на југозападу са Молдавијом (део под контролом непризнате Придњестровске Молдавске Републике ) и Румуније. Рељеф већег дела територије има равничарски карактер: низије заузимају 70%, а висоравни и планине - 25% и 5%. Планине се налазе на западу (Украјински Карпати, највиша тачка је планина Ховерла, 2061 м надморске висине) и југу (Кримске планине , највиша тачка је планина Роман-Кош , 1545 м надморске висине). Главне низије: на југу - Црноморска низија, на северу - Полиска, у центру - Приднепровскаја, на западу -Закарпатска. Од краја 20. века, власти спроводе низ програма за ограничавање штетног утицаја индустријских и пољопривредних делатности на животну средину, али они, по правилу, имају ограничен ефекат.\n3 Становништво\nПрема резултатима националног пописа, од 5. децембра 2001. године, становништво Украјине је било 48.240.902 сталних становника и 48.457.102 људи од стварног становништва, а према проценама изведеним из израчунавања постојећег становништва стопе раста, до јула 2012. године, њен број се смањио на 44.596.155 људи; до 1. јануара 2017. године – до 42.414.900 сталних становника и 42.584.500 људи у садашњој популацији. Од 1. јануара 2018. године, према подацима Државне службе за статистику Украјине, становништво се смањило на 42.216.766 сталних становника и 42.386.403 тренутног становништва. Ови подаци не укључују Крим и Севастопољ; са њима, од 1. маја 2014. године - око 45.363,3 хиљаде људи садашње популације и 45.182.900 сталних становника. Украјина се тако налази на 37. месту у свету по броју становника . мањење становништва забележено је у свим регионима Украјине, укључујући и Кијев. Од 2020. године, најмањи пад становништва забележен је у областима Чернивци, Ривне и Волин. У 2011. години није забележен ниједан рођени у 11 хиљада насеља Украјине. Исте 2011. године, стопа наталитета је премашила стопу смртности само у 5 од 25 региона Украјине – Кијевској, Закарпатској, Волинској, Черновској и Ровенској. Украјина је 2012. године била на 19. месту међу земљама у свету по морталитету на 1.000 становника. Украјина је 2013. године била на 23. месту у свету по морталитету на 1.000 становника.\n4 Занимљивости\nДа ли знате\n●       да је Украјина по величини, друга највећа држава у Европи (иза Русије).\n●     да се у периоду измећу 1739-1751. године око 100.000 Срба доселило у Украјину. Населили су две украјинске области, једну на десној обали Дњепра, којој су дали име \"Нова Сербија\" и другу у Доњецком базену која се звала \"Славјаносербија\".\n●       да је Украјина «житница» Европе, због својих пространих степа које су претворене у житна поља.\n●       Име Украјне потиче од речи која значи-погранична граница.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0", "word_count": 769, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11585", "title": "Викишколарац:Европа/Велика Британија", "text": "Велика Британија је западноевропска држава чланица НАТО пакта и бивша чланица Европске уније. Заједно са Северном Ирском назива се Уједињено Краљевство. У Британији се користи фунта као средство плаћања. Застава Белике Британије састоји се из три боје: црвене, беле и плаве. Главни град је Лондон.\n1 Историја\nВелика Британија има јако богату историју. Током прошлости била је велика колонијална сила и мењала је своје границе, а највећу површину имала је око 1920. године, и то 35.500.000 км<sup>2</sup>. Британска империја је због тога добила назив ,,''Земља незалазећег сунца''“, јер је имала делове земље на сваком континенту. Велика Британија је учествовала у Првом и Другом светском рату. У оба рата била је на страни савезника и победила. Велику Британију су основали Англи и Саси у 9. веку. Током средњег века држава је ширила границе и ратовала. Неки од најпознатијих ратова су били ,,''Стогодишњи рат''“ против Француске, у коме су изгубили и ,,''Крсташки ратови''“ (први, други, трећи и четврти у којима су заједно са осталим крсташима однели победу.\n2 Географија\nВелика Британија је острвска држава повезана са Европом кроз Евротунел који пролази испод канала Ламанш. То је најдужи тунел у Европи, дужине 50км, од чега је 38км под водом. Британско и Ирско острво је врло старог палеозијског и мезозојског постанка. Узвишења су снижена и заобљена, а стене су изразито богате рудама, што је посебно позитивно утицало за време Прве индустријске револуције. Најдужа река у Великој Британији је река Северн која пролази кроз Енглеску и Велс. Клима је атлантска са доста кише равномерно распоређене током целе године.\n3 Сановништво\nУ Великој Британији живи 63.181.775 становника, а просечна густина насељености је 244,6 становника на км<sup>2</sup>. Постоје и регионалне разлике, па је густина насељености у Енглеској пет пута већа него у Шкотској. Већину становништва чине Енглези (80%),затим Шкоти (10%), Ирци (4%), Велшани (2%) и људи друге националности (4%). Током историје, до Другог светског рата, из Велике Британије исељавао се велики број људи, па је то допринело ширењу енглеског језика. Енглески језик говоре стотине милиона људи. У САД, Канади, Индији и Аустралији, енглески је службени језик.\n4 Знаменитости\nВелика Британија има много знаменитости. Неке од њих су забавни парк ,,London eye“, покретни мост ,,Tower Bridge“, ,,Big Ben“. Велика Британија је добра и у спортовима. У фудбалу, неки од најпознатијих клубова су из Велике Британије: Ливерпул, Манчестер Сити, Арсенал, Манчестер Јунајтед, Челси, Вест Хем, Лестер Сити, Тотенхем, Евертон, Њукасл. За Британску Премијер лигу се такође говори да је најјача лига на свету. За Светска и Европска првенства имају посебне репрезентације: Велс, Енглеска, Шкотска и Ирска. Британци воле и друге спортове. У Британији постоје и два национална спорта. То су крикет и поло. Они су популарни у Британији али нису у остатку света.\nТакође једна од највећих знаменитости је Краљевска породица, династија Виндзор. Краљевска породица Виндзор је на престолу од 1901. године. Први владар је био Краљ Едвард VIII. Он је владао од 1901. па до 1910. Његов син је Краљ Џорџ V, он је владао од 1910. до 1936. Следећи владар био је један од његова два сина, Краљ Едвард VIII, он је владао од 20. јануара 1936 па до 11. децембра 1936. Следећи владар био је други син Краља Џорџа V, Краљ Џорџ VI, он је владао од 1936. до 1952. године. Њега је наследила садашња Британска краљица, Елизабета II. Двор династије Виндзор зове се исто као и династија. Двор Виндзор саграђен је у 11. веку. Саградио га је нормански владар Вилијам I Освајач и то је највећи стално насељен замак на свету. Има површину од 45.000 м<sup>2</sup>.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 588, "cyrillic": 0.977}
{"id": "11586", "title": "Викишколарац:Европа/Лихтенштајн", "text": "Кнежевина Лихтенштајн се налази између Швајцарске и Аустрије и са својих 160 кмᶟ она је четвта најмања држава у Европи и шеста најмања у свету. То има и добре стране јер свих 37340 становника познаје свог владара, кнеза Ханс - Адама II, а једном годишње су позвани и на велики пријем у дворцу. Лихтенштајн краси епитет једне од најбогатијих држава света према БДП по глави становника.\n1 Историја\nЛихтенштајн је по државном уређењу кнежевина, а названа је по истоименом аустријском дворцу који је до 13. века био у власништву династије Лихтенштајн и једина у Европи носи име по династији која њоме влада. Иако је ова породица имала многе поседе, ниједан се није налазио под њиховом директном влашћу, због чега нису могли да имају своје место у Краљевском Парламенту Светог Римског Царства.\nКупили су мале грофовије Шеленберг (Schellenberg) и Вадуз (Vaduz) које су уједињене и проглашене за кнежевину у саставу Светог Римског Царства. Након што је Наполеон покорио Римско Царство, обавезе Лихтенштајна према Царству су престале да постоје и први пут је добио пуну независност. Током Другог светског рата је сачувао неутралност, али је изгубио бројне поседе на територији Чехословачке. Лихтенштајн је одбијао да призна Чешку и Словачку као две независне државе. То је трајало све до 2009. Године када је из кабинета Ханса Адама II саопштено да Лихтенштајн неће преузимати никакве законске мере над одузетом имовином, након чега су ове три државе поново успоставиле дипломатске односе.\nПо завршетку рата земља је упала у економску кризу, па је зато ушла у монетарну и царинску унију са Швајцарском, због тога је службена валута у Лихтенштајну и данас швајцарски франак. Уследио је постепени опоравак, а пореске олакшице у Лихтенштајну су довеле до тога да многе мултинационалне компаније овде отворе своја седишта, због чега у овој држави има више компанија него становника, а индустрија се углавном врти око електронике, производње метала, фармацеутских производа и сл..\n2 Географија\nЛихтенштајн се налази у северном делу Алпа, између Аустрије и Швајцарске. Има површину 160 km2. Две трећине државе је брдовит, а остатак је низија у долини Рајне. Клима је планинска.\n3 Становниство\nГлавни град је Вадуц. Ипак са својих 5000 становника није и највећи . Највећи град је Шан, који броји чак 6000 људи! Иако је немачки званични језик ове земље, већина становника говори алеманским дијалектом, који се разликује од стандардног немачког и ближи је дијалекту који се говори у Швајцарској.\nХимна Кнежевине Лихтенштајн која носи назив „ Изнад младе Рајне“ усвојена је 1920. Године и користи исту мелодију као химна Велике Британије.\n4 Занимљивоисти\nУ Лихтенштајну нико не закључава врата, што је вероватно последица чињенице да имају најнижу стопу криминала на свету. Уопште , за Лихтенштајнере се може рећи да су мирољубиви, јер су последњи пут ратовали 1866. и тада су извели незапамћен војни подвиг. Послали су целу своју армију од 80 људи у Италију, како би помогли Аустрији. Не само да је ових 80 хероја прошло неповређено ( нису ни учесвовали у борбама ), већ су се вратили све са Италијаном с којим су се спријатељили и наговорили га да дође са њима, поставши тако једина војска у историји која је из рата изашла многобројнија!\nЛихтенштајнери се нису много ни обазирали на права жена , те оне нису могле да гласају. Питање гласачког права жена је прошло на референдуму тек 1984. године, а разлог неуспеха претходних референдума је био једноставан- гласали су само мушкарци.\nЈедна од великих атракција у Лихтенштајну је дворац у Вадузу, саграђен у средњем веку. У Вадузу се могу посетити и два одлична музеја, са једне стране Музеј уметности  ''Liechtenstein'', смештен у модерној згради, која је смештена на једној од најстаријих приватних уметничких збирки континената. С друге стране налази се Филателички музеј ''Briefmarkenmuseum'', једно од националних блага и који окупља страсне марке из целог света.\nОстала занимњива места су град Балзерс са својим дворцем у Гутембергу и капелом Сан Педро, сликовита села Бендерн, Маурен или Ругел, као и градови Триесен или Плакен препуни античких споменика богатих буржоаских вила и верских капела.\nОва земља је планинско подручје у срцу Алпа, те је спортски и натуралистички туризам развијен током целе године, лети идеално је за пешачење- тракинг, а зими за  скијање.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9B%D0%B8%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD", "word_count": 680, "cyrillic": 0.989}
{"id": "11536", "title": "Пролећна флора Србије/Глава 2", "text": "1 Allium ursinum\n;Карактеристике\n: Народни називи: сремуш , медвеђи лук, дивљи лук, цријемуш(а), сријемуж, сријемужа, цремош, скрембош\n: Опис: вишегодишња зељаста биљка; луковица је усправна, танка, дуга 2-5 цм, обавијена белим или жућкастим листићима; изданак чине два-три листа; листови су елиптични, дугуљасти, оштрог врха и интензивне зелене боје, при основи сужени у дугачку петељку.\n: Висина: 25-50 цм\n: Станиште: Шуме\n+ Календар вегетације, Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај, Јун, Јул, Август, Септембар, Октобар, Новембар, Децембар\n+, +, +\n2 Anemone nemorosa\n;Карактеристике\n: Народни називи: шумска бреберина, бреберина, бела саса, шумарица.\n: Опис: вишегодишња зељаста биљка хоризонталног ризома, голог или слабо длакавог стабла, са троперим тестерасто назубљеним листовима на дугачкој лисној дршци; цветови су појединачни, на дугачким дршкама, бели до црвенкасто-љубичасти.\n: Висина: 6-30 цм\n: Станиште: Шуме\n+ Календар вегетације, Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај, Јун, Јул, Август, Септембар, Октобар, Новембар, Децембар\n+, +, +\n3 Daphne blagayana\n;Карактеристике\n: Народни називи: ременик, ликовац, опутник, Благајев ликовац.\n: Опис: вишегодишњи ниски грм, зелене или смеђе-зелене коре стабла, са једноставним, кожастим и сјајним, глатким листовима; цветови су збијени у главице, бели.\n: Висина: до 30 цм\n: Станиште: планински пашњаци и шуме\n+ Календар вегетације, Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај, Јун, Јул, Август, Септембар, Октобар, Новембар, Децембар\n+, +, +\n4 Galium odoratum\n;Карактеристике\n: Народни називи: лазаркиња, првенац, мирисни броћ.\n: Опис: вишегодишња зељаста биљка усправног и голог стабла, са прстасто распоређеним седећим листовима; цветови су у гроздастој цвасти, ситни, беле боје.\n: Висина: до 50 цм\n: Станиште: Шуме\n+ Календар вегетације, Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај, Јун, Јул, Август, Септембар, Октобар, Новембар, Децембар\n+, +, +\n5 Isopyrum thalictroides\n;Карактеристике\n: Народни називи: минђушица.\n: Опис: вишегодишња зељаста биљка, танког ризома, усправног, нежног и голог стабла, воструко перастих листова; цветови појединачни, цветни листићи беле боје, најчешће их је 5; плод мешак, семе јајасто са кратким кљуном.\n: Висина: 10-30 цм\n: Станиште: Шуме\n+ Календар вегетације, Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај, Јун, Јул, Август, Септембар, Октобар, Новембар, Децембар\n+, +", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_2", "word_count": 303, "cyrillic": 0.965}
{"id": "11297", "title": "LaTeX/Распоред стране", "text": "LaTeX и класа докумената ће, углавном, средити проблеме везане за распоред страна уместо Вас. За подношење документа академском издавачу, цела ова тема биће ван Вашег домашаја, јер издавачи желе контролу око презентације. Међутим, за Ваша документа, постоје нека очигледна подешавања, која бисте желели да промените: маргине, оријентација страна и колона, да набројим само три. Циљ овог туторијала јесте да покаже како можете да конфигуришете своје стране,\nЧесто ћемо се суочавати са TeX дужинама у овом поглављу. Треба да баците поглед на Дужине, због свеовухватних детаља на ову тему.\n1 Двострани документи\nДокументи могу бити или једнострани или двострани. Чланци су, по “дифолту”, једнострани, књиге су двостране. Двистрани документи разликују леву (парну) и десну (непарну) страну, док једнострани не. Најочигледнија последица се може видети у маргинама. Ако желите да направите ''двострану класу чланака'', користите .\nМноге команде и варијабле у LaTeX-у узимају овај концепт у разматрање. На њих се односимо као ''паране'' и ''непаране''.\nЗа једностране документе, само ће “парне” команде и варијабле бити на снази.\n2 Димензије страна\nСтрана у LaTeX-у се дефинише помоћу много спољних параметара. Сваки параметар одговара на дужину елемената на страни, на пример, је физичка висина стране. Овде можете видети дијаграм који показује све варијабле које дефинишу страну. Све величине су дате у TeX “pt”-у, постоји 72.27pt у инчу или 1pt ≈ 0.3515mm.\n# 1 инч +\n# 1 инч +\n# = 31pt\n# = 20pt\n# = 12pt\n# = 25pt\n# = 592pt\n# = 390pt\n# = 10pt\n# = 35pt\n# = 30pt\n* = 7pt (није приказан)\n* = 0pt\n* = 0pt\n* = 597pt\n* = 845pt\nТренутни детаљи плус облик приказа могу се штампати из самог LaTeX документа. Користите ''layout'' пакет и команду истог имена: \\usepackage{layout} ... \\layout{}\nКако бисте обликовали рам који означава маргине документа, на којем тренутно радите, додајте \\usepackage{showframe} to the document.\n3 Величина стране\nНеће бити одмах очигледно – јер, суштински, не претставља неки озбиљан проблем – да је уобичајна величина стране, за све стандардне класе документа, ''US letter''. Ово је краће за 18 mm (око 3/4 инча), и мало шира, за 8 mm (отприлике 1/4 инча), у поређењу са A4 форматом (који је стандардан у остатку света). Иако ово није озбиљан проблем (већина штампача ће штампати документ без проблема), могуће је спецификовати алтернативну величину. За A4 формат:\n3.1 Још опција са величинама преко геометрије\nЈедан од најсвестранијих пакета за распоред јесте пакет. Непосредна предност овог пакета јесте то што дозвољава ручно намештање величине стране, чак и са класама које не подржавају ту опцију. На пример, како бисте подесили величину стране, додајте следеће у увод:\nпакет има доста дефинисаних величина стране, као што . Остали укључују:\n* , , ..., ,\n* , , ..., ,\n* ,\n* ,\n* .\nКако бисте експлицитно променили димензије папира преко пакета, опције и могу бити коришћене. На пример:\n3.2 Проблеми са величином стране\nАко имате намеру да на крају добијете PDF, постоје, у основи, три начина:\n* TeX → PDF\npdflatex myfile # TeX → PDF\n* TeX → DVI → PDF\nlatex myfile # TeX → DVI\ndvipdf myfile # DVI → PDF\n* TeX → DVI → PS → PDF\nlatex myfile # TeX → DVI\ndvips myfile -o myfile.ps # DVI → PS\nps2pdf myfile.ps myfile.pdf # PS → PDF\nНажалост, PDF излазна величина стране можда неће у потпуности “поштовати” Ваша подешавања. Неки од ових алата немају исте интерпретаторе DVI, PS и PDF спецификација, и можете завршити са PDF-ом, који нема баш тачну величину. Срећом, постоји решење за то: команда нам дозвољава коришћење “PostScript” или PDF параметара, што се овде може користити, како би се величина стране наместила ваљано.\n*Да би pdflatex фино радио, коришћење пакета углавном функционише.\n* За DVI и PS начине, најсигурнији начин за добијање тачне величине папира, на крају, јесте додавање\nу “tex” фајл, и прикачити одговарајуће параметре процесорима, који се користе током генерације:\ndvips -t a4 ...\nps2pdf -sPAPERSIZE=a4 ... # На Виндоусу: ps2pdf -sPAPERSIZE#a4 ...\nАко желите “US Letter”, замените и , и . Такође, замените a4 и letter у параметрима командне линије.\n3.3 Величина страна за таблете\nОни који желе да читају на таблетима или осталим ручним уређајима, морају да направе документе без додатног белог простора. Како бисте направили PDF документе са оптималним “ручним” прегледом, не само да поље текста и маргине морају бити подешени, такође, мора бити и величина стране. Ако тражите разумну димензију, размотрите праћење величину стране коју користи Врховни Суд САД-а, 441pt са 666pt (или 6.125 инча са 9.25 инча), што изгледа одлично на таблетима. Такође, можете користити поље текста Врховног Суда, од 297 pt са 513 pt, али ово је прешироко за све фонтове, осим “Century Schoolbook”, фонт који захтева Врховни суд.\n4 Маргине\nЧитачи који су навикли на типичну “физичку” литературу се, вероватно, питају шта се дешава са овим белим простором, који се налази око самог текста. На пример, на A4 папиру, документ ће типично имати маргине од 44 mm и са леве и са десне стране, остављајућиоко 60% ширине стране за текст. Разлог је побољшана читљивост. Студије су показале да је лакше читати текст који има око 60&ndash;70 карактера по реду&mdash;и чини се да је 66 оптималан број. Отуда, маргине су подешене да осигурају оптималну читљивост, и прекомерни бели простор маргина се толерише као последица. Понекад се овај бели простор оставља у унутрашњој маргини, са претпоставком да ће документ бити ограничен.\nАко желите да избегнете прекомерни бели простор, радије него да мењате маргине, размотрите корипћење приказа у две колоне (или више). Овај приступ углавном користе штампачи магазина, јер даје читку дужину редова и добру употребу стране. Друга опција за редуковање количине белог текста на страни, без мењања маргина, јесте повећавање величине фонта коришћењем опције, у класи документа.\nАко желите да промените маргине свог документа, постоје разно разни начини:\n* Један старији приступ јесте коришћење пакета за, мање-више, стандардизовано мање маргине (око инча), али прави редове са више од 100 карактера по реду са 10pt уобичајном величином фонта (и око 90 ако је опција коришћена):\nЗа још уже маргине, пакет има опцију (око 1.5cm), што резултира са око 120 карактера по реду са 10pt уобичајном величином слова, скоро дупло више од онога што се сматра читким:\n* Модернији и флексибилнији приступ јесте коришћење пакета. Овај пакет Вам дозвољава да спецификујете 4 маргине, без потребе за памћењем команди за посебне димензије страна. Можете уносити величине и у центриметрима и у инчима. Користите за центиметре и за инче после сваке вредности(''нпр.'' 1.0in или 2.54cm). Приметити да по “дифолту” (''т.ј.'' без икаквих опција) овај пакет већ редукује маргине, за сад “стандардни приказ” можда неће морати да одреди ништа. Ове вредности су релативне за ивице папира (0 инча). На пример, ова команда обезбеђује конвенционалније маргин, боље коришћење вертикалног простора стране, без прављења драматично дугачких редова, као код пакета (ако је опција коришћена, дужина редова је око 88 карактера за папире величина слова, и мало мања када се користи ).\nТакође може променити понашање пакета, коришћењем\nМожете комбиновати опцију маргина са опцијом величине стране, као што смо видели раније.\n* Треба да користите пакет за страну са A4 величином документа са мањим маргинама. То је застарело и лудо. Користите “геометрија” пакет уместо тога, овако;\n* Уређујте појединачне варијабле димензија страна, описаних изнад, коришћењем и команди. Погледајте Дужине поглавље. На пример,\n4.1 Парне и непарне маргине\nКоришћењем “геометрија” пакета, опције “лево” и “десно” се редом користе за унутрашњост и спољашњост маргина. Такође, имају алиасе унутрашњи и спољашњи. Према томе, најједноставнији начин за руковање другачијим маргинама за парне и непарне стране, јесте давањем “двостране” опције у команди класе документа и одређивањем маргина, као по обичају.\nОво ће резултирати величином од 4cm за све унутрашње маргине (леве маргине за све непарне стране и десне маргине за све парне) и 2cm за све спољашње.\nПостављање исте вредности за све унутрашње и спољашње маргине, у геометрији, ће избрисати разлику између истих. Још један брз начин за елиминисање разлике у позицији парних и непарних страна, било би подешавање величина на evensidemargin и oddsidemargin на пола од “дифолта” непарног:\nПо “дифолту”, вредност evensidemargin је већа од oddsidemargin у двостраном приказу, како би неко могао да пише белешке са стране. Страна веће маргине се бира супротно од стране где се странице спајају.\nПогледати Дужине.\n4.2 Горња маргина изнад поглавља\nГорња маргина изнад поглавља се може мењати коришћењем пакета. Пример:\nКоманда команде два пута, једноставно спојите све опције заједно, одвајајући их запетом:\nКоришћењем стандардних LaTeX класа, можете користити класне опције:\n4.3 Мењање оријентације одређених делова\nДруга метода јесте када пишете документ у портрету, али имате неку садржину, као што је велики дијаграм или табела која би била боље приказана на “landscape” страни. Међутим, још увек желите константност појављивања ваших заглавља и подножјаyou, на истом месту као и на другим странама.\nпакет је за ову сврху. Он обезбеђује окружење, и све унутра је, у основи, ротирано. Ниједна конкретна димензија стране није промењена. Овај приступ је примењивији за књиге или извештаје него за типичне академске публикације. Коришћењем уместо за време генерисања PDF документа ће учинити да страна изгледа “right side up” када се прикаже: биће ротирана једна страна, која је у “landscape” формату, док ће остале бити остављене у портрет оријентацији.\nТакође, како би натерали да се табела појави ваљано центрирана на “landscaped” страни, морате ставити окружење унутар окружење, које је већ унутар окружења. На пример, треба овако изгледати:\nЗа књиге ( и генерално документе који користе twoside опцију), landscape- окружење, нажалост, не обраћа пажњу на другачији приказ парних и непарних страна. Макро може бити попваљен, коришћењем пар додатних редова у уводу.\n4.4 Мењање оријентације покретног окружења\nАко користите код изнад, видећете да је табела унета тамо где је и у коду. Неће бити померена! За решавање овог проблема виће вам потребан пакет. Видети Ротација поглавље.\n5 Маргине, величина стране о ротација одређене стране\nАко треба да заротирате страну тако да слика стане, шансе су добре да треба да скалирате маргине као и величину фонта. Поново, пакет је користан за одређивање нових маргина за једну једину страну.\nЗапамтите да је редослед битан!\n6 Стил стране\nСтилови стране у терминологији LaTeX-а се не односи на димензију стране, већ на заглавља и подножја документа. Ова заглавља, углавном, садрже наслове докумената, поглавља или бројеве/имена одељака, и бројеве страна.\n6.1 Стандардни стилови страна\nМогућности мењања заглавља обичног LaTeX-а су, у ствари, веома ограничена. Постоје две доступне команде: ће применити одређени стил на тренутној и свакој наредној страни, и ће само утицати на тренутну страну. Могући стилови су:\nИ заглавље и подножје су рашчишћени.\nЗалавље је чисто, али заглавље садржи број стране, у центру.\nПодножје је празно, заглавље приказује информације по класи документа (нпр., наслов) и горе десно број стране.\nБрој стране је горе десно, и могуће је контролисати остатак заглавља.\nКоманде и се могу користити за ручно подешавање садржине заглавља. Следеће команде, лоциране на почетку чланка ће поставити да заглавље (на свим странама) садржи \"Никола Самарџић\", горе лево, \"О стиловима страна\" центрирано и бројеви страна ће бити горе десно;\nПостоје посебне команде које садрже детаље о тренутној страни документа.\nброј тренутне стране\nтренутни наслов поглавља штампан као \"ПОГЛАВЉЕ 3. ОВО ЈЕ НАСЛОВ ПОГЛАВЉА\"\nтренутни наслов одељка \"1.6. ОВО ЈЕ НАСЛОВ ОДЕЉКА\"\nиме ''chapter'' у тренутном језику. Ако је ово српски језик, он ће приказати \"Поглавље\"\nтренутни број поглавља\nтренутни број одељка\nПриметити да и конвертују имена у велика слова, које год било форматирање текста. Ако желите да штампа тачна имена поглавља, без пребацивања на велика слова, користите следећу команду:\nСада и ће штампати само имена поглавља и одељака, без броја и без “дирања” форматирања. Приметите да ове поновне дефиниције морају бити убачене “после” првог позива . Стандардано форматирање за књиге\nПазите: ако ставите дугачак телста у два различита “дела”, само у заглавље или само у подножје, може се десити да се текстови преклопе.\nШтавише, следећим командама можете дефинисати дебљину декоративних линија, и у заглављу и у подножју:\nПрви ред је за заглавље, други ред је за подножје. Ако ставите нулу, то значи да неће бити линије.\n6.1.1 Најчешће грешке на страницама\nПроблем, на који треба обратити пажњу, јесу команде главних секционисања (, или ) наведите . Дакле, ако желите да потиснете све ове стилове уметањем на почетак документа, онда ће команда стила на сваком одељку прегазити иницијално правило, само за те стране. Како бисте постигли жељени резултат, можете пратити команде нових одељака са . команда, међутим, се не може поправити на овај начин, јер она подешава стил стране, али такође наставља и на следећу страну, тако да се не може односити на ту страну. Два решења:\n* једноставно напишите у уводу документа. Овај пакет ће направити , ефективно ће потиснути нумерисање страна, када се користи.\n* Користите као што је описано испод.\nОпасан проблем који се јавља када ручно уређујемо заглавље и подножје јесте стављање наслова одређенних поглавља и одељака ту. Стандардни LaTeX постиже ово двофазним приступом. У дефиницијама заглавља и подножја, користите команде и команду и њене пријатеље како бисте поново дефинисали . Оне зову још једну команду која је одговорна за поновно дефинисање и , осим што су оне са звездицом – у таквом случају, користите мора бити 13.6pt или више, у супротном, добићете упозорење, можда и проблем са форматирањем. И заглавље и подножје обухватају три елементра по свом хоризонталном положају (лево, централно или десно).\nСтилови које подржава :\n* четири LaTeX стила;\n* дефинише ново заглавље за све стране осим ''plain-style'' страна, као што су поглавља или наслов стране;\n* је исти, али ради за апсолутно све стране,\n6.1.2 Ручно подешавање стилова\nСтилове може ручно подешавати коришћењем специфичне команде.\nТа два стила можемо конфигурисати директно, а за LaTeX стилове морате се позвати на команду.\nКако бисте подесили стил заглавља и подножја, даје три интерфејса. Сви они имају исте особине, само их другачије користе. Изаберите онај који Вам се највише свиђа.\n* Можете користити шест следећих команди.\nНадајмо се да је понашање команди изнад прилично интуитивно: ако има ''head'' у себи, утиче на главу, итд. и очигледно, ''l'', ''c'' и ''r'' значе редом лево, централно и десно.\n* Такође, можете користити команду за заглавље и за подножје. Раде на исти начин, тако да ћемо објаснити само први. Синтакса је:\nМожете користити вишеструке селекторе (бираче), опционо одвојених запетом. Селектори су следећи:\nпарна страница\nнепарна страница\nлева страна\nцентрирано\nдесна страна\nдакле, ће се односити на центар парних страница и десну страну непарних страница,\n* је спој и , отуда такво име. Постоје два додатна селектора и , за спецификацију заглавља и поглавља, редом. Ако изоставите и , он ће поставити поља за оба.\nОве команде ће само радидити за и . За ручно мењање LaTeX уобичајног стила, треба Вам команда. Видите доле, за примере.\nЗа чисто ручно мењање, препоручујемо да почнете од нуле. Како бисто урадили то, треба да обришете тренутни стил стране. Давањем празних вредности, направићете празно поље. Дакле,\nће само обрисати тренутну заглавље/подножје конфигурацију, тако да можете направити своју.\n6.1.3 Обичне странице\nПостоје два начина за мењање стила обичне странице, као што су поглавља и наслови страна.\nПрво, можете користити стил. Ако тако учините, можете користити ову команду унутар команди, као што је , итд.\nКада LaTeX жели да направи страну са празним стилом, унеће први аргумент од , у свим осталим случајевима, користиће други аргумент. На пример:\nИма исто понашање као претходни код, али добићете празно заглавље и поглавље у наслову, и на почетку поглавља.\nАлтернативно, можете поново дефинисати ''plain'' стил, на пример, да бисте имали стварно обичну страну када то желите. Команда за коришћење је и аргумент може садржати све команде објашњене раније. Пример је следећи:\nУ овом случају, можете користити било који стил осим , јер ће прегазити вашу нову дефиницију.\n6.1.4 Примери\nЗа двостране, често је “огледавање” стила од супротне стране, почните да размишљате у терминима ''унутрашњи'' и ''спољашњи''. Дакле, исти пример, као изнад, за двостране је:\nОво ефективно каже да је име аутора горе споља, датум горе унутра, и тренутни број стране доле споља. Коришћење може све то скратити:\nЕво комплетног кода могућег стила, којег можете да користите за двостране документе:\nКоришћењем , можете додатно дефинисати више стилова за један документ, које је лако мењати међусобно. Ево, мање-више, компликованог примера за стил двостране књиге:\n6.2 Страница n од m\nНеку људи воле да ставе тренутни број странице у контекст целог документа. LaTeX даје само приступ тренутном броју странице. Међутим, можете користити пакет, да нађете потпуни број страница, овако:\n''Приметите главна слова''. Такође, додајте косу црту после , како бисте осигурали адекватан размак између броја странице и 'од'.\n6.3 Алтернативни пакети\nОстали пакети за стилове страна су , веома слични , и , који узима једнострани приступ, без потребе за коришћењем или .\n7 Позадина странице\nпакет ће Вам дозволити штампање садржине у позадини сваке или појединачне стране.\nВерзија са звездицом команде важи само за тренутну страницу.\n8 Странице са више колона\n8.1 Коришћење twocolumn аргумента опционе класе\nКоришћење стандардне LaTeX класе документа, као што је чланак, можете једноставно проследити опциони аргумент ''twocolumn'' до класе документа: што ће дати жељени ефекат.\nДок је овај приступ користан, има ограничења. пакет даје следеће предности:\n* Може подржати до 10 колона.\n* Умеће ''multicols'' окружење, стога, могуће је умешати број колона унутар документа.\n* Додатно, окружење може бити угнежђено унутар други окружења, какво је .\n* избацује ''балансиране'' колоне, при чему ће колоне финалне странице бити једнаке дужине.\n* Вертикална правила између колона могу се ручно мењати.\n* Окружења колона могу бити прилагођавана локално или глобално.\n8.2 Коришћење пакета\nпакет превазилази неке недостатке ''twocolumn''-а и даје окружење. Како бисте направили типичан изглед две колоне:\n“Float” није у потпуности поджан од стране овог окружења. Може се једино испунити ако користите форме са звездицом и “float” команде (нпр., ) што чини да се “float” рашири кроз све колоне. Ово није много проблематично, јер “float” исте ширине, као колона, може бити превише мали, и вероватно бисте га продужили у сваком случају.\nпакет има два битна параметра која је могуће подесити коришћењем :\n* , подешава ширину вертикалног правило између колона и “дифолте” на 0pt.\n* , подешава хоризонтални размак између колона и “дифолте” на 10pt, што је прилично уско.\nКако бисте исфорсирали “ломљење” у колони, користи се команда .\n9 Ручно обликовање страна\nМоже бити случајева, посебно у веома дугачким документима, као што су књига, да LaTeX неће наместити да све паузе стране изгледају како треба. Може, отуда, бити потребно да ручно обликујете стране. Наравно, ово треба радити у последњој фази пред штампање документа, када је цела садржина завршена. LaTeX нуди следеће:\nЗавршава тренутну страну и започиње нову.\n“Ломи” тренутну страну на наредбу команде. Опциони “број” аргумента намешта приоритет на скали од 1 до 4.\nСпречава “лом” странице на наредбу команде. Опциони “број” аргумента подешава приоритет на скали од 1 до 4.\nЗавршава тренутну страну и изазива штампање свих суочених “float”-ова.\n10 Удовице и сирочад\nУ професионалним књигама, није пожељно имати појединачне редове на почетку или крају странице. У куцњу такве ситуације се називају “удовицама” и “сирочадима”. Нормално, могуће је да се удовице и сирочићи појаве у LaTeX документима. Можете пробати да се носите са њима коришћењем ручног обликовања странице, али, такође, постоји аутоматско решењ.\nLaTeX има параметар за 'казне' за удовице и сирочад. Са већом казном LaTeX ће пробати да више избегава удовице и сирочоће. Можете повећати казне стављањем следећих команди у увод:\nАко ово не буде од помоћи, можете пробати са повећавањем вредности још више, до максимума од 10000. Међутим, није препоручљиво да вредност буде превисока, јер постављање исте на 10000 забрањује LaTeX-у рађење овога свеобухватно, што може резултирати чудним понашањем.\nТакође помаже за размак између параграфа:\nАлтернативно, можете користити needspace пакет да ''резервишете'' неке редове и тиме спречите ломљење страница на овим редовима.\n11 Решавање проблема\nВеома корисно решавање проблема и техника дизајнирања јесте паљење “showframe” опције у “геометрија” пакету.\n12 Белешке и референце", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5", "word_count": 3185, "cyrillic": 0.943}
{"id": "11323", "title": "LaTeX/Презентације", "text": "LaTeX се може користити за прављење презентација. Постоји неколико пакета за овај задатак, укључујући и beamer пакет.\n1 Beamer пакет\nBeamer пакет је обезбеђен са већином LaTeX дистрибуција, али је такође доступан на . Ако користите MikTeX, све што треба да урадите је да укључите beamer пакет и пустите LaTeX да преузме све жељене пакете аутоматски. објашњава карактеристике веома детаљно. Такође можете погледати PracTex чланак Beamer на примеру.Beamer пакет такође учитава много корисних пакета укључујући hyperref.\n1.1 Уводни пример\nBeamer пакет се учитава позивом beamer класе:\n\\documentclass{beamer}\nОбична информација у заглављу се онда може одредити. Имајте на уму да ако састављате са XeTeX онда би требало да користите\n\\documentclass[xetex,mathserif,serif]{beamer}\nУнутар document окружења, више frame окружења наводе садржај који ће се ставити на сваком слајду. Frametitle команда означава наслов за сваки слајд (погледајте слику):\n\\begin{document}\n\\begin{frame}\n\\frametitle{This is the first slide}\n%Овде иде садржај\n\\end{frame}\n\\begin{frame}\n\\frametitle{This is the second slide}\n\\framesubtitle{A bit more information about this}\n%Још садржаја иде овде\n\\end{frame}\n% итд.\n\\end{document}\nУобичајена окружења (itemize, enumerate, equation, итд.) могу да се користе.\nУнутар оквира, можете користити окружења попут block, theorem, proof, ... Такође, \\maketitle је у стању да створи насловну страну, ако су title и author подешени.\nТрик: Уместо коришћења \\begin{frame}...\\end{frame}, можете да користите \\frame{...}.\nЗа стваран разговор, ако га можете компајлирати са pdflatex онда можете користити pdf читач са режимом целог екрана, као што је , или Adobe Reader. Ако желите да управљате у вашој презентацији, можете да користите готово невидљиве везе у доњем десном углу без напуштања режима целог екрана.\n1.2 Структура документа\n1.2.1 Насловна страна и информације\nВи дајете информације о ауторима, насловима и датумима у преамбули.\n\\title[Crisis] % (опционо, само за дугачке наслове)\n{The Economics of Financial Crisis}\n\\subtitle{Evidence from India}\n\\author[Author, Anders] % (опционо, за више аутора)\n{F.~Author\\inst{1} \\and S.~Anders\\inst{2\n\\institute[Universities Here and There] % (опционо)\n{\n\\inst{1}%\nInstitute of Computer Science\\\\\nUniversity Here\n\\and\n\\inst{2}%\nInstitute of Theoretical Philosophy\\\\\nUniversity There\n}\n\\date[KPT 2004] % (опционо)\n{Conference on Presentation Techniques, 2004}\n\\subject{Computer Science}\nУ документу, ви додате насловну страну :\n\\frame{\\titlepage}\n1.2.2 Преглед садржаја\nПреглед садржаја, са означеним тренутним одељком, се приказује овако:\n\\begin{frame}\n\\frametitle{Преглед садржаја}\n\\tableofcontents[currentsection]\n\\end{frame}\nОво се може урадити аутоматски на почетку сваког поглавља користећи следећи код у преамбули:\n\\AtBeginSection[]\n{\n\\begin{frame}\n\\frametitle{Преглед садржаја}\n\\tableofcontents[currentsection]\n\\end{frame}\n}\nИли за подпоглавља:\n\\AtBeginSubsection[]\n{\n\\begin{frame}\n\\frametitle{Преглед садржаја}\n\\tableofcontents[currentsection,currentsubsection]\n\\end{frame}\n}\n1.2.3 Поглавља и подпоглавља\nКао и у свим другим LaTeX датотекама, могуће је структуирати документ употребом\n\\section[Section]{Моја секција}\n,\n\\subsection[Subsection]{Моја подсекција}\nи\n\\subsubsection[Subsubsection]{Моја подподсекција}\nОве команде треба да се ставе пре и између оквира. Оне ће изменити преглед садржаја са опционим аргументом. АРгумент у заградама ће бити написан на слајду, у зависности од искоришћене теме.\n1.2.4 Референце (Beamer)\nBeamer званично не подржава BibTeX. Уместо тога библиографске ставке мораће да буду парцијално постављене \"ручно\" (погледајте ). Следећи пример показује слајд референци који садржи два улаза:\n\\begin{frame}[allowframebreaks]\n\\frametitle<presentation>{Further Reading}\n\\begin{thebibliography}{10}\n\\beamertemplatebookbibitems\n\\bibitem{Autor1990}\nA.~Autor.\n\\newblock {\\em Introduction to Giving Presentations}.\n\\newblock Klein-Verlag, 1990.\n\\beamertemplatearticlebibitems\n\\bibitem{Jemand2000}\nS.~Jemand.\n\\newblock On this and that.\n\\newblock {\\em Journal of This and That}, 2(1):50--100, 2000.\n\\end{thebibliography}\n\\end{frame}\nКако референтна листа расте, референтни слајд ће се поделити у два слајде и тако даље, кроз коришћење allowframebreaks опције. Појединачне ставке се могу навести после додавања 'опционе' ознаке на релевантну bibitem строфу. Позив за цитат је једноставно \\cite. Beamer такође подржава ограничено прилагођавање начина на који су представљене референце (погледајте упутство). Они који желе да користе , на пример, са Beamer-ом можда ће морати да решавају и њихово подешавање документа и релевантан BibTeX стил датотеке.\nРазличите врсте референтног рада су означене са малим симболом (нпр. књига, чланак, итд.). Симбол се поставља сакомандама beamertemplatebookbibitems и beamertemplatearticlebibitems . Такође је могуће користити setbeamertemplate директно, овако\n\\begin{frame}[allowframebreaks]\n\\frametitle<presentation>{Further Reading}\n\\begin{thebibliography}{10}\n\\setbeamertemplate{bibliography item}[book]\n\\bibitem{Autor1990}\nA.~Autor.\n\\newblock {\\em Introduction to Giving Presentations}.\n\\newblock Klein-Verlag, 1990.\n\\setbeamertemplate{bibliography item}[article]\n\\bibitem{Jemand2000}\nS.~Jemand.\n\\newblock On this and that.\n\\newblock {\\em Journal of This and That}, 2(1):50--100, 2000.\n\\end{thebibliography}\n\\end{frame}\nДруги могући типови библиографских ставки, поред book и article , укључују нпр. online , triangle и text . Такође је могуће имати кориснички дефинисане ставке библиографије укључујући график.\nАко неко жели да има да се све референце појављују као фусноте, нека користи \\footfullcite.\nНа пример, могуће је користити\n\\documentclass[10pt,handout,english]{beamer}\n\\usepackage[english]{babel}\n\\usepackage[backend=biber,style=numeric-comp,sorting=none]{biblatex}\n\\addbibresource{biblio.bib}\n\\begin{frame}\n\\frametitle{Title}\nРефееренца~\\footfullcite{ref_bib}, са ref_bib ставком која припада the .bib датотеци.\n\\end{frame}\n1.3 Стил\n1.3.1 Теме\nПрво решење је да користите уграђене теме, као што су Warsaw, Berlin, итд. Друго решење је да наведете боје, унутрашње теме и спољашње теме.\n1.3.1.1 Уграђено решење\nУ преамбули можете додати следећи линију:\n\\usetheme{Warsaw}\nда користите \"Warsaw\" тему. Beamer има неколико тема, од којих су многе назване по граду (нпр. Frankfurt, Madrid, Berlin, итд.).\nОва садржи различите комбинације боја и тема које су укључене у beamer-у. За више опција за прилагођавање, погледајте на званичној документацији укључене у вашој дистрибуцији beamer, посебно део ''Change the way it looks''.\nЦео списак тема је:\nТеме боја, обично са именима животиња, могу се одредити са\n\\usecolortheme{beaver}\nЦео списак тема боја је:\n1.3.1.2 Уради сам решење\nПрво можете да наведете ''outertheme''. Спољашња теме дефинише газлавље и фусноту сваког слајда.\n\\useoutertheme{infolines}\nОвде је листа свих расположивих спољних тема:\n* infolines\n* miniframes\n* shadow\n* sidebar\n* smoothbars\n* smoothtree\n* split\n* tree\nЗатим можете додати унутрашњу тему:\n\\useinnertheme{rectangles}\nОвде је листа свих расположивих унутрашњих тема:\n* rectangles\n* circles\n* inmargin\n* rounded\nМожете да дефинишете боју сваког елемента:\n\\setbeamercolor{alerted text}{fg=orange}\n\\setbeamercolor{background canvas}{bg=white}\n\\setbeamercolor{block body alerted}{bg=normal text.bg!90!black}\n\\setbeamercolor{block body}{bg=normal text.bg!90!black}\n\\setbeamercolor{block body example}{bg=normal text.bg!90!black}\n\\setbeamercolor{block title alerted}{use={normal text,alerted text},fg=alerted text.fg!75!normal text.fg,bg=normal text.bg!75!black}\n\\setbeamercolor{block title}{bg=blue}\n\\setbeamercolor{block title example}{use={normal text,example text},fg=example text.fg!75!normal text.fg,bg=normal text.bg!75!black}\n\\setbeamercolor{fine separation line}{}\n\\setbeamercolor{frametitle}{fg=brown}\n\\setbeamercolor{item projected}{fg=black}\n\\setbeamercolor{normal text}{bg=black,fg=yellow}\n\\setbeamercolor{palette sidebar primary}{use=normal text,fg=normal text.fg}\n\\setbeamercolor{palette sidebar quaternary}{use=structure,fg=structure.fg}\n\\setbeamercolor{palette sidebar secondary}{use=structure,fg=structure.fg}\n\\setbeamercolor{palette sidebar tertiary}{use=normal text,fg=normal text.fg}\n\\setbeamercolor{section in sidebar}{fg=brown}\n\\setbeamercolor{section in sidebar shaded}{fg=grey}\n\\setbeamercolor{separation line}{}\n\\setbeamercolor{sidebar}{bg=red}\n\\setbeamercolor{sidebar}{parent=palette primary}\n\\setbeamercolor{structure}{bg=black, fg=green}\n\\setbeamercolor{subsection in sidebar}{fg=brown}\n\\setbeamercolor{subsection in sidebar shaded}{fg=grey}\n\\setbeamercolor{title}{fg=brown}\n\\setbeamercolor{titlelike}{fg=brown}\nБоје се могу дефинисати као и обично:\n\\definecolor{chocolate}{RGB}{33,33,33}\nСтилови блокирања се такође могу дефинисати:\n\\setbeamertemplate{blocks}[rounded][shadow=true]\n\\setbeamertemplate{background canvas}[vertical shading][bottom=white,top=structure.fg!25]\n\\setbeamertemplate{sidebar canvas left}[horizontal shading][left=white!40!black,right=black]\nТакође можете потиснути навигациони бар:\n\\beamertemplatenavigationsymbolsempty\n1.3.2 Слова\nТакође можете променити слова за одређене елементе. Ако сте желели се назив презентације као што је донесен од стране \\frame{\\titlepage} појави у сериш словима уместо уобичајеног сенс серифа, који ви би користили:\n\\setbeamerfont{title}{family=\\rm}\nОво би могли покренуту корак даље ако користите OpenType слова са Xe(La)TeX и одредите сериф слова са повећано величином и пропорционални алтернативни глифови алтернативног броја:\n\\setbeamerfont{title}{family=\\rm\\addfontfeatures{Scale=1.18, Numbers={Lining, Proportional}\n1.3.2.1 Математичка слова\nСтандардне поставке за beamer другачији скуп математичких фонтова него што се очекује од креирања једноставног математичког чланка. Једна брза исправка за ово је да користите опцију са почетка датотеке mathserif\n\\documentclass[mathserif]{beamer}\nНеки су предлагали да се користи команда\n\\usefonttheme[onlymath]{serif}\nали није јасно да ли ово ради за аусолутно сваки математички знак.\n1.4 Опције оквира\n''Plain'' опција. Понекад морате да укључите велику фигуру или велику табелу и и не желите да имате доњи и горњи крај слајдова. У овом случају, користите обичну опцију:\n\\frame[plain]{\n% ...\n}\nАко желите да укључите пуно текста на слајду, користите ''shrink'' опцију.\n\\frame[shrink]{\n% ...\n}\n''allowframebreaks'' опција ће аутоматски створити нове оквире ако има превише садржаја који ће бити приказани унутар једног.\n\\frame[allowframebreaks]{\n% ...\n}\nПре употребе било ког verbatim окружења (као listings), требало би да проследите опцију fragile на frame окружење, пошто verbatim окружења требају да буду различито типско подешена. Обично, је форма fragile=singleslide употребљива (за детаље видети упутство). Имајте на уму да fragile опција можда неће да се користи са \\frame командама јер очекује да ће се наћи са \\end{frame}, која би требало да буде сама на једној линији.\n\\begin{frame}[fragile]\n\\frametitle{Изворни код}\n\\begin{lstlisting}[наслов=Први C пример]\nint main()\n{\nprintf(\"Здраво плането!\");\nreturn 0;\n}\n\\end{lstlisting}\n\\end{frame}\n1.5 Хиперлинк навигација\nИнтерне и екстерне хипервезе се могу користити у beamer да помогну навигацији. Такође могу бити дадати дугмад који изгледају чисто.\nПо нормали beamer класа додаје дугмад за навигацију у доњем десном углу. Да их уклони неко може да стави\n\\beamertemplatenavigationsymbolsempty\nу преамбули.\n1.6 Анимације\nСледеће је само увод о могућностима у beamer-у. Поглавље 8 beamer-овог упутства пружа много више детаља, о много више функција.\nЧинити да се ставке појављују на слајдовима могуће је ејдноставно извести \\pause изјавом:\n\\begin{frame}\n\\frametitle{Some background}\nПочећемо нашу дискусију са неким концептима.\n\\pause\nПрви концепт који уводимо потиче са Erd\\H os.\n\\end{frame}\nТекстови или фигуре које ће \\pause приказати након једног од следећих догађаја (који могу да варирају међу PDF читачима): недостатка места, повратак или страна ниже на тастатури, или помоћу миша за стуштање или клика на дугме за следећи слајд. Пауза може да се користи у \\itemize итд.\n1.6.1 Анимције текста\nЗа нимације текста, на пример у окружењу itemize, могуће је прецизирати појаву и нестанак текста употребом <a-b> где су a и b бројеви места за која ће се ставка приказивати (укључивати). На пример:\n\\begin{itemize}\n\\item Ова ставка се увек приказује\n\\item<1-> Први пут (т.ј. чим се слајд учита)\n\\item<2-> Други пут\n\\item<1-> Такође први пут\n\\only<1-1> {Ова се приказује првога пута, али ће се брзо сакрити (следећег пута када се слајд учита).}\n\\end{itemize}\nПростији приступ за откривање једне ставке по клику је да користите \\begin{itemize}[<+->].\n\\begin{frame}\n\\frametitle{`Hidden higher-order concepts?'}\n\\begin{itemize}[<+->]\n\\item Аритмтичке тачности које су независне од ПА у неком\nсмислу саме `{садрже} у суштини {\\color{blue}{hidden higher-order,\nor infinitary, concepts'???\n\\item `Тачности у аритиметичком језику које \\ldots\n\\item Које сугеришу на бољу верзију Исакове тезе.\n\\end{itemize}\n\\end{frame}\nУ свим овим случајевима, притисак на страна нагоре, скролаље нагоре, или притисак на дугме за претходан слајд у траци за навигацију ће се враћати истим путем кроз слајд.\n1.7 Режим бесплатног поклаљаља\nУ beamer калси, подразумевани режим је ''презентација'' који прави слајдове. Међутим, можете да радите у различитом режиму који се зове ''handout'' постављањем ове опције када позивате класу:\n\\documentclass[12pt,handout]{beamer}\nОвај режим је користан да видите сваки слајд само једном са свим његовим стварина на њему, чинећи било која \\itemize[<+->] окружења видљива одједном (на пример, штампана верзија). Ипак, ово прави проблем када радите са only командаом, зато што је њена сврха да има ''само'' неки текст или фигуре у једном тренутку а не њих све заједно истовремено.\nАко желите да решите пбај проблем, можете да додате изјаву да прецизно наведете понашање када се носите са only комндама у handout режиму. Рецимо да имате овакав код\n\\only<1>{\\includegraphics{pic1.eps\n\\only<2>{\\includegraphics{pic2.eps\nОве слике су скроз различите, желите ох обе у handout, али оне не могу бити заједно на истом слајду зато што су велике. Решење је да додате handout изјаву да садржи следеће:\n\\only<1| handout:1>{\\includegraphics{pic1.eps\n\\only<2| handout:2>{\\includegraphics{pic2.eps\nОво ће осигурати да ће handout направити слајд за сваку слику.\nСада замислите да идаље имате ваше две слике само са изјавама, али се друга види у првој заједно са још неким графицима и и није вам потребно да се прва појави у handout. Зато можете упутити handout режим да не укључи неке јединствене команде тако што ћете:\n\\only<1| handout:0>{\\includegraphics{pic1.eps\n\\only<2>{\\includegraphics{pic2.eps\nОва команда се такође може користити за скривање оквира, нпр.\n\\begin{frame}<handout:0>\nили за, ако сте написали оквир који више не желите али који ће вам можда бити потребан касније, можете да напишете\n\\begin{frame}<0| handout:0>\nи ово ће сакрити ваш слајд у оба режима. (Редослед је битан. Немојте да ставите handout:0|beamer:0 јер тада неће радити.)\nПоследња ставка о handout режиму је о белешкама. У ствари, цела синтакса за оквир је\n\\begin{frame}\n...\n\\end{frame}\n\\note{...}\n\\note{...}\n...\nи можете да напишете ваше белепке о оквирима у пољу ''note'' (за многе од њих само ако су потребни). Користећи ово, можете да дате опцију позивању класе, или са\n\\documentclass[12pt,handout,notes=only]{beamer}\nили са\n\\documentclass[12pt,handout,notes=show]{beamer}\nПрва опција је корисна када направите презентацију која ће саджавати само белешке које су вама потребне, док се друга може дати онима који су пратили вашу презентацију или онима који је нису видели, да би могли да иде оба слајда са свим информацијама које сте рекли.\nИмајте на уму да 'handout' опција у \\documentclass линије потискује све анимације.\nВажно: ''notes=only'' режим се буквално бави само са белешкама. Ово значи да неће постојати излазна датотека већ само DVI. Због тога му је потренбо да сте већ покретали компилацију у другом режиму раније. Ако користите одвојене датотеке за боље разликовање међу режимима, можда ћете морати да копирате .aux датотеку из handout компилације са слајдовима (без белешки).\n1.8 Колоне и блокови\nПостоје два корисна окружења за конструкцију слајда: \"blocks\", која деле слајд (хоризонтално) у делове са заглављима, и \"columns\" које дели слајд (вертикално) у колоне. Блокови и колоне се могу користити унутар једни другима.\n1.8.1 Колоне\nПример\n\\begin{frame}{Пример за колоне 1}\n\\begin{columns}[c] % \"c\" оција одређује централно вертикално поравнање\n\\column{.5\\textwidth} % колона дизајнирана командом\nСадржаји прве колоне\n\\column{.5\\textwidth}\nСадржај подељен \\\\ у два реда\n\\end{columns}\n\\end{frame}\n\\begin{frame}{Example of columns 2}\n\\begin{columns}[T] % садржај је на врху вертикално поравнат\n\\begin{column}[T]{5cm} % свака колона може бити сама своје окружење\nContents of first column \\\\ split into two lines\n\\end{column}\n\\begin{column}[T]{5cm} % алтернативно поравнање на врху које је боље за графике\n\\includegraphics[height=3cm]{graphic.png}\n\\end{column}\n\\end{columns}\n\\end{frame}\n1.8.2 Блокови\nЗакључавање текста у ''block'' окружење креира издвојен, блок тескта са заглављем (празно заглавље се може коритити). Ово дозвољава да се визуелно разликују делови слајдова са лакоћом. Постоје тре базичне врсте блокова. Њихово форматирање зависи од теме која се користи.\nПроста\n\\begin{frame}\n\\begin{block}{This is a Block}\nThis is important information\n\\end{block}\n\\begin{alertblock}{This is an Alert block}\nThis is an important alert\n\\end{alertblock}\n\\begin{exampleblock}{This is an Example block}\nThis is an example\n\\end{exampleblock}\n\\end{frame}\n1.9 PDF опције\nМожете одредити уобичајене опције вашег PDF.\n\\hypersetup{pdfstartview={Fit % уклопи презентацију у прозор када се први пут приказује\n1.10 Нумерисање слајдова\nМогуће је нумерисати салјдове употребом овог фрагмента:\n\\insertframenumber/\\inserttotalframenumber\nМеђутим, ово прави два проблема за неке ауторе презентација: слајд са насловом се нумерише као први, и додатни или често називан \"backup\" (такође познат под именом апендикс, резерва) слајдови су укључени у тоталном бројању иако они нису увучени и јавни док \"тешко\" питање није било упитано. Овде две функције долазе до изражаја:\n* Способност за ресетовање бројача оквира на било ком слајду. На пример, ово може бити унето на слајду наслова да би се избегло његово бројање:\n\\addtocounter{framenumber}{-1}\nИли алтернативно овако:\n\\setcounter{framenumber}{0} or \\setcounter{framenumber}{1}\n* Први од примера изнад примењује подељеност делова да би се избегло њихово бројање.\n* Ове две ставке раде око проблема бројања помоћних салјдова:\n% (Хвала, Давиде Глеч!)\n% Сви ваши регуларни слајдови\n% После вашег последњег нумерисаног слајда\n\\appendix\n\\newcounter{finalframe}\n\\setcounter{finalframe}{\\value{framenumber\n% Резервни оквири\n\\setcounter{framenumber}{\\value{finalframe\n\\end{document}\n2 Powerdot пакет\nPowerdot је алтернатива за beamer. Ово је доступно из . објашњава ову функцију поприлично детаљно.\nPowerdot пакет се учитава позивом powerdot класе:\n\\documentclass{powerdot}\nУобичајене информације у заглављу се тада могу одредити.\nУнутар стандардног document окружења, више slide окружења прецизирају садржај који ће се ставити на сваком слајду.\n\\begin{document}\n\\begin{slide}{This is the first slide}\n%Овде иде садржај\n\\end{slide}\n\\begin{slide}{This is the second slide}\n%Још садржаја иде овде\n\\end{slide}\n% итд\n\\end{document}\n3 Везе\n* Wikipedia:Beamer (LaTeX)\n* (pdf) из CTAN\n* (pdf) из CTAN\n*\nfr:LaTeX/Faire des présentations\nen:LaTeX/Presentations", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 2837, "cyrillic": 0.662}
{"id": "11588", "title": "Викишколарац:Европа/Белгија", "text": "Белгија је мала земља у северној и западној Европи. Граничи се са Француском, Холандијом, Немачком и Луксембургом. Главни град Белгије је Брисел. Други велики градови су Антверпен и Лијеж. Белгија је такође део Европске уније од оснивања организације 1950 године и користи Euro као своју валуту. Многе од главних владиних зграда Европске уније налазе се у Бриселу.\n1 Историја Белгије\nБелгија је постала независна држава 1830. Пре тог датума земља је била део ''Ниских земаља'' историјске регије која одговара модерним државама Холандији, Белгији и Луксембургу. Ова група држава се сада зове Бенелукс. „Ниске земље“ су некада биле скуп феудалних држава између Светог немачког царства и Француске са различитим степеном аутономије. Међутим, неколико ратова између Холанђана, Шпанаца, Енглеза, Француза, Немаца и Аустријанаца опљачкало је земљу. Након стицања независности, земља је постала центар индустријске револуције у Европи и учествовала је у колонизацији Африке. Међутим, нафтна криза седамдесетих година довела је земљу (а посебно њен јужни део Валонију) у трајну економску кризу.\n2 Географија Белгије\nБелгија је једна од најмањих земаља у Европи. Земља је дуга око 280 км и широка око 145 км. Зиме у Белгији су благе и магловите, док су лета прохладна са ретким падавинма.   Јануарска темпетатура може бити 4°C, док јулска температура може највише достићи до до 22°C, а температура у планинским подручијима може бити и до 14°C. У Белгији влада океанска клима. Ваздушна маса Атлантика је јака у приморју и у средљим деловима земње. Белгија се често сматра једном од ниских земаља јер је углавном равна - највећа планина је Сигнал де Ботранге на 694 метара надморске висине. Њихова речна мрежа је поприлично густа. Све реке тамо припадају сливу Северног мора. Њихове главне реке су Шелда и Меза. Највиши водостај је обично зими углавном у низијским деловима. Они имају велики број канала, који слиже не само за пловиду већ и за наводњавање.\n3 Становништво Белгије\nСтановништво Белгије има више од 11 милиона. Белгија је подељена на три различита региона: Фландрију, Валонију и Брисел. У Фландрији већина људи говори холандски. У Валонији већина људи говори француски. У Бриселу људи говоре оба језика. Око 80 одсто белгијског становништва су римокатолици. Друге религије које се практикују у земљи укључују ислам и јудаизам.\n4 Знаменитости Белгије\nТуристи долазе у Белгију да виде градове, посете музеје и пробају храну. Белгијске чоколаде су међународно познате. Ostende је најпопуларније одмаралиште на плажи у Белгији. Белгија има десет UNESCO World Heritage Sites, укључујући Историјски центар Брижа и La Grand-Place у Бриселу.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 408, "cyrillic": 0.97}
{"id": "11591", "title": "Викишколарац:Европа/Андора", "text": "Андора је кнежевина у Европи, њен главни град је Андора ла Веља који има преко 20 000 становника. Андора ла Веља је највиши главни град у Европи. Неки од осталих градова у Андори су Лес Ескалдес, Енкамп и Сент Ђулија де Лорија.\n1 Историја\nПрема легенди, Карло велики је дао земљу Андорцима да би их наградио за њихову борбу против Мавара. Француско царство је 1812. до 1814. анектирало Каталонију и поделило је на четири департмана. Такође је и Андора припојена и ушла је у састав једног од тих департмана. 6. јула 1934. Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре. 14. јула исте године шпанска полиција је дошла у Андору и ухапсила га. Андорин политички цицтем је осетно модернизован 1993.\n2 Географија\nАндора се налази на Пиринејском полуострву у Европи. Смештена је између Француске и Шпаније. Има површину од 468 km². Она је једна од 6 ткз. микродржава у Европи. Рељеф Андоре се углавном састоји од планина. Хајвиши врх у Андори је Coma Pedrosa и он је висок 2946 m. Река Валира је највећи водоток у Андори и она настаје од Северне и Источне Валире.\n3 Становништво\nСамо 33% људи у Андори су андорске националности. Остале етничке групе су Шпанци (43%), Португалци (11%) и Французи. Најзаступљенија религија је католицизам. Писменост је 100%, а шклоле су 50% Француске и 50% андорске и шпанске. У Андори се налазе само две средње школе и један факултет.\n4 Знаменитости\nАндора је пуна занимљивих и прелепих знаменитости, неке од најпознатијих су црква Сант Јоан де Цаселлес, црква Госпе од Мериткелл, црква Санта Цолома и Лес Бонс.\nЦрква Сант Јоан де Цаселлес се налази у селу Цанилло. Направљена је 11.-12. века. Има правоугаони звони, дрвени кров и полукружни апсид.\nЦрква Мериткелла се налази у жупи Канило. Она је важна зато што је некада била дом статуе Госпе од Мериткел, свеца заштитника Андора. 1972. год. био је пожар који је уништио статуу али је црква касније реновирана и зато је модернија од неких других цркви.\nЦрква Санта Цолома налази се одмах изван Андоре ла Веље. Оригинално је направљена у 10. веку али је 12. додато неких ствари као што је цилиндрични звоник Ломбардског звона. Унутра се налазе многе слике мајстора Санта Коломе из 12. века.\nИсторијски комплекс Лес Бонс налази се на брду са погледом на село Енкамп. Настала је у средњем веку. Састоји се од романичке цркве Сант Рома, две карауле, одбрамбене куле и структуре од јавора. Унутар цркве можете видети репродукције важних романичких слика мајстора Санта Коломе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0", "word_count": 411, "cyrillic": 0.99}
{"id": "11590", "title": "Викишколарац:Европа/Литванија", "text": "Литванија је једна од три балтичке земље, а друге две су Летонија и Естонија. Литванија се граничи са четири прелепе земље:  Летонија, Пољска, Русија и Белорусија.\n1 Историја\nУ средњем веку Москва није била једини центар уједињавања руских земаља. Вековима јој је конкуренција у том смислу била Република Литванија , која је намеравала да створи своју верзију Русије. Почетком тринаестог века паганска племена источног Балтика су осетили на својој кожи сав ужас крсташких походи. Иако се чинило да ће и Литванци проћи лоше под чизмом западноевропских витезова, није било тако јер су се литванска племена удружила и зауставила немачко надирање па чак и извршила неколико контраофанзива. У бици код Сауле(1236) практично су уништили братство мача које је било доминантно на територији Летоније и Естоније. Занимљиво је да су ратници из Пскова гинули око двестотине ратника који је био савезник овом витешком роду . Литванским земљама су се са запада припајали витезови Тевтонског реда подчинивши предходно пруска племена. Тевтонцима су се придружили остаци Ливонског брадства мача и тако настаје ред Ливонских витезова.\n2 Географија\nЛитванија – земља североистока Европе, најјужнија и највећа од три балтичке државе. У периоду (14-16) века била је моћно царство које је доминирало већим делом источне Европе, а затим постаје наредна два века Попљско-литванска конфедерација. Била је кратко независна период од 1918-1940 а онда је од 1795 окупирана од стране Русије. Литванија је 11 марта 1990 године постала независна гласањем  свог новоизабраног парламента, а са стране совјетског парламента добија признање 6 септембра 1991 године. А У северно атлански пакт улази 2004 године и постаје члан Европске уније. Главни град је Вилинус.\n3 Становниство\nСтановништво чине Литванци највећи број(80%) затим Руси(9%) по Пољаци(7%) укупног становништва. Заступљена римокатоличка реликија, мали проценат (9%) православна. Густина насељености 55 становника на km2. Језик литвански, руски и пољски . Држава се налази на површини од 65.200 km2., у делу североисточне Европе на обали Балтичког мора . Суседне земље север – Летонија, исток- Белорусија , југ- Пољска , запад -Русија. Претежно равничарска земља са мноштвом језера, мочвара, река и шума. Главна река Њемен. Главни град Виљнус (590.000) становника.\n4 Занимљивости\nЛитванија је земља која је препуна занимљивости а баш зато је и људи воле. Једна занимлјивост је мени запала за око а  надам се да ће и вама. Тракајски замак налази се на југоистоку Литваније, недалеко од престонице Влњус и претставлја једну од главних туристичких атракција ове земље. Овај прелепи острвски замак на језеру Галве, који су градили литвански кнежеви у четрнестом веку, једини је замак у целој источној Европи који лежи на острву. Како је град Тракај у прошлости био један од главних центара Велике Кнежевине Литваније, овај замак био је од велике стратешке важности и данас представлја један од најважнијих радова литванске одбранбене архитектур.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 453, "cyrillic": 0.995}
{"id": "11589", "title": "Викишколарац:Европа/Данска", "text": "У Северној Европи наићи ћете на мало краљевство, познато по својој јакој држави благостања, капиталистичкој привреди са јаким јавним и приватним сектором и друштву са једнаким правима за све. Такође Данска је проглашена за најсрећнију земљу на свету више година за редом према неколико међународних истражинања.\n1 Историја\nДанска се годинама састојала од малих краљевстава. Харолд Плавозуби је 980. успоставио уједињено краљевство Данску. Немачки мисионари су успели уверити краља Харолда Плавозубог да прихвати хришћанство. Нова вера је заменила стару норманску митологију. Римске провинције су одржавале трговачке везе са становницима Данске. Материјална култура током великих сеоба често се означава као германско гвоздено доба. Данска привреда је упропаштена Наполеонским ратовима. Британска флота је напала 1801. Копенхаген и ту се одиграла битка код Копенхагена. То је навело Данску да постане савезник Француске. Током 1807. британска флота је поново артиљеријски тукла Копенхаген, изазвавши велике цивилне жртве. Заробили су данску флоту и одвукли је у Британију, што доводи до рата топовима. Данска је била неутрална у Првом светском рату. Рат је имао ефект и на Данску због финансијске нестабилности у Европи.\n2 Географија\nДанска (званичан назив је Краљевина Данска), је држава у Северној Европи, између Северног мора на западу и Балтичког мора на истоку. Она заузима површину од 43.098 km<sup>2</sup>, док је укупан број становника 5.400.000. Данска се састоји од полуострва Јиланд и око 490 острва, од којих је 100 насељено (Селанд, Лоланд, Фин и др.). Данској припада острво Гренланд и Фарска острва. Рељеф Данске је низијски и благо заталасан. Клима је приатлантска са благим зимама и умерено топлим летима. Главни град је Копенхаген (источна Данска), са 1.086.000 становника. Валута (новац) у Данској је данска круна (1 динар је 15.81 данска круна).\n3 Становништво\nУкупан број становника је 5.400.000. Главни језик који се говори у Данској јесте дански, док су фарски, немачки и гренландски такође регионално признати. 84,3% становника припадају Данској Народној Цркви, која је један од облика лутеранске цркве. У Данској је 91.6% Данаца, док су осталих 8,4% странци претежно из европске уније.\n4 Знаменитости\nЈедан од најлепших двораца у данској је ,,Kronborg Castle”који се налази у Helsingør -у. Друга заменитост би била мост „Øresund ” који повезује Данску и Шведску. Следећа знаменитост је стари град „Arhus ”који се налази у северо-источној Данској. Ту је и острво ,,Bornholm’’ које је источно од Данске у Балтичком мору, као и скулптура „Мала сирена” која се налази у Копенхагену. Данци воле слаткише. По броју различитих посластица конзумираних у току године, Данци су други, после Финаца. Основа данског јеловника су кромпир и месо. Међу најдражим пићима у Данској кафа заузима прво место. У Данској бицикл је главни превоз. Можда је то због чињенице да се у земљи редовно одржавају разна такмишења у бициклизму. Данска има високе порезе и због тога нема свака породица аутомобил, а продавнице у земљи раде само до шест увече. Међутим, и поред тога, Данци се сматрају најсрећнијим људима на свету. У Данској медцинске услуге су бесплатне. Данци су фантастични према природи. У кућама имају пуно биљака и цвећа а не стакло или пластику. Такође, играчке и посуде напрвљене од дрвета су врло популарне у Данској.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 523, "cyrillic": 0.986}
{"id": "11587", "title": "Викишколарац:Европа/Исланд", "text": "Исланд је европска држава без копнених суседа, која се налази између Атлантског и Северног леденог океана, Површина Исланда износи око 100.000 km². Главни град Исланда је Рејкјавик у ком живи највећи број становника. Рејкјавик је најсевернији град на острву.Остали већи градови су још и Коупавогир, Хабнарфјердир и Акирејри. Поред главног острва у њеном саставу се налази још 36 мањих острва. Исланд је најређе насељена држава у Европи и добио је име по енглеској реци island што значи острво, јер је ово острвска земља.\n1 Историја\nНасељавање Исланда почело је у IX и почетком X века, доласком досељеника, углавном Норвежана и Келта. Најстарији парламент је основан управо у овој земљи 930 године. Алтинг је држао седнице у Тхингвелиру до своје суспензије 1799. године. Четрдесет пет година касније, парламент је поново успостављен 1844. године, али овог пута у главном граду Рејкјавику. Исланд је био независан 300 година, а потом су под влашћу Норвешке и Данске. Године 1874, Исланд је добио ограничену аутономију и суверенитет у унутрашњим пословима од данске владе 1918, док су спољни односи остали под данском влашћу до Другог светског рата, 1940, када је Немачка била окупирана од стране Немачке. Рођењем нове републике 1950. године потписан је споразум између Исланда и Сједињених Држава, према којем су америчке снаге добиле одговорност за војну одбрану Исланда.\n2 Географија\nРепублика Исланд је острвска држава која се налази између Атлантског океана на југу и Северног леденог океана на северу. Држава је окружена са неколико острва, Гренланд на западу , Фарска Острва ,Шетландска острва и Спољни Хебриди , Оркнијска острва и северна обала Шкотске, на југоистоку, те острво Јан Мајен, на северу. На западу, најближа држава је Норвешка, док је на северу најблизи део Северна Америка.\nИсланд је острво вулканског порекла. Богат водом, језерима, глечерима, гејзирима, топлим минералним изворима. 13% Исланда је прекривено снегом и ледом. Већина становништва живи на 7% територије која је једина плодна.\nКлима: На обали и на југу, влажан Атлантик, са свежим летима и благим зимама,а у централном и северном делу острва клима је субполарна.\n3 Становништво\nНа Исланду живи око 364 хиљаде људи. 91% становника живи у граду, а највише у главном граду , Рејкјавику. Порекло становништва је углавном норвешко и келтско. Исланђани су народ германског порекла, и чине највећу популацију у држави, а највећа национална мањина су Пољаци. Језик који се говори је исландски. У важне стране језике спадају дански, и други скандинавски језици, затим енглески и немачки. Што се тиче религије, највише преовладава евангелистичка религија, око 96%.\n4 Знаменитости и занимљивости\nИсланд називају и \"земљом леда и ватре\" јер је богат вулканима и гејзирима по којима је познат. Зима на Исланду није тако хладна као што се мисли. Температуре су око нула степени, а лета су прилично хладна са просечном температуром од десет степени Целзијуса. Унутрашњост острва је углавном прекривена ледом док су његове периферије насељене.\n* Већина Исланђана верује у вилењаке.\n* Вулканске ерупције се јављају у просеку сваке 4 године.\n* На Исланду нема шума.\n* Пиво је било илегално на Исланду до 1989. године.\n* Са 43,5 радних сати недељно, Исланђани имају најдужу радну недељу у Европи.\n* . Исландски језик је остао непромењен од древног нордијског. То значи да се хиљадугодишњи текстови и даље лако читају.\n* Бебе на Исланду се рутински остављају у колицима испред куће на поподневном спавању.\n* На Исланду нема презимена – Исланђани користе традиционални систем нордијских имена, који се састоји од презимена које се састоји од имена оца (или мајке) са додатком -доттир (-ћерка) или -син (-син ).\n* 60% становништва Исланда живи у Рејкјавику.\n* Приходи од посматрања китова на Исланду премашују приходе од лова на китове.\n* Супротно предрасудама, Исланд је земља обично умерене климе, ни превише вруће ни превише хладно, највиша забележена температура у источним фјордовима 1939.године била је 30,5°Ц.\n* Потрошња кока-коле по глави становника већа је него у било којој другој земљи, али на целом острву нема Mc Donald’s ресторана.\n* 2010 Исланд је забранио стриптиз клубове.\n* Око 85 одсто енергије Исланда долази из обновљивих извора, а више од половине је геотермална.\n* Исландски коњи показују два додатна хода у односу на све друге расе.\n* Имена за децу рођену на Исланду која се раније нису користила на Исланду морају бити одобрена од стране Исландског одбора за номинације.. Исланд је био једно од последњих места на земљи насељено људима.\n* Исланђани гледају више филмова од било које друге нације.\n* Исланд је дом једне од најстаријих демократија на свету; основан 930. године.\n* На Исланду је нелегално поседовати кућну змију, гуштера или корњачу.\n* Национални спорт земље је рукомет.\n* Исланд нема војску, морнарицу или ваздухопловство.\n* Комарци не постоје на Исланду.\n* Исландска полиција не носи оружје. Криминал на Исланду је веома низак, а насилни злочини практично не постоје.\n* Исланд има највећи број издања књига и часописа по глави становника, а 10 процената становништва земље ће објавити књигу током свог живота.\n* Исландски телефонски именици наводе Исланђане по именима по абецедном реду.\n* Сирово срце птице puffin сматра се деликатесом.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4", "word_count": 806, "cyrillic": 0.99}
{"id": "11592", "title": "Викишколарац:Азија/Филипини", "text": "Филипини су рајска острва на земљи. Кажу да су срце Азије. Тачна локација је југо-источна Азија. Они су увек по нечему познати. Од најдужег аутопута, највећег аеродрома, највишег планинског врха, највећег језера, највишег броја острва на територији једне земље, скоро па једини који производе кокос и шећерну трску на целој планети... Такође највећа површина на једној локацији где се узгаја пиринач па све до невероватног открића чак 16 нових врста сисара, огромног нивоа морског биодиверзитета - разноликост живог света на планети (појам који обједињује све врсте на нашој планети). Острво у језеру, који се налази на острву у језеру, који је на острву зове се “VULCAN POINT”. Може се слободно рећи да су Филипини јединствено место на планети.\n1 Историја\nШпанска колонија која је кренула на чувени експедициони пут око света, 1521.године коначно стиже на архипелаг, на челу са Фердинандом Магелан који је Португалског порекла. Магелан је успео да преобрати народ у Римо-католике и самим тим донео Хришћанску веру. Нажалост убрзо страда у борби против племена, од локалног вође Лапу - Лапу. Током деценија послато је неколико екпедиција широм архипелага. И коначно је 16. јануара 1556. године острво добило назив ФИЛИПИНИ, у част Филипа 2. од Шпаније. Успоставлјен је главни град под именом Манила 1565 године. Када се Шпанско - Амерички рат завршио 1898.год. Филипини постаје Америчка територија. И тако 1907.године поставњена је прва Америчка влада, што под тако званим “Ђонсовим актом” 1935.године у наредних десет година, САД даје обећање за могућност независтност и успостављења држава Филипина. Међутим пре самог остваривања независности, дешава се највећи и најјачи напад од Јапана на саму државу 1942.године током Другог Светског рата и тако је Јапан освојио Филипини. Поново Америчке снаге ослобађају Филипине 1945.године и 1946. године коначно постаје самостална Држава Република Филипина. Иако и даље економски зависна од САД, први изабрани председник је Мануел Рохас 1946-1948. Међутим његова изненадна смрт 1948.године замењује га подпредседник Елпидио Корино све до 1953.године. Комунистички партизани су постојали али су поражени током педесетих година. Битан догађај се дешава средином шездесетих година, када Фердинанд Маркос преузима власт и влада све до 1986.године. Током његове власти владала је тешка диктатура и нестабилност државе. Чувени “Маршалов Закон” (вандредно стање) који траје од 1972-1981.године доводи народ до незадовоњства, будући да у том случају обични грађански закон и власт губе моћ, а војска преузима контролу. Године 1986. Фердинанд је скинут са власти и смењује га прва женска председница Марија Коразон Акино која влада од 1986-1992.године. Све до данашњег дана владала су још пет председника:\n# Фидел В. Рамос\n# Ђосеф Естрада\n# Глорија Макапагал Аројо\n# Бенигно Симеон Акино Други\n# Родриго Дутерте.\n2 Географија\nФилипини су тропско вулкански архипелаг од 7000 острва, од којих је 2000 насељено. Највећа је острвска држава без икаквих копнених граница и заједничких острва са другом нацијом. Лоцирано је у југо-источној Азији и окружује га Филипинско море на северу, Кинеско море на западу и Сулуско море на југу. Острва се налазе на тако званом “RING OF FIRE”, што у преводу значи ватрени прстен. Назив је добијен због невероватне позиције самих острва, окружена су највећим бројем активних вулкана на читавој планети, чак 53 и налази се на тектонској плочи коју локалци зову “THE PHILIPPINE PLATE” - филипинска плоча. Због тога што се налази близу екватора Филипини су изложени земљотресима и тајфунима у кишној сезони, чак двадесет у току године.\nПодељена је на три веће дела :\n# ЛУЗОН он се налази на Северу, главни град Манила\n# ВИСАЈАС који се налази на средини острва, главни град Себу\n# МИНДАНАО који се налази на Југу, главни град Давао сити\nГлавни град се зове Манила и налази се у делу Лузон на северу, где живи пола популације. Нација има 17 регија. Кезон сити, мало северније од Маниле, је највећи град на Филипинима и окружује га 16 мањих градова и то се све зове “MANILA METRO” или “NATIONAL CAPITAL REGION” тј. национални главни региони.\nКопнено су јако добро повезани. Најдужи аутопут зове се “Пан-филипин аутопут”, износи 3,500 км и прожима се кроз цели архипелаг од Севера до Југа. Такође су јако добро ваздушно повезани са највећим и најпрометнијим аеродромом у главном граду - Манили, чувени “Ниној Акино Интернашонал аирпорт”.\nОстрво у језеру, који се налази на острву у језеру, који је на острву...зове се “VULCAN POINT”. Такође постоји острво које има више вулкана од градова по метру квадратном, назива се “KAMIGUIN ISLAND”. Највиши планински врх је “MOUNT APO”,са висином од 3000 метара. Најдужа река се зове “KAGAJA”. Нејвеће језеро “ЛАКЕ ЛАГУНА ДАБАЈ” у Лузон-у, има одвојено острво у сведини језера.\n3 Становниство\nФилипини имају 110 милиона становника, што их сврстава на 8. место у Азији и на 12. место у свету по популацији. Половина становништва живи на острву ЛУЗОН, на северу. Од 7000 острва, 2000 острва је насељено. Око дванаест милиона филипинаца живи у иностранству. Такође је највећа хришћанска нација у Азији, трећа највећа католичка нација на свету. Постоји 175 етно језичких група људи на филипинима.\nГлавни језик је филипински ( тагалог дијалекат) и енглески. Постоје разни дијалекти на филипинима:\n* 28% тагалог\n* 13% себуано\n* 9% илокано\n* 8% бисаја\n* 42% остало + мала већина недржављана (азијата и американаца)\nТагалог дијалекат се састоји од: 13% шпанског, 9% малај и 6% енглеског\nНационална валута је: филипински песо\n4 Знаменитости\nПостоје многобројне знаменитости на Филифпинима.\n# Пуерто принцеса (подводна река)\n# Боракај плаже са белим пешчаним плажама\n# Чоколадна брда\n# Тврђава Сантијаго\n# Магеланов Крст\n# Сан Агустинова црква\n# пиринчљне терасе\n# Мак Артур пристаниште\n# Национални музејум", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8", "word_count": 901, "cyrillic": 0.977}
{"id": "11594", "title": "Викишколарац:Европа/Летонија", "text": "Летонија се налази у северној Европи. Граничи се са Естонијом на северу и Литванијом на југу и са Русијом и Белорусијом на истоку, а на западу дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније је Рига.\n1 Историја\nЛетонија се првобитно звала Ливонија по племену Лива које је живело у приобаљу и које је дошло у контакт са немачким трговцима преко којих се раширило хришћанство у Летонији. 1201. год. Немци оснивају град Ригу који постаје важно трговачко средиште на западној обали Балтичког мора и тако је одржавало контакте са западном Европом. У својој историји Летонија је била под влашћу Пољске, Шведске и Русије. Након Пољске, контролу над Летонијом преузима Русија али је због слабљења Русије након револуције, Летонија прогласила независност 18. новембра 1918. год.,  да би 1940. Постала нова чланица Совјетског Савеза. У току Другог светског рата била је под немачком окупацијом, а након рата враћа се под совјетску власт. Летонија је прогласила независност 1991. год. Сада је чланица НАТО- а и Европске Уније.\n2 Географија\nЛетонија има повољан географски положај где се укрштају путеви између југа и севера. Балтичко море је веома важно за привреду државе. Обале су слабо разуђене. Простире се на површини од 63700 km2. Летонија је претежно равничарска земља. Највиши врх Летоније је висок 312m. Летонија има много језера која су ледничка и много река, а највећа је Западна Двина.50% територије је под шумама што чини велико природно богатство Летоније и ту живе јелени, вепрови, даброви, вукови. У Летонији су зиме веома хладне, а лета умерено топла. Просечна температура је 26C.\n3 Становништво\nЛетонија има 2. 385.396 становника.Густина насељености је 36 становника на km<sup>2</sup>. 69% становништва живи у градовима.Највећа група народа су Летонци којих има 63%, а остало су Руси, Белоруси; Украинци, Пољаци. Најзаступљенија вера је протестантизам, а затим и католичка и православна.\n4 Занимљивости\n* Стари град Риге је уврштен на УНЕСКО-ву листу светске баштине јер је један од најлепших у Европи.  У архитектури доминира стил сецесија.\n* Летонска застава је једна од најстаријих на свету, датира од 13. века. Плава крава која се може наћи само на балтичкој обали у регији Курземе.\n* Краве се рађају беж боје али врло брзо им кожа поплави.\n* Национални камен Летоније је ћилибар\n* Најпопуларнији спортови су хокеј и кошарка\n* Највиша зграда у Летонији и трећа по висини у Европи је ТВ и радио торањ у Риги (368,5m)\n* У Летонији се може посетити радио телескоп из времена Хладног рата. Зове се Ирбене и осми је највиши на свету. Током совјетске ере звали су га“ Старлета“.\n* Колкота Рт је место „где се срећу два мора“.То је најсевернији део рта који дели залив Риге и Балтичко море. То је популарно место за купаче и сурфере и посматраче птица селица у пролеће.\n* Летонија има необичан водопад Вентас Румба који није много висок али је широк чак 250m\n* Национално јело је сиви грашак са сланином и харинга са свежим сиром и павлаком\n* Земља има веома високу стопу писмености, чак99,8% становника има завршено средње образовање\n* У Риги је 2003. год. одржано такмичење за песму Евровизије.\n* Летонија је једина балтичка земља која има циркус.\n* Аеродром Рига је највећи на Балтику\n* Летонија је на другом месту у свету по сигурности животне средине\n* Летонија има велика налазишта кречњака,  доломита, тресета, ћилибара", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 539, "cyrillic": 0.988}
{"id": "11595", "title": "Викишколарац:Европа/Шведска", "text": "Шведска, званично Краљевина Шведска, је нордијска држава у северној Европи. Граничи се са Норвешком на западу и северу, са Финском на истоку, а повезана је са Данском на југозападу мостом-тунелом. Главни и највећи град је Стокхолм. Шведска има укупно 10,4 милиона становника, највећа je од нордијских земаља. Упркос високој географској ширини, Шведска често има топла континентална лета, јер се налази између северног Атлантика и Балтичког мора.\n1 Историја\nГермански народи су насељавали Шведску од праисторије, у историји познати као Готи и Швеђани, чинећи морске народе познате као Нордијци. Независна шведска држава настала је почетком XII века. Након што је црна смрт средином XIV века убила око трећину скандинавског становништва, доминација Ханзе у северној Европи је угрозила Скандинавију економски и политички. То је довело до формирања Скандинавске Калмарске уније 1397. године, коју је Шведска напустила 1523. Када се Шведска укључила у Тридесетогодишњи рат на протестантској страни, почело је ширење њених територија и на крају је формирано Шведско царство које је постало једна од великих сила Европе до раног XVIII века. Шведске територије изван Скандинавског полуострва постепено су изгубљене током XVIII и XIX века, завршавајући анексијом данашње Финске од стране Русије 1809. Последњи рат у који је Шведска била директно укључена био је 1814. године када је Норвешка војно принуђена на унију, која се мирно распала 1905. Од тада је Шведска била у миру, одржавајући званичну политику неутралности у спољним пословима. Шведска је 2014. прославила 200 година мира, оборивши чак и швајцарски рекорд мира.\n2 Географија\nСмештена у северној Европи, Шведска лежи западно од Балтичког мора и Ботничког залива, са дугачком обалом, и заузима источни део Скандинавског полуострва. На западу је скандинавски планински ланац (Скандерна), ланац који одваја Шведску од Норвешке. Финска се налази на североистоку. Поморске границе има са Данском, Немачком, Пољском, Русијом, Литванијом, Летонијом и Естонијом, а са Данском је повезана и мостом у Ересунду. Њена граница са Норвешком (дужине 1.619 км) је најдужа непрекидна граница у Европи. Шведска је 55. по величини држава на свету, пета по величини држава у Европи и највећа држава у северној Европи. Шведска има 25 покрајина заснованих на култури, географији и историји. Покрајине су обично груписане у три велике дела, северни Норланд, централни Свеланд и јужни Геталанд. Шведска такође има доста дугих река које дренирају језера. Северна и Централна Шведска имају неколико широких река познатих као Алвар, које обично протичу унутар скандинавских планина. Најдужа река је Кларалвен-Гота алв, која извире у Трøнделагу у централној Норвешкој, тече 1.160 километара пре него што уђе у море код Гетеборга. Већина Шведске има умерену климу, упркос њеној северној географској ширини, са углавном четири различита годишња доба и благим температурама током целе године. Зима је на крајњем југу обично слаба и манифестује се само кроз неке краће периоде са снегом и температурама испод нуле, а тамо јесен може прећи у пролеће, без изразитог периода зиме. Северни делови земље имају субарктичку климу, док централни делови имају влажну континенталну климу.\n3 Становништво\nУкупан број становника Шведске у октобру 2020 је био 10.377.781. Просечна густина насељености је нешто преко 25 људи по км<sup>2</sup>. 87% становништва живи у урбаним срединама, које покривају 1,5% укупне површине земље. На југу је знатно већа насељеност него на северу. Главни град Стокхолм има становништво од око 950.000 људи. Други и трећи по величини град су Гетеборг и Малме. Велики Гетеборг броји нешто више од милион становника, а исто важи и за западни део Сканије, дуж Ересунда. Регион Ересунд, данско-шведски прекогранични регион око Ересунда, чији је Малме део, има 4 милиона становника. Изван већих градова, области са значајно већом густином насељености су: пољопривредни део Остерготланда, западна обала, област око језера Меларен и пољопривредна област око Упсале. Званични језик Шведске је шведски, северногермански језик, сродан и веома сличан данском и норвешком, али се разликује по изговору и правопису. Норвежани имају мало потешкоћа да разумеју шведски, а Данци га такође могу разумети, са нешто више потешкоћа од Норвежана. Исто важи и за стандардне говорнике шведског, којима је далеко лакше да разумеју норвешки него дански. Пре XI века, Швеђани су се придржавали нордијског паганизма, обожавајући богове Асира, са центром у храму у Упсали. Са христијанизацијом у XI веку, закони земље су се променили, забрањујући обожавање других божанстава до касног XIX века.\n4 Знаменитости\n*Готландс Раукар - Необичне стенске формације које се издвајају из кречњачке стене Готланда дуго су биле извор митова, историјске радозналости и природних лепота.\n*Кебнекаисе - Кебнекаисе је највиша планина у Шведској и налази се на 2096m. Планина је део скандинавских планина и необично је што има два врха. Јужни врх је прекривен глечером, који се, нажалост, због глобалног загревања топи, и смањује висину. Како се планина налази унутар поларног круга, најбоље време за посету је април када се снег слегне и постане стабилан, што ствара одличне услове за пењање и скијање.\n*Палата Дротнингхолм - Палата Дротнингхолм је резиденција шведске краљевске породице, која је изграђена на острву по имену Ловон. Никодемус Тесин, старији, дизајнирао је палату по налогу краљице Хедвиг Елеоноре, а изградња је почела почетком 1600-их.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 826, "cyrillic": 0.987}
{"id": "11599", "title": "Викишколарац:Европа/Белорусија", "text": "Белорусија, земља источне Европе. Док није постала независна 1991. године, Белорусија je била позната као Бела Русија. Била је најмања од три Словенске Републике укључене у Совјетски савез. Граничи се са Литванијом, Летонијом, Русијом, Украјином и Пољском. Њена валута је Белоруска рубља. Белорусија није део Европске уније.\n1 Историја\nРегион који је сада данашња Белорусија први пут су населила словенска племена у 6.веку.  До 20 века, данашња Белорусија је била део других држава (Литванија, Пољска, Русија) 25.3.1918. Уз помоћ Немачког царства, Белорусија је прогласила независност. Данашње границе добила је 1939. године после Совјетске инвазије на Пољску. Белорусија је највише штете доживела од напада Немачке 22.06.1941. Тек 1944. године, ослобођен је највећи део Белорусије у операцији Багратион. Независност је проглашена 25.08.1991. године, када су установљени нови грб, застава, устав и пасош.\n2 Географија\nГеографски положај Белорусије је између 51° и 57° северне географске ширине и између 23° и 33° географске дужине. Најдужа река је Дњепар (700км) Површина: 207.595км<sup>2</sup>. Званични језици: Белоруски и Руски. Белорусија је равничарско-брежуљкаста држава са језерима, мочварама, шумама. Најдуже реке: Њемен, Дњепар, Западна Двина. Клима је умерено-континентална. Белорусија је земља без излаза на море, нема обале, углавном је равна. Значајан део југоистока Белорусије забрањен је као зона искључења због експлозије у чернобилској електрани 1986. године.\n3 Становништво\nГлавни град је Минск, где живи и највећи број становника. Национална структура: Белоруси 81%, Руси 11%, Пољаци и Украјинци. По последњем попису из 2020., забележено је да Белорусија има број од 9.400.000 становника. Два званична језика Белорусије су белоруски и руски. Белорусија нема званичну религију. Стопа писмености је 100%. Образовање у Белорусији је бесплатно за све нивое. Деца морају да иду у школу од 6 до 15 година.\n4 Знаменитости\nПознатије знаменитости су:\n* Брест – Железнички музеј\n* Трг победе у Минску\n* Национални парк Нароцх\n* Беловезхскаиа\n* Пусхцха\n* Највећа реликтна шума у Европи\n* Гомељска палата и парк Ансамбл\n* Замак Мир", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 318, "cyrillic": 0.996}
{"id": "11598", "title": "Викишколарац:Европа/Ватикан", "text": "Ватикан, познатија као најмања држава је независна. Држава се налази у западном делу главног града Италије (Рим), недалеко од реке Тибар.\n1 Историја\nЈош пре појаве Хришћанства ,Ватикан је сматран као Свето место. Ватикан је католичка држава која је основана тек 1929.године Литеранским уговором. Ватикан има најмању војску на свету а она се зове Швајцарска гарда. Швајцарску гарду је основао Папа Јулије II . На Ватиканском подручју цар Калигула је изградио циркус, који је после њега довршио Нерон, по којем је циркус добио име. Обелиск који је данас на Тргу Св. Петра донесен је на то место са  Нероновог циркуса, а изворно потиче из Хелиополиса у данашњем Египту. Триста двадесет шесте године је изграђена Константинова базлика Св. Петра на месту гроба Светог Петра. Током векова, папински утицај је растао и папе су створиле велику и моћну државу која је временом заузимала велики део Апенинског полуострва. Такво стање је било све до средине 19. века, када је то подручје преузело новонастало италијанско краљевство. Ватикан није био током целе историје седиште папе, већ су то биле Латеранска палата, Квириналска палата. Папе су одбијале да признају италијанског краља као поглавара Рима и одбијали су да напусте Ватикан, то стање је решено 1929. године када је потписан Латерански споразум између Ватикана и  Италије. Уговор су потписали Мусолини Бенито и кардинал Гаспари Пиетро . Уговор је осигурао независност Ватикана и статус Католичке цркве у Италији.\n2 Географија\nВатикан се налази на Ватиканском брежуљку. Површина државе је 44 хектара. Због своје величине Ватикан има веома сличну климу као и у Риму . Клима у Ватикану је углавном умерено медитеранска са благим зимама и сувим и топлим летима. Сам Ватикан је од великог културног значаја. Зграде као што су базилика Светог Петра и Сикстинска капела су дом за неке од најпознатијих уметности на свету, што укључује уметничка дела разних уметника .\n3 Становништво\nВатикан има око хиљаду (1.000) становника, од којих су 450 држављани ,док остали имају дозволу за боравак ( немају држављанство државе) . У Ватикану су углавном Италијани и Швајцарци. Као и друге државе Ватикан има своју националну химну  Понтификалну химну и марш. Текст химне је на Италијанском језику коју је написао Антонио Алегра  док је музику компоновао Шарл Гуно. Сваке године Ватикан посећује скоро милион туриста који желе да виде архитектуре и разне историјске споменике. У држави Ватикан постоји укупно шест улаза , али грађани и туристи могу видети и користити само три. Једини људи којима је дозвољено да живе у Ватикану су свештенство (религиозни људи) и швајцарска гарда који су полицијске снаге земље. Преко две хиљаде (2.000) других људи ради у земљи, али свакодневно путују из Италије у Ватикан .\n4 Знаменитости\nВатикан има веома лепе знаменитости са доста значајних историјиских архитектура.\nНеке од њих су : Ватикански музеј,Ватиканска палата,Трг Светог Петра,Рафаелове собе, Сикстинске капеле,Ватиканска библиотека и Галеон.\nВатикански музеј\nсe налази  у Ватиканској палати која са једно неколико хиљада соба чини изузетно важан музејски склоп, због количине и вредности ремек дела које су папе скуплљали вековима.\nВатиканска Палата\nје импресиван збир зграда са многобројним собама,дворанама,музејима,галеријама,библиотекама,капелама,двориштним вртовима богате са разним уметничким благом.\nТрг светог Петра\nје простор унутар Ватикана, испред Базилике Светог Петра која је главна зграда Ватикана и најважније религиозно издањe католицизма, у којој се одржавају најважније церемонијалне литургије. У унутрашњости цркве сахрањен је Свети апостол Петар, први папа и један од дванаест апостола .\nСикстинска  капела\nје званична резиденција папе и најпознатија је капела у Апостолској палати. Оно што је чини чувеном јесте њена архитектура и фреско декорације које су радили Микеланђело, Рафаел Санти, Бернини и Ботичели, највећи мајстори ренесансе. Сикстинска капела  сматра се најзначајнијим Микеланђеловим сликарским достигнућем.\nВатиканска библиотека\nједна је од најстаријих на свету која чува једну од најзначајнијих колекција историјских текстова. Службено је успостављена 1475. године. У њој се тренутно налази 75.000 рукописа и преко 1.100.000 штампаних књига.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD", "word_count": 636, "cyrillic": 0.998}
{"id": "11597", "title": "Викишколарац:Европа/Словачка", "text": "Словачка je централна земља у Европи и део је земаља које се налазе у склопу Европске уније у којој је званична валута: еуро. Словачка је држава која се налази у источном делу Средње Европе. Главни град Словачке је Братислава. Званични језик је словачки. Државно уређење: парламентарна република.\n1 Историја\nИсторија Словачке подељена је у четири главна раздобља: раздобље које је претходило мађарском оснивању у 10. веку: доба мађарске владавине до 1918. године: чехословачко раздобље (1918-1992) и раздобље независне Словачке Републике (од 01. јануара 1993.). Преци модерних Словака настањивали су јужне падине Карпата отприлике од 5. века. У 9. веку створена је великоморавска држава у којој су били и Словаци и њихови суседи – Чеси.\nПочетком 10. века током најезде Мађара уништена је великоморавска држава. Словачка, одвојена од чешке и моравске земље, дошла је под власт Мађара. Земља коју је освојила Мађарска била је насељена углавном сељацима. Мађарска се према Словацима понашала као поражен народ. У 13. веку територија Словачке је била изложена разорној инвазији Монгола који су напали Мађарску. Касније, с појавом досељеника (углавном из Немачке), започео је господарски развој словачких земаља. Словачка је заузимала централно место у Краљевини Мађарској, а Братислава је била главни град Хабсбурговаца до коначног протеривања Турака и ослобођенја целе Мађарске крајем 17. века. Протестантизам се проширио по целој регији, али су се снаге католичке протуреформације појачале под Хабсбурговцима.Раздобље процвећеног апсолутизма за време Јосипа II било је посебно важно за развој Словачке. Родољубиви узлет и ширење револуционарних идеја у Мажарској наставили су подстицајно деловати на словачки родољубиви покрет.Током револуције 1848. године развијен је програм „Захтеви словачког народа“ – први израз политичких захтева Словака. Програм је позивао на коришћење словачког језика у школама, судовима, локалним самоуправама и избор словачког парламента на темељу општег права гласа. То је довело до сукоба између Словака и Мађара: Уочи I светског рата словачки родољуби блиско су сарађивали са другим народима Аустро-Угарског Царства; управо у то време почиње се обиковати идеја о стварању чехословачке државе 28. октобра 1918. Чешко национално веће прогласило је независност Чехословачке у Прагу, а 30. октобра Словачко национално веће у граду Турцсански Свети Мартин објавило је одвајање Словачке од Мађарске и ставарање Чехословачке државе. Заједничка држава поново је створена на темељу уједињења два нардоа након десет векова раздвајања.\nГодина 1938, након Минхенског споразума, многи Словаци из екстремистичког крила аутономаша захтевали су потпуно одвајање од чехословачке државе. Као резултат овог споразума преваладала је линија распарчавања Чехословачке; Кад је Хитлер у марту 1939. заузео Праг, немачки и словачки нацисти створили су посебну словачку државу.Његова слава је била нацистичка диктатура коју је водио председник Тисо. На крају рата, Словачко национално веће преуело је контролу над целом Словачком. Демонстрацијама у новембру 1989. године окончана је комунистичка власт. У чешкој се појавио покрет Грађански форум, а у Словачкој покрет Јавност против насиља.Држава је добила ново име – Чешка и Словачка Савезна Република.Крајем 1990. савезни парламент доделио је Словачкој право управљања прорачуном, без решавања питања јамстава суверенитета.1991. године Чешки и словачки владини кругови одржали су низ састанака на којима су разматрана питања доделе аутономије Словачкој, али догово није био постигнут. Покрет УПН се поделио, посебно по питању сепаратизма, а на изборима 1992. године нова организација родољубивих страна – Покрет за демократску Словачку- освојила је већину места у словачком законодавном телу. У јуну 1992. године челници савезне, чешке и словачке владе постигли су споразум о мирној подели Чехословачке. 01. јануара 1993. године настале су две независне државе: Чешка и Словачка Република.\n2 Географија\nНајвећим делом Словачка обухвата Западне Карпате, који се у луку пружају од Дунава на југозападу до границе са Украјином на истоку. На западу су ниске планине Мали и Бели Карпати; у средишњем делу Високе Татре; на истоку шумовити Бескиди; у унутрашњем делу карпатског лука налазе се Ниске Татре и Словачке рудне планине; на југу и југоистоку ободни део Панонске низије. Клима је умерено-континентална. Веће реке: Дунав, Вах, Морава, Хрон и Ипељ; мала глацијална језера. У нижим деловима су листопадне шуме (храст), следе мешовите (буква, смреке) и на вишим теренима четинарске (смрека). Већи градови 2001 год су: Кошице, Прешов, Нитра, Жилина, Банска Бистрица, Трнава и Мартин.\n3 Становништво\nТренутни број становника за регион Словачка износи: 5 447 330 становника. Главни град је Братиславa којa има 447.000 становника. Етничке групе чине: 86% словака,11% мађара и 1% рома. Већина становника је римокатоличке вере.\n4 Знаменитости\nДобро очувана архитектура Словачке изузетно је цењена у целом свету. Дворци Спиш и Тренчиански, село музеј Влколинетс, као и дворац Бојнице и дворац Братислава су међу најпосећенијим локацијама у овој земљи. Заплетене улице старог града Братиславе складно се комбинују са модерним објектима као што су СНП мост и његова осматрачница за НЛО.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0", "word_count": 769, "cyrillic": 0.996}
{"id": "11596", "title": "Викишколарац:Европа/Грчка", "text": "Званичан назив Грчке је Хеленска Република, а на савременом грчком језику зове се још и Елада или Елас. Смештена је на југоистоку Европе и крајњем југу Балканског полуострва. Њен положај на раскрсници путева између Европе, мале Азије и северне Африке утицао је да историја и култура Грчке буду изузетно занимљиве. Грчку често сматрају „колевком“ модерне европске цивилизације, а њена историја се пружа све до времена праисторије.\n1 Историја\nБогата историја Грчке може се поделити на неколико епоха: \n# Из праисторије долази најстарији доказ људског присуства на Балкану, налази се у Грчкој пећини Петралона и процењује се да потиче из периода 270.000.п. н. е. Успон Грчке од примитивних почетака до врхунца тада познате цивилизације, дешава се у току бронзаног доба (2800—1100. п. н. е.), на простору Егејског мора.\n# Античка Грчка постојала је у периоду између 7. и 4. века п. н. е. Карактеришу је стварање полиса – градова држава међу којима су свакако најзначајнији Атина и Спарта, као и стварање Хомерових епова Илијада и Одисеја- драгуља грчке књижевности. Појам демократије такође је први пут споменут у периоду Античке Грчке.\n# Хеленистичка Грчка је период који карактерише уједињење грчких полиса под влашћу Александра Великог, македонског владара и траје од 4. до 2. века п. н. е.\n# Римска владавина почиње освајањем Грчке од стране Римског царства у 2. веку п. н. е. Римљани су градили путеве, аквадукте, јавна купатила и мостове чиме су олакшали свакодневни живот тадашњих Грка.\n# Византијско царство настало је распадом Римског царства, на Источно и Западно царство, трајало је од 395. до 1453. г. н. е. Грчка је постала део Византијског царства.\n# Отоманско царство након 1453. године почиње да се шири ка Грчкој заузимајући њен већи део и траје до 1830. године када је грчки народ повео борбу за ослобођење од отоманског царства.\n# Модерна Грчка настаје 1830. године након ослобођења од Отоманског царства, по уставном уређењу монархија до 1973. године када постаје република.\n2 Географија\nСа површином од нешто мање од 132.000 км² највећа је држава на Балканском полуострву. Грчка излази на Егејско, Јонско, и на Медитеранско море између Албаније и Турске. Копнене границе су јој дуге укупно 1.288 км. Граничи се са Албанијом у дужини од 282 km, Бугарском 494 км, Турском 206 км, Северном Македонијом 246км. Обале су јој дуге 13.676 км.\nГлавни град Грчке је Атина, једна од најстаријих престоница западног света. Обухвата удубљење на западној обали Атике и њени препознатљиви симболи су Акропољ и лука Пиреј. Солун ( Тесалоники ) је други град по величини и главни је град северне Грчке. Добио је име по сестри Александра Великог. У Солуну се налази неколико познатих цркава међу којима се истиче црква Светог Димитрија. Заштитни знак Солуна је Бела кула изграђена у 15. веку. Говорећи о грчкој географији треба истаћи прелепа острва.\nНајвеће оствро Грчке је Крит, а треба истаћи и јонска острва: Крф, Лефкаду, Кефалонију, Итаку, Китеру и Закинтос, као и групу острва у јужном Егеју, која се заједничким именом називају Киклади: Миконос, Дилос, Тинос, Сирос, Андрос, Наксос, Парос, Санторини, Анафи, Аморгос, Милос и неколико мањих острва.\n3 Становништво\nПрема подацима пописа становништва из 2011. Грчка је имала нешто мање од 11 милиона становника. Грчка је најчистија етничка држава на Балкану, Грци чине око 98% становништва. Етничке мањине у Грчкој су: Турци, Роми и Бугари (једине званично признате националне мањине) као и Албанци и Македонци, који нису признати. Службени језик је грчки. Модерни грчки језик користи исти алфабет који се користио и у античко доба. 95% становништва Грчке припада грчкој православној цркви, а главни религијски празници су: Васкрс, Божић и празник Успенја Пресвете Богородице.\n4 Знаменитости\nЗнаменитости Грчке су бројне и било би потребно пуно времена и простора да се поброје али ово су неке од знаменитости које су најпознатије.\nАкропољ је стеновито брдо, античко светилиште посвећено грчкој богињи Атини заштитници града Атине, у самом центру долине Атике. Висине је око 150 м а сам врх чини платформа димензија 300 х150 м, где се налази архитектонски комплекс. Археолошка ископаванјасу доказала да је ова литица први пут настањена пре 6000 година. Споменици који се могу видети датирају из „златног“ Перикловог периода када су обновљени ( 480 – 429 године п.н.е. ) и остали нетакнути све до краја средњег века.\nПартенон је антички храм посвећен богињи Атини изграђен у 5. веку пре нове ере на атинском Акропољу. Спада међу најпознатије преостале грађевине античке Грчке и пример је старогрчке архитектуре. Симбол је античке Грчке и један је од најважнијих и најпознатијих светских споменика културе.\nЕрехтеион је карактеристичан због својих достојанствених и величанствених Каријатида, скулптура младих свештеница, које својим главама придржавају свод храма. Ерехтеион је био храм посвећен митском краљу - хероју Ерехтеју који је касније поистовећен са Посејдоном.\nМетеори - скупина грчких православних манастира изграђених на високим каменим литицама које попут стубова иду у небо, поред града Каламбакија у западној Тесалији. Сматрају се највреднијом скупином манастира после Свете горе. Манастири су изграђени на литицама стена, високим и до 500 метара, на северозападном делу  Тесалске равнице, у близини реке Пенеј на источним падинама планинског масива Пинд у централној Грчкој. Метеори је била скупина од чак 24 манастира, данас је преостало свега 4 мушка и 2 женска манастира.\nСвета гора Атос – аутономна монашка држава у саставу Хеленске републике. Представља један од центара православног света. Атос је седиште 20 православних манастира и насељавају је само монаси ( њих око 2000 ).\nГрчка уметност развијала се током 6000 година. Досеже своје корене далеко у 7. век п.н.е. Човек, животиње и природа су од почетка заокупљивали пажњу грчких уметника. Велики период грчког вајарства почиње 500-400 године п.н.е. Најпознатији вајари тог периода су Поликлет ( Дорифорос), Мирон (направио статуе атлетичаа међу којима се истиче „Бацач диска“ ) и Фидија ( био је идејни вођа приликом украшавања Акропоља и заслужан је за стварање колосалне статуе Атине ). Нешто касније се истичу: Скопас, Лисип и Проксител.\nГрчка уметност огледа се такође и у стварању традиционалних ручних радова из свих делова Грчке: текстил из Микене, јамболије из Македоније и Тесалије, хеклани ручни радови са Лефкаде и Родоса, златни накит из Јанине, керамичка грнчарија из Сифоноса и Скопелоса.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0", "word_count": 995, "cyrillic": 0.999}
{"id": "11606", "title": "Викишколарац:Европа/Монако", "text": "Кнежевина Монако је после Ватикана друга најмања држава на свету. Налази се у Јужној Европи, на Азурној обали Средоземног мора. Граничи се са Француском. Главни град је Монте Карло. Монако није члан Евроопске уније, али веома блиско сарађује са Европским земљама и користи евро као своју валуту.\n1 Историја\nДржава је добила име по грчкој колонији Моноикос коју су основали Феничани у 6. веку. Породица Грималди је дала значајан допринос Монаку и владала је од 13. века до почетка 16. века. Монако је након тога пао под француску власт, па је касније враћен Грималдијевима. 1861. године Монако проглашава самосталност. До доношења устава 1911. године Монако је био апсолутна монархија.\n2 Географија\nМонако је смештен између Медитеранског мора на југу и Француске на северу. Од Италије је удаљен само 12 км и 18 км од Нице (Француска). Монако има две луке: Херкулес и Фонтвил. Монако има топлу медитеранску климу - благе и влажне зиме и топла и сува лета. Због мале величине Монака, у земљи нема ни планина ни језера. Највиша тачка је 163 метара на јужним падинама Монт Агела. Природни ресурс је риболовство.\n3 Становништво\nНајгушће насељена држава на свету је Монако. Половину чине Французи, а веома мало Италијани и Моначани. Остало становништво чине 125 различитих националности. Службени језик је Француски, а осим њега говори се и италијански и енглески. Религија је римокатоличка.\n4 Знаменитости\nКнежевина Монако налази се на 1,95  кватратних км и може се веома лако истражити. Монако је познат по томе што је то место за богате и славне. Скупа и луксузна одмаралишта, хотели и апартмани, као и ниски порези чине ову земљу популарном локацијом за најбогатије људе на свету. Велика награда Монака Формуле 1 је такође позната и привлачи многе туристе. Монако називају и европски Лас Вегас. Казино Монте Карло привлачи туристе из целог света. У Монаку се налази неколико великих марина за луксузне јахте, као и пешчане плаже и ресторани специјализовани за француску и италијанску кухињу.\nКатедрала Светог Николе је симбол Монте Карла. Изграђена је у римско-византијском стилу. Од осталих знаменитости које треба обићи су: Причева плата, Вртови у Монаку и Океанографски музеј Монаka.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE", "word_count": 350, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11609", "title": "Викишколарац:Европа/Хрватска", "text": "Хрватска је држава у јужној Европи. Граничи се са Словенијом, Мађарском, Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором. Главни град је Загреб. Остали велики градови су Сплит, Ријека и Дубровник. Валута Хрватске је куна. Хрватска је 1. јула 2013. постала 28. чланица Европске уније.\n1 Историја Хрватске\nНазив Хрват потиче из 6. и 7. века, када су Хрвати дошли са Карпата у данашњу Хрватску.\nОд почетка 20. века Хрватска је била део Југославије. Хрватска је 1991. прогласила независност одржавањем првих демократских избора у земљи. Компликована ситуација значила је да је била принуђена да води бруталан рат који је опустошио многе делове Хрватске и друге делове Југославије.\nЈугославија — Ова држава обухватала је данашњу Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину, Хрватску и Словенију. Постојао је до 1992. године и када се земља распала водили су се ратови - десетодневни рат у Словенији, велики сукоб у Хрватској, вишегодишњи рат у Босни и борбе између Срба и Албанаца на Косову, у Србији.\nХрватска је призната као независна држава 15. јануара 1992. године од стране Европске уније и Уједињених нација. Прва држава која је признала Хрватску био је Исланд 19. децембра 1991. Године.\n2 Географија Хрватске\nХрватска је позната по својој разноликој географији. Иако је мала држава, Хрватска има хиљаде километара обале и више од хиљаду острва. У унутрашњости је влада издвојила велике делове земље као националне паркове и шуме.\nНајвеће острво је Црес које има 405 км². Највиша планина у Хрватској је Динара са 1.830 метара.\n3 Становништво Хрватске\nВећина људи у Хрватској су Хрвати, али постоје и велике мањине Срба. Поред тога, постоје мале мањине Мађара, Италијана и Босанаца. Хрватски језик је хрватски који је раније био познат као српскохрватски. Већина Хрвата су католици, али има и много православних и муслимана. Мали број говорника талијанског живи у Истри на северозападу земље.\n4 Знаменитости Хрватске\nШибенска катедрала, УНЕСЦО-ва светска баштина.\nХрватска је једна од најпопуларнијих дестинација за одмор на свету. Позната је по хиљадама километара разведене обале и острва. То је дом многих националних паркова, УНЕСЦО-ве светске баштине и историјских градова. Град Дубровник у јужној Хрватској сматра се једним од најлепших градова на свету. Остала места популарна међу туристима су истарско полуострво (и његови градови Пула и Ровињ), главни град Загреб, Сплит и Задар.\nВише од 12 милиона туриста посети Хрватску сваке године. Земља има седам УНЕСЦО-ових мјеста свјетске баштине, укључујући: Национални парк Плитвичка језера, подручје препуно језера, пећина и шума и Стари град Дубровник, који је стално оцијењен као један од најљепших градова на свијету. Пре ратова 1990-их, десет милиона туриста је посећивало земљу сваке године. Током југословенских ратова туристи су нестали и број туриста није поново достигао предратни ниво све до 2006. Сада више туриста посећује земљу него икада раније.\n5 Плитвичка језера\nНационални парк Плитвичка језера најпопуларнија је атракција у Хрватској, која привлачи посетиоце из целог света током целе године. Плитвичка језера су први национални парк у Хрватској проглашен давне 1949. године, а под заштитом је УНЕСЦО-а од 1979. године. Већи део парка је прекривен шумама, део травњацима, а само 1% језерима која су туристима најатрактивнија. Чак 16 њих дом је бројним животињским и биљним врстама које се могу посматрати са безбедне удаљености. Поред угоститељске понуде, која је заиста широка, посетиоцима се као додатни садржај нуди планинарење, бициклизам и санкање зими. Најбоље време за посету су касно пролеће и рана јесен.\n6 Дворац Тракошћан у Вараждинској жупанији\nНајлепи дворац у Хрватској,Тракошћан,  је ограничен грађевинама уз дворац, баштама и парком-шумом. То место је идеално за \"бег\" од градских центара. Настао је крајем 13. века 2017. године као део одбрамбеног састава,a данас је у власништву државе која путем музеја унутар замка, инфоемише посетиоце о његовој историској важности. Његови ходници и намоштај који га красе одушевљавају посетиоце лепотом и очуваношћу.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 625, "cyrillic": 0.998}
{"id": "11604", "title": "Викишколарац:Европа/Србија", "text": "Република Србија је парламентарна република у југоисточној Европи. Србија се граничи са Мађарском, Румунијом, Хрватском, Црном Гором, Северном Македонијом, Албанијом и Босном и Херцеговином. Србија има око 8.8 милиона становника. Главни град је Београд који је један од најстаријих и највећих градова у југоисточној Европи. Званични језик је Српски а званична валута је српски динар.\n1 Географија\nСрбија се налази у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Панонска низија покрива северну трећину Србије. Централна Србија је углавном брдског рељефа а јужна Србија планинског рељефа. Србија обухвата 88.361 km². Највећи део територије Србије заузимају планине, а највиши врх је Ђеравица са висином од 2.656 m.\n2 Историја\nСрби су дошли на Балкан у великој сеоби народа током шестог и седмог века. Први пут их спомиње византијски цар Константин у 10.веку. Тада су насељавали територију садашње западне Србије, источне и централне Босне, Херцеговину, а на југу простор до реке Лима и планинског ланца Проклетије. На том простору живе и данас. У деветом веку примају хришћанство.\nДоласком Немањића, у 12.веку, Србија је доживела велики економски, политички и војни развој. Развила је свој правни систем, изборила је аутокефалност цркве и постала царство у 14. веку. Крајем 14. века српско царство почиње да се распада и после једне од највећих битака у историји Србије, Бој на Косову 1389 године, у којој су кнез Лазар и велики део његове војске погинули, Србија је постала турски вазал.\nСве до краја 17. века целокупна територија Србије била је под влашћу Османског царства. Предвођени Карађорђем 1804 године подигли су Први српски устанак против Турака, а 1815 године избио је Други српски устанак након кога Србија на челу са Милошем Обреновићем постаје аутономна кнежевина. Србију у потпуности ослобађа од турског војног присуства кнез Михајло Обреновић 1867 године. Међународно призната независна држава Србија постаје 1878 године одлукама Берлинског конгреса.\nНакон Балканских ратова (1912-1913) Србија је знатно ојачала. После Првог светског рата улази у састав нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца\nТоком другог светског рата власт у држави преузимају комунисти на челу са Јосипом Броз Титом. Држава мења назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. 90-их година прошлог века долази до новог рата и распада Југославије. После бомбардовања Србије 1999 године јужна српска покрајна Косово и Метохија пада под међународни управу.\n3 Становништво\nУ Србији живи око 8,8 милиона становника од тога су 6 милиона Срби и по последњем попису 1,7 милиона Албанци. Од осталих нација највише има Мађара (255 хиљада) Роми ( 147 хиљада ) и Бошњаци ( 145 хиљада ). Остале нације су заступљене у знатно мањем броју. Проценат писменог становништва је 97,8%. Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године.\nПросечна старост становништва у Србији је 43,16 година, а просечан животни век је 73 године код мушкараца и 78 година код жена.\nЗнаменитости\nСрбија има велики број историјских, културних, географских и осталих знаменитости. Србија има пет националних паркова:Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Тара и Шар планина. Од историјских знаменитости  можемо издвојити манастире, тврђаве ( Смедеревска, Калемегдан, Петроварадинска, Голубачка...),\nХрам Светог Саве је српски православни храм и највећа је православна црква на свету. Налази се на Врачару, у Београду, на месту за које се сматра да су ту спаљене мошти Светог Саве.\nЛепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих археолошких налазишта. Налази се на десној обали Дунава у Ђердапској клисури. Ту су откривени докази о постојању насеља у периоду од око 9500 до 7200 године пре нове ере.\nЕрозија је одговорна за једну од највеличанственијих стенских формација у Србији, Ђавоља варош је добила име по чудним облицима стена. Локална легенда каже да су стене чланови сватова које је ђаво окаменио. Изузетно кисела вода, позната као Ђавоља вода, која је такође допринела овом геолошком феномену.\nЈедно од главних знаменитости Србије јесте и планина и парк природе Златибор. Данас је углавном познат као туристичко место, али Златибор има и доста културно-историјских споменика. Најзначајнији су манастири, цркве, цркве брвнаре (има их 4), споменици, етно села...", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 662, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11608", "title": "Vikiškolarac:Evropa/Austrija", "text": "Austrija se nalazi u centralnoj Evropi. Glavni grad je Beč.\n1 Geografija\nAustija se graniči sa  Nemačkom, Češkom, Slovačkom, Madjarskom, Slovenijom, Švajcarskom i Lihtenštajnom. Na zapadu nema izlaz na more. Austrija se proteže na 83.855km2. U Austriji živi 8,917 miliona stanovnika. Na istočnoj granici prema Češkoj, nalaze se obronci Karpata. Nizije se nalaze istočno uzduž Dunava. Najniža tačka u Austriji je Hedvighof, a najviši vrh je Grosflokner, on je takodje i najviši planinski vrh  (3.798m ) u Austriji. Osim njega Austrija ima preko 900 vrhova sa visinom većom od 3.000m. Neki od njih su:\n* Similaun 3.607m\n* Rainerhorn 3.560m\n* Wildspitze 3.774m\nNajveća reka je Dunav, najveći deo Austrije pripada Dunavskom slivu, ostale veće reke su: Leh, Salazh, Ens, Dije... Klima je umerena, sa hladnim zimama i svežim letima. Najveći gradovi su: Beč, Salcburg, Insbruk, Grac i Linc.\n2 Istorija\nAustriju su osvajali: Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavari i Francuzi. Austrija je bila pod vlašću Babenberga od 10. do 13. veka, kada su ih nasledili Habzburgovci. Habzburg je vladala Austrijom do 20. veka. Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Austrija je 1867. godine postala deo dvojne monarhije, Austrougarske. Austrougarska se raspala kada je izgubila Prvi svetski rat. Austriju je pripojila Nemačka 1938. godine. Nakon propasta komunizma u istočnoj evropi, Austrija se politički sve više angažovala, pa je 1995. godine postala članica Evropske unije.  Vlendorfska Venera iz Starijeg kamenog doba. Nastala je oko 25.000 godina pre nove ere na području današnjeg Vilendopfa kod mesta Vahaju u donjoj Austriji. Pronadjena je 1908. godine, a danas se nalazi u muzeju Prirodno-istorijskom muzeju u Beču. Na područiju današnje Austrije keltska plemena-Kampi, Ambidraven, Boier, osnivaju kraljevstvo Nopikum. Kraljevstvo je bilo poznato po izvozu gvoždja, sve do područja današnje Italije, kao i po svojim konjima. Imali su i svoju kovnicu novca. Širenjem Rimskog carstva, kroz mirno osvajanje, pod rimskim vojskovodjama i carskim sinovima Tiberijem i Druzom 15. godine pre nove ere područje današnjen Tirola i Vorarlberga prelazi u posed rima. Rimljani osnivaju probincije Noeikim, Panonija i Retija.\n3 Stanovništvo\nSlužbeni jezik je nemački, koji se takodje govori u Nemačkoj. Ipak, standardni nemčki jezik u Austriji ima razlike u odnosu na varijantu koja se koristi u Nemačkoj. Samo tri etničke grupe su tradicionalne etničke manjine. To su Slovenci u Koruskoj,  Madjari i Hrvati u Burgenlandu na granici sa Madjarskom. U Koruškoj i Štajerckoj živi oko 50.000 Slovenaca. Po nekim procenama državnih vlasti u Austriji živi oko 300.000 Srba. Austrija ima i mnogo radnika-imigranata. Vise od tri četvrtine Austrijanaca su katolici. Ostale važne vere su pravoslavne, islam i protestantizam.\n4 Znamenitosti\nBelvedere je naziv za kompleks naroknih palata u Beču, podignutih za Eugena Savojskog u bečkom trećem becirku koji se isto zove Landstrase. Kompleks se nalazi jugoistočno od starog gradskog sredista. Palate Gornji Belvedere i donji Belvedere, grade jedan od najlepških baroknih ansambla na svetu. Danas se kompleks Belvedere pretvoren u muzej i galeriju Austrijska galerija Belvedere.\nSenbrun je palata u Beču, jedan od najvažnijih kulturnih spomenika u Austriji, a od 1960-ih takodje jedan od glavnih turističkih atrakcija u Beču.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Viki%C5%A1kolarac%3AEvropa/Austrija", "word_count": 512, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11600", "title": "Викишколарац:Европа/Босна и Херцеговина", "text": "Босна и Херцеговина je држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. На северу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.\nБосна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус.\n1 Историја\nБосна се први пут помиње као земља (хорион Босона) у делима византијског цара Константина Порфирогенита средином 10. века, под насловом О Србима и земљи у којој они сада живе.\nОсманско освајање Босне означило је нову еру у историји земље и унело драстичне промене у политички и културни пејзаж. Четири века османске владавине драстично су утицали и на састав становништва Босне, који се неколико пута мењао као резултат освајања царства, честих ратова са европским силама, присилних и економских миграција и епидемија.\nНа Берлинском конгресу 1878. аустроугарски министар иностраних послова Ђула Андраши је добио управу над Босном и Херцеговином. Аустроугарске власти су биле у могућности да крену у низ друштвених и административних реформи за које су намеравале да од Босне и Херцеговине направе  колонију.\nНакон Првог светског рата, Босна и Херцеговина се придружила Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (ускоро преименованој у Југославију).\nДоношењем новог југословенског устава (1963), преименована је у Социјалистичку Републику Босну и Херцеговину. СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република СФР Југославије. По распаду Југославије, избио је рат; завршен 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.\n2 Географија\nЗемља је углавном планинска, обухвата централне Динарске Алпе. Североисточни делови сежу у Панонски басен, док се на југу граничи са Јадраном. Динарски Алпи углавном иду у правцу југоисток-северозапад, а према југу се повећавају. Највиша тачка земље је врх Маглић на 2.386 метара на црногорској граници. Остале веће планине су Волујак, Зеленгора, Лелија, Лебршник, Орјен, Козара, Грмеч, Чврсница, Прењ, Вран, Враница, Вележ, Влашић, Цинцар, Романија, Јахорина, Бјелашница, Трескавица и Требевић. Геолошки састав Динарског планинског ланца у Босни састоји се првенствено од кречњака (укључујући мезозојски кречњак), са налазиштима гвожђа, угља, цинка, мангана, боксита, олова и соли присутних у неким подручјима, посебно у средњој и сјеверној Босни.\nСвеукупно, скоро 50% Босне и Херцеговине је под шумама. Већина шумских подручја налази се у средишњим, источним и западним дијеловима Босне. Херцеговина има сувљу медитеранску климу, са доминантном карстном топографијом. Сјеверна Босна (Посавина) садржи веома плодно пољопривредно земљиште уз реку Саву и одговарајуће подручје је интензивно обрађено. Ово пољопривредно земљиште је део Панонске низије која се протеже до суседне Хрватске и Србије. Земља има само 20 километара обале, око града Неума у ​​Херцеговачко-неретванском кантону. Иако је град окружен хрватским полуострвом, према међународном праву, Босна и Херцеговина има право излаза на море.\n3 Становништво\nПрема попису становништва из 1991. године, Босна и Херцеговина је имала 4.369.319 становника, док је попис Светске банке из 1996. године показао пад на 3.764.425. Велике миграције становништва током југословенских ратова 1990-их изазвале су демографске промене у земљи. Између 1991. и 2013. године, политичке несугласице су онемогућиле организовање пописа становништва. Пописом из 2013. године утврђено је да укупан број становника износи 3,531,159 људи, пад од приближно 20% у односу на 1991.\nБосни и Херцеговини живе три етничка „конститутивна народа“, наиме Бошњаци, Срби и Хрвати, плус низ мањих група укључујући Јевреје и Роме. Према подацима из пописа становништва из 2013. године које је објавила Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Бошњаци чине 50,1% становништва, Срби 30,8%, Хрвати 15,5% и остали 2,7%, а остали испитаници се не изјашњавају о националној припадности или не одговарају.\n4 Знаменитости\n4.1 Музика\nТипичне босанске песме су традиционална словенска музика за народне игре као што је коло, док је из османског доба најпопуларнија севдалинка. Забавна и рок музика и овде има традицију, а међу познатијим музичарима су Горан Бреговић, Даворин Поповић, Кемал Монтено, Здравко Чолић, , Хари Варешановић, Дино Мерлин, Тифа, Жељко Бебек и др. Многи рок и поп бендови, на пример Бијело дугме, Црвена јабука, Дивље јагоде, Индеки, Плави оркестар, Забрањено пушење, Амбасадори, Дубиоза колектив, који су били међу водећим у бившој Југославији.\nУ селима, посебно у Херцеговини, Бошњаци, Срби и Хрвати свирају древне гусле. Гусле се углавном користе за рецитовање епских песама у обично драматичном тону.\nВероватно најизразитија и препознатљива \"босанска\" музика, Севдалинка је врста емотивне, меланхоличне народне песме која често описује тужне теме попут љубави и губитка, смрти драге особе или сломљеног срца. Севдалинке су се традиционално изводиле уз саз, турски гудачки инструмент, који је касније замењен хармоником.\n4.2 Кухиња\nБосанска кухиња је балансирана између западних и источних утицаја. Као резултат отоманске управе скоро 500 година, босанска храна је уско повезана са турском, грчком и другим бившим отоманским и медитеранским кухињама. Међутим, због година аустријске владавине, много је утицаја из средње Европе. Неки локални специјалитети су ћевапи, бурек, долма, сарма, пилав, гулаш, ајвар и читав низ источњачких посластица. Кафетерије, у којима се у џезви служи босанска кафа са ратлуком и коцкицама шећера, бујају Сарајево и сваки град у земљи. Испијање кафе је омиљена босанска забава и дeо културе. Босна и Херцеговина је девета земља у целом свету по потрошњи кафе по глави становника.\n4.3 Спорт\nНајважнији међународни спортски догађај у историји Босне и Херцеговине су 14. Зимске олимпијске игре одржане у Сарајеву од 7. до 19. фебруара 1984. године.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0", "word_count": 872, "cyrillic": 0.999}
{"id": "11602", "title": "Викишколарац:Европа/Азербејџан", "text": "Азербејџан је држава средње величине, али највећа држава у региону Закавказја. Већи део државе налази се у Азији, али се северни део сматра европским јер су планине Кавказа деоница између источне Европе и западне Азије. До године 1991. Азербејџан је био део Совјетског савеза (СССР). Главни град Азербејџана је Баку, а граничи се са Русијом, Турском, Јерменијом, Ираном и Грузијом. Држава је чланица Савета Европе, али не и Европске уније. Азербејџан је једна од шест независних туркофоних држава, активни члан Турског савета и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ (TÜRKSOY). Азербејџански манат је валута која се користи у држави. Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за пословање и најбогатија држава региона јужног Кавказа.\n1 Историја Азербејџана\nПодручје данашњег Азербејџана насељено је око 8. века пре нове ере од стране Медија, древног аријевског племена. Постао је део Персијског царства у 6. веку пре нове ере. Између 1. и 3. века нове ере, Римљани су освојили подручје данашњег Азербејџана. Хришћанство је ту почело да се шири у 3. веку. Био је део Сасанидског царства од 252. године до муслиманског освајања Персије, а затим је постао под влашћу Омајада. Омајадски калифат је ширио ислам у региону. Почетком 11. века територију је постепено заузимало мноштво Турака Огуза из централне Азије, који су у то време прихватили туркски етноним. Прва од ових успостављених турских династија било је Селџучко царство, које је ушло у област која је сада позната као Азербејџан до 1067. Злогласна је била династија Ширваншах, остала је у региону све док Сафавиди нису преузели контролу. Године 1501. Азербејџан је остао под иранском до 19. века. Године 1920. Азербејџанци су преузели Совјетски Савез или СССР. Године 1991. Азербејџан је постао независан од Совјетског Савеза. Након што су постали независни, Азербејџан и Јерменија су се борили у рату који се зове Нагорно-Карабашки рат у којем је на обе стране погинуло више од 30.000 људи. Деведесетих година двадесетог века Азербејџан је постао просперитетнији, углавном због великих количина нафте.\n2 Географија Азербејџана\nАзербејџан покрива површину од око 86.600 км2 (око 33.400 квадратних миља). Азербејџан граничи са Каспијским морем на истоку, Грузијом и Русијом на северу, Ираном на југу и Јерменијом на југозападу и западу. Главни град Азербејџана је древни град Баку, који има највећу и најбољу луку на Каспијском мору.\nАзербејџан се налази и у Европи и у Азији. Највиша планина у земљи је Базардјузју која се налази на 4466 метара надморске висине. Још једна занимљивост Азербејџана су блатни вулкани - половина свих блатних вулкана на свету налази се у Азербејџану.\n3 Становништво Азербејџана\nПо пописима из 2011. године, број становника у Азербејџану био је 337.700.373. У Азербејџану људи причају азербејџански, руски, лезгински и талишки језик. Национални језик је азербејџански и говори га 93% нације. Азербејџански језик врло је сличан турском, јер су оба језика потекла из племена Огузи. Људи из Азербејџана се зову Азербејџанци. Талиши и Лезгини су највеће националне мањине у Азербејџану, а након њих Јермени ако се узме у обзир Нагорно Карабах. Већина људи у земљи се сматра муслиманима, али постоји и мали број руских православних хришћана. Међутим, Азербејџан је једна од најсекуларнијих земаља западне Азије. Образовање је обавезно првих осам година, али већина деце наставља школовање.\n4 Знаменитости Азербејџана\nАзербејџан има две УНЕСКО-ве (UNESCO) светске баштине: Град Баку ограђен зидинама (и Ширваншахову палату и Девојачку кулу) све у главном граду, Баку и Гобустанску стенску уметност - место препуно древне уметности од пре 4.000 до 40.000 година.\nТуризам је био изузетно популаран током 1980-их, али су због ратова 1990-их  туристи одлазили негде другде. Туризам је тек недавно поново постао важан у Азербејџану. Верски, бањски и здравствени туризам сваке године постаје све популарнији. Замкови, национални паркови, два места баштине, скијање зими и пливање лети су активности у којима туристи могу да уживају у Азербејџану.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD", "word_count": 631, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11601", "title": "Викишколарац:Европа/Румунија", "text": "Румунија је највећа држава југоисточне Европе. Њен главни град је Букурешт. Површина Румуније износи 238 391км<sup>2</sup>. Назив Румуније („Romania”) долази од имена града Рима (Roma) чија је у прошлости била колонија. Химна Републике Румуније је „Пробудите се Румуни”, а застава је тробојна: плава, жута, црвена. Румунија се истиче са богатим изворима нафте, земног гаса, карпатским шумама, парковима, авенијама и другим знаменитостима.\n1 Историја\nНајстарији трагови људи у Европи су нађени у Пећини са костима која се налази на територији данашње Румуније. Ти остаци су стари око 42 000 година и сматра се да су остаци првих људи који су се населили у Европу. Први писани извор о људима насељеним на простору Румуније се налази у књизи  4. Херодотове историје у којој прича о народу Гети. Гети су били племена насељена на простору данашње Румуније и Бугарске. Прво насеље на простору Румуније је била Дакија, у којој су живели Дачани (део трачанских племена). Дачанско краљевство је доживело врхунац за време владавине Буребиста, између 82. и 44. године п. н. е. Убрзо су постали окупација Римског царства. Краљевство се распало после убиства Буребисте на неколико мањих држава. Дачански ратови су трајали од 87. до 106. године нове ере и завршени су победом Римског царства. Дотадашње Дачанско краљевство постаје Римска Дакија, римска провинција. Римско царство је колонизовало Римску Дакију због чега је дошло до мењања римског, односно латинског језика. Тако је настао први румунски језик. Средином 3. века нове ере се Дакија изгубила, а Римско царство се повукло из ње. Тиме је Дакија била прва провинција коју је Римско царство напустило. Територију Дакије су у средњем веку заузимали Готи, Хуни, Гепиди, Печењези, Кумани, Авари и Бугари. У то време су се Словени насељавали на ту територију. Румуни су живели у три провинције: Влашкој, Молдавији и Трансилванији. У том периоду је Трансилванија била под влашћу Мађарске, па Османског царства. У првој половини 14. века су се све три Румунске провинције супротставиле Мађарској, Пољској и Османском царству и покушале да се изборе за независност. Током 1600. године су Влашка, Молдавија и Трансилванија биле под управом Влашког кнеза Михаја Храброг бана од Олтеније, ипак, то није потрајало дуго. После годину дана, војници Хабзбуршке монархије су убили Михаја. Његова владавина се сматра првим покушајем спајања ове три провинције. Током владавине Аустроугарске, Румунија је била зависна од ње. Коначно, после око 5 векова, је Румунија добила независност Берлинским уговором 1878. године. Током прве две године Првог светског рата Румунија је била независна, али је све време била у приправности и спремна за могућ напад. Укупан број жртава из Румуније током Првог светског рата је 748 000 војника и цивила. У периоду између два светска рата Румунија се звала Романија Маре и била је највећа држава Европе са површином од 300 000км<sup>2</sup>. Румунија је 1941. ушла у рат са Совјетским Савезом. Румунија је 1947. године постала република, под притиском комуниста. Совјетски Савез је окупирао Румунију све до 1950. Због сукоба око уређења Румуније дошло је до Румунске револуције 1989. После револуције је било доста протеста из истог разлога, што ни до данас није у потпуности решено.\n2 Географија\nРумунија је највећа држава у југоисточној Европи са површином од 238 391км<sup>2</sup>, и дванаеста у целој Европи. Граничи се са 5 држава: Мађарском, Србијом, Бугарском, Украином и Молдавијом. Подједнако доминирају и низије и планине. Од укупне површине воде заузимају 3%, док низије око 30%, а узвишења 67%.  Земља је богата нафтом и земног гаса због чега је Румунија била поклекла разним борбама. Карпати, планински венац највећи је у средњој Европи. Највиши врх Карпата, Молдоеван је висок  2 544 метара надморске висине. Румунија је богата са пространим карпатским планинама и пећинама. Већи део границе Румуније са Србијом и Бугарском чини река Дунав, у који се улива река Прут код границе са Молдавијом. У Румунији је друга највећа делта у Европи, место где се Дунав улива у Црно море. Та делта представља резерват биосфере и део је Светске баштине. Румунија је подељена на неколико климатских зона.\n3 Становништво\nРумунија има, по попису из 2020. године 19,29 милиона становника. Што значи да на једном километру квадратном има око 80,92 становника. Природни прираштај  из 2020. године износи -0,4%. У граду живи 55% Румунског становништва. У главном граду, Букурешту има 2 121 794 становника. Од укупног броја становника, Румуна је 89,48%, Мађара 6, 60%, Рома 2,47%, Украјинаца 0,28% као и Немаца, Руса и Турака 0,20%, а Срба и Татара 0,10%. Највећи број становника су Православци, а има и Католика, Протестаната и Муслимана.\n4 Знаменитости\nБукурешт се истиче Палатoм парламента Румуније, највећим политичким здањем на свету после Пентагона у Америци. На изградњи је радило око 700 архитеката и 20 000 радника. Има 12 спратова и преко 1 100 соба. Испод земље се налазе још 4 спрата као и нуклеарни бункер. У Букурешту је и Кућа слободне штампе изграђена 1956. године. Тријумфална капија, грађена по узору на Париску је подигнута у част свима који су се борили у Првом светском рату. Првобитно је била од дрвета, а 1936. је реконструисана у граниту. На северу Румуније у селу Сапанта се налази најрадосније гробље на свету. Стан Ион Патрас, уметник из Румуније направио је 1935. године први дрвени крст са веселим украсима. Сада на том гробљу има преко 800 радосних гробница. Темишвар, град у Румунији у Банату је први у Европи добио трамваје као и уличну расвету. Темишвар је 2021. године добио титулу Европске престонице културе. У Румунији се налази и рудник соли. По легенди у Трансилванији, делу Румуније је живео гроф Дракула, прави дракула. Његово право име је било Влад Цепеш и рођен је у Сегешвару. Због ове легенде се у жаргону често каже Трансилванија као дом за дракуле и остала чудовишта. Отуда и име за филм “Хотел Трансилванијa”.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 948, "cyrillic": 0.998}
{"id": "11605", "title": "Викишколарац:Европа/Црна Гора", "text": "Црна Гора је суверена република која се налази у југоисточној Европи на источној обали Јадранског мора. На истоку се граничи са Републиком Србијом, на југу са Албанијом, са Хрватском на западу и Босном и Херцегивном на северу. Копнена површина Црне Горе је 13821км², док површина обалног мора износи 2440км². Дужина обале је 293,5 км. Главни град је Подгорица.Она представља политичко средиште Републике Црне Горе. У њој се налазе влада и парламент, док је културна престоница Цетиње. Службени језик у Црној гори је црногорски језик, а у службеној употреби су равноправна два писма: ћирилица и латиница. Валута која се користи је евро, иако Црна Гора званично није чланица ни ЕУ, ни еврозоне.\n1 Историја\nТоком античког периода на простору данашње Црне Горе живело је илирско племе Лабеати, које су одатле протерали Римљани. Тада се на територији данашње Црне Горе појавило племе Доклеата, чији се главни град налазио близу данашње Подгорице и звао се Доклеа.По њему је и држава настала у средњем веку на том простору и добила име Дукља. Почев од V века на простор данашње Црне Горе долазе Словени. У раном средњем веку настаје кнежевина Дукље, која заједно са суседним српским кнежевинама улази у састав прве српсе државе.\nПочетком XI века територија Дукље улази у састав Византије. Током  готово читавог века се води борба за власт између Византије и Словена. Отприлике 1077. Дукља (односно Зета) је уздигнута до ранга краљевине. На власти се налазила династија Војисављевић. Крајем XII велики рашки жупан Стефан Немања je потиснуо Војисављевиће и византијске вазале из Зете и дао власт свом најстаријем сину Вукану. Почетком Османске (Турска) најезде владари Црне Горе су покушали да се супроставе освајачима уступањем приморских градова Млечанима (Венеција).  Крајем XIV века на власт долази лоза Црнојевића. Током њихове владавине престоница Црне Горе је пренета на Цетиње.\nСа доласком Османлија Црна Гора постаје санџак.У XVII веку Црна Гора постаје теократска држава, а на њеном челу се смењују владике Црногорске митрополије. Најзначајније владике су биле из редова породице Петровић-Његош. Црна Гора Берлински конгресом (1878.) добија независност. Дефинисана је као уставна монархија, али је практично сву власт задражао кнез. Године 1910. кнез Никола је Црну Гору прогласио краљевином, а себе њеним првим (и јединим) краљем.\nНакон завршетка Првог светског рата 1818. окупља се Подгоричка скупштина која доноси одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Црна Гора је 1941. окупирана од стране Италије и претворена у италијански протекторат. Након завршетка Другог светског рата 1945. Црна Гора је постала једна од шест република ФНРЈ са седиштем у Титограду (данашња Подгорица). После распада СФРЈ, грађани Црне Горе су на референдуму 1992. подржали њен останак у федерацији са Србијом. На референдуму 2006. године грађани Црне Горе су се изјаснили за њену независност.\n2 Географија\n Црна Гора се налази на Балкану. Рељеф углавном чине планине. Највиши врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од 2534 m. Тло Црне Горе, црвеница, је погодно за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и других култура. На климу Црне Горе знатно утичу велике водене површине Јадранског мора и Скадарског језера, као и планине. На Приморју преовладава средоземна клима, а у планинским деловима (централни део и север) континентална. Реке Црне Горе припадају Црноморском и Јадранском сливу. Најдужа река је Тара (141 км). Највеће језеро Црне Горе је Скадарско језеро.\nУ Црној Гори самоникло расте преко 2880 врста и подврста биљака. Ту су и бројне животиње као што су рис (''Lynx lynx''), јелен лопатар (''Dama dama''), јелен (''Cervus elephus''), козорог (''Capra ibex'') и др. У Црној Гори постоји 5 националних паркова: Национални парк Дурмитор, Национални парк Биоградска гора, Национални парк Ловћен, Национални парк Скадарско језеро, Национални парк Проклетије.\n3 Становништво\nПрема резултатима пописа становништва из 2011. у Црној Гори живи 620.029 становника.Етнички састав становништва је следећи: Црногорци (44,69%), Срби (28,73%), Бошњаци (8,65%), Албанци (4,91%), Муслимани (3,31%), Роми (1,01%), Хрвати (0,97%),остали (7,44%).\nЗваничан језик је црногорски језик. Поред овог језика у Црној Гори су признати и српски, албански, бошњачки и хрватски језик. Већина грађана Црне Горе је православне вероисповести. Такође, у држави постоји и значајан број сунитских муслимана који имају своју Исламску заједницу Црне Горе, док су католички верници организовани око Барске надбискупије и Которске бискупије.\n4 Знаменитости\nНеке од знаменитости Црне Горе су:\n# Кањон реке Таре и Ђурђевића мост: дужина моста је 365 метара, а висина 172. Мост је саграђен за само три године, дубина кањона на неким местима је и до 1300 метара.\n# Манастир Острог: важи за чудотворно место у Црној Гори. У манастиру се чувају мошти и гроб светог Василија Острошког.\n# Цетиње: историјска престоница Црне Горе. Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина и реликвија  овај град је добио назив „град-музеј“.\n# Ловћен: планина која сe уздижe нeдалeко од града Котор, на њој сe налазe маузолeј Пeтра II Петровића Њeгоша.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0", "word_count": 797, "cyrillic": 0.979}
{"id": "11607", "title": "Викишколарац:Европа/Бугарска", "text": "Бугарска је држава у југоисточној Европи, у североисточном делу Балканског полуострва и на Црном мору, која повезује исток и запад. Граничи се са пет земаља Балкана- Румунијом, Србијом, Северном Македонијом, Грчком и Турском. Простире се на територији од 110.994км квадратних. Главни град  је Софија. Званични језик је бугарски. Валута је бугарски лев.\n1 Историја\nИсторија Бугарске почиње у 7. веку када су у првој половини 681. године полуномадски Протобугари прешли Дунав и започели насељавање крајева између реке и планине Балкан. Током 8. и у првој половини 9. века Византија је морала да води сталне борбе са Бугарима и то је стабилизовно након 864. године када су натерали бугарског кнеза Бориса Првог Михаила да прими хришћанство. Његов син Симеон Велики  913.год. узима титулу цара. Њега наслеђује Самуило и његово царство траје до 976.год. Друго Бугарско царсто настаје 1185. године. Бугарска постаје кнежевина 19. фебруара 1878. године. Независност од Османског царства добија 22. септембра 1908. године. Бугарска постаје чланица ЕУ 1. јануара 2007. године.\n2 Географија\nБугарска се граничи са Румунијом, Турском, Грчком, Северном Македонијом и Србијом. Површина Бугарске је 110.994 км квадратних. Налази се на важном прометном правцу јер се долином реке Марице повезује средња Европа са Малом Азијом и Блиским истоком. Такође река Дунав која се налази на граници има значајно прометно значење. Рељеф Бугарске је разнолик. У јужном делу Бугарске налази се венац Родопских планина са масивима Рила и Пирин, у средишњем делу је Тракијска низија, према северу прелази у Стару планину и Дунавску плочу. Унутрашњост Бугарске има умерено континеталну климу, јужни и источни део субмедитеранску, а виши предели планинску климу. Најдуже реке реке су Искар, Марица, Струма и Места. На северу Бугарске природна вегетација су степе, а планинске области су под мешовитом шумом. Најгушће насељене области су Софијска котлина и Тракијска низија а најређе Родопи.\n3 Станновништво\nПрема попису становништва из 2011. године Бугарска је имала 7,3 милиона становника а 2021. 6,5 милиона. Број становника је мањи због ниске стопе наталитета и због одласка младих за бољим послом и образовањем. По вероисповести већина становника је православне вере. У већим градовима ради највећи број бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна на црноморској обали. Софија је смештена на прометном правцу који из средње Европе води ка Блиском истоку.\n4 Знаменитости\n# Седам Рилских језера - налазе се у северозападном делу истоименог планинског ланца. До њих се може доћи лифтом.\n# Тврђава и стене Белоградчика – на овом комаду земље радили су и људи и природа. Прве одбрамбене тврђаве су се овде градиле за време Римског царсва.\n# Трачка гробница у Казанлаку – сачуване су само фреске и ова гробница је уврштена у UNESCO-ов попис светске баштине\n# Планински венац Витоша – планинска падина прекривена четинарским шумама.\n# Тврђава Царевац – некада резиденција бугарских краљева\n# Тврђава Баба Вида – тврђава, музеј на обали Дунава\n# Црква Бојана – уврштена је у UNESCO–ов попис културне баштине. У њој је сачувана јединствена средњовековна слика из 1259.год.\n# Стари град Созопол – древни градић са доста архитектонских споменика и античких храмова.\n# Храм-споменик Александра Невског – катедрала Светог Александра Невског је друга највећа православна црква у Бугарској.\n# Град музеј Мелник – овде су некад живели и радили многи познати уметници бигарске ренесансе.\n# Перперикон - археолошки комлекс средњег века. Према легенди овде се налази Орфејев гроб.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 537, "cyrillic": 0.996}
{"id": "11667", "title": "Викишколарац:Европа/Финска", "text": "Финска је држава на североистоку Европе. Дели границе са Русијом, Норвешком, и Шведском. Главни град је Хелсинки. Други већи градови у Финској су Тампере и Турку. Финска је члан Европске Уније од 1995. Kористи евро као своју валуту.\n1 Историја\nПодручије које је данас Финска је било насељено око 8500 година п.н.е. током каменог доба. Насељеници су дошли са места данашње Естоније и Русије. Шведска је завладала Финском у 13. веку. Шведски је постао главни језик угледних људи и коришћен је у образовању. Финска глад (1866-1868) убила је 15 посто популације, чинећи је последњом и једном од најгорих глади у Европској историји. 17. септембра 1809. Финска постаје део Русије. 6 децембра 1917. проглашава независност. током Другог светског рата. Финска се два пута сукобила са Совјетском Унијом и изгубила велике делове територије. Током следећих 40 година Финска постаје неутрална и успоставља трговину робе са Совјетском Унијом и западним државама. Финска је ушла у Европску Унију 1995.\n2 Географија\nПодручје Финске се простире на 338,424 км2. Има преко 187,000 језера и 179,000 острва. Језеро Saimaa је пето највеће језеро у Европи. Већину Финске чине равнице са понеким брдима. Највећа планина Финске је планина Halti на 1234 метара надморске висине и налази се на крајњем северу. Око 74 посто површине Финске прекривају шуме шсто чини Финску најшуматију државу Европске Уније. Животињски свет чине медведи, вукови, рисови и Арктичке лисице. Лета у Финској су дугачка и пријатна, а зиме кратке и хладне. Током лета, обданица може трајати чак и 19 сати на крајњем југу, а на крајњем северу и до 24 сата дневно. Током зиме, сунце не излази преко хоризонта 51 дан на подручју северних делова државе.\n3 Становништво\nУ Финској станује око 5,400,000 становника. Већина популације у Финској су Финци, око 93 посто популације. Једна од великих етничких група чине Швеђани. Национални језици су фински и шведски. Већина њуди су хришћанске вере. Евангелистичка лутеранска црква Финске је национална црква, и више од 85 посто популације је члан цркве. Школовање у Финској је бесплатно и обавезно од 7 до 16 година. Финско школовање је на светском нивоу сматрано једним од најбољих. Финска је такође позната по технолошким и иновативним компанијама као што су Nokia телефони и Angry Birds серија видео игрица. Скоро цела Финска популација је писмена.\n4 Знамености\nС обзиром да је Финска велика држава са мало људи, има мноштво великих националних паркова. Туристе највише привлачи главни град Хелсинки, језера, шумаме, као и северна област по имену Lapland. Финска има 7 локалитета Светске баштине укључујући Суоменлину, острвску тврђаву на обали Хелсинкија. Суоменлина је популарна међу туристима и становништвом током целе године.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 436, "cyrillic": 0.985}
{"id": "11669", "title": "Викишколарац:Европа/Ирска", "text": "Ирска је острво у северном Атлантику и друго је по величини међу Британским острвима. Дели копнену границу са Великом Британијом (Северна Ирска). Главни град Ирске је Даблин (Dublin). Други већи градови су Корк (Cork) и Лимерик (Limerick). Острво је подељено између Републике Ирске и Северне Ирске која је део Уједињењог Краљевства.\n1 Историја\nИрска је имала богату историју од праисторије до данас. Први људи су стигли у Ирску пре више од 10.000 година, и живели су у ловачко-сакупљачким друштвима. Касније, пре око 3000 година, Келти су почели да пристижу у Ирску. Данашњи Ирци делом воде порекло од Келта. Због ирског језика и порекла Келта, Ирска је једна од келтских нација заједно са Шкотском, Велсом, Острвом Мен, Корнволом и Бретањом. Ирску су такође много пута нападали Викинзи. Викинзи су касније почели да се насељавају на многим местима. Неки од њихових познатијих градова били су Даблин, Виклоу, Вотерфорд, Вексфорд и Лимерик. У каснијим временима Ирску су напали Нормани, а затим Британци, који су владали до 20. века. Главни догађаји у ирској историји, укључујући ирску глад 1846-1851 и Ускршњи устанак 1916, десили су се током овог периода. Током 19. и раног 20. века велики број људи емигрирао је из Ирске, углавном у САД, али и у Аустралију, Канаду и Велику Британију. Република Ирска је коначно стекла независност у децембру 1922. Земља се придружила Европској унији 1973. (у исто време када и Уједињено Краљевство и Данска). Откако је Ирска постала независна, било је несугласица и насиља око Северне Ирске. Северна Ирска остаје део УК и многи Ирци са обе стране границе верују да треба да постоји уједињена Ирска. Од 1970-их било је терористичких напада, пуцњаве и насиља у Северној Ирској, Ирској, Великој Британији и другим земљама. Данас су оба дела Ирске углавном мирна.\n2 Географија\nИрска је једино место на свету (осим Шкотске) где има мочвара. ЕУ је поставила законе који чувају мочваре јер је потребно око 5.000 година да се мочвара развије, а изузетно су ретке. Ирска је подељена на четири провинције; Манстер у јужној Ирској има најплоднију земљу и познат је по свом рагби тиму; Леинстер где су Британци имали највећу контролу у 18. и 19. веку; Цоннаугхт, најмање плодна земља у земљи, а најруралнија, и коначно Улстер на северу Ирске, чији је већина и даље део Уједињеног Краљевства.\nОве четири провинције су подељене на округе, округи су већи у Минстеру и Конату, а мањи у Ленстеру и Алстеру. Укупно има 32 округа, од којих је шест и даље део Уједињеног Краљевства.\n3 Становништво\nСтановништво Републике Ирске је 4,6 милиона (још 1,5 милиона живи у Северној Ирској). Већина људи у Ирској говори енглески, али велика мањина говори и галски ирски.\n4 Знаменитости\nИрска је изузетно популарна међу туристима из целог света. Градови Даблин, Корк, Голвеј и Белфаст (у Северној Ирској) популарни су током целе године. У Републици Ирској постоје 2 УНЕСЦО-ве светске баштине - Скеллиг Мицхаел(Skelling Michael) на југозападу и Бру на Боjнне на североистоку. Поред тога, Џиновски насип у Северној Ирској је такође део светске баштине.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%98%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 503, "cyrillic": 0.99}
{"id": "11666", "title": "Викишколарац:Европа/Словенија", "text": "Словенија је мала држава у цетралној и јужној Европи. Граничи се са Италијом, Аустријом, Мађарском и Хрватском. Главни град је Љубљана. Остали велики градови су Марибор (на истоку) и Копар (на обали, уз италијанску границу). Словенија је део Европске уније од 2004 године и као валуту користи еуро.\n1 Историја\nСловенију насељавају људи око 200.000 година. Неандерталци, тип људи који су живели пре модерних људи, живели су у данашњој Словенији као и у осталим деловима Европе. Словенија је давно била део Римског царства, Аустроугарске, и касније краљевине Срба (касније преименоване у Југославију). Словенија је била најразвијенији део Југославије и многим Словенцима се није допало то што се велики део новца зарађеног у земљи слао у сиромашније регионе попут Босне и Црне Горе. Словенија је постала независна држава 1991. године након десетодневног рата са Војском Југославије и ушла у Европску унију 2004. Словенија је почела да користи евро као валуту 1. јануара 2000.\n2 Географија\nПриобални региони имају медитеранску климу, а унутрашњост континенталну и алпску климу. Највиша планина у Словенији је Триглав (2.864м). Скоро пола Словеније је прекривено шумом, што чини Словенију за једну од најшумовитијих земаља у Европи. Подручје у близини обале и италијанског града Трста назива се Карст који се састоји од кречњачких стена, подземних пећина и река. У Словенији живи низ занимљивих животиња, укључујући медведа, козорога, шакала, вука, вепра и јелена. Олма је створење које живи само у словеначким пећинама и познато је као људска рибица. Земља је такође позната по липицанским коњима, посебно у селу Липица близу границе са Италијом.\nСтановништво\nПопулација земље је око 2.1 милиона, а већина људи која живи у Словенији говори словеначки као матерњи језик. Постоје значајне заједнице говорника италијанског и мађарског језика у близини граница са Мађарском и Италијом. Енглески и немачки се широко говоре, а многи старији Словенци знају српски, а често и руски. Словеначки језик говори се и на подручју Трста у Италији. Стопа писмености (број људи који знају да читају и пишу) у Словенији је око 100 одсто. Тренутни животни век становника Словеније је око 76 година. Традиционално, већина Словенаца су хришћани – углавном римокатолици, српски православци и протестанти. Ту је и велики број муслимана и мали број Јевреја.\n3 Знаменитости\nСтановништво Словеније расте брже од осталих европских земаља због имиграције, углавном из других земаља бивше Југославије.\nСловенија је популарна дестинација за европске туристе, посебно оне из Немачке, Аустрије, Велике Британије и Италије. Главни град, Љубљана, познат је по својим музејима и ноћном животу, а његова централна локација у земљи чини га добром тачком доласка и поласка. Бледско језеро се сматра главном атракцијом у земљи и током летњих месеци може бити велика гужва. Пиран, на обали Медитерана и оближњи градови су популарни за спортове на води и венецијанску архитектуру. Пећине, укључујући Постојнску и Шкоцјанску пећину, привлаче туристе из целог света.\nУ Словенији постоји само једна светска баштина УНЕСЦО-а - Шкоцјанске јаме. Пећине се сматрају значајним јер су један од највећих подземних кањона на свету, због крашког пејзажа и приступачности за туристе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 494, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11265", "title": "LaTeX/Обичан ТеХ", "text": "Док сe играте ЛаТеХ макроом, приметићете да је прилично ограничен. Можда се питате како сви су ови пакети које користите сваки дан спроведени са тако мало. У ствари, ЛаТеХ је скуп макроа Обичног ТеХ-а и већина пакета користи Обичан ТеХ код. Обичан ТеХ је много ниског нивоа, има много више могућности по цени стрме криве учења и сложеног програмирања.\nДо неколико изузетака, можете користити пун језик Обичног ТеХ-а оквиру важећег документа ЛаТеХ док је супротно нетачно.\n1 Вокабулар\nДа би се избегла конфузија, неопходно је објаснити неке термине.\n*'' Група '' је све након отварања брејса и после поређења затварања брејса.\n*'' Токен '' је карактер, контролна секвенца, или група.\n*'' Контролна секвенца'' је нешто што почиње са . Не штампа се као што јесте, она се проширила по ТеХу мотора према својој врсти.\n*'' Команда '' (или '' функција '' или '' макро '') је контролна секвенца која се може проширити и на текста, (поновно) дефинисање контролних секвенци, итд.\n*'' Примитива'' је команда која је тешко кодирана у ТеХ мотору, ''односно'' није записана у Обичном ТеХ-у.\n*''Регистар'' је ТеХ начин да се рукује променљивама. Они су ограничени у бројкама (256 за сваку врсту регистра у класичном ТеХу, 32767 у е-ТеХу).\n*'' Дужина '' је контролна секвенца која садржи дужину (број затим следи јединица). Погледајте Дужина.\n*'' Фонт '' је контролна секвенца који се односи на фонт фајл. Погледајте Фонтови.\n*'' Кутија '' је објекат који је направљен за штампање. Све што се завршава на папиру је кутија: писма, ставови, странице ... Погледајте Кутије.\n*'' Лепак '' је одређена количина простора који се ставља између кутија када су спојене.\n*'' Бројач '' је регистар који садржи број. Погледајте Бројачи.\nМоже постојати више термина, али се надамо да ће ово бити довољно за сада.\n2 Кеткодови\nУ ТеХу неки карактери имају посебно значење које није за штампање повезано са глифом.\nНа пример, се користи за увођење контролне секвенце, а неће штампати косу црту подразумевано.\nЗа разлику између различитих значења карактера, ТеХ ће их поделити у '' категорије кодова '', или '' кеткодове '' за кратко. Постоји 16 категорија кодова у ТеХу.\nСнажна карактеристика ТеХа је његова способност да редефинише свој језик, јер постоји функција која ће вам омогућити да промените категоријски код било ког знака.\nМеђутим, то се не препоручује, јер може учинити да се код тешко чита. Уколико редефинишете било који кеткод у класи или у стил датотеци, уверите се да је вратити на крају фајла.\nАко редефинишете кеткодове у документу, уверите се да то урадите после преамбуле да спречите сукобе са учитавањем пакета.\nКод, Опис, Уобичајени код\n0, Излазак карактера и контролне секвенце\n1, Почетак групе\n3, Математичка смена\n4, Картица поравнања\n5, Крај линије, (АСЦИИ врати)\n6, Макро параметар\n7, Експонент, и\n8, Потписан знак, и\n9, Игнорисан карактер, (АСЦИИ нула)\n10, Размак, и (АСЦИИ хоризонтални таб)\n11, Слово, и\n12, Други карактери, све што није наведено у другим кеткодовима. Најчешће, @.\n13, Активни карактер, и (АСЦИИ облик извора)\n14, Коментар карактер\n15, Неважећи карактер, (АСЦИИ брисање)\n2.1 Активни знакови\nАктивни знакови личе на макрое: они су самохрани карактери који ће се проширити пре било које друге команде.\nИмајте на уму да активни карактер треба да буде директно слеђен од стране дефиниције, у супротном компилација неће успети.\n2.2 Примери\n;Техинфо\nТехинфо користи синтаксу сличну ТеХ-у са једном главном разликом: све функције се уводе са @ уместо са . Ово није случајно: заправо користи ТеХ за штампање ПДФ верзије датотеке. Шта у основи ради је унос texinfo.tex који редефинише карактер контролне секвенце. Могућа имплементација:\nОвим редефинисањем, '@' би требало да уведе сваку команду, док '\\' will заправо штампа обрнуту косу црту карактера.\n;Набројавање\nНекима се може учинити ЛаТеХ синтакса листе окружења мало гломазном. Овде је брз начин да се дефинише вики налик набројавање:\n;Долар и математика\nАко имате много ''долар'' симбола за штампање, можда боље да промените математички знак за промену.\n2.3 \\makeatletter и \\makeatother\nАко сте урадили мало ЛаТеХ хаковања, мора да сте се сусрели са ове две команде,\nи .\nУ ТеХу '@' знакови припадају кеткод 11 ''словима'' подазумевано. То значи да можете да га користите за макро имена.\nЛаТеХу чини употребу кеткода тако да наведете правило: све не за јавност, унутрашње макрое којима не би требало да приступе крајњи корисници који садрже најмање један '@' знак у свом имену.\nУ документу, ЛаТеХ мења кеткод од '@'до 12, ''других''.\nЗато, када вам је потребан приступ ЛаТеХ унутрашњости, морате приложити све команде приступајући приватним функцијама са и . Све што оне раде је само мењају кеткод:\n3 Макрои Обичног ТеХ-а\nи су специфичне контролне секвенце ЛаТеХа. Они проверавају да ниједна од постојећих команди не буде у сенци нове дефиниције\nУ Обичном ТеХ-у, примитиве за макро дефиницију не проверавају могуће сенчење. То је до вас да се уверите да се не разбије ништа.\nСинтакса је\nМожете користити (скоро) све секвенце карактера између аргумената. На пример хајде да напишемо једноставни макро који ће претворити децимални сепаратор од тачке до зареза. Први покушај:\nОво ће штампати ''(123,4)56''. Додали смо заграде само да бисмо истакли проблем. Сваки параметар је најкраћи могући улаз секвенце која одговара макро дефиницији, укључујући и сепараторе. Тако одговара свим карактерима до прве тачке, и одговара једино првом жетону, '' тј '' је први карактер, јер нема сепаратора након тога.\nРешење: Додати други сепаратор. Размак може деловати убедљиво:\nПо правилу, сваки пут када очекујете неколико параметара са посебним сепараторима, смислите последњи сепаратор. Ако не желите да се играте са сепараторима, онда се макрои Обичног ТеХ-а користе као ЛаТеХ макрои (без подразумеваног параметра):\n3.1 Проширене дефиниције\nТеХ има још једну команду дефиниције: , која важи за ''expanded def''. Синтакса остаје иста:\nСадржај бива проширен (али не и извршен, '' тј '' штампан) на месту где је коришћен, уместо где је коришћен дефинисан макро. Макро експанзија није увек очигледна ...\nПример:\nОвде редефинисање неће утицати на .\n3.2 Глобалне дефиниције\nДефиниције су ограничене својим опсегом. Међутим, било би згодно понекад да се дефинише макро унутар групе која остаје на снази изван групе, а до краја документа. То је оно што ми зовемо '' глобална дефиниција ''.\nТакође можете користити и команду са .\nОбе команде имају скраћеницу:\n* за\n* за\n3.3 Дуге дефиниције\nКоманде претходне дефиниције неће дозволити да их користите током више ставова, '' тј '' текст садржи команду -- или двоструки прелом реда.\nМожете убацити испред дефиниције команду да бисте дозволили више аргумената.\nПример:\n3.4 Спољашње дефиниције\nОвај макро префикс спречава дефиниције из које се користе у неком контексту. To je корисно да се консолидују макрои и чини их мање склоним грешкама због лоших контекста. ''Спољашњи макрои'' су намењени да се користе ван било ког контекста, отуда њихово име.\nНа пример следећи код неће радити:\nСпољшњи макрои се не смеју појавити у:\n* макро параметри\n* прескочени услов\n* ...\n3.5 let и futurelet\nје исти као . Дефинише име нове контролне секвенце која је еквивалентна наведеној . је обично друга контролна секвенца.\nПриметимо да ће проширити само једном, насупрот која ће рекурсивноширити док је то могуће.\nПример:\nради мало другачије. је додељен ; након тога ТеХ процесира секвенцу. Тако вам омогућава да доделите знак док га користите одмах после.\n3.6 Име специјалне контролне секвенце\nНеки макрои могу имати име које није могуће написати какав јесте. Ово је случај макроа чије име се састоји од макро имена.\nПример:\nПоследња линија ће штампати реченицу у зависности од .\nКоманда заправо ради супротно од који штампа име контролне секвенце без проширивања:\n3.7 Контролна експанзија\nће проширити пре . То је некад потребно када проширење жељено, али није могуће због .\nкорисно је имати мало контроле над оним што се проширило у . Пример:\nконтрола секвенце ће вам омогућити да видите садржај разних врста ТеХа:\n* кеткодови\n* чардеф\n* параметри фонта\n* унутрашњи параметри\n* дужине\n* регистри\n* ...\nПример:\n4 Регистри\nРегистри су врста откуцаних вариабли. Они у ограничени брјевима, од 0 до 255.\nПостоји 6 различитих врста:\nВрста, Опис\nкутија, једна кутија\nрачун, цели бројеви\nдимен, дужина\nмускип, глу (у му јединици)\nскип, глу\nтокс, низ токена\nТеХ користи неке регистре интерно, тако да би било боље да их не користите.\nЛиста резервисаних регистрара:\n* \\box255 се користи за садржај странице\n* \\count0-\\count9 се користе за нумерисање страница\nСтреч регистар (бесплатни):\n* \\box0-\\box254\n* \\count255\n* \\dimen0-\\dimen9\n* \\muskip0-\\muskip9\n* \\skip0-\\skip9\nДодељени регистар коришћењем '=' контролног караткера.За кутије регистре, користи се команда.\nМожете користити један од следећих резервисаних макроа да спречите сукоб:\nОви макрои користе следећу синтаксу: .\nПример:\nОве команде се не могу користити унутар макроа, иначе сваки позив макроа ће резервисати други регистар.\nМожете штампати регистар користећи команду. За рачун користите команду. За кутије користите команду.\n5 Аритметика\nАритметичке могућности ТеХа су веома ограничене, мада ова база може довољно да се прошири до неких занимљивих функција.\nТри главне функције:\nможе бити тип рачун, димен, мускип или скип. Али нема смисла за кутију или токс.\n6 Услови\nОсновна синтакса је:\nгде је једна наредба од следећих.\nКонтролна секвенца, Опис\nТачно ако су два карактера кода једнака.\nТачно ако су две категорија кода једнаке.\nДимензија везе, било <, > или =.\nТачно ако је крај фајла или не постоји фајл.\nУвек нетачно.\nТачно ако регистар кутија садржи хоризонталну кутију.\nТачно у хоризонталном режиму.\nТачно у унутрашњем режиму.\nТачно ако је у математичком режиму.\nБрој везе, било <, > или =.\nТачно ако је број непаран.\nУвек тачно.\nТачно ако регистар кутија садржи вертикалну кутију.\nТачно у вертикалном режиму.\nТачно ако је регистар кутија празан.\nТачно ако се два макроа шире у један исти, или ако су два кода једнака, или ако су две категорије кодова једнаке.\nПример:\n6.1 Самодефинисани услови\nМожете створити нове услове (као врста ''булеан варијабли'') помоћу команде. Помоћу овог самодефинисања услова, можете контролисате излаз вашег кода на елегантан начин.\nНајбољи начн илустрације коришћења услова је смислити пример.\nДве верзије документа морају бити генерисане. Једна верзија за групу А, друга за остатак људи (тј. оне који не припадају групи А):\n1. Користимо да дефинишемо наш услов (тј. булеан варијаблу).\n2. На следећи начин додељујемо вредност (тачно или нетачно) за наш услов\nто је: у зависности од тога коју вредност желимо да поставимо у наш услов.\n3. Сада можемо да користимо услов било где након у ''ако контролна стуктура''.\nЦео пример је:\n6.2 Изјава случаја\nСинтакса је . Ако је једнак броју случаја, његов садржај ће бити штампан. Приметимо да почиње од 0.\nсе користи да одреди подразумевани случај (кадгод се ниједан од претходних случајева није поклопио).\n7 Петље\nОсновна синтакса је\nКао увек, и су произвољни ТеХ садржаји. се односи на било који од услови. Приметимо да нема , не можете ставити између и . У неким случајевима ово ће бити супротно од онога што желите; морате да промените услов или да дефинишете носи услов користећи .\nПример:\nОвај код ће штампати ТеХ 10 пута.\n8 Не радећи ништа\nНекад може бити користно рећи ТеХу да желите да не ради ништа.\nПостове две команде за то: и .\nКласичан пример:\nспречава нежељено понашање ако је или иза команде.\nРазлика између и лежи у експанзији: нестаје након макро експанзије.\n9 ТеХ карактери\n9.1 чар\nМожемо штампати све знакове користећи команду. Чаркод је заправо бајт вредност.\nНа пример\nВећина знакова одговара АСЦИИ вредности (нпр. А-Ша-Ш), неки мењају знакове који не могу да се штампају из АСЦИИ.\n9.2 chardef and mathchardef\nМожете дефинисати контролну секвенцу да проширите одређени чар.Синтакса је .\nСледеће секвенце раде исту ствар.\nПример:\n9.3 Мапа фонт кодирања\nМожемо користити горњи код да одштампамо мапу фонта кодирања.\nДруга верзија, са различитим фонтовима, један унос по линији:\n10 Вербатим линије и размаци\nПрилично је збуњујуће открити како (Ла)ТеХ третира све празнина као исти тип размака глуа. Обичан ТеХ даје неке команде да се сачува размак и нове линије као када напишете:\nшто значи да ћете вероватно морати да комбинете своје окружење и своју команду:\nа онда у свом тех фајлу:\n11 Макрои дефинишу макрое\nОво је корисно у неким случајевима, на пример за дефнисање команди језика као што је објашњено на Multilingual versions, где крајњи корисник може да напише\nи да буде сигуран да је замењн у одговарајући бабел језик.\nХајде да дефинишемо макрое који ће дефинисати команду језике на пример. Ове команде су једноставне: ако је аргумент у вредности варијабле, онда одговарајући макро штампа његов садржај директно. У супротном, не ради ништа.\nУ суштини, оно што ми желимо да урадимо је крајње једноставно: дефинисање гомиле макроа овако:\nУ претходном фрагмент коду, само команда иде ка излазу свог садржаја, и неће ништа штампати.. То је оно што желимо. Проблем настаје када желите да аутоматизујете задатак, или ако имате пуно језика, а желите да промените избор језика. Потребно је само да преместите , али то није згодно и чини немогућим да изаберете бабел језик из командне линије. Размислите о овоме ...\nОно што ћемо да урадимо је да дефинишемо команду језика следећи вредност варијабле (или неке варијабле по вашем избору). Отуда употреба команде из пакета.\nПошто је скоро немогуће написати то у ЛаТеХу, користићемо Обичан ТеХ.\nПојављује се други проблем: како дефинисати команду чије је име варијабла? У многим програмским језицима то није могуће. Оно што бисмо били у искушењу да напишемо је:\nОво неће радити из два разлога.\n# Два последња '#1' треба да се односе на аргументе ''новог'' макроа, али они бивају проширени до макроа првог аргумента јер су у телу тог макроа.\n# бива проширен на два токена: '#' и '1', а команда неће радити јер захтева валидно име контролне секвенце.\nРешење за проблем 1 је једноставно: користите '##1', што ће проширити до '#1' када је макро извршен.\nЗа пробмел 2, постоји трик. Могуће је рећи tex да је одређени токен контролна секвенца. То је намена Било како било\nнеће радити јер ће редефинисати у '#1', што ми не желимо, онда ће tex срести , што ће бити грешка.\nМорамо одложити експанзију , ''тј.'' да кажемо tex да прошири прво, а онда да примени на то. Постоји команда за то: . То ће проширити пре .\nКоначно, ако желимо да поставимо језик из командне линије, морамо бити у могућности да поставимо варијаблу тако да је она у изворном коду подразумеване вредности која се може преватићи оном у командној линији. Ово се може извршити помоћу :\nКоначан код је\nИ ви можете саставити са\nlatex '\\providecommand\\locale{en}\\input{mydocument.tex}'\n12 Белешке и референце\n;Додатна литература\n* , ''Donald Knuth''* , ''Victor Eijkhout''* , ''Paul W. Abrahams, Karl Berry and Kathryn A. Hargreaves''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D0%B5%D0%A5", "word_count": 2319, "cyrillic": 0.977}
{"id": "11610", "title": "Викишколарац:Европа/Северна Македонија", "text": "Северна Македонија је држава која се налази  у југоисточној Европи у средишњем делу Балканског полуострва. Има 2 милиона становника. Граничи се са Србијом на северу , Грчком на југу, Бугарском на истоку и са Албанијом на западу. Главни и највећи град Северне Македоније је Скопље, независност државе је проглашена  8. септембра 1991. године . Држава је службено призната 8. априла 1993. године. Валута је  Македонски денар. Први председник Северне Македоније (1945-1946) био је Методије Андов Ченто,а садашнји председник је Стево Пендаровски који је постао председник 2019. године на изборима за председника.\n1 Историја\nУ старом веку највећи део територије Северне Македоније налазио се у саставу краљевине Паоније. Антички Македонци су били стари балкански народ, говорили су један веома непознат језик . Њихов први значајни владар био је Филип II Македонски. Године 336. п.н.е. Филип II Македонски  је покорио горњу Македонију, јужну Паонију и старогрчке полисе.Његов син је приклјучио  остатак региона својој држави и стигао је до севера на Дунаву ,звао се Александар Велики. Његова империа је полазила од Дунава и Јонског мора па до Египта и Индије.Умро је 323. године п.н.е и тада се држава распала на три дела због сукоба. Македонијом је завладала династија Антипатрида али то није дуго потрајало.настала су 3 Макеонска рата (215 п.н.е.-168 п.н.е.) , до рата је дошло због савезништва Македонске државе и Картагине и због продора римске државе. Филип  V је окупирао југ  Грчке али се повукао јер су се грчки полиси и римљан удружили, када је владао син Филипа V римљанини су ушли са југа и победили су у бици код Пидне.После тога Македонска држава је пала под власт Римљана,а Персеј V је постао роб у Риму. После Римског царства 395. године Македонија је постала део Источног римског царства.\nУ 6. веку Јужни Словени су се населили на територију где је данас Северна Македонија ,били су у савезу са Аварима и Прабугарима. У време владавине Констанса II велики број северномакедонских Словена био је зароблјен и одведен у Малу Азију. Део Македоније је 837. Постао део Првог бугарског царства, у 10. веку у Северној Македонији појавило се богумилско ученје и проширило се по целој Европи. Крајем  13. Века Северна Македонија је постала део српске краљевине . Скопље је 1346. постало прстоница Душановог царства ,облашћу Македоније управљали су браћа Вукашин и Угљеша Мрњачевић,који су покушали да зауставе Турке у Маричкој бици 1371 али су поражени.\nЗа време Турске владаине Скопље и Битољ су били средишта два ејалата,Долина Бардараје после пстала део Северне Македоније , била је у саставу Османског царства док није почео први балкански рат,после кратког времена 1878. године  заузели су је Руси током руско-турског рата (1877-1878) . Пре почетка првог балканског рата Србија и Бугарска су се договориле да данашња територија Северне Македоније добије статус аутономије,а ако то не успе да буде подељена по линији Крива Паланка-Охрид,Бугари нису испунили договор да о деловању војске на Македонију,него су већи део војске усмерили у правцу Истанбула. Бугарска је бил оштећена при подели Македоније(Северне Македоније , па је започела други балкански рат. Србија, Грчка , Румунија и Турска победиле Бугарску у том рату Вардарска Македонија(Северна Македонија) је постала део Србије(1913-1915) Егејска Македонија је припала Грчкој; Пиринска Македонија Бугарској. После Арапског рата југословенски област Македоније су италијанска,маронетске,Велика Албанија и Краљевина Бугарска поделли.Бугари су заузели већи источни и средишњи део Вардарске Македоније,после рата. Вардарска Македонија више није била део Србије , већ се на том простору формирала Народна Република македонија. Међународно признање државе успорила је Грчка због имена нове државе и њених симбола, Уједињене нације су признале 1993. Нову државу под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Грчка је идаље била незадовољна и 1994. године  је увела блокаду, а блокада је укинута 1995. када је Северна Македонија променила изглед своје заставе. Спор је решен када је Македонија променила име у Северна Македонија.\n2 Географија\nСеверна Македонија је држава која се налази на Балканском полуострву и има површину од 25.713km .Граничи се са Србијом на северу,на западу са Албанијом, на југу са Грчком и на истоку са Бугарском,окружује је високо-планински појас.у Северној Македонији је субмедитеранска клима .Одликују је сува и врућа лета,хладне и влажне зиме.имају добар квалитет воде,плодно земљиште и велики број сунчаних дана.Највиша температура је била 2007. Године и износила је 45,7 степени  целзијуса,а најнижа је била 1954. године и износила је -39,5 степени целзијуса. Најважније реке су :  Вардар, Треска ,Црна река ,Пчиња , Брегалница, Струмица и Црни Дрм.Најзначајнија језера су : Охридско, Преспанско и Дојранско. Национални паркови у Северној Македонији су: Маврово, Галичица, Пелистер. У Северној Македонији постоји 3.700 биљних врста, 350 врста маховине и 42 врста папрати. Животињски свет Северне Македоние укључује: јелене,вукове,медведе,лисице,веверице,дивље свиње и дивокозе. Може се пронаћи и рис на планинама у западном делу земље.\n3 Култура\nУ граду Охриду постоји музеј на отвореном и културна башта која је постојала и у праисторији , у Охриду је створен први свесловенски универзитет и њега је основао Св. Климент Охридски и Св. Наум Охридски.Манастир Св. Јован Бигорски у Северној Македонији је један од најлепших манастира на Балкану.Године 1980. Охрид и Охридско језеро су проглашени за светску баштину.Школство је доступно свакоме и деца полазе у школу са 6 или 7 година.У Северној Македонији делује 4 државна универзитета и то су: Универзитет у Скопљу, Универзитет Гоце Делчев у Штипу,Св. Климент Охридски Битољ и Државни универзитет у Тетову. Највећи и најстарији универзитет Св. Кирил и Методије сеналази у Охриду и основан је 1949.Познати књижевник у Северној Македонији био је Коста Кочо Рацин. Северно Македонска радио телевизија основана је 1993. Од стране Собрања Републике Северне Македоније. Народна игра фолклор или оро је најомиљенији вид игре у Северној Македонији.Северно Македонска кухиња састоји се од грчке,турске и блискоисточне хране,традиционална јела су: шопска салата, мусака,сарма,кори,селско месо,кукурек,шкембе чорба,…\n4 Становништво\nБрој становника Северне Македоније је 2.083 милиона становника по информацији из 2020. године , има 64,7% православаца и 33,3% муслимана.Службени језици су македонски и албански,у Скопљу живи око 30% становника државе", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 1023, "cyrillic": 0.993}
{"id": "11672", "title": "Vikiškolarac:Evropa/Gruzija", "text": "Gruzija je zemlja koja ima drugo ime \"Sakartvelo\", koje obično koriste starosedeoci. Glavni grad Gruzije je Tbilisi (Tiflis). Valuta Gruzije je Gruzijski lari.\n1 Istorija\nGruzijsko carstvo je dostiglo vrhunac izmedju 10. i 13. veka. Posle dugog perioda Тurske i Persijske dominacije, Gruzija je u 19. veku bila pripojena Ruskom carstvu. Gruzija je bila nezavisna od 1918. do 1921. godine, kada je pripojena Sovjetskom Savezu.\n1936. Gruzija je postala konstitutivna (savezna) republika i ostala je kao takva sve do raspada Sovjetskog Saveza. Tokom Sovjetskog perioda Gruzijska ekonomija je bila modernizovana i raznolika. Gruzija je proglasila suverenitet 19. novembra 1989. godine, a nezavisnost 9. aprila 1991. godine.\n2 Geografija\nGruzija se graniči sa Crnim morem na zapadu, na jugozapadu sa Turskom, a na jugoistoku sa Azerbejdžanom i Jermenijom. To je planinska zemlja koja se skoro u potpunosti nalazi u južnom delu planinskog masiva Kavkaz. Najviša planina u Gruziji je planina Šhara sa nadmorskom visinom od 5193m.\n3 Stanovništvo\nU Gruziji živi oko 4 miliona ljudi prema popisu stanovništva iz 2012. godine. Gruzijci čine 84% stanovništva, a u druge etničke grupe uključuju Jermene, Grke, Ruse, Jevreje, Azerbejdžane, Osete i Abhaze.\nSlužbeni jezik je Gruzijski. Maternji jezik govori preko 86% stanovništva. Gruzijski je podeljen na Istočno - Gruzinsku i Zapadno -Gruzinsku grupu koje su međusobno povezane sa drugim jezicima koji se govore u zemlji, uključujući jezike Laz i Svan.\nVelika većina stanovništva Gruzije su hrišćani od kojih većina pripada Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi. 65% Gruzijaca su Gruzijski pravoslavci, 11% su Muslimani, 10% Ruski pravoslavci i 8% Jermeni.\n4 Sport\nLelo Burti je ekipni, kontaktni sport koji je nastao u davnim vremenima u Gruziji. Doslovno se prevodi kao \"Field Ball\" sa Gruzijskog i ima mnogo sličnosti sa ragbijem. Igra se između dva tima od po 15 igrača u svakoj ekipi, u dva poluvremena koja traju po 30 minuta. Igračima je dozvoljeno da pomeraju loptu udaranjem, dodavanjem napred ili nazad ili da je pomeraju trčeći sa loptom. Cilj igre je postići što više golova. Golovi se postižu šutiranjem ili nošenjem lopte kroz središnji deo krajnje linije gola koji se naziva \"mak\".\n5 Znamenitosti\n* Upliscihe\nUpliscihe je grad uklesan u steni litice. Nastao je u kasnom bronzanom dobu, oko 1000. godine pre nove ere i zvanično je bio naseljen sve do 13. veka nove ere, kada su ga Mongoli opljačkali.\n* Manastir Gelati\nOsnovao ga je Gruzijski kralj David IV 1106. godine i bio je jedan od prvih manastira u Gruziji. Nalazi se na UNESKO - voj listi svetske kulturne baštine. Unutrašnjost manastira sadrži veliki broj murala i rukopisa koji datiraju iz 12. veka, a u centralnom delu crkve nalazi se veliki mozaik.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Viki%C5%A1kolarac%3AEvropa/Gruzija", "word_count": 433, "cyrillic": 0.002}
{"id": "11617", "title": "Викишколарац:Европа/Естонија", "text": "Естонија је држава која се налази у Балтичком региону северне Европе. У њену територију, осим континенталног дела, спада још и 2.200 острва , од којих су највећа Сареба (2.671км<sup>2</sup>), Хијума (989км<sup>2</sup>) и Муху (198км<sup>2</sup>). Главни град Естоније је Талин, који има 435.972 становника. Естонија је вишенационална држава у којој се према пописима из 2.000. године говори чак 109 језика!\n1 Историја\nТериторија Естоније насељена је још од краја леденог доба, пре чак 10.000 година пре нове ере. Најстарија насеља била су смештена у околини реке Парну, 9.000 година п.н.е. Око 4.000 година пре нове ере, у Естонију је дошла нова, тзв. „култура чешљастих украса“ у чије обичаје су укључивали полагање фигура у гроб не само животиња већ и људи. Те фигуре биле су изрезбарене од кости и јантара. Касније су дошле велике промене у друштву, људи су почели да се баве пољопривредом, која је постала главна грана Естонске привреде.\nНајстарије насеље на подручју Естоније било је насеље Пули, на обалама реке Парну, које је уједно било и најпознатије насеље. Занимљиво је, како се ово насеље када је тек настало, налазило тачно на обалама Пашког залива, док је данас од њега удаљен чак 14 км. На том подручју су археолози проналазили кости псећих зуба, што указује на то да је овај народ припитомљавао ове животиње.\nОсновне активности у овим народима били су лов, риболов и скупљање шумских плодова.\nТоком бронзаног доба почиње дизање првих грађевина. Прелазак на следећи начин живота почео је око 1.000 година пре нове ере, а завршава се 500 година касније, почетком гвозденог доба.\nТоком гвозденог доба, десили су се многи ратови и сукоби са околним племенима. Такође, били су и сукоби са Скандинавским племенима, који се помињу у древним скандинавским сагама.\nСа истока су на тло Естоније продрли рукски владари и након што су поразили Естонце, књаз Јерослав Мудри, 1030. године,  основао је утврђење, на месту где се данас налази град Тартур.\n2 Географија\nЕстонија обухвата територију од 45.228км<sup>2</sup>. Већина њених острва налази се у близини копна, а најудаљеније острво је острво Рухну у Ришком заливу које је од копна удаљено 65км. Укупна дужина обале Естоније, укључујући и њена острва, износи 2.551км.\nПобрђа се углавном налазе у прелазним, јужним и југоисточним пределима землље. Њихове основе углавном се налазе на надморским висинама између 75 и 100м.\nНизијска подручја се налазе уз обале Балтичког мора , а надморска висина ја ту испод 50м.\nЕстонија се налази у прелазној зони, где су климе такве да се она налази између благе морске и оштрије континенталне климе. Важан утицај на климу имају ваздушне масе са Атлантика које су доспеле на ово подручје преко Балтичког мора. Захваљујући великим утицајима Балтичког мора, територије уз обалу и острва у току зиме имају блажу климу, док је кретањем ка унутрашњости клима много оштрија.\n3 Становништво\nКада су почели периоди са великим морталитетом, Естонију су захватиле велике миграције.\nПре другог светског рата Естонци су чинили свега 88.11% укупне популације, а остатак популације чинило је 5 мањинских народа. Међу њима су најбројнији Руси, Немци и Швеђани, а Летонци и Јевреји су чинили мање од 0.5% укупног становништва. Велике промене су се дешавале током и после другог светског рата, тако да су чак 4 мањинске заједнице нестале, а опстали су само Руси.\nПрема подацима из 2010. године,  Естонску популацију сада чине 68% Естонци и 25% Руси од укупне популације на подручју Естоније. Такође су значајну популацију имали још само Украјинци, Белоруси и Финци.\nКритичан период за демографију били су 13. и 14. век када су многи ратови довели до смањења броја становника за десетине.\n4 Знаменитости\nЕстонија има много знаменитости. Неке од најзанимљивијих су: Пећине Пиуса и Кратер Каали.\n4.1 Пећине Пиуса\nНастале су као резултат наслага и развоја реке Пиус и постале су природни резерват. Ове пећине могу се видети само уз водича. Пећине Пиуса су највеће зимовалиште слепих мишева у источној Европи.\n4.2 Кратер Кали\nСааремаа је позната по свом пољу метеорита. Највећи кратер има пречник од 110м и због тога је на осмом месту на планетарној лествици метеорског кратера. Најбоље време за посету овом невероватном кратеру је јул или август.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%95%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 688, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11622", "title": "Викишколарац:Европа/Албанија", "text": "Албанија је медитеранска држава југоисточне Европе која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Црном Гором на северу, Србијом на североистоку, Северном Македонијом на истоку и Грчком на југу и југоистоку. Главни град је Тирана. Осим престонице Тиране већи градови су Драч и Елбасан. Валута Албаније је лек. Албанија није члан Европске уније.\n1 Историја\nТоком 15. века, када је велики део Балканског полуострва био под Турском влашћу, Албанија је кратко била независна држава под вођством Ђурађа Кастриота познатог као Скендербег. Осим овог изузетка држава није имала независност све до 20. века. После пет стотина година под Турском влашћу Албанија постаје независна држава 1912. године. Од 1920. године држава усваја републикански облик владавине. Албанија је била једна од првих замаља окупираних од стране Сила Осовине у Другом светском рату. 1939. године Италија је извршила инвазију на ову државу. После Другог светског рата Албанија је постала комунистичка држава позната као Социјалистичка Народна Република Албанија. Њом је владао Енвер Хоџа до своје смрти 1985. године. Албанија је постала демократска земља 1991. године.\n2 Географија\nАлбанија има укупну површину од 28.748 квадратних километара. Налази се на Балканском полуострву, у јужној и југоисточној Европи. На западу има излаз на Јадранско и Јонско море. Приморске низије имају медитеранску климу, док у планинским крајевима влада умерено континетална клима. Просечна количина падавина је велика. 70% земље је планинско. Најраспрострањенији планински ланци су Проклетије на северу, Шар планина на североистоку, планина Кораб на истоку, планина Пинд на југоистоку, Цераунске планине на југозападу и планине Скендербег у центру. Највиша планина је Кораб са 2753 метара. Кроз Албанију не протичу велике реке. Најдужа река је река Дрим, која настаје спајањем Црног и Белог Дрима. Са Белим Дримом укупна дужине реке је 335 км. Једна од најзначајнијих карактеристика Албаније је присуство бројних језера од којих су најпознатија: Охридско, Преспанско и Скадарско језеро. Охридско језеро се налази на југоистоку Албаније и најдубље је језеро на Балканском полуострву. Његова дубина достиже до 289 м. Охридско језеро је проглашено за Светску баштину и под заштитом је УНЕСКА. Преспанско језеро се налази још јужније од Охридског језера. Састоји се из два језера, Велике и Мале Преспе и налази се на надморској висини од 853 метара. Највећа дубина језера је 54 м. Скадарско језеро се налази на северозападу. Представља највеће језеро на Балканском полуострву и јужној Европи са површином од 369,7 квадратних километара.\n3 Становништво\nАлбанија је била насељена још од времена праисторије. У новијој историји насељавали су је католици и Јевреји који су последњих неколико стотина година или прешли у ислам или су се преселили негде другде. Око 40% становништва чине Муслимани, Православаца има 23%, Католика око 13%, а остали су атеисти (без религије).\nДржавни језик је албански. Велики број Албанаца данас живи и у Северној Македонији, Грчкој, Италији као и на Косову у Србији.\nСтопа писмености за укупну популацију узраста од 9 година навише износи 94%. Основно образовање је обавезно и обухвата 1. – 9. разред, али већина ученика наставља најмање до средњег образовања које обухвата 10. – 12. разред. Ученици на крају 9. и 12. разреда полажу матуру како би наставили школовање. Школска година почиње у септембру, а завршава се крајем маја или почетком јуна.\nЈедна од међународно најпознатијих Албанки била је Агнес Гонџа Бојаџи, познатија као Мајка Тереза. Она је била римокатоличка часна сестра која је помагала сиромашнима широм света, а посебно у Индији. Добила је Нобелову награду за мир 1979. године за свој хуманитарни рад.\nНајпопуларнији спорт у Албанији је фудбал, а најпраћенији спортски догађај је Светско првенство. Остали популарни спортови укључују кошарку, одбојку и гимнастику.  \n4 Знаменитости\nАлбанија је данас популарна дестинација за туристе из Европе и других земаља. Туристи посећују грчке, римске и турске археолошке грађевине. Планине и плаже у Албанији су једнако добре као и у Европи али са много мање гужве. Већина туриста долази из Грчке, Северне Македоније, Италије и Србије. Долазе туристи и из Пољске, Чешке, Француске и Шведске. У Албанији постоје три УНЕСКО светске баштине међу којима су грчки и римски древни град Бутринт као и средњевековни турски град Ђирокастра.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 666, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11668", "title": "Викишколарац:Европа/Турска", "text": "Турска је велика држава у југо - источној Европи и западној Азији. Граничи се са Грчком, Бугарском, Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном, Ираком, Ираном и Сиријом. Главни град је Анкара. Остали велики градови су Истанбул и Измир. Турска није чланица Европске Уније али жели да постане у будућности. Валута је турска лира.\n1 Историја\nТурска има веома дугу историју. Окупирали су је Тројанци, Грци, Лидијци, Римљани, Византинци, Селџуци, Османлије. Пре 1923. Турска је контролисала земље широм југоисточне Европе, југозападне Азије и северне Африке као Отоманско царство. Данас постоји преко 50 земаља у Европи, Азији и Африци које су некада биле део Отоманског царства. Турска је изгубила своје царство и постала независна држава 1923. Од Другог светског рата Турска је била блиски савезник већине европских земаља и САД. Данас је земља прилично просперитетна, има добре односе са својим суседима и нада се да ће постати део Европске уније у наредних неколико година.\n2 Географија\nАзијска Турска (сачињена углавном од Анадолије), која обухвата 97% земље, одвојена је од европске Турске Босфором, Мраморним морем и Дарданелима (који заједно чине водену везу између Црног мора и Медитерана). Европска Турска (источна Тракија или Румелија на Балканском полуострву) обухвата 3% земље. Територија Турске је дугачка више од 1.600 километара (1.000 миља) и широка 800 км (500 миља), отприлике правоугаоног облика. Подручје Турске, укључујући језера, заузима 783.562 квадратна километра (300.948 квадратних миља), од чега је 755.688 квадратних километара (291.773 квадратних миља) у југозападној Азији и 23.764 квадратна километра (9.174 квадратних миља) у Европи. Подручје Турске чини је 37. по величини земљом на свету, и отприлике је величине метрополитанске Француске и Уједињеног Краљевства заједно. Турска је окружена морима са три стране: Егејским морем на западу, Црним морем на северу и Средоземним морем на југу. Турска такође садржи Мраморно море на северозападу. Европски део Турске, на северозападу, је Источна Тракија и чини границу Турске са Грчком и Бугарском. Азијски део земље, Анадолија (који се назива и Мала Азија), састоји се од високе централне висоравни са уским обалним равницама, између Кероглуа и планинског ланца Источно-Црно море на северу и планина Таурус на југу. Источна Турска има више планински пејзаж и дом је извора река као што су Еуфрат, Тигар и Арас, а садржи језеро Ван и планину Арарат, највишу тачку Турске на 5.165 метара (16.946 стопа). Турска је географски подељена на седам региона: Мраморно, Егејско, Црно море, Централну Анадолију, Источну Анадолију, Југоисточну Анадолију и Медитеран. Неравни северноанадолски терен који се протеже дуж Црног мора подсећа на дугачак, уски појас. Овај регион чини отприлике једну шестину укупне површине Турске. Као општи тренд, унутрашња анадолска висораван постаје све храпавија како напредује ка истоку. Земљотреси су чести и повремено јаки јер је већина планина настала вулканском активношћу. Турска има хладне, снежне зиме и топла, сува лета.\n3 Становништво\nСтановништво Турске обухвата нешто више од 84 милиона. Трећа је по величини европска држава (после Русије и Немачке). Већина становништва говори турски, који је национални језик Турске. Ислам је главна религија која се практикује у Турској, где је номинално 99% турског становништва муслимани. Око 90 одсто становништва живи у азијском делу Турске, а око 10 одсто у европском делу. Најпопуларнији спорт у Турској је фудбал. Популарни су и други спортови попут кошарке и одбојке. Сурфовање, сноуборд, скејтборд, параглајдинг и други екстремни спортови постају све популарнији сваке године. Још један велики спорт у којем су Турци били међународно успешни је дизање тегова. Турски дизачи тегова, и мушки и женски, оборили су бројне светске рекорде и освојили неколико титула европских, светских и олимпијских шампиона.\n4 Знаменитости\nИстанбул је главни туристички град у земљи и познат је по мешавини европске и азијске културе, архитектуре и начина живота. Турску сваке године посети око 29 милиона туриста. Осим Истанбула, међу туристима су популарна бањска, планинарска и приморска одмаралишта. Туристи у Турску долазе из великог броја земаља укључујући Уједињено Краљевство, Немачку, Русију, Иран и Јапан. У Турској постоји 15 УНЕСКО-вих локација светске баштине које укључују историјске области Истанбула, древни град Троју и Велику џамију и болницу Дивриги на истоку земље.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 668, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11678", "title": "Викишколарац:Европа/Норвешка", "text": "Норвешка је земља у северно-западној Европи. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Главни град Норвешке је Осло. Остали велики градови у Норвешкој су Берген, Ставангер, Трондхеjм и Кристиансанд. Норвешка валута је Норвешка круна. Норвешка није део Европске Уније. Норвешки народ је izglasao „ne“ za ulazak у EУ (Европску унију).\n1 Историја\nНорвешком историјом доминирају ратови, посебно од 900-1349. Познати Викинзи су открили и населили места попут Гренланда, Исланда и Њуфаундленд, и освојена места као што су Острво Ман, Оркнијска острва и Шетландска острва. После Црне смрти (пандемије), Норвешка је била део Кламарске уније (Норвешка, Данска, Шведска), а касније кад је Шведска изашла из уније, Норвешка је била део Данске скоро 400 година. Године 1814 Норвешка је направила свој устав, а Норвешкој је било дозвољено да га задржи када је ушла у савез са Шведском. У 1905. Норвешка поново постаје независна, а после избора , норвешки народ је изабрао да буде краљевина са сином данског краља.  \n2 Географија\nФјордови, дуге увале из мора, покривају већину дела Норвешке обале. Норвешка је веома дугачка земља, као Чиле. Протеже се од 57° и 81° северно, а делови севера су у Артичком кругу. Норвешка има 239 057 регистрованих острва распоређених  дуж обале од 83.000 километара. Највиша планина у Норвешкој је Галдхопигген са 2.469 метара.\n3 Становништво\nСтановништво Норвешке су углавном етнички Норвежани и људи из других скандинавских земаља. Приближно 5 милиона људи живи у Норвешкој. Већина Норвежана су протестанти хришћани. Ту су и мале мањине католичких хришћана, муслимани и Јевреји. Главни језик Норвешке је норвешки (који има 2 писана облика). Сами народ говори мноштво сами језика, посебно на северу земље. Чувени Норвешки уметник био је Едвард Мунк који је био познат по слици „Крик“.\n4 Знаменитости\nНорвешка је веома популарна међу туристима, посебно онима који живе на отвореном. Норвешка је веома скупа земља, али је многи туристи посећују сваке године како би видели чувене фјордове, нетакнуту природу и атрактивне градове широм земље. Најпосећеније турицтичке локације у Норвешкој су скакаоница Холмеколен и Бриген које су под заштитом УНЕСЦО-а. Главни град Осло популаран је за пословна путовања и излетна путовања, као и крстарења на северном Артику нарочито у време зиме.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0", "word_count": 358, "cyrillic": 0.988}
{"id": "11313", "title": "LaTeX/PGF/TikZ", "text": "Један начин да цртате графику директно са TeX командама је PGF/TikZ. Ti''k''Z може да продукује графику у PDF и PostScript формату користећи обичан (pdf)TEX, (pdf)Latex или ConTEXt. Долази са веома добром и обимном колекцијом примера:\nPGF (\"portable graphics format\") је основни слој, који пружа сет команди за прављење графике, и Ti''k''Z (\"Ti''k''Z ist ''kein'' Zeichenprogramm\") је предњи крај слоја са специјалном синтаксом, која омогућава олакшано коришћење PGF-а . Ti''k''Z команде су претежно сличне Metafont командама, опциони механизам је сличан PsTricks синтакси.\nДок се претходни систем (picture, epic, pstricks или metapost) фокусирао на то ''како'' да црта, TikZ се фокусира на то ''шта'' се црта. Може се рећи да оно што је TikZ за цртање у LaTeX-у, то је LaTeX за дигитални typesetting. Препоручује се његово коришћење ако га Ваша LaTeX дистрибуција подржава.\nдруги пакети рађени по Ti''k''Z (на пример за цртање електричних кола) могу се пронаћи овде:\nУ следећеим одељцима неке основе Ti''k''Z су приказане.\n1 Учитавање пакета, Библиотеке - tikzpicture окружење\nЗа коришћење Ti''k''Z у LaTeX-у документу неопходно је учитавање tikz пакета:\n\\usepackage{tikz}\nнегде у преамбули. Ово ће аутоматски учитати pgf пакет. Да бисте учитали даље коришћење библиотеке\n\\usetikzlibrary{⟨листа библиотека одвојених зарезима⟩}\nПримери библиотека су \"<code>arrows</code>\", \"<code>automata</code>\", \"<code>backgrounds</code>\", \"<code>calendar</code>\", \"<code>chains</code>\", \"<code>matrix</code>\", \"<code>mindmap</code>\", \"<code>patterns</code>\", \"<code>petri</code>\", \"<code>shadows</code>\", \"<code>shapes.geometric</code>\", \"<code>shapes.misc</code>\", \"<code>spy</code>\", \"<code>trees</code>\".\nКоманде цртања морају да буду затворене у оквиру tikzpicture окружења\n\\begin{tikzpicture}[⟨options⟩]\n⟨tikz commands⟩\n\\end{tikzpicture}\nили алтернативно\n\\tikz[⟨options⟩]{⟨tikz commands⟩}\nЈедна могућа опција корисна за уређену графику је\nbaseline=⟨dimension⟩\nБез те опције доњи крај слике постављен је на основну линију текста који је окружује. Коришћењем ове опције, можете прецизирати који део слике треба да буде спуштен или подигнут тако да висина ⟨димензија⟩ буде на основној линији.\nЈош једна опција за скалирање целе слике је\nscale=⟨factor⟩\nили другачије за висину и ширину, на пример:\nxscale=2.5, yscale=0.5\n5 Прецизирање координата\nКоординате се прецизирају у округлим заградама у уобичајеним TEX димензијама користећи Cartesian координате (одвојене заградама), на пример 1cm у x правцу и 2pt у y правцу\n(1cm,2pt)\nили коришћењем поларних координата (двотачком одвојене), на пример 1cm у 30 степени правцу\n(30:1cm)\nБез прецизирања мерних јединица <code>(1,2)</code>, стандардно су cm <code>(1cm,2cm)</code>.\nРелативне координате за претходно задату тачку додељуу се тако што се стављају један или два знака плус испред координата. Са \"<code>++</code>\" последња тачка пута постаје тренутна позиција, са \"<code>+</code>\" претходна тачка остаје тренутна тачка пута. Пример: 2 стандардне мере десно од последње коришћене тачке:\n++(2,0)\n6 Синтакса за путеве\nПут је низ правих и кривих линија (упрошћено објашњење). Инструкција мора да се заврши са тачкомзарез.\n\\path[<options>]⟨specification⟩;\nЈедна инструкција може да се протеже кроз више линија, или се више инструкција може провући кроз једну линију.\nОпције за акције пута су на пример: \"<code>draw</code>\", \"<code>fill</code>\", \"<code>pattern</code>\", \"<code>shade</code>\" (фил, у ком се боја лагано мења од једне до друге), \"<code>clip</code>\" (сви следећи нацрти све до краја of тренутног поља подсечени противно тренутном путу и величина следећих путева неће бити важна за величину слике), \"<code>use as bounding box</code>\".\n\"<code>\\path</code>\" команда са овим опцијама може се повезати са: \"<code>\\draw</code>\", \"<code>\\fill</code>\", \"<code>\\filldraw</code>\", \"<code>\\pattern</code>\", \"<code>\\shade</code>\", \"<code>\\shadedraw</code>\", \"<code>\\clip</code>\", \"<code>\\useasboundingbox</code>\" .\nГеометријска опција пута: \"<code>rotate=<angle in degree></code>\", \"<code>xshift=<length></code>\", \"<code>yshift=<length></code>\", \"<code>scaling=<factor></code>\", \"<code>xscale=<factor></code>\", \"<code>yscale=<factor></code>\".\nОпција за бојење пута: \"<code>color=<color name></code>\", \"<code>draw=<line color></code>\", \"<code>opacity=<factor></code>\". Following colors are predefined: red, green, blue, cyan , magenta, yellow, black, gray, darkgray, lightgray, brown, lime, olive, orange, pink, purple, teal, violet and white.\nОпција за дебљину линије: \"<code>line width=<dimension></code>\", and abbreviations \"<code>ultra thin</code>\" for 0.1pt, \"<code>very thin</code>\" for 0.2pt, \"<code>thin</code>\" for 0.4pt (the default width), \"<code>semithick</code>\" for 0.6pt, \"<code>thick</code>\" for 0.8pt, \"<code>very thick</code>\" for 1.2pt, \"<code>ultra thick</code>\" for 1.6pt.\nОпција за крај линије и опција за спајање линија: \"<code>line cap=<type: round, rect, or butt></code>\", \"<code>arrows=<start arrow kind>-<end arrow kind></code>\", \"<code>rounded corners</code>\", \"<code>rounded corners=<size></code>\", \"<code>line join=<type: round, bevel, or miter></code>\".\nОпција за шаблон линије: \"<code>dash pattern=<dash pattern></code>\" (e.g. \"<code>dash pattern=on 2pt off 3pt on 4pt off 4pt</code>\"), \"<code>dash phase=⟨dash phase⟩</code>\", \"<code>solid</code>\", \"<code>dashed</code>\", \"<code>dotted</code>\", \"<code>dashdotted</code>\", \"<code>densely dotted</code>\", \"<code>loosely dotted</code>\", \"<code>double</code>\".\nОпције за фил пута су на пример. \"<code>fill=<fill color></code>\", \"<code>pattern=<name></code>\", \"<code>pattern color=<color></code>\"\nПраве линије се додељују са координатама одвојеним са два минуса,\nПрва координата представља move-to операцију . Која је испраћена низом “path extension операција”, као \"<code>-- (coordinates)</code>\".\nИсти пут са нешто опција за цртање:\nПовезани пут може се затворити са \"<code>--cycle</code>\" операцијом:\nДаља move-to операција у постојећем путу започиње нови део пута, који није повезан са претходним делом пута. Обде: Помери до (0,0) праву линију до (2,0), помери до (0,1) праву линију до (2,1):\nПовезивање две тачке са две праве линије које су само хоризонталне или вертикалне, коришћење за хоризонталну па за вертикалну\n\\draw (0,0) -| (1,1);\nили прво за вертикалну па за хоризонталну\n\\draw (0,0)\n7 Чворови\nЧвор је обично правоугаоник или кружић или неки други једноставни облик који има текст на себи. у најпростијем случају чвор је само неки текст који се налажи на некој координати.\nЧворови нису део самог пута, додају се слици након што је она нацртана\nУнутар операције пута користите следећу синтаксу после унетих координата:\nnode[<options>](<name>){<text>}\n\"<code>(<name>)</code>\" је име за касније референцирање и оно је опционо.\nАко желите да назовете одређену позицију без уношења текста постоје две опције:\nnode[<options>](<name>){}\ncoordinate[<options>](<name>)\nПисање текста дуж унетог пута коришћењем node команде приказано је у једноставном примеру испод :\n\\draw[dotted]\n(0,0) node {1st node}\n-- (1,1) node {2nd node}\n-- (0,2) node {3rd node}\n-- cycle;\nмогуће опције за node комадну су \"<code>inner sep=<dimension></code>\", \"<code>outer sep=<dimension></code>\", \"<code>minimum size=<dimension></code>\", \"<code>shape aspect=<aspect ratio></code>\", \"<code>text=<color></code>\", \"<code>font=</code>\", \"<code>align=<left_right_center></code>\".\nЧвор је центриран у тренутној координати у основном случају. Често је боље да чвор буде изван самих координата: Десно (\"<code>right</code>\" или \"<code>anchor=west</code>\"), лево (\"<code>left</code>\" или \"<code>anchor=east</code>\"), изнад (\"<code>above</code>\" или \"<code>anchor=south</code>\"), испод (\"<code>below</code>\" или \"<code>anchor=north</code>\"). Комбинације су такође могуће, као \"<code>anchor=north east</code>\" или \"<code>below left</code>\".\n\\fill[fill=yellow]\n(0,0) node {1st node}\n-- (1,1) node[circle,inner sep=0pt,draw] {2nd node}\n-- (0,2) node[fill=red!20,draw,double,rounded corners] {3rd node};\nДа ставите чворове унутар линије или криве користите \"<code>pos=<fraction></code>\" опцију, где је разломак floating point број између 0 која представља претходну координату и 1 која представља тренутну координату.\n\\draw (0,0) -- (3,1)\nnode[pos=0]{0} node[pos=0.5]{1/2} node[pos=0.9]{9/10};\nПостоје неке обзервације: \"<code>at start</code>\" за \"<code>pos=0</code>\", \"<code>very near start</code>\" за \"<code>pos=0.125</code>\", \"<code>near start</code>\" за \"<code>pos=0.25</code>\", \"<code>midway</code>\" за \"<code>pos=0.5</code>\", \"<code>near end</code>\" за \"<code>pos=0.75</code>\", \"<code>very near end</code>\" за \"<code>pos=0.875</code>\", \"<code>at end</code>\" за \"<code>pos=1</code>\".\n\"<code>sloped</code>\" опција узрокује ротацију чвора и он постаје тангента криве.\nКако су чворови једине операције напутевима, постоје специјалне команде за креирање\nпутева који садрже само чворове, први са излазним тесктом, други без:\n\\node[<options>](<name>) at (<coordinate>){<text>};\n\\coordinate[<options>](<name>) at (<coordinate>);\nМожете спајати чворове преко њихових координата и ознака. Имајући \"<code>\\path(0,0) node(x) {} (3,1) node(y) {};</code>\" дефиницане, чвор на (0,0) има име \"<code>(x)</code>\" и овај на (3,1) има ознаку \"<code>(y)</code>\".\n\\path (0,0) node(x) {}\n(3,1) node(y) {};\n\\draw (x) -- (y);\nЕквивалентно са\n\\coordinate (x) at (0,0);\n\\coordinate (y) at (3,1);\n\\draw (x) -- (y);\nВишелинијски текст може бити укључен унутур чвора. Нови ред се унуси са две косе црте \"\\\\\", али додатно морате нагласити поравнања користећи опцију чвора \"align=\". Ево примера:\n\\filldraw\n(0,0) circle (2pt) node[align=left, below] {test 1\\\\is aligned left} --\n(4,0) circle (2pt) node[align=center, below] {test 2\\\\is centered} --\n(8,0) circle (2pt) node[align=right, below] {test 3\\\\is right aligned};\nОперације за креирање путева покучавају да буду паметне, тако што пут почиње на граници облика чвора, а не од његовог центра.\n\\path (0,0) node(x) {Hello World!}\n(3,1) node[circle,draw](y) {$\\int_1^2 x \\mathrm d x$};\n\\draw[->,blue] (x) -- (y);\n\\draw[->,red] (x) -| node[near start,below] {label} (y);\n\\draw[->,orange] (x) .. controls +(up:1cm) and +(left:1cm) .. node[above,sloped] {label} (y);\nКада је чвор x дефинисан, можете користити уточишта као што је горе дефинисано релативна у односу на (x) као \"<code>(x.<anchor>)</code>\", као \"<code>(x.north)</code>\".\n8 Примери\nПример 1\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{tikz}\n\\begin{document}\n\\begin{tikzpicture}\n\\draw[thick,rounded corners=8pt] (0,0) -- (0,2) -- (1,3.25)\n-- (2,2) -- (2,0) -- (0,2) -- (2,2) -- (0,0) -- (2,0);\n\\end{tikzpicture}\n\\end{document}\nПример 2\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{tikz}\n\\begin{document}\n\\begin{tikzpicture}[scale=3]\n\\draw[step=.5cm, gray, very thin] (-1.2,-1.2) grid (1.2,1.2);\n\\filldraw[fill=green!20,draw=green!50!black] (0,0) -- (3mm,0mm) arc (0:30:3mm) -- cycle;\n\\draw[->] (-1.25,0) -- (1.25,0) coordinate (x axis);\n\\draw[->] (0,-1.25) -- (0,1.25) coordinate (y axis);\n\\draw (0,0) circle (1cm);\n\\draw[very thick,red] (30:1cm) -- node[left,fill=white] {$\\sin \\alpha$} (30:1cm\nЈедан начин да цртате графику директно са TeX командама је PGF/TikZ. Ti''k''Z може да продукује графику у PDF и PostScript формату користећи обичан (pdf)TEX, (pdf)Latex или ConTEXt. Долази са веома добром и обимном колекцијом примера:\nPGF (\"portable graphics format\") је основни слој, који пружа сет команди за прављење графике, и Ti''k''Z (\"Ti''k''Z ist ''kein'' Zeichenprogramm\") је предњи крај слоја са специјалном синтаксом, која омогућава олакшано коришћење PGF-а . Ti''k''Z команде су претежно сличне Metafont командама, опциони механизам је сличан PsTricks синтакси.\nДок се претходни систем (picture, epic, pstricks или metapost) фокусирао на то ''како'' да црта, TikZ се фокусира на то ''шта'' се црта. Може се рећи да оно што је TikZ за цртање у LaTeX-у, то је LaTeX за дигитални typesetting. Препоручује се његово коришћење ако га Ваша LaTeX дистрибуција подржава.\nдруги пакети рађени по Ti''k''Z (на пример за цртање електричних кола) могу се пронаћи овде:\nУ следећеим одељцима неке основе Ti''k''Z су приказане.\n1 Учитавање пакета, Библиотеке - tikzpicture окружење\nЗа коришћење Ti''k''Z у LaTeX-у документу неопходно је учитавање tikz пакета:\n\\usepackage{tikz}\nнегде у преамбули. Ово ће аутоматски учитати pgf пакет. Да бисте учитали даље коришћење библиотеке\n\\usetikzlibrary{⟨листа библиотека одвојених зарезима⟩}\nПримери библиотека су \"<code>arrows</code>\", \"<code>automata</code>\", \"<code>backgrounds</code>\", \"<code>calendar</code>\", \"<code>chains</code>\", \"<code>matrix</code>\", \"<code>mindmap</code>\", \"<code>patterns</code>\", \"<code>petri</code>\", \"<code>shadows</code>\", \"<code>shapes.geometric</code>\", \"<code>shapes.misc</code>\", \"<code>spy</code>\", \"<code>trees</code>\".\nКоманде цртања морају да буду затворене у оквиру tikzpicture окружења\n\\begin{tikzpicture}[⟨options⟩]\n⟨tikz commands⟩\n\\end{tikzpicture}\nили алтернативно\n\\tikz[⟨options⟩]{⟨tikz commands⟩}\nЈедна могућа опција корисна за уређену графику је\nbaseline=⟨dimension⟩\nБез те опције доњи крај слике постављен је на основну линију текста који је окружује. Коришћењем ове опције, можете прецизирати који део слике треба да буде спуштен или подигнут тако да висина ⟨димензија⟩ буде на основној линији.\nЈош једна опција за скалирање целе слике је\nscale=⟨factor⟩\nили другачије за висину и ширину, на пример:\nxscale=2.5, yscale=0.5\n5 Прецизирање координата\nКоординате се прецизирају у округлим заградама у уобичајеним TEX димензијама користећи Cartesian координате (одвојене заградама), на пример 1cm у x правцу и 2pt у y правцу\n(1cm,2pt)\nили коришћењем поларних координата (двотачком одвојене), на пример 1cm у 30 степени правцу\n(30:1cm)\nБез прецизирања мерних јединица <code>(1,2)</code>, стандардно су cm <code>(1cm,2cm)</code>.\nРелативне координате за претходно задату тачку додељуу се тако што се стављају један или два знака плус испред координата. Са \"<code>++</code>\" последња тачка пута постаје тренутна позиција, са \"<code>+</code>\" претходна тачка остаје тренутна тачка пута. Пример: 2 стандардне мере десно од последње коришћене тачке:\n++(2,0)\n6 Синтакса за путеве\nПут је низ правих и кривих линија (упрошћено објашњење). Инструкција мора да се заврши са тачкомзарез.\n\\path[<options>]⟨specification⟩;\nЈедна инструкција може да се протеже кроз више линија, или се више инструкција може провући кроз једну линију.\nОпције за акције пута су на пример: \"<code>draw</code>\", \"<code>fill</code>\", \"<code>pattern</code>\", \"<code>shade</code>\" (фил, у ком се боја лагано мења од једне до друге), \"<code>clip</code>\" (сви следећи нацрти све до краја of тренутног поља подсечени противно тренутном путу и величина следећих путева неће бити важна за величину слике), \"<code>use as bounding box</code>\".\n\"<code>\\path</code>\" команда са овим опцијама може се повезати са: \"<code>\\draw</code>\", \"<code>\\fill</code>\", \"<code>\\filldraw</code>\", \"<code>\\pattern</code>\", \"<code>\\shade</code>\", \"<code>\\shadedraw</code>\", \"<code>\\clip</code>\", \"<code>\\useasboundingbox</code>\" .\nГеометријска опција пута: \"<code>rotate=<angle in degree></code>\", \"<code>xshift=<length></code>\", \"<code>yshift=<length></code>\", \"<code>scaling=<factor></code>\", \"<code>xscale=<factor></code>\", \"<code>yscale=<factor></code>\".\nОпција за бојење пута: \"<code>color=<color name></code>\", \"<code>draw=<line color></code>\", \"<code>opacity=<factor></code>\". Following colors are predefined: red, green, blue, cyan , magenta, yellow, black, gray, darkgray, lightgray, brown, lime, olive, orange, pink, purple, teal, violet and white.\nОпција за дебљину линије: \"<code>line width=<dimension></code>\", and abbreviations \"<code>ultra thin</code>\" for 0.1pt, \"<code>very thin</code>\" for 0.2pt, \"<code>thin</code>\" for 0.4pt (the default width), \"<code>semithick</code>\" for 0.6pt, \"<code>thick</code>\" for 0.8pt, \"<code>very thick</code>\" for 1.2pt, \"<code>ultra thick</code>\" for 1.6pt.\nОпција за крај линије и опција за спајање линија: \"<code>line cap=<type: round, rect, or butt></code>\", \"<code>arrows=<start arrow kind>-<end arrow kind></code>\", \"<code>rounded corners</code>\", \"<code>rounded corners=<size></code>\", \"<code>line join=<type: round, bevel, or miter></code>\".\nОпција за шаблон линије: \"<code>dash pattern=<dash pattern></code>\" (e.g. \"<code>dash pattern=on 2pt off 3pt on 4pt off 4pt</code>\"), \"<code>dash phase=⟨dash phase⟩</code>\", \"<code>solid</code>\", \"<code>dashed</code>\", \"<code>dotted</code>\", \"<code>dashdotted</code>\", \"<code>densely dotted</code>\", \"<code>loosely dotted</code>\", \"<code>double</code>\".\nОпције за фил пута су на пример. \"<code>fill=<fill color></code>\", \"<code>pattern=<name></code>\", \"<code>pattern color=<color></code>\"\nПраве линије се додељују са координатама одвојеним са два минуса,\nПрва координата представља move-to операцију . Која је испраћена низом “path extension операција”, као \"<code>-- (coordinates)</code>\".\nИсти пут са нешто опција за цртање:\nПовезани пут може се затворити са \"<code>--cycle</code>\" операцијом:\nДаља move-to операција у постојећем путу започиње нови део пута, који није повезан са претходним делом пута. Обде: Помери до (0,0) праву линију до (2,0), помери до (0,1) праву линију до (2,1):\nПовезивање две тачке са две праве линије које су само хоризонталне или вертикалне, коришћење за хоризонталну па за вертикалну\n\\draw (0,0) -| (1,1);\nили прво за вертикалну па за хоризонталну\n\\draw (0,0) |- (1,1);\nЗакривљени путеви могу да се праве помоћу Безијерових кривих, које се могу направити помоћу \"<code>..controls() ..()</code>\" команде, са једном или две контролне тачке.\nПутеве које корисник дефинише могу се направити помоћу \"<code>to</code>\" операције. Без опције кореспондира са правом линијом, баш као команда са дуплим минусом. коришћењем \"<code>out</code>\" и \"<code>in</code>\" опције закривљени пут се може направити. На пример \"<code>[out=135,in=45]</code>\" узрукује да се пут напусти под углом од 135 степени на првој координати и да стигне под углом од 45 стептни у следећој координати.\nЗа правоугаонике постоји специјална команда. Користите move-to операцију за један ћошак а после \"<code>rectangle</code>\" унесите координате за ћошак дијагонале. Последња постаје нова тренутна тачка.\nЗа боју фила \"<code>green!20!white</code>\" ово значи 20% зелено и 80% бело помешано.\nКружни и елиптични путеви се дефинишу почевши од њихових центара а потом коришћењем \"<code>circle command</code>\" или са једном дужином за полупречник кружнице или са две дужине као полу-оса елипсе.\nКоманда \"<code>arc</code>\" прави део кружнице или елипсе:\nИли у алтернативној синтакси:\n\\draw (0,0) arc[radius = 8mm, start angle= 0, end angle= 270];\n\\draw (0,0) arc[x radius = 1.75cm, y radius = 1cm, start angle= 0, end angle= 315];\nПостоје доста предефинисаних команди за специјалне путеве, као \"<code>grid</code>\", \"<code>parabola</code>\", \"<code>sin</code>\", \"<code>cos</code>\" (синусна и коцинусна крива у интервалу [0,π/2]).\nОпција \"help lines\" означава \"fine gray\".\nДа додате стрличасте врхове постоје једноставне опције:\nПетља се може реализовати са \"<code>\\foreach ⟨variable⟩ in {⟨list of values⟩} ⟨commands⟩</code>\".\nPGF има и математичке системе који омогућавају цртање графика функција:\n\\draw [domain=<xmin>:<xmax>] plot (\\x, {function});\nмноге функције су могуће, ово је селекција: factorial(\\x), sqrt(\\x), pow(\\x,y), exp(\\x), ln(\\x), log10(\\x), log2(\\x), abs(\\x), mod(\\x,y), round(\\x), floor(\\x), ceil(\\x), sin(\\x), cos(\\x), tan(x), min(\\x,y,), max(\\x,y). Тригонометријске функције претпостављају да је x координата у степенима; ако је x у радијанима на пример sin(\\x r). Две константе ногу бити од користи: e, које је јендако 2.718281828, и pi, које је једнако 3.141592654.\nПример са две функције:\n7 Чворови\nЧвор је обично правоугаоник или кружић или неки други једноставни облик који има текст на себи. у најпростијем случају чвор је само неки текст који се налажи на некој координати.\nЧворови нису део самог пута, додају се слици након што је она нацртана\nУнутар операције пута користите следећу синтаксу после унетих координата:\nnode[<options>](<name>){<text>}\n\"<code>(<name>)</code>\" је име за касније референцирање и оно је опционо.\nАко желите да назовете одређену позицију без уношења текста постоје две опције:\nnode[<options>](<name>){}\ncoordinate[<options>](<name>)\nПисање текста дуж унетог пута коришћењем node команде приказано је у једноставном примеру испод :\n\\draw[dotted]\n(0,0) node {1st node}\n-- (1,1) node {2nd node}\n-- (0,2) node {3rd node}\n-- cycle;\nмогуће опције за node комадну су \"<code>inner sep=<dimension></code>\", \"<code>outer sep=<dimension></code>\", \"<code>minimum size=<dimension></code>\", \"<code>shape aspect=<aspect ratio></code>\", \"<code>text=<color></code>\", \"<code>font=</code>\", \"<code>align=<left_right_center></code>\".\nЧвор је центриран у тренутној координати у основном случају. Често је боље да чвор буде изван самих координата: Десно (\"<code>right</code>\" или \"<code>anchor=west</code>\"), лево (\"<code>left</code>\" или \"<code>anchor=east</code>\"), изнад (\"<code>above</code>\" или \"<code>anchor=south</code>\"), испод (\"<code>below</code>\" или \"<code>anchor=north</code>\"). Комбинације су такође могуће, као \"<code>anchor=north east</code>\" или \"<code>below left</code>\".\n\\fill[fill=yellow]\n(0,0) node {1st node}\n-- (1,1) node[circle,inner sep=0pt,draw] {2nd node}\n-- (0,2) node[fill=red!20,draw,double,rounded corners] {3rd node};\nДа ставите чворове унутар линије или криве користите \"<code>pos=<fraction></code>\" опцију, где је разломак floating point број између 0 која представља претходну координату и 1 која представља тренутну координату.\n\\draw (0,0) -- (3,1)\nnode[pos=0]{0} node[pos=0.5]{1/2} node[pos=0.9]{9/10};\nПостоје неке обзервације: \"<code>at start</code>\" за \"<code>pos=0</code>\", \"<code>very near start</code>\" за \"<code>pos=0.125</code>\", \"<code>near start</code>\" за \"<code>pos=0.25</code>\", \"<code>midway</code>\" за \"<code>pos=0.5</code>\", \"<code>near end</code>\" за \"<code>pos=0.75</code>\", \"<code>very near end</code>\" за \"<code>pos=0.875</code>\", \"<code>at end</code>\" за \"<code>pos=1</code>\".\n\"<code>sloped</code>\" опција узрокује ротацију чвора и он постаје тангента криве.\nКако су чворови једине операције напутевима, постоје специјалне команде за креирање\nпутева који садрже само чворове, први са излазним тесктом, други без:\n\\node[<options>](<name>) at (<coordinate>){<text>};\n\\coordinate[<options>](<name>) at (<coordinate>);\nМожете спајати чворове преко њихових координата и ознака. Имајући \"<code>\\path(0,0) node(x) {} (3,1) node(y) {};</code>\" дефиницане, чвор на (0,0) има име \"<code>(x)</code>\" и овај на (3,1) има ознаку \"<code>(y)</code>\".\n\\path (0,0) node(x) {}\n(3,1) node(y) {};\n\\draw (x) -- (y);\nЕквивалентно са\n\\coordinate (x) at (0,0);\n\\coordinate (y) at (3,1);\n\\draw (x) -- (y);\nВишелинијски текст може бити укључен унутур чвора. Нови ред се унуси са две косе црте \"\\\\\", али додатно морате нагласити поравнања користећи опцију чвора \"align=\". Ево примера:\n\\filldraw\n(0,0) circle (2pt) node[align=left, below] {test 1\\\\is aligned left} --\n(4,0) circle (2pt) node[align=center, below] {test 2\\\\is centered} --\n(8,0) circle (2pt) node[align=right, below] {test 3\\\\is right aligned};\nОперације за креирање путева покучавају да буду паметне, тако што пут почиње на граници облика чвора, а не од његовог центра.\n\\path (0,0) node(x) {Hello World!}\n(3,1) node[circle,draw](y) {$\\int_1^2 x \\mathrm d x$};\n\\draw[->,blue] (x) -- (y);\n\\draw[->,red] (x) -| node[near start,below] {label} (y);\n\\draw[->,orange] (x) .. controls +(up:1cm) and +(left:1cm) .. node[above,sloped] {label} (y);\nКада је чвор x дефинисан, можете користити уточишта као што је горе дефинисано релативна у односу на (x) као \"<code>(x.<anchor>)</code>\", као \"<code>(x.north)</code>\".\n8 Примери\nПример 1\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{tikz}\n\\begin{document}\n\\begin{tikzpicture}\n\\draw[thick,rounded corners=8pt] (0,0) -- (0,2) -- (1,3.25)\n-- (2,2) -- (2,0) -- (0,2) -- (2,2) -- (0,0) -- (2,0);\n\\end{tikzpicture}\n\\end{document}\nПример 2\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{tikz}\n\\begin{document}\n\\begin{tikzpicture}[scale=3]\n\\draw[step=.5cm, gray, very thin] (-1.2,-1.2) grid (1.2,1.2);\n\\filldraw[fill=green!20,draw=green!50!black] (0,0) -- (3mm,0mm) arc (0:30:3mm) -- cycle;\n\\draw[->] (-1.25,0) -- (1.25,0) coordinate (x axis);\n\\draw[->] (0,-1.25) -- (0,1.25) coordinate (y axis);\n\\draw (0,0) circle (1cm);\n\\draw[very thick,red] (30:1cm) -- node[left,fill=white] {$\\sin \\alpha$} (30:1cm |- x axis);\n\\draw[very thick,blue] (30:1cm |- x axis) -- node[below=2pt,fill=white] {$\\cos \\alpha$} (0,0);\n\\draw (0,0) -- (30:1cm);\n\\foreach \\x/\\xtext in {-1, -0.5/-\\frac{1}{2}, 1}\n\\draw (\\x cm,1pt) -- (\\x cm,-1pt) node[anchor=north,fill=white] {$\\xtext$};\n\\foreach \\y/\\ytext in {-1, -0.5/-\\frac{1}{2}, 0.5/\\frac{1}{2}, 1}\n\\draw (1pt,\\y cm) -- (-1pt,\\y cm) node[anchor=east,fill=white] {$\\ytext$};\n\\end{tikzpicture}\n\\end{document}\nПример 3: Торус\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{tikz}\n\\begin{document}\n\\begin{tikzpicture}\n\\draw (-1,0) to[bend left] (1,0);\n\\draw (-1.2,.1) to[bend right] (1.2,.1);\n\\draw[rotate=0] (0,0) ellipse (100pt and 50pt);\n\\end{tikzpicture}\n\\end{document}\nПример 4: Неке функције\n\\documentclass{article}\n\\usepackage{tikz}\n\\begin{document}\n\\begin{tikzpicture}[domain=0:4]\n\\draw[very thin,color=gray] (-0.1,-1.1) grid (3.9,3.9);\n\\draw[->] (-0.2,0) -- (4.2,0) node[right] {$x$};\n\\draw[->] (0,-1.2) -- (0,4.2) node[above] {$f(x)$};\n\\draw[color=red] plot (\\x,\\x) node[right] {$f(x) =x$};\n\\draw[color=blue] plot (\\x,{sin(\\x r)}) node[right] {$f(x) = \\sin x$};\n\\draw[color=orange] plot (\\x,{0.05*exp(\\x)}) node[right] {$f(x) = \\frac{1}{20} \\mathrm e^x$};\n\\end{tikzpicture}\n\\end{document}\nen:LaTeX/Introducing Procedural Graphics", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/PGF/TikZ", "word_count": 3493, "cyrillic": 0.583}
{"id": "11680", "title": "Викишколарац:Европа/Јерменија", "text": "Јерменија је мала земља смештена у западној Азији. Међутим, поседује културне и политичке везе са Европом. Земље са којима се граничи су Турска, Грузија, Азербејџан и Иран. Главни град Јерменије је Јереван. Остали градови у Јерменији су Гимри и Ванаџор. Валута у Јерменији је Драм.\n1 Историја\nЈерменија је једна од најстаријих цивилизација на  свету. Јерменија је вековима била у сукобима са много цивилизација укључујући и Русију, Персију и Романско царство. Стичући и губећи своју независност током векова, 21.9.1991. Јерменија је коначно тражила независност од Совјетског савеза. Иако није признато глобално, најшколованији људи и академици сложили су се да је Јерменија преживела једно од најстрашнијих зверстава 20.века, када је 1,6 милиона Јермена убијено у геноциду од стране Турског царства.\n2 Географија\nУкупна површина Јерменије је 29.800 км2., а број становника је 3.100.236. Јерменија има много планинских језера. Највеће језеро је Севан које се налази у североисточном делу земље. Језеро Севан је популарна туристичка регија. Река Аракс је највећа и најдужа река у Јерменији. Она извире у планинама у Турској и тече дуж јерменске границе са Ираном и Турском. Клима у Јерменији је углавном сува са дугачким и топлим летима и просечним зимама. У Јерменији већина времена је сунчана што изазива суву климу, али они имају и јаке кише. Јаке кише се јављају најчешће током јесени или зиме.\n3 Становништво\nВише од пола Јерменског  становништва живи у градовима. Већина становника живи близу речних токова. Главне националности су Јермени, Руси и Курди. Близу 98% становника Јерменије говори јерменски језик, остали језици који се говоре у земљи укључују руски, енглески i јазиди. Јермени су прешли на хришћанство у 4.веку. Хришћанство је и данас најчешћа религија. Такође постоје руски православни хришћани, протестанти и муслимани. Много Јермена зна да чита и пише. Док је Јерменија била под контролом Совјетског савеза влада у Москви је контролисала образовни систем. Они су веровали у бесплатно и универзално образовање. Данас је основно и средње образовање обавезно, доступно и бесплатно. Највећи универзитет у земљи је Државни универзитет Јереван основан 1919 у Јеревану.\n4 Знаменитости\nУ последњих 5 година туризам је постао много важнији за Јерменску економију. Језеро Севан је једно од места које би требало видети док сте у Јерменији. То је највеће језеро у земљи што га чини веома популарном туристичком атракцијом. Можете такође посетити манастире и цркве или неке од веома старих двораца. Јерменија има 4 знаменитости које су под заштитом УНЕСКО-А.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 403, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11623", "title": "Викишколарац:Европа", "text": "1 О пројекту\nПројекат Викијуниор књиге у настави шестог разреда се реализује у сарадњи ОШ Јован Стерија Поповић и Викимедије Србије. Пројекат подразумева писање текстова о европским земљама и увођење новог начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту.\n2 Фотографије неких земаља\n3 Списак земаља\nСеверна Европа, Западна Европа, Средња Европа, Југо-источна Европа, Источна Европа\n* Означава земље које су делимично или потпуно у Азији, али које се често сматрају делом Европе из социјално-политичких разлога ¹ означава земље чланице Европске Уније ² Означава земље које су иступиле из чланства у Европској Унији ○ Означава земље кандидате за чланство у Европској Унији <sup>†</sup> Означава земље које су делимично смештене ван Европе, искључујући Азију\n4 Квиз\nТестирајте своје знање о Европи у квизу знања.\n5 Карта Европе", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0", "word_count": 128, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11681", "title": "Викишколарац:Европа/Немачка", "text": "Немачка се састоји 16 конститутивних држава и углавном има умерену сезонску климу. Има око 82 милиона становника. Немачка је друга најпопуларнија имиграциона дестинација на свету поред Сједињених Америчких Држава. Већи градови немачке су: Лајпциг, Дрезден, Минхен. Келн, Хамбург, Хановер, Штутгарт... Главни град Немачке је Берлин. Химна Немачке зове се Песма Немаца. Службени језик је немачки.\n1 Историја\nСвето римаско царство трајало је од  2. фебруара 962. После Свето римског царства долази Немачко царство које је трајало од 18. јануара 1871. Послре овог периода наилази Федерална република која је трајала од 23. маја 1949. На крају долази Уједињена Немачка која је трајала од 3. октобра 1990. Свето римаско царство основао је 962. Источнофраначки краљ Отон I. Царством је владао цар тј. На челу царства био је цар. Царска титула се није наслеђивала, доделјивала се на основу избора кнежева изборника. Укинуто је 1806, а последњи цар био је Франц II. Религије које су биле заступане у овом добу су: католизам (то је била царска религија), протестантизам и калвинизам (религија неких кнежевина). Службени језик био је латински, немачки, италијански, чешки, мађарски и пољски. Први цар Немацког царства био је Вилхелм I који је проглашен за цара 18. јануара 1871, и владао је до 9. новембра 1918. Службено име државе било је Немачки рајх. То име се коридтило до 1943, иако немачка није била царство.\n2 Географија\nНемачка је држава средње Европе, простире се од Алпа, преко централноевропске низије и све до Северног и Белтичког мора. На другом је месту по броју становника у европи (на првом месту је Русија), а на седмом месту је по површини. Немачка се граничи са девет држава: Аустијом и Швајцарском на југу, Данском на северу, Пољском и Ческом на истоку, Белгијом, Француском, Холандијом и Луксембургом на западу. Немачка територија заузима простор од 357,021 km квадратна. Нејвећи врх немачке је Цугшпице, чија је надморска висина 2.962 m. Највиши је врх Ветерштајнгебиргеа. Налази се јужно од града Гармиш- Партенкирхена.\n3 Становништво\nПрема добијеним подацима од 31. Децембра 2015. у Немачкој живи 82.175.700 становника. Намачка је шеснаеста најнаселјенија землја на свету. Укупна стопа наталитета у истој години је била 1,5 (максимална вердност од 1982. Године). Више од шеснаест милиона људи су имигрирали прве и друге генедације. 96,1% тух лјуди живи у Берлину (ѕападна Немачка). Око 7.000.000 њих су људи из страних земаља зато што немају немачко држављанство. Највећа етничка група лјуди који нису немачког порекла су Турци. Од 1960. године Западна Немачка (касније уједињена Немачка) привлачи имигранте, углавном из Турске, Јужне и Источне Европе, од којих је веци број њих стекао немачко државлјанство. Већина имиграната долазила је као привремена радна снага.\n4 Знаменитости\nБон је град у Немачкој. Налази се на Рајни. Надморска висина Бона је 60m. Историја града дуга је 2.000 година и један је од најстаријих градова у Немачкој. Бон је био главни град Западне Немачке од 1949. До 1990. У овом граду рођен је 1770. Лудвиг ван Бетовен.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0", "word_count": 489, "cyrillic": 0.987}
{"id": "11670", "title": "Викишколарац:Европа/Француска", "text": "Француска је трећа по величини држава у Европи (после Русије и Украјине). Француска се налази у западној Европи и граничи са Андором, Шпанијом, Монаком, Италијом, Швајцарском, Немачком, Луксембургом и Белгијом. Са Уједињеним Краљевством је повезан тунелом под Ла Маншом. Неки делови Француске се налазе у иностранству (углавном острва на Карибима и Пацифику). Због Француске Гвајане, француског прекоморског департмана, Француска се такође граничи са Бразилом и Суринамом у Јужној Америци; а због Светог Мартина, острва на Карибима, оно се такође граничи са Холандијом, пошто је половина острва у свакој од ових земаља (острво се на холандском зове Сент Мартен). Главни град Француске је Париз. Остали велики градови су Лион и Марсеј. Француска користи евро као своју валуту заједно са другим земљама у Европи. Француска је чланица Европске уније и била је члан оснивач организације.\n1 Историја\nТоком римског доба, Француска је била позната као Галија, где су тамо живели Гали. Гали су били највеће келтско племе у Галији и то подручје је освојио Јулије Цезар. Касније је Француска стекла независност. До 1789. Француска је била монархија, али је француски народ постао незадовољан оваквом владом и збацио је Луја Шеснаестог у Француској револуцији. Убрзо након што је Наполеон завладао Француском и започео масовну војну кампању широм Европе. Наполеон је на крају поражен од Британаца код Ватерлоа (Аустерлиц) и уклоњен са власти. Француска се борила у оба светска рата заједно са Британцима. Од Другог светског рата Француска је имала пријатељске односе са већином других европских земаља и била је једна од оснивача Европске уније поред Немачке, Белгије, Холандије, Луксембурга и Италије.\n2 Географија\nДок се метрополитанска Француска (главни део земље) налази у западној Европи, Француска такође има бројне територије у Северној Америци, Карибима, Јужној Америци, јужном Индијском океану, Тихом океану и Антарктику. Неке од ових области су у потпуности део Француске, док друге имају типове самоуправе.\n3 Становништво\nСа преко 67 милиона људи, Француска је 21. земља по броју становника на свету, друга у ЕУ и трећа по броју становника у Европи (иза Русије и Немачке). Највећи градови Француске су Париз, Марсеј, Лион, Лил, Тулуз, Ница и Нант. Многи људи доживе 80 година и скоро сви старији од 15 знају да читају. Просечна породица има 2 деце. Већина људи говори француски. Постоје и други матерњи језик који говоре мале групе људи у Француској, укључујући бретонски и баскијски. Француски образовни систем је високо развијен. Већина основних и средњих школа су јавне, мада има и приватних. Школа у Француској је обавезна са 6 година, али многа деца крећу у школу у раном узрасту. Деца од 3 године иду у вртиће, а деца млађа од три године иду у оно што се зове пре-матернелле часове, што је као обданиште. Већина Француза су римокатолици.Француска има највећу јеврејску популацију у Европи и највећи број муслимана у западној Европи.\n4 Знаменитости\nСа 83 милиона страних туриста у 2012. години, Француска је најпопуларнија туристичка дестинација на свету, испред Шпаније и Сједињених Држава. Француска има градове од високог културног интереса као што су Париз, плаже и приморска одмаралишта, скијалишта и рурална подручја у којима многи уживају због Француска привлачи много религиозних ходочасника у Лурд, град у департману Горњи Пиренеји, који угости неколико милиона туриста годишње. Популарне туристичке локације укључују: Ајфелов торањ, Музеј Лувр, Версајску палату, Мусее д'Орсаи, Тријумфални лук, Саинте-Цхапелле, Цхатеау ду Хаут-Кœнигсбоург.\nФранцуска\nУвод: Француска је трећа по величини држава у Европи (после Русије и Украјине). Француска се налази у западној Европи и граничи са Андором, Шпанијом, Монаком, Италијом, Швајцарском, Немачком, Луксембургом и Белгијом. Са Уједињеним Краљевством је повезан тунелом под Ла Маншом. Неки делови Француске се налазе у иностранству (углавном острва на Карибима и Пацифику). Због Француске Гвајане, француског прекоморског департмана, Француска се такође граничи са Бразилом и Суринамом у Јужној Америци; а због Светог Мартина, острва на Карибима, оно се такође граничи са Холандијом, пошто је половина острва у свакој од ових земаља (острво се на холандском зове Сент Мартен). Главни град Француске је Париз. Остали велики градови су Лион и Марсеј. Француска користи евро као своју валуту заједно са другим земљама у Европи. Француска је чланица Европске уније и била је члан оснивач организације.\nИсторија: Током римског доба, Француска је била позната као Галија, где су тамо живели Гали. Гали су били највеће келтско племе у Галији и то подручје је освојио Јулије Цезар. Касније је Француска стекла независност. До 1789. Француска је била монархија, али је француски народ постао незадовољан оваквом владом и збацио је Луја Шеснаестог у Француској револуцији. Убрзо након што је Наполеон завладао Француском и започео масовну војну кампању широм Европе. Наполеон је на крају поражен од Британаца код Ватерлоа (Аустерлиц) и уклоњен са власти. Француска се борила у оба светска рата заједно са Британцима. Од Другог светског рата Француска је имала пријатељске односе са већином других европских земаља и била је једна од оснивача Европске уније поред Немачке, Белгије, Холандије, Луксембурга и Италије.\nГеографија: Док се метрополитанска Француска (главни део земље) налази у западној Европи, Француска такође има бројне територије у Северној Америци, Карибима, Јужној Америци, јужном Индијском океану, Тихом океану и Антарктику. Неке од ових области су у потпуности део Француске, док друге имају типове самоуправе.\nСтановништво: Са преко 67 милиона људи, Француска је 21. земља по броју становника на свету, друга у ЕУ и трећа по броју становника у Европи (иза Русије и Немачке). Највећи градови Француске су Париз, Марсеј, Лион, Лил, Тулуз, Ница и Нант. Многи људи доживе 80 година и скоро сви старији од 15 знају да читају. Просечна породица има 2 деце. Већина људи говори француски. Постоје и други матерњи језик који говоре мале групе људи у Француској, укључујући бретонски и баскијски. Француски образовни систем је високо развијен. Већина основних и средњих школа су јавне, мада има и приватних. Школа у Француској је обавезна са 6 година, али многа деца крећу у школу у раном узрасту. Деца од 3 године иду у вртиће, а деца млађа од три године иду у оно што се зове пре-матернелле часове, што је као обданиште. Већина Француза су римокатолици.Француска има највећу јеврејску популацију у Европи и највећи број муслимана у западној Европи.\nЗнаменитости: Са 83 милиона страних туриста у 2012. години, Француска је најпопуларнија туристичка дестинација на свету, испред Шпаније и Сједињених Држава. Француска има градове од високог културног интереса као што су Париз, плаже и приморска одмаралишта, скијалишта и рурална подручја у којима многи уживају због\nФранцуска привлачи много религиозних ходочасника у Лурд, град у департману Горњи Пиренеји, који угости неколико милиона туриста годишње. Популарне туристичке локације укључују: Ајфелов торањ, Музеј Лувр, Версајску палату, Мусее д'Орсаи, Тријумфални лук, Саинте-Цхапелле, Цхатеау ду Хаут-Кœнигсбоург.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 1092, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11773", "title": "Друштвена географија", "text": "Skanadinavija\nTo je jedan region u severnoj Evropi koji obuhvata sledece zemlje\nSvedska\nNorveska\nDanska\nIsland\nFinska\nOsnovne katrakteriske ovih predela su razvijena ekonomija i hladne zime koje dovodove do velikih mrazova.\nTakodje predjace u pobosljanju vazduha i manjeg zagadnjenja okoline.\nA sa time dolazi i razvijeni turizam i ugostiteljstvio.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 50, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11821", "title": "Језик Python", "text": "Python je visokonivo, programski jezik opšte namene. Njegova dizajnerska filozofija naglašava čitljivost koda korišćenjem značajnog uvlačenja.\nPython je dinamički tipiziran i ima sistem automatskog prikupljanja smeća. Podržava više programskih paradigmi, uključujući struktuirano (posebno proceduralno), objektno orijentisano i funkcionalno programiranje. Često se opisuje kao jezik \"sa sve baterije\" zbog svog obimnog standardnog skupa biblioteka.\npočeo je raditi na Pythonu krajem 1980-ih kao naslednik programskog jezika ABC i prvi put ga objavio 1991. godine kao Python 0.9.0. Python 2.0 je objavljen 2000. godine. Python 3.0, objavljen 2008. godine, bio je značajna revizija koja nije bila potpuno kompatibilna unazad sa ranijim verzijama. Python 2.7.18, objavljen 2020. godine, bio je poslednje izdanje Pythona 2.\nPython se redovno rangira kao jedan od najpopularnijih programskih jezika i stekao je široku upotrebu u zajednici mašinskog učenja.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA_Python", "word_count": 136, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11877", "title": "Српско-турски ратови (1876-1878)", "text": "* Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)\n* Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)\n* Борци с територије Општине Ивањица пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)\n* Борци с територије Општине Горњи Милановац пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%281876-1878%29", "word_count": 49, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11825", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Решења заснована на активном чекању", "text": "Решења заснована на активном чекању подразумевају да процеси чекају у петљи док се не створе услови за његов улазак у критичну секцију.\n1 Стриктна алтернација\nСтриктна алтернација је једно од решења за заштиту критичне секције.Заснива се на коришћењу променљиве (на_реду) којом се одређује који од два процеса има предност. На почетку, предност се даје првом процесу, односно на_реду = 1.\n2 Декеров алгоритам\nДекеров алгоритам представља прво комплетно решење за узајамно искључивање у случају када два процеса конкуришу за дељене податке.\n3 Питерсонов алгоритам\nПитерсонов алгоритам је представљен 1981. године.Основна идеја овог алторитма је да када процес најави да жели да уђе у критичну секцију, уступи другом процесу предност.Ова предност важи само ако други процес жели да уђе у критичну секцију.Једина мана овог алгоритма је да је применљив само за два процеса.\n4 Лампортов (пекарски) алгоритам\nУопштење Питерсоновог алгоритма за н процеса представља Лампортов алгоритам.\nПошто се не може гарантовати да два процеса неће добити исти број, јер је и додела бројева критична секција, у случају да се то догоди процес са мањим индексом се опслужује први.\n5 Хардверска решења\nХардверска решења за заштиту критичне секције подразумевају употребу посебних инструкција процесора. Идеја је да се направе машинске инструкције које су у стању да ураде бар две операције без могућности прекида, тј. атомично. Најчешће се за потребе заштите критичне секције користе следеће три инструкције:\n* ТАС (Test And Set),\n* ФАА (Fetch And Add) и\n* СВАП (замена).", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D1%83", "word_count": 237, "cyrillic": 0.974}
{"id": "11771", "title": "Југославија", "text": "Југославија (/ˌјуːɡоʊˈслɑːвиә/; српскохрватски: Југославија / Југославија [јуɡослаːʋија]; словеначки: Југославија [јуɡɔˈслаːʋиɡ]; Јавија]аɔːʋија]; ;[Б] лит. 'Земља Јужних Словена') је била држава на југоистоку и Централна Европа током већег дела 20. века. Настала је 1918. [Ц] након Првог светског рата, под именом Краљевина СХС спајањем Краљевине Србије са привременом Државом Словенаца, Хрвата и Срба (која је настала од територија бивша Аустроугарска) и представљала је прву заједницу јужнословенског народа као суверену државу, после векова у којима је регион био део Османског царства и Аустроугарске. Петар И од Србије био је њен први суверен. Краљевина је стекла међународно признање 13. јула 1922. на Конференцији амбасадора у Паризу.[7] Званични назив државе промењен је у Краљевина Југославија 3. октобра 1929. године.\nКраљевину су извршиле инвазије сила Осовине 6. априла 1941. Партизански отпор је 1943. прогласио Демократску Федеративну Југославију. Године 1944. краљ Петар ИИ, тада живећи у егзилу, признао ју је као легитимну владу. Монархија је касније укинута новембра 1945. Југославија је преименована у Федеративну Народну Републику Југославију 1945. године, када је успостављена комунистичка власт. Од Италије је добила територије Истре, Ријеке и Задра. Партизански вођа Јосип Броз Тито владао је земљом као председник до своје смрти 1980. Године 1963. земља је поново преименована у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).\nШест конститутивних република које су чиниле СФРЈ биле су СР Босна и Херцеговина, СР Хрватска, СР Македонија, СР Црна Гора, СР Србија и СР Словенија. СР Србија је садржала две социјалистичке аутономне покрајине, Војводину и Косово, које су после 1974. године биле у великој мери равноправне са осталим чланицама федерације.[8][9] Након економске и политичке кризе 1980-их и успона национализма, Југославија се распала дуж граница својих република, прво на пет земаља, што је довело до југословенских ратова. Међународни кривични суд за бившу Југославију је од 1993. до 2017. године судио политичким и војним лидерима из бивше Југославије за ратне злочине, геноцид и друге злочине почињене током тих ратова.\nНакон распада, републике Црна Гора и Србија формирале су смањену федеративну државу, Савезну Републику Југославију (СРЈ), познату од 2003. до 2006. као Србија и Црна Гора. Ова држава је претендовала на статус јединог правног наследника СФРЈ, али су се тим тврдњама успротивиле остале бивше републике. На крају је прихватила мишљење Бадинтеровог арбитражног комитета о заједничкој сукцесији[10] и 2003. године званично име је промењено у Србија и Црна Гора. Ова држава се распала када су Црна Гора и Србија постале независне државе 2006. године, а Косово је имало стални спор око проглашења независности 2008. године.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 408, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11826", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Редови процеса", "text": "Редови процеса (енгл. Scheduling queues) су\nмеморијске структуре које се користе у рачунарству ради организације процеса (послова) који треба да се изврше. Деле се на ред послова (енгл. Job queue), ред спремних (енгл. Ready queue) и ред чекања на улазно- излазне (I/O) опереације.\nРедови се користе у оперативним системима како би у сваком тренутку процесор био окупиран неким процесом, јер код процеса долази до различитих врста прекида, који захтевају време да се обаве, за које други процеси могу да се извршавају на процесору.\n1 Ред послова\nНакон што је процес креиран, процес се налази на реду послова, који садржи све процесе на систему.\n2 Ред спремних\nДа би процес дошао у ред спремних, мора бити изабран по неком критеријуму који задаје оперативни систем. Сви процеси који се налазе на реду спремних су у главној меморији. Такође су у стању “спреман”. Када процес дође на ред спремних, он чека да дође на процесор, и да се цео или делимично изврши. У случају да се цео изврши, прелази у стање “готов”. Ако се не изврши у потпуности , “излази” са процесора, и смешта се на крај реда спремних. До тога долази у више случајева, а то су : истицање временског квантума, генерисање новог процеса у оквиру постојећег , прекид извршавања процеса, захтев за улазно-излазном операцијом\n3 Истицање временског квантума\nУ случају да се процес задржи на процесору дуже него што је предвиђено, долази до истицања временског квантума, и он се враћа на крај реда спремних.\n4 Генерисање новог процеса\nАко процес који се извршава генерише нови процес, тај процес има приоритет у односу на њега, а он процес прелази у стање “блокиран”; све док се процес који је он створио не изврши.\n5 Прекид\nУ случају прекида, врши се прекидна рутина и процес се враћа на крај реда спремних.\n6 Захтев за улазно-излазном операцијом\nАко је неопходно извршити унос података преко улазно-излазних уређаја, шаље се захтев за улазно-излазну операцију, што смешта процес из процесора на ред за чекање на улазно-излазни уређај.\n7 Ред чекања на улазно излазни-уређај\nЊима се приступа у случају да се деси захтев за улазно-излазном операцијом. Након што процес пређе на ред чекања на улазно излазни-уређај, он прелази у стање “блокиран”, све док се у потпуности не изврши улазно-излазна операција. Таквих редова има онолико колико има и самих улазно -излазних уређаја.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81%D0%B0", "word_count": 389, "cyrillic": 0.979}
{"id": "11827", "title": "Redovi procesa", "text": "''Редови процеса'' (енгл. Scheduling queues) су меморијске структуре које се користе у\nрачунарству ради организације процеса (послова) који треба да се изврше. Деле се на\nред послова (енгл. Job queue), ред спремних (енгл. Ready queue) и ред чекања на улазно-\nизлазне (I/O) опереације.\nРедови се користе у оперативним системима како би у сваком тренутку процесор био\nокупиран неким процесом, јер код процеса долази до различитих врста прекида, који\nзахтевају време да се обаве, за које други процеси могу да се извршавају на процесору.\n1 Ред послова\nНакон што је процес креиран, процес се налази на реду послова, који садржи све процесе\nна систему.\n2 Ред спремних\nДа би процес дошао у ред спремних, мора бити изабран по неком критеријуму који задаје\nоперативни систем. Сви процеси који се налазе на реду спремних су у главној меморији.\nТакође су у стању “спреман”. Када процес дође на ред спремних, он чека да дође на\nпроцесор, и да се цео или делимично изврши. У случају да се цео изврши, прелази у\nстање “готов”. Ако се не изврши у потпуности , “излази” са процесора, и смешта се на крај\nреда спремних. До тога долази у више случајева, а то су : истицање временског квантума,\nгенерисање новог процеса у оквиру постојећег , прекид извршавања процеса, захтев за\nулазно-излазном операцијом\n2.1 Истицање временског квантума\nУ случају да се процес задржи на процесору дуже него што је предвиђено, долази до\nистицања временског квантума, и он се враћа на крај реда спремних.\n2.2 Генерисање новог процеса\nАко процес који се извршава генерише нови процес, тај процес има приоритет у односу на\nњега, а он процес прелази у стање “блокиран”; све док се процес који је он створио не\nизврши.\n2.3 Прекид\nУ случају прекида, врши се прекидна рутина и процес се враћа на крај реда спремних.\n2.4 Захтев за улазно-излазном операцијом\nАко је неопходно извршити унос података преко улазно-излазних уређаја, шаље се захтев\nза улазно-излазну операцију, што смешта процес из процесора на ред за чекање на\nулазно-излазни уређај.\n3 Ред чекања на улазно излазни-уређај\nЊима се приступа у случају да се деси захтев за улазно-излазном операцијом. Након што\nпроцес пређе на ред чекања на улазно излазни-уређај, он прелази у стање “блокиран”,\nсве док се у потпуности не изврши улазно-излазна операција. Таквих редова има онолико\nколико има и самих улазно -излазних уређаја.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Redovi_procesa", "word_count": 393, "cyrillic": 0.979}
{"id": "11831", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Увод у заглављивање", "text": "Скуп процеса је у застоју, ако сваки процес држи ресурс, а тражи накоришћење нови ресурс кога држи неки други процес из скупа. У тој ситацији нико не ослобађа своје ресурсе, а тражи нове - скуп тих процеса постаје заглављен. Процеси који су у застоју, никада не завршавају своје активности и никада не ослобађају ресурсе.\n1 Начини коришћења процеса\nУ нормалном режиму рада, процес може да користи ресурс само на један од следећа три начина:\n# Захтев (request). У овој фази, процес захтева ресурс. Ако захтев за доделом ресурса не може да се испуни тренутно, процес мора да чека док се ресурс не ослободи.\n# Коришћење (use). У овој фази, процес је добио ресурс и може га слободно користити.\n# Ослобађање (release). Након коришћења ресурса, процес мора да ослободи ресурс.\n2 Услови под којима наступа застој\n# Међусобно искључење. Само један процес у једном тренутку може користити ресурс или једну његову инстанцу. Други процес који захтева тај исти ресурс, односно инстанцу, мора да чека док се ресурс не ослободи.\n# Нема претпражњења. Ресурс се не може насилно одузети и предати другом процесу, све док процес који га користи не заврши посао и не ослободи ресурс.\n# Услов задржавања ресурса и чекања на други (hold and wait). Процес мора да држи један ресурс у коришћењу, а да истовремено чека на добијање ресурса кога користи неки други процес.\n# Кружночекање (Circular wait). Мора постојати скуп процеса који чекају на ресурсе у следећем кружном поретку: П0 чека на ресурс кога држи процес P1, P1 чека на ресурс кога држи процес P2...\n3 Превенција застоја\nМожемо спречити застој елиминисањем било ког одгорња четири услова.\n4 Граф додељених ресурса\nСитуације застоја се могу приказати прецизније помоћу графова додељених ресурса (resource allocation graph). Граф се састоји из скупа објеката и скупа стрелица Е. Скуп објеката се састоји из два скупа:\n# скуп свих активних процеса у систему, P={P1, P2.....Pn}\n# скуп свих расположивих ресурса R={R1, R2.....Rm}.\n5 Поделастрелица\n# стрелица захтева\nпроцес Pi захтева једну инстанцу ресурса Rj и чека на њу\nстрелица се додаје у графу век када процес тражи ресурс.\n# стрелица алокације, тј. Доделе\nресурс Rj је додељен процесу Pi\nстрелица седодаје у графу век када се ресурс додели процесу.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5", "word_count": 358, "cyrillic": 0.926}
{"id": "11923", "title": "ИБМ 601", "text": "ИБМ 601 Мултиплајинг Пунцх је била јединица за снимање која је могла да прочита два броја са бушене картице и да унесе њихов производ у празно поље на истој картици. Фактори могу бити дугачки до осам децималних цифара. 601 је представљен 1931. и био је прва ИБМ машина која је могла да ради множење.\nГодине 1936. В. Ј. Ецкерт је повезао модификовани 601 са табулатором 285 и 016 дуплирано бушење преко прилагођеног прекидача који је дизајнирао и користио комбиновану поставку за обављање научних прорачуна.\n1 Погледајте још\n* ИБМ 602\n* ИБМ 603\n* ИБМ 604", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%98%D0%91%D0%9C_601", "word_count": 93, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11829", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Развој оперативних система и историјат", "text": "Развој оперативних система можемо поделити у четири генерације:\n1 Прва генерација рачунара (1945-1955)\nКомпјутери прве генерације су били огромних димензија и веома скупи. Њихову\nоснову су чиниле вакуумске цеви (до 20000 по рачунару). Углавном су се\nкористили у војне сврхе. Били су доста спорији од садашњих рачунара и на њима\nсе програмирало на машинском језику. Појам „оперативни систем“ тада је био\nнепознат. На њима су радили оператори.\n2 Друга генерација рачунара (1955-1965)\nРачунари друге генерације били су засновани на транзисторима. Били су мањи и\nјефтинији. Као програмски језик коришћен је Fortran. Програмери су програме\nписали на папиру,а затим их преносили на бушене картице. Вушене картице су\nоператори убацивали у рачунар. Оперативни систем као засебан појам још увек\nније постојао. Касније се као побољшање уводи групна обрада помоћу магнетне\nтраке која је била бржа од бушених картица.  Развијен је програм који је учитавао\nи извршавао магнетне траке и он се сматра претечом оперативног система.\n3 Трећа генерација рачунара (1965- 1980)\nРачунари треће генерације праве се од интегрисаних кола. Шездесетих године\nпроизводе се рачунари серије Сyстем/360 који су радили под оперативним\nсистемом ОС/360, који је био препун грешака.\nРазвојем дисциплине софтверско инжењерство уводе се нове функције:\n- Мултипрограмирање\n- вишеструке улазно-излазне операције и\n- подела рачунарског времена\nKод треће генерације рачунара посебно треба истаћи појаву два оперативна\nсистема: Multics I Unix.\n* MULTICS (MULTIplexed Information and Computing Service) неуспела је идеја компанија MIT, Bell Labs и General Electric да се направи моћан рачунар и оперативни систем који ће бити у стању да ради са великим бројем терминала.\n* UNIX, упрошћена је варијанта MULTICS система, која је доживела практичну реализацију и експанзију до данашњих дана.\n4 Четврта генерација рачунара (1980-1990)\nУ четвртој генерацији рачунара први пут се појављују персонални рачунари који су\nбили засновани на чиповима. Они су били довољно јефтини, тако да су их могли\nприуштити у више одсека једне фирме или универзитета, а могли су их имати и\nпојединци.\nУ прве оперативне системе за персоналне рачунаре спадају MS-DOS и UNIX.\nКасније почиње муњевит развој оператиних система због све већих потреба\nкорисника и брзине развоја hardware-a и software-а. Microsoft је направио Windows оперативни систем који је најпопуларнији данас и нашао је ширкоу примену на\nперсоналним рачунарима.\nApple Computer Inc је развио MacOS X за Machintosh рачунаре док је Linux остао\nнајприлагодљивији оперативни систем због своје open-source лиценце.\n5 Мобилни оперативни системи\nЗапаженији мобилни оперативни системи су: Symbian, Windows Mobile, IOS,\nAndroid.\nSymbian користио се на Ericsson, Motorola и Nokia телефонима.Windows Mobile је\nимао успоне и падове али се на сцену вратио 2010. са Windows Phone системом и\nWindows 10 for mobile системом. IOS систем базиран на Unix Darwin систему.\nAndroid систем базиран на Linuxu и главна конкуренција IOS систему.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82", "word_count": 454, "cyrillic": 0.872}
{"id": "11894", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи", "text": "1 О пројекту\nПројекат Викигимназијалац књиге у настави се реализује у сарадњи Шабачке гимназије и Викимедије Србије. Пројекат подразумева писање текстова о оперативним системима и увођење новог начина писања текстова који је близак ученицима и ученицама и прилагођен њиховом узрасту.\n2 Списак текстова\nУвод у оперативне системе, Процеси, Конкурентност и синхронизација процеса, Заглављивање\nУправљање меморијом, Систем датотека, Управљање улазно-излазним уређајима, Рачунарске мреже", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8", "word_count": 63, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11920", "title": "ИБМ 603", "text": "ИБМ 603 Електроник Мултиплајер је био први масовно произведен комерцијални електронски уређај за рачунање; користио је вакуумске цеви пуне величине за обављање множења и сабирања.(Ранији ИБМ 601 и објављен исте године ИБМ 602 користио је релејну логику.) ИБМ 603 је прилагођен као аритметичка јединица у ИБМ-овом електронском калкулатору селективне секвенце. Дизајнирао га је Џејмс В. Брајс и укључивао је кола која је патентирао А. Халзи Дикенсон 1937. године.ИБМ 603 је развијен у Ендикоту у Њујорку и најављен је 27. септембра 1946. године.\nИзвршни директор ИБМ-а Томас Ј. Ватсон сумњао је у производ, али комерцијализацију је подстакао његов син Томас Ј. Ватсон Јр. Само око 20 је направљено пошто су гломазне цеви отежавале производњу, али потражња је показала да производ испуњава потребу. Ралф Палмер и Јериер Хадад су ангажовани да развију углађену и разноврснију верзију 603, која је постала ИБМ 604 Електроник Калкулатинг Пунч. 604 је користио минијатурне цеви и патентирани дизајн за прикључне модуле, што је учинило производ лакшим за производњу и сервис. Током наредних 10 година ИБМ ће изградити и изнајмити 5600 јединица ИБМ 604.\n1 Спољашни линкови\n*** Патент САД 2641408, поднет 26. октобра 1951., издат 9. јуна 1953., Расел А. Роули и Делмар Ц. Њукомб", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%98%D0%91%D0%9C_603", "word_count": 201, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11876", "title": "Cилотски језик", "text": "Ова књига говори о језику Силоти. Силоти се првенствено говори у Индији, Бангладешу, Уједињеном Краљевству и другим земљама. Силоти је јединствени индоаријски језик.\n1 Абецеда\n/a/, /i/, /ʊ/, /ɛ/, /ɔ/\n/a/, /i/, /ʊ/, /ɛ/, /ɔ/\n/xɔ/, /xɔ́/, /ɡɔ/, /ɡɔ́/, /ŋɔ/\n/sɔ/, /sɔ́/, /zɔ/, /zɔ́/,\n/ʈɔ/, /ʈɔ́/, /ɖɔ/, /ɖɔ́/,\n/t̪ɔ/, /t̪ɔ́/, /d̪ɔ/, /d̪ɔ́/, /nɔ/\n/fɔ/, /fɔ́/, /bɔ/, /bɔ́/, /mɔ/\n/ɾɔ/, /lɔ/, /ɽɔ/, /ʃɔ/, /ɦɔ/", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA", "word_count": 67, "cyrillic": 0.364}
{"id": "11927", "title": "Razlika između relacionih i funkcionalnih programskih jezika", "text": "Програмски језици представљају основу за решавање различитих рачунарских проблема, а два најистакнутија парадигматска приступа су релационо и функционално програмирање. Ови приступи имају различите концепте и методе за обраду података и имплементацију логике, и често се користе у различитим контекстима. У овом тексту ћемо детаљније размотрити разлике између релационих и функционалних програмских језика, као и њихову примену у пракси.\n1 Релациони програмски језици\nРелациони програмски језици су усмерени на рад са подацима који су представљени као табеле (релације). Ови језици су засновани на релационом моделу података, а најпознатији је С-КЈУ-Л(Структурирани језик упита). Релациони језици се користе за управљање подацима у базама података, као што су упити, уметање, ажурирање и брисање података. Они омогућавају лаку манипулацију подацима и често подржавају трансакције и декларативни приступ (постигнуће резултата без бриге о имплементацији).\nПример: С-КЈУ-Л, LIN-КЈУ, КЈУ.\n2 Функционални програмски језици\nФункционални програмски језици наглашавају употребу функција као основних градивних блока програма. У овим језицима, подаци су неизмењиви (имјутабл), а операције се своде на примену функција. Ови језици фаворизују чисте функције које не мењају стање програма. Функционално програмирање је идеално за комплексне математичке операције и рад са паралелним и расподељеним системима.\nПример: Хаскел, Лисп, Ерланг.\n3 Основне разлике између релационих и функционалних језика\n+, Карактеристика, Релациони језици, Функционални језици\nОсновна концепција, Рад са табелама података и релацијама (С-КЈУ-Л,Линк), Функције као основне грађевне јединице програма\nМанипулација подацима, Често се користе за управљање подацима у базама података, Рад са неизмењивим подацима и функцијама\nСтил програмирања, Декларативни (опишете шта желите, не како), Декларативни, али више усмерен на функције као основне јединице\nМутација стања, Могуће (посебно у С-КЈУ-Л базама података и ТЦМ управљању), Нема мутирања стања, све је неизмењиво\nПодршка за трансакције, Да, често се користе за рад са великим базама података, Не подржавају директно трансакције, већ раде са неизмењивим подацима\nСложеност имплементације, Често захтевају сложену имплементацију за оптимизацију упита, Већа једноставност у управљању стањем и тестирању програма\nЈезици са подршком, С-КЈУ-Л,Линк, Кју, Хаскел, Лисп, Ерланг, Ф#\n4 Закључак\nРелациони и функционални програмски језици представљају два различита приступа у развоју софтвера. Док релациони језици највише одговарају за рад са подацима у базама података и трансакцијама, функционални језици су више усмерени на математичку логичку структуру и рад са неизмењивим подацима. Разлика у приступима значи да ће избор између њих зависити од врсте проблема који треба да се реши и контекста у којем ће програм бити примењен.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Razlika_izme%C4%91u_relacionih_i_funkcionalnih_programskih_jezika", "word_count": 399, "cyrillic": 0.997}
{"id": "11924", "title": "ИБМ 602", "text": "ИБМ 602 Калкулатинг Пунч, представљен 1946. године, био је електромеханички калкулатор способан за сабирање, одузимање, множење и дељење. 602 је била прва ИБМ-ова машина која је извршила поделу. (ИБМ 601, представљен 1931., само се умножио.) Као и други ИБМ-ови калкулатори, програмиран је помоћу контролне табле. Улазни подаци су читани са бушене картице, резултати су могли бити бушени на истој картици или пратећој картици.\n602 је био доступан у четири модела: модел 1, модел 2, модел 50 и модел 51. Модели \"серије 50\" су биле јефтине верзије које су радиле мањом брзином, са упола мањим бројем корака програма и мање регистара за складиштење и бројачa.\n+, Модел, Машински циклуси по минути, Програмски кораци, Дванаестоцифрене складишне јединице, Шестоцифрени бројач, Четвороцифрени бројач, Функције\n1, 200, 12, 6, 3, 3, +, -, *, /\n2, 200, 12, 6, 3, 3, +, -, *, /\n50, 150, 6, 4, 3, 1, +, -, *, /\n51, 150, 6, 4, 3, 1, +, -, *\nДва додатна бројача су била доступна као опциона функција.\nКораци програма се извршавају у једном машинском циклусу, осим корака који обављају множење или дељење који захтевају онолико машинских циклуса колико је потребно за операцију. Брзина бушења је отприлике четири колоне по машинском циклусу. Укупан број машинских циклуса потребних по картици варира у зависности од података и програмирања.\nПрограмирање 602 за сваки проблем укључивало је две ствари:\n# Контролна табла ожичена за редослед прорачуна\n# Трака за прескакање са „уметцима“ постављеним за прву колону сваког поља за бушење\n1 Погледајте још\n* ИБМ 603\n* ИБМ ЦПЦ\n** ИБМ 604\n** ИБМ 605\n* ИБМ 608", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%98%D0%91%D0%9C_602", "word_count": 243, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11906", "title": "Покојникова жена", "text": "ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.\nI.\nТолико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу. Дугачак му гроб. Више гроба штрчи му дрвен крст. До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила. И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала. Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео). Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне\n[page 14]\nтруло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано! Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.\nОко крста би упаљене свеће тихо гореле. Лелујали би им се њихови лаки пламенови. Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст. Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке. Плаче. Пуна јој се рамена тресу. Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине. Очи јој влажне, тамне. Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.\nПа тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...\nЧим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу... И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице... И, чисто са страхом,\n[page 15]\nуплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:\n— Леле, Мито!\nСинчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:\n— Немој, нано... Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.\nОна га и не гледа, кука, нариче. Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље. Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...\nНе зна се ко више плаче. Да ли она или дете. И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића.\n[page 16]\n— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори. Не гледај ти нану, чедо... Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш? Не гледај ти нану. Друго је нана. Немој. Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут. Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.\nПосле се диже. И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.\nИшли би натраг кући. Она носи тепсију на глави. Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела. Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла. Хаљине јој тесне. А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на\n[page 17]\nпоље, виде се... Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу. А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет. И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде. Али већ испред Итине касапнице мења ход. Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је. Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња. И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено. Људима око касапнице назове Бога према касапници. Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује. Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека. Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш\n[page 18]\nи даје му. Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:\n— Митино. Мита што лане умре. А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.\nА она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе. И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.\nУ том већ почне први мрак. Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније. Она убрза. Преко скрханог моста Оџинке улази у варош. Жури се. Али сада мало слободније иде по познатим улицама. Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима... Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини.. Али када дође до чаршије и кад хоће да\n[page 19]\nје пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане. Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима. Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана. И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином. Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу. И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.\nОна, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.\n— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.\n— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.\nМајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу. И, као увек, одмах би тамо", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0", "word_count": 1409, "cyrillic": 0.995}
{"id": "11828", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Основни концепти оперативних система", "text": "Рачунарство се развија великом брзином, али су основни-принципи функционисања заједнички за све генерације рацунарских система. Савремени рачунари се састоје од једног или више процесора, меморије, већег броја улазно-излазних уређаја, комуникационе опреме итд Међутим, да би овај хардвер имао употребну вредност потребан је софтвер који це га учинити употребљивим за кориснике разлицитих профила.\n1 Основни задаци\nОсновни задаци оперативних система су да омогуће што ефикаснију реализацију следећих активности:\n* Управљање процесима;\n* Управљање меморијом;\n* Управљање улазно-излазним уређајима;\n* Управљање подацима;\n* Управљање мрежама.\nУправљање процесима, односно програмима у извршавању, подразумева њихово креирање, извршавање, додељивање ресурса процесима, синхронизацију, доношење одлука о томе који процес це имати прилику да се извршава на процесору у одређеном тренутку итд.\nУправљање меморијом се односи на распоређивање процеса у оквиру радне меморије, а управљање улазно-излазним уредајима на контролу и трансфер података између уређаја и остатка система.\nУправљање подацима подразумева чување података, вођење евиденције о њима, манипулацију са њима итд.\nПоследња функција и данас неизоставни део оперативних система је управијање мрежама које подразумева умрежавање и комуникацију између рачунара.\nОперативни системи представијају стару област рачунарства која се развија упоредо са напретком рачунара. Када су основни задаци оперативних система у питању, највећа разлика у односу на прве оперативне системе је у управљању мрежама. Наиме, рачунарске мреже нису постојале у данашњем облику у тренутку зачетка првих генерација оперативних система тако да рад са њима није био један од приоритета.\n2 Функције језгра оперативног система\nЈезгро (кернел) је део оперативног система у који су смештене најважније функције које обезбеђују основне сервисе оперативног система. Оно је одговорно за функционисање система и има задатак да управља хардверским и софтверским ресурсима на најнижем нивоу.\nТо је део софтвера који се први учита при покретању рачунарског система и остаје у њој до завршетка рада односно искључивања система.\nЈезгро се обично налази у посебном делу радне меморије и стално је активно. То је срце оперативног система и најнижи је слој у хијерархији рачунарског система који није хардверски (или апстракција хардвера). У њему су дефинисана правила и дозволе којима се регулише функционисање целокупног система. У систему се, осим језгра, могу извршавати апликативни и системски програми.\nСистемски програми не морају бити део језгра оперативног система.\n3 Системски позиви\nУслуге које оперативни систем мозе да пружи апликативним програмима остварују се уз помоћ системских позива. Програми уз помоћ системских позива комуницирају са језгром и помоћу њега добијају могућност да изврше осетљиве операције у систему.\nПрактично, системски позиви су скуп функција који представља интерфејс ка оперативном систему. На пример, апликативни програм може приступити хардверу (хард диску, штампачу итд.) или урадити неку операцију са процесима једино коришћењем одговарајућег системског позива. Системски позиви су имплементирани тако да дозволе само операције које не могу бити штетне по рачунарски систем.\nСистемским позивом се јасно дефинише које су дозвољене операције када је одговарајућа услуга оперативног система у питању. На овакав начин се приступ хардверу штити од потенцијално штетних операција корисника.\nПроцесори савремених рачунарских система имају могућност рада у бар два различита режима рада: корисничком (усер мод) и системском (супервисор, кернел мод). У системском режиму могуће је извршити све инструкције, док је број инструкција које је дозвољено извршити у корисничком режиму редукован. Наиме, инструкције за осетљиве операције попут приступа улазно-излазним уређајима, заштићеним деловима меморије итд. могуће је извршити само у системском режиму рада процесора.\nАпликативни програми се већи део времена извршавају у корисничком режиму, док је системски режим предвиђен за посебно осетљиве операције које изводи оперативни систем.\nПри коришћењу системског позива прелази се из корисничког у системски режим и даљу контролу преузима оперативни систем. Кључни део оперативног система који реагује у оваквим ситуацијама је језгро.\nСистемски позиви користе језгро да би омогућили различите сервисе оперативног система. Сви програми, често укључујуци и системске, функционишу на нивоу изнад језгра у корисничком режиму рада. Системске активности, које се покрећу системским позивима попут приступа хардверу, обављају се на нивоу језгра, односно у системском режиму рада. Због осетљивости послова којима се језгро бави, оно се обично учитава у посебан, заштићени део меморије и тиме чува од нежељених промена.\nПри дизајнирању оперативних система често се тежи да се више активности одвија у корисничком режиму уместо у системском јер се на тај начин повећава стабилност система. У том случају, евентуалне грешке при извршавању програма или проблеми углавном не могу да угрозе функционисање система.\nКада апликативни програми изврше системски позив, параметри системског позива се поставе на предвиђене локације у меморији. Затим, мења се режим рада у системски у којем су, за разлику од корисничког режима, дозвољене све операције које процесор може да уради .Тада језгро преузима контролу и на основу параметара системског позива извршава жељену операцију. По завршетку операције режим рада се поново пребацује у кориснички, а резултати се враћају програму који је извршио системски позив.\nНеки процесори подржавају више различитих режима рада који се могу искористити при дизајнирању оперативних система. У ситуацијама када процесори не подржавају довољно режима, они се могу реализовати на нивоу оперативних система.\n4 Корисничко окрузење\nМноги корисници оперативни систем доживљавају кроз корисничко окружење.\nОно има задатак да олакша коришћење осталих делова оперативног система, а и целокупног рачунарског система. Развој корисничких окружења пратио је развој рачунара јер су побољшања карактеристика рачунарских система као и повећавања њихове комплексности обично повлачила и захтеве за олакшавање њиховог коришћења.\nКорисничка окружења се могу поделити на ''текстуална'' и ''графичка''. Међутим, пошто се уз помоћ карактера могу импровизовати графички елементи у оквиру екрана, исправнија подела би била на ''линијска'' и ''екранска''.\nПод линијским корисничким окружењима подразумевају се конзоле, терминали, командне линије итд. које омогућавају да се оперативним системом управља куцањем текстуалних команди — линија текста. Оваква окружења су се међу првима појавила у рачунарству.\nКомандни интерпретер је најважнији део линијског корисничког окружења и његова улога је да наредбе и податке које корисник унесе у текстуалном облику препозна и наложи оперативном систему извршавање одговарајуцих операција.\nЗа разлику од линијских, екранска корисничка окрузења пружају могућност да се оперативним системом управља коришћењем целе поврсине екрана. Осим уз помоћ тастатуре, команде и манипулације са подацима се могу изводити уз помоћ миша и сличних улазних уређаја. У последње време веома су популарни кориснички интерфејси који омогућавају да се команде задају додирима прстију по екранима осетљивим на додир.\nРадна површина је основни део екранског корисничког окружења на којој су апликације и подаци представљени визуелним елементима. Ови елементи на различите начине реагују на команде које се задају уз помоћ миша, тастатуре итд.\nСавремени оперативни системи обично корисницима пружају могућност да користе обе врсте окружења.\n5 Драјвери\n''Улазно-излазни уређаји'' имају своје контролере који се користе при комуникацији са осталим деловима система. Са друге (софтверске) стране налазе се драјвери (дриверс — управљачки програми) који се надограђују на контролере и омогућавају комуникацију, односно управијање улазно излазним уређајима. Они се програмирају тако да за различите типове исте врсте уређаја (штампача, хард дискова, тастатура итд.) дефинишу јединствен скуп дозвољених инструкција. Различити уређаји могу захтевати посебне наредбе или параметре за извршавање, а задатак драјвера је да апстрахују ове разлике и направе униформни интерфејс. На тај начин се рад са улазно излазним уређајима доста олакшава јер се избегава писање посебних програма за сваки тип уређаја, већ се јасно дефинисаним скупом функција омогућава писање универзалних програма за уређаје исте класе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0", "word_count": 1167, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11972", "title": "Нити оперативних система", "text": "Нити (енг. threads) су делови једног процеса и извршавају се кориштењем ресурса који су њему придружени, а осим ресурса поседује своје регистре, програмски број и стек, а разликује их и јединствени идентификатор. У модерно време оперативни системи обично подржавају концепт нити које представљају основне јединице за извршавање у оквиру процеса.\nЕлементи заједнички за све нити у једном процесу су: Код сегмент, сегмент података, подаци о отвореним фајловима итд. Оваквим приступом се смањује заузети простор и омогућава се да више нити обавља различите задатке у оквиру једног процеса.\nКориштењем нити се пружа могућност да се боље искористе предности које доноси вишепроцесорска архитектура, док рад са више нити подразумева могућност оперативног система да подржи конкретно или паралелно извршавање више нити. На почетку извршавања сваки процес добија свој меморијски простор и контролну нит. Ова нит има задатак да обави потребне иницијализације и креира остале нити које су потребне за извршење процеса. С обзиром да нити имају све карактеристике процеса, при чему неке ресурсе деле са другим нитима, често их називамо и лаким процесима.\n0.1 Предности кориштења нити\nКориштење нити доноси многе предности. Првенствено омогућавају значајне уштеде меморијског простора и времена. Нити деле меморију и неке ресурсе који припадају истом процесу тако да заузимају мање простора него када су у питању независни процеси. Нити се креирају много брже од процеса а и пребацивање контекста између нити истог процеса је брже од пребацивања контекста између процеса јер се пребацују само ресурси који су јединствени за нити, регистри и програмски бројач.\n0.2 Пресликавање\nПребацивање само ресурса се постиже пресликавањем (мапирањем) корисничких у нити језгра. Најчешћа подржана пресликавања су:\n* Пресликавање више у једну;\n* пресликавање једна у једну\n* и пресликавање више у више.\n0.2.0.1 Пресликавање више у једну\nПресликавање више у једну (many-to-one) подразумева да се више корисничких нити, све које припадају једном процесу, пресликају у једну нит језгра. Број нити језгра је у овом случају једнак броју процеса који постоје у систему. Дакле, језгро манипулише искључиво са процесима, тако да све нити једног процеса извршавају кроз једну нит језгра. Код оваквог приступа, нитима се управља из корисничког режима без утицаја језгра ОС.\nОдлуке о томе која ће се корисничка нит извршавато доносе се на корисничком нивоу. Међутим, језгро оперативног система и даље управља процесима и доноси одлуке која ће се од нити језгра извршавати на процесору. Обично се креирање, распоређивање и управљање корисничким нитима омогућава имплементацијом посебних библиотека чија је основна функција да на корисничком нивоу пруже подршку за рад са нитима.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0", "word_count": 412, "cyrillic": 0.99}
{"id": "11962", "title": "OgnjenIvanovic/Превод2", "text": "Модел програмирања је повезан са -јем или одређеним обрасцем кода. У овом стилу у игри су заправо два модела извршења: модел извршења основног и модел извршења програмског модела. Пример је где је основни језик, а Spark је програмски модел. Извршење може бити засновано на ономе што изгледа као позив . Други примери укључују библиотеку POSIX Threads и Хадооп-ов . У оба случаја, модел извршења програмског модела се разликује од оног у основном језику на којем је код написан. На пример, нема улогу у свом моделу извршавања за унос/излаз нити улогу нити. Али таква функција се може позвати из C синтаксе, упућивањем онога што изгледа као позив нормалној C библиотеци.\nОно што разликује модел програмирања од нормалне библиотеке је то што се функција позива не може разумети у смислу језика на којем је програм написан. На пример, функција позива у POSIX библиотеку нити не може се разумети у смислу C језика. Разлог је тај што позив позива извршни модел који се разликује од модела извршавања језика. Ово позивање модела екстерног извршавања је дефинишућа карактеристика програмског ''модела'', за разлику од програмског ''језика''.\nУ , модел извршења често мора да изложи карактеристике хардвера да би постигао високе перформансе. Велика количина варијација у паралелном хардверу узрокује истовремену потребу за слично великим бројем модела паралелног извршавања. Непрактично је правити нови језик за сваки модел извршења, стога је уобичајена пракса позивати се на функције модела паралелног извршавања преко API-ја. Дакле, већина напора у програмирању се ради преко модела паралелног програмирања, а не паралелних језика. Терминологија око таквих модела програмирања тежи да се фокусира на детаље хардвера који је инспирисао модел извршења, а у том изолованом свету формира се погрешно уверење да је модел програмирања само за случај када је модел извршења блиско усклађен са карактеристикама хардвера.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/OgnjenIvanovic/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B42", "word_count": 290, "cyrillic": 0.972}
{"id": "11879", "title": "Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)", "text": "Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)\nСастав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.\nИбарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис. Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.\nНатписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:\n1 Бреково\nСпоменик Благоју Марковићу (†1876) ''(Бреково - гробље)'': Овде почива раб божи БЛАГОЕ син почившег Радоице Марковића. Пож[иве] 22 г. Погибе на боју на Калипољу 24. јунија 1876. Ови крс подиже му брат Здравко и мајка Госпава. Донеше му кости у обшто гробље.\n2 Вирово\nСпоменик Борисаву Недељковићу (†1876) ''(Вирово – Недељковићи)'': Знак овај показује краброг воиника I класе Баталиона БОРИСАВА син Милована Недељковића који се јуначки боријо са Турцима за отечество одупирући се сили Турској погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара у 24 г. живота свог по смрти остави сина Петра и супругу Радојку . Бог да га прости. Спомен п[одиже] Јован очув, Алексије брат и Петар син му.\n3 Миросаљци\nСпоменик Милошу Милојевићу (†1877) ''(Миросаљци – Горње гробље)'': Знак Оваи показује краброг воиника I класе МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА коисе јуначки са турцима борио за отечество При Кнезу Милану Обреновићу Поживи 24. Г. а погибе. од турске пушке на Самокову 5. јануара 1877. Г. И овде тиело донешено и сарањено поред оца Петра Мил.\n4 Трешњевица\nСпоменик Стефану Павловићу (†1876) ''(Трешњевица – Поље)'': Ој путниче чекни мало, не пожали труда свога што ћеш стати и читати биљег овај, реци бог да прости душу СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице храброг војника друге класе Баталијона Драгачевског кои је у 42. г. од живота свога јуначки борећи се противу турака у рату под књазом Миланом IV Обреновићем бранећи славу и слободу своје браће срба не одступајући испред турске силе пред војском Србском погинуо на шиљбоку на Борју 24. јуна 1876. г. Овај знак подиже му супруга Савка и синови Крста и Драгутин са браћом.\nСпоменик Божи Раковићу (†1876) ''(Трешњевица – Поље)'': Овај знак показује вјечну успомену поч. БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице бив. војника друге класе баталијона драгачевског којије у 24 Години Младости своје борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г. Бог да му душу прости Споменик овај из велике жалости подигоше своме једином сину Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија с коим да се место сина теше.\nСпоменик Миловану Ненадићу (†1876) ''(Трешњевица – Поље)'': Оваи Биљег Показује Пред Собом Сарањено Тело Почившег МИЛОВАНА НЕНАДИЋА из Трешњевице Краброг Воиника Прве Класе Баталијона Драгачевског Кои Поживи 24. г. умре 6. Деценбра 1876. г. Смрт му била од Ране добивене у Рату на Боином Пољу. Оваи спомен подигошему Браћа његова.\n5 Церова\nСпоменик Милутину Цветићу (†1876) ''(Церова – Доње гробље)'': Нека му буде ова реч Бог да му душу прости Спомен оваи показује краброг доброг воиника МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове кои живи 31. г. Бив. Кмет и после се јуначки борио са Турцима. А рањен 21. Јула 1876. г. Оваи спомен подиже из превелике туге и жалости супруга Обренија која са мужем поживела 12 година и брат му Живан.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8_%D1%81_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%99%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281876-1878%29", "word_count": 589, "cyrillic": 0.989}
{"id": "11336", "title": "Алгоритми/Рандомизација", "text": "Пошто детерминистички алгоритми долазе до својих крајњих граница приликом решавања тешких проблема, корисна техника за убрзање обраде је рандомизација. У рандомизованим алгоритмима, алгоритам има приступ извору случаја (random source) који може да буде замишљен као бацање новчића током извршења. У зависности од резултата бацања, алгоритам може да раздвоји путању обраде.\nПостоје два основна типа рандомизованих алгоритама: Лас Вегас и Монте Карло. Код Лас Вегас алгоритама случај се користи за убрзање извршења, али алгоритам увек мора да да исправан резултат за задате улазе. Монте Карло алгоритми немају претходно ограничење, што значи да они могу да дају и погрешан резултат. Ипак, давање ''погрешног'' резултата мора да буде ''мало вероватно'', јер би у супротном Монте Карло алгоритми били потпуно бескорисни.\nМноги апроксимациони алгоритми користе рандомизацију.\n1 Статистика редова\nПре но што покријемо технике рандомизације, почећемо са детерминистичким проблемом који ће нас довести до проблема који користи рандомизацију. Претпоставимо да имамо несортирани вектор вредности и да желимо на нађемо:\n* максималну вредност,\n* минималну вредност и\n* средњу вредност.\nДа поменем бесмртне речи једног од наших бивших професора \"Како би то урадили?\"\n1.1 find-max\nПрво, релативно је просто наћи највећи елемент:\n''// find-max -- враћа највећи елемент''\nfunction find-max(array ''vals''[1..''n'']): element\nlet ''result'' := ''vals[1]''\nfor ''i'' from ''2'' to ''n'':\n''result'' := max(''result'', ''vals[i]'')\nrepeat\nreturn ''result''\nend\nИницијализација ''result'' на <math>-\\infty</math> би такође била прихватљива, али бескорисна, пошто би први позив функције max као резлтат дао први елемент вектора. Иницијализација променљиве ''result'' као у горњем примеру, омогућава извршење само ''n-1'' поређења. (Штавише, у језицима који пружају могућност мета-програмирања, тип податка не мора обавезно да буде нумерички и тада не постоји добар начин да се престави ; коришћење vals[1] је безбедно у односу на тип елемената.)\nСлична рутина за проналажење најмањег елемента може да се направи позивом функције min уместо max.\n1.2 find-min-max\nПредпоставимо да хоћемо истовремено да нађемо и min и max. Ево једног решења:\n''// find-min-max -- враћа најмањи и највећи елемент у датом низу''\nfunction find-min-max(array ''vals''): pair\nreturn pair {find-min(''vals''), find-max(''vals'')}\nend\nПошто и find-max и find-min праве по n-1 позива функције max односно min (када vals садржи n елемената) укупан број поређења функције find-min-max је <math>2n-2</math>.\nМеђутим, овде се извршавају и нека редундантна поређења. Ове редундасе могу да се уклоне заједничким „ткањем“ функција min и max:\n''// find-min-max -- враћа најмањи и највећи елемент у датом низу''\nfunction find-min-max(array ''vals''[1..''n'']): pair\nlet ''min'' := <math>\\infty</math>\nlet ''max'' := <math>-\\infty</math>\nif ''n'' is odd:\n''min'' := ''max'' := ''vals''[1]\n''vals'' := ''vals''[2,..,''n''] ''// сада можемо претоставити а је n паран број''''n'' := ''n'' - 1\nfi\nfor ''i'':=1 to ''n'' by 2: ''// узети у обзир вредности парова у vals''\nif ''vals''[''i''] < ''vals''[''i'' + 1]:\nlet ''a'' := ''vals''[''i'']\nlet ''b'' := ''vals''[''i'' + 1]\nelse:\nlet ''a'' := ''vals''[''i'' + 1]\nlet ''b'' := ''vals''[''i''] ''// инваријанте: a <= b''\nfi\nif ''a'' < ''min'': ''min'' := ''a'' fi\nif ''b'' > ''max'': ''max'' := ''b'' fi\nrepeat\nreturn pair {''min'', ''max''}\nend\nОвде се кроз петљу пролази <math>n/2</math> пута уместо ''n'' пута, али је за сваки пролаз потребно извршити три поређења. Тако је број поређења који треба да се изведе <math>(3/2)n = 1.5n</math>, што доводи до убрзања за <math>3/4</math> у односу на оригинални алгоритам.\nПотребно је извршити само три поређења уместо четири, зато што је према конструкцији алоритма, увек <math>a\\le b</math>. (У првом делу if-а, добро знамо да је <math>a < b</math>, али у else делу можемо само да закључимо да је <math>a\\le b</math>.) Ово својство је искоришћено тако што нема више потребе да се ''a'' пореди са текућим максимумом, зато што је b већ веће или једнако ''a'' и исто тако нема потребе за поређењем ''b'' са текућим минимумом, зато што је ''a'' већ мање или једнако ''b''.\nУ софтверској струци постоји борба између коришћења библиотека и писања посебних (специјалних) алгоритама који су максимално прилагођени за решавање конкретног проблема. У нашем случају библиотечке функције min и max нису коришћене за добијање брже рутине find-min-max. Коришћење ових функција, вероватно не би представљало уско грло у реланом животу, међутим, ако се тестирањем открије да рутина треба да буде бржа, онда би требало да се примени приступ који је и овде примењен. Решења која користе библиотеке су углавном боља од специјалних решења. Технике као што су отворене имплементације и аспектно-оријентисано програмирање могу да помогну у разрешењу наведене дилеме, коришћењем оног најбољег из оба приступа. Без обзира на све, важно је да се разлика између коришћења стандардних библиотечких функција и писања специјалног кода јасно препозна.\n1.3 find-median\nКоначно, треба да размотримо како да нађемо средњу вредност. Један од могућих приступа је да сортирамо дати вектор и онда средњу вредност издвојимо из ''vals''[''n''/2]:\n''// find-median -- враћа средњу вредност елемената у vals''\nfunction find-median(array ''vals''[1..''n'']): element\nassert (''n'' > 0)\nsort(''vals'')\nreturn ''vals''[''n'' / 2]\nend\nАко наши бројеви нису блиски по вредности или не могу да се сортирају позиционим сортирањем (radix sort) горњи алгоритам ће захтевати <math>O(n\\log n)</math> корака.\nМеђутим, могуће је добити статистику ''n''-тог реда у <math>O(n)</math> времена. Кључно је да се избаци сортирање: није нам, заправо, потребно да цео вектор буде сортран да би нашли средњу вредност, и зато постоје одређени губици када се прво сортира цео вектор. Техника коју ћемо користити да би ово постигли је случајност.\nПре ного што прикажемо функцију find-median без сортирања, увешћемо операцију у стилу подели и владај, познату као партиционисање. Оно што желимо је рутина која налази случајни елемент вектора и онда партиционише (дели) вектор на три дела:\n# елементи који су мањи или једнаки случајном елементу;\n# елементи који једнаки случајном елементу; и\n# елементи који су већи или једнаки случајном елементу.\nОва три дела су означена целобројним променљивим: ''j'' и ''i''. Партиционисање се изведи \"на месту\", у вектору:\n''// partition -- разбија низ у три партиције од случајног елемента''\nfunction partition(array ''vals''): pair{''j'', ''i''}\nПриметимо да у случају да се изабрани случајни елемент појављује у вектору три или више пута, могуће је да се вредности овог елемента налазе у све три партиције вектора. Иако ова операција не делује превише корисно, она има снажну особину која може да се искористи: када се операција партиционисања заврши, случајно изабрани елемент ће се налазити на истом месту у вектору, на ком би се налазио да је извршено потпуно сортирање вектора!\nОва особина можда не делује тако снажно, али сетите се оптимизације функције find-min-max: тада смо приметили да узимањем елемената из вектора у паровима и прво њиховим међусобним поређењем, можемо смањити укупан, потребан број поређења (зато што текуће вредности min и max требају да се пореде са само једном вредношћу, а не са две). Сличан концепт је примењен и овде.\nДок код за partition и није нека магија, он има неке сложене граничне случајеве:\n''// partition -- разбија низ у три партиције од случајног елемента''\nfunction partition(array ''vals''): pair{''j'', ''i''}\nlet ''m'' := 0\nlet ''n'' := ''vals''.length - 2 // за низ vals, vals[vals.length-1] је последњи елемент, који носи партицију,\n// тако да је последњи сортирани елемент vals[vals.length-2]\nlet ''irand'' := random(''m'', ''n'') ''// враћа било коју вредност од m до n''\nlet ''x'' := ''vals''[''irand'']\nswap( ''irand'',''n''+ 1 ) // n+1 = vals.length-1 , који је најдешњији елемент и представља складиште за партиционе елемента и стражара за m\n// вредности у 'vals''[''n''..] су веће од ''x''\n// вредности у ''vals''[0..''m''] су мање од ''x''\nwhile (m <= n ) // погледати објашњење у брзом сортирању зашто је m <= n уместо да је m < n у случају 2 елемента,\n// vals.length -2 = 0 = n = m, али ако је случај 2-елемента неуређен у односу на уређен, онда мора постојати друга акција.\n// имплицирањем, друга акција се јавља заједно са петљом, тако треба да процесира m = n случај.\nwhile ''vals''[''m''] <= ''x'' // у случају 2-елемента, други елемент је партиција, а први елемент је у m. Ако је уређен, m ће се инкрементирати\n''m''++\nendwhile\nwhile ''x'' < ''vals''[''n''] && ''n'' > 0 // стаје ако vals[n] припада левој партицији или погоди почетак низа\n''n''--\nendwhile\nif ( m >= n) break;\nswap(''m'',''n'') // замени''vals''[''n''] и ''vals''[''m'']\n''m''++ // не освежавај замењене елементе\n''n''--\nendwhile\n// партиција: [0..''m''-1] [] [''n''+1..] приметити да ''m''=''n''+1\n// ако је потребан непразан низ:\nswap(''m'',''vals''.length - 1) // ставити пратиционирани елемент између леве и десне партиције\n// у случају 2-елемента који су неуређени, m=0 (није инкрементиран у петљи), и први и последњи (други) елементи ће размени места.\n// партиција: [0..''n''-1] [''n''..''n''] [''n''+1..]\nend\nОперацију partition можемо да користимо и као подрутину за општу операцију find:\n''// find -- помера елементе у vals тако да локација k садржи вредности када буду сортирани''\nfunction find(array ''vals'', integer ''k'')\nassert (0 <= ''k'' < ''vals''.length) ''// k мора бити валидан индекс''\nif ''vals''.length <= 1:\nreturn\nfi\nlet pair (''j'', ''i'') := partition(''vals'')\nif ''k'' <= ''i'':\nfind(''a''[0,..,''i''], ''k'')\nelse-if ''j'' <= ''k'':\nfind(''a''[''j'',..,''n''], ''k'' - ''j'')\nfi\nend\nШто нас доводи до поенте:\n''// find-median -- враћа средњу вредност у vals''\nfunction find-median(array ''vals''): element\nassert (''vals''.length > 0)\nlet ''median_index'' := ''vals''.length / 2;\nfind(''vals'', ''median_index'')\nreturn ''vals''[''median_index'']\nend\nМожда вам је кроз главу прошла следећа мисао „а да ли је неопходан случајни позив?“. На пример, уместо да узмемо случајну тачку ослонца, увек можемо да уместо ње изаберемо средњи елемент. Узимајући у обзир да наш алгоритам ради са свим могућим векторима, можемо да закључимо да ће његово време извршења за све могуће улазе у просеку бити исто као и приликом коришћења рандомизоване функције. Овде је резон да је узимајући у обзир скуп свих могућих вектора, средњи елемент исто тако „случајан“ као и било који други. Али у оваквом размишљању постоји замка: типично, улаз у неки алгоритам није уопште случајан. На пример, велика је вероватноћа да улазни вектор већ буде сортиран и то не случајно. Исто тако, пошто се ради о реалним подацима из реалних програма, подаци могу да дођу у најразличитијим облицима који могу да доведу до подоптималних резултата. Рачено на другачији начин: за рандомизовани алгорита за налажење средње вредности, постоји мала вероватноћа да ће његово извршење бити подоптимално, независно од тога какав је улаз, док за детерминистички алгоритам који узима средњи елемент, постоји већа шанса да ће имати лоше перформансе са неким од честих облика улаза. То нас доводи до следеће препоруке:\nПрепорука о рандомизацији:\nАко ваш алгоритам зависи од случајности, обавезно уведите случајност сами, уместо да завистите од случајних података.\nТреба приметити да постоје технике „дерандомизације“, које могу да претворе алгоритам који је брз за просечне случајеве у потпуно детерминистички алгоритам. Понекад је допунски трошак дерандомизације толико велик, да су потребни веома велики скупови података да би се добили било какви добици. Упркос томе, дерандомизација сама по себи има теоријску вредност.\nРандомизовани алгоритам find је изумео британски научник Сер Чарлс Ентони Ричард Хор. Иако је Хор важна фигура у рачунарској науци, оно по чему је највише познат у ширим круговима је алгоритам за брзо сортирање (quicksort algorithm) о коме ћемо расправљати у следећем одељку.\n2 Брзо сортирање\nАлгоритам за проналажење средње вредности партиционисањем, који је описан у претходном одељку, је, уствари, врло близу имплементације алгоритма сортирања у пуном опсегу. Изградњу алгоритма за брзо сотирање остављамо читаоцу да уради као вежбу и препоручујемо да то учини пре читања следећег одељка (брзо сортирање је „брутално“ у односу на сортирање спајањем које не користи рандомизацију).\nКључни део алгоритма брзог сортирања је избор праве средње вредности. Али да би га брзо направили, почнимо са претпоставком да вектор није сортиран и да је вероватноћа да крајњи десни елемент било ког вектора садржи средњу вредност, иста као и за све остале елементе и да смо потпуно оптимистични у погледу тога да се не дешава да крајње десни елемент има највећи кључ, што би значило да би уклањали само један елемент (елемент партиције) у сваком кораку и не би имали десни вектор за сортирање, већ само леви дужине n-1.\nУправо због овога је ''рандомизација'' важна за брзо сортитрање, т.ј. ''избор оптималнијег кључа партиције'' је прилично важно за ефикасан рад брзог сотирања.\nУпоредите број поређења неопходних за брзо сортирање у односу на сортирање уметањем.\nКод сортирања уметањем, просечан број поређења потребних за проналажење најмањег првог елемента у узлазном сортирању рандомизованог вектора је n /2 .\nПросечан број поређења за други елемент је (n-1)/2;\nза трећи елемент ( n- 2) / 2.\nУкупан број поређења је [ n + (n - 1) + (n - 2) + (n - 3) .. + (n - [n-1]) ] подељено са 2, што је [ n x n - (n-1)! ] /2, или око O(n на квадрат).\nУ брзом сортирању, број поређења ће бити преполовљен на сваком кораку поделе ако је изабрана истинска средња вредност, пошто партиција леве половине не треба да се пореди са десном, али у сваком кораку, број елемената свих партиција направљених на претходном нивоу партиционисања ће опет бити n.\nБрој нивоа поређења n елемената је број корака дељења n са два, док не буде n = 1. Или уназад, 2 ^ m ~ n, so m = log<sub>2</sub>(n) n.\nТако је укупан број поређења n (елемената) x m (нивоа скенирања) или n x log2n,\nСледи да је број поређења O(n x log <sub>2</sub>(n) ), што је мање него код сортирања убацивањем где је тај број O(n^2) или O( n x n ).\n(Поређењем O(n x log <sub>2</sub>(n)) са O( n x n ), заједнички фактор n може да се елиминише и пореди се log<sub>2</sub>(n) у односу на n, што чини експоненцијалну разлику како n расте, на пример упоредите n = 2^16 , или 16 са 32768, или 32 у односу 4 гига.)\nДа би се имплементирало партиционисање „на месту“ на делу вектора који је одређен претходним рекурзивним позивом, потребно је скенирање са оба краја партиције, замена локација кад год је вредност текуће локације левог скенирања већа од врендости партиције и увек када је вредност текуће локације десног скенирања мања од вредности партиције. Тако је почетни корак:\nДоделити вредност партиције крајњем десном елементу, заменити их ако то је потребно.\nКорак партиционисања је:\nинкрементирати леви показивач, док тренутна вредност није мања од вредности партиције.\nдекрементирати десни показивач, док тренутна вредност не буде већа од вредности партиције,\nили док није једнака или већа од крајњој левој локацији.\nизаћи из петље уколико су се показиваћи сусрели( l >= r),\nИНАЧЕ\nзаменити места елементима на којима леви и десни показивачи показују,\nна вредностима где је вредност левог показивача већа од партиције,\nи где је вредност десног показивача мања од партиције.\nКОначно, након што изађемо из петље, јер су се леви и десни показивач сусрели,\n''заменити места ''крајњој десној'' вредности партиције,\nса последњом локацијом левог показивача који иде унапред '',\nи тако се завршава између леве и десне партиције.\nУверите се у овом тренутку да су после последње замене случајеви два елемента у уређеном и два елемента у неуређеном вектору исправно обрађени, што би требало да значи да су сви случајево коректно обрађени. Ово је добар корак за отклањање евентуалних грешака у алгоритму.\nЗа случај два уређена елемента, леви показивач се зауставља на партицији или на другом елементу пошто је пронађена вредност партиције. Десни показивач, скенирајући уназад, почиње од првог елемента пре партиције и зауставља се пошто је у крајње левој позицији.\nПоказивачи се укрштају и излази се из петље пре него што се направи замена у петљи. Ван петље, садржаји левог показивача на крајње десној позицији и показивача партиције, такође на крајње десној позицији, се замењују, чиме се постиже да нема промене у случају два уређена елемента.\nЗа случај два неуређена елемента, леви показивач се зауставља на првом елементу, пошто је већи од вредности партиције (вредност добијена левим скенирањем зауставља замену вредности које су веће од вредности партиције).\nДесни показивач креће и зауставља се на првом елементу, пошто је достигао крајње леви елемент.\nИз петље се излази зато што су леви и десни показивачи једнаки и показују на прву позицију и садржај на који показује леви показивач (прва позиција) се замењује са вредношћу партиције на крајње десној позицији. Тиме претходно неуређени елементи постају уређени.\nЈош једно питање имплементације је, како померати показиваче за време скенирања. Померање на крају спољне петље делује логично.\npartition(a,l,r) {\nv = a[r];\ni = l;\nj = r -1;\nwhile ( i <= j ) { // потребно је такође скенирати када осмотрити када је i = j као и када је i < j ,\n// у 2 уређеном случају,\n// тако да је i инкементиран партицији\n// и ништа се не дешава у завршној замени места са партицијама на r.\nwhile ( a[i] < v) ++i;\nwhile ( v <= a[j] && j > 0 ) --j;\nif ( i >= j) break;\nswap(a,i,j);\n++i; --j;\n}\nswap(a, i, r);\nreturn i;\nСа унарним операторима преинкрементирања / декрементирања, скенирање може да се уради непосредно пре тестирања услова while петље, али то значи да показивачи, на почетку, морају да се помере за -1 однодно +1 респективно, тако да сада алгоритам изгледа овако:\npartition (a, l, r ) {\nv=a[r]; // v је вредност партиције на позицији a[r]\ni=l-1;\nj=r;\nwhile(true) {\nwhile( a[++i] < v );\nwhile( v <= a[--j] && j > l );\nif (i >= j) break;\nswap ( a, i, j);\n}\nswap (a,i,r);\nreturn i;\n}\nи алгоритам за qsort је\nqsort( a, l, r) {\nif (l >= r) return ;\np = partition(a, l, r)\nqsort(a , l, p-1)\nqsort( a, p+1, r)\n}\nи коначно, рандомизација елемента партиције.\nrandom_partition (a,l,r) {\np = random_int( r-l) + l;\n// median of a[l], a[p] , a[r]\nif (a[p] < a[l]) p =l;\nif ( a[r]< a[p]) p = r;\nswap(a, p, r);\n}\nОво може бити позвано непосредно пре позива финкције partition у qsort().\n3 Мешање (елемената) вектора\nОво одржава податак у током мешања\ntemporaryArray = { }\nОво This евидентира да ли је елемент измешан\nusedItemArray = { }\nБрој елемената у низу\nitemNum = 0\nwhile ( itemNum != lengthOf( inputArray) ){\nusedItemArray[ itemNum ] = false Ни један од елемената није био измешан\nitemNum = itemNum + 1\n}\nitemNum = 0 искористићемо га опет\nitemPosition = randdomNumber( 0 --- (lengthOf(inputArray) - 1 ))\nwhile( itemNum != lengthOf( inputArray ) ){\nwhile( usedItemArray[ itemPosition ] != false ){\nitemPosition = randdomNumber( 0 --- (lengthOf(inputArray) - 1 ))\n}\ntemporaryArray[ itemPosition ] = inputArray[ itemNum ]\nitemNum = itemNum + 1\n}\ninputArray = temporaryArray\n4 Хеш табеле\nХеширање се ослања на функцију hashcode која обезбеђује случајно и равномерно распоређивање кључева за расположиве слотове. У Јави се то ради прилично директним методом сабирања простог броја средње величине (31 * 17) са целобројним кључем по модулу величине хеш табеле. За кључеве типа низа симбола, почетна вредност хеш броја се добија сабирањем резултата множења редног броја сваког симбола са 31.\nВики књига Структуре података у поглављу Хеш табеле добро покрива ову тему.\n5 Скип листе\nРечник или мапа, је општи концепт у коме се вредност убацује под неким кључем и налази на основу тог кључа. На пример, у неким језицима концепт речника је уграђен у сам језик (Python) док је у другим он део основних библиотека (C++ стандардна библиотека шаблона и Јава стандардна библиотека колекција). Језици који реализују концет речника у оквиру библиотека, обично пружају могућност програмеру да изабере између хеш алгоритма и имплементације засноване на уравнотеженом бинарном стаблу (црвено-црна стабла). Недавно су понуђене скип листе (листе са прескакањем) које пружају велике предности приликом имплементација у оквиру апликација у конкурентном окружењу са више нити извршења.\nХешовање је техника која зависи од случајности кључева који се пропуштају кроз хеш функцију да би се нашла вредност која одговара индексу линеарне табеле.\nХешовање ради онолико брзо колико и хеш функција, али ради добро само ако су убачени кључеви ревномерно распоређени у вектору, као и било који кључеви који се хеширају на исти индекс. Мора да постоји договор око проблема хеш судара, на пример чување уланчане листе судара за сваки слот табеле и итерација кроз листу да би се упоредио пуни кључ за сваки пар кључ-вредност у односу на кључ претраживања.\nНедостатак хешовања је у томе што симетрични (in-order) обилазак није могућ са оваквом структуром података.\nБинарна стабла могу да се користе за представљање речника, а симетрични обилазак бинарног стабла је могућ рекурзивном посетом чворова (посета левог детета, посета корену и посета десног детета). Бинарна стабла се лоше претражују када су „неуравнотежена“, нпр. кључеви парова кључ-вредност су уметнути по растућем или по опадајућем редоследу, тако да ефективно изгледају као уланчане листе без леве деце, само са десном децом. Самоуравнотежујућа (''self-balancing'') бинарна стабла могу да се направе пробабилистички (користећи случајност) или детерминистички (бојењем веза са децом у црвено или црно), преко операција ротације локалних стабала са три чвора. Ротација је једноставно замена чвора родитеља са чвором дететом, али уз очување поретка. На пример, за ротацију левог детета, његово десно дете постаје лево дете родитеља, а родитељ постаје његово десно дете.\nЦрвено-црна стабла могу лакше да се разумеју ако се испита одговарајуће 2-3-4 стабло. 2-3-4 стабло може да има 2-је, 3-је или 4-оро деце, с тим да чворови са 3-је деце имају 2 кључа између 3 детета и чварови са 4-оро деце (4-чворови) имају 3 кључа између 4 детета. 4-чворови могу да се поделе на 3 2-чвора са једним кључем и средњи 2-чвор додаје навише да би се спојио са чвором родитеља који, ако je био 2-чвор са једним кључем постаје 3-чвор са два кључа, или ако је био 3-чвор са два кључа постаје 4-чвор, који ће касније бити подељен (на путу навише). Чин поделе 4-чвора са три кључа је уствари операција поновног уравнотежавања која спречава да се низ од 3 чвора: пра-родитељ (деда), родитељ и дете, појављују без уравнотежујуће ротације. 2-3-4 стабла су ограничен пример B-стабала, који обично имају довољно чворова да се сместе у оквиру једног физичког блока на диску и да олакшају кеширање веома великих индекса који не могу да стану у оперативну меморију RAM (данас је то мање битно).\nЦрвено-црно стабло је бинарна представа 2-3-4 стабла, где су 3-чворови моделирани помоћу родитеља са једним црвеним дететом, а 4-чворови помоћу родитеља са 2 црвена детета. Цепање 4-чвора је представљено родитељем са 2 црвена детета и преобраћањем (flipping) црвене деце у црну, а самог себе у црвено. Не постоји случај у коме је родитељ већ црвен, зато што се извршавају операције уравнотежавања код којих, ако постоји пра-родитељ са црвеним дететом (родитељем) које има црвено дете, пра-родитељ се ротира тако да постаје дете родитеља (свог детета) и родитељ постаје црн, а пра-родитељ постаје црвен; ово обједињује претходни сценарио преобраћања (flipping) једног 4-чвора представљеног са 2 црвена детета. Заправо, можда ова стандардизација 4-чворова са обавезном ротацијом искривљених или цик-цак 4-чворова, доводи до поновног уравнотежења бинарног стабла.\nНовија оптимизација је да се улево ротира било које десно црвено и лево црвено дете, тако да само десна ротација левих искривљења у оквиру 4-чворова (3 црвена чвора) може икада да је појави, чиме се поједностављајући код за поновно уравнотежавање.\nСкип листе су моделоване на уснову једноструко уланчаних листа, осим што су чворови вишенивоски. Чворови вишег нивоа (високи чворови) су ређи, али операција уметања обезбеђује повезаност чворова на сваком нивоу.\nИмплементација скип листа захтева стварање насумично високих вишенивоских чворова и затим њихово уметање.\nЧворови се стварају итерацијом случајне функције, у којој се чворови вишег нивоа појављују у каснијим итерацијама и ређи су, зато што је итерацијама већ пређен велики број прагова случајности (на пример 0,5, ако је случајни број између 0 и 1).\nУметање захтева привремени вектор претходног чвора нивоа генерисаног чвора за уметање. Он се користи за чување последњег показивача за задати ниво, који има кључ мањи од кључа уметања.\nСкенирање почиње од почетка скип листе, на највишем нивоу и наставља се док се не нађе чвор чији је кључ већи од кључа уметања и док се претходни показивач не сачува у привремени вектор претходног чвора. Тада се прелази на следећи, нижи, ниво који се скенира и тако даље, идући у цик-цак, док се не достигне најнижи ниво.\nУметање се врши на сваком нивоу привременог вектора претходног чвора, тако да наредни чвор претходног чвора на сваком нивоу постаје наредни чвор за уметнути чвор, а уметнути чвор постаје наредни за претходни чвор.\nПретраживање подразумева итерације од највишег до најнижег нивоа почетног чвора и скенирање дуж листе на сваком нивоу док се не пронађе чвор чија је вредност већа од траженог кључа, померајући се наниже на следећи ниво и настављајући скенирање док се не пронађе чвор са већим кључем од траженог на најнижем нивоу, или се пронађе тражени кључ.\nСтварање чворова случајне висине који су мање учестали када су на вишем нивоу и процес повезивања са другим чворовима на сваком нивоу, је оно што чини скип листу корисном структуром.\n5.1 метода за имплементацију скип листе: имплементирајте једноструко уланчану листу, тестирајте, затим је трансформишите у скип листу, онда поново тестирајте и упоредите перформансе\nОно што следи је имплементација скип листи у језику Python. Прво је имплементирана једноструко уланчана листа која на следећи чвор увек гледа као на текући, а затим следи имплементација скип листе уз минималне модификације и, на крају, поређење које помаже да се разјасни имплементација.\n#copyright SJT 2014, GNU\n#почети имплементацијом једноструко поверане листе:\n#главни чвор има показивач на почетак листе и тренутни чвор испитује следећи чвор.\n#Ово је много лакше од тога да је главни чвор један од ускладиштених чворова.\nclass LN:\n\"a list node, so don't have to use dict objects as nodes\"\ndef (self):\nself.k=None\nself.v = None\nself.next = None\nclass single_list2:\ndef (self):\nself.h = LN()\ndef insert(self, k, v):\nprev = self.h\nwhile not prev.next is None and k < prev.next.k :\nprev = prev.next\nn = LN()\nn.k, n.v = k, v\nn.next = prev.next\nprev.next = n\ndef show(self):\nprev = self.h\nwhile not prev.next is None:\nprev = prev.next\nprint prev.k, prev.v, ' '\ndef find (self,k):\nprev = self.h\nwhile not prev.next is None and k < prev.next.k:\nprev = prev.next\nif prev.next is None:\nreturn None\nreturn prev.next.k\n#онда након тестирања једноструко-повезане листе, моделовати SkipList након тога.\n# Главне услове које треба запамтити када трансформишете код једноструко-повезане листе у код скип листе:\n# * чворови виших-нивоа су убачени\n# * главни чворови морају бити висине чворова коју су убачени\n# * креће се уназад по доњим нивоима, од највишег до најнижег, када се врши убацивање или претрага,\n# ово је основа ефикасности алгоритма, како се виши чворови ређе појављују и шире разилазе.\nimport random\nclass SkipList3:\ndef (self):\nself.h = LN()\nself.h.next = [None]\ndef insert( self, k , v):\nht = 1\nwhile random.randint(0,10) < 5:\nht +=1\nif ht > len(self.h.next) :\nself.h.next.extend( [None] * (ht - len(self.h.next) ) )\nprev = self.h\nprev_list = [self.h] * len(self.h.next)\n# уместо да само prev.next у једноструко-повезаној листи, сваки ниво i има prev.next\nfor i in xrange( len(self.h.next)-1, -1, -1):\nwhile not prev.next[i] is None and prev.next[i].k > k:\nprev = prev.next[i]\n#евидентирати претходни показивач за сваки ниво\nprev_list[i] = prev\nn = LN()\nn.k,n.v = k,v\n# креирати next показивач који показује на висину чвора за тренутни чвор.\nn.next = [None] * ht\n#print \"prev list is \", prev_list\n# уместо да се само повезују чворови у једноструко-повезаној листи, нпр. n.next = prev.next, prev.next =n\n# урадити за сваки ниво n.next користећи n.next[i] и prev_list[i].next[i]\n# може бити различитих prev чворова за сваки ниво, али исти нивои морају бити повезани,\n# тако се индекс [i] појављује два пута у prev_list[i].next[i].\nfor i in xrange(0, ht):\nn.next[i] = prev_list[i].next[i]\nprev_list[i].next[i] = n\n#print \"self.h \", self.h\ndef show(self):\n#print self.h\nprev = self.h\nwhile not prev.next[0] is None:\nprint prev.next[0].k, prev.next[0].v\nprev = prev.next[0]\ndef find(self, k):\nprev = self.h\nh = len(self.h.next)\n#print \"height \", h\nfor i in xrange( h-1, -1, -1):\nwhile not prev.next[i] is None and prev.next[i].k > k:\nprev = prev.next[i]\n#if prev.next[i] <> None:\n#print \"i, k, prev.next[i].k and .v\", i, k, prev.next[i].k, prev.next[i].v\nif prev.next[i] <> None and prev.next[i].k == k:\nreturn prev.next[i].v\nif pref.next[i] is None:\nreturn None\nreturn prev.next[i].k\ndef clear(self):\nself.h= LN()\nself.h.next = [None]\n#driver\nif == \"\":\n#l = single_list2()\nl = SkipList3()\ntest_dat = 'ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ'\npairs = enumerate(test_dat)\nm = [ (x,y) for x,y in pairs ]\nwhile len(m) > 0:\ni = random.randint(0,len(m)-1)\nprint \"inserting \", m[i]\nl.insert(m[i][0], m[i][1])\ndel m[i]\n# l.insert( 3, 'C')\n# l.insert(2, 'B')\n# l.insert(4, 'D')\n# l.insert(1, 'A')\nl.show()\nn = int(raw_input(\"How many elements to test?\") )\nif n <0: n = -n\nl.clear()\nimport time\nl2 = [ x for x in xrange(0, n)]\nrandom.shuffle(l2)\nfor x in l2:\nl.insert(x , x)\nl.show()\nprint\nprint \"finding..\"\nf = 0\nt1 = time.time()\nnf = []\nfor x in l2:\nif l.find(x) == x:\nf += 1\nelse:\nnf.append(x)\nt2 = time.time()\nprint \"time\", t2 - t1\ntd1 = t2 - t1\nprint \"found \", f\nprint \"didn't find\", nf\ndnf = []\nfor x in nf:\ntu = (x,l.find(x))\ndnf.append(tu)\nprint \"find again \", dnf\nsl = single_list2()\nfor x in l2:\nsl.insert(x,x)\nprint \"finding..\"\nf = 0\nt1 = time.time()\nfor x in l2:\nif sl.find(x) == x:\nf += 1\nt2 = time.time()\nprint \"time\", t2 - t1\nprint \"found \", f\ntd2 = t2 - t1\nprint \"factor difference time\", td2/td1\n5.2 Улога случајности\nИдеја да се чворови вишег нивоа праве случајно са геометријски мањом вероватноћом, значи да на вишим нивоима постоји мањи број кључева које треба поредити, a пошто су чворови случајно изабрани, требало би да будемо поштеђени проблема дегенерисаних улаза који у алгоритмима стабла захтевају да се оно уравнотежава. Пошто листе вишег нивоа имају шире раздвојене елементе, а алгоритам претраживања се премешта на нижи ниво сваки пут када заврши са текућем нивоу, виши ниво помаже да се „прескоче“ претраживања ранијих елемената у листама нижег нивоа. Пошто има више нивоа прескакања, постаје мање вероватно да оскудан прескок на вишем нивоу неће бити компензован са бољим прескоцима на нижим нивоима. Пју (Pugh) тврди да су опште перформансе алгоритма претраживања скип листе O(logN).\nКонцептуално, да је лакше разумети скип листе од уравнотежавања стабала и стога их лакше имплементирати? Развој идеја бинарних стабала, уравнотежених бинарних стабала, 2-3 стабала, црвено-црних стабала и B-стабала, дају чвршћу концептуалну основу, али и спорост у развоју, тако да вероватно, једном када се разумеју црвено-црна стабла она поседују више концептуалног контекста који може да помогне или освежи памћење.\n5.2.1 примена конкурентног приступа\nСем употребе рандомизације ради унапређења основних структура података као што је уланчана листа, скип листа може да се прошири као глобална структура података која се користи у вишепроцесорким применама. Види допунску тему на крају поглавља.\n5.3 Идеја за вежбу\nЗамени сасвим солидан распоређивач (диспечер) Linux-а заснован на имплементацији црвено-црног стабла са скип листом и види како твоја врста Linux-а ради после рекомпилације.\n6 Декартова стабла\nДекартово стабло је бинарно стабло са два кључа, које користи други, случајно генерисани кључ и претходно размотрене операције ротације родитељ-дете, да насумично ротира стабло, тако да је оно на крају постане уравнотежено. Сетимо се да бинарна стабла раде тако што садрже све чворове мање од задатог у левом подстаблу, а све веће у десном. Сетимо се, такође, да ротација чворова не нарушава овај поредак (неки ово зову инваријантност рорације) али мења однос родитеља и детета, тако што, ако је родитељ био мањи од десног детета, онда родитељ постаје лево дете свог, претходно десног детета. Идеја хип стабла или Декартовог стабла је да се бинарна хип релација одржава између родитеља и деце и да чвор родитеља има већи приоритет од чворова своје деце, што није исто као и леви и десни поредак кључева код бинарног стабла. Стога новоуметнути чвор листа у бинарно стабло, за који се деси да има високи случајни приоритет, може да буде ротиран тако да буде на релативно вишој позицији у стаблу и да при томе нема родитеља са нижим приоритетом.\nДекартово стабло је алтернатива и црвено-црним стаблима и скип листама, као самоуравнотежујућа, сортирана структура података.\n6.0.1 пример имплементације Декартовог стабла у Јави\n// Treap example: 2014 SJT, copyleft GNU .\nimport java.util.Iterator;\nimport java.util.LinkedList;\nimport java.util.Random;\npublic class Treap1<K extends Comparable<K>, V> {\npublic Treap1(boolean test) {\nthis.test = test;\n}\npublic Treap1() {}\nboolean test = false;\nstatic Random random = new Random(System.currentTimeMillis());\nclass TreapNode {\nint priority = 0;\nK k;\nV val;\nTreapNode left, right;\npublic TreapNode() {\nif (!test) {\npriority = random.nextInt();\n}\n}\n}\nTreapNode root = null;\nvoid insert(K k, V val) {\nroot = insert(k, val, root);\n}\nTreapNode insert(K k, V val, TreapNode node) {\nTreapNode node2 = new TreapNode();\nnode2.k = k;\nnode2.val = val;\nif (node == null) {\nnode = node2;\n} else if (k.compareTo(node.k) < 0) {\nnode.left = insert(k, val, node.left);\n} else {\nnode.right = insert(k, val, node.right);\n}\nif (node.left != null && node.left.priority > node.priority) {\n// десна ротација (ротирањем левог чвора на горе, тренутни чвор постаје десно дете)\nTreapNode tmp = node.left;\nnode.left = node.left.right;\ntmp.right = node;\nnode = tmp;\n} else if (node.right != null && node.right.priority > node.priority) {\n// лева ротација (ротирањем десног чвора на горе, тренутни чвор постаје лево дете)\nTreapNode tmp = node.right;\nnode.right = node.right.left;\ntmp.left = node;\nnode = tmp;\n}\nreturn node;\n}\nV find(K k) {\nreturn findNode(k, root);\n}\nprivate V findNode(K k, Treap1<K, V>.TreapNode node) {\nif (node == null)\nreturn null;\nif (k.compareTo(node.k) < 0) {\nreturn findNode(k, node.left);\n} else if (k.compareTo(node.k) > 0) {\nreturn findNode(k, node.right);\n} else {\nreturn node.val;\n}\n}\npublic static void main(String[] args) {\nLinkedList<Integer> dat = new LinkedList<Integer>();\nfor (int i = 0; i < 15000; ++i) {\ndat.add(i);\n}\ntestNumbers(dat, true); // нема балансирања случајног приоритета\ntestNumbers(dat, false);\n}\nprivate static void testNumbers(LinkedList<Integer> dat,\nboolean test) {\nTreap1<Integer, Integer> tree= new Treap1<>(test);\nfor (Integer integer : dat) {\ntree.insert(integer, integer);\n}\nlong t1 = System.currentTimeMillis();\nIterator<Integer> iter = dat.iterator();\nint found = 0;\nwhile (iter.hasNext()) {\nInteger j = desc.next();\nInteger i = tree.find(j);\nif (j.equals(i)) {\n++found;\n}\n}\nlong t2 = System.currentTimeMillis();\nSystem.out.println(\"found = \" + found + \" in \" + (t2 - t1));\n}\n}\n6.0.2 Поређење Декартових и раширених стабала\n''Раширена стабла'' су слична Декартовим у томе што се користи ротација да се чвор већег приоритета доведе на врх без да се при томе мења основни редослед кључева, осим што уместо употребе случајног кључа за приоритет, ротира се последњи чвор коме се приступило у корен стабла, тако да ће се чворови којима се чешће приступа налазити близу врха. То значи да ће у Декартовм стаблима уметнути чворови ротирати највише до приоритета који им одређује случајни кључ приоритета, док код раширених стабала, уметнути чвор ротира до корена, и свако претраживање у раширеном стаблу ће резлтирати у поновном уравнотежавању, што није случај код Декартовог стабла.\n7 Дерандомизација\n8 Вежбе\n1. Напишите функцију find-min и извршите је са више различити улаза да би показали њену исправност.\n9 Допунска тема: скип листе и вишепроцесорски алгоритми\nВишепроцесорски хардвер обезбеђује атомичке операције CAS (упореди и постави) или CMPEXCHG (упореди и размени) (intel manual 253666.pdf, стр. 3-188), где се очекивана вредност пуни у акумулатор, чији се садржај пореди са садржајем циљне меморијске локације и, ако су исти, садржај изворне меморијске локације се пуни у циљну меморијску локацију и подиже се (сигнална) заставица нуле (zero flag set), у супротном, ако су различити, садржај циљне меморијске локације се враћа у акумулатор и заставица нуле се спушта (zero flag unset), означавајући да је, на пример, дошло до покушаја истовремног закључавања. У intel архитектури инструкција LOCK се издаје пре CMPEXCHG, која за следећу инскрукцију, или закључава кеш за конкурентне приступе ако је меморијска локација кеширана, или закључава локацију заједничке меморије ако локација није у кешу.\nCMPEXCHG може да се користи за имплементацију закључавања од којих су спинлокови најједноставнији (нпр. непрестани покушаји, док се заставица нуле не подигне).\nПриступ без закључавања повећава ефикасност, тако што се избегава чекања на закључавање.\nСтандардна библиотека језика Јава има имплементацију неблокирајућих конкурентних скип листа, засновану на раду под називом \"Прагматична имплементација неблокирајућих једноструко уланчаних листа“\nИмплементација за скип листе је проширење имплементације за једноструко уланчане листе без закључавања. Опис следи:\nОперација insert је: X -> Y уметни N , N -> Y, X -> N и очекивани резултат је X -> N -> Y.\nУтркивање (race condition) је ако се M умеће између X и Y и убацивање M се прво завршава, а затим се завршава уметање N, тако да се добија следећа ситуација X -> N -> Y <- M.\nM није у листи. Операција CAS избегава ово, зато што се пре ажурирања X ->, прво проверава копија -> Y у односу на тренутну вредност X ->.\nАко N успе први да ажурира X -> онда, када M покуша да ажурира X ->, копија X -> Y, која се прави пре M -> Y, не одговара X -> N, тако да CAS враћа подигнуту заставицу не-нула (non-zero flag set). Процес који је пробао да уметне M, може поново да покуша уметање после X, али сада CAS проверава да ли је ->N следећи показивач на X, тако да је после поновљеног покушаја X->M->N->Y и ниједно уметање није изгубљено.\nАко M прво ажурира X->, копија X->Y која се прави пре уметања N, не одговара X -> M, тако да ће CAS и овде бити неуспешан и горе поменути поновни покушај уметања N имаће као резултат X ->N -> M -> Y.\nОперација delete зависи од посебног „логичког“ корака брисања, пре „физичког“ брисања. „Логичко“ брисање подразумева да CAS изврши претварање показивача на следећи чвор у „обележени“ показивач. Имплементација у Јави замењује ово са атомичким уметањем обележеног заступајућег (proxy) чвора испред следећег чвора.\nОве спречава будућа уметања после чвора који има „обележен“ показивач на следећи и тиме чини да је потоњи чвор „логички“ избрисан.\nОперација insert се ослања на другу функцију ''search'' која приликом позива враћа 2 unmarked, показивача чвора: први који показује на чвор чији је показивач на следећи једнак другом.\nПрви чвор је чвор пре места уметања.\nОперација ''insert'' CAS-а обезбеђује да текући показивач првог чвора на следећи одговара необележеној референци на други, тако да ће бити „логички“ неиспешна ако показивач на следећи првог чвора постане обележен после позива функције search, зато што је први чвор истовремено логички избрисан.\n''Ово задовољава захтев да се спречи појава истовременог уметања, пошто је чвор већ обрисан.''\nАко је операција уметања у CAS-у неуспешна због показивача на следећи претходног чвора, тражење места уметања поново почиње од почетка целе листе, пошто нови необележени претходни чвор мора да се пронађе, а не постоји показивач на претходни пошто је листа једноструко уланчана.\nОперација delete изложена горе, такође се ослања на операцију ''search'' која враћа два необележена чвора, а две CAS операције брисања: једна за логичко брисање или обележавање показивача на следећи другог показивача и друга за физичко брисање тако што чини да показивач на следећи првог чвора показује исто што и необележени показивач на следећи другог чвора. Прва CAS операција брисања се дешава само после провере да ли је копија оригиналног показивача на следећи другог чвора необележена и обезбеђује да успе само једно конкурентно брисање, које чита текући показивач на следећи другог чвора који је исто тако необележен.\nДруга CAS операција утврђује да претходни чвор није логички обрисан, пошто његов показивач на следећи није исти као необележени показивач на текући други чвор, који враћа функција search, тако да се само активни показивач на следећи претходног чвора „физички“ ажурира према копији оригиналног, необележеног показивача на следећи чвора који се брише (чији је показивач на следећи већ обележен у првом CAS-у).\nАко други CAS не успе, онда је претходни чвор логички обрисан, а његов показивач на следећи је обележен, исто као и показивач на следећи текућег чвора. Позив функције ''search'', поново све доводи у ред, пошто настојећи да нађе кључ текућег чвора и да врати суседне необележене показиваче на претходни и текући чвор и док то ради скраћује низове логички обрисаних чворова.\n9.0.1 Питања програмирања без закључавања\nИсцрпљивање је могуће када неуспешна уметања морају да се понављају од почетка листе. Без чекања (wait-freedom) је концепт у коме алгоритам има све нити извршења заштићене од исцрпљивања.\nКод ABA проблема, где сакупљач смећа (garbage collector) рециклира показивач A, али се адреса пуни на различите начине и показивач се поновно додаје у тачки где се врши провера А од стране друге нити извршења која чита А и извршава CAS да утврди да се А није променио; Адреса је иста и није обележена, али је садржај А промењен.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0", "word_count": 4331, "cyrillic": 0.736}
{"id": "11328", "title": "Алгоритми/\"Подели, па владај\"", "text": "Прва међу главним алгоритамским техникама коју ћемо покрити је подели и владај (''divide et impera''). Део вештине прављења доброг алгоритма подели и владај је одређивање како задати проблем може да буде подељен на два или више сличних, али мањих потпроблема. Генерално речено, када правимо алгоритам подели и владај, предузимамо следеће кораке:\nМетодологија подели и владај\nПрви алгоритам који ћемо приказати коришћењем ове методологије је сортирање спајањем.\n1 Сортирање спајањем\nПроблем који сортирање спајањем решава је опште сортирање задатог неуређеног вектора елемената. Овај алгоритам као резултат даје вектор сортираних елемената. Тачније, за неки вектор a са индексом 1 до n, у случају да важи услов да\n:за свако ''i'', ''j'' такво да је 1 &le;''i'' < ''j''&le;''n'' онда ''a''[''i''] &le;''a''[''j'']\nможе рећи да је a сортиран. Овде је приказан интерфејс:\n''// sort -- враћа копију сортираног низа a''\nfunction sort(array ''a''): array\nСледећи методологију подели и владај, како сортирање a да поделимо на мање потпроблеме? Пошто је a вектор од n елемената, можда можемо започети дељењем вектора на два, величине n/2 елемената. Ови мањи вектори ће такође бити несортирани и има смисла да сваки сортирамо засебно; тако ћемо њих сматрати „сличним“. Занемарујући за сада базни случај, на овај начин сводимо проблем на други: како ћемо објединити два задата сортирана вектора у један сортирани вектор који садржи све њихове елементе:\n''// merge -- дато a и b (претпоставља се да су сортирани) враћа спојени низ који\n// одржава редослед\nfunction merge(array ''a'', array ''b''): array\nДо сада смо следећи методологију дошли до овде, али шта је са базним случајем? Базни случај је део алгоритма који се односи на то шта се дешава када проблем не може више да се подели на мање потпроблеме. Овде је базни случај када вектор садржи само један елемент. Доле је приказан алгоритам за сортирање вектора који садржи 0 или 1 елемент:\n''// base-sort -- дат је низ од једног елемента (или празан), враћа копију\n// сортираног низа''\nfunction base-sort(array ''a''[1..''n'']): array\nassert (''n'' <= 1)\nreturn ''a''.copy()\nend\nСастављајући приказане делове кода, добијамо до чега нас је до сада довела методологија:\n''// sort -- враћа копију сортираног низа a''\nfunction sort(array ''a''[1..''n'']): array\nif ''n'' <= 1: return ''a''.copy()\nelse:\nlet ''sub_size'' := ''n'' / 2\nlet ''first_half'' := sort(''a''[1,..,''sub_size''])\nlet ''second_half'' := sort(''a''[''sub_size'' + 1,..,''n''])\nreturn merge(''first_half'', ''second_half'')\nfi\nend\nИ осим неимплементираног кода за потпрограм merge, овај алгоритам сортирања је готов! Пре него што покажемо како овај алгоритам ради, приказаћемо како може да буде написан merge:\n''// merge -- дато a и b (претпоставља се да су сортирани) враћа спојени низ који\n// одржава редослед\nfunction merge(array ''a''[1..''n''], array ''b''[1..''m'']): array\nlet ''result'' := new array[''n'' + ''m'']\nlet ''i'', ''j'' := 1\nfor ''k'' := 1 to ''n'' + ''m'':\nif ''i'' >= ''n'': ''result''[''k''] := ''b''[''j'']; ''j'' += 1\nelse-if ''j'' >= ''m'': ''result''[''k''] := ''a''[''i'']; ''i'' += 1\nelse:\nif ''a''[''i''] < ''b''[''j'']:\n''result''[''k''] := ''a''[''i'']; ''i'' += 1\nelse:\n''result''[''k''] := ''b''[''j'']; ''j'' += 1\nfi\nfi\nrepeat\nend\n2 Анализа\nНека је <math>T(n)</math> број корака који је потребан алгоритму за величину улаза <math>n</math>.\nСпајање троши линеарно време и ми вршимо рекурзију сваки пут на два потпроблема двапут мање величине од изворног, тако да\n:<math>T(n) = 2\\cdot T\\left(\\frac{n}{2}\\right) + O(n).</math>\nПрема Главној теореми види се да ова рекурзија има уравнотежено стабло, тако да је време извршења:\n:<math>T(n) = O(n \\cdot \\log n).</math>\nДо овога се може доћи и интуитивно, запитајући се колико пута треба n поделити са 2, пре него што дужина вектора за сортрање постане једнака 1? Наравно, зашто m пута?\n2<sup>m</sup> = n , што је еквивалентно log 2<sup>m</sup> = log n, и даље m x log<sub>2</sub>2 = log <sub>2</sub> n, и пошто је log<sub>2</sub> 2 = 1, следи да је m = log<sub>2</sub>n.\nПошто је m број половљења вектора пре него што се он подели на под-векторе који садрже 1 елемент, биће потребно m нивоа спајања неког под-вектора са суседом, где ће сумарна дужина под-вектора бити n на сваком нивоу. Требаће да се изврши тачно n/2 поређења за спајање на сваком нивоу са m ( log<sub>2</sub>n ) нивоа тако да важи да је:\nO(n/2 x log n ) <=> O ( n log n).\n3 Итеративна верзија\nПриказани алгоритам сортирања спајањем може да се претвори у итеративни, итеративним спајањем сваког следећег пара, затим група од четири итд. Итеративни алгоритам је у пракси бржи пошто нема допунске „трошкове“ великог броја позива функција. Ипак, пошто је стабло позива рекурзивне верзије алгоритма логаритамске дубине, он у току извршења не заузима много простора на стеку. За сортирање чак 4 гига елемената, потребно је само 32 записа за позиве на стеку, што је веома скроман захтев. Ако узмемо да је један запис величине чак 256 бајта, требаће нам само 8 килобајта простора на стеку.\nИтеративна верзија сеортирања спајањем представља мању модификацију рекурзивне верзије, а можемо да искористимо и постојећу функцију merge. Алгоритам ради тако што спаја мале, сортиране делове изворног вектора, и од њих прави веће сортиране делове. Да би ово постигли, итерирамо кроз вектор са сукцесивно све већим „корацима“.\n''// sort -- враћа сортирану копију низа a''\nfunction sort_iterative(array ''a''[1..''n'']): array\nlet ''result'' := ''a''.copy()\nfor ''power'' := 0 to log2(''n''-1)\nlet ''unit'' := 2^power\nfor ''i'' := 1 to ''n'' by ''unit''*2\nif i+''unit''-1 < n:\nlet ''a1''[1..''unit''] := ''result''[i..i+''unit''-1]\nlet ''a2''[1..''unit''] := ''result''[i+''unit''..min(i+''unit''*2-1, ''n'')]\n''result''[i..i+''unit''*2-1] := merge(''a1'',''a2'')\nfi\nrepeat\nrepeat\nreturn ''result''\nend\nОво ради зато што је свака подлиста дужине 1 неког вектора, по дефиницији сортирана. Свака итерација кроз вектор (користећи бројач ''i'') дуплира величину сортираних подлиста спајањем суседних подлиста у веће верзије. Тренутна величина сортираних подлиста алгоритма представља промењљива ''unit''.\n3.1 просторна неефикасност\nЈедноставно, сортирање спајањем захтева простор од 2 x n: n да запамти 2 два мања сортирана вектора и n да упише коначни резултат спајања. Али ово сортирање је и дање одговарајуће за груписања спајања.\n4 Бинарно претраживање\nКада је неки вектор сортиран, коришћењем бинарног претраживања брзо можемо да лоцирамо његове елементе. Бинарно претраживање је другачије од осталих алгоритама типа подели и владај, у томе што се углавном заснива на подели (није потребно ништа победити). Концепт на коме се базира бинарно претраживање, биће користан за разумевање алгоритама партиционисања и брзог сортирања приказаних у поглављу о рандомизацији.\nНалажење ставке у већ сортираном вектору је слично проналажењу имена у телефонском именику; можете почети отварајући књигу на средини. Ако је име које тражите на отвореној страници, заустављате се. Ако сте отишли предалеко, можете започети исти процес са првом половином књиге. Ако се име које тражите појављује касније у књизи, почињете процес са другом половином књиге. Исти процес понављате сужавајући сваки пут простор претраживања за пола, док не нађете оно што тражите (или док не нађете где би оно што тражите требало да се налази да постоји. Следећи алгоритам прецизно описује поменути поступак:\n''// binary-search -- враћа индекс вредности у датом низу или''''// -1 ако вредност не може бити пронађена. Претпоставља се да је низ сортиран у растућем поретку''\nfunction binary-search(''value'', array ''A''[1..''n'']): integer\nreturn search-inner(''value'', ''A'', 1, ''n'' + 1)\nend\n''// search-inner -- тражи делове низа; крај је један поред''''// lпоследњег елемента ''\nfunction search-inner(''value'', array ''A'', ''start'', ''end''): integer\nif ''start'' == ''end'':\nreturn -1 ''// није пронађен''\nfi\nlet ''length'' := ''end'' - ''start''\nif ''length'' == 1:\nif ''value'' == ''A''[''start'']:\nreturn ''start''\nelse:\nreturn -1\nfi\nfi\nlet ''mid'' := ''start'' + (''length'' / 2)\nif ''value'' == ''A''[''mid'']:\nreturn ''mid''\nelse-if ''value'' > ''A''[''mid'']:\nreturn search-inner(''value'', ''A'', ''mid'' + 1, ''end'')\nelse:\nreturn search-inner(''value'', ''A'', ''start'', ''mid'')\nfi\nend\nПриметите да се сви рекурзивни позиви појављују на крају функције (терминална, крајња рекурзија), тако да је алгоритам итеративан. Можемо експлицитно да уклонимо ове позиве, ако програмски језик то већ не уради за нас претварајући вредности аргумената прослеђених рекурзивним позивима у додељивање вредности, и затим поново скочимо на почетак тела функције:\n''// binary-search -- враћа индекс вредности у датом низу, или''''// -1 ако вредност не може бити пронађена. Претпоставља се да је низ сортиран у растућем поретку''\nfunction binary-search(''value'', array ''A''[1,..''n'']): integer\nlet ''start'' := 1\nlet ''end'' := ''n'' + 1\nloop:\nif ''start'' == ''end'': return -1 fi ''// није пронађен''\nlet ''length'' := ''end'' - ''start''\nif ''length'' == 1:\nif ''value'' == ''A''[''start'']: return ''start''\nelse: return -1 fi\nfi\nlet ''mid'' := ''start'' + (''length'' / 2)\nif ''value'' == ''A''[''mid'']:\nreturn ''mid''\nelse-if ''value'' > ''A''[''mid'']:\n''start'' := ''mid'' + 1\nelse:\n''end'' := ''mid''\nfi\nrepeat\nend\nИако имамо један итеративни алгоритам, лакше је промишљати о рекурзивној верзији. Ако је број корака алгоритма <math>T(n)</math>, онда имамо следећу рекурентност (понављање) коју дефинише <math>T(n)</math>:\n:<math>T(n) = 1\\cdot T\\left(\\frac{n}{2}\\right) + O(1).</math>\nВеличина сваког рекурзивног позива зависи од половине величине улаза (<math>n</math>), а постоји и константна количина времена која се троши ван рекурзије (на пример за израчунавање ''length'' и ''mid'' ће се утрошити иста количина времена, без обзира на то колико елемената вектор садржи). Према Главној теореми ова рекурентност има вредности, што представља уравнотежено стабло, па је\n:<math>T(n) = \\Theta(n^k\\cdot\\log n) = \\Theta(\\log n).</math>\nТако долаазимо до тога да овај алгоритам користи логаритамско време. Типично, чак и када је n велик, безбедно је да се допусти да стек расте за активационих записа за рекурзивне позиве.\n4.1 Потешкоће у иницијално исправним имплементацијама бинарног претраживања\nЧланак на Википедији о бинарном претраживању помиње потешкоће приликом писања исправног кода за овај алгоритам. На пример, имплементација преоптерећене Јава функције Arrays.binarySearch(..) врши итеративно бинарно претраживање које не ради када код целобројне промењљиве (large integer) долази до прекорачења у једноставном изразу за израчунавање mid, mid = ( end + start) / 2, т.ј. када је end + start > max_positive_integer. Стога је горњи алгоритам исправнији када користи да је length = end - start и дода половина length на start. Јава алгоритам за бинарно претраживање враћа резултат који је користан за налажење позиције најближег кључа који је већи од кључа по ком се претражује, т.ј. позиције на који кључ претраживања може да се уметне.\nТо јест, враћа се (keypos+1) ако кључ претраживања није пронађен, али је потребна позиција за уметање кључа претраживања (insertion_point = -return_value – 1). Гледајући граничне вредности, позиција уметања може да се налази одмах на почетку листе (ip = 0, return value = -1) до позиције одмах иза последњег елемента (ip = length(A), return value = - length(A) - 1).\nПокушајте да имплементирате функционалност горњег итеративног алгоритма за бинарно претраживање као вежбу која ће бити корисна за боље разумевање изложеног.\n5 Школско множење\nКако да представимо велики цео број састављен из више речи? Можемо да имамо бинарни приказ користећи вектор речи (или додељени блок меморије) које представљају битове великог целог броја. Претпоставимо да имамо два цела броја, и и желимо да их помножимо. Ради једноставности, усвојићемо да су и и дужине битова (ако је неки од њих краћи, увек можемо да га попунимо нулама на почетку). Основни начин да се помноже цели бројеви је да се користи школски алгоритам монжења. Ово је још једноставније у бинарном систему јер множимо само са 1 или 0:\nx6 x5 x4 x3 x2 x1 x0\n&пута; y6 y5 y4 y3 y2 y1 y0\n-----------------------\nx6 x5 x4 x3 x2 x1 x0 (када y0 је 1; 0 иначе)\nx6 x5 x4 x3 x2 x1 x0 0 (када y1 је 1; 0 иначе)\nx6 x5 x4 x3 x2 x1 x0 0 0 (када y2 је 1; 0 иначе)\nx6 x5 x4 x3 x2 x1 x0 0 0 0 (када y3 је 1; 0 иначе)\n... итд.\nОвако би изгледало описано множење као алгоритам:\n''// multiply -- враћа производ два бинарна цела броја, који су дужине n''\nfunction multiply(bitarray ''x''[1,..''n''], bitarray ''y''[1,..''n'']): bitarray\nbitarray ''p'' = 0\nfor ''i'':=1 to ''n'':\nif ''y''[''i''] == 1:\n''p'' := add(''p'', ''x'')\nfi\n''x'' := pad(''x'', 0) ''// додаје се још једна нула на крај броја x''\nrepeat\nreturn ''p''\nend\nПодрутина add сабира два бинарна цела броја и враћа резултатa, а подрутина pad поставља допунску цифру на крај броја (додавање нуле је исто што и шифтовање броја улево за једно место, што је истоветно његовом множењу са два). Овде пролазимо петљу ''n'' пута и у најгорем случају исто толико пута позивамо add. Бројеви који се прослеђују подрутини add биће, највише, дужине <math>2n</math>. Даље, можемо да очекујемо да подрутина add може да се изврши у линеарном времену. Следи, да ако се направи ''n'' позива подрутине <math>O(n)</math>, цео алгоритам ће утрошити <math>O(n^2)</math> времена.\n6 Множење подели и владај\nКао што можете да приметите, ово није крај приче. Приказали смо „очигледан“ алгоритам множења. Погледајмо да ли нам стратегија подели и владај пружа нешто више. Један правац који желимо да испитамо је да покушамо је да поделимо цео број на два дела. На пример цео број ''x'' може да се подели на два дела <math>x_{h}</math> и <math>x_{l}</math>, који представљају половине вишег и нижег реда <math>x</math>. На пример ако if <math>x</math> има ''n'' битова, имамо\n:<math>x = x_{h}\\cdot 2^{n/2} + x_{l}</math>\nИсто можемо да урадимо и за:\n:<math>y = y_{h}\\cdot 2^{n/2} + y_{l}</math>\nАли из ове поделе, није јасно како да помножимо делове на начин који омогућава да се добијени парцијални резултати обједине у коначан резултат решења проблема.\nНапишимо прво да би <math>x\\times y</math> требало да буде:\n:<math>x\\times y = x_h\\times y_h\\cdot (2^{n/2})^2 + (x_h\\times y_l + x_l\\times y_h)\\cdot (2^{n/2}) + x_l\\times y_l</math>\nОво потиче од простог множења нових hi/lo репрезентација за <math>x</math> и <math>y</math> . Множење мањих делова означено је симболом \"<math>\\times</math>\". Приметимо да је множење са <math>2^{n/2}</math> и <math>(2^{n/2})^2 = 2^n</math> и да захтева право множење: уместо тога можемо само да број попунимо десно са одговарајућим бројем нула. Ово доводи до следећег алгоритма подели и владај:\n''// multiply -- враћа производ два бинарна цела броја, који су дужине n''\nfunction multiply(bitarray ''x''[1,..''n''], bitarray ''y''[1,..''n'']): bitarray\nif ''n'' == 1: return ''x''[1] * ''y''[1] fi ''// помножити поједине цифре: O(1)''\nlet ''xh'' := ''x''[''n''/2 + 1, .., ''n''] ''// сечење низа, O(n)''\nlet ''xl'' := ''x''[0, .., ''n'' / 2] ''// сечење низа, O(n)''\nlet ''yh'' := ''y''[''n''/2 + 1, .., ''n''] ''// сечење низа, O(n)''\nlet ''yl'' := ''y''[0, .., ''n'' / 2] ''// сечење низа, O(n)''\nlet ''a'' := multiply(''xh'', ''yh'') ''// рекурзивни позив; T(n/2)''\nlet ''b'' := multiply(''xh'', ''yl'') ''// рекурзивни позив; T(n/2)''\nlet ''c'' := multiply(''xl'', ''yh'') ''// рекурзивни позив; T(n/2)''\nlet ''d'' := multiply(''xl'', ''yl'') ''// рекурзивни позив; T(n/2)''''b'' := add(''b'', ''c'') ''// регуларно додавање; O(n)''''a'' := shift(''a'', ''n'') ''// подлога нула; O(n)''''b'' := shift(''b'', ''n''/2) ''// подлога нула; O(n)''\nreturn add(''a'', ''b'', ''d'') ''// регуларно додавање; O(n)''\nend\nКористићемо Главну теорему за анализу времена извршења алгоритма. Под претпоставком да је време извршења алгоритма <math>T(n)</math>, коментари показују колико времена троши сваки од корака. Пошто имамо четири рекурзивна позива, сваки са улазом величине <math>n/2</math>, имамо:\n:<math>T(n) = 4T(n/2) + O(n)</math>\nгде су <math>a=4, b=2, k=1</math> и знајући да је <math>4>2^1</math> добијамо да се алгоритам налази у стаблу разгранатом при дну. За овај случај Главна теорема даје:\n:<math>T(n)=O(n^{\\log_2 4}) = O(n^2).</math>\nДакле, после свог уложеног труда, још увек нисмо бољи од школског алгоритма! На срећу, бројеви и полиномијали представљају скуп података о коме имамо допунске информације. У ствари можемо смањити време извршења применом неких математичких трикова.\nПрво заменимо <math>2^{n/2}</math> промењљивом ''z'':\n:<math>x\\times y = x_h*y_h z^2 + (x_h*y_l + x_l*y_h)z + x_l*y_l</math>\nДобијамо квадратну једначину за коју знамо да су потребна само три коефицијента или тачке на графу да би се она једнозначно описала. Ипак, у горњем алгоритму користили смо укупно четири множења. Хајде да покушамо да преобликујемо <math>x</math> и <math>y</math> у линеарне функције:\n:<math>P_x(z) = x_h\\cdot z + x_l</math>:<math>P_y(z) = y_h\\cdot z + y_l</math>\nСада, за <math>x\\times y</math> треба само да израчунамо <math>(P_x\\cdot P_y)(2^{n/2})</math>. Проценићемо <math>P_x(z)</math> и <math>P_y(z)</math> на три тачке. Три погодне тачке за евалуацију функције биће на <math>(P_x\\cdot P_y)(1), (P_x\\cdot P_y)(0), (P_x\\cdot P_y)(-1)</math>.\n7 Конверзија основе броја\nУз бинарни систем бројева, рачунарске науке користе и бројеве са основом 8 (октални систем) и 16 (хексадецимални систем). Веома је лако конвертовати бројеве из једног у други систем. Бројеви аписани октално и хексадецимално су значајно краћи у приказу од бинарних бројева.\nДа би приказали првих 8 бројева у бинарном систему потребна су нам 3 бита. Тако имамо 0=000, 1=001, 2=010, 3=011, 4=100, 5=101, 6=110, 7=111. Узмимо M=(2065)8. Да би добили бинарни приказ, заменићемо сваку од четири цифаре са одговарајућом тројком битова: 010 000 110 101. По уклањању водећих нула, бинарна представа је директна: M=(10000110101)<sub>2</sub>. (Конверзија бројева хексадецималног система је слична, осим што се користи приказ од 4 бита за бројеве мање од 16.) Ова чињеница следи из општег алгоритма за конверзију и запажања да је 8=<math>2^3</math> (и наравно 16=<math>2^4</math> ). Изгледа да је најкраћи начин за конверзију бројева у бинарни систем, да се прво изврши конверзија у октални или хексадецимални систем. Погледајмо сада како се општи алгоритам за конверзију програмски имплементира.\nРади референце, представљање броја у систему са основом (базом) N може да се састоји само од цифара мањих од N.\nТачније, ако:\n:<math>(1) M = a_kN^k+a_{k-1}N^{k-1}+...+a_1N^1+a_0</math>\nгде је <math>0 <= a_i < N</math> имамо представљање броја М у систему са основом N и записујемо:\n:<math>M = (a_ka_{k-1}...a_0)N</math>\nАко препишемо (1) као:\n:<math>(2) M = a_0+N*(a_1+N*(a_2+N*...))</math>\nалгоритам за добијање коефицијената постаје очигледнији. На пример, <math>a_0=M\\ modulo\\ n</math> и <math>a_1=(M/N)\\ modulo\\ n</math> и тако даље.\n8 Рекурзивна имплементација\nПрикажимо алгоритам мнемонички: (резултат је низ симбола, у који једну по једну додајемо израчунате цифре). је празан низ. Можда се сетите да је то нулти елемент при конкатенацији низова. Овде ћемо проверити да ли процедура конверзије терминира. Она се зауставља када је M мање од N и у том случају је M цифра (или неки изабрани симбол за N>10) и нема потребе за допунским акцијама. Само је додајте испред осталих цифара које сте раније добили. Знак '+' означава конкатенацију. Ако M није мање од N, прво ћемо издвојити остатак дељења са N, додати добијену цифру резултату, као што је претходно описано, и доделити нову вредност М једнаку M/N. Цео процес треба да се понови почев од корака 2. Треба нам функција Conversion која има два аргумента M и N и која враћа приказ броја M у систему са основом N. Ова функција може да изгледа отприлике овако:\n1 String Conversion(int M, int N) // враћа стринг, осим два цела броја\n2 {\n3 if (M < N) // see if it's time to return\n4 return new String(\"\"+M); // \"\"+M прави стринг као низ цифара\n5 else // још увек није време за то\n6 return Conversion(M/N, N) +\nnew String(\"\"+(M mod N)); // наставити\n7 }\nОво је практично радна верзија Јава функције и скоро исто би изгледала у C++, а за реализацију у језику C су потребне мање модификације. Као што се види у неком тренутку функција позива саму себе са другачијим првим аргументом. Може да се каже да је функција дефинисана у односу на саму себе. Такве функције се зову рекурзивне. (Најпознатија рекурзивна функција је факторијал: n!=n*(n-1)!.) Функција позива саму себе и примењује се са својим аргументима и затим се (природно) примењује са својим новим аргументима и онда ... и тако даље. Можемо да будемо сигурни да ће се процес на крају зауставити зато што низ аргумената (први аргумент) опада. Тако ће, пре или касније, први аргумент постати мањи од другог и процес ће корак по корак излазити из рекурзије.\n9 Итеративна имплементација\nНе дозвољавају сви језици рекурзивне позиве функција. Рекурзивне функције могу да буду непожељне у случају да се очекује прекид процеса из било ког разлога. На пример, код проблема Ханојске куле, корисник може да пожели да прекине демонстрацију зато што хоће да провери своје разумевање решења. Постоје компликације условљене начином на који рачунари извршавају програме, које се јављају када је потребно да се искочи из више нивоа рекурзивних позива одједном.\nПриметимо ипак да добијени низ који производи алгоритам конверзије има погрешан редослед: све цифре се прво рачунају и онда уписују у низ тако што је последња цифра прва. Рекурзивна имплементација са овим лако излази на крај. Са сваким позивом функције Conversion, рачунар прави ново окружење у којем се памте вредности које се предају M и N и новоизрачунато S. По окончању позива функције, т.ј. по повратку из функције, налазимо да је окружење исто као што је било и пре позива. Рекурзивне функције имплицитно памте секвенце обраде. Елиминисање рекурзивних позива подразумева да морамо израчунате цифре да сачувамо експлицитно и да их касније вратимо обрнутим редом.\nУ рачунарској науци се овај механизам назива LIFO (Last In First Out) – последњи који је ушао, први излази. Овај механизам се најбоље имплементира помоћу структуре података типа стек. Стек има само две операције: push (стави на стек) and pop (извади са стека). Интуитивно, стек се може визуализовати како гомила објеката који су сложени један преко другог. Ако је потребан неки одређени објекат морају се прво уклонити сви објекти изнад њега. Очигледно је да је једини објекат који може одмах да се извади, онај који је на гомилу последњи стављен.\nИтеративна имплементација функције Conversion могла би да изгледа као што је приказано ниже.\n1 String Conversion(int M, int N) // враћа стринг, осим два цела броја\n2 {\n3 Stack stack = new Stack(); // креира стек\n4 while (M >= N) // јасно се види петља која се понавља\n5 {\n6 stack.push(M mod N); // ускладишти цифру\n7 M = M/N; // find new M\n8 }\n9 // сада треба скупити све цифре заједно\n10 String str = new String(\"\"+M); // креирати стринг са једном цифром M\n11 while (stack.NotEmpty())\n12 str = str+stack.pop() // узети са стека следећу цифру\n13 return str;\n14 }\n10 Најближи пар тачака\nАко желите да из неког скупа тачака у равни нађете пар тачака које су најближе, треба да упоредите сваку тачку са сваком другом у времену <math>O(n^2)</math>, или да употребите алгоритам подели и победи.\n11 Увод\nПриступ „грубом силом“ проблему најближег пара (т.ј. провера сваког могућег пара тачака) користи квадратно време. Желели би сада да представимо бржи „подели и владај“ алгоритам за решавање проблема најближег пара. За задати скуп тачака у равни S, наш приступ ће бити поделимо скуп на два приближно једнака дела (S1 и S2) за које већ имамо решење и онда да спојимо половине у линеарном времену да би добили један O(nlogn) алгоритам. Међутим, стварно решење је далеко од очигледног. Могуће је да тражени пар има једну тачку у S1, а другу у S2. Не присиљава ли нас ово да поново проверимо све могуће парове тачака? Приступ подели и владај, који је овде приказан, представља директну генерализацију једнодимензијалног алгоритма који је описан у претходном применом одељку.\n12 Најближи пар у равни\nУ реду, генерализоваћемо наш једнодимензионални 1-D алгоритам колико год је могуће директније (погледај слику 3.2). Дати скуп тачака S у равни делимо на два скупа S1 и S2 вертикалном линијом l таквом да су тачке из S1 лево од l, а оне из S2 десно од l.\nСада рекурзивно решавамо проблем над ова два скупа и добијамо минимална растојања d1 (за S1) и d2 (за S2). Допустићемо да је d њихов минимум.\nСада, исто као и у случају 1-D, ако се најближи пар целог скупа састоји из по једне тачке из сваког подскупа, онда ове две тачке морају да буду у оквиру d од l. Ова зона је представљена са две траке P1 и P2 са обе стране од l. До сада смо били потпуно у корак са случајем 1-D. Сада, међутим, допунска димензија проузрокује проблеме. Желимо да утврдимо да ли је нека тачка, рецимо из P1, удаљена мање од d од друге тачке из P2. Међутим у равни ми немамо луксуз који смо имали на линији, када смо видели да само једна тачка у сваком скупу може да буде у оквиру d од средње линије. У ствари, у две димензије, све тачке могу да буду у траци! Ово је катастрофално, зато што ћемо морати да упоређујемо n2 парова тачака да би спојили скуп, и стога нам наш алгоритам подели и владај неће пружити већу ефикасност. Срећом, сада можемо да направимо још једну спасоносну опсервацију. За сваку поједину тачку p у једној траци, само тачке из друге траке које одговарају следећим ограничењима морају да се провере:\n* оне тачке у оквиру d од p у правцу друге траке\n* оне у оквиру d од p у правцу позитивне и негативне y осе.\nЈедноставно зато што тачке ван овог граничног оквира не могу бити мање d удаљене од p (види слику 3.3). Тако се дешава, да зато што је свака тачка у граничном оквиру најмање удаљена за d, у оквиру може да буде само шест тачака.\nСада нема потребе да се проверава свих n2 тачака. Све што треба да урадимо је да сортирамо тачке из траке по њиховим y координатама и да редом скенирамо тачке проверавајући сваку тачку у односу на максимум 6 суседних. Ово значи да је највише 6*n поређења потребно да би се проверили парове кандидате. Међутим, пошто смо сортирали тачке из траке по њиховим y координатама, процес спајања наша два скупа није линеаран, већ узима O(nlogn) времена. Стога наш комплетан алгоритам још увек није O(nlogn), али је ипак побољшање у односу на квадратне перформансе приступа грубом силом (као што ћемо видети у следећем одељку). У одељку 3.4, показаћемо како да се овај алгоритам направи да буде још ефикаснији, поткрепљивањем нашег рекурзивног подрешења.\n13 Кратак преглед и анализа 2-D алгоритама\nОвде ћемо корак по корак, представити кратак преглед алгоритма приказаног у претходном одељку, а затим и анализу његових перформанси. Алгоритам је једноставно написан у облику листе, зато што сматрам да је псеудо-код оптерећујући и непотребан за разумевање алгоритма. Приметите да смо пре-сортирали тачке по њиховим x координатама и сачували посебну структуру која садржи тачке сортиране по вредностима y (за корак 4), које за себе узимају O(nlogn) времена.\nClosestPair (најближи пар) скупа тачака:\n# Поделите скуп на два једнака дела линијом l и рекурзивно израчунајте минималну раздаљину у сваком делу.\n# Нека је d минимум два минимална растојања.\n# Елиминишите тачке које леже даље од d у односу на l.\n# Размотрите преостале тачке у односу на њихове y координате.\n# Скенирајте остале тачке уређене по y и израчунајте растојање сваке тачке у односу на суседне које су удаљене не више од d (зато нам је потребно да буду пре-сортиране по y). Приметите да нема више од таквих тачака (види претходни одељак).\n# Ако је било које од ових растојања мање од d, ажурирајте вредност d.\nАнализа:\n* Ефикасност алгоритма ћемо означити са T(n)\n* Корак 1 узима 2T(n/2) (примењујемо алгоритам на обе половине)\n* Корак 3 узима O(n) времена\n* Корак 5 узима O(n) времена (као што смо видели у предходном одељку)\nтако да је,\n<math>T(n) = 2T(n/2) + O(n)</math>\nшто према Главној теореми, резултира са:\n<math>T(n) \\isin O(nlogn)</math>\nСтога над спајањем под-решења доминира сортирање у кораку 4 и стога и зато узима O(nlogn) времена.\nКод алгоритма подели и владај, ово мора да се понови једанпут за сваки ниво рекурзије и стога цео алгоритам ClosestPair троши O(logn*nlogn) = O(nlog2n) времена.\n14 Усавршавање алгоритма\nМожемо мало да побољшамо алгоритам смањењем времна потребног за сортирање по y координати у кораку 4. То се ради тако што се тражи да рекурзивно решење у кораку 1 враћа тачке сортиране по њиховим y координатама. То ће дати две сортиране листе тачака које само треба спојити (линеарна временска функција) у кораку 4 да би се добила комплетна сортирана листа. Стога ревидирани алгорита укучује следеће измене: Корак 1: Step 1: Подели скуп на ..., и рекурзивно израчунај раздаљину у сваком од делова, враћајући тачке у скупу сортиране y координати. Корак 4: Спојити две сортиране листе у времену O(n). Као што се види процесом спајања сада доминирају кораци линеарног времена чиме се добија O(nlogn) алгоритам за налажење најближег пара из скупа тачака у равни.\n15 Проблем Ханојских кула\nПостоји n дискова различите величине и три клина. Дискови су постављени на леви клин редоследом који је одређен њиховом величином. Најмањи је на врху, док је највећи на дну. Циљ игре је да се сви дискови преместе са левог клина.\n15.1 Правила\n1) У савом кораку може да се премести само један диск\n2) Само диск који је на врху може да се премешта.\n3) Сваки диск може да се постави само на већи диск.\n15.2 Решење\nИнтуитивна идеја\nДа би преместили највећи диск са левог клина на средњи, прво треба преместити мање дискове на десни клин. Пошто је највећи диск премештен, мањи дискови могу да се преместе са десног на средњи клин.\n15.3 Рекурентност\nПретпоставимо да је n број дискова.\nДа би преместили n дискова са клина а на клин b потребно је:\n1) за n>1 треба премстити n-1 дискова са клина a на клин c\n2) преместити n-и диск са клина а на клин b\n3) за n>1 преместити n-1 дискова са клина c на клин a\n15.3.1 Псеудокод\nvoid hanoi(n,src,dst){\nif (n>1)\nhanoi(n-1,src,pegssrc,dst});\nprint \"move n-th disc from src to dst\";\nif (n>1)\nhanoi(n-1,pegssrc,dst},dst);\n}\n==\n2 Анализа\n==\nАнализа је тривијална. <math> T(n) = 2T(n-1) + O(1) = O(2^n)</math>\n<noinclude>\n----", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8/%22%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%2C_%D0%BF%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%22", "word_count": 3709, "cyrillic": 0.772}
{"id": "11946", "title": "Predikatska logika", "text": "Predikatska logika je formalni sistem u koji proširuje uvođenjem , i . Predikati omogućavaju izražavanje svojstava i odnosa između objekata, dok kvantifikatori omogućavaju iskazivanje tvrdnji o svim ili nekim objektima u datom domenu. Predikatska logika se koristi u mnogim oblastima, uključujući , i .\n1 Istorija\nRazvoj predikatske logike započet je u 19. veku radovima logičara poput i . Kasniji doprinosi i u delu ''Principia Mathematica'' postavili su temelje savremenoj formalnoj logici.\n2 Elementi\nPredikatska logika koristi sledeće osnovne elemente:\nPredikati – funkcije koje definišu svojstva ili odnose među objektima (npr. ''je veći od'', ''je crveno'').\nVarijable – simboli koji predstavljaju objekte u domenu (npr. ''x'', ''y'').\nKvantifikatore – univerzalni (∀) i egzistencijalni (∃) kvantifikatori za iskazivanje opštih ili egzistencijalnih tvrdnji.\nLogičke veze – uključujući (∧), (∨), (¬) i (→).\n3 Primer\nSledeći izraz u predikatskoj logici:\n: ∀x (Čovek(x) → Smrtan(x))\nse može interpretirati kao: ''\"Za sve ''x'', ako je ''x'' čovek, onda je ''x'' smrtan.\"''\n4 Primena\nPredikatska logika je ključna u mnogim disciplinama:\nMatematika – formalizacija teorema i dokaza.\nRačunarstvo – jezici formalnih specifikacija, i .\nFilozofija – analiza jezika i struktura argumentacije.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Predikatska_logika", "word_count": 167, "cyrillic": 0.0}
{"id": "11881", "title": "Борци с територије Општине Горњи Милановац пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)", "text": "Борци с територије Општине Горњи Милановац пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)\nСастав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.\nИбарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис. Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.\nНатписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:\n1 Бољковци\nСпоменик Алексију Илићу (†1876) ''(Бољковци, крај пута)'': Приђи те прочитај овај спомен. Показује војника II класе АЛЕКСИЈА ИЛИЋА из Бољковаца кои поживи 25 [година] а погибе у рату на Кладници 19. јула 1876 г. Овај спомен подиже му тужна мати његова једином сину 29. јуна 1878. г.\n2 Брђани\nСпоменик Милосаву Вујовићу (†1876) ''(Брђани, крај пута)'': Мила браћо и читаоци приђите прочитајте спомен војника III чете II бат. Рудничке бриг. МИЛОСАВ ВУЈОВИЋ рођ[ен] 1845. из Брђана поживио 25. г. а погибе на Кладници борећи се са Турцима 1876. [године]. Споменуше га зет Сретен Јоваше[вић] из Прељ[ине] [и] јаран Тешић из Брђана 1895. г.\nСпоменик Крсти Топаловићу (†1876) ''(Брђани, крај пута)'': Овај спомен показује војника КРСТУ ТОПАЛОВИЋА калфу терзијск[ог] род[ом] из Брђана. Он је био у трнавском батаљону чачаске 1-бригаде. Кои е у 25. год[ини] свог живота [погинуо] за крст часни и за отаџбинство на Погледи 21. авгус[та] 1876. Овај спомен сродника палог вој[ника] [подигоше] ковачи Милановца 21. августа 1877. г.\nСпоменик Милану Дамљановићу (†1876) ''(Брђани, крај пута)'': Овај спомен показује војника II чете III батаљина I позива наро[дне] војск[е] МИЛАНА ДАМЉАНОВИЋА из Луњевице ср[ез] Таковски. Поживи 26 [година] па погибе борећи се са турцима на Јавору 1876. г. Овај спомен му подиже кћи Ката и зет Лазар Тодосијевић.\nСпоменик Милији Глишићу (†1876) ''(Брђани, крај пута)'': Овај спомен показује десетара II чете II батаљона народне војске рудничке бригаде МИЛИЈУ ГЛИШИЋА из Брђана. Поживи 25 г. а погибе борећи се са Турцима на Кладници 24. јуна 1876. г. Овај му спомен подиже синовац Василије 6. маја 1906. г.\n3 Брезна\nСпоменик Јовану Васовићу (†1876) ''(Брезна, црквена порта)'': ЈОВАН ВАСОВИЋ из Брезне. [Поживе] 33 г. Погибе у рату на Јавору 1876. г. Спомен подиже му син Милош.\n4 Брусница\nСпоменик Симеону Јелићу (†1876) ''(Млаковац, крај пута)'': СИМЕОН ЈЕЛИЋ из Бруснице. Поживи 31 годину. Погинуо у Јаворском рату 1876. г. Споменик му подиже жена Милева и син Милан.\n5 Семедраж\nСпоменик Стевану Марковићу из Семедражи (†1876) ''(Брђани, засеок Парлог)'': Спомен овај подиже му Никола Марковић.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8_%D1%81_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281876-1878%29", "word_count": 488, "cyrillic": 0.975}
{"id": "11978", "title": "Село Кривача, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Кривача, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Варагић Драгић, редов, умро у К. Митровици 24. фебруара 1913.\n# Варагић Јездимир, регрут, умро у возу испред Сталаћа 18. маја 1915.\n# Варагић Тихомир, редов, пог. на Говедарнику 10. јула 1913.\n# Варагић Милан, обвезн. X п. I поз, умро у чачанској болници 20. децембра 1914.\n# Варагић Милован, регрут, умро у приштинској болници 10. фебруара 1915.\n# Варагић Светомир, регрут, умро преко Албаније 1915.\n# Варагић Станиша, умро код куће од ратних последица 12. новембра 1918.\n# Виторовић Милорад, умро у ропству у Хаисгрину - Чешка 12. јануара 1916.\n# Виторовић Тадија, послед. одбрана младића, умро код куће од тифуса 4. марта 1915.\n# Ивановић Велисав, пог. турско-бугарског рата 1912.\n# Ивановић Милорад, обвезн. посл. одбране, умро код куће 1913.\n# Ивановић Милутин, регрут, пог. на Ветернику 1915.\n# Илинчић Бошко, регрут, умро у Бизерти августа 1918.\n# Миловановић Светислав, обвезн. I поз. ст. кадра, пог. у срп-аустр. рату 22. октобра 1914.\n# Славковић Јован-Јовић, умро у аустријском ропству у Хаисгрину 1917.\n# Танасковић Младен, умро у ваљевској болници од рана 15. августа 1914.\n# Тимотијевић Агатон, редов послед. одбр, нераспоређен, умро у Петроварадину 3. фебруара 1918.\n# Тимотијевић Величко, обвезн. III поз, умро од тифуса код куће 2. марта 1915.\n:''Општина Вичка, податке прикупио прота Милан Недовић из Виче.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 239, "cyrillic": 0.98}
{"id": "11880", "title": "Борци с територије Општине Ивањица пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)", "text": "Борци с територије Општине Ивањице пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)\nСастав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.\nИбарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис. Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.\nНатписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:\n1 Ерчеге\nСпоменик Антонију Јелићу (†1876) ''(Рокци – Палибрчки гроб)'': Овај биљег показује АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега бивши поднаредника пешачког који је 3. године у Београду Књаза и отечество своје усрдно и верио одслужијо затим постављеног за водника треће чете баталиона Моравичког Ужичке бригаде прве кл[а]се који у 25. год. живота у најлепшем цвету младости своје за Славу и слободу и независност Србије јуначки борећи се против Турака погибе у борби на Калипољу 24. јуниа 1876. год. Бог да му душу прости. Овај вјечни споменик подигоше му браћа његова Филип и Радош.\nСпоменик Милану Спасовићу (†1879) ''(Рокци – Палибрчки гроб)'': Приђи ближе путниче не зажали труда мало што ћеш стати и читати. Слова ова показују вредног Срба овог МИЛАНА СПАСОВИЋА из села Ерчега бивш. каплара и писара 1. пољске батерије који се у рату 1876. и 1877. г. за владе Књаза Милана Обрено. против Турака храбро боријо и у 22. години живота у најлепшем цвету младости своје умро у месту рођења свог 1. јануара 1879. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже му отац Марко и стриц Коста. Писа и реза Миле Поповић Свештице.\n2 Лиса\nСпоменик Ранку Боровићу (†1878) ''(Лиса – Вратоње)'': Овај биљег показује тело почив РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе којие у 21-ој год Живота свог храбро борећисе у рату погинуо на соколовини од турака 1 Јануара 1878. г. Бог даму душу прости Свом једином незаборављеном сину знак овај подигоше ожалошћени родитељи Спасое и Стојка.\nСпоменик Јовану Комадини (†1878) ''(Свештица)'': Овај спомен показује храброг србског војника ЈОВАНА сина Марка Комадине из села Лисе ср. драгачевског окр. чачанс. Бив. артиљериског наредника кои је у србско-турском рату год. 1876. у кланцима јаворски позиција на опште задовољство јуначки се боријо и 1878. г. у бившој Старој а сада Новој Србији такође за ослобођење и независност миле своје имовине Србије у званом месту Прокупљу 14. јануара 1878. год. у 28ој год. живота у најлепшем цвету своје младости на велику тугу и жалост фамилије, особито старог му оца Марка драгоцени му живот у рату окончо.\n3 Луке\nСпоменик Добрици Коџопељи (†1876) ''(Луке – Лазовићи)'': Споменик ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ из Села Лука бив храброг војника прве класе баталијона Драгачевскоg Који је у 32 год. живота свог за отаџбину славу и слободу Браће своје Срба борећи се против турака погинуо у битци на Шиљеговцу округ Алексиначки 15. Сеп. 1876. г. Овај знак подижему ожалошћена мати Пауна Написо Мијаило Поповић из Свештице под управљањем стараоца Его Андрије Коџопеље.\nСпоменик Луки Лазовићу (†1876) ''(Лазовића брдо – крај пута)'': То ест человек. Оваи знак показуе име ЛУКА ЛАЗОВИЋ бившег воиника II чете I класе драгачевск. Баталиона кои поживи 22. г а погибе на шиљеговцима октобр. 1876-г борећи се с турцима за веру и отечество Србско (...) Оваи спомен подижему брат јовица и мајка неранџа.\nСпоменик Петру Зучковићу (†1878) ''(Ивањица – крај Ветеринарске станице)'': Овај спомен показује тјело ПЕТРА ЗУЧКОВИЋА из села Лука бив. храброг војника друге класе баталиона Драгачевског који је у 40-тој год. Живота погинуо за славу и слободу Срба. Јуначки борећи се противу Турака погинуо у рату на Соколовици 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Знак овај подигоше му брат Сретен и синови Коста, Богосав и Милован. Писао Ми[јаило] Поповић из Свјештице.\n4 Осоница\nСпоменик Аћиму Милутиновићу (†1878) ''(Ивањица – крај Ветеринарске станице)'': Овај биљег показује вјечну успомену почивш. АЋИМА МИЛУТИНОВИЋА из села Осонице, бившег храброг војника друге кл. Баталиона Драгачевског коњ. У 45. годин. живота свог јуначки борећи се против Турака за славу и слободу своје браће Срба, погинуо у битки код Пазара 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подигоше синови Владимир и Никола са млађом браћом.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8_%D1%81_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281876-1878%29", "word_count": 743, "cyrillic": 0.993}
{"id": "11985", "title": "Село Горњи Дубац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Горњи Дубац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Гиловић Владимир, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 18. јуна 1913.\n# Драгићевић Радомир, редов, умро као тешки рањеник код куће 1915.\n# Драгићевић Чедомир, редов II ч. I б. XI п, умро као рањеник у Врањи 1. децембра 1914.\n# Дукић Будимир, редов, пог. на Буковој Глави 28. јуна 1913.\n# Дукић Добросав, редов II ч. I б. XI п, пог. на Ветернику 28. фебруара 1917.\n# Дукић Сретен, редов I ч. I б. XI п, пог. на Ветернику 13. фебруара 1917.\n# Луковић Милован, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Загребу 6. марта 1916.\n# Милинковић Вељко, редов, умро у Краљеву 24. августа 1912.\n# Милутиновић Драгиша, редов, умро код куће на боловању 13. фебруара 1915.\n# Пантелић Борисав, редов II ч. I б. XI п. I поз, пог. на Дренку 17. јуна 1913.\n# Пантелић Јеленко, редов I ч. I б. X п, умро у Чачку 11. новембра 1918.\n# Пантелић Мирко, редов I поз, пог. на Дренку 18. јуна 1913.\n# Пантелић Миљко, редов II ч. I б. X п, пог. на Камен-Долу 24. новембра 1914.\n# Петровић Живко, редов II ч. I б. X п, пог. на Камен-Долу 24. новембра 1914.\n# Радовић Светозар, редов IV ч. XI п, пог. на Ветернику 7. јула 1917.\n# Рудинац Јездимир, редов I пољ. батерије, умро у Чачку 30. октобра 1918.\n# Рудинац Љубомир, п. наредник II ч. I б. X п. I поз, умро на Крфу 1917.\n# Рудинац Миливоје, редов II ч. III б. X кадров. пука, пог. на Конатици 1914.\n# Рудинац Светозар, редов, нестао 1914.\n# Сретеновић Будимир, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Драчу 1915.\n:''Општина Дубачка, податке прикупио претседник општине Војислав Велисављевић и Мил. В. Милинковић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 327, "cyrillic": 0.843}
{"id": "11926", "title": "Особине декларативног програмирања", "text": "Декларативно програмирање је парадигма програмирања у којој програмер дефинише ''шта'' програм треба да уради, а не ''како'' да то постигне. За разлику од императивног програмирања, које се фокусира на кораке које треба предузети како би се решио проблем, декларативно програмирање подразумева описивање жељеног резултата, док све остало (како ће то бити постигнуто) остаје на окружењу или . Ова парадигма омогућава програмерима да се фокусирају на проблеме вишег нивоа, чинећи код лакшим за разумевање, одржавање и проширење.\n1 Кључне особине декларативног програмирања\n1.1 Апстракција контроле\nУ декларативном програмском окружењу, детаљи о томе ''како'' ће се нешто извршити, као што су редослед операција или конкретне имплементације, апстраховани су од самог програма. Програмер се не бави техничким аспектима имплементације, већ само дефинише крајњи резултат. На пример, у CКЈУЕЛ-у програмер описује који подаци су му потребни, а не начин на који ће се подаци из базе обрађивати или сортирати.\n1.2 Оптимизација извршења\nДекларативни језици често остављају могућност оптимизације кода на интерпретатору или окружењу у којем програм ради. На пример, СКЈУЕЛ упити могу бити аутоматски оптимизовани од стране система за управљање базама података (ДБМС), што програмеру омогућава да се фокусира на формулисање упита, а не на детаљну оптимизацију.\n1.3 Фокус на декларацију стања, а не на процедуру\nДекларативни приступ подразумева да се програм не бави директним описивањем како ће се нешто десити (нпр. каква ће бити процедура за решавање проблема), већ само описује какво стање или резултат треба да буде постигнут. То омогућава већу флексибилност и лакшу измену у будућности.\n1.4 Богатство израза и декларација\nУ декларативним језицима, као што су СКЈУЕЛ и ХТМЛ, изрази који дефинишу структуру и однос података су веома лако разумљиви и лако се модификују. На пример, у СКЈУЕЛ-у програмер дефинише упит као скуп услова и операција над подацима, али не разматра ниједан конкретан корак који ће се користити за претраживање или сортирање података.\n2 Декларативни језици\n# СКЈУЕЛ – Језик за рад са релационим базама података, где програмер описује који подаци су му потребни (упити), али не разматра како се подаци претражују или сортирају.\n# ХТМЛ – Језик за структуру веб страница, где се описује који елементи треба да буду на страници, али не и како ће се ти елементи рендеровати.\n# Функционално програмски језици као што су Хаскел и Ерланг – користе декларативне принципе за рад са функцијама и подацима, често избегавајући промену стања.\n3 Предности и недостаци декларативног програмирања\n3.1 Предности:\n* Читљивост и лакше одржавање: Код је лакши за разумевање и одржавање, јер програмер описује само шта жели да постигне, не бавећи се детаљима имплементације.\n* Лакша оптимизација: Окружје може аутоматски оптимизовати код (на пример, СКЈУЕЛ упити се аутоматски оптимизују за брже извршавање).\n3.2 Недостаци:\n* Мала контрола над перформансама: Програмер не може увек да контролише како ће бити изведене оптимизације, што може довести до неефикасности у неким случајевима.\n* Сложеност за комплексне задаке: За веома сложене и нестандардне задатке, декларативни приступ може бити мање флексибилан и теже примењив.\n+, Карактеристика, Декларативно програмирање, Императивно програмирање\nОпис процеса, Описује ''шта'' треба урадити, не и ''како'', Описује конкретне кораке који требају бити предузети\nФокус, На резултату и стању система, На корацима који воде до резултата\nПримена, Управљање подацима, графички интерфејс, web development, Системи са високом потребом за контролом извршења\nКонтрола над перформансама, Ограничена, оптимизацију ради окружење, Велика контрола над перформансама\n4 Пример декларативне парадигме\n* СКЈУЕЛ : За извођење упита у релационим базама података, програмер може написати:\n<syntaxhighlight>\nSELECT * FROM корисници WHERE старост > 18;\n</syntaxhighlight>Овде се дефинише ''шта'' треба добити (сви корисници старији од 18), али не и како ће упит бити извршен.\n* ХТМЛ : Структура веб странице може бити изражена као:\n<syntaxhighlight>\n<html>\n<head><title>Моја веб страница\n<body><h1>Добродошли!</body>\n</syntaxhighlight>Овде, програмер дефинише структуру странице, али не разматра начин на који ће веб прегледач рендеровати страницу.\n5 Историјат декларативног програмирања\nДекларативно програмирање почиње са раним логичким језицима као што је ЛИСП из 1958. године, који је омогућио већу апстракцију у програмирању. Током 1970-их, Пролог (1972) је популаризовао декларативни приступ у решавању логичких проблема. У 1980-им, развој СКЈУЕЛ језика за рад са базама података додатно је унапредио декларативне методе. Данас се декларативни принципи користе у широком спектру области, од веб развоја (ХТМЛ, ЦСС) до управљања подацима и функционалног програмирања.\n6 Погледај такође\n* Императивно програмирање\n* СКЈУЕЛ\n* Функционално програмирање", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 687, "cyrillic": 0.992}
{"id": "11987", "title": "Село Толишница, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Толишница, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Васовић Исаило, редов 2 ч. 2 б. X п, умро у Чачку 16. новембра 1918.\n# Дмитровић Ђорђе, редов 2 ч. X п, умро код куће на боловању 30. новембра 1915.\n# Котуровић Јеврем, редов 2 ч. 1 б. X пука, умро у Краљеву 8. новембра 1918.\n# Маринковић Крстомир, редов, 2 ч. 1 б. X п., умро код куће на боловању 2 марта 1915.\n# Маринковић Секула, редов 2 ч. 1 б. X п., умро у Драчу 22 децембра 1912.\n# Маринковић Танасије, редов 2 ч. 1 б. X п, умро код куће на боловању 31. марта 1915.\n# Милетић Витомир, редов 2 ч. 1 б. X. п, пог. на Камен-Долу 25. новембра 1914.\n# Милинковић Сава, редов митраљ. оделења, умро у Чачку 14. новембра 1918.\n# Николић Глигорије, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 позива, умро у Младеновцу 1914.\n# Николић Исидор, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 поз, умро у Приштини 2. фебруара 1915.\n# Николић Миладин, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 поз, умро у Приштини 1. фебруара 1915.\n# Николић Срећко, каплар 2 ч. 1 б. X п, пог. у Косовици - Албанија 4. новембра 1915.\n# Николић Тихомир, редов 3 ч. 3 б. XII п, умро у Мачку 11. новембра 1918.\n# Радовић Милорад, редов, умро код куће на боловању 24. септембра 1913.\n# Сарић Владета, п. наредник муниц. кол. хауб. пука, умро у Мустаф-Паши 21. јануара 1913.\n# Сарић Владимир, редов 2 ч. 1 б. X п. 2 поз, пог. на Власини 9. јула 1913.\n:''Општина Дубачка, податке прикупио претседник општине Војислав Велисављевић и Мил. В. Милинковић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 299, "cyrillic": 0.944}
{"id": "11986", "title": "Село Доњи Дубац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Доњи Дубац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Зечевић Милован, редов резерв. крушевач. трупе, умро у Сиднабагах 1916.\n# Караџић Вукомир, редов 2 ч. 1 б. X п. 2 поз, умро на боловању код куће 23. априла 1915.\n# Караџић Миливоје, редов 2 ч. 2 б. XI п. 1 позива, умро у Приштини 27. јануара 1915.\n# Караџић Милорад, редов 2 ч. 1 б. XI п, умро у чачанској болници 20. фебруара 1914.\n# Караџић Милосав, п. наредник 1 ч. 3 б. X п. 2 поз, пог. на Буковој Глави 23. јуна 1913.\n# Караџић Миљојко, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 поз, умро у Дордрехту - Холандија 7. фебруара 1919.\n# Котуровић Александар, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 поз, пог. на Дренку 18. јуна 1913.\n# Котуровић Гојко, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 поз, умро код куће на болов. 3. марта 1915.\n# Котуровић Срећко, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 позива, умро код куће на боловању 6. марта 1915.\n# Милић Витомир, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 поз, умро у ропству 1916.\n# Милић Вукојица, редов 2 ч. 1 б. X п. 1 поз, умро у ропству 1916.\n# Милић Милован, редов 2 ч. 1 б. X п. 2 поз, умро у ропству у Мађарској 1916.\n# Милић Радомир, п. наредник 2 ч. 1 б. X кадр. пука, умро на боловању 2. марта 1915.\n# Николић Мијаило, нестао 1914.\n# Стојановић Драгољуб, наредник 4 ч. 1 б. X п. 2 поз, умро од задобијених рана у Рашкој 8. октобра 1912.\n# Тадић Благоје, редов 2 ч. 1 б. X п. 3 поз, умро у К. Митровици 11. новембра 1912.\n# Тадић Богдан, редов, умро код куће на боловању 25. јуна 1914.\n# Тадић Велимир, редов 2 ч. 1 б. X п, 2 поз, умро на боловању код куће 1917.\n# Тадић Јово, обешен од Аустријанаца у Гучи 26. децембра 1915.\n# Тадић Милосав, редов 2 ч. I б. X п. 3 поз, умро у Браун-Нау 1916.\n# Тадић Мирко, редов, умро у ропству 1916.\n:''Општина Дубачка, податке прикупио претседник општине Војислав Велисављевић и Мил. В. Милинковић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B8_%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 377, "cyrillic": 0.942}
{"id": "11982", "title": "Село Живица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Живица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Живковић Михаило, обвезн. X п. III поз, умро у Пожаревцу 15. јануара 1915.\n# Зечевић Владимир, обвезн. X пука, умро од тифуса код куће на боловању 9. марта 1915.\n# Зечевић Милинко, обвезн. X п. I поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Зечевић Спасоје, пог. у срп-аустр. рату 5. августа 1914.\n# Јечменица Савко, редов II поз, умро у ужичкој болници 1. октобра 1914.\n# Јовичић Антоније, редов II поз, умро у ужичкој болиици 16. августа 1915.\n# Јовичић Илија, обвезн. V прекобр. п. I поз, пог. на Крупњу 8. септембра 1914.\n# Јоровић Адам, регрут, нестао преко Албаније 20. новембра 1915.\n# Јоровић Драгомир, редов X п. I поз, пог. у Дреновом Селу 8. септембра 1914.\n# Јоровић Станиша, обвезн. X п, умро у повлачењу 1915.\n# Матовић Аврам, послед. одбр. стараца, умро на боловању код куће 2. јуна 1915.\n# Матовић Бранислав, обвезн. X п. I поз, умро на боловању код куће 9. фебруара 1915.\n# Матовић Витомир, обвезн. X п. I поз, пог. у повлачењу 1915.\n# Матовић Јанићије, пог. у срп-аустр. рату 3. августа 1914.\n# Матовић Крстомир, редов II ч. X п, пог. у Тирани 10. јануара 1913.\n# Матовић Милан, обвезн. X п. I поз, умро у Драчу 1. фебруара 1913.\n# Микановић Драгић, редов, умро код куће на боловању 26. маја 1913.\n# Микановић Драгомир, редов X п. II поз, умро у чачанској болници 12. децембра 1914.\n# Микановић Милисав, обвезн. X п. I поз, умро у ваљевској болници 6. фебруара 1915.\n# Микановић Милош, обвезн. последње одбране, умро код куће на боловању 11. марта 1915.\n# Микановић Миљко, обвезн, умро на боловању код куће 1915.\n# Милић Драгутин, обвезн, пог. на Мачковој Глави 1914.\n# Милутиновић Божидар, редов X п. 1 поз, умро у возу пред Сталаћем 31. децембра 1914.\n# Милутиновић Гвозден, редов II ч. X п, пог. код Вишеграда 10. октобра 1914.\n# Милутиновић Милутин, регрут, пог. код Књажевца 6. октобра 1915.\n# Милутиновић Средоје К, кадровац XI п, умро од тифуса код куће 16 фебруара 1915.\n# Милутиновмћ Тихомир Р, обвезн. X п. I поз. телеф. одел, умро код куће 25. фебруара 1915.\n# Мишовић Милисав, редов III ч. XI п, пог. на Гучеву 15. новембра 1914.\n# Мишовић Милош, редов III поз. X п, умро на боловању код куће 1. децембра 1912.\n# Мишовић Тихомир, п. наредник X п. I поз, пог. на Шапцу 13. новембра 1915.\n# Николић Милан, пог. у срп-аустр. рату 3. августа 1914.\n# Павловић Кузман, обвезн. II пољ. батер. II поз, умро у ваљевској болници 8. марта 1915.\n# Павловић Савко, обвезн. X п. III поз, умро пред Лозницом 8. децембра 1914.\n# Пајовић Милош, дечак, убијен на Велесу-Гуча од Аустријанаца 10. новембра 1916.\n# Солдатовић Витомир, обвезн. X п. III поз, умро у Нишу 24. марта 1915.\n# Стефановић Секула, редов III ч. X п, умро од тифуса у Приштини 8. марта 1915.\n# Страњанац Вукосав, обвезн. X п. III поз, умро у пожаревачкој болници 15. марта 1915.\n# Страњанац Милојко, обвезн. X п. II поз, умро на боловању код куће 16. марта 1915.\n# Страњанац Милутин, регрут I ч. X п, умро преко Албаније 14. јануара 1915.\n# Страњанац Обрад, редов III поз, умро код куће на боловању 30. јануара 1915.\n# Страњанац Раденко, редов X п. I поз, умро код куће на боловању 30. јануара 1915.\n# Страњанац Радосав О, регрут, умро код куће на боловању 17. јануара 1915.\n# Танасковић Живко, обвезн. X п. III поз, умро у См. Паланци 25. марта 1915.\n:''Општина Горачићска, податке прикупио прота Милан Недовић из Виче.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 599, "cyrillic": 0.892}
{"id": "11989", "title": "Село Марковица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Марковица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Дивљак Мијаило, п. наредник I ч. I б. X п. I поз, пог. на Катунцу 1916.\n# Дивљак Милисав, редов I ч. I б. X п. III поз, умро у Чачку 14. јула 1915.\n# Дивљак Тихомир, редов I ч. I б. X п. III поз, умро у Ашаху 18. октобра 1918.\n# Јаковљевић Михаило, редов I ч. I б. X п. I позива, пог. на Власини 7. јула 1913.\n# Јовашевић Аксентије, редов I ч. I б. X п. III позива, умро код куће на боловању 1915.\n# Јовашевић Ивко, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Коритнику 17. септембра 1913.\n# Јовашевић Љубомир, редов резервиста крушевач. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Јовашевић Милија, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Јовашевић Ратко, редов I ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1914.\n# Јовашевић Чедомир П, редов I ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1914.\n# Ковачевић Никола, редов 4 бат. Шумад. пољс. пука, пог. у Лопатници 1915.\n# Луковић Витомир, редов I ч. I б. X п. III поз, умро у ропству 1916.\n# Милинковић Здравко, редов I ч. IV б. X п. I позива, пог. на Шапцу 6. августа 1914.\n# Митровић Миладин, каплар IV ч. I б. X кадров. пука, пог. у Рековцу 16. октобра 1915.\n# Обреновић Боривоје, п. наредник I ч. I б. X п. I поз, умро код куће на боловању 1920.\n# Обреновић Велимир, п. наредник комитске чете мајора Поповића, пог. на Јевремовцу 24. октобра 1914.\n# Обреновић Деспот, редов I ч. I б. X п. III поз, умро у ропству 1916.\n# Обреновић Драгутин, каплар I ч. I б. X п. I поз, пог. на Катунцу 1916.\n# Обреновић Живан, редов I ч. I б. X п. III поз, умро у Крагујевцу 14. јула 1912.\n# Обреновић Јеремија, редов резерв. крушев. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Обреновић Коста, редов резервиста крушев. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Обреновић Миленко, редов I ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Обреновић Миливоје, редов I ч. I б. X кадров. пука, умро у Приштини 17. јануара 1915.\n# Обреновић Милован, редов резерв. крушев. трупе, умро на боловању код куће 1916.\n# Обреновић Милосав, редов послед. одбране стараца, умро на боловању код куће 1915.\n# Обреновић Момчило, ђак VI разр. гимназије, умро преко Албаније 1915.\n# Савковић Бранко, редов I ч. I б. X п. II поз, умро у Битољу 7. фебруара 1915.\n# Савковић Илија, каплар I ч. 1 б. V прекобр. пука, умро на боловању код куће 18. октобра 1918.\n# Томић Милан, п. наредник II ч. II б. X п. II поз, умро на боловању код куће 1915.\n:''Општина Дучаловска, податке прикупио претседник општине Ранко Љ. Поповић и Вељко Р. Ђунисијевић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 494, "cyrillic": 0.818}
{"id": "11977", "title": "Драгачевци у ратовима (1912-1918)", "text": "* Село Вича, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Кривача, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Горачићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Губеревци, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Живица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Граб, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Рогача, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Горњи Дубац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Доњи Дубац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Толишница, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Дучаловићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Марковица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Негришори, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Ртари, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Брезовице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Властељице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Каона, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Милатовићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Бели Камен, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Вучковица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Котража, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Пшаник, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Вирово, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Горња Краварица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Доња Краварица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лис, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лиса, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Луке, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Осоница, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Варошица и село Гуча, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Рти, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Турица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Дљин, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Ђераћ, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Крстац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лисице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лучани, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Драгојевац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Миросаљци, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Трешњевица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Церова, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лопаш, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Пилатовићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Прилипац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Зеоке, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Пухово, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)\n* Село Тијање, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 477, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11939", "title": "Jovanvasiljevicc/превод2", "text": "1 Масовно складиште\nУ , масовна меморија се односи на складиштење великих количина на начин који је трајан и . Уопштено, термин „масовна“ у „масовној меморији“ означава „велику“ у односу на савремене чврсте дискове, али се такође користио да означи „велику“ у односу на величину , као на пример на .\nУређаји и/или системи који се описују као масовна меморија укључују , системе и разне врсте рачунарских уређаја као што су (ХДД), , , , и уређаји. Масовна меморија обухвата уређаје са медијумима који се могу уклонити и који су фиксни. Она не укључује (РАМ).\nПостоје две широке категорије масовне меморије: локални подаци у уређајима као што су или , и корпоративни сервери и дата центри за облак. За локално складиштење, ССД-ови постепено замењују ХДД-ове. У сегменту мобилних уређаја, од телефона до лаптопова, већина система данас је заснована на . Што се тиче предузећа и дата центара, установљени су нивои складиштења који користе комбинацију и уређаја.\n2 Дефиниција\nПојам „великих“ количина података, наравно, зависи од временског оквира и тржишног сегмента, јер се капацитет уређаја за складиштење повећао за много редова величине од почетака рачунарске технологије крајем 1940-их и наставља да расте. Међутим, у било ком временском оквиру, уобичајени уређаји за масовну меморију су обично много већи и истовремено много спорији од уобичајених примера савремене .\nНа конференцији за рачунарске технологије (ФЈЦЦ) коришћен је термин „масовна меморија“ за уређаје знатно веће од тадашњих чврстих дискова. Слично томе, у анализи из 1972. масовни меморијски системи као што су (Terabit Memory) који користи видео траку, Precision Industries (Unicon 690-212) који користи ласере, и International Video (IVC-1000) који користи видео траку, били су идентификовани као уређаји масовне меморије, а у литератури је најчешћа дефиниција капацитета масовне меморије била „трилион битова“ (1 терабит). Прва IEEE конференција о масовној меморији одржана је 1974. године, где је масовна меморија дефинисана као „капацитет реда величине 10^12 битова“ (1 гигабајт). Средином 1970-их IBM је користио овај термин у називу система масовне меморије, који је пружао виртуелне дискове подржане , које су биле спорије од дискова, али са већим капацитетом који је био приступачнији од дискова.\nУ PC сегменту, термин „масовна меморија“ користио се за уређаје као што су флопи дискови, који су били знатно мањи од уређаја који нису сматрани масовном меморијом у тржишту великих рачунара.\nКарактеристике уређаја за масовну меморију укључују:\n* Одрживу брзину преноса података\n** Трошкове\n* Капацитет\n3 Медији за складиштење\nМагнетни дискови су доминантни медијум за складиштење у . Оптички дискови, међутим, скоро искључиво се користе за дистрибуцију софтвера, музике и филмова у великим количинама, због ниске цене и ефикасности производње процеса калупљења који се користи за производњу и компакт дискова, као и скоро универзалног присуства у личним рачунарима и потрошачким уређајима.\n(посебно НАНД флеш) је стекла и наставља да заузима важну нишу као замена за магнетне чврсте дискове у високоперформансним корпоративним рачунарским системима, због своје поузданости која произилази из недостатка покретних делова и значајно нижег времена приступа у поређењу са традиционалним магнетним . Флеш меморија је такође дуго популарна као преносива меморија у виду , где доминира на тржишту. То је због њене приступачности у нижим капацитетима и дуготрајности. Флеш меморија је постала честа и на у облику , из сличних разлога као и у корпоративним окружењима: висока отпорност на физички удар, због одсуства покретних делова, боље перформансе у односу на конвенционалне магнетне дискове, као и мања тежина и потрошња енергије. Флеш меморија је такође интегрисана у .\nДизајн и често је диктиран технологијом масовне меморије и сабирницом тог времена.\n4 Употреба\nУређаји за масовно складиштење података који се користе у десктоп и већини серверских рачунара обично организују своје податке у оквиру . Избор датотечног система је често важан за максимизирање перформанси уређаја: општи датотечни системи (попут и , на пример) обично слабо функционишу на споријим оптичким медијима, као што су компакт дискови.\nНеки могу се поставити на уређаје за масовно складиштење без посредног датотечног система или управљача складишта. и , на пример, могу директно чувати податке табела на сировим .\nНа , архивски формати (као што су архиве на , који постављају податке датотека један иза другог) понекад се користе уместо датотечних система јер су преносивији и једноставнији за .\nУ уграђеним рачунарима, уобичајено је садржаја уређаја за масовно складиштење (обично или флеш меморије), тако да се њихов садржај може обилазити као структура података у меморији или директно извршавати програмима.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Jovanvasiljevicc/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B42", "word_count": 699, "cyrillic": 0.984}
{"id": "11984", "title": "Село Рогача, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Рогача, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Бајчетић Јездимир, наредник III ч. I б. X п. I поз, пог. у Призрену 1913.\n# Бојчетић Милисав, редов, пог. на Смедереву септембра 1915.\n# Богдановић Ђорђе, редов, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Богдановић Драгоје, редов II ч. I б. X п, пог. на Пустој Реци 29. октобра 1915.\n# Богдановић Милош, регрут, нестао преко Албаније 1915.\n# Богданонић Радован, редов II ч. I б. X п. III поз, пропао преко Албаније 1915.\n# Богдановић Радоје, редов II ч. I б. X п, пог. у Босни на Тршелу 3. августа 1914.\n# Вилотијевић Арсеније, редов-возар Тимоч. инг. п, умро у Вардишту 8. марта 1915.\n# Вилотијевић Иван, редов, нестао на Конопљици 8. јула 1913.\n# Димитријевић Видосав, регрут, умро на Крфу јануара 1916.\n# Драговић Василије, регрут II ч. I б. X п, умро 17. марта 1917.\n# Драговић Велимир, п. наредник пионир. пука Морав. дивизије, умро 1. јануара 1917.\n# Живковић Здравко, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на бугарској граници 1915.\n# Живковић Мића, редов III ч. 1 б. X п, умро на Крфу - острво Вид 16. јануара 1916.\n# Живковић Радован, редов II ч. II кауб. батер. III поз, умро на болов. 26. априла 1915.\n# Живковић Светозар В, редов, пог. у Босни на Тршелу 3. августа 1914.\n# Живковић Светозар М, редов, пог. у рату са Бугарима 1915.\n# Жуштрић Живко, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. на Оштром Камену 1915.\n# Зоћевић Вељко, редов занат. чете Шумад. дивиз, умро у Крагујевцу априла 1915.\n# Зоћевић Владимир, каплар II ч. 1 б. X п. II поз, заробљен у Пустој Реци, умро 10.новембра 1918.\n# Зоћевић Здравко, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Зоћевић Милорад, редов, умро у чачанској војној болници 1913.\n# Икодиновић Милорад, редов, умро у оступању 1915.\n# Икодиновић Петар, редов пољс. артиљ, умро у Београду 27. маја 1915.\n# Ковановић Божидар, редов, пог. у Мачви 1915.\n# Ковановић Марјан, редов, пог. у аустр-српском рату 1914.\n# Лончаревић Андрија, редов коморе, умре 1914.\n# Милинковић Живко, кадровац II кауб. батер, умро у чачанској болници 15. јуна 1915.\n# Милинковић Здравко, редов, умро 22. фебруара 1915.\n# Милинковић Милија, редов II ч. 1 б. X п. послед. одбране стараца, умро код куће 20. децембра 1915.\n# Милинковић Радоје И, редов X пука, пог. на Дренку 1913.\n# Милинковић Радоје М, редов, пог. турско-српског рата 1912.\n# Милинковић Тимотије, редов III поз. возар. ескадр, пог. 17. марта 1915.\n# Митровић Милан, редов, нестао 1915.\n# Митровић Милоје, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Мрдаковић Војислав, редов, умро 15 фебруара 1915.\n# Мрдаковић Милун, редов, умро у I пољској болници 24. фебруара 1915.\n# Мрдаковић Ранисав, редов, умро 1915.\n# Пауновић Витомир, редов, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Пауновић Радомир, редов, умро кад куће на боловању 1915.\n# Пропадовић Владимир, редов, умро у Крагујевцу 18. марта 1915.\n# Радуловић Милојко, редов I ч. II б. X кадров. п, умро у Неђмеђеру 8. октобра 1916.\n# Ремовић Гвозден, редов, пог. код Бељине 28. новембра 1914.\n# Самарџић Илија, редов II ч. 1 б. X п. 1 поз, пог. на Љум-Кули 8. децембра 1912.\n# Самарџић Милан, редов, умро 28. јануара 1913.\n# Самарџић Миленко, редов II батер. кауб. п, умро на острву Виду 6. јануара 1916.\n# Самарџић Милинко, редов II ч. 1 б. X п. I поз, умро у Драчу 16. децембра 1912.\n# Сенић Милан, редов II ч. I б. X п, пог. код Смедерева на Годомиру 5. октобра 1915.\n# Сенић Милисав, редов-коморн, умро у Драчу 4. децембра 1912.\n# Сенић Никола, редов, умро 17. новембра 1914.\n# Стевановић Стево, редов, умро у ропству у Немачкој 1917.\n:''Општина Грабска, податке прикупио Чедомир Вујовић, претседник општине.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 622, "cyrillic": 0.904}
{"id": "11995", "title": "Село Брезовице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Брезовице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Аврамовић Јован, редов, умро код куће на боловању 9. новембра 1918.\n# Аврамовић Светозар, редов, умро на Крфу - острво Вид 4. фебруара 1916.\n# Капларевић Драгомир, редов, умро код куће на боловању 13. новембра 1918.\n# Капларевић Миладин, редов, умро од глади код куће 26. фебруара 1917.\n# Капларевић Милорад, редов III ч. I б. V прекобр. пука I поз, умро 1915.\n# Мајсторовић Арсеније, редов II ч I б. X п. I поз, умро у Крушевцу 6. децембра 1914.\n# Мајсторовић Велимир, редов II ч. V б. X п. I поз, умро код куће на боловању 29. јула 1915.\n# Мајсторовић Љубомир, редов III ч. I б. V прек. п. I поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Мајсторовић Миленко, редов, умро на боловању код куће 20. јула 1914.\n# Мајсторовић Миљко, редов, умро на боловању код куће 20. јула 1914.\n# Мајсторовић Младомир, редов V ч. I б. X кадров. п, умро на Конатици 13. новембра 1914.\n# Мајсторовић Михаило, редов штаба X п. I поз, умро у Крагујевцу 20. новембра 1914.\n# Мајсторовић Радосав, редов II ч. I б. X п. II поз, умро код куће 1915.\n# Мајсторовић Стеван, редов, умро на боловању код куће 1. марта 1913.\n# Мајсторовић Танасије, редов, умро у Чачанској болници 18. децембра 1914.\n# Милекић Будимир, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Љешу 1912.\n# Милекић Милорад, каплар II ч. I б. X п. II поз. заробљен на Маљену и нестао 11. октобра 1915.\n# Пантелић Радоје, редов I ч. X п, пог. на Дренку 18. јула 1913.\n# Сарић Димитрије, редов, умро у Ужицу 1914.\n# Сарић Милован, регрут, умро од рана у оступању 1915.\n:''Општина Каонска, податке прикупили и списак савесно сачинили Мил. Костић, претседник општине и Јов. Пајовић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 319, "cyrillic": 0.875}
{"id": "11983", "title": "Село Граб, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Граб, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Стеван Стеванчевић, п. поручник, погинуо је у Фрушкој Гори у Срему 1914.\n# Бојчетић Владимир, каплар, умро у Београду 1915.\n# Бојчетић Милош, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Васовић Вилип, редов X п. III поз, пог. на Смедереву 1915.\n# Васовић Драгиша, редов, пог. на Црној Реци 1916.\n# Васовић Драгомир, редов X пука, пог. на Причиновићу 1914.\n# Васовић Миливоје, редов, нестао 1915.\n# Васовић Милосав, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Васивић Настас, наредник X п. митраљ. одел, пог. у Београду 1915.\n# Васовић Радован, редов, пог. 1914.\n# Васовић Радомир, редов, умро на боловању код куће 1915.\n# Васовић Сретен, редов, пог. 1913.\n# Вујовић Драгутин, редов, нестао при отступању 1915.\n# Ђоковић Витомир, редов X пука, пог. на Конатици 1914.\n# Ђоковић Миљко, редов, умро у ропству у Болдогасану 1915.\n# Ђоковић Павле, редов X пука, умро у Кијевцу у пољској болници 1914.\n# Ђоковић Радомир, п. наредник жандарм, умро у ваљевској болници 1915.\n# Ђуровљевић Јаков, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Ђуровљевић Јеремија, каплар II ч. I б. X п, пог. на Вишеграду 1914.\n# Ђуровљевић Милан, каплар, умро у ропству у Мађарској 1916.\n# Илић Александар, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Илић Будимир М, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Илић Видоје, каплар, пог. на Шапцу 1914.\n# Илић Дмитар, редов, умро у Бизерти 1916.\n# Илић Јован М, редов, умро у ропству у Немачкој 1918.\n# Илић Милија, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Илић Милосав, редов, убијен код куће од Аустријанаца 1915.\n# Јелушић Петар, редов, умиро у Тирани 1912.\n# Јовичић Владе П, редов, пог. у околини Приштине 1915.\n# Јовичић Тихомир, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Јовичић Тодор, редов, умро од ратних последица 1914.\n# Ковачевић Витор, редов, пог. преко Албаније 1915\n# Ковачевић Милан, редов, умро у ропству у Немачкој 1917.\n# Ковачевић Милић, редов, пог. на Пустој Реци 1915.\n# Ковачевић Петар, п. наредник, пог. на Дренку 1913.\n# Мариновић Вилиман, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Мариновић Добросав, редов, умро на боловању код куће 1915.\n# Мариновић Драгомир, редов, умро на реци Војуши при отступању 1915.\n# Мариновић Љубисав, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Мариновић Милоје, каплар, пог. на Соколцу 1916.\n# Маринковић Милутин, редов, умро у ропству у Мађарској 1917.\n# Петронијевић Вујица, каплар, умро при отступању 1915.\n# Раичић Вукоман, наредник, умро у ропству у Мађарској 17. марта 1917.\n# Раичић Илија, редов, умро од рана у Нишу у болници 21. децембра 1914.\n# Раичић Стеван, редов, умро у болници у Каваји 1915.\n# Стеванчевић Антоније, редов, умро у ропству у Хајзгрину 1918.\n# Стеванчевић Јеремија, редов, умро у Француској 1917.\n# Стеванчевић Миленко, редов, умро у ропству у Немачкој 1918.\n# Стеванчевић Никола, каплар, пог. на Дренку 1913.\n# Цикић Живко, редов, умро у чачанској болници 1914.\n# Цикић Крста, п. наредник, умро од задобивених рана у чачанској болници 1914.\n# Цикић Миленко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Шипетић Адам, трубач-каплар, нестао у Младеновцу 1915.\n# Шипетић Живан, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Шипетић Здравко, каплар, пог. код Аранђеловца - Араповац 1914.\n# Шипетић Крстомир, редов, умро у Каваји 1915.\n# Шипетић Милан Р, редов, пог. на Црној Бари 1914.\n# Шипетић Миленко, редов, заробљен на Шапцу 1914.\n# Шипетић Мглош, трубач, пог. на Ћуприји 1915.\n# Шипетић Милутин М, редов, умро код куће на боловању 1913.\n# Шипетић Радосав.\n# Шипетић Савко.\n:''Општина Грабска, податке прикупио Чедомир Вујовић, претседник општине.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B1%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 567, "cyrillic": 0.982}
{"id": "11925", "title": "Кокошка (Имплементација шеме)", "text": "''Не треба помешати са кокошком.''\nКокошка (стилизован као КОКОШКА) је програмски језик, конкретно компајлер и тумач који имплементира дијалект програмског језика Шеме, и који компајлира изворни код Шеме у стандардни Ц. Углавном је усклађен са Р5РС и нуди многа проширења стандарда. Новији стандард Р7РС је подржан преко библиотеке проширења. Кокошка је бесплатан софтвер отвореног кода доступан под БСД лиценцом. Примењује се углавном у шеми, са неким деловима у Ц-у ради перформанси или да би се олакшало уграђивање у Ц програме.\n1 Фокус\nФокус Кокошке брзо је јасан из његовог слогана: „''Практичан и преносив систем шеме''“.\nКокошкин главни фокус је практична примена Шеме за писање софтвера у стварном свету. Шема је добро позната по својој употреби у наставним плановима и програмима информатике и експериментисању са програмским језиком, али је мало користила у бизнису и индустрији. Кокошка заједница је произвела велики скуп библиотека за обављање разних задатака. Кокошка вики (софтвер који га покреће је такође Кокошкин програм) такође садржи листу софтвера који је написан у Кокошки.\nДруги циљ кокошке је да буде преносив. Компајлирањем у средњу репрезентацију, у овом случају преносиви Ц (као и Гамбит и Биглоо), програми написани на Кокошки могу се компајлирати за уобичајене популарне оперативне системе као што су Линук, макОС, други системи слични Уник-у, Виндовс, Хаику и мобилни платформе иОС и Андроид. Такође има уграђену подршку за унакрсно компајлирање програма и екстензија,што му омогућава да се користи на различитим уграђеним системским платформама.\n2 Дизајн\nКао и многи компајлери шема, Кокошка користи стандардни Ц као средњу репрезентацију. Програм Шеме се преводи у Ц од стране Кокошка компајлера, а затим Ц преводилац преводи Ц програм у машински код за циљну рачунарску архитектуру, производећи извршни програм. Универзална доступност Ц чини га корисним за ову сврху.\nКокошкин дизајн инспирисан је документом из 1994. Хенрија Бејкера који је изложио иновативну стратегију за превођење шеме у Ц. Програм шеме се компајлира у Ц функције. Ове Ц функције никада не стижу до повратне изјаве; уместо тога, зову нови наставак када се заврши. Ови наставци су Ц функције и прослеђују се као додатни аргументи другим Ц функцијама. Израчунава их компајлер.\nДо сада, ово је суштина стила наставка-проласка. Бејкерова нова идеја је да користи стек Ц позива за гомилу шеме. Дакле, могу се користити нормалне операције Ц стека као што је аутоматско креирање променљивих, додела низа променљиве величине и тако даље. Када се стек попуни (то јест, показивач стека дође до врха стека), може се покренути сакупљање смећа. Коришћени дизајн је копирни сакупљач смећа који је првобитно осмислио Ц. Ј. Цхенеи, који копира све живе наставке и друге живе објекте у гомилу. Упркос томе, Ц код не копира оквире Ц стека, већ само шеме објекте, тако да не захтева познавање Ц имплементације.\nУ потпуности, гомила шеме се састоји од Ц стека као расадника заједно са две гомиле које захтева генерацијски сакупљач смећа. Овај приступ даје брзину Ц стека за многе операције и омогућава употребу наставака као једноставних позива Ц функција. Даље, Бејкерово решење гарантује асимптотично реп рекурзивно понашање, као што захтева стандард језика шеме. Имплементација у компајлеру Кокошка Шеме је чак асимптотски безбедна за простор.\n3 Ограничења и одступања од стандарда\nКокошка шема је углавном усклађена са Р5РС, са неколико значајних ограничења и одступања. Р7РС компатибилност се испоручује као библиотека проширења\nОсновни систем има основну подршку за УТФ-8 знакове, међутим процедуре индексирања стрингова и манипулације нису свесне УТФ-8. Постоји библиотека проширења која додаје подршку за пуну свест о УТФ-8.\n4 Додатни софтвер\nКокошка има велико софтверско складиште додатих библиотека и програма, названих јаја. Овај систем је веома сличан РубиГемс-у.\nУ почетку, ова јаја су развијена у једном централном свн спремишту, у коме би креирање ознаке аутоматски довело до тога да нова верзија екстензије постане доступна за преузимање. Тренутно, јаја могу да се развијају било где и под било којим системом контроле верзија, док се и даље одржава полуаутоматско управљање издањима када се користи већина популарних сајтова за хостовање кодова. Овај метод издавања је ВЦС-агностичан у смислу да корисник не мора да има инсталиране ове ВЦС-ове. Програмер је слободан да хостује где год жели, а може чак и да изабере да избегне контролу јавних верзија и дистрибуира само обичне тарбалл-ове.\nЗа сва пуштена јаја, најновија верзија се аутоматски тестира као део континуираног процеса интеграције. Постоји канонски тест сервер, где се језгро система и сва јаја свакодневно тестирају у односу на најновију развојну верзију (да би се ухватиле регресивне грешке) и најновију стабилну верзију (како би се осигурало да све функционише за кориснике стабилног система ). Такође, свако може добровољно да обезбеди даље капацитете за тестирање, на различитим: хардверским, оперативним системима или издањима језгра.\n5 Карактеристике\nКокошка подржава већину Р5РС стандардне шеме, али такође додаје неколико нестандардних функција које нису доступне у свим имплементацијама шеме.\n6 Интерфејс страних функција\nКокошка компајлирање у Ц омогућава убацивање прилагођеног Ц кода у преведени резултат, што олакшава интеграцију са Ц библиотекама. Његов интерфејс страних функција подржава конверзију напред и назад између већине уграђених Ц типова и одговарајућих шеме објеката.\nТакође, постоје библиотеке екстензија за повезивање са Пајтоном, Луа-ом и Јавом, преко Јава Нативе Интерфаце (ЈНИ) или моста.\n7 Унакрсно компајлирање\nРелативно је лако унакрсно компајлирати код шеме на другу платформу (на пример за уграђену употребу на уређају).\nДа би омогућио унакрсно компајлирање кода шеме, Кокошка намеће модел одвојеног компајлирања: Преведени модул се састоји од две дељене библиотеке. Једна библиотека садржи стварни код који ће се користити у време извођења (састављен за циљну платформу), а друга је модул за увоз, који ће се користити за учитавање кода који се покреће у време компајлирања (на платформи домаћина), нпр. као процедурални макро код.\nКокошка компајлер се такође може лако унакрсно компајлирати. Након што се постигне превод у Ц, може се једноставно користити Ц компајлер који је подешен да прави за другу платформу.\n8 Модули и макроси\nОд верзије 4, Кокошка има уграђен систем модула и подршку за хигијенске макросе ниског нивоа кроз експлицитно преименовање макроса (пре верзије 4, ово је било доступно преко библиотеке додатака). Подржани су и макроси стандардних правила синтаксе, као и макрои имплицитног преименовања,што је у основи обрнута верзија експлицитног преименовања.\nОвај механизам мења перформансе ради погодности. Сваки идентификатор који није експлицитно унет као нехигијенски биће аутоматски преименован да би се избегло хватање имена. Трошкови перформанси настају зато што имплицитно преименовање захтева од макро-проширивача да врати изразе још два пута. Овај трошак се плаћа у време проширења, тако да аутор макроа мора да размотри да ли је дуже време компајлирања прихватљиво.\n9 Удаљени преводилац\nОд верзије 4.11, Кокошка се испоручује са програмом за отклањање грешака по имену ''Перје''.Када се код шеме компајлира са потребном опцијом за отклањање грешака, догађаји за отклањање грешака се убацују у одређене тачке у коду. Они се имплементирају као позиви функцији Ц, што је релативно мало трошкова када заправо не отклања грешке у коду. Приликом отклањања грешака, покушаће да успостави ТЦП везу са процесом сервера Перје, вероватно на другој машини. Процес је заустављен, корисник може поставити тачке прекида и покренути програм. Затим, када дође до тачке прекида, клијент (процес који се отклања грешке) улази у командну петљу, која омогућава испитивање клијента, читање променљивих или њихово мутирање.\n10 Ограничена статичка анализа типа\nКокошка подржава локалну анализу протока. Ово омогућава компајлеру да ухвати грешке типа променљиве у време компајлирања и изврши специјализацију типа. Ова специјализација омогућава уклањање неколико безбедносних провера за детекцију типа у време извођења када се тип може закључити у време компајлирања. Ово резултира побољшаним перформансама времена рада.\nОвај сцрутинизер не дозвољава међумодулну анализу тока, тако да се може користити само за оптимизацију кода који је део једне компајлацијске јединице (или модула).\n11 Историја\nКОКОШКА шему је првобитно развио Феликс Винкелман на Цигвин/гцц и касније Висуал Ц++ 5.0 на Виндовс 98. Назив „КОКОШКА“ је произвољно смислио као „прва ствар која ми је пала на памет тог дана“ мислећи на пластичну играчку Феатхерс МекГрав на свом столу. Како је пројекат сазревао, одлучио је да не мења име из сујеверја.\n12 Погледај такође\n* Рекурзија репа\n* Чејнијев алгоритам\n* „М.Т.А. (песма)“, референца песме у Бејкеровом раду из 1994\n* Гамбит (имплементација шеме)\n* Стаљин (имплементација шеме)", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%28%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%88%D0%B5%D0%BC%D0%B5%29", "word_count": 1340, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11938", "title": "Jovanvasiljevicc/превод1", "text": "1 Електроника на бази чврстог стања\nЕлектроника на бази чврстог стања је електроника: која користи као што су , и (ИЦ). Овај термин се такође користи као придев за уређаје у којима полупроводнички уређаји без покретних делова замењују уређаје са покретним деловима, као што је , у којем транзисторски прекидачи замењују покретни електромеханички , или (ССД), тип који се користи у да замени , који чувају податке на ротирајућем диску.\n2 Историја\nТермин \"чврсто стање\" постао је популаран на почетку ере полупроводника 1960-их година како би се разликовала ова нова технологија. Полупроводнички уређај ради тако што контролише електричну струју која се састоји од или шупљина које се крећу унутар чврстог кристалног комада материјала као што је , док су које су замењене радиле тако што су контролисале струју електрона или у вакуму унутар затворене цеви.\nИако је први уређај на бази чврстог стања био детектор \"мачјих бркова\", примитивна изумљена око 1904. године, електроника на бази чврстог стања започела је изумом 1947. године. Пре тога, сва електронска опрема користила је , јер су вакумске цеви биле једини који су могли — што је била основна способност свих електронских уређаја. Транзистор, који су изумели и радећи под вођством у 1947. године, такође је могао појачавати и заменио је вакумске цеви. Први транзисторски ХИ-ФИ систем развили су инжењери компаније ГЕ и демонстрирали га на 1955. године. У смислу комерцијалне производње, 'Fisher TR-1' био је први \"савршено транзисторски\" који је постао доступан средином 1956. године. 1961. године, компанија под именом 'Transis-tronics' издаје појачавач на бази чврстог стања, 'TEC S-15'.\nЗамењивање великих, крхких и енергетски захтевних вакумских цеви транзисторима 1960-их и 1970-их година створило је револуцију не само у технологији, већ и у навикама људи, чинећи могућим прве заиста преносне као што су , , и , као и прве практичне и . Други примери електронских уређаја на бази чврстог стања су , , , који се користи у камерама и .\nТоком 1960-их и 1970-их, произвођачи су прешли са вакумских цеви на полупроводнике и оглашавали телевизоре као \"100% чврсто стање\", иако је (ЦРТ) и даље била вакумска цев. То је значило да је само кућиште било \"100% чврсто стање\", не укључујући ЦРТ. Ранија оглашавања су јасно разјаснила ову разлику, али су каснија оглашавања претпоставила да је публика већ била едукована о томе и скратиле су је на само \"100% чврсто стање\". се могу сматрати заиста \"100% чврсто стање\".", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Jovanvasiljevicc/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B41", "word_count": 388, "cyrillic": 0.984}
{"id": "11996", "title": "Село Властељице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Властељице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Аврамовић Борисав, редов IV ч. II допун. бат. X п. I поз, умро у Призрену 6. октобра 1913.\n# Бежанић Ђорђе, редов, пог. на Кладници 7. октобра 1912.\n# Бежанић Милинко, редов II ч. I б. X п, умро у Смедереву 10. јануара 1915.\n# Бежанић Милојко, п. наредник XX ч, умро у Ђевђелији 8. септембра 1915.\n# Бежанић Станимир, редов, умро у Чачанској болници 27. октобра 1913.\n# Биорац Владимир, убијен од Аустријанаца у Каони 26. октобра 1915.\n# Велимировић Благоје, обвезник, умро код куће на боловању 17. фебруара 1915.\n# Јанковић Велимир, III ч. I б. X п, умро у Приштини 21. фебруара 1915.\n# Кнежевић Алекса, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. на Камендолу 24. новембра 1914.\n# Кнежевић Веселин, редов II ч. I б. X п. I поз, умро од рана Нишу - Ћеле Кула 2. децембра 1914.\n# Кнежевић Драгомир, обвезник, умро на боловању 12. августа 1914.\n# Кнежевић Раденко, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Ужичкој болници 15. фебруара 1915.\n# Кнежевић Сава, редов III ч. IV б. XI п. I поз, умро на острву Виду 1916.\n# Кнежевић Танасије, редов I поз, пог. на Дренку 18. јуна 1913.\n# Кнежевић Тимотије, послед. одбрана, умро у ропству у Ашаху 1916.\n# Лазовић Јован, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1915.\n# Лазовић Милинко, обвезник, умро код куће на боловању 4. маја 1915.\n# Лазовић Тадија, редов II ч. IV б. X п. I поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Луковић Радован, редов пог. на Вељој Глави 1915.\n# Мајсторовић Војислав, редов II ч. I б. X п. I поз, умро од рана у I пољској болници Ш. Д. 1915.\n# Марковић Драгојло, редов, умро од тифуса у Драчу 11. децембра 1912.\n# Марковић Мијат, редов II ч. I б. X п, умро преко Албаније новембра 1915.\n# Марковић Сава, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Ваљеву 1915.\n# Радичевић Радослав, редов, пог. на Дренку 18. јуна 1913.\n# Рудинац Сава, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Сарић Владета, п. наредник хауб. арт. муниц. кол, умро под Једреном 21. јануара 1913.\n# Станић Тијосав, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. на Власини 15. јула 1913.\n# Станишић Божидар, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. у Пожаревцу 1915.\n# Станишић Јездимир, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Пожаревцу 1915.\n# Станишић Милован, регрут, нестао у Албанији 1915.\n# Станишић Рако, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Станишић Танасије, коморџ. штаба X п. I поз, пог. на Причиновићу 1914.\n# Терзић Јован, регрут, умро преко Албаније\n# Терзић Миодраг, редов II ч. I б. XIX п. кадров, умро у Крагујевцу\n# Терзић Светозар, убијен у Властељицама од Аустријанаца 26. октобра 1915.\n# Терзић Светомир, редов IV бат. пољ. Ш. Д. пог. у оступању 1915.\n# Томић Драгомир, каплар IV ч. IV б. X п. I поз, умро у Владичином Хану 29. јуна 1913.\n# Ћубрк Љубо, редов II ч. I б. X п. III поз. пог. на Смедереву 1915.\n:''Општина Каонска, податке прикупили и списак савесно сачинили Мил. Костић, претседник општине и Јов. Пајовић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 561, "cyrillic": 0.836}
{"id": "12003", "title": "Село Бели Камен, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Бели Камен, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Бујошевић Добросав, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Бујошевић Љубомир, редов, умро у Чачку 1915.\n# Бујошевић Недељко, редов, умро у Чачку 1912.\n# Бујошевић Рисим, редов, умро у Чачку 1914.\n# Вујичић Аврам, редов, умро у Чачку 1914.\n# Вујичић Јеротије, редов, пог. у Албанији 1914.\n# Вујичић Недељко, редов, нестао у Албанији 1913.\n# Дмитрић Адам, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Дмитрић Витомир, наредник, пог. на Руднику 1914.\n# Дмитрић Вуксан, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Дмитрић Гвозден, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Дмитрић Добривоје, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Дмитрић Милутин, редов, умро као рањеник на боловању 1913.\n# Дмитрић Радован, редов, пог. у Албанији 1915.\n# Дмитрић Сава, каплар, умро као рањеник на боловању 1915.\n# Дмитрић Славомир, редов, нестао преко Албаније 1914.\n# Доловић Драгомир, редов, пог. на Београду 1914.\n# Доловић Ђурђе, редов, пог. на Чакору 1915.\n# Доловић Момир, редов, нестао преко Албаније 1915.\n# Јешић Миливоје, редов, умро као рањеник у Крагујевцу 1914.\n# Јовичић Александар, редов, умро у Албанији 7. децембра 1915.\n# Лазаревић Весо, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Лазаревић Војислав, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Лазаревић Иван, редов. пог. преко Албаније 1915.\n# Лазаревић Ивко, редов, умро у Љешу 1915.\n# Лазаревић Милета, редов, нестао преко Албаније 1915.\n# Лазаревић Милорад, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Лукић Драгутин, редов, пог. на Власини 1913.\n# Мартић Радомир, наредник, умро у Вертекопу 1917.\n# Милетић Александар, редов, пог. на Вељој Глави 27. окобра 1915.\n# Милетић Милојко, редов, умро у Скопљу 1912.\n# Милетић Михаило, редов, пог. у Албанији 1914.\n# Николић Драгић, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Николић Драгољуб, п. наредник, пог. на Руднику 1914.\n# Николић Ђоко, наредник, пог. на коти 1212 17. августа 1917.\n# Николић Јездимир, редов, утопио се у Средоземном мору 1917.\n# Николић Милутин, редов, пог. у Албанији 1914.\n# Николић Миљко, редов, умро у Крагујевцу 1912.\n# Пауновић Миладин, редов, пог. на Варовници 1915.\n# Петронијевић Добросав, редов, умро у Љешу 1915.\n# Петронијевић Милорад, редов, нестао у Пешкопеји 1915.\n# Пртењак Андрија, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Пртењак Велимир, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Пртењак Гојко, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Пртењак Тадија, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Радивојевић Вилиман, п. наредник, пог. на коти 1218 1917.\n# Радивојевић Живојин, редов, умро у Зејтинлику 1916.\n# Радивојевић Матија, редов, пог. у Албанији 1913.\n# Радивојевић Станојле, редов, нестао преко Албаније 1915.\n# Радисављевић Светислав, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Сеничанин Милоје, редов, нестао у Ашаху 1916.\n# Стијовић Милош, редов, пог. у Врбовцу 1915.\n:''Општина Котрашка, податке прикупили прота Милан Недовић, свештеник Чедомир Константиновић, Никола Ч. Вујовић, претседник општине и Војислав Јанковић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 445, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11988", "title": "Село Дучаловићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Дучаловићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Светозар Гавриловић, пешад. капетан I класе. Рођен у Дучаловићима 1878. год. од оца Глиша и мајке Савке. У српско-аустријском рату јуначки је погинуо у Равном Потоку код Крупња 31. августа 1914. год. Сахрањен је у црквеној порти код Беле Цркве.\n# Јован С. Ковачевић, резерв. поручник. Рођен у Дучаловићима од оца Сретена и мајке Николије 1888. године. У српско-аустријском рату погинуо је јуначки 20. новембра 1914. године код Белановице. Сахрањен је код цркве у Белановици, али након осам дана породица га је пренела и сахранила у Дучаловићима на гробљу званом „Лешће”.\n# Недељко Радојичић, п. поручник I чете II батаљона XI пука. Рођен у Дучаловићима 1881. године. Од задобивених рана умро је у првом завојишту Шумадијске дивизије 17. августа 1917. године. Сахрањен је сутрадан, 18. августа, у суботском гробљу.\n# Вуловић Милош, редов послед. одбр. стараца, умро код куће 20. новембра 1913.\n# Вуловић Радоје, редов II ч. IV б. X п. I поз, пог. на Јевремовцу 25. октобра 1914.\n# Гавриловић Михаило, редов I ч. I б. X п. ст. кадра, пог. у Причиновићу 7. септембра 1914.\n# Гајовић Вилиман, редов I позива, пог. у Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Гајовић Радомир, умро од задобив. рана на болов. код куће 31. октобра 1918.\n# Ђедовић Љубисав, обвезн. последње одбране стараца, умро код куће 29. априла 1915.\n# Јелић Љубомир, обвезн. последње одбране стараца, умро код куће 6. априла 1915.\n# Јовановић Петроније, обвезник, умро у ропству у Карловцу 25. јуна 1916.\n# Ковачевић Давид, обвезник послед. одбране, умро код куће 31. маја 1915.\n# Ковачевић Љубомир, редов I ч. I б. XIX п. I поз, умро на боловању код куће 28. јануара 1915.\n# Ковачевић Милутин, каплар I ч. II б. XII п, умро у пољској хируршкој болници 16. маја 1917.\n# Ковачевић Михаило А, редов III батер, умро у Крагујевцу 29. августа 1913.\n# Ковачевић Чедомир, редов IV одел. проф. колоне, умро у Солуну 10. септембра 1916.\n# Мандић Видосав, редов I ч. I б. X п. I поз, умро у Драчу 11. априла 1913.\n# Маринковић Миљко, редов, бојне коморе, умро на Крфу 2. марта 1916.\n# Миливојевић Радослав, редов I ч. I б. IV прекобр. пука, умро у Нишу 1. марта 1915.\n# Миливојевић Станисав, обвезник III поз, пог. на Космају 25. новембра 1914.\n# Миловановић Александар, наредник I ч. II б. X п. послед. одбране, умро на боловању 26. јануара 1915.\n# Миловановић Тихомир, редов X пука I поз, пог. на Причиновићу 6 септембра 1914.\n# Милосављевић Драгомир, кадровац, умро у Чачку 19. јула 1915.\n# Милосављевић Миливоје, редов IV ч. I б. X п, умро у крушевачкој болници 17. априла 1914.\n# Милосављевић Радоје, редов X п. I поз, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Михаиловић Славко, редов XVII п. I поз, пог. на Кајмакчалану 14. септембра 1916.\n# Николић Милутин, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Тирани 25. фебруара 1913.\n# Павловић Алекса, редов III поз, умро на острву Виду 24. априла 1916.\n# Павловић Велимир, редов I ч. I б. X п I поз, умро у чачанској болници 24. фебруара 1915.\n# Пантелић Богдан А, редов, умро у Призрену 15. фебруара 1913.\n# Пантелић Божидар, п. наредник X п. III поз, пог. у Петријеву 24. новембра 1914.\n# Пантелић Вучко, редов I ч. I б. X п. II поз, умро на боловању код куће 13. марта 1915.\n# Пантелић Драгомир, нестао у рату.\n# Пантелић Лука, обвезник, умро код куће 21. октобра 1918.\n# Пантелић Милоје, обвезник III поз, умро код куће 20. октобра 1918.\n# Пантелинћ Радисав, каплар III брдске батерије, умро у III завојишту Дрин. болн. 22. новембра 1917.\n# Пантелић Радомир И, редов I ч. I б. X п. II поз, умро у чачанској болници 29. јуна 1913.\n# Пантелић Савко, обвезн, умро на боловању код куће 22. октобра 1918.\n# Пауновић Арсеније, обвезник послед. одбране стараца, умро код куће 13. априла 1915.\n# Пауновић Милош, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Волујку 27. новембра 1914.\n# Пауновић Раденко, обвезник, удављен у централи код Мораве 1. јула 1913.\n# Пауновић Ранко, редов, умро у ропству у Хајнсгрину 16. јануара 1916.\n# Пауновић Сретен, обвезник, умро у ропству у Браун-Нау 11. априла 1916.\n# Поповић Миљко, редов I ч. II б. X п. I поз, пог. у Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Поповић Михаило, редов, умро на боловању код куће 22. јануара 1915.\n# Поповић Павле, редов II ч. IV б. X п I поз, умро у чачанској болници 24. септембра 1914.\n# Радојичић Александар, наредник I ч. II б. X п, пог. на Д. Пожерској коси 25. новембра 1916.\n# Радојичић Здравко, редов X п. I поз, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Радојичић Миленко, обвезник, умро на боловању код куће 24. октобра 1918.\n# Радојичић Милија, возар. ескадр, умро у Феризовићу 27. априла 1913.\n# Радојичић Стојан, обвезник послед. одбране, прегажен у Крушевцу 8. септембра 1915.\n# Радојичић Чедомир, редов II пољс. батер. Шумад. дивизије, пог. на Пребедишту 7. септембра 1916.\n# Раовић Василије, редов, умро од задобивених рана у Нишу 23. јануара 1915.\n# Раовић Живојин, редов I поз, умро у нишкој болници 29. децембра 1914.\n# Сретеновић Игњат, послед. одбрана стараца, умро у чачанској болници 22. фебруара 1913.\n# Стамболић Љубомир, обвезн. III поз, пог. на Пресловику 22. новембра 1914.\n# Стамболић Раденко, редов I ч. I б. X п. I позива, умро у Сурдулици 1. јула 1913.\n# Стамболић Ранко, обвезник I поз, пог. на Мачковом Камену 3. септембра 1914.\n# Терзић Драгомир, коморџија V пука, умро у Елбасану 29. децембра 1915.\n# Терзић Пантелија, редов I ч. I б. X п. II поз, умро код куће на боловању 25. априла 1915.\n# Томовић Миљко, обвезн. послед. одбране, умро код куће 13. марта 1915.\n# Цвијовић Миленко, обвезник послед. одбране, умро на боловању од тифуса 10. фебруара 1915.\n# Цвијовић Миливоје, редов допун. чете I б. X пука, умро у Крагујевцу 25. марта 1915.\n# Чекеревац Обрад, умро од глади у Дучаловићима 6. децембра 1915.\n:''Општина Дучаловска, податке прикупио претседник општине Ранко Љ. Поповић и Вељко Р. Ђунисијевић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 998, "cyrillic": 0.89}
{"id": "12006", "title": "Село Пшаник, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Пшаник, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Добросављевић Адам, редов, пог. на Власини 1913.\n# Драгић Богдан, редов, умро у Скадру 1915.\n# Драгић Велимир, наредник, пог. на Црној Реци 1916.\n# Драгић Гаврило, редов, умро у Љешу 1915.\n# Драгић Димитрије, редов, пог. на Церу 1914.\n# Драгић Дмитар, п. наредник, пог. на коти 1212 1916.\n# Драгић Добривоје, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Драгић Ђурђе, редов, умро у Љешу 1915.\n# Драгић Миленко, редов, нестао преко Албаније\n# Драгић Милојко, редов, умро у Крагујевцу 1913.\n# Илић Јеврем, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Илић Матија, редов, пог. на Љум Кули 1912.\n# Илић Радомир, редов, пог. у Албанији 1913.\n# Илић Радош, редов, нестао у ропству 1916.\n# Мијаиловић Владимир, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Мијаиловић Јоксим, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Миливојевић Гојко, редов, пог. у Албанији 1915.\n# Миливојевић Радосав, редов, пог. на Врбовцу 1915.\n# Миливојевић Стеван, редов, умро у Нађмеђеру 1917.\n# Милисављевић Владимир, редов, пог. на Куманову 1912.\n# Милисављевић Илија, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Милисављевић Милорад, редов, пог. на Васјату 1913.\n# Милисављевић Радомир, редов умро од рана у 41 Енгл. болници 2. септембра 1916.\n# Милисављевић Савко, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Милисављевић Чедомир, редов, пог. у Албанији 1914.\n# Обренић Вучић, редов, пог. на Крупњу 1914.\n# Обренић Драган, редов, погинуо на Мачковом Камену 1914.\n# Обренић Јоксим, редов, нестао преко Албаније 1915.\n# Обренић Милан, редов, умро преко Албаније 1914.\n# Обренић Миломир, редов, нестао преко Албаније 1914.\n# Обренић Михаило, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Радојевић Вукадин, редов, умро у Крагујевцу 1914.\n# Радојевић Драгиша, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Радојевић Душан, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Ристић Витомир, редов, пог. на Власини 1913.\n# Симеуновић Витомир, п. наредник, умро у Куманову 1914.\n# Симеуновић Добросав, п. наредник, пог. на Шапцу 1914.\n# Симеуновић Милић, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Симеуновић Светолик, редов, пог. на Дрини 1914.\n# Симеуновић Танаско, редов, нестао на Дрини 1914.\n# Симеуновић Чедомир, наредник, пог. на Арапвцу 1914.\n# Спасојевић Игњат, наредник, умро у Митровици 1915.\n# Танкосић Будимир, редов, пог. на Раљи 1914.\n# Танкосић Велисав, редов, умро у Албанији 1915.\n# Танкосић Видоје, п. наредник, пог. на Дренку 1913.\n# Танкосић Миљко, редов, умро у 37 Енгл. болинци Вертекоп 5. јуна 1918.\n# Танкосић Обрад, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Танкосић Радован, редов, пог. на коти 1212 1917.\n# Танкосић Чедомир, редов, пог. на Дрини 1914.\n:''Општина Котрашка, податке прикупили прота Милан Недовић, свештеник Чедомир Константиновић, Никола Ч. Вујовић, претседник општине и Војислав Јанковић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 425, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11994", "title": "Село Ртари, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Ртари, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Драгомир Мирковић, поручник I ч. I б. XII п. I поз, син Мирка и Милеве, рођ. у Ртарима 1891. године, погинуо у Београду 20. октобра 1915.\n# Бојовић Богосав, редов I ч. I б. V прекобр. пука, умро код куће на боловању 1920.\n# Бојовић Добросав, редов I ч. I б. V прекобр. пука, пог. на Церу 6. августа 1914.\n# Бојовић Љубомир, редов II ч. II б. IX п. I поз, умро у Скадру 1916.\n# Бојовић Ненада, редов IV ч. I б. XII п. I поз, пог. на Кајмакчалану 18. новембра 1917.\n# Бојовић Светозар, редов I ч. I б. X п. I поз, умро код куће на боловању 4. новембра 1918.\n# Видојевић Живан, убијен од аустр. власти у Ртарима 1916.\n# Димитријевић Милутин, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Грамади 1913.\n# Ђунисијевић Добривоје, каплар I ч. I б. X п. II поз, умро у Ужицу 19. марта 1915.\n# Ђунисијевић Мирко, редов резерв. крушев. трупе, умро у Браун Нау 18. децембра 1916.\n# Ђунисијевић Сретен, редов V брдс. батер. II дивиз, умро на боловању 12. новембра 1918.\n# Ковачевић Вујица, редов последње одбр. стараца, умро у Срем. Митровици 1916.\n# Ковачевић Љубомир, редов I ч. I б. V прекобр. пука, умро у Лесковцу 1. октобра 1914.\n# Ковачевић Мито, каплар I ч. I б. XI п. I поз, пог. на Ветернику 5. септембра 1917.\n# Ковачевић Тихомир, редов I ч. I б. V прекобр. пука, нестао 1915.\n# Крловић Милан, редов I ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1914.\n# Крунић Вујица, редов I ч. I б. X п. 1 поз, пог. на Кортнику 1914.\n# Крунић Новица, каплар 4 батер. брдс. пука, пог. на Балагат - Албанија 1912.\n# Крунић Радосав, редов I ч. I б. X п. II поз, умро у рату 1914.\n# Милошевић Вукоман, каплар I ч. I б. X п. I поз, пог. у рату 1914.\n# Милошевић Живојин, п. наредник I ч. I б. X п. I поз, умро у Француској 1917.\n# Милошевић Здравко, редов I ч. III б. X кадр. пука, умро од рана у Нишу 13. новембра 1914.\n# Мирковић Гвозден, редов I ч. I б. X п. II позива, умро код куће на боловању 1914.\n# Мирковић Милан, редов-болничар Ш. Д. О, умро на боловању 1915.\n# Мирковић Раденко, редов резерв. крушев. трупе, умро у Каваји 1915.\n# Мирковић Ранко, редов XI кадров. пука. умро у Крагујевцу 1915.\n# Мићовић Бошко, редов IV ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Мићовић Милија, редов IV ч. II б. XII п. I поз, пог. (непознато) 1915.\n# Мићовић Петар, редов I ч. I б. X п. I поз, умро (непознато) 1915.\n# Недовић Милован, редов IV ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Недовић Милан, обвезник X пука, умро 1915.\n# Недовић Радомир, редов I ч. I б. X п. I поз, умро преко Албаније 1915.\n# Недовић Тихомир, редов I ч. I б. X п. I поз, умро преко Албаније 1915.\n# Недовић Чедомир М, п. наредник II батер. I дивиз. IV арт. пука, умро у Конопљици 1912.\n# Недовић Цветко, редов V прекобр. пука, остао без обе руке и ноге, умро у Алексинцу 1914.\n# Никетић Божидар, редов I ч. I б. X п. II поз, пог. на Шљивовици 1914.\n# Никетић Секула, редов I ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1915.\n# Никетић Станко, п. наредник X п. I поз, пог. на Кајмакчалану 1917.\n# Обрадовић Василије, редов I ч. I б. V прекобр. пука, умро у Сталаћу 1915.\n# Обрадовић Милутин, редов I ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Обрадовић Обрад, редов I ч. I б. X п. 1 поз, умро на боловању код куће 1913.\n# Петровић Алекса, редов I ч. I б. X п. I поз, умро на боловању код куће 1915.\n# Петровић Влајко, послед. одбрана стараца, умро на боловању код куће 1915.\n# Радичевић Божо, редов артиљериског пука, умро у Чачку 1918.\n# Радичевић Видоје, редов I ч. I б. X п. I поз, умро у Конопљици 1915.\n# Радичевић Душан, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Шапцу 1914.\n# Радичевић Тихомир, редов резерв. крушев. групе, умро у ропству 1916.\n# Радосављевић Светозар, послед. одбрана стараца, умро код куће 1915.\n# Скелић Божидар, наредник I ч. I б. X п. II поз, пог. на Маљену 1914.\n# Сретеновић Радомир, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Јевремовцу 9. августа 1914.\n# Сретеновић Радосав, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Јевремовцу 9. августа 1914.\n# Стевановић Будимир, редов I ч. I б. X п. I поз, умро на боловању код куће 1918.\n# Стојановић Владимир, редов I ч. I б. X п. III поз, нестао 1915.\n# Стојановић Драгутин, каплар I ч. I б. X п. III поз, умро у Драчу 1915.\n# Стојановић Јездимир, редов резерв крушев. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Стојановић Милија, редов послед. одбр. стараца, умро код куће 1915.\n# Танасијевић Живан, редов последње одбр. стараца, умро код куће 1915.\n# Танасијевић Танасије, редов I ч. I б. X п. II поз, пог. на Лесковцу 18. октобра 1915.\n# Танасијевић Томо, редов резервиста крушев. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Томовић Витомир, каплар IV батер. пољс. арт. пука, пог. на Церу 7. августа 1914.\n# Томовић Милосав, редов I ч. I б. X ц. 1 поз, умро од рана у Нишу 1915.\n# Томовић Михаило, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Причиновићу 1914.\n# Томовић Никола, редов резерв. крушев. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Томовић Павле, редов-болничар Шумад. Див. Обл, умро у Француској 1918.\n# Томовић Павић, редов I ч. I б. X п. I поз, пог. на Причиновићу 1914.\n# Томовић Радосав, редов I ч. I б. XI п. I поз, умро у Приштини 1915.\n# Тодоровић, Милутин, убијен од Аустријанаца у Чачку 1916 год.\n:''Општина Дучаловска, податке прикупио претседник општине Ранко Љ. Поповић и Вељко Р. Ђунисијевић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1007, "cyrillic": 0.809}
{"id": "12004", "title": "Село Вучковица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Вучковица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Др. Радомир Јовановић, лекар, умро је у Нишу - Ћеле Кула - 1915.\n# Милоје Јовановић, п. поручник, погинуо је уз српску Голготу преко Албаније 1914.\n# Бошковић Мијаило, редов, умро у Албанији 1915.\n# Бошњаковић Мирко, редов, пог. на Смедереву 1911.\n# Бумбаревић Андрија, редов, пог. на Смедерву 1915.\n# Бумбаревић Мирко, редов, пог. на Љум Кули 1914.\n# Бумбаревић Радомир, п. наредник, пог. на Ветернику 1916.\n# Бумбаревић Тодор, редов, пог. код Смедерева 1915.\n# Виторовић Андрија, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Виторовић Милисав, редов, умро у Љешу 1915.\n# Виторовић Тривун, редов, умро у Драчу 1915.\n# Дуканац Иван, редов, умро у Тирани 1915.\n# Јовановић Андрија, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Јовановић Арсеније, п. наредник, пог. на Смедереву 1915.\n# Јовановић Владимир, наредник, пог. на Смедереву 1915.\n# Јовановић Грујица, редов, умро у Албанији 1915.\n# Јовановић Добросав, п. наредник, нестао 1918.\n# Јовановић Драган, редов, умро у Албанији 1915.\n# Јовановић Драгомир, редов, умро у Албанији 1915.\n# Јовановић Драгутин, редов, пог. у Албанији 1915.\n# Јовановић Здравко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Јовановић Јован, редов, умро у Тирани 1912.\n# Јовановић Лазар, редов, пог. у Албанији 1915.\n# Јовановић Лука, редов, нестао у Албанији 1915.\n# Јовановић Љубомир, п. наредник, пог. на Смедереву 1915.\n# Јовановић Милојко, редов, умро у Албанији 1915.\n# Јовановић Ненад, п. наредник, пог. на Дренку 1913.\n# Јовановић Рајко, наредник, пог. на коти 1212 31. октобра 1916.\n# Јовановић Сретен, релов, пог. у Штипу 1914.\n# Лазић Александар, наредник, умро у ропству 1916.\n# Лазић Лазар, редов, нестао 1918.\n# Лазић Тадија, наредник, пог. на Ковичу 13. јула 1916.\n# Лазић Тома, редов, пог. на Дрини 1914.\n# Мијатовић Борисав, редов, умро у Албанији 1915.\n# Мијатовић Велимир, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Мијатовић Вукић, редов, пог. на Белој земљи 1916.\n# Мијатовић Макарије, редов, пог. на Књажевцу 1914.\n# Мијатовић Милоје, редов, нестао преко Албаније 1914.\n# Мијатовић Милојко, редов, умро на Зејтинлику 1. августа 1917.\n# Мијатовић Недељко, п. наредник, нестао као заробљеник 1916.\n# Мијатовић Радоје, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Мијатовић Рајко, редов, умро у Скопљу 1913.\n# Мијатовић Слободан, релов. погинуо на Љум Кули 1915.\n# Миливојевић Милорад, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Миловановић Радич, редов, нестао у Албанији 1914.\n# Миросавић Бошко, редов, умро у Албанији 1915.\n# Миросавић Бранко, редов, умро у Албанији 1915.\n# Миросавић Вељко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Миросавић Миломир, редов, нестао у Љум Кули 1913.\n# Миросавић Милутин, редов, пог. на Пожаревцу 1914.\n# Миросавић Мирко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Несторовић Милун, редов, нестао код Шапца 1914.\n# Несторовић Мирко, редов, нестао у Варовници 1914.\n# Поповић Милутин, редов, пог. у Албанији 1915.\n# Рабреновић Велимир, редов, умро у Албанији 1915.\n# Равић Дамњан, редов, умро у Албанији 1915.\n# Равић Јован, редов. пог. на Калису 1913.\n# Тодоровић Добривоје, редов, погинуо на Руднику 1914.\n:''Општина Котрашка, податке прикупили прота Милан Недовић, свештеник Чедомир Константиновић, Никола Ч. Вујовић, претседник општине и Војислав Јанковић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 490, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12005", "title": "Село Котража, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Котража, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Милета Јовановић, свештеник (умро од последица рањавања од стране Аустријанаца).\n# Крста Милутиновић, капетан I класе, погинуо је на Водену 1917. године, где је и сахрањен.\n# Драган Вујовић, п. поручник, погинуо је на Облој Чуки 1. маја 1917.\n# Вујовић Јеленко, редов, умро као рањеник у Котражи 1913.\n# Вујовић Тома, редов, пог. на Врбовцу 1915.\n# Ђуричић Светозар, каплар, пог. на Пашарској коси 1916.\n# Јанковић Владимир, редов, умро на Руднику 1914.\n# Јанковић Милутин, редов, пог. на Љум Кули 1915.\n# Јанковић Ненад, редов, пог. на Дрини 1914.\n# Јанковић Цветко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Каљевић Илија, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Каљевић Мирко, редов, умро у Ашаху 1916.\n# Кузмановић Влајко, редов, умро у Кривој Паланци 1913.\n# Кузмановић Крста, п. наредник, умро код куће 1914.\n# Кузмановић Милорад, редов, пог. на Зајечару 6. октобра 1915.\n# Кузмановић Радован, каплар, пог. на Кривој Паланци 1918.\n# Кузмановић Станимир, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Кузмановић Тихомир, каплар, пог. на Дренку 1913.\n# Кузмановић Чедомир, редов, умро у Суботској 1917.\n# Луковић Будимир, редов, пог. у Крагујевцу 1915.\n# Марић Вукић, редов, пог. на Руднику 1914.\n# Марић Тодор, редов, умро у Албанији 1913.\n# Марковић Вукоман, редов, умро у Митровици 1914.\n# Мечанин Благоје, редов, пог. на Дренку 1914.\n# Мечанин Божидар, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Мечанин Милојко, наредник, пог. на Васјату 1913.\n# Мечанин Тихомир, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Милинковић Јездимир, редов, умро у Солуну 1916.\n# Милинковић Јосиф, редов, умро у Штипу 1918.\n# Милинковић Обрад, редов, умро у Чачку 1914.\n# Милутиновић Алекса, п. наредник, умро у Чачку 1914.\n# Милутиновић Велимир, редов, умро у Крагујевцу 1913.\n# Милутиновић Милета, редов, нестао на Косову 1918.\n# Милутиновић Миливоје, редов, пог. на Руднику 1914.\n# Милутиновић Милован, наредник, умро у Скадру 1915.\n# Милутиновић Милоје, редов, умро у Куманову 1913.\n# Милутиновић Саватије, редов; умро у Скопљу 1914.\n# Милутиновић Тихомир, редов, умро у Драчу 25. марта 1913.\n# Миљић Илија, редов, умро у Чачку 1914.\n# Миљић Недељко, редов, пог. у Албанији 1915.\n# Миљић Светозар, редов, пог. на Дрини 1914.\n# Миљић Сава, редов, пог. у Хан Пијеску 1914.\n# Миљић Тадија, редов, пог. код Шапца 1914.\n# Миљић Тоша, редов, нестао код Шапца 1914.\n# Перичић Љубомир, редов, пог. на Брегалници 1913.\n# Перичић Мирко, редов, пог. на Руднику 1914.\n# Радовановић Вељко, редов, пог. на Араповцу 1914.\n# Радовановић Владимир, редов, пог. на Васјату 1912.\n# Радосављевић Недељко, редов, погинуо на Руднику 1914.\n# Ружић Влајко, редов, умро као рањеник на боловању 1913.\n# Ружић Рисим, редов, пог. на Хан Пијеску 1914.\n# Сеничанин Новак, редов, пог. на Мачковом Камену 27. марта 1915.\n# Сеничанин Новица, редов, пог. на Араповцу 1914.\n# Сеничанин Радомир, редов, пог. у Тирани 1915.\n# Стевановић Срећко, редов, умро у Грчкој 7. августа 1916.\n# Ћериман Владимир, редов, умро у Скадру 1915.\n# Чакаревић Вељко, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Чакаревић Добривоје, наредиик, умро у Митровици 1915.\n# Чакаревић Драгугин, редов, умро у Милановцу 1914.\n# Чакаревић Живко, редов, пог. на Колубари 1914.\n# Чакаревић Милисав, п. наредник, умро у Ајнберту - Африка - 1917.\n# Чакаревић Михаило, редов, пог. на Космају 1914.\n# Чакаревић Недељко, редов, умро код куће на боловању 1918.\n# Чакаревић Петроније, редов, пог. на Васјату 1912.\n# Чакаревић Радисав, редов, умро у Скопљу 1912.\n# Чакаревић Сретен, редов, умро у Чачку 1914.\n# Чакаревић Михаило, редов, пог. у Албанији 1915.\n# Чакаревић Урош, редов, пог. на Дрини 1914.\n:''Општина Котрашка, податке прикупили прота Милан Недовић, свештеник Чедомир Константиновић, Никола Ч. Вујовић, претседник општине и Војислав Јанковић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 580, "cyrillic": 0.998}
{"id": "11990", "title": "Село Негришори, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Негришори, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Станислав Ружић, поручник I чете V бат. X пешад. пука I позива, син Риста и Јеле, рођен 1882. године, погинуо на Пожерској чуки 1916.\n# Ђурђе Сретeновић, п. поручник IV ч. I б. X п. II поз, син Благоја и Круне, рођен 1885. год, од задобивених рана умро на боловању у Негришорима 18. маја 1914.\n# Милован Топаловић, п. поручник X п. II позива, син Алексија и Јованке, рођен 1877. год, погинуо на Чуки - Црна Река 16. октобра 1916.\n# Габоровић Борисав, каплар II ч. IV пољског артиљ. пука, пог. у Лазаревцу 1914.\n# Габоровић Војко, редов резервиста крушев. трупе, умро у Приштини 1915.\n# Габоровић Милисав, наредник митраљ. чете Шумад. дивиз, пог. у Соровићу 19. марта 1917.\n# Габоровић Милојко, редов III ч. I б. X п. I позива, умро у Приштини 25. марта 1915.\n# Габоровић Милутин, редов I ч. II б. XI п. I поз, умро од рана у Раљи 5. јануара 1915.\n# Габоровић Новица, п. наредник III ч. II б. ХШ п. I поз, пог. на Кајмакчалану 1916.\n# Габоровић Петар, I жељезн. чета жељезн. ком, пог. у Чачку 1915.\n# Габоровић Примислав, редов IV ч. II б. XI п. I поз, умро у Београду 19. фебруара 1915.\n# Габоровић Светомир, редов-болничар, умро у Тиролу 17. маја 1917.\n# Дмитровић Василије, п. наредник митраљ. одел. II б. XXII п, пог. на Битољу 17. октобра 1916.\n# Дуњић Алексије, редов IV ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Дуњић Бошко, редов I ч. I б. V прекобр. пука, пог. на Гучеву 1914.\n# Дуњић Вучко, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. у Причиновићу 1914.\n# Дуњић Глишо, редов-болничар Шумад. дивиз, умро у Вертекопу 9. јула 1916.\n# Дуњић Драгутин, редов IV ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Дуњић Милија, редов III ч. II б. XI п. I поз, умро у Приштини 1915.\n# Дуњић Миљко Ј, редов послед. одбране стараца, умро преко Албаније 1915.\n# Дуњић Милутин, редов IV ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Дуњић Раденко, редов-пионир Шумад. дивиз, умро на боловању код куће 7. марта 1915.\n# Дуњић Спасоје, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро у Ашаху 18. марта 1916.\n# Живановић Милош, редов IV ч. II б. X п. III поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Живановић Радивоје, послед. одбрана стараца, умро у Негришорима 1915.\n# Илић Илија, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро на боловању код куће 1916.\n# Илић Милија, редов резерв. крушев. трупе, пог. у В. Крсни 1915.\n# Јанковић Драгољуб, редов I ч. I б. X п. I поз, умро од рана у Младеновцу 1914.\n# Јанковић Јован, каплар IV ч. I б. X кадров. пука, пог. на Конатици 1914.\n# Јаћимовић Гвозден, каплар IV ч. I б. X п. I пука, умро у Београду априла 1915.\n# Јаковић Драгољуб, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Лазаревцу 1914.\n# Јованчевић Новица, каплар IV ч. I б. X п. II поз, умро од рана у Уж. Пожези 7. марта 1915.\n# Коковић Андрија, редов IV ч. I б. X кадров. пука, пог. на Конатици 1914.\n# Коковић Арсеније, наредник IV ч. II б. Ниш. резерв. трупе, умро на боловању 4. априла 1919.\n# Кузмановић Јован, редов допунс пука I поз, заклан у Бицани 13. септембра 1913.\n# Кузмановић Јовић, наредник IV ч. I б. X п. III поз, пог. на Брестовику 1914.\n# Кузмановић Љубисав, редов резерв. крушев. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Кузмановић Љубомир, редов IV ч. II б. X п. I поз, умро преко Албаније 1915.\n# Кузмановић Милутин, редов резерв. крушев. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Лојаница Мијаило, редов I ч. I б. XI п. I поз, пог. на Степојевцу 14. новембра 1914.\n# Маркићевић Аксентије, редов резерв. круш. трупе, умро преко Албаније 1915.\n# Маркићевић Владисав, редов IV ч. I б. X п. кадров, нестао на Конатици 1914.\n# Марковић Миљко, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро на боловању код куће 7. новембра 1916.\n# Марковић Филип, п. наредник муниц. кол. Ш. Д. О, умро у Чачку 1918.\n# Милосављевић Јован, наредник Војно-техн. завода Крагујевац, нестао у Љешу 8. децембра 1915.\n# Митровић Адам, редов санит. пом. Морав. завој, умро у Прокупљу 7. априла 1914.\n# Митровић Богдан, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро преко Албаније 1915.\n# Митровић Вељко, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро на боловању код куће 21. марта 1915.\n# Митровић Вилиман, редов IV артиљ. пука, умро на боловању код куће 1918.\n# Митровић Владимир, редов послед. одбране стараца, умро на боловању код куће 1914.\n# Митровић Ђорђе, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Калису 9. септембра 1913.\n# Митровић Здравко, редов послед. одбране стараца, умро код куће 1915.\n# Митровић Миленко, редов IV ч. I б. III поз, пог. на Смедереву 11. новембра 1914.\n# Митровић Милија, наредник II п. пука „Књаз Михаило“, пог. на Брегалници 1913.\n# Митровић Младен, редов IV ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1914.\n# Митровић Чедомир, редов IV ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1914.\n# Николић Рајко, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро у Хајзгрину 1917.\n# Павловић Миленко, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро на боловању код куће 1915.\n# Протић Алексије, наредник митраљ. од. X п. II поз, утопио се у лађи 23. октобра 1916.\n# Ружић Велисав, редов IV ч. I б. X п. II поз, пог. на Кремни 6. јула 1915.\n# Ружић Видосав, наредник бој. ком. I б. X п, умро на болов. код куће 2. марта 1915.\n# Ружић Живко, редов Шумад. пионир. батер, умро у Раковици 17. марта 1915.\n# Ружић Миливоје, редов IV ч. I б. X кадров. пука, умро у Ашаху 28. септембра 1915.\n# Ружић Миљко, редов IV ч. I б. X п, умро у Београду 1915.\n# Ружић Мито, редов III бат. IV пољс. пука, умро у Чачку 1918.\n# Ружић Новица, каплар IV ч. I б. X п. I поз, пог. у Љешу 16. децембра 1912.\n# Ружић Танасије, редов V прекобр. пука, умро на Крфу 1915.\n# Ружић Чедомир, редов IV ч. I б. X п. II поз, пог. на Ђурђевим Стубовима 1912.\n# Симеуновић Антоније, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Брестовом Долу 1915.\n# Симеуновић Милутин, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Причиновићу 1914.\n# Симеуновић Радован, каплар IV ч. I б. X п. II поз, умро у Солуну 1915.\n# Симеуновић Светозар, редов IV ч. I б. X п. I поз, нестао у Љешу 5. новембра 1912.\n# Спасојевић Александар, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро у Крчагову 1915.\n# Спасојевић Милутин, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. у Причиновићу 1914.\n# Спасојевић Недељко, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. у Причиновићу 1914.\n# Сретеновић Никола, редов II ч. I б. V прек. пука, пог. на Крупњу 1914.\n# Станић Василије, умро у рату.\n# Стевановић Драгић, редов послед. одбране стараца, умро код куће 1915.\n# Стевановић Милић, редов послед. одбране стараца, умро код куће 1915.\n# Тодоровић Добривоје, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро на болов. код куће 1915.\n# Тодоровић Сава, редов последње одбране стараца, умро код куће 1915.\n# Топаловић Илија, редов IV ч. I б. XI п. I поз, пог. на Јагодини 18. октобра 1915.\n# Топаловић Миливоје, редов IV ч. I б. X п. II поз, пог. на Н. Пазару 8. октобра 1912.\n# Топаловић Чедомир, п. наредник IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Брестовом Долу 18. октобра 1915.\n:''Општина Дучаловска, податке прикупио претседник општине Ранко Љ. Поповић и Вељко Р. Ђунисијевић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%BE%D1%80%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1298, "cyrillic": 0.817}
{"id": "11976", "title": "Село Вича, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Вича, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Аврам Милетић, рез. капетан I кл, по повратку из рата од последица умро 1925.\n# Бабић Витомир, пог. на Солунском фронту 1916.\n# Бабић Војислав, редов I ч. 1 б. X п, кадровац, † у Крагујевцу 1. јануара 1915.\n# Бабић Мијаило, пог. на Дренку у борби са Бугарима 18. јула 1913.\n# Бабић Милан, кадровац, † на боловању 18. марта1915.\n# Бешевић Драгиша, нестао 6. септембра1914.\n# Бешевић Милош, редов послед. одбране стараца, † у Кајсгрину 5-I-1916.\n# Бешевић Радомир, заробљен 1915. године и † у ропству 1916.\n# Борисављевић Бошко, редов X п. 1. поз, погибе у Миросаљцима 21. новембра 1914.\n# Булија Живко, † у нишкој болници.\n# Булија Миленко, обвезн. 1 поз, † у Драчу 15. децембра 1915.\n# Герзић Добросав. обвезн. посл. одбр. млад, † као тешки рањеник 15. новембра 1915.\n# Герзић Станко, кадровац, † на лађи код Драча 1915.\n# Главоњић Војин, редов X пука, † преко Албаније 20. децембра 1915.\n# Главоњић Вучић, заробљен и пог. 1914.\n# Главоњић Добросав, редов II чете, X п, † код куће 3. новембра 1918.\n# Главоњић Драгомир, обвезн. X п. III поз, † у крагујевачкој болници 10. априла 1915.\n# Главоњић Живко, пог. на Солунском фронту 1917.\n# Главоњић Мијаило, пог. на Дренку у борби са Бугарима 18. јуна 1913.\n# Главоњић Милан, старац од 80 год, † у ропству у Браунау 3. јуна 1917.\n# Главоњић Милован, регрут, нестао 5. новембра 1914.\n# Главоњић Раденко, пог. у срп-аустр. рату 1914.\n# Главоњић Радич, обвезн. X п. I поз, † код Лознице 1914.\n# Главоњић Радоје Р, редов V орд. бат. X пука, † у Бицећама 15. јула 1915.\n# Главоњић Стојан, кадровац, † на боловању код куће 25. јануара 1915.\n# Грујић Драгољуб, пог. у срп-аустр. рату 5. августа 1914.\n# Гуковић Витомир, обвезн. X п. II позива, † у Ужицу од тифуса јануара 1915.\n# Гуковић Илија, обвезн. X п. I позива, † у чачанској болници 15. новембра 1918.\n# Драмлић Милутин, пог. у срп-аустр. рату 1914.\n# Ђокановић Милоје, пог. у срп-аустр. рату на Шапцу 8. августа 1914.\n# Ђокановић Момир, нестао преко Албаније 1915.\n# Ђукановић Ненад, п. наредник пионер. ч. X п. II поз, † у Ужицу 9. марта 1915.\n# Зарић Велисав, обвезн. X п. II поз, † од тифуса код куће 10. марта 1915.\n# Зарић Веселин, обвезн. послед. одбране, † на боловању код куће 1. фебруара 1915.\n# Зарић Марко, кадровац, пог. код Београда октобра 1915.\n# Ивановић Велимир, † у Приштини јуна 1913.\n# Ивановић Светозар, обвезн. X п. I поз, † у ропству у Аустрији јуна 1916.\n# Јанковић Влајко, редов 1 ч. X пука, пог. на Јевремовцу 20. октобра 1914.\n# Јаћимовић Милош, обвезн. послед. одбр. стараца, † од тифуса код куће 11. марта 1915.\n# Јеремић Јеремија, пог. преко Албаније 1915.\n# Јеремић Љубомир, младић од 19 год, † у Нежидеру у ропству 14. фебруара 1917.\n# Јеремић Милован, † у Скадру 30. децембра 1915.\n# Јеремић Тихомир, обвезн. X п. I поз, † у аустр-срп. рату у болници 1914.\n# Јовановић Ђорђе, каплар II чете X пука, † у Кајсгрину 10. марта 1916.\n# Јовановић Живко, пог. у срп-аустр. Рату 20. новембра 1914.\n# Јовановић Милорад, обвезн. X п. II поз, † на боловању код куће 16. марта 1915.\n# Ковачевић Благоје, редов I чете X комб. пука, умро преко Албаније 22. децембра 1915.\n# Ковачевић Василије, пог. у српско-аустријском рату 1914.\n# Ковачевић Вељко, пог. у Сјечјој Рјеци 8. новембра 1914.\n# Ковачевић Вићентије, умро у ропству у Браунау, новембра 1918.\n# Ковачевић Добросав, обвезн. X п. I поз, умро на боловању код куће 22. фебруара 1915.\n# Ковачевић Јован, обвезн. X п. I поз, умро код куће на боловању 2. фебруара 1915.\n# Ковачевић Мирко, пог. у борби са Арнаутима код Бицана 3. новембра 1912.\n# Ковачевић Милојко, регрут X п, умро у Приштини 25 марта 1915.\n# Ковачевић Милутин, регрут, умро од тифуса у Каваји 23 децембра 1915.\n# Ковачевић Милутин Б, редов крушев. резерв. трупе, умро од глади пред Валоном 21. децембра 1915.\n# Ковачевић Нићифор, регрут, умро у Приштини од тифуса 1915.\n# Ковачевић Радоје, обвезн. III поз, умро у чачанској болници 7. новембра 1918.\n# Ковачевић Раденко, каплар II чете X пука, умро у Аустрији 20. октобра 1918.\n# Ковачевић Светислав, пог. у срп-аустр. рату 8. септембра 1914.\n# Лазовић Драгомир, кадровац, умро у Приштинској болници 10. јануара 1915.\n# Лончаревић Лука, умро код куће 9. октобра 1914.\n# Маричић Андрија, редов IV чете II прекобр. пука, умро у Ипсосу - Крф 30. јануара 1916.\n# Милекић Војислав, обвезн. II поз, умро у Бизерти 1917.\n# Милекић Милић, редов X п. I поз, пог. на Младеновцу 20. новембра 1915.\n# Милекић Милош, умро у чачанској болници 14. децембра 1919.\n# Милекић Раденко, пог. на Церу 5. августа 1914.\n# Милекић Радојица, редов XI п, пог. на Степојевцу 15. новембра 1914.\n# Милекић Светозар, пог. код Вишеграда на коси Панос 3. августа 1914.\n# Милетић Адам, обвезн. X п. III поз, пог. на Смедереву 2. октобра 1915.\n# Милетић Давид, редов I чете II прекобр. пука, пог. на Каменику октобра 1915.\n# Милетић Драгић, обвезн. послед. одбране стараца, умро 25. новембра 1918.\n# Милетић Љубисав, обвезн. послед. одбране, умро од тифуса код куће 10. марта 1915.\n# Милетић Милан, редов X п. III поз, пог. у српско-аустр. рату 20. новембра 1914.\n# Мијатовић Гојко, пог. у срп-аустр. рату 1914.\n# Мијатовић Петар, обвезн. X п. II поз, умро код куће на боловању 15. марта 1915.\n# Мијатовић Спасоје, пог. на коси Панос код Вишеграда 3. августа 1914.\n# Милинковић Михаило, редов рез. трупе крушевачке, умро на Крфу 15. јануара 1916.\n# Милинковић Радомир, умро од глади фебруара 1916.\n# Милисављевић Богић, умро на боловању код куће од тифуса 3. марта 1915.\n# Милисављевић Миладин, обвезн. X п, умро 16. јануара 1916.\n# Милисављевић Обрад, обвезн. X п. I поз, умро од тифуса у Београду 3. марта 1919.\n# Мирковић Велимир, обвезн. профијант. X п. I поз, умро 26. децембра 1915.\n# Мирковић Данило, пог. на Крупњу 1. априла 1914.\n# Мирковић Драгиша, кадровац, умро у приштинској болници 29. јануара 1915.\n# Мирковић Мирко, обвезн. последње одбране, умро од тифуса код куће 29. марта 1915.\n# Недељковић Станимир, обвезн. X п. I поз, пог. на Церу 6. септембра 1914.\n# Нешовић Витомир, обвезн. X п. II поз, умро од душевних депресија у Београду 5. августа 1918.\n# Нешовић Добривоје, кадровац, пог. на Крупњу 7. септембра 1914.\n# Нешовић Мијат, редов II пољ. болн. Шумад. див, умро на боловању 13. новембра 1918.\n# Нешовић Миљојко, умро на плавом Јадрану 5. јануара 1916.\n# Нешовић Станимир, приликом спровођења у ропство умро пред Београдом новембра 1915.\n# Обрадовић Добросав, умро од тифуса на боловању код куће 24. априла 1915.\n# Паић Симеун, редов крушев. трупе, умро од глади у Каваји 12. децембра 1915.\n# Павловић Владимир, умро на боловању код куће 29. децембра 1914.\n# Павловић Никола, регрут, умро у Ресну 20. децембра 1915.\n# Пантовић Гојко, обвезн. последње одбране, умро од тифуса код куће 15. априла 1915.\n# Пантовић Спасоје, редов I доп. бат. V прекобројног пука, умро у Прахатијату 15. новембра 1916.\n# Пантовић Цветко, редов-болничар енглеске мисије Црвеног крста, нестао у Тулону 17. октобра 1916.\n# Петровић Димитрије, кадровац, пог. на Торлаку 1. децембра 1914.\n# Радовановић Милан, обвезн. V прекобр. п. I поз, умро у Крагујевцу октобра 1915.\n# Радовановић Милојко, обвезн. II поз, умро у ропству у Чешкој 3. априла 1915.\n# Радовановић Рајко, каплар X п, пог. у Прањанима 15. новембра 1914.\n# Радовановић Светозар, обвезн. II поз. X п, умро у Крагујевцу од рана 18. јануара 1915.\n# Радовић Драгољуб, обвезн. X п. II поз, пог. у срп-аустр. рату 26. октобра 1914.\n# Рановић Неофит, кадровац, умро у Приштини 1. априла 1915.\n# Рановић Радојица, кадровац, пог. на реци Шкумби 25. децембра 1915.\n# Радоњић Милан, редов II чете X п, пог. на Кривој Чуки 9. августа 1915.\n# Радоњић Никола, умро у Владичином Хану 12. августа 1913.\n# Радоњић Радоња, кадровац, умро у битољској болници 1. фебруара 1915.\n# Сретеновић Драгомир, обвезн. III, поз, умро у ропству у Ашаху маја 1916.\n# Стефановић Андрија, обвезн. X п. I поз, пог. на Крупњу 4. септембра 1914.\n# Стефановић Благоје, обвезн. X п. III поз, умро у чачанској болници 26. маја 1915.\n# Стефановић Богосав, кадровац, умро у приштинској болници 17. децембра 1914.\n# Стојковић Благоје, пог. у срп-аустр. рату 1914.\n# Стојковић Мића, п. наредник X п. I поз, умро на острву Виду 25. фебруара 1916.\n# Стојковић Радомир, обвезн. I поз, пог. на Крупњу 5. септембра 1914.\n# Стојковић Светозар, редов II ч. X пука, пог. на Причиновићу 9. септембра 1914.\n# Танасијевић Вукосав, обвезн. X п. II поз, пог. на Смедереву октобра 1915.\n# Тодоровић Обрен, обвезн. болнич. чете III поз, умро у чачанској болници 8. марта 1915.\n# Ћировић Драгић, обвезн. III поз, пог. у с. Удовицама - Смедерево 2. октобра 1915.\n# Ћировић Михаило, умро у Вичи на боловању 31. децембра 1912.\n# Ћировић Радомир, обвезн. X н. II поз, умро у Горачићима од рана 11. децембра 1914.\n:''Општина Вичка, податке прикупио прота Милан Недовић из Виче.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D1%87%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1432, "cyrillic": 0.923}
{"id": "11979", "title": "Село Горачићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Горачићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Бискуповић Обрад, наредник, умро од ратних последица код куће 1920.\n# Бодић Божо, редов, пог. код Јагодине 1915.\n# Бодић Драгослав, редов, нестао око Призрена 1915.\n# Бодић Милојко, редов, умро у Сталаћу 1915.\n# Бодић Спасоје, редов, умро у ропству у Аустрији 1915.\n# Бодић Тихомир, каплар, пог. код Крушевца 1915.\n# Васиљевић Милутин, редов, пог. код Крушевца 1915.\n# Васиљевић Никола, редов, нестао 1915.\n# Вељовић Јездимир, редов, умро у Ашаху 1914.\n# Вељовић Милисав, п. наредник, умро у Нишу 1914.\n# Вељовић Радомир, редов, умро у Ашаху 1914.\n# Веселиновић Милан, каплар, погинуо на Конатици 1914.\n# Вујовић Благоје, редов, умро у Нишу 1914.\n# Главинић Јован, редов, умро у Крагујевцу 1914.\n# Главинић Милосав, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Главинић Момчило, редов, умро у Приштини 1914.\n# Главинић Радојко, редов, умро у Приштини 1914.\n# Главинић Радош, редов, умро у Ашаху 1916.\n# Главинић Рајко, редов, пог. код Љеша 1912.\n# Давидовић Велимир, редов, умро у Браун Нау 1916.\n# Давидовић Владимир, п. наредник, погинуо у Београду 1915.\n# Давидовић Вучко, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Давидовић Јован, редов, пог. код Љеша 1912.\n# Давидовић Коста, редов, пог. на Космају 1915.\n# Давидовић Љубомир, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Давидовић Милић, п. наредник, пог. на Солунском фронту 1917.\n# Давидовић Радојко, редов, умро у отступању 1916.\n# Ђуровић Велимир, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Ђуровић Вуле, редов, умро у отступању 1916.\n# Ђуровић Вучић, редов, умро у отступању 1916.\n# Ђуровић Крста, редов, умро у Аустрији 1916.\n# Ђуровић Милош, редов, умро у Аустрији 1916.\n# Ђуровић Младен, редов, умро у Аустрији 1916.\n# Ђуровић Павле, редов, пог. у Београду 1914.\n# Зимоњић Божо, редов, умро у Младеновцу 1914.\n# Зимоњић Добросав, редов, пог. у Београду 1914.\n# Зимоњић Драгић, редов, пог. на Космају 1915.\n# Зимоњић Драгомир, редов, нестао у Аустрији 1915.\n# Зимоњић Љубисав, редов, умро Хајзгрину 1916.\n# Зимоњић Милија, редов, умро у Приштини 1914.\n# Зимоњић Милојко, редов, умро у Приштини 1914.\n# Зимоњић Мирко, редов, умро у Приштини 1914.\n# Зимоњић Радош, редов, умро у Приштини 1914.\n# Зимоњић Тијосав, редов, пог. на Вршкој Чуки 1915.\n# Зимоњић Тихомир, каплар, пог. на Дренку 1913.\n# Јаковљевић Милосав, редов, умро у Ашаху 1918.\n# Јањић Будимир, редов, нестао 1915.\n# Јањић Димитрије, редов, нестао у Француској 1916.\n# Јањић Драгић, редов, умро у Приштини 1915.\n# Јањић Здравко, редов, погинуо на Солунском фронту 1917.\n# Јањић Марко, редов, пог. на Вршкој Чуки 1915.\n# Јањић Светислав, редов, умро у Приштини 1914.\n# Јањић Тодор, редов, пог. на Вертекопу 1916.\n# Јевремовић Драгомир, редов, нестао у Пећи 1915.\n# Јевремовић Илија, редов II ч. II б. II прекобр пука, умро у Сталаћу 1. марта 1915.\n# Јевремовић Мијат, редов, умро у Тузли 1915.\n# Јевремовић Милован, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Јевремовић Мића, редов, погинуо на Брестовом Долу 1915.\n# Јелић Војислав, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Јелић Тихомир, редов II ч. II б. X п. I поз, пог. на Брестовом Долу 17. октобра 1915.\n# Јоксимовић Бошко, п. наредник, умро у Тирани 1913.\n# Јоксимовић Мијаило, наредник, нестао у Халепу (Азија) 1915.\n# Јоловић Добривоје, редов, умро у Београду 1915.\n# Јоловић Здравко, редов, умро у Тирани 1913.\n# Јоловић Милорад, редов, пог. на Брестовом Долу 1915.\n# Јоловић Обрад, редов, нестао 1915.\n# Јоловић Чедомир, редов, умро у Тирани 1913.\n# Јеринић Милосав, редов, пог. у Београду 1914.\n# Јеринић Михаило, редов, пог. у Београду 1914.\n# Јеринић Сретен, п. наредник, пог. код Јагодине 1915.\n# Јоровић Димитрије, каплар, умро у Тирани 1912.\n# Кнежевић Добросав, каплар, погинуо у Причиновићу 1916.\n# Кнежевић Павле, младић од 18 год, умро у Ћустендилу 22. децембра 1915.\n# Кнежевић Станимир, редов, умро на Солунском фронту 1915.\n# Луковић Радосав, редов, умро у ропству у Аустрији 1915.\n# Милетић Радојко, редов, умро у Тирани 1912.\n# Мојсиловић Ђорђе, редов, нестао 1916.\n# Новичић Дмитар, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Пајовић Видосав, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Петровић Бранислав, редов, умро у Приштини 1914.\n# Петровић Драгомир, редов, умро у Осечини 1914.\n# Петровић Живко, каплар, пог. на Дренку 1913.\n# Петровић Здравко, редов, умро у Београду 1915.\n# Пегровић Лука, редов, нестао на Солунском фронту 1918.\n# Петровић Љубисав, редов, погинуо на Вршкој Чуки 1915 год.\n# Петровић Марко, редов, умро у Солуну 1918.\n# Петровић Миленко, редов, умро у Косовској Митровици 1912.\n# Петковић Владимир, редов, нестао на Космају 1914.\n# Петковић Никола, п. наредник, умро у ропству у Ашаху 1915.\n# Петковић Милан, редов, пог. на Дунаву 1918.\n# Петковић Милун, редов, I батер. XI пеш. пука, пог. на Ветернику 1916.\n# Петковић Радивоје, редов, умро на боловању код куће 1915.\n# Петковић Сретен, редов, пог. код Зајечара 1915.\n# Петковић Станимир, редов, пог. у Скопљу 1915.\n# Петковић Чедомир, редов, умро у Крчагову 1914.\n# Поповић Аврам, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Поповић Витомир, редов, пог. на Вишеграду 1914.\n# Поповић Владимир, редов, умро у Приштини 1915.\n# Поповић Иван, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Поповић Јанићије, редов, умро у Чачку 1915.\n# Поповић Милинко, редов, пог. код Шапца 1916.\n# Поповић Радојица, редов, умро код Свилајнца 1915.\n# Поповић Сава, редов, умро на боловању код куће 1916.\n# Поповић Сретен, редов, умро у Ивањици 1916.\n# Радојичић Светозар.\n# Радосављевић Богосав, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Радосављевић Борисав, редов, пог. код Врњачке Бање 1916.\n# Радосављевић Велимир, редов, погинуо на Књажевцу 1914.\n# Радосављевић Владислав, редов, умро у Чачку 1914.\n# Радосављевић Војимир, редов, умро у Тирани 1915.\n# Радосављевић Драгић, редов, умро у лађи на мору 1915.\n# Радосављевић Михаило, редов, умро у Бранун Нау 1915.\n# Радосављевић Обрен, редов III ч. I б. крушевач. рез. трупа, умро у Г. Милановцу 15. децембра 1914.\n# Радосављевић Радосав, редов, умро у Осечини у болници 1915.\n# Рајковић Бошко, п. наредник II ч. I б. X п. I поз, умро у Драчу 3. јануара 1916.\n# Ружичић Драгић, редов, умро у Ашаху у ропству 1918.\n# Ружичић Живко, каплар, пог. на Космају 1914.\n# Ружичић Коста, редов, нестао преко Албаније 1915.\n# Ружичић Милован, редов, пог. на Космају 1914.\n# Ружичић Наум, каплар, пог. на Солунском фронту 1918.\n# Ружичић Радоје, редов, умро у Аустрији 1916.\n# Ружичић Радојица, каплар, пог. у Скопљу 1915.\n# Ружичић Ранисав, каплар, пог. на Конатици 1914.\n# Седларевић Добривоје, редов, умро у Солуну 1916.\n# Седларевић Живан, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Сеничић Живко, редов, умро на Крфу 1916.\n# Сеничић Мијаило, редов II ч. 1 б. X п, умро код Скадра 14. октобра 1915.\n# Сеничић Михаило, каплар, умро у Чачку 1914.\n# Сеничић Обрен, редов, погинуо код Врњачке Бање 1916.\n# Симовић Рајко, редов, умро у Тирани 1915.\n# Симовић Симо, редов, пог. на Крупњу 1914.\n# Славковић Обрен, редов, умро у лађи на мору 1915.\n# Славковић Радивоје, редов, умро у Браун Нау 1915.\n# Спасојевић Богић, редов, умро на Шапцу 1914.\n# Станковић Богдан, редов, умро у Солуну 1916.\n# Станковић Јован, каплар, умро у Крагујевцу 1915.\n# Станковић Радомир, редов, пог. на Београду 1915.\n# Стевановић Велисав, редов, умро на боловању код куће 1914.\n# Стевановић Драгољуб, редов, умро на боловању код куће 1914.\n# Стевановић Милојко, редов, умро на Јавору 1915.\n# Стојановић Владимир, редов, умро у Приштини 1915.\n# Стојановић Михаило, редов, погинуо на Смедереву 1914.\n# Стојановић Станоје, каплар IV ч. 1 б X п. кадровац, пог. на Аратовцу 11. новембра 1914.\n# Стојановић Стојан, редов, погинуо на Оштром Камену 1915.\n# Стојановић Тијосав, редов, пог. на Мокром Лугу 1914.\n# Страњанчевић Урош, редов, умро у Албанији 1915.\n# Суруџић Урош, редов, умро код куће на боловању 1916.\n# Терзић Витор, редов, нестао у отступању 1915.\n# Терзић Драгоје, ред. II ч. 1 б. X п. III поз, умро у Скадру 20. децембра 1915.\n# Терзић Јездимир, редов, пог. у Сурдулици 1914.\n# Терзић Маринко редов, умро у Младеновцу 1915.\n# Терзић Милован, редов, умро у Чачку 1913.\n# Терзић Милун, редов, умро у Драчу 1915.\n# Терзић Тихомир, редов, умро у Тирани 1913.\n# Трашевић Јеремија, п. наредник, пог. на Маљену 1914.\n# Филиповић Живко, редов, умро у Солуну 1916.\n# Филиповић Тихомир, редов, умро у Солуну 1916.\n# Филиповић Филип, редов, умро у Солуну 1916.\n# Царевић Обрен, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Царевић Радован, редов, умро у Призрену 1912.\n# Царевић Софроније, редов, умро у ропству у Ашаху 1916.\n# Царевић Станимир, редов, умро у Азији 1916.\n# Чубрић Војислав, редов III . I б. V прек. п, пог. на Гучеву 1915.\n# Чубрић Драгомир, редов, умро при отступању 1915.\n# Чубрић Милован, редов, пог. код Београда 1915.\n# Чубрић Радич, редов, умро у Приштини 1915.\n# Чубрић Радомир, редов, умро у ропству у Аустрији 1917.\n:''Општина Горачићска, податке прикупили Мијаило Кнежевић, деловођа и Миломир Кнежевић, писар.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1350, "cyrillic": 0.979}
{"id": "12001", "title": "Село Милатовићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Милатовићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Антонијевић Живојин, редов допун. чете X п. I поз, нестао на Јевремовцу 1914.\n# Бабић Душан, редов III ч. II б. XI п. I поз, умро у Приштини 9. новембра 1915.\n# Бабић Љубо, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Ужицу 1915.\n# Бабић Спасоје, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Смедереву 1915.\n# Богетић Новак, редов II ч. I б. X п. I поз. пог. на Јевремовцу 1914.\n# Вукадиновић Михаило, редов III ч. III б. XIX пука, умро у Блице Мали 27. септембра 1916.\n# Вукићевић Велимир, редов I ч. II б. X п. I поз, умро у 17 пољс. болн. Ш. Д. 6. априла 1915.\n# Вукићевић Гојко, редов штаб IV батер. X п. I поз, умро у Чачку 1915.\n# Вукићевић Ђорђе, десетар II ч. I б. X п. II поз, умро у Хајзгрину 1916.\n# Вукићевић Икодин, регрут, умро у Хајзгрину 1916.\n# Вукићевић Мијат, каплар штаб X п. IV батер. I поз, умро у Чачку 25. априла 1915.\n# Вукићевић Милан, послед. одбрана, умро у ропству у Хајзгрину 1916.\n# Вукићевић Миленко, обешен од Аустријанаца у Гучи 26. децембра 1915.\n# Вукићевић Миливоје, редов II ч. I б. X кадровач. п, умро у Приштини 1916.\n# Вукићевић Раденко, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1915.\n# Вукићевић Радомир, обвезник, умро код куће на боловању 13. октобра 1913.\n# Вукићевић Радослав, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Шапцу 1914.\n# Вукићевић Радош, артиљерац, умро у Чачку 1915.\n# Вукићевић Сава, каплар II ч. I б. X п. I поз, пог. код Шапца 1914.\n# Вукићевић Тијосав, обвезник, умро у Чачку 1914.\n# Вулићевић Гвозден, редов X п, пог. на Колубари 1914.\n# Вучићевић Владимир, редов комор. штаб X п. I поз, нестао на Јевремовцу 1914.\n# Гогић Владета, обешен од Аустријанаца у Гучи 26. децембра 1915.\n# Ђокић Веселин, редов X пука, пог. на Церу 1914.\n# Зечевић Велисав, редов III ч. I б. V прекобр. п. I поз, пог. на Церу 1914.\n# Зечевић Веселин, редов X пука, пог. код Шапца 1914.\n# Зечевић Вучко, редов прет. X п. I поз, умро код куће 23. јануара 1915.\n# Зечевић Вуле, редов, допуна I поз, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Зечевић Драгић, обвезн. последње одбране, умро код куће 1915.\n# Зечевић Драгомир, п. наредник I допуна б. X п. II поз, умро у ропству 1916.\n# Зечевић Маринко, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. на Вељој Глави 1915.\n# Зечевић Милован, редов X п. пука, умро преко Албаније 1915.\n# Зечевић Проко, редов инвалид без руке, умро код куће 1920.\n# Јовановић Владимир, редов III ч. I б. V прекобр. п. I поз, пог. на Церу 1914.\n# Калајџић Аксентије, обвезник, умро код куће на боловању 11. фебруара 1916.\n# Калајџић Коста, регрут, умро преко Албаније 1915.\n# Калајџић Милорад, редов коморџ. II ч. IV б. X п. I поз, пог. на Везировом Мосту 1912.\n# Калајџић Паун, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Младеновцу 1915.\n# Калајџић Светозар, редов коморџ. X п. I поз, пог. на Љум Кули 1915.\n# Капларевић Богдан, редов III поз, умро од тифуса у Пожаревцу 21. марта 1915.\n# Капларевић Веселин, редов X п, пог. на Панасу - Босна 3. августа 1914.\n# Капларевић Војислав, редов X п, пог. између Хан Пијеска и Жљебова 23. септембра 1914.\n# Капларевић Здравко, убијен од Аустријанаца у Милатовићима 26. новембра 1915.\n# Капларевић Живко, редов XIV п. пука, умро у Рајцу 1915.\n# Капларевић Илија, убијен од Аустријанаца у Милатовићима 26. октобра 1915.\n# Капларевић Јанко, редов X п, умро у К. Митровици 30. децембра 1914.\n# Капларевић Марјан, редов II ч. IV б. X п. I поз, пог. код Шапца 1914.\n# Капларевић Милан, редов штаб IV б. X п. I поз, умро у Коцељеву 12. августа 1914.\n# Капларевић Милован, регрут, умро преко Албаније 1915.\n# Капларевић Милош, редов прет. II ч. I б. X п. III поз, умро у Смедереву 1915.\n# Капларевић Миљко, релов II ч. IV б. X п, пог. код Шапца 1914.\n# Капларевић Раденко, редов II ч. II б. X п. II поз, пог. на Вељој Глави 1915.\n# Капларевић Радомир, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. на Вeљоj Глави 1915.\n# Капларевић Ранисав, редов II ч. I б. X п, пог. на Камен Долу 25. новембра 1914.\n# Мирковић Вељко, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Крчагону 5. августа 1914.\n# Марковић Живота, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Чачку 7. марта 1914.\n# Остојић Велимир, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Нишу - Ћеле Кула - 12. децембра 1914.\n# Остојић Вељо, редов III ч. I б. V прекобр. п. I поз, пог. на Церу 1914.\n# Плазинић Миливоје, редов, умро код куће на боловању 18. марта 1915.\n# Поповић Витомир, редов I ч. I б. V прекобр. п. I поз, пог. на Церу 1914.\n# Поповић Илија, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Крагујевцу 20. јула 1913.\n# Поповић Јеврем, убијен од Аустријанаца у Милатовићима 26. октобра 1915.\n# Поповић Михаило, редов III ч. I б. ХХI п, умро у Шијаку 16. јануара 1916.\n# Поповић Сава, редов IV батер. брдс. артиљер. пука, умро у Страџину 10. јула 1913.\n# Поповић Филип, редов II ч. I б. X кадровач. п, пог. у Београду 1915.\n# Радичевић Милорад, редов III ч. I б. V прекобр. п. I поз, пог. на Церу 19 4.\n# Ракићевић Милош, каплар I ч. IV б. X п. I поз, пог. код Шапца 1914.\n# Ружић Дмитар, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1915.\n# Ружић Добросав, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Скопској болници 21. новембра 1914.\n# Ружић Драгољуб, обвезник, умро код куће на боловaњу 3. марта 1915.\n# Ружић Милутин, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Ужицу 1915.\n# Ружић Тадија, редов IV ч. III б. XXI п, пог. на Шапцу 1914.\n# Сатарић Адам, редов II ч. I б. X п. III поз, умро на боловaњу код куће 1915.\n# Сатарић Гаврило, редов II пом. болн. Морав. бригаде, умро у Скопљу 7. децембра 1912.\n# Сатарић Добривоје, редов II ч. I б. X п, умро у Младеновцу 1915.\n# Сатарић Ивко, редов III ч. I б. I поз, умро у Приштини 9. фебруара 1915.\n# Сатарић Коста, редов коморџ. II ч. IV б. X п. I поз, умро у Скопљу 18. децембра 1912.\n# Сатарић Мијаило, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Сатарић Милосав, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Младеновцу 1915.\n# Сатарић Никола, регрут, умро преко Албаније 1915.\n# Сатарић Радоје, редов II ч. I б. X п. II поз. убијен код куће на боловању 1915.\n# Сатарић Радош, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Нишу 1915.\n# Сатарић Танаско, редов II ч. I б. X п. I поз. пог. код Шапца 1914.\n# Сатарић Тихомир, редов II ч. I б. IV прекобр. п. I поз, погинуо на Церу 1914.\n# Спасојевић Милан, удавио се 15. марта 1913.\n# Стевановић Велисав, редов Ш. Д. болнич. чете III поз, умро у Хајзгрину 1916.\n# Томић Бошко, профијант Ш. Д. I поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Томић Вучко, редов IV ч. II доп. б. X п, пог. на Церу 1914.\n# Томић Михаило, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Шапцу 1914.\n# Томић Ранисав, редов III ч. II доп. б. X п. II поз, пог. на Вељој Глави 1915.\n# Томић Светолик, редов III ч. IV б. XI п, пог. на Ветернику 1918.\n# Туфегџић Вукојица, обвезник, умро код куће на боловању 29. јануара 1915.\n# Ћурчић Јеврем, редов I поз, пог. на Дренку 18. јуна 1913.\n# Ћурчић Милојко, регрут, умро преко Албаније 1915.\n# Ћурчић Савко, обвезник, умро код куће на боловању 17. јануара 1915.\n# Шолајић Светозар, убијен од Аустријанаца у Милатовићима 26. октобра 1915.\n26. октобар 1915. године у Каонској и Дубачкој општини\n:''Реченог дана и године, аустријски војници убили су селедећа лица и то:'':''а) у Каони: Ивка Карићанина, Љуба Пајовића и Велику, жену Милете Пајовића;'':''б) у Милатовићима: Здравка Капларевића, Илију Капларевића, Јеврема Поповића и Светозара Шолајића;'':''в) у Власшељицама: Светозара Терзића, Владимира Биорца и Анку, жену Обрада Марковића;'':''г) у Г. Дубцу: Миљојку, жену Ристивоја Рудинца.'':''Тога дана Аустријанци су ухватили Јова Тадића из Д. Дубца, Миленка Вукићевића из Милатовића, његовог сина Милана и снаху, од другог сина, Микрену и Владету Гогића, такође из Милатовића. Тачно након два месеца, 26. децембра 1915. год, обесили су их пред црквом у Гучи, изузев Милана, кога су одвели у ропство у Хајзгрин, где је и умро.''''Општина Каонска, податке прикупили и списак савесно сачинили Мил. Костић, претседник општине и Јов. Пајовић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1461, "cyrillic": 0.831}
{"id": "12007", "title": "Село Вирово, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Вирово, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Михаило Ћирјаковић, капетан I кл. учествовао је у свима ратовима од почетка до краја. Умро је код куће 1934.\n# Јаков Недељковић, потпоручник. Изнурен ратовима умро је код куће 1929.\n# Богосав Јоксимовић, п. поручник. У Арнаутској буни Богосав је од стране Арнаута ухваћен и исечен на парчад на Васјату 1913.\n# Баралић Чедомир, редов, умро код куће као обвезник.\n# Бошковић Добривоје, наредник, умро у току рата 1915.\n# Бошковић Драгиша, редов, пог. на Солунском фронту 1918.\n# Бошковић Живојин, редов, пог. 1914.\n# Бошковић Стојадин, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Бошковић Тома, редов, пог. на Калису 1913.\n# Гачановић Драгомир, редов, пог. 1913.\n# Гачановић Недељко, редов, пог. 1915.\n# Гачановић Стојан, редов, пог. на полож. Жеговац 1915.\n# Ђенић Никола, редов, пог. на Причиновић 1914.\n# Жуњић Ранко, редов, умро у ропству 1916.\n# Јовановић Живко, редов, пог. 1914.\n# Јовановић Милија, редов, пог. у Арнаутској буни у Васјату 1913.\n# Јовановић Милутин, редов, пог. код Београда 1914.\n# Јовановић Недељко, редов, пог. 1915.\n# Јоксимовић Јован, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Јоксимовић Јоксим, редов, пог. на Васјату 1913.\n# Јоксимовић Милован, редов, пог. 1915.\n# Кнежевић Будимир, редов, пог. у Црнишеву 1916.\n# Крљанац Василије, редов, пог. на Гучеву 1914.\n# Милинковић Милисав, редов, пог. на Васјату 1913.\n# Недељковић Антоније, редов, умро у Крагујевцу 1913.\n# Недељковић Борисав П, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Недељковић Војислав Б, редов, умро на болов. код куће 1914.\n# Недељковић Драгослав, редов, пог. код Приштине 1914.\n# Недељковић Ђорђе Ј, редов, умро код куће на болов. 1917.\n# Недељковић Јеремија, редов, умро код куће на болов. 1914.\n# Недељковић Јован Б, редов, умро на Крфу 1916.\n# Недељковић Љубисав, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Недељковић Љубомир, редов, пог. код Приштине 1915.\n# Недељковић Милорад, наредник, умро у ропству 1920.\n# Недељковић Мирко, редов, умро код куће на болов. 1915.\n# Недељковпћ Михаило, наредник пог. на Смедереву 27. октобра 1914.\n# Недељковић Радивоје, редов, пог. у отступању 1915.\n# Недељковић Радисав, редов, умро у Пожези од задобив. рана 1915.\n# Недељковић Светозар, редов, пог. на Смедереву 27. октобра 1914.\n# Недељковић Тихомир В, редов, умро код куће на болов. 1913.\n# Пантовић Станисав, п. наредник, пог. на Дренку 13. јуна 1913.\n# Ружић Василије, редов, умро у Београду 1914.\n# Тодоровић Драгоје, редов, пог. у оступању 1915.\n# Тодоровић Михаило, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Тодоровић Радич, редов, пог. у оступању 1915.\n# Тодоровић Софроније, редов, пог. у оступању 1915.\n# Тодоровић Чедомир, редов, пог. у оступању 1915.\n# Ћирјаковић Владимир, редов, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Ћирјаковић Влаисав, редов, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Ћирјаковић Вукадин, редов, пог. у оступању 1915.\n# Ћирјаковић Вучко, редов, пог. у оступању 1915.\n# Ћирјаковић Здравко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Ћирјаковић Јовица, редов, пог. у оступању 1915.\n# Ћирјаковић Милинко, редов, умро код куће 1915.\n# Ћирјаковић Недељко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Ћирјаковић Средоје М, редов, пог. у оступању 1915.\n# Ћирјаковић Тихомир, п. наредник, умро у ропству 1916.\n# Шендековић Алекса, редов, умро у оступању 1915.\n# Шендековић Андрија, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Шендековић Божидар, редов, умро код куће 1915.\n# Шендековић Велисав, редов, пог. на Београду 1914.\n# Шендековић Веселин, редов, пог. у оступању 1915.\n# Шендековић Глигорије, редов, умро на боловању код куће 1917.\n# Шендековић Јован, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Шендековић Милинко, п. наредник, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Шендековић Милојко Р, редов, умро у оступању 1915.\n# Шендековић Милош Р, редов, умро у оступању 1915.\n:''Општина Доњо-Краваричка, податке прикупио Велимир Милекић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 584, "cyrillic": 0.998}
{"id": "11981", "title": "Село Губеревци, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Губеревци, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Јеромонах Јефрем Л. Вујичић, п. поручник, син Лазара и Марије, рођен 1881 год. у Губеревцима, погинуо је као водник од Турака 14. октобра 1912. год. на Ђурђевим Стубовима.\n# Станимир Л. Вујичић, артиљир. поручник, брат Јефремов, који је учествовао у турском, бугарском и аустријском рату, изнурен ратним напорима, у својој 26. години умро је 7. маја 1916. год. и сахрањен у Београду.\n# Басарић Богдан, редов II ч. I б. X кадров. п, пог. на Конатици 13. новембра 1914.\n# Басарић Милосав, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Басарић Радојица, редов, умро у Приштини 1915.\n# Басарић Секула, редов IV брдске батерије, умро у Вертекопу 17. октобра 1917.\n# Бешевић Секула, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. у Мирајићима 1915.\n# Богетић Драгољуб В, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Богетић Новак, редов III ч. I б. VIII пешад. пука, умро 1919.\n# Богетић Савко, редов, пог. 1917.\n# Богетић Тијосав, редов, умро на острву Виду 1916.\n# Богићевић Милутин, редов, умро у Приштини 1915.\n# Богићевић Петар, редов, пог. на Церу 1914.\n# Вујичић Гвозден, редов, пог. на Церу 1914.\n# Вујичић Витомир, редов, умро у ропству у Аустрији 1916.\n# Вујичић Михаило, редов, умро у Охриду 1915.\n# Вујиновић Благоје, редов, погинуо 1916.\n# Вујиновић Војимир, редов, погинуо на Церу 1914.\n# Вујиновић Драгомир, редов, пог. на Церу 1914.\n# Вујиновић Панто, редов, пог. на Церу 1914.\n# Вујиновић Радош, редов, пог. у Призрену 1912.\n# Вујиновић Танаско, редов, пог. на Церу 1914.\n# Вукајловић Јаков, редов, умро на боловању код куће 1913.\n# Вукајловић Милосав, редов, погинуо код Смедерева 1914.\n# Вукајловић Милутин, редов, пог. на Церу 1914.\n# Вукајловић Радојко, каплар, пог. на Дренку 1914.\n# Вукајловић Радоња, редов, умро у Приштини 1916.\n# Вуловић Божидар, трубач IV ч. I б. X п. II поз, умро у ужичкој болници 27. септембра 1914.\n# Грујичић Антоније, наредник II ч. I б. X п, пог. на Паносу 1914.\n# Грујичић Милош, редов, пог. код Лазаревца 1914.\n# Ђенадић Милун, редов, умро код куће као обв. 2 ч. 1 б. X п, III поз.\n# Ђенадић Радомир, редов, умро на боловању код куће 1914.\n# Ђоковић Божидар, редов, умро на боловању код куће 1913.\n# Ђуровић Милинко, редов, умро у Чачку 1918.\n# Зимоњић Милан, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Јечменић Александар, редов, пог. у Елбасану 1920.\n# Јечменић Богосав, редов, умро у Субацкој 1918.\n# Јечменић Витор, редов, умро код куће 1915.\n# Јечменић Ђорђе, редов, умро код куће 1915.\n# Јечменић Мијат, редов, пог. у Елбасану 1920.\n# Јечменић Милија, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Љешу 4 децембра 1915.\n# Јечменић Милисав, редов, умро код куће као обвез. 2 ч. 3 бат. 46 п. п.\n# Јечменић Спасоје, редов, пог. у Елбасану 1920.\n# Клисарић Вилиман, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Клисарић Саво, редов, умро у отступању 1915.\n# Клисарић Славомир, редов, умро у Чачку 1914.\n# Клисарић Тихомир, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Марковић Крсто, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Милинковић Симо, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Николић Вукола Љ, редов II ч. I б. X п. I позива, умро у Скадру 15. децембра 1915.\n# Николић Никола Љ, редов II ч. I б. X п. I позива, умро у Ваљеву 7. јула 1913.\n# Остојић Милисав, редов, умро у Приштини 1915.\n# Остојић Радосав, редов, обвезн. 3 ч. I б. 10 п. II, погинуо 1918.\n# Петровић Радосав редов, умро код Смедерева 1914.\n# Плазинић Адам, каплар IV батаљ. брдс. арт. I поз, умро у Вертекопу 18. септембра 1917.\n# Плазинић Богосав, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Плазинић Божидар, редов, пог. код Смедерева 1914.\n# Плазинић Будимир, редов, пог. код Смедерева 1914.\n# Плазинић Велимир М, редов, пог. на Церу 1914.\n# Плазинић Велимир Т, редов, умро у Приштини 1916.\n# Плазинић Димитрије В, каплар II ч. I б. X п. I поз, пог. у Ковилу 10. августа 1916.\n# Плазинић Димитрије М, редов, умро код Смедерева 1915.\n# Плазинић Добросав, редов, пог. на Церу 1914.\n# Плазинић Драгомир, п. наредник, умро на боловању код куће 1915.\n# Плазинић Ђока, редов, умро на боловању код куће 1914.\n# Плазинић Ђорће Б п. наредник, пог. на Смедереву 1914.\n# Плазинић Живан, редов, пог. на Церу 1914.\n# Плазинић Живко, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Плазинић Илија, редов, пог. на Паносу 1914.\n# Плазинић Јелесије, каплар, пог. на Церу 1914.\n# Плазинић Јеремија, п. наредник, пог. на Дренку 1913.\n# Плазинић Мијаило, редов, умро у Приштини 1914.\n# Плазинић Милан, редов, умро на боловању код куће 1913.\n# Плазинић Миленко С, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Плазинић Миленко, редов, умро у Београду 1913.\n# Плазинић Милутин Ч, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Плазинић Миљко, редов, пог. у Београду 1913.\n# Плазинић Миљко Н, редов, умро у ропству у Аустрији 1916.\n# Плазинић Мишо, редов, умро у Чачку 1915.\n# Плазинић Радојица, редов, умро на мору 1912.\n# Плазинић Радојко, каплар, умро на лађи на мору 1915.\n# Плазинић Радош, редов, пог. код Смедерева 1914.\n# Плазинић Славко, редов, умро у Чачку 1917.\n# Плазинић Спасоје, редов, пог. на Крупњу 1915.\n# Плазинић Тома, редов, умро на боловању код куће 1914.\n# Радосављевић Добросав, редов II ч. I б. допун. пука, пог. на Смедереву 8. новембра 1914.\n# Радосављевић Панто, редов, умро на боловању код куће 1915.\n# Радосављевић Раде, редов, пог. код Куманова 1915.\n# Радосављевић Радојица, редов, умро на боловању 1914.\n# Ракићевић Будимир, редов, умро код куће 1913.\n# Ракићевић Велимир, редов XXV ч. гран. трупе, погинуо 1915.\n# Ракићевић Вукола, редов, умро код куће 1915.\n# Ракићевић Милија, редов II ч. I б. X п, пог. у рату 1915.\n# Ракићевић Милош, редов II ч. I б. X п, пог. у рату 1914.\n# Ракићевић Обрад, редов II ч. I б. X п, погинуо у рату 1914.\n# Страњанац Велимир, редов при штабу врхов. команде, умро у Приштини 5. септембра 1914.\n# Страњанац Тимотије, редов, умро у Г. Милановцу 1918.\n# Ћендић Адам, наредник, пог. на Смедереву 1914.\n# Ћендић Борисав, редов, умро у Приштини 1914.\n# Ћендић Добросав, редов II ч. I б. X п, пог. 1914.\n# Ћендић Драгић, редов II ч. I б. X п, пог. 1914.\n# Ћендић Ђорђе, редов, умро у Смедереву 1914.\n# Ћендић Јеремија, редов X п, пог. на Церу 5. августа 1914.\n# Ћендић Јеротије, редов, умро на острву Виду 1915.\n# Ћендић Мијаило, редов умро на осгрву Виду 1915.\n# Ћендић Милинко, редов, умро у Краљеву 1914.\n# Ћендић Миљко, редов, пог. на Церу 1914.\n# Ћендић Обрад, редов, умро у Раковици 1914.\n# Ћендић Обрен, редов, пог. у Смедереву 1915.\n# Ћендић Петроније, редов, погинуо код Беле Цркве 1914.\n# Ћендић Радоје, редов, нестао 1915.\n# Ћендић Радосав Р, редов, умро у Подринској Лозници 1914.\n# Ћендић Саватије, редов, умро на острву Виду 1915.\n# Ћендић Светислав, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Ћендић Спасоје, редов X п, пог. у Албанији 22. новембра 1915.\n# Ћендић Станимир, редов, о судбини његовој не зна се ништа.\n# Ћендић Танасије, редов, пог. у Дебру 1919.\n# Ћендић Тијосав, редов I ч. I б. I п. резерв. трупа, умро на острву Виду 16. јануара 1916.\n# Цогољевић Алексије, редов, умро на боловању код куће 1917.\n# Цогољевић Гојко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Цогољевић Љубомир, редов, умро на боловању код куће 1917.\n# Цогољевић Миљојко, каплар, пог. на Дренку 1914.\n# Цогољевић Ристо, п.наредник XII п, пог. на Ветернику 1916.\n:''Општина Горачићска, податке прикупили Мијаило Кнежевић, деловођа и Миломир Кнежевић, писар.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1192, "cyrillic": 0.939}
{"id": "12000", "title": "Село Каона, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Каона, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Марко Р. Радичевић капетан I кл. командир IV ч. IV б. X пука II поз. Рођен је у Каони 21. марта 1870. У српско-бугарском рату погинуо је 24. јуна 1913 год. на Власиначкој Буковој Глави. Сахрањен је у Сурдулици.\n# Милоје Р. Радичевић, капетан II кл, командир чете X пука. Тек беше завршио технику, али Отаџбина га је позвала и он је отишао да се бори. Јуначки пао је на Шапцу 1914. године. Отац Радич и мајка Станојла претерали су кости Милојеве и сахранили у Каони.\n# Чедомир Величић, активни капетан II кл. командир I чете I бат. XII пука син Јаћима и Јелице, рођен 1873 год. Погинуо је на Ветернику 16. августа 1916. год, а сахрањен је пред црквом у Баховском Потоку - Грчка.\n# Арсовић Димитрије, II ч. I б. X п. III поз, умро у Албанији 1915.\n# Арсовић Светозар, болничар чачанске болнице, умро у Чачку 27. новембра 1915.\n# Арсовић Станоје, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Крагујевцу 1913.\n# Величић Димитрије, II ч. I б. X п. II поз, умро у Сурдулици 1913.\n# Величић Драгутин II ч. I б. X п. I поз, пог. на Јевремовцу 1915.\n# Величић Душан, II ч. I б. X п. I поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Величић Лазар, II ч. I б. X п. I поз. пог. на Јевремовцу 1914.\n# Величић Михајло, редов II ч. I б. X п. пог. 1916.\n# Величић Милија, II ч. I б. X п. I поз, пог. на Кладову 1914.\n# Величић Милован, редов I ч. I б V прекобр. п. I поз, умро од рана у I пољск. болн. 16. октобра 1914.\n# Вулићевић Раденко, редов I ч. 2 доп. б. X п. II поз, умро у Ужицу 1915.\n# Гуџулић Божидар, убијен од Аустријанаца у Каони 1916.\n# Гуџулић Војислав, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Албанији 1915.\n# Гуџулић Мијаило, редов II ч. I б. X п. I поз, нестао на Јевремовцу 1914.\n# Гуџулић Милојко, II ч. I б. X п. I поз, умро на Крфу 1916.\n# Гуџулић Павле, редов II ч. I б. X п. I поз, умро од задобивених рана у Јагодини 26. септембра 1914.\n# Дуњић Стеван, редов II ч. I. б X п. II поз, умро код куће на боловању 1918.\n# Златић Здравко, редов X пука I позива, умро у Крушевцу 1916.\n# Златић Милорад, регрут пог. на Кладову 1914.\n# Јовановић Александар, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Младеновцу 1915.\n# Јовановић Матије, редов I ч. II б. X п. I поз, нестао на Јевремовцу 1915.\n# Јовановић Никола, редов IV ч. I допун. бат. X п. I поз, умро у Приштини 1915.\n# Корићанин Ивко, убијен од Аустријанаца у Каони 26. октобра 1915.\n# Корићанин Милоје, регрут, умро у Приштини 1915.\n# Корићанин Радомир, каплар III ч. 4 б. X п. I поз, умро од задобивених рана код куће 1915.\n# Корићанин Ранисав, каплар III ч. 4 б. X п. I поз, пог. на Причиновићу 8. септембра 1914.\n# Корићанин Сима, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у ропству 1916.\n# Корићанин Тијосав, младић од 17 год, умро у ропству у Ашаху 15. јуна 1916.\n# Корићанин Тодосије, редов нестао у Мункацу 1916.\n# Маринковић Тодосије, регрут III ч. I б. X п, умро у Младеновцу 3. јануара 1915.\n# Марковић Јездимир, обвезник, умро код куће на боловању 28. децембра 1913.\n# Милићевић Вељко, п. наредник I ч. I допун. бат. X п. I поз, пог. на Вељој Глави 1915.\n# Милићевић Драгомир, обвезник, умро код куће на боловању 6. јула 1916.\n# Милићевић Мирко, редов III ч. I б. V прекобр. п, пог. на Церу 1915.\n# Милићевић Пантелија, редов III ч. I б. V прекобр. п, умро у Краљеву 1915.\n# Милићевић Радован, редов II ч. I б. X п. I поз, умро код Војуше 1915.\n# Милићевић Радоје, редов послед. одбр, умро у ропству 1916.\n# Павловић Милутин, кадров. редов II ч. I б. Х кадровач. п, умро у Београду 1915.\n# Павловић Сава, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Пајовић Алекса, каплар III ч. I б. X п. III поз, умро у Младеновцу 1915.\n# Пајовић Александар, редов II ч. I б. X п. I поз, одведен као роб у Азију.\n# Пајовић Борисав, каплар II ч. I б. Х кадровач. п, умро у ропству у Немачкој 1918.\n# Пајовић Дмитар, редов II ч. I б. X п. III поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Пајовић Драгомир, обвезник, умро код куће на болов. 26. јула 1912.\n# Пајовић Јанко, војничар т у Младеновцу 1915.\n# Пајовић Јеврем, редов II ч. I б. 10 п. III поз, умро у Краљеву 1913.\n# Пајовић Јелесије А, редов прет. X п. I поз, умро од рана у болници у Скопљу 22. октобра 1914.\n# Пајовић Јездимир, редов I ч. I б. V прекобр. п. I поз, пог. на Јевремовцу 1914.\n# Пајовић Љубомир, избоден ножевима од Аустријанаца у Каони 26. октобра 1915.\n# Пајовић Марко Ј, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Краљеву 1915.\n# Пајовић Марко Р, редов II ч. I б. X п. III поз, умро у Смедереву 1915.\n# Пајовић Милета, редов I ч I б. X п. I поз, умро у Чачку 11. марта 1915.\n# Пајовић Милоје, редов II ч. I б. X п. II поз. заробљен на Маљену 11. новембра 1914. и нестао.\n# Пајовић Светомир, редов II ч. 4 б. X п. I поз, умро у Краљеву 24. фебруара 1915.\n# Радичевић Василије Р, учитељ, умро од ратних последица у Трстенику.\n# Радичевић Војислав, редов II ч. I б. X п. I поз. убијен од Аустријанаца у Каони 1917.\n# Радичевић Здравко, каплар II ч. I б. X п. пог, на Јевремовцу 22. августа 1914.\n# Радичевић Мијаило, регрут, умро у Призрену 1915.\n# Радичевић Мића, п. наредник избоден ножевима од Аустријанаца у Нишу - Ћеле Кула - 3. јануара 1915.\n# Радичеваћ Павле Р, обвезник убијен од Аустријанаца у Каони 27. октобра 1915.\n# Радичевић Радован, регрут, заробљен у Земуну 3. јануара 1916.\n# Радичевић Радослав, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 18. јуна 1913.\n# Радичевић Радош Р, каплар III ч. 4 б. X п. I поз, пог. на Жаркову 1914.\n# Радичевић Рајко, редов II ч. I б. X п, умро у Београду 19. јануара 1915.\n# Радичевић Сретен, редов II ч. I б. X п. I поз, умро код куће на боловању 1914.\n# Радичевић Тома, убијен од Аустријанаца 1916.\n# Радовић Велимир, редов I ч. I б. V прекобр. п. I поз, умро у Призрену 30. децембра 1912.\n# Радовић Милан, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Кладову 14. фебруара 1915.\n# Радовић Милић, редов X пука, нестао.\n# Радовић Милосав, редов X пука пог, на Кајмакчалану 1916.\n# Радовић Станимир, редов II ч. I б. V прекобр. п. I поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Радовановић Тадија, обвезник, умро код куће на боловању 24. априла 1916.\n# Радојичић Велимир, обвезник, умро код куће на боловању 18. фебруара 1915.\n# Радојичић Велисав, редов III ч. III б. ХII п. I поз, пог. на Ветернику 16. августа 1916.\n# Стојковић Владета, обвезник, умро 1915.\n# Стојковић Војислав, редов Х пука, умро у Чачанској болници 6. марта 1914.\n# Стојковић Мијаило, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дукат Планини 1913.\n# Стојковић Милош, редов Х пука, прегазио га воз 1918.\n# Стојковић Миљко, редов II ч. I б. X п, умро код куће на боловању 1915.\n# Стојковић Тодосије, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. код Младеновца 1915.\n# Стојнић Мијаило, редов III ч. I б. X п. I поз, умро од рана у Нишу - Ћеле Кула - 8. децембра 1914.\nTврдо срце Станојле Р. Радичевић из Каоне\n:''Пет синова отаџбини одгајила је Станојла са својим мужем Радичем Радичевићем, које је опремила и испратила у рат. Отишли су најстарији Павле па за њим Марко, капетан I кл, за њим Милоје инжењер и капетан II кл, за овим Василије, учитељ у Мрсаћу и Трстенику и најзад најмлађи Радош. И од њих петорице са бојишта вратио се кући најстарији Павле на боловање да вида ране а остала четворица пали су славно и храбро и то: први је пао Марко, па онда средњи и најмлађи једног и истог дана - Милоје на Шапцу а Радош на Жаркову. Учитељ Василије од великих ратних напора и последица умро је у Трстенику. Мајка није била те среће да јој Павле запали свећу. Године 1915. октобра 27, Аустријанци су убили и њега у Каони, прву и последњу наду Станојлину. Дошла Станојла са пет свећа и пет панаија, прича старина поп Урош, да прекади подушја синовима. Поређала пет чаша укуване пшенице и извадила пет свећа. Руке јој дрхте и дајући свећу по свећу вели: „Упали ми, попо, ову свећу за Павла, ову за Марка, ову за Милоја, ову за Василија, а ову за Радоша”. Док је поп Урош читао панаије, Станојла је уздисала и до земље клањала се крстећи се и молећи се Богу. Оно што је за дивљење и пример јунаштва, вели поп Урош, Станојла је попут Југовића Мајке „и ту мајка тврда срца била, и од себе сузу непустила”.''''Општина Каонска, податке прикупили и списак савесно сачинили Мил. Костић, претседник општине и Јов. Пајовић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1545, "cyrillic": 0.849}
{"id": "11878", "title": "Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)", "text": "Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)\nСастав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.\nИбарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис. Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.\nНатписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:\n1 Властељице\nСпоменик Милану Марковићу (†1876) ''(Властељице – Јелав)'': Приђи ближе мили Српски Роде те прочитај спомен овај ја одок с овог света млад МИЛАН син василија Марковића из Властељица који у 25. год живота свога разболек се у Јавору, одок кући па се преставих 12ог Августа 1876. г. Код куће оста ми мајка тужна кукајући и жалосни отац уздисајући. Збогом Отац збогом Мати немојте се ви бринути ја ћу молити Вишњег Творца да утјеши тебе Оца да поживи вамилију. Фала Вама мили родитељи који сте ме чесног учинили. Куда год сам по свету одио свуда сам увек поштен био. Вала тебе Мајко мила ти си мене одранила и у војску одпремила.\n2 Горачићи\nСпоменик Владимиру Стевановићу (†1876) ''(Горачићи – Черговиште)'': Оваи знак показуе краброг србина ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА воиника II класе коие на пазару 24-г иуна у 1876 г. бранећисе од турака погинуо. Бог даму душу прости. Оваи билег удариму ружица супруга радомир едини син его у 1880. г.\nСпоменик Видосаву Стевановићу (†1876) ''(Горачићи – Сјеничића гробље)'': Оваи подпис показуе краброг војника I класе народне воиске ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА од 20 г. који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини] код Новог Пазара са Турцима борећи се а спомену га г. Димитрије брат его нежалећи труда.\nСпоменик Милети Трашевићу (†1876) ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'': Погледајте србски роде и реците Бог да прости МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА из Горачића војника II класе народне војске драгачевског батаљона 3 чете кои часно и поштено поживи 39 год. а на Тисовици 12 августа 1876 год. за отечество и слободу храбро борећи се од Турака погибе (...)\nСпоменик Ники Јоровићу (†1976) ''(Горачићи – Јаковљевића гробље)'': Бог да (...) душу прости НИКУ ЈОРОВИЋА ко[ји] је у своје старости 50 г. учествовао у турском рату а погибе 14 авг[уста] у 1876 г. на Јавору.\nСпоменик Глиши Главоњи (†1876) ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'': [Оваи билег] показуе краброг Србина ГЛИША ГЛАВОЊУ из Горачића бившег воиника II класе драгачевског батаљона [III чете] кои поживи 40 год. а на Јавору 16 августа 1876 г. за отечество (... ) бранећи [се] од Турака погибе. Бог да му душу прости. Оваи му знак подиже његов син Петроније.\nСпоменик Јанку Давидовићу (†1876) ''(Горачићи – Јаковљевића гробље)'': Овај знак показује краброг Србина ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића ковача и војника II класе Народне војске кои поживи 40 г. а погибе на Погледи 27-г августа у 1876 го[дине]. Бог да му душу прости Оваи билег споменуше му Аксентије и Миливоје синови.\nСпоменик Милану Ружичићу (†1876) ''(Горачићи – Ружичића гробље)'': Ој војници и путници погледајте с пута роде и читајте подпис овде што ћеш стати и читати не пожали труда свога но споменте брата свога и реците бог да прости брат МИЛАНА РУЖИЧИЋА житеља горачког и војника II класе народње војске Трнавског баталијона поживи 40 г. а (...) августа у 1876 г. погибе на Пазар бранећи себе и славу отечества од турске силе (...)\nСпоменик Петронију Ковачевићу (†1876) ''(Горачићи – Черговиште)'': Оваи знак показује ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА из Горачића војник I класе народње војске, трнавског Баталиона кои поживи 28 год. а на шиљеговцу 6 октомбра 1876 Г. за отачество бранећисе од турака погибе. Бог да му душу прости.\nСпоменик Василију Јањићу (†1876) ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'': О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати оваи тужни биљег кои показуе тијело ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА из Горачића. Бив[ши] воиник I класе драгачевског батаљона кои е у (...) години живота погинуо 1876. године. Овај спомен подигоше му синови његови Ранисав Велисав и супруга Љубица. Писа Глишо Дмитрић из Котраже.\nСпоменик Миливоју Поповићу (†1876) ''(Горачићи – Сјеничића гробље)'': МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ, Горачићи. Пож[иве] 35 г. Погибе на Јавору турског рата 1876 г. (...) Бог да му душу прости. (...)\nСпоменик Вићентију Стевановићу (†1877) ''(Горачићи – Черговиште)'': Обде почива: раб + божи: ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ водник I : класе народне : воиске: коие верно: и усрдно 4 : године книјаза и отечество: служио: поживи 31: г. умре: 5: дец. у 1877: г. Оваи знак † подигоше му сретан иован и коста поштована браћа и милое едини син: Его у 1878.\nСпоменик Петронију Радосавчевићу (†1877) ''(Горачићи – Черговиште)'': Оваи знак показуе ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА из Горачића воиника I класе народне војске кои поживи 26 г. кои е на Куршумлији 26 де[цембра] у 1877 г. борећисе против Турака погинуо. Бог да му душу прости. (...)\nСпоменик Миладину Васиљевићу (†1878) ''(Горачићи – Петковића гробље)'': Приђите ближе моја драга браћо прочитајте спомен мој мили отац и мати ево мој спомен вође али није моје тело вође већ сам га оставијо на положају на бојној линији борећи се са Турцима душманима нашим кои су и данаса ја борећи се за веру и нашу слободу мој. сам живот и тело оставијо нође. МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ у 19 година свог живота жртвовак [се] за веру и краља 1 јануара 1878 године. Бог да му душу прости.(...)\nСпоменик Матији Зимоњи (†1878) ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'': Овај биљег показуе тијело МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића бивш. војник II класе Драгачевског баталијона коије у 38-ој год. живота свог храбро борећи се у рату против Турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битци на Соколовици јануара 1878. год. (...)\nСпоменик Јовану Главоњи (†1878) ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'': О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати овај тужни биљег који показује тјело поч. ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића бивши војник и десет. I класе трнавског баталиона кои је у 37 год. живота свог храбро борећисе против Турака за славу и слободу народа српског под владом књаза Милана М. Обреновића погинуо у битци на Самокову 25 децембра 1878 Г. Бог да му душу прости Писа Глишо дмитрић из котраже.\n3 Горња Краварица\nСпоменик Тривуновићима – Милији (†1876) и Милети (†1878) ''(Лапидаријум у Гучи)'': Овај спомен показује лице са севера краброг војника МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ села Краварице који 36. г. А погинуо 28. августа 1876. Г код Шиљеговца борећи се са Турцима Овај споменик подиже му син Милосав и синовац Милутин. Оваи спомен показује од иуга лице краброг војника МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ из Краварице поживио 34 год. а умре 16 августа 1878. Оваи спомен подиже му супруга Милосава и син Милутин.\n4 Горњи Дубац\nСпоменик Миладину Маринковићу (†1878) ''(Крај пута Каона-Ћерана)'': О путниче постој мало не жали труда свог што ћеш стати и прочитати овај биљег који показује тјело почив МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА из Дубца који је крабро борећи се са турцима у битци на Самокову рањен (...) па умре код своје куће 9. марта 1878.Г. Он је служио у стајаћој војсци I баталиону 1 годину и по па (...) Писо Мијаило Поповић из Свештице.\n5 Граб\nСпоменик Алекси Мрдаковићу (†1876) ''(Граб – крај школе)'': Овое спомен АЛЕКСИ МРДАКОВИЋУ из Рогаче I класе десетару драгачевског баталиона коие крабро борећисе против Турака за славу и слободу србског народа 22. августа 1876. Г на Чемерници погинуо у 31. години свог живота. Бог даму душу прости Оваи му спомен подиже стараоц Вељко Јелуша и насљедница Наталија.\nСпоменик Ранку Илићу (†1876) ''(Граб – Илићи)'': Напред код овог споменика постоји тело господина РАНКА ИЛИЋА из села Граба. Поживио 30 г. на Брњици у рату с Турцима ранисе 6. августа 1876 год. и од рана 9. марта 1877 год. умро. Његова светлост Књаз српски Милан Обреновић III за храброст јуначку даривао је Ранка 30-тог децембра 1876 г. Сребрном Колајном Н. 17456. Споменик подиже отац Милан Илић.\n6 Губеревци\nСпоменик Танасију Плазини (†1876) ''(Губеревци – крај пута)'': Овај споменик показује ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ из Губереваца Бившег воиника народне воиске кои поживи 21. г. А погибе на Ступској чесми 20 Јулија 1876. год. Оваи споменик подигоше му браћа Здравко и Светозар.\nСпоменик Ненаду Плазини (†1876) ''(Губеревци – крај пута)'': Приђи ближе мили србски роде, а куда иташ постоји мало овде да разумеш; спомен, оваи кои показује војника I-вог Баталиона 4-те, чете НЕНАДА сина Илие Плазине из губереваца коие за владе књаза Милана Обреновића V-ог 12 августа 1876 г. у рату погинуо. И бог да му душу прости Оваи спомен подигоше му братучед Димитрије и супруга Станика.\nСпоменик Ракети Ракићевићу (†1876) ''(Губеревци – Ракићевића гробље)'': Оваи знак показује краброг Србина РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА из Губереваца. Бившег воиника I класе народње воиске I батаљона I чете кои часно поживи 30 год. а на Шиљеговцу у селу Здравињу 30 септембра 1876 год. за отечество борећи се од Турака погибе. Бог да му душу прости. Оваи му спомен подиже његова жена Разуменка са синовима.\n7 Гуча\nСпоменик Миљку Ћумуровићу (†1876) ''(Гуча – код цркве)'': Овај биљег Показује тјело почившег МИЉКА ЋУМУРОВИЋА из Гуче бившег војника Прве класе II-ге чете Драгачевског батаљона коије у 24. год. живота свог јуначки борећисе против турака за славу и слободу срба погинуо у борби на погледима под Јавором 23-г јула 1876 г. и бог даму душу прости Оваи спомен подигошему браћа милош раденко и јеврем.\nСпоменик Пауну Марковићу (†1878) ''(Лапидаријум у Гучи)'': Оваи биљег показује тјело покојног Срба ПАУНА МАРКОВИЋА из Гуче бившег воиника I класе II-ге чете Драгачевског баталиона које у 25 Год. живота свог крабро борећисе у рату против турака за славу и слободу народа србског погинуо у битци на самокову 22 јануара 1878 Г. Он је сарањен (...)\n8 Гуча (село)\nСпоменик Стевану Драмлићу (†1876) ''(Гуча – Анђелићи)'': Овде почива раб СТЕВАН ДРАМЛИЋ из Гуче Поживи 30. Г. а бивши воиник II класе коије борећисе са турцима и од турске пушке рањен у десну руку 18. августа 1876. Год а умро 20 тог септембра И Бог да му душу прости Овај биљег подиже његова ожалошћена мајка Марица и син његов Михаило.\nСпоменик Милићу Анђелићу (†1878) ''(Гуча – Анђелићи)'': Овај биљег показује тјело покој МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче бившег војника друге класе друге чете драгачевског баталиона коие у 48 год живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битки на Соколовици код Пазара 1. јануара у 1878 години и Бог даму душу прости Овај знак братске љубави подижему његов брат ЛАЗАР и синовац ранисав Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице а изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже.\n9 Доња Краварица\nСпоменик Милоју Василићу (†1876) ''(Доња Краварица – Милекићи)'': Овај билег показује од истока краброг воини[ка] МИЛОЈА ВАСИЛИЋА Главног домаћина села доње краварице кои поживи 35 Г. а јуначки погинуо на мегдану код јавора борећи се са Турцима 26 август. у 1876. Г. Писа и реза филип павловић из табановића.\nСпоменик Илији Јасиковићу (†1876) ''(Крај пута Доња Краварица-Вирово)'': Овај споменик, показује, име, нашег, доброг, брата, упокојеног ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА рођен, 1841 го од оца Милана и мајке Станике Јасиковића, из Д. Краварице бив Поручник, Артиљериски у Београду а 1876 го у српском турском рату, за Славу и Слободу, своје браће срба Погибе, од Турског, топа код вели; Извора, округ Зајечарски, и сарањен а жалос у цвету живота свог. Бог да му душу опрости. Овај споменик сподигоше му брат и синовац Миленко, Љубо и Микаило Јасиковић.\n10 Котража\nСпоменик Кости Милетићу (†1876) ''(Котража – Прљуша)'': Овај споменик показује тјело поч. КОСТЕ МИЛЕТИЋА из овог села Котраже, бившег војника друге класе треће Чете Баталиона драгачевског коије у 47. год живота свог храбро борећи се против турака за слободу Србије по владањем Књаза Милана IV Обреновића погинуо на Битци Стенику 14. окто = 1876. Г. Бог да му душу прости Овај спомен подигошему његова супруга ЈАКОВА и посинак вељко јанковић.\n11 Милатовићи\nСпоменик Милану Сатарићу (†1878?) ''(Милатовићи – крај пута)'': Пошто не знам ђе је гроб моме оцу зато му овде спомен ударам и молим да га сваки прочита МИЛАН САТАРИЋ из Милатовића кои часно и поштено поживи 41 Г. и учествова у старо турском рату 1876 и 7 и 8.г. Бог да му душу прости Спомен му удари син василије Сатарић из Губереваца и унуци Петар Милорад и Милисав.\n12 Рогача\nСпоменик Кости Костатиновићу (†1876) ''(Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)'': Овај биљег показује тјело покојног КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче бивши воиник II класе Трнавског баталијона кои у 36 години свога живота јуначки борећи се против турака за славу и слободу Срба у борби на Соколовици код Пазара погинуо (...) јулија 1876 г (...)\nСпоменик Неђељку Вилотијевићу (†1876) ''(Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)'': Овај споменик показује почившег НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче бив. воиник I-ве кла[се] десетар Трнавског баталијона које у 40 год. живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и отечество српско под владом књаза Милана М. Обреновића а погинуо у битци на Радојевцу 6-ог октомбра у 1876 г. И бог да му душу прости.\n13 Ртари\nСпоменик Алекси Радосављевићу (†1877) ''(Ртари)'': Србине мили мој роде ти застани мало овде, очекај те овај споменик прочитај. Он показује дичног Србина АЛЕКСУ РАДОСАВЉЕВИЋА из овог села Ртара краброга војника прве класе четврте чете трнавскога баталиона поживи 29 година а погибе на Самокову 1877. г. када је књаз Милан Обреновић ратовао са Турцима.\n14 Рти\nСпоменик Драгићу Чикиризу (†1877) ''(Гуча – код цркве)'': Овое споменик ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА из Ртију бившег Храброг воиника I-ве класе III чете баталиона драгачевског којие у 21 год. живота у најлепшем цвету младости своие јуначки борећисе против турака за славу и слободу Срба погинуо у рату (...) 12 Септембра 1877 год. Бог даму душу прости.\n15 Тијање\nСпоменик Савку Милованковићу (†1876) ''(Крај пута Тијање – Зеоке)'': Овај споменик показује име краброг воиника I-ве чете Драгачевског батаљона САВКА МИЛОВАНКОВИЋА из Тијања кои погибе на Сувом рту 17. јула 1876 год. борећи се с Турцима за веру и отачаство српско Споменик подиже синовац његов Мића Милованковић из Тијања. Писа Ђорђе В. Митровић.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8_%D1%81_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281876-1878%29", "word_count": 2321, "cyrillic": 0.984}
{"id": "12008", "title": "Село Горња Краварица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Горња Краварица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Бајић Милан.\n# Баралић Живко, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. у Феризовићу 7. октобра 1914.\n# Баралић Живојин.\n# Баралић Ивко, редов III поз, умро у Крагујевцу 29. априла 1915.\n# Баралић Милун, редов коморџ. чете, умро у Санђовану 1915.\n# Баралић Милутин, редов III ч. I б. X п. пог. 1915.\n# Баралић Мирко, редов III ч. I б. V прекобр. п. I поз, умро на острву Виду 1915.\n# Баралић Станко, редов послед. одбр. стараца, умро у Кремнима 8. септембра 1914.\n# Богићевић Драгољуб, п. наредник IV ч. I б. Х п. I поз, пог. на Облој Чуки 1914.\n# Богићевић Драгомир, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Јевремовцу 1914.\n# Богићевић Драгутин.\n# Богићевић Милан, каплар I ч. I б. X п. I поз, пог. у Приштини 1914.\n# Даниловић Борисав, регрут II ч. I б. Крушев. рез. трупе, умро 7. фебруара 1915.\n# Даниловић Вићентије, п. наредник IV ч. 4 б. X п. III поз, пог. на Смедереву 25. септембра 1915.\n# Даниловић Добрица, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро у Скопљу 16. децембра 1915.\n# Даниловић Милутин, наредник при комори 10 комб. п, пог. на Васјату 8. октобра 1915.\n# Даниловић Рајко, каплар III ч. I б. X п, умро 12. септембра 1914.\n# Даниловић Ранко, регрут, пог. у Сувој Реци 1915.\n# Илић Андрија, редов III ч. I б. X п. III поз, умро на Ади Циганлији 1916.\n# Илић Драгић, редов III ч. I б. X п. III поз, умро у Пожаревцу 7. марта 1915.\n# Илић Драгутин, редов III ч. 10 прек. п. III поз. пог на Космају 1914.\n# Илић Радоје, редов III ч, X п. II поз, пог. на Душковцу 1914.\n# Илић Радомир, редов III ч. I б. X п. II поз, умро у Чачку 1918.\n# Јелић Велимир, каплар III ч. I б. X п. I поз, пог. у Причиновићу 10. новембра 1914.\n# Јелић Светозар.\n# Јоковић Благоје.\n# Јоковић Вилиман.\n# Јоксимовић Антоније, редов X п. I поз, пог. 1914.\n# Јоксимовић Војин, регрут, нестао у Албанији 1915.\n# Ковачевић Душан.\n# Ковачевић Милош, редов III ч. I б. X п. III поз, умро у Немачкој 1916.\n# Ковачевић Миљко.\n# Костић Манојло, редов III ч. I б. X п. I поз, умро 17. новембра 1918.\n# Маринковић Ђорђе, наредник IV ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 27. октобра 1914.\n# Мијаиловић Божидар, редов 22 п. I поз, пог. на Црној Реци 1915.\n# Мијаиловић Бошко, редов четнич. одр. „Танкосић“, пог. на Кајмакчалану 1918.\n# Мијаиловић Велимир.\n# Мијаиловић Витомир, редов III ч. I б. X п, умро у Седесу 1918.\n# Мијаиловић Витор.\n# Мијаиловић Гвозден, редов, умро у ропству 17. јула 1917.\n# Мијаиловић Грујица, регрут III ч. I б. X п, пог. на Калису 13. септембра 1913.\n# Мијаиловић Добривоје, редов III ч. II б. X п, пог. на Калису 1913.\n# Мијаиловић Добросав Р.\n# Мијаиловић Крстомир, редов III ч. I б. IX п, пог. у Оточцу 10. септембра 1920.\n# Мијаиловић ЉубцЈиир. редов I ч. I б. X п, пог. 1915.\n# Мијаилевић Мијаило Ј, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 1915.\n# Мијаиловић Мијаило И, редов III ч. I б. X п, пог. на Брестовом Долу 20. октобра 1915.\n# Мијаиловић Миленко.\n# Мијаиловић Миливоје, редов IV ч. I б. I п, пог. 1914.\n# Мијаиловић Милун, редов комб. пука, умро на острву Виду 1. децембра 1915.\n# Мијаиловић Раденко, редов IV ч. I б, пог. 1916.\n# Мијаиловић Радиша, редов III ч. I б. X п. III поз, нестао преко Албаније 1915.\n# Перовић Вељко, редов X п, умро на боловању код куће 18. априла 1915.\n# Перовић Љубомир.\n# Радојичић Вуксан, редов X п. I поз, умро у Г. Милановцу 1918.\n# Радичевић Антоније.\n# Радичевић Велисав, редов III ч. I б. X п, умро код куће на боловању 28. августа 1913.\n# Радичевић Драгић, редов III ч. I б. X п, пог. на Колубари 1914.\n# Радичевић Драгоје, наредник III ч. I б. X п. I поз, умро у ропству у Мађарској 1917.\n# Радичевић Љубомир, редов, болничар, умро у Ужичкој Пожези 1. фебруара 1915.\n# Радичевић Миладин, редов Х пука III поз, пог. на Смедереву 1914.\n# Радичевић Милојко, редов, умро на острву Виду 10. јануара 1916.\n# Радичевић Петар П, редов Х п, пог. на Солунском фронту 1918.\n# Радичевић Радоје, редов I ч. I б. II п, пог. на Вишеграду 10. марта 1915.\n# Радичевић Радомир, редов I ч. I б. X п, умро у Кривој Паланци 27. јула 1913.\n# Радичевић Чедомир, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Шапцу 8. септембра 1914.\n# Росић Радомир, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Јевремовцу 11. октобра 1914.\n# Станојевић Анђелко.\n# Станојевић Богољуб.\n# Станојевић Богосав.\n# Станојевић Божидар, регрут Х п, умро 1915.\n# Станојевић Велимир, редов I ч. I б. X п, умро пред демобилизацијом 17. фебруара 192?\n# Станојевић Витомир, редов болнич. чете Шумад. дивиз, умро 1918.\n# Станојевић Вучић, каплар I батер, I дивиз, пог. 1914.\n# Станојевић Добривоје, редов Крушевач. резерв. трупе, умро 20. јануара 1916.\n# Станојевић Драгомир, редов IV ч. III б. X п. II поз, рањен и умро 8. децембра 1918.\n# Станојевић Илија, редов III ч. I б. X п, нестао преко Албаније 1915.\n# Станојевић Крсман.\n# Станојевић Мијат.\n# Станојевић Миодраг, редов II ч. II б. комб. дивиз. прекобр. п, пог. на Жеговцу 8. новембра 1915.\n# Станојевић Милован, редов X п. II поз, пог. код Краљева 1913.\n# Станојевић Милорад.\n# Станојевић Милош, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Калису 1913.\n# Станојевић Петар, наредник II Шумад. коњич. дивиз, пог. 1915.\n# Станојевић Петроније, редов III ч. I б. X п, пог. на Смедереву 1. новембра 1915.\n# Станојевић Станоје, редов III ч. IV б. X п, вратио се из ропства и умро код куће 29. јуна 1917.\n# Станојевић Тихомир, редов Х ч. гранич. трупе, пог. у борби са Арнаутима 27. јануара 1915.\n# Томашевић Витомир.\n:''Општина Доњо-Краваричка, податке прикупио архијерејски намесник ср. драгачевског Душан Поповић, свештеник.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1001, "cyrillic": 0.824}
{"id": "12009", "title": "Село Доња Краварица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Доња Краварица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Томо Бркић, п. поручник II ч. IV б. Х п. из Д. Краварице, погинуо је јуначки на Јевремовцу 25. октобра 1914.\n# Средоје М. Милекић, наредник IV ч. I б. Х п, рођен је 1892 г. у Д. Краварици. Млади јунак у пуном смислу речи Драгачевац, одликован је у биткама Карађорђевом Звездом са Мачевима и Руском звездом. Три пута рањаван је и најзад јуначки је погинуо у својој 23. години на Црном Врху код Крагујевца октобра 1915.\n# Миљко Ковачевић, п. наредник IV ч. I б. X п. I поз. И овај јунак одликован је Карађорђевом Звездом.\n# Богдановић Крста.\n# Бркић Владимир, редов, умро у војној болници у Крагујевцу 14. септембра 1914.\n# Бркић Војин.\n# Бркић Драгојло, редов, умро у Зајечару 16. фебруара 1915.\n# Бркић Љубомир, редов I ч. 4 б. X п, умро у Куманову 10. јула 1913.\n# Бркић Милун.\n# Бркић Радован, редов IV ч. I б. X п, умро на полож. код Бора 16. маја 1917.\n# Бркић Селимир.\n# Василић Вељко, редов, умро у току рата 8. марта 1917.\n# Василић Јездимир, редов I ч. I б. II п. резерв. Крушев. трупа, умро на Војуши 10. јануара 1916.\n# Василић Милић, редов IV ч. I б. II п, умро у Феризовићу 15. марта 1915.\n# Басилић Радисав.\n# Василић Радосав, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро Смед. Паланци 15. априла 1915.\n# Василић Светозар, младић, умро у Бизерти 1916.\n# Василић Томо, редов IV ч. I б. X п, умро 24. марта 1915.\n# Василијевић Милош, редов III ч. I б. X п. I п, умро у Чачку 18. новембра 1918.\n# Васиљевић Владимир, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. код Суве Реке 1915.\n# Васиљевић Ђорђе, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро Уж. Пожези 16. децембра 1914.\n# Васиљевић Милун.\n# Васиљевић Петар, редов IV ч. I б. X п, умро 1915.\n# Вуковић Ивко.\n# Вуковић Илија, редов IV ч. I б. X п, умро 1915.\n# Вуковић Ђорђе, редов II ч. I б. X п, умро на болов. код куће 28. јануара 1915.\n# Голубовић Љубисав, редов , умро у ропству у Ашаху 3. септембра 1917.\n# Даниловић Јован, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Бугарској граници 1913.\n# Ђудић Никола, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Васјату 8. децембра 1915.\n# Ђудић Филип, редов IV ч. I б. X п, нестао код Смедерева 1915.\n# Илић Илија.\n# Јанковић Ђорђе, редов IV ч. I б. Х п, пог. на Смедереву 25. септембар 1915.\n# Кнежевић Владимир, редов IV ч. I б. X п, умро код Смедерева 31. октобра 1914.\n# Кнежевић Милун, редов IV ч. I б. X п. II поз, пог. 1915.\n# Мијаиловић Михаило Б, редов пог. на Ветернику 10. августа 1916.\n# Милекић Добривоје Г, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Брестовом Долу 18. октобра 1915.\n# Милекић Светолик В, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Шапцу 19. Х 1914.\n# Милекић Коста В, редов V прекобр. пука, умро преко Албаније 1915.\n# Мићовић Милан.\n# Мутавџић Радојица.\n# Симовић Тимотије.\n# Старчевић Драгомир, редов IV ч. I б. X п, пог. на Васјату 13. септембра 1913.\n# Старчевић Светозар.\n# Томашевић Василије, редов II ч. I б. V прек. пука, пог. код Неготина 1914.\n# Томашевић Витомир, редов III ч. I б. X п, пог. на Смедереву 25. новембра 1914.\n# Томашевић Вукосав, регрут IV ч. I б. X п, умро у Тунису 7. маја 1916.\n# Томашевић Драгић Б, редов II ч. II б. II п, пог. на Жегловцу 8. новембра 1915.\n# Томашевић Драгутин.\n# Томашевић Душан.\n# Томашевић Живојин, редов кадров. X п, пог. на Пожаревцу 1914.\n# Томашевић Миленко, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. у Вучитрну 1914.\n# Томашевић Миливоје, редов IV ч. I б. X п. III поз, пог. на Васјату 13. септембра 1913.\n# Томашевић Милисав.\n# Томашевић Милутин, редов IV ч. I б. X п, умро у К. Митровици 13. јануара 1913.\n# Томашевић Милутин М.\n# Томашевић Радомир, каплар IV ч. I б. Х п. III поз, умро на лађи 1915.\n# Томашевић Средоје, редов III ч. I б. X п, пог. у Албанији 1915.\n# Томашевић Станко.\n# Томашевић Танасије.\n# Томашевић Чедомир, редов III ч. I б. X п. II поз, умро у Ужицу 21. маја 1915.\n# Чворовић Василије, редов IV ч. I б. X п. II поз, пог. на Пустој Реци 1914.\n# Чворовић Вилиман, редов, умро на бол. код куће 20. новембра 1918.\n# Чворовић Милета.\n# Чворовић Милојко, редов III ч. I б. Х п, умро на Острву Лазарету 22. априла 1916.\n# Чворовић Светозар, редов I ч. I б. Крушев. резерв. трупе, умро 7. октобра 1914.\n# Чворовић Станиша, редов III ч. I б. Х п, пог. на Смедереву 1914.\n# Чворовић Станко, редов III ч. I б. X п, пог. на Смедереву 1915.\n# Чворовић Филип.\n:''Општина Доњо-Краваричка, податке прикупио архијерејски намесник ср. драгачевског Душан Поповић, свештеник.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 832, "cyrillic": 0.831}
{"id": "12018", "title": "Село Ђераћ, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Ђераћ, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Матијашевић Војко, регрут, умро од тифуса код куће 15. октобра 1918.\n# Матијашевић Гвозден, умро у Каваји 29. новембра 1912.\n# Матијашевић Драгић, обвезник послед. одбр. стража, умро код куће 4. маја 1915.\n# Матијашевић Драгомир, редов IV ч. I б. X п. II поз, погинуо на Зајачици 15. новембра 1914.\n# Матијашевић Јевђо, редов I ч. I б. V прек. п. I поз, умро у Ваљевској болници 16. септембра 1914.\n# Матијашевић Максим, умро на боловању 7. септембра 1913.\n# Матијашевић Марко, обвезн. послед. одбр. стараца, умро код куће на боловању 4. маја 1915.\n# Матијашевић Миленко, умро у Владичином Хану 11. августа 1913.\n# Матијашевић Милија, умро од колере у Дубровици 3. јула 1913.\n# Матијашевић Радосав, кадровац III ч. I б. II прек. п. II поз, умро у Неготину 20. априла 1915.\n# Матијашевић Сретен, редов IV ч. I б. X п. II поз, погинуо на Китогу - Босна 8. октобра 1914.\n# Матијашевић Тихомир, умро у ропству у Хановеру с. Филзум Г. Немачка 10. новембра 1918.\n# Матијашевић Чедомир, умро у Скопској болници 21. новембра 1912.\n:''Општина Дљинска. За село Ђераћ није наведено ко је прикупио податке.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%9B%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 220, "cyrillic": 0.915}
{"id": "12010", "title": "Село Лис, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Лис, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Аврамовић Милисав, редов послед. одбр, умро у Чачку 1916.\n# Босић Ђурђе, редов, умро у ропству 1915.\n# Босић Драгослав, регрут I ч. I б. Х п. комб. дивиз, умро у Драчу 1916.\n# Босић Лазар.\n# Босић Миленко, каплар III ч. I б. X п. I поз, пог. на Шапцу 1914.\n# Босић Тихомир, наредник ч. I б. V п, умро 1915.\n# Вучићевић Бранислав, редов, умро на болов. код куће 1915.\n# Вучићевић Јовица, редов послед. одбр. Х п, умро 1915.\n# Гавриловић Јовић, редов III ч. I б. X п, умро 1915.\n# Гавриловић Љубисав, п. наредник I ч. I б. X п. пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Гавриловић Сретен, редов II ч. I б. 11 п, умро у Приштини 1915.\n# Ђоковић Рајко, редов IV ч. IV б. II прек. п. комб. дивиз, пог. на Црном Врху 1915.\n# Димитријевић Димитрије, каплар I пољс. батер. артиљер. п. I поз, рањен и умро 17. априла 1914.\n# Димитријевић Ранисав, редов III ч. I б. XI п, умро на Крфу 1916.\n# Јовановић Живко.\n# Јовановић Милан.\n# Јовановић Михаило, редов, пог. на Калису 13. септембра 1913.\n# Јовановић Светозар, редов болничар, умро у Чачку\n# Јовичић Благоје, п. наредник III ч. I б. X п, пог. код Крагујевца 1915.\n# Јовичић Бранисав, редов III ч. II батер. XI п, рањен и умро на Ветернику 24. октобра 1917.\n# Јовичић Дмитар.\n# Јовичић Драгић, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро 1915.\n# Јовичић Добривоје.\n# Јовичић Драгутин, редов IV ч. I б. X п, умро 13. априла 1915.\n# Јовичић Драгомир, редов IV ч. I б. X п. II поз, пог. код Смедерева 1914.\n# Јовичић Јовица, обвезн. послед. одбране стараца, умро 9. априла 1915.\n# Јовичић Милан, каплар IV ч. I б. X п. I поз, умро у Београду 1914.\n# Јовичић Милосав, редов III ч. I б. X п. пог. 29. новембра 1914.\n# Јовичић Милош.\n# Јовичић Миљко, редов III ч. I б. X п. I поз, умро у Љешу 14. новембра 1912.\n# Јовичић Петар, редов IV ч. I б. X п. I поз, пог. на Брестов. Дoлу 18. новембар 1915.\n# Јовичић Радосав.\n# Јовичић Сретен, први регрут I ч. I б. XXXV п, рањен и умро у Загребу.\n# Јовичић Чедомир.\n# Кочовић Миленко, редов болнич. чете Шумад. дивиз, умро у ропству 1916.\n# Кочовић Милош, редов IV ч. V б. X п. II поз, умро у К. Митровици 18. новембра 1912.\n# Лазовић Ђурђе, редов - коморџија, умро у Нешидеру 1916.\n# Милићевић Велисав, редов II ч. II б. X п. III поз, умро на Ветернику 1918.\n# Милићевић Добросав.\n# Милићевић Љубомир.\n# Милићевић Марко, нестао у току рата.\n# Милићевић Милан А, нестао на положају Крвави Зуб.\n# Милићевић Милан Р, редов IV ч. 4 б. X п, умро у Браун Нау 20. децембра 1915.\n# Милићевић Радисав, редов III ч. I б, умро на боловању код куће 7. јануара 1915.\n# Николић Драгић, редов V прекобр. пука, умро у ропству у Мађарској 1916.\n# Николић Обрад, редов III ч. I б. X пука, пог. 1914.\n# Оцоколић Добросав, редов послед. одбр. стараца, умро 13. јануара 1915.\n# Ранђић Велимир, кадровац, умро у Кладову 1915.\n# Ранђић Димитрије, редов I ч. X п. послед. одбр, умро на боловању 28. јануара 1915.\n# Ранђић Љубомир, редов, пог. на Причиновићу 6. септембра 1914.\n# Стевановић Драгољуб, наредник Х пука, умро у Штипу 4. октобра 1918.\n# Стевановић Илија.\n# Стевановић Јован, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. на Брестовику 14. новембра 1914.\n# Стевановић Мијаило, обвезн. послед. одбр, умро на болов. код куће 1914.\n# Стевановић Милутин.\n# Стевановић Раденко, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. на Брестовику 14. новембра 1914.\n# Стевановић Радомир.\n# Стевановић Рајко, редов III ч. II б. X п, нестао код Врбовца 6. октобра 1915.\n# Стевановић Светозар, редов II ч. I б. V прекобр. п, пог. на Соколцу 3. септембра 1914.\n:''Општина Доњо-Краваричка, податке прикупио архијерејски намесник ср. драгачевског Душан Поповић, свештеник.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%B8%D1%81%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 665, "cyrillic": 0.847}
{"id": "12035", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Мере за спречавање заглављивања", "text": "Mere sprečavanja zaglavljivanja su sve sistemske mere koje za cilj imaju donošenje pravila koje se staraju da do zaglavljivanja ne dodje. Sami troškovi algoritma su mali, ali ograničenja koje on donosi velika.\nGlavna ideja je da uvođenje ograničenja koje onemogućava da proces drži neke resurse dok traži nove. Ovom merom neće doći do zaglavljivanja, ali su slabo iskorišćeni resursi.\nPostoje dva pristupa:\n# pristup podrazumeva da pre nego što počne sa izvršavanjem, proces zahteva da mu se dodele svi potrebni resursi i da u izvršavanje krene tek kada ih sve dobije.\n# pristup rešava problem prethodnog jer podrazumeva da proces traži resurse u trenucima kada su mu potrebni, ali da pre svakog uzimanja novih resursa ima obavezu da one koje drži vrati OSu kako bi OS doneo odluku kome da ih dodeli", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 130, "cyrillic": 0.0}
{"id": "12028", "title": "Село Прилипац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Прилипац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Антовић Дмитар, редов, умро код куће на боловању 1916.\n# Антовић Миленко, наредник, умро у Крагујевцу 1914.\n# Антовић Милисав, каплар, умро у К. Митровици 1918.\n# Антовић Мито, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n# Антовић Саво, редов, пог. на фронту 1914.\n# Васиљевић Сретен, редов, умро код куће 1916.\n# Јаковљевић Божо, редов, пог. на фронту 1914.\n# Јаковљевић Милић, наредник, пог. на Плочи 1915.\n# Јаковљевић Стеван, редов, пог. на Плочи 1915.\n# Јовановић Василије, п. наредник, пог. на Плочи 1915.\n# Јовановић Добривоје, редов, умро на острву Виду 1916.\n# Јовановић Милисав, редов, нестао 1915.\n# Јовановић Никола, редов, пог. на Степојевцу 1914.\n# Јовановић Петар Н, редов, умро у ропству 1918.\n# Јовановић Станко, редов, умро у Призрену 1913.\n# Ковачевић Драго, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Ковачевић Павле, редов, умро у ропству 1916.\n# Мајсторовић Благоје, редов, умро у отступању 1915.\n# Мајсторовић Живко, редов, умро на Солунском фронту 1918.\n# Мајсторовић Миленко, редов, умро у ропству 1916.\n# Мајсторовић Милија, редов, пог. у отступању 1915.\n# Мајсторовић Радисав, редов, пог. на Крупњу 1914.\n# Мајсторовић Чедомир, редов, умро код куће 1915.\n# Младеновић Глишо, редов, умро у К. Митровици 1912.\n# Младеновић Драгомир, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Милићевић Драго, редов, пог. на Шапцу 1915.\n# Милићевић Милан, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Радојевић Јаћим, редов, умро код куће 1915.\n# Радојевић Милутин, редов, умро у Ашаху 1916.\n# Радојевић Милован, редов, умро у ропству 1915.\n# Радојевић Мирко, редов, умро код куће 1916.\n# Радојевић Светозар, пог. на Брестовику 1915\n:''Општина Прилипачка, податке прикупили С. Мајсторовић, претседник општине и Бран. Б. Џелебић, писар општински.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%86%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 288, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12030", "title": "Село Пухово, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Пухово, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Благојевић Јово, редов, пог. на Космају 1914.\n# Благојевић Љубинко, редов, пог. преко Албаније 1913.\n# Благојевић Милан, редов, пог. 1914.\n# Благојевић Тијосав, редов, пог. 1914.\n# БлагојевићУрош, редов, пог. преко Албаније 1913.\n# Јаћимовић Владисав, редов, пог. на Крупњу 1914.\n# Јаћимовић Дмитар, редов, пог. на Крупњу 1914.\n# Јаћимовић Добривоје, каплар, умро у Црној Гори 1915.\n# Јаћимовић Добросав, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Јаћимовић Милош, редов, умро у Пухову 1915.\n# Јаћимовић Михаило, редов, пог. у Црној Гори 1915.\n# Јаћимовић Панто, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Јаћимовић Радивоје, каплар, умро у Ашаху 1915.\n# Јаћимовић Станимир, редов, умро од рана на боловању 1915.\n# Јелић Вучко, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Љујић Јован, редов, пог. код Крагујевца 1914.\n# Матовић Живота, редов, пог. код Крагујевца 1914.\n# Матовић Светислав, редов, пог. код Крагујевца 1914.\n# Нешовановић Вељко, редов, пог. на Космају 1914.\n# Нешовановић Добривоје, редов, умро на Космају 1914.\n# Нешовановић Љубисав, п. наредник, пог. у Албанији 1913.\n# Нешовановић Љубомир, редов, умро на Крфу 1916.\n# Нешовановић Миленко, п. наредник, умро у Сеге- Дину 1918.\n# Нешовановић Милија, редов, умро 1915.\n# Нешовановић Милисав, п. наредник, пог. на Дрини 1915.\n# Нешовановић Средоје, редов, умро на острву Виду 1916.\n# Нешовановић Срећко, редов, умро на путу за Француску 1919.\n# Станић Драгомир, редов, пог. у Рајичан. Риду 1913.\n# Станојевић Сретен, редов, пог. 1915.\n# Тајсић Милан, редов, умро у ропству 1915.\n# Тодоровић Бранислав, редов, умро од задобивених рана на боловању 1918.\n# Тодоровић Милија, редов, пог. на Брестовом Долу 1915.\n:''Општина Тијанска, податке прикупио Раденко В. Поповић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BE%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 281, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12031", "title": "Село Тијање, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Тијање, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Василије Станишић, резерв. капетан I кл. V прекобр. пешад. пука II позива, рођен у Тијању од оца Милована и мајке Достане. Погинуо је у Белановици 21. новембра 1914. год. Сахрањен је у порти Белановачке цркве.\n# Бошковић Исак, редов, умро од Валоне до острва Вида 1915.\n# Бошковић Павле, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Видојевић Бранислав, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Видојевић Милија, редов, умро у Приштини 1915.\n# Видојевић Савко, редов, умро у ропству 1915.\n# Гавриловић Богосав, каплар, пог. на Дрини 1914.\n# Гавриловић Драгиша, редов, умро у Приштини 1915.\n# Гавриловић Драгутин, редов, пог. у Приштини 1915.\n# Гавриловић Милутин, редов, пог. на Васјату 1913.\n# Глишић Станко, редов, пог. на Шапцу 1915.\n# Димитријевић Маринко, редов, умро на боловању 1915.\n# Димитријевић Марко, редов, умро у ропству 1915.\n# Достанић Велимир, редов, умро у Приштини 1915.\n# Икодиновић Миљко, редов, умро у Приштини 1915.\n# Илић Владисав, редов, пог. у Приштини 1915.\n# Илић Радисав, редов, умро у Кладову 1915.\n# Јовановић Комнен, редов, пог. преко Албаније 1913.\n# Кулашевић Велисав, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Кулашевић Иван, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Кулашевић Милисав, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Кулашевић Мирко, редов, умро на острву Виду 1916.\n# Миловановић Милован, редов, пог. на Дрини 1915.\n# Миловановић Тихомир, редов, умро у Кладову 1915.\n# Милутиновић Драгутин, редов, пог. у Тијању као кмет 1915.\n# Милутиновић Јосиф, редов, умро у Приштини 1915.\n# Митровић Богосав, наредник, пог. на Мачковом Камену 1915.\n# Николић Вељко, редов, пог. на Мачковом Камену 1915.\n# Пантелић Сретен, редов, умро у ропству 1916.\n# Поповић Богосав, редов, умро у Приштини 1915.\n# Поповић Будимир, редов, пог. у Београду 1914.\n# Поповић Велимир, редов, пог. у Албанији у Бицани 1913.\n# Поповић Владимир, п. наредник, пог. на Брестовом Долу 1915.\n# Поповић Милић, наредник, пог. на Соколцу 1917.\n# Поповић Милутин, редов, умро у ропству 1915.\n# Поповић Михаило, редов, умро у бекству од непријатеља 1915.\n# Поповић Ненад, редов, умро у Приштини 1914.\n# Поповић Стеван М, редов, умро у ропству 1915.\n# Станчић Драгољуб, редов, погинуо преко Албаније 1915.\n# Филиповић Ђунисије, редов, умро у Ужицу 1914.\n:''Општина Тијанска, податке прикупио Раденко В. Поповић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 373, "cyrillic": 0.991}
{"id": "12034", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Распоређивање процеса", "text": "Распоређивање процеса нам је битан метод у области ''мултипрограмирања''. Мултипрограмирањем се меморија дели на партиције у које се смештају различити процеси. У суштини мултипрограмирањем више процеса на најефективнији начин делимо различите процесе различитим процесорима. Зато на једнопроцесорским системима се у једном тренутку може извршавати само један процес. За распоређивање процеса на најефективнији начин је задужен оперативни систем, па се ту сусрећемо са појмовима \"Редови чекања на процесор\" и \"Планери послова и диспечери\".\n1 Редови чекања на процесор\nПостоји више редова чекања кроз које пролазе процеси:\n# ред чекања за послове (job queue), који обухвата све постојеће процесе на систему;\n# ред чекања спремних послова (ready queue), који обухвата све процесе спремне за рад и који се налазе у радој меморији.\n# специјални ред чекања који уводи оперативни систем за улазно/излазне уређаје.\nКада процесор крене да извршава одређени процес тада кажемо да се тај процес налази у стању извршавања.\nКада се процес налази у стању извршавања могу се десити различити сценарији:\n# процес се може извршити;\n# процес може прећи одређени временски квантум (ограничење) па зато остати без процесора;\n# направити нови процес и чекати у блокираном стању док се нови процес не изврши;\n# може остати без процесора уколико се деси прекид\n# Постави U/I захтев, након чега се пребацује у ред чекања на улазно/излазни уређај, тј. постаје блокиран. Процес се враћа у ред чекања на процесор све док се не заврши, после чега ослобађа све заузете ресурсе;\n2 Планери послова\nНа основу ресурса које доминантно користе, порцеси се деле на\n# процесе који доминантно користе процесор;\n# процесе који доминантно користе улазно/излазне уређаје;\nПланер послова има задужење да све процесе попакује на временски најефективнији начин. Зато процесор не сме себи да дозволи следеће две ставке:\n# већина одабраних послова интезивно користи процесор, јер би тада улазно/излазни били слабо искоришћени;\n# већина одабраних послова интезивно користи улазно/излазне уређаје, јер би тада процесор био слабо искоришћен;\nУлога \"диспечера\" је да додељује процесор процесу када он пређе из стања извршавања у стање чекања или готово.\nДиспечер одлучује следеће три ствари:\n# који процес ће добити процесор;\n# када ће га добити;\n# на колико дуго ће га добити;\nУчесталост позивања планера послова и диспечера се знатно разликују, диспечер се позива много чешће од планера.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81%D0%B0", "word_count": 363, "cyrillic": 0.983}
{"id": "12021", "title": "Село Лучани, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Лучани, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Витомир Урошевић, рез. поручник VI прекобројног пука Тимочке дивизије I позива. Рођен у Лучанима 1888 год. од оца Уроша и мајке Живане. Погинуо је српско-аустријског рата у Јаребицама код Лознице 4. септембра 1914. год. где је и сахрањен. Доцније родбина га је пренела у Лучане и сахранила у лучанском гробљу.\n# Алемпијевић Борисав, обвезник, умро у Солуну 28. августа 1916.\n# Алемпијевић Драгутин, каплар IV ч. I б. X п, пог. на Брестовом Долу 19. октобра 1915.\n# Алемпијевић Лука, умро на боловању код куће од тифуса 2. марта 1915.\n# Алемпијевић Љубисав, редов IV ч. I б. X п. III поз, пог. у Камен-Долу 23. априла 1914.\n# Алемпијевић Миленко, редов IV ч. X п. I поз, пог. на Причиновићима 1. октобра 1914.\n# Алемпијевић Милутин, обвезник III поз, умро од тифуса код куће 13. октобра 1918.\n# Алемпијевић Миљко, обвезник, умро од тифуса код куће 10. јуна 1915.\n# Алемпијевић Пантелија, умро у Призрену 8. новембра 1912.\n# Вујадиновић Глишо, редов II од. проф. кол, умро у Солуну 13. августа 1916.\n# Вујадиновић Тихомир, нестао у току рата.\n# Златић Јаћим, редов IV ч. I б. X п. III поз, пог. на Брестовику 25. новембра 1914.\n# Златић Љубисав, обвезник послед. одбране, умро од тифуса 17. маја 1915.\n# Златић Милан, обвезник послед. одбране, умро код куће 21. јануара 1915.\n# Златић Милић, обвезник, умро на боловању 17. априла 1917.\n# Златић Обрад, обвезник послед. одбране стараца, умро од тифуса 26. априла 1915.\n# Златић Тијосав Ј, обвезник II поз, умро од тифуса у ужичкој болници 16. маја 1915.\n# Јевђовић Мијаило, умро у ропству у Хајнзгрину - Чешка 24. септембра 1916.\n# Ковачевић Василије, регрут, умро код куће 26. априла 1916.\n# Мандић Илија, регрут III ч. I б. X п, умро од тифуса у Приштини 10. маја 1915.\n# Мандић Јован, редов IV ч. X п, умро у Загребу 18. маја 1919.\n# Милинковић Александар, обвезник. II поз, умро код куће од тифуса 20. маја 1915.\n# Милинковић Милан, обвезник послед. одбране, умро код куће 8. маја 1915.\n# Милинковић Милосав, обвезник, умро на боловању 28. октобра 1918.\n# Милинковић Михаило, умро на боловању од тифуса 27. фебруара 1915.\n# Милинковић Недељко, обвезник X п. II поз, умро у ужичкој болници 20. марта 1915.\n# Милинковић Радоје, обвезник послед. одбране, умро од тифуса код куће 17. априла 1915.\n# Милинковић Секула, редов III ч. I б. XI п, пог. на Ветернику 29. септембра 1916.\n# Миловановић Миладин, редов II ч. I б. XII п. I поз, пог. на Смедереву 10. новембра 1914.\n# Миловановић Тодор, обвезн, умро на боловању 18. новембра 1918.\n# Радивојевић Благоје, редов IV ч. I б. X п, пог. код Шапца 5. августа 1914.\n# Радојевић Радомир, редов митраљез. од. X п II поз, умро у Краљеву 4. децембра 1915.\n# Рендулић Војимир, каплар 2 пољс. батер. Шумад. дивиз, пог. у Ступинову 19. августа 1916.\n# Рендулић Драгутин, редов X п. II поз, пог. у Оштрики - Гојна Гора 22. новембра 1914.\n# Рендулић Јевђеније, наредник II ч. 4 б. X Таков. п, пог. на Дренку 18. новембра 1913.\n# Рендулић Радисав, обвезник III поз, умро код куће 8. марта 1918.\n# Рендулић Радојица, учитељ, обвезник, умро 22. октобра 1918.\n# Рендулић Тијосав, обвезник X п. III поз, умро у нишкој болници 25. новембра 1914.\n# Рендулић Тихомир, п. наредник IV ч. I б. X п, умро од задобив. рана на Соколу 6. октобра 1916.\n# Тодоровић Сретен, обвезник, умро код куће на боловању 5. фебруара 1914.\n# Урошевић Миладин, болничар, умро код куће на боловању 16. марта 1915.\n:''Општина Дљинска. За село Лучани није наведено ко је прикупио податке.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 610, "cyrillic": 0.906}
{"id": "12038", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Планери", "text": "Odabir procesa i njihovo raspoređivanje po redovima, ali i organizaciju čekanja vrše planeri. Postoje dve vrste planera, kratkoročni i dugoročni, takođe postoje i srednjoročni planeri.\n1 Dugoročni planer\nFunkcija dugoročnih planera je da odaberu koji ce proces se proces prvo izvršiti.Imaju sporiji rad nego kratkoročni planeri , ali to je uredu. U praksi, za dugoročne planere je važnije da naprave dobru kombinaciju poslova nego da uštede na vremenu.\n2 Kratkoročni planer\nKratkoročni planeri imaju zadatak da donose odluke o tome koji će se od spremnih procesa izvršavati i koliko dugo će dobiti procesor.Njihovo drugo ime je I planer procesora. Zbog njihove funkcije u sistemu, kratkoročni planeri se često pozivaju, pa je potrebno da budu implementirani tako da što brže donose odluke. Kod kratkoročnih planera brzina rada važnija od optimalnosti donete odluke.\n3 Šema prebacivanja i upotreba srednjoročnih planera\nOva šema se naziva prebacivanje , a izvodi se sa ciljem da bi se poboljšala kombinacija izabranih poslova ili da bi se oslobodila memorija u slučaju zagušenja. Za zadatke ovakvog tipa, obično se na nivou operativnog sistema implementira poseban planer koji se naziva srednjoročni planer.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8", "word_count": 183, "cyrillic": 0.0}
{"id": "12037", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Решења за заштиту критичне секције без активног чекања", "text": "Решења за заштиту критичне секције без активног чекања за разлику од решења са активним чекањем где су процеси чекали да се испуни неки услов за улаз у критичну секцију, постоје друга решења која су ефикаснија и подразумевају заустављање процесана неко време (избаци се из меморије) и покретање у одговарајућем тренутку. Процес се блокира, па се у погодном тренутку одблокира. Ова решења су компликованија заимплементацију. Најпознатије методе су:\n# Семафори\n# Критични региони\n# Монитори\n1 Семафори\nСемафор је структура која може да блокира процес на неко време и да га пропусти кад се за то стекну услови. Семафор може да блокира, одблокира процес, садржи показивач на листу која чува податке о блокираним процесима, има променљиву која броји колико има блокираних процеса. У зависности да ли је неки процес у критичној секцији или не, семафори се обично реализују као сервис оперативног система. На овај начин се елиминише активно чекање. Семафори се имплементирају на нивоу оперативног система.\n2 Критични региони\nСемафор је доста добро решење за заштиту од критичне секције, али није флексибилно јер са малом грешком могу да настану велики проблеми. Решења у виду критичног региона дају већу флексибилност. Критични региони представљају заштиту приступа критичној секцији на вишем програмском језику. Код овог решења потребно је дефинисати коју променљиву дели више процеса. Ако нека променљива треба да буде увећана за један, прво се променљива прогласи дељеном, а затим се означи операција увећања да има само приступ променљивој. Добра страна је то што се у потпуности решава проблем критичне секције, а мана је слаба синхронизација процеса.\n3 Монитори\nМонитори представљају највиши ниво апстракције када је заштита критичне секције без активног чекања у питању. Монитори су конструкције програмског језика у којима је имплементиран механизам за заштиту критичне секције и механизам за синхронизацију. Главна одлика монитора је да у оквиру њега може да буде активан само један процеc и на тај начин је заштићена критична секција.\nСемафори се имплементирају на нивоу оперативног система, а монитори се имплементирају на програмском језику и монитори имају лакшу синхронизацију процеса у односу на критичне регионе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 333, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12019", "title": "Село Крстац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Крстац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Богићевић Будимир, пионер. чета, пог. 1916.\n# Богићевић Видосав, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1913.\n# Богићевић Добривоје, III ч. I б. XXII п. Вардар. дивиз, пог. 1918.\n# Богићевић Драгојло, регрут крушев. резерв. трупе, умро на острву Виду 1916.\n# Богићевић Драгослав, митраљ. чета V прекобр. пука, пог. 1914.\n# Богићевић Драгутин, IV ч. I б. X пук, умро 1912.\n# Богићевић Живојин, II ч. I б. V прекобр. п, пог. 1915.\n# Богићевић Сава, II ч. I б. V прекобр. п, пог. 1913.\n# Вукашиновић Миленко, IV ч. II б. X п. II поз, погинуо 1915.\n# Вукашиновић Миливоје, IV ч. I б. X п. I поз, погинуо 1915.\n# Гавриловић Александар, I б. V прекобр. пук I поз, умро 1918.\n# Ђорђевић Милија, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1913.\n# Јанковић Боривоје, 4 ч. 1б. X п. I поз, умро 1915.\n# Јанковић Василије, 4 ч. 1б. X п. III поз, умро 1915.\n# Јанковић Јевђо, IV ч. I б. X п. I поз, умро 1915.\n# Јанковић Јовић, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1915.\n# Јованковић Ђурђе, пионир II поз, умро 1915.\n# Карић Адам, редов IV ч. I б. X п, умро у Београду 1915.\n# Карић Александар, IV ч. I б. X п. III поз, умро 1915.\n# Карић Анђелко, IV ч. I б. X п, пог. 1913.\n# Карић Божидар, послед. одбр, умро 1916.\n# Карић Душан И, IV ч. I б. X п, пог. 1916.\n# Карић Душан Ј, IV ч. I б. X п, пог. 1916.\n# Карић Лука, IV ч. I б. X п, умро 1915.\n# Карић Љубинко, III ч. III б. XI п, пог. 1914.\n# Карић Радоје, коњич. митраљ. одел. Шумад. дивиз, погинуо 1915.\n# Ковачевић Гаврило, послед. одбр. стараца, умро 1915.\n# Ковачевић Добривоје, редов XI пука, пог. на Вран. брду 1. октобра 1915.\n# Ковачевић Добросав, X кадров. пук, умро 1914.\n# Ковачевић Љубомир, I ч. I б. X п, пог. 1914.\n# Ковачевић Милисав, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1913.\n# Ковачевмћ Милосав, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1913.\n# Ковачевић Недељко, V прекобројни пук Шумад. Дивизије, пог. 1915.\n# Лазаревић Драгић, X пук III поз, умро 1915.\n# Лазаревић Душан, V прекобр. пук I поз, пог. 1914.\n# Лазаревић Новак, X пук, умро 1914.\n# Максимовић Витомир, IV ч. I б. X п. III поз, пог. 1915.\n# Максимовић Миленко, IV ч. I б. X п. II поз, пог. 1915.\n# Максимовић Милоје, IV ч. I б. X п. I поз, погинуо 1915.\n# Максимовић Петар, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1914.\n# Максимовић Чедомир, IV ч. I б. X п. III поз, пог. 1915.\n# Маринковић Вилиман, послед. одбрана стараца, умро 1915.\n# Маринковић Добривоје, X кадровачки пук, погинуо 1913.\n# Маринковић Илија, воз. ескадр, умро 1915.\n# Милисављевић Љубоје, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1914.\n# Милисављевић Рајко, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1914.\n# Милованчевић Љубомир, IV ч. I б. X п. III поз, умро 1915.\n# Милованчевић Милија, V пољс. батер, умро 1917.\n# Милованчевић Павле, IV ч. I б. X п. III поз, умро 1917.\n# Милованчевић Радоје, IV ч. I б. X п. I поз, умро 1914.\n# Милованчевић Радоје, редов X пука, пог. на Шапцу 1914.\n# Милованчевић Рајко, III ч. III б. XI п. I поз, пог. 1914.\n# Милованчевић Ранко, послед. одбр. стараца, умро 1915.\n# Петровић Радоје, IV ч. I б. X п. II поз, умро 1915.\n# Радивојевић Драгољуб, возар X пука, умро 1918.\n# Радивојевић Милун, IV ч. I б. X п. I поз, пог. 1913.\n# Стајић Миленко, II ч. I б. V прекобројни пук, пог. 1914.\n# Стајић Сава, редов IV ч. I б. X п. III поз, пог. 1916.\n:''Општина Дљинска, податке прикупио Василије Николић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 645, "cyrillic": 0.742}
{"id": "12025", "title": "Село Церова, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Церова, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Ичелић Гаврило, редов, умро код куће на боловању 1918.\n# Ичелић Маринко, редов, умро у Аустрији у ропству 1915.\n# Јеросимовић Велисав, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Јовановић Никола, редов, умро на Дунаву 1915.\n# Јоловић Драгиша, редов, умро 1914.\n# Јоловић Живојин, редов, умро у ропству 1916.\n# Јоловић Михаило, редов, умро у ропству у Аустрији 1915.\n# Кокотовић Андрија, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Кокотовић Димитрије, редов, умро у ропству у Ашаху 1916.\n# Кокотовић Ивко, редов, умро у Драчу 1915.\n# Кокотовић Јован, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Кокотовић Миливоје, п. наредник, умро код куће после свршеног рата.\n# Кокотовић Милић, редов, умро у ропству Аустрији 1916.\n# Кокотовић Петроније, редов, умро код куће после свршеног рата.\n# Лoјаницa Лaзар, рeдoв, умро код куће, нa боловању 1915.\n# Лојаница Радомир, редов, умро код куће, нa боловању 1915.\n# Мајсторовић Тихомир, редов, умро као обвезник код куће на боловању 1919.\n# Марић Вучко, редов, погинуо на Бугарској граници 1915.\n# Марић Ивко, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Обрадовић Витомир, редов, умро у ропству у Аустрији 1915.\n# Пеливановић Бранислав, редов, пог. на Љум Кули 1913.\n# Пеливановић Миленко, редов, пог. на Скадру 1915.\n# Пеливановић Мирко, редов, умро у ропству у Аустрији.\n# Перишић Благоје, редов.\n# Перишић Милутин, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Пилчевић Анђелко, редов, умро у ропству у Аустрији 1915.\n# Ристић Средоје, редов, умро у ропству у Аустрији 1915.\n# Росић Тодија, редов, пог. на Дрини 1914.\n# Филиповић Бранислав, редов, умро по свршеном рату код куће.\n# Цветић Александар, редов, умро у ропству у Аустрији 1915.\n# Цветић Благоје, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Цветић Будимир, редов, пог. на Шапцу 1915.\n# Цветић Василије, редов, умро у Призрену 1915.\n# Цветић Владисав, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Цветић Драгојле, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Цветић Драгомир, редов, умро код куће на боловању 1917.\n# Цветић Драгослав, редов, умро код куће на боловању 1913.\n# Цветић Љубомир, редов, умро у Крагујевцу 1914.\n# Цветић Мијаило, редов, умро код куће на боловању 1913.\n# Цветић Милош, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Цветић Петар, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Цветић Радован, редов, умро у Приштини 1915.\n# Цветић Ранко, редов, умро код куће 1915.\n# Цветић Урош, редов, умро у Дрездену 1917.\n# Цибуровић Драгић, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Цибуровић Моиир, редов, уиро код куће на боловању 1915.\n# Цибуровић Петар, редов, пог. на Пустој Реци 1915.\n# Џелебџић Лука, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Шацоњић Жарко, редов, пог. на Убу 1915.\n# Шапоњић Раденко, редов, пог. на Београду 1915.\n:''Општина Миросаљачка, податке прикупио Божидар, син почив. Велисава Стевановића из Трешњевице.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A6%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 453, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12020", "title": "Село Лисице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Лисице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Давидовић Добривоје, редов IV ч. I б. X п, умро 1915.\n# Давидовић Љубомир, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро код куће 1915.\n# Давидовић Петар, каплар IV ч. I б. X п, погинуо код Краг. у Кијеву 1915.\n# Давидовић Радич, каплар IV ч. I б. X п, погинуо код Шапца 1914.\n# Давидовић Радосав, наредник IV ч. I б. X п, погинуо на Дренку 17. јуна 1913.\n# Давидовић Стеван, редов комб. арт. пук, умро у ропству у Азији 1917.\n# Домановић Десимир, редов XI п, умро у ропству у Немачкој 1918.\n# Домановић Душан, п. наредник II ч. II б. II комб. п, умро у Паланци Пашиној 1915.\n# Домановић Ђурђе, каплар IV ч. I б. X кадров. п, погинуо на Конатици 1914.\n# Домановић Јован, редов IV ч. I б. X п, погинуо на Ђ. Стубовима 1912.\n# Домановић Љубомир, редов IV ч. I б. X. п. I поз, погинуо 1915.\n# Домановић Милован И, редов IV ч. I б. X п. III поз. умро у ропству у Немачкој 1917.\n# Домановић Петар, редов XI п, умро код куће од рана 1916.\n# Домановић Чедомир, каплар IV ч. I б. X п, погинуо на Шапцу 1914.\n# Јеремић Дмитар, п. наредник I ч. I б. X кадров. п, погинуо на Конатици 1914.\n# Јеремић Михаило, редов позиц. батер, умро у Ваљеву 1914.\n# Јоковић Благоје, редов комб. дивизија, умро на острву Виду 1915.\n# Јоковић Богосав, редов V прекобр. п, погинуо у Белиновици 1915.\n# Јоковић Божо, редов IV ч. I б. X п. I поз, погинуо код Белановице 1914.\n# Јоковић Драгић, редов IV ч. I б. X п, умро у ропству у Ашаху 1916.\n# Јоковић Душан, редов IV ч. I б. X п, погинуо код Аранђеловца 21. новембра 1914.\n# Јоковић Јовић, редов IV ч. I б. X п. III поз, погинуо код Смедерева 1915.\n# Јоковић Љубисав, редов IV ч. I б. X п, погинуо на Коадеру 1914.\n# Јоковић Мијаило, п. наредник IV ч. I б. X п. II поз, умро на Солунском фронту 1916.\n# Јоковић Миладин, редов IV ч. I б. X. п, пог. 1914.\n# Јоковић Милован, редов проф. колоне X п, умро у Ужицу 1915.\n# Јоковић Милојко, редов I ч. III б. X п, умро код куће на боловању 1914.\n# Јоковић Никола, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Јоковић Рајко, редов болнич. чете, умро код куће 1914.\n# Крловић Борисав, редов II поз, погинуо на Бугарској граници 1914.\n# Крловић Новица, редов IV ч. I б. X п, погинуо у Причиновићу 1914.\n# Кукић Дмитар, редов IV ч. I б. X п, умро код куће 1915.\n# Кукић Драгиша, редов XI п, умро на Крфу 1916.\n# Кукић Душан, редов резерв. крушевач. трупе, погинуо 1915.\n# Кукић Живан, редов IV ч. I б. X кадров. п, умро на боловању код куће 1914.\n# Кукић Љубомир Б, редов IV ч. I б. X п, погинуо на Ђ. Стубовима 1912.\n# Кукић Михаило, п. наредник болничар I пољ. болн, умро на Солунском фронту 1917.\n# Кукић Радосав, редов II ч. III б. XI п, умро на острву Виду 1915.\n# Лазаревић Драгић, редов IV ч. I б. X п. III поз, погинуо на Брестовику 1913.\n# Матијашевић Милија, редов 3 бат. I д. IV арт. п, умро на Ретким Буквама 1913.\n# Николић Василије, редов IV ч. I б. X п, умро у ропству у Ашаху 1916.\n# Николић Видоје К, редов, умро у К. Митровици 1915.\n# Николић Драгутин, редов IV ч. I б. X п, погинуо на Дренку 1913.\n# Николић Милоје К, каплар град. арт, умро код Једрена 1912.\n# Николић Михаило, редов круш. рез. трупе, умро у Фијери 1915.\n# Петронијевић Драгомир, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро на боловању код куће.\n# Петронијевић Милан, редов IV ч. I б. X п. III поз, погинуо на Ђ. Стубовима 14. октобра 1912.\n# Продановић Велимир, регрут, умро у Приштини 1914.\n# Продановић Милан, редов IV ч. I б. X п, погинуо на Ђ. Стубовима 1912.\n# Рендулић Милован, редов II ч. II б. II комб. п, умро од задоб. рана код куће 1916.\n# Спасојевић Добросав, редов IV ч. I б. X п, умро у с. Словцу 1915.\n# Спасојевић Милован, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро у Чачку 1915.\n# Чворовић Тихомир, редов IV ч. I б. X п, умро од задоб. рана у Краљеву 1912.\n:''Општина Дљинска, податке прикупио Василије Николић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 752, "cyrillic": 0.814}
{"id": "12022", "title": "Село Драгојевац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Драгојевац, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Биорчевић Велимир, п. наредник, пог. на Скадру 1912.\n# Божовић Бранислав, редов, умро код куће од рат. последица 1923.\n# Божовић Вилиман, редов, умро код куће на боловању 1917.\n# Божовић Вујадин, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Божовић Милоје, редов, умро у ропству у Ашаху 1916.\n# Божовић Миљко, редов, умро у ропству у Ашаху 1916.\n# Божовић Мирко, жандарм п. наредник, пог. на Солунском фронту 1915.\n# Божић Радосав, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Божовић Рисим, редов, пог. у Босни 1914.\n# Бојић Богдан, редов, умро на Шар Планини 1915.\n# Бошковић Петар, редов, умро у ужичкој болници 1915.\n# Грујовић Александар, редов, умро у Краљеву 1916.\n# Грујовић Гојко, жандарм. наредник, умро у Водену 1915.\n# Грујовић Миљко, редов, умро у Младеновцу 1915.\n# Лазаревић Вићентије, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Лазаревић Милан, редов, умро у ропству у Мађарској 1915.\n# Лазаревић Михаило, редов, пог. код Лесковца 1915.\n# Марјанчевић Михаило, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Миковић Владимир, редов, умро код куће на боловању 1916.\n# Миковић Драгомир, редов, пог. код Смедерева 1915.\n# Миковић Јован, жандарм. наредник, пог. код Битоља маја 1916.\n# Миковић Миљко, редов, умро у Призрену 1915.\n# Миковић Тодор, п. наредник, умро код куће од ратних последица 1924.\n# Миливојевић Милинко, редов, умро у Мокром Лугу 1915.\n# Миливојевић Пантелија, каплар, умро код куће на боловању 1915.\n# Миливојевић Чедомир, п. наредник, умро у ужичкој болници 1915.\n# Милићевић Будимир, п. наредник, пог. у Ваљевској Каменици 1915\n# Милићевић Димитрије, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Милићевић Ивко, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Милићевић Миливоје, редов, умро код куће као обвезник 1919.\n# Милићевић Миљко, каплар, умро код куће на боловању 1922.\n# Милићевић Радојко, п. наредник, пог. код Лазаревца 1914.\n# Попадић Миленко, редов, умро код куће као обвезник 1919.\n# Радојичић Богдан, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Симовић Вукоман, редов, пог. на Црној Бари 1915.\n# Симовић Драгутин, редов, пог. на Апоносу 1914.\n# Симовић Јован, редов, умро у Младеновцу 1915.\n# Симовић Матија, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Симовић Петар, редов, пог. на Сливници 1915.\n# Симовић Радич, редов, пог. на Црној Бари 1914.\n# Симовић Радомир, п. наредник, пог. на Обреновцу 1914.\n# Симовић Страин, редов, умро преко Албаније 1915.\n# Симовић Танаско, редов, умро у Младеновцу 1915.\n# Симовић Чедомир, редов, умро у Н. Пазару 1917.\n# Стојановић Андрија, редов, пог. у Ваљевској Каменици 1915.\n# Стојановић Божидар, редов, пог. на положају у Јевремовцу 1915.\n# Стојановић Владимир, редов, пог. на Китлову 1915.\n# Стојановић Љубомир, редов, пог. на положају у Причиновићу 1914.\n# Стојановић Радич, редов, пог. на Шар Планини 1915.\n# Стојановић Радиша, редов, умро у ропству у Мађарској 1915.\n# Стојановић Сретен, редов, умро у Призрену 1912.\n# Стојановић Рако, редов, умро код куће на боловању као обвезник 1919.\n:''Општина Миросаљачка, податке прикупио Божидар, син почив. Велисава Стевановића из Трешњевице.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 481, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12013", "title": "Село Осоница, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Осоница, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Бошковић Велимир, редов крушевач. резерв. трупе умро у Албанији 1915.\n# Бошковић Влајко, редов X п. III поз, пог. код Смедерева 1915.\n# Бошковић Давид, редов X кадров. пука, пог. код Београда 1915.\n# Бошковић Милутин, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. код Ваљева 1914.\n# Бошковић Миљко, редов X кадров. пука, пог. код Београда 1914.\n# Бошковић Радивоје, редов Х п. II поз, пог. код Прокупља 1915.\n# Бошковић Ранисав, редов крушевач. резерв. трупе умро у Албанији 1915.\n# Бошковић Ристо, редов X п III поз, пог. код Смедерева 1915.\n# Букумирић Веселин, редов X п. II поз, пог. код Ваљева 1914.\n# Букумирић Драгутин, редов X п. II поз, пог. у Албанији 1915.\n# Дуканац Здравко, редов IV ч. I б. V прекобр. пука, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Дуканац Лексо, редов X кадров. пука, пог. у Албанији 1913.\n# Дуканац Радисав, редов X п. II поз, нестао у Албанији 1912.\n# Дуканац Радомир, редов X кадров. пука, умро код куће на боловању 1914.\n# Дуканац Радосав, редов X п. II поз, пог. код Ваљева 1914.\n# Дуканац Рајко, редов X п. II поз, умро на Крфу 1916.\n# Златић Велимир, редов X кадровач. пука, умро у ропству 1916.\n# Златић Вељко, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Златић Добросав, каплар градс. артиљер, умро у Нишу 1915.\n# Златић Јелесије, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Златић Јовица, каплар II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Златић Милутин, редов X кадров. пука, пог. на Космају 1914.\n# Златић Михаило, редов X кадровач. пука I поз, пог. код Шапца 1914.\n# Златић Неофит, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Златић Тадија, каплар II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Илић Исаило, редов месар. чете, умро на Крфу 1916.\n# Јовићевић Велимир, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Јовићевић Јездимир, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Јовићевић Јован, редов X п. III поз, умро на боловању код куће 1915.\n# Јовићевић Милисав, редов X кадровач. пука, пог. код Прокупља 1915.\n# Јовићевић Ненад, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Чачку 1919.\n# Јовићевић Никодим, редов X п. III поз, умро у Приштини 1915.\n# Јовићевић Стеван, редов X п. III поз, умро на боловању код куће 1915.\n# Јеротијевић Богосав, редов V прекобр. п, пог. код Лесковца 1915.\n# Јеротијевић Будимир, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Јеротијевић Велимир, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Јеротијевић Велисав, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Јеротијевић Гојко, редов X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Јеротијевић Јоксим, редов муниц. колоне, умро у Приштини 1915.\n# Јеротијевић Милоје, редов X п. III поз, пог. код Смедерева 1915.\n# Јеротијевић Михаило.\n# Јеротијевић Радован, редов X п. III поз, пог. код Смедерева 1915.\n# Јеротијевић Ратко, редов X п. III поз, погинуо код Смедерева 1915.\n# Јеротијевић Сава, редов X п. III поз, погинуо код Смедерева 1915.\n# Јеротијевић Спасоје, каплар II ч. I б. X п, пог. код Драча 1912.\n# Јеротијевић Тома, редов X п. III поз, пог. код Ђаковице 1915.\n# Карапанџић Будимир, редов X кадров. пука, умро у Чачку 1915.\n# Карапанџић Тихомир, редов II ч. I б. V прекобр. пука, умро у Призрену 1915.\n# Луковић Велимир, каплар II ч. I б. X п. II поз, пог. код Ваљева 1914.\n# Луковић Милутин, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Луковић Мирко, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. код Смедерева 1915.\n# Луковић Тихомир, редов II ч. I б. X кадровач. пука, умро на боловању 1913.\n# Милутиновић Милутин, редов X п. II поз, умро у Краљеву 1915.\n# Милутиновић Светозар, редов X п. II поз, умро у Ужицу 1915.\n# Николић Велисав, редов X кадров. пука, умро у Београду 1914.\n# Николић Јеротије, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Розгић Војислав, редов X комб. пука, умро у Албанији 1915.\n# Розгић Симеун, редов X пука, пог. на Сувобору 1915.\n# Симовић Војислав, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. у Призрену 1912.\n# Симовић Драгутин, редов крушевач. резерв. трупе, умро код Драча 1915.\n# Симовић Милан, редов крушевач. резерв. трупе, нестао у ропству 1916.\n# Стевановић Јеврем, редов II ч. I б. X п. II поз, нестао у ропству 1916.\n# Стевановић Милош, жандарм, пог. на Космају 1914.\n# Стевановић Матије, редов X п. II поз, погинуо код Ужица 1914.\n# Стевановић Михаило, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Љум Кули 1912.\n# Стевановић Новица Ч, редов X кадров. пука, умро код куће на боловању 1914.\n# Стевановић Радош, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Стојковић Станимир, редов X п. I поз, пог. у Албанији 1913.\n:''Општина Лучка, податке прикупити и средили Велимир Стојковић, претседник и Мил. Р. Лазовић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 815, "cyrillic": 0.86}
{"id": "12039", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Процеси", "text": "Један од кључних концепата, када су оперативни системи и рачунарски системи у питању, представљају процеси. Процес је програм у изврпавању.\n1 Подела процеса\nПроцеси могу бити кориснички и системски.\n2 Како програм постаје процес\nПревођењем писаног изворног програма на машински језик, настаје извршни програм. Покретањем извршног програм подразумева његово учитавање у примарну меморију рачунара и извршавање на процесору. На овај начина покренут програм постаје процес.\n3 Обавезе оперативног система\nОперативни систем је дужан да води рачуна о процесу, тј. да му обезбеди ресурсе који су потребни за извршавање.\nПотребни ресурси могу бити:\n* процесор\n* меморије\n* улазно излазни уређаји\n* фајлови\n4 Битне информације за процесе\nБитне информације за процесе су:\n== Извршни код и подаци\nРегистри\nПрограмски бројач\nПодаци о отвореним фајловима\nИнформације о дозволама и власнику процеса ==\n5 Ефикасно извршавање процеса\nОперативни систем је задужен да омогући ефикасно извршавање процеса. Њихово ефикасно извршавање најчешће подразумева да се извршавају конкурентно и (или) паралелно.\n6 Конкурентно извршавање процеса\nНа системима чији процесори имају само једно језгро, додељивањем процесорског ресурса процесима који се извршавају конкурентно, оперативни систем чини рачунарски систем продуктивнијим. На тај начин се ствара привид да се процеси извршавају у исто време, па се често каже да се извршавају псеудопаралелно.\n7 Паралелно извршавање процеса\nРазвојем процесора и повећавањем броја језгара омогућено је паралелно извршавање. Принципи функционисања су слични као и у случају када постоји само једно језгро, али су могућности веће, и више процеса може да се стварно извршава истовремено.\n8 Задатак оперативног система за ефикасно извршавање\nЗадатак оперативног система је да овезбеди ефикасне механизме за:\n* Креирање и брисање процеса\n* Управљање процесима\n* Комуникацију између процеса\n* Синхронизацију процеса", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81%D0%B8", "word_count": 264, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12026", "title": "Село Лопаш, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Лопаш, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Тихомир Голубовић, наредник комита, погинуо је јуначки 1911 год. код Пасјана - Приштина.\n# Божовић Богдан, редов, пог. на фронту 1914.\n# Божовић Драгојле, редов, умро на Солунском фронту 1916.\n# Божовић Радојица, редов, умро у ропству 1916.\n# Божовић Танасије, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Бојић Аксентије, редов, пог. 1912.\n# Бојић Василије, редов, умро у Београду 1918.\n# Бојић Добривоје, редов, умро у ропству 1917.\n# Бојић Ивко, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Бојић Марко, редов, умро код куће на боловању 1918.\n# Бркић Тихомир, редов, умро на фронту 1915.\n# Булић Живко, наредник, пог. на Брестовику 1914.\n# Булић Филип, редов, умро на фронту 1915.\n# Видојевић Михаило, жандарм, пог. у К. Митровици 1913.\n# Голубовић Љубисав, п. наредник, пог. на Брестовику 1915.\n# Голубовић Петар, редов, нестао при отступању 1915.\n# Голубовић Радомир, редов, пог. на Панасу 1914.\n# Глигоријевић Ненад, редов, пог. на фронту 1914.\n# Димитријевић Ђурђе, каплар, пог. на Вајсату 1913.\n# Димитријевић Миленко, редов, пог. на Китлову 1914.\n# Димитријевић Миливоје, редов, умро при отступању 1915.\n# Димитријевић Миљко, каплар, пог. на Брестовику 1915.\n# Димитријевић Петроније, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Живановић Богић, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Живановић Милија, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Јанковић Страин, каплар, пог. на Конатици 1914.\n# Јовановић Ранко, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Крловић Драгутин В, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Љубичић Златко, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Љубичић Јован, редов, пог. код Шапца 1914.\n# Љубичић Милија, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Љубичић Милојко, редов, пог. на фронту 1915.\n# Марковић Анђелко, редов, пог. код Соко Бање 1915.\n# Марковић Спасоје, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n# Мијаиловић Александар, редов, нестао на фронту 1915.\n# Мијаиловић Драгомир, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Миловановић Живко, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n# Миловановић Рајко, п. наредник, пог. на Везировом мосту 1912.\n# Перишић Будимир, редов, умро у Чачку 1918.\n# Перишић Гојко, редов, умро у Чачку 1916.\n# Петровић Веселин, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Петровић Јеротије, редов, умро у ропству у Г. Немачкој 1916.\n# Петровић Коста, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Петровић Љубисав, редов, пог. на фронту 1912.\n# Петровић Миладин, редов, пог. на фронту 1912.\n# Петровић Цветко, редов, пог. на фронту 1912.\n# Поповић Веселин, редов, умро код куће на боловању 1916.\n# Поповић Вучко, редов, умро на Крфу 1916.\n# Поповић Миленко, редов, умро код куће на боловању 1916.\n# Поповић Милун, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Поповић Симо, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Поповић Срећко, редов, нестао при отступању 1915.\n# Рајаковић Мијаило, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Рајаковић Филип, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Рајаковић Чедомир, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Росић Богосав, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Росић Веселин, редов, умро при отступању 1918.\n# Росић Владимир, каплар, пог. на Брестовику 1915.\n# Росић Вукоман, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Росић Вучко, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Росић Илија, редов, пог. при отступању са Солунског фронта 1918.\n# Росић Танасије, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Стевановић Драгић, редов, умро код куће на боловању 1916.\n# Стевановић Душан, редов, умро у Скопљу 1918.\n# Станојевић Милоје, редов, умро код Сталаћа 1915.\n# Танасијевић Милисав, редов, пог. на фронту 1914.\n# Танасијевић Милован, редов, пог. на фронту 1915.\n# Танасијевић Милутин, редов, умро код куће 1915.\n# Танасијевић Рајко редов, умро у ропству у Г. Немачкој 1916.\n:''Општина Прилипачка, податке прикупили С. Мајсторовић, претседник општине и Бран. Б. Џелебић, писар општински.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%88%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 588, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12016", "title": "Село Турица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Турица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Бранковић Рајко, редов IV ч. I б. X п, умро 1916.\n# Васиљевић Борисав, п. наредник IV ч. I б. X п, умро у ропству 19. јануара 1916.\n# Васиљевић Душан, редов занатл. чете, умро 6 маја 1916.\n# Васиљевић Јеротије, наредник IV ч. I б. XII п, пог. на Лебанима 7. октобра 1915.\n# Васиљевић Лука.\n# Васиљевић Љубисав, каплар градс. артиљер, пог. у Вишњици 6. децембра 1914.\n# Васиљевић Периша, регрут, исекли га Арнаути у Васјату 13. септембра 1913.\n# Васиљевић Светислав, каплар I ч. I б. X п, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Васиљевић Селимир.\n# Васиљевић Станимир, редов II поз. бојне коморе, умро као заробљеник у Вел. Кечкемету 16. јануара 1916.\n# Васиљевић Страјин, редов XI п.\n# Достанић Велимир, редов II ч. IV б. V прек. п, пог. 14. октобра 1915.\n# Достанић Војин, редов IV ч. I б. X п, умро код куће на боловању 1916.\n# Достанић Драгиша, каплар II ч. I б. XI п, пог. на Ветернику 14. јуна 1918.\n# Достанић Драгомир, регрут III ч. II б. XI п, умро у Нишкој Бањи 18. јуна 1915.\n# Достанић Милан, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро у Тирани 15. јануара 1913.\n# Достанић Михаило, каплар Шум. болн. чете X п. I поз, пог. на Љешу 1915.\n# Достанић Радојко, каплар подофицир. школе V ч. у Скопљу, пог. на Бугарском фронту 1915.\n# Ђорђевић Петроније, каплар III ч. I б. X п, пог. на Конатици октобра 1914.\n# Илић Драгић.\n# Илић Јеротије, редов III ч. V прекобр. пука I поз, пог. на Церу 6. августа 1915.\n# Јанковић Средоје, каплар IV ч. I б. X п, нестао преко Албаније 1915.\n# Лазаревић Велисав, регрут X пука, утопљен у Вардару 5. априла 1913.\n# Лазаревић Лазар, редов III ч. X п, умро као заробљеник 1918.\n# Лазаревић Миленко, редов III ч. X п. III поз, умро као заробљеник 1918.\n# Лазаревић Младен, редов IV ч. I б. X п, пог. на Брестовику 26. новембра 1914.\n# Лазаревић Љубомир, редов IV ч, I б. X п, умро 15. новембра 1918.\n# Љујић Јован.\n# Марић Срећко, регрут IV ч. I б. X п, умро у Приштини марта 1914.\n# Мијатовић Витомир.\n# Мијатовић Петар.\n# Мијатовић Филип.\n# Милинковић Станимир, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро у Прибоју 6. августа 1913.\n# Милићевић Велимир, п. наредник IV ч. I б. X п, пог. у Нишу 1913.\n# Милићевић Јездимир, редов IV ч. I б. X п. I поз, нестао у рату.\n# Пајовић Вилиман, редов IV ч. I б. X п. II поз, пог. на Вишеграду 1. октобра 1914.\n# Пајовић Владимир.\n# Пајовић Војислав, редов I ч. I б. XII п. II поз, пог. на Ветернику 14. августа 1916.\n# Пајовић Гојко, редов IV ч. I б. X п, пог. на Чисинама - Аранђеловац 23. новембра 1914.\n# Пајовић Драгомир, редов V прекобр. пука, пог. на Вишеграду августа 1914.\n# Пајовић Здравко.\n# Пајовић Милоје, редов профијант. колоне Шумад. дивиз. I поз, умро у Албанији 5. октобра 1915.\n# Пајовић Михаило, каплар IV ч. I б. X п. II поз, рањен на Китки - Босна, умро 20. априла 1916.\n# Пајовић Светозар, каплар IV ч. I б. X п, умро у К. Митровици 13. фебруара 1913.\n# Пајовић Спасоје, редов IV ч. I б. X п, умро у Приштини 1914.\n# Пајовић Чедомир, каплар II ч. I б. V прекобр. пука, пог. код. Прокупља 1915.\n# Пантовић Ђунисије.\n# Пановић Милорад, каплар IV ч. I бат. X п, умро 27. априла 1915.\n# Пановић Танасије.\n# Пејовић Владимир, редов III ч. I б. X п. III поз, погинуо на Смедереву 7. новембра 1915.\n# Перовић Милан, регрут IV ч. I б. X п, погинуо на Васијату 13. септембра 1913.\n# Перовић Миљко.\n# Проковић Драгомир, редов III ч. I б. X п, погинуо код Београда - Сибница 12. новембра 1914.\n# Радоњић Василије, редов болн. чете III поз, умро у Чачанској болници 1916.\n# Радоњић Вучко, редов IV ч. III б, погинуо на Буњевачком Вису 9. октобра 1912.\n# Радоњић Милан, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро 7. марта 1915.\n# Ристивојевић Драгомир, редов сан. одел. X п, умро 21. новембра 1912.\n# Ристивојевић Милутин, редов IV ч. I б. X п, умро у К. Митровици 9. новембра 1912.\n# Симеуновић Владимир, редов IV ч. I б. I поз, умро у Драчу 1912.\n# Симеуновић Драгутин, редов IV ч. 4 б. X п. III поз, умро у Ашаху 10. априла 1915.\n# Симеуновић Љубомир, редов IV ч. X п, умро у Драчу 17. јануара 1913.\n# Симеуновић Миленко, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро у Ашаху 6. јануара 1916.\n# Симеуновић Миљко.\n# Симеуновић Сретен, каплар IV ч. I б. X п, погинуо на Лисинама - Шабац 15. септембра 1915.\n# Сретеновић Божидар, редов IV ч. I б. III поз, погинуо.\n# Сретеновић Добросав, редов III ч. I б. X п. I поз, умро у Зејтинлику 14. маја 1917.\n# Сретеновић Љубисав, редов IV ч. I б. X п, умро 1912.\n# Сретеновић Светомир, каплар X кадровач. пука, као рањеник умро на боловању 1919.\n# Тимотијевић Будимир, редов III ч. II б. XI п, умро 7. фебруара 1916.\n# Тимотијевић Ђурђе.\n# Тимотијевић Милутин, редов III ч. I б. X п. III поз, погинуо на Смедереву 16. октобра 1914.\n# Трипковић Богосав, регрут I ч. III б. XI п, нестао септембра 1914.\n# Чворић Драгић.\n# Чворић Радомир.\n# Чворић Светозар, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро у Северној Африци 4. априла 1917.\n# Џоковић Раденко.\n:''Општина Гучка, податке прикупио архијерејски намесник среза Драгачевског Душан Поповић, свештеник.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 919, "cyrillic": 0.807}
{"id": "12036", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Архитектуре оперативних система", "text": "У зависности како и где су смештене компоненте оперативног система разликују се различите архитектуре оперативног система. Разлике се најчешће огледају у скупу функција које ће се налазити у језгру и њиховој организацији(структури).\nУ односу на тип језгра постоје:\n# монолитна архитектура\n# слојевита архитектура\n# архитектура која се заснива на микројезгру\n# хибридна архитектура\n# архитектура заснована на егзојезгру\n1 Монолитна архитектура\nЗа архитектуру оперативног система каже се да је монолитна, тј. да има монолитно језгро (monolithic kernel), уколико се у језгру налазе сви сервиси оперативног система заједно са драјверима интегрисани у један програм. При томе, сви делови се покрећу у истом тренутку, извршавају у системском режиму и у истом делу меморије. Приликом покретања оваквог оперативног система језгро се у меморију учитава у целости као један извршни програм. Функције језгра могу једна другу позивати без ограничења. Иако се чини да су овакви системи једноставни, они могу бити врло сложени.\nЈедна од највећих мана монолитних језгара је лоша отпорност на грешке. У случају да дође до грешке у неком од подсистема, долази до проблема који могу утицати на цео систем и најчешће је једино решење његово поновно подизање. Неки од најпознатијих система који имају монолитна језгра су: MS-DOS, BSD, AIX, Windows 98 и GNU/Linux.\n2 Слојевита архитектура\nСлојевита архитектура подразумева да је оперативни систем изграђен од засебних слојева (целина) који се надограђују један на други. При томе, сваки слој има одређене функције које су описане кроз његов интерфејс ка вишем слоју. Слојеви се имплементирају тако да могу да користе искључиво услуге првог слоја испод себе. Из тог разлога пројектовање слојева је веома захтеван посао јер се мора водити рачуна о расподели функција.\nНајвећи проблем оваквих система је неефикасност. Наиме, системски позив пролази кроз више слојева а при сваком пролазу се прослеђују подаци, мењају параметри итд. што доводи до успорења.\nПри томе, слојеви не морају бити у језгру оперативног система већ, зависно од имплементације, одређени слојеви могу функционисати у корисничком режиму.\nНајнижи слој чини хардвер или његова апстракција, на највишем слоју је подршка за апликативне програме а између може бити произвољан број слојева. У најпознатије оперативне системе са слојевитом архитектуром спадају: THE, Multics итд.\n3 Архитектура која се заснива на микројезгру\nАрхитектура која се заснива на микројезгру (microkernel) подразумева минимално језгро у којем се налазе само најосновније функције. Део функција које би у претходним случајевима биле део језгра се измештају у кориснички простор и то у засебне просторе у меморији тако да са безбеднијег нивоа приступају језгру. На овај начин се решавају проблеми који настају када дође до грешке при примени неке од ових функција, тако да се то не одражава на функционисање језгра. Услуге оперативног система које су измештене из језгра се њему обраћају како би оствариле своје циљеве (првенствено приступ хардверу), а преко њега и комуницирају са другим услугама. Услуге које обављају сличне задатке у оквиру оперативних система се групишу у процесе који се називају серверски процеси, а често и само сервери. Драјвери се често не налазе у микројезгру, већ припадају одговарајућим серверима. Такође, сервер за управљање меморијом, сервер процеса, сервер за управљање мрежама, сервер за управљање улазно-излазним уређајима итд. неки су од најважнијих сервера који се могу имплементирати при оваквом приступу.\nАрхитектуру микројезгра одликује већи степен сигурности у односу на монолитне системе, али су они обично спорији. Наиме, промене меморијског простора доводе до кашњења и мање пропусности у поређењу са системима са монолитним језгром. Оне су неопходне јер се сервери и језгро не налазе у истом адресном простору и не извршавају у истом режиму. Често прослеђивање порука између малог језгра и сервера такође доводи до кашњења. Имајући у виду наведене разлоге, може се закључити да архитектура заснована на микројезгру пружа већи степен сигурности и у односу на слојевите системе, али да брзина није одлика ни једног ни другог приступа\nПримери система који су дизајнирани на принципима микројезгра су: Mach, Minix, QNX и L4.\n4 Хибридна архитектура\nХибридна архитектура система, односно хибридна језгра (hybrid kernel) представљају компромис између монолитне и архитектуре која се заснива на микројезгру. Неке веома битне, као и функције које се често извршавају, спуштају се у језгро како би се повећала брзина и ефикасност, али се добар део функција задржава у нивоима изнад језгра. Код оваквог приступа најважније је прецизно одредити које функције треба спустити у језгро, а које оставити ван, јер ће у супротном хибридни приступ личити на систем са монолитним (у случају да се превише функција имплементира у језгро) или микројезгром (ако доста важних функција остане ван језгра).\nХибридна језгра се користе у већини комерцијалних оперативних система: Apple Mac OS X, Microsoft Windows NT 3.1, NT 3.5, NT 3.51, NT 4.0, 2000, XP, Vista, 7, 8, 10 и сл.\n5 Архитектура заснована на егзојезгру\nТрадиционални приступ при дизајнирању оперативних система подразумева да хардверске компоненте не буду видљиве корисничким апликацијама, односно да програми комуницирају са хардвером искључиво преко језгра оперативног система. На овај начин олакшава се програмирање, али се, са друге стране, ограничавају перформансе. Супротни приступ би подразумевао да се дозволи да апликације директно приступају хардверу, тј. да се језгро потпуно заобиђе. У том случају би функционисање система зависило од апликација које пишу програмери и апликације би зависиле једне од других.\nКонцепт егзојезгра (exokernel) представља компромис између ова два супротна приступа. Идеја је да језгро обезбеди основне ресурсе и да апликацијама препусти рад са њима. Ово се постиже премештањем апстракције изнад хардвера у посебне библиотеке које обезбеђују минималне апстракције уређаја. На тај начин се програмери могу ослонити на одговарајућу библиотеку али им се оставља и могућност да имплементирају своје библиотеке. Другим речима, програмери имају слободу у избору нивоа апстракције када је приступ хардверу у питању. Овакав начин рада може да допринесе знатном убрзању и побољшању перформанси. Са друге стране, додатна флексибилност за корисничке апликације може да доведе до смањења конзистентности и неуредности кода.\nПошто је већи део функција измештен из егзојезгра, оно је обично мање од претходно поменутих типова језгара. Примери система који имају архитектуру засновану на егзојезгру су: XOK, ExOS итд.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0", "word_count": 979, "cyrillic": 0.966}
{"id": "12015", "title": "Село Рти, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Рти, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Стеван Ђекић, капетан I кл. III поз. X пука. Рођен у Ртима 1869. год. Погинуо је у српско-аустријском рату 5. септембра 1915. код Смедерева. Родбина га је пренела кући и сахранила 12. септембра у рћанском гробљу.\n# Вулећић Драгомир, редов IV ч. 4 б. X п, пог. код Лазаревца - Слатина 22. новембра 1914.\n# Ђекић Драгољуб, редов III ч. I б. X п. I поз. Шум. дивиз, пог. на Грамади 7. новембра 1913.\n# Ђекић Милорад, регрут, умро у Приштини 28. јануара 1915.\n# Ђекић Младен, послед. одбр. стараца, умро 1. априла 1915.\n# Ђурђевић Велимир, п. наредник жандарм. при штабу Шумад. дивизије, пог. 1915.\n# Ђурђевић Добривоје, редов, пог. на Царичином Вису 7. јуна 1913.\n# Ђурђевић Добросав, редов III ч. II б. X п, умро у Лесковцу 20. јула 1913.\n# Јовановић Јован, редов II ч. I б. допун. п. II поз, пог. 20. новембра 1914.\n# Костић Благоје, редов II ч. I б. XI п, пог. на См. Паланци 1915.\n# Костић Вељко, редов, умро 31. јануара 1916.\n# Костић Гвозден Љ, редов, умро у аустријском ропству 1915.\n# Костић Драгослав, редов III ч. I б. X п, умро у Приштини априла 1915.\n# Костић Златко, обвезн. стал. кадра, пог. на Ваљеву октобра 1915.\n# Костић Михаило, редов V прекобр. пука, пог. на Гучеву 29. јула 1914.\n# Костић Петроније, регрут X п, умро на острву Виду 1916.\n# Костић Станко, обвезн. III поз, пог. у Лопатници октобра 1915.\n# Костић Стојан, редов III ч. I б. X п, умро у Приштини као рањеник 1915.\n# Костић Тихомир, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Шапцу 6. августа 1914.\n# Костић Чедомир, редов I ч. II б. последње одбране, умро на боловању 30. новембра 1915.\n# Кузмановић Витомир, обвезник, прегазила га кола код Смедерева 1916.\n# Кузмановић Миленко, регрут, умро од тифуса код куће 1918.\n# Кузмановић Милојко, регрут, умро од тифуса код куће 1. маја 1915.\n# Милошевић Алекса, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Крфу 16. јануара 1916.\n# Милошевић Милић, редов III ч. I б. X п. II поз, пог. на Китки - Босна 8. октобра 1914.\n# Милошевић Милош, редов III ч. I б. X п, пог. у Калису 23. марта 1913.\n# Милошевић Млађен, обвезник I поз. X пука, пог. 13. децембра 1914.\n# Милошевић Радисав, редов, пог. на Јевремовцу 10. августа 1914.\n# Милошевић Срећко, регрут, умро у Фијери Албанија 16. јануара 1916.\n# Недељковић Драгутин.\n# Недељковић Живко, редов послед. одбр. стараца, умро 12. марта 1915.\n# Недељковић Ивко, редов II ч. I б. X п, умро на бугарској граници од рана 14. новембра 1915.\n# Недељковић Милоје, регрут, пог. новембра 1915.\n# Недељковић Милутин, редов II ч. I б. X п, убијен од Арнаута у Враништу 17. септембра 1913.\n# Недељковић Михаило, редов-возар дринског ескадрона, умро у Подгорици 16. децембра 1916.\n# Недељковић Станимир, редов III ч. I б. X п, пог. у Албан. побуни 6. септембра 1913.\n# Николић Миленко, редов II ч. 4 б. X п, умро 31. децембра 1915.\n# Николић Милун, редов, II ч. 4 б. X п. I поз, умро на острву Виду 10. јануара 1916.\n# Ницовић Аврам, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 28. октобра 1914.\n# Ницовић Леко Д, редов X п. пука, пог. на Причиновићу 6. октобра 1914.\n# Ницовић Љубисав Д, обвезн. стал. кадра X п, пог. 1. новембра 1915.\n# Обрадовић Велимир М, редов 1 батер. 1 дивизион. IV арт. п. „Танаско Рајић“, умро у Београду 17. априла 1915.\n# Обрадовић Марко, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 29. септембра 1915.\n# Обрадовић Милић; каплар III ч. I б. X п. III поз, умро од задобив. рана на боловању 13. новембра 1914.\n# Обрадовић Милош, обвезн. послед. одбране стараца, умро у Чачку 23. децембра 1915.\n# Обрадовић Михаило, обвезн. посл. одбране, умро од тифуса 8. априла 1915.\n# Обрадовић Никола, обвезн. проф. колоне X п. I поз, умро код куће 28. марта 1920.\n# Обрадовић Петроније, жандарм, са службом у Београду.\n# Обрадовић Радојица, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 29. септембра 1915.\n# Росић Живојин, редов I ч. I б. X п, умро у Ашаху марта 1917.\n# Росић Крста, редов-профијант I поз, умро у Љум Кули марта 1913.\n# Симеуновић Светолик, редов, умро на боловању 14. фебруара 1915.\n# Славковић Адам, редов III ч. I б. V п, умро у Ужицу 5. марта 1915.\n# Славковић Андрија, редов III ч. I б. X п, умро у ропству у Немачкој 28. октобра 1918.\n# Славковић Арсеније, редов III ч. I б. X п, III поз, пог. код Смедерева - Павлица 1914.\n# Славковић Божидар, редов III ч. допун. батаљ. X п. II поз, пог, на Маљену октобра 1914.\n# Славковић Војислав М, регрут, умро на путу за Крф 1915.\n# Славковић Војислав Ч, редов III ч. I б. резерв. крушев. трупе, умро на острву Виду фебруара 1916.\n# Славковић Вучић, обв. кадровач. XI п, умро у Солуну 21. септембра 1918.\n# Славковић Гвозден, редов III ч. II б. резерв, крушев. трупе, умро на острву Виду 13. јануара 1916.\n# Славковић Љубомир.\n# Славковић Милић, редов I ч. X п. III поз, умро од тифуса 21. јануара 1915.\n# Славковић Милун, редов III ч. I б. X п. II поз, рањен на Ужицу, умро 13. марта 1915.\n# Славковић Петар, п. наредник четничког одреда, пог. на Кајмакчалану 1918.\n# Славковић Рајко, редов III ч. I б. X п. I поз, умро од рана код куће 1916.\n# Славковић Радивоје, редов III ч. I б. X п. II поз, умро од тифуса код куће 23. јануара 1915.\n# Славковић Срећко Ђ, регрут III ч. I б. X п, умро у скопској болници 24. децембра 1916.\n# Славковић Урош, редов III ч. I б. X п. II поз, умро у ужичкој болници 12. фебруара 1915.\n# Сретеновић Милић, редов крушев. резерв. трупе, умро од глади преко Албаније 25. новембра 1915.\n# Сретеновић Милован, редов II ч. I б. IX п, пог. на Голобоку - См. Паланка 9. октобра 1915.\n# Сретеновић Радомир М, обвезн. II ч. I б. XI п, умро у Бизерти 29. јануара 1916.\n# Стојић Велимир, редов, пог. на Власини 24. јула 1913.\n# Стојић Витомир, редов III ч. I б. X п. I поз. Шум. дивиз, умро у Скадру 2. децембра 1915.\n# Чикириз Ацко, обвезн. послед. одбране III ч. 1 б. X п, умро код куће од тифуса 12. априла 1915.\n# Чикириз Драгољуб, каплар III ч. I б. X п. I поз, пог. на Мишару - Шабац 5. септембра 1914.\n# Чикириз Миладин, редов III ч. I б. X п, пог. 1912.\n# Чикириз Милутин, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Ретким Буквама 19. маја 1916.\n# Чикириз Миљко, обвезн. III поз. X п. болнице, умро 5. новембра 1915.\n# Чикириз Стеван, обвезн. II батер. брдс. дивизион II поз, умро у Ужичкој Пожези 28. априла 1915.\n# Терзић Љубомир, редов-болничар послед. одбране, умро у болници у Г. Милановцу 28. фебруара 1915.\n:''Општина Гучка, податке прикупио архијерејски намесник среза Драгачевског Душан Поповић, свештеник.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D1%82%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1163, "cyrillic": 0.85}
{"id": "12040", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Контролни блок процеса", "text": "Да би оперативни системи били у могућности да воде прецизну евиденцију о процесима, обично се користе структуре података које чувају информације о сваком покренутом процесу. Ова динамичка структура се назива Контролни блок процеса и садржи најзначајније податке који омогућавају идентификацију и управљање процесима. Никад се не налази у истом меморијском подручију као и процес. Због података у контролном блоку процес се може прекидати и настављати више пута.\nУ већини имплементација оперативних система контролни блок процеса садржи следеће информације о процесима:\n* Јединствени идентификатор процеса (Process ID – PID) – број који процес добија у тренутку покретања. Сви процеси на једном систему имају различите PID-ове, чиме је систему омогућено да их разликује на крајње једноставан начин.\n* Стање процеса – информација о тренутном стању у којем се процес налази. На пример, процес се може наћи у неком од стања која су дефинисана у претходном тексту: Спреман, Извршавање, Чекање, Суспендован и спреман итд.\n* Програмски бројач – чува информацију о следећој инструкцији коју процес треба да изврши.\n* Садржај регистара процесора – вредности које се налазе у регистрима како би процес после губитка права да користи процесор могао да настави са радом тамо где је заустављен.\n* Приоритет процеса – информација о важности процеса у односу на остале процесе у систему.\n* Адреса меморије где се налази процес – показивачи на адресе у меморији где се налазе сегменти процеса.\n* Адресе заузетих ресурса – како би оперативни систем имао информацију о томе на којим локацијама треба да тражи потребне податке.\nПоља које чине контролни блок се могу сврстати у оне које се односе на:\n* Процесе;\n* Меморију;\n* Фајлове.\nОперативни системи обезбеђују ефикасне механизме за манипулацију контролним блоковима процеса како би се реализовали следећи задаци:\n* Креирање контролног блока за нови процес;\n* Уништавање контролног блока процеса који се извршио;\n* Мењање стања процеса;\n* Мењање приоритета процеса;\n* Избор процеса за извршавање.\nПребацивање контекста представља поступак којим се процес који се тренутно извршава на процесору прекида, памте његови параметри, а затим се уместо њега покреће неки други процес и при томе се учитавају параметри другог процеса.\nПроцес P0 је у стању извршавања, али би требало да се прекине и да процес P1 крене да се извршава. Прво се стање P0 уписује у одговарајући контролни блок, затим се учитава контролни блок новог процеса и он може да настави са извршавањем. Програмски бројач процеса P1 дохвата следећу инструкцију и он почиње да се извршава. Када се, из неког разлога донесе одлука да постоји потреба да се P1 прекине, а процес P0 настави са извршавањем, уписују се подаци о извршавању P1 у његов контролни блок, а учитавају се подаци процеса P0.\nМодул који је одговоран да извршава пребацивање контекста често се назива диспечер (Dispatcher). Он је задужен за пуњење регистара процеса, пребацивање у кориснички режим рада и скок на одговарајућу локацију у корисничком програму како би се он наставио.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81%D0%B0", "word_count": 454, "cyrillic": 0.971}
{"id": "12045", "title": "Село Бакионица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Бакионица (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Бабић Чедомир\n# Бабић Живко\n# Бабић Велисав\n# Богдановић Здравко\n# Богдановић Милан\n# Богдановић Иван\n# Бојић Милан\n# Бојић Добривоје\n# Бојић Остоја\n# Бојић Радомир\n# Бојић Милорад\n# Бојић Илија\n# Бојић Павле\n# Бојић Војислав\n# Глишић Миленко\n# Глишић Глишо\n# Дашевић Милосав\n# Дашевић Војислав\n# Живковић Илија\n# Илић Ненад\n# Јанковић Милан\n# Јанковић Станоје\n# Јанковић Драго\n# Јовићевић Чедомир\n# Кандић Велимир\n# Кандић Влајко\n# Кандић Андрија\n# Коларевић Станислав\n# Коларевић Урош\n# Котарац Војимир\n# Котарац Влајко\n# Котарац Марко\n# Манојловић Тодор\n# Манојловић Светозар\n# Марјановић Тихомир\n# Марјановић Чедомир\n# Марковић Недељко\n# Николић Велимир\n# Николић Мојсо\n# Николић Јован\n# Секулић Остоја\n# Секулић Божидар\n# Симовић Стево\n# Тешовић Драгутин\n# Цветић Петар", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 168, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12023", "title": "Село Миросаљци, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Миросаљци, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Љубо Јојић, рез. мајор, командант последње одбране и учитељ у Пироту. Рођен у Миросаљцима 1863. год. У отступању преко Албаније погинуо 1915. Убили га Арнаути. За собом оставио сина Александра, учитеља и судију Ивана.\n# Љубомир Ђукић, поручник, умро од рана у Скопљу 1914.\n# Васиљевић Никола, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Весовић Миљко, редов X пука, пог. на Солунском фронту 1917.\n# Весовић Тихомир, редов.\n# Вранић Младен, наредник.\n# Гавриловић Љубомир, редов, пог. на Вишеграду 1914.\n# Ђекић Никола.\n# Ђукић Божидар, редов X пука, умро 1913.\n# Ђукић Драгиша, редов, умро у Јужној Србији 1915.\n# Ђукић Драгиша М, редов X пука, умро 1913.\n# Ђукић Драгомир, наредник, пог. на Тунби 1915.\n# Ђукић Јеремија.\n# Ђукић Милош, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Ђукић Милутин, редов, пог. на Церу 1914.\n# Ђукић Михаило, редов X пука, пог. на Смедереву 1914.\n# Ђукић Новица, п. наредник X пука, умро 1913.\n# Ђукић Петроније, редов, пог. у Мачви на Церу 1914.\n# Ђукић Радич.\n# Ђукић Радосав, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Јојић Драгутин, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Јојић Петар, редов, пог. на Дренку 1913.\n# Јојић Прокопије, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Јојић Ристивоје, каплар X пука, умро 1913.\n# Караклајић Јовко, редов X пука, умро 1913.\n# Караклајић Радосав, редов X пука, пог. 1914.\n# Ковачевић Александар, редов, умро код куће од ратних последица 1922.\n# Ковачевић Милојко, редов, пог. у Мачви 1914.\n# Ковачевић Петроније, наредник, умро код куће од ратних последица 1924.\n# Ковачевић Славимир, каплар, пог. на Дренку 1913.\n# Лазовић Милован, редов, умро у Миросаљцима 1916.\n# Лукић Светислав, редов X пука, пог. на Причиновићу 1915.\n# Матијевић Јеремија, редов, умро у Фијери 1915.\n# Матијевић Ристо, редов X пука, пог. на Вишеграду 1914.\n# Матијевић Чедомир, редов, пог. на Једрену 1912.\n# Матовић Драгутин, п. наредник, пог. на Аполосу 1914.\n# Матовић Љубомир, редов, пог. на утоци Бојане 1915.\n# Милинковић Владимир, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Милинковић Миладин, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Милинковић Милоје, редов, умро у ужичкој болници 1914.\n# Милинковић Радојица, редов, умро у Јужној Србији 1912.\n# Милинковић Тихомир, редов X пука, пог. на Вишеграду 1914.\n# Миловановић Станиша.\n# Милосављевић Велимир, редов, умро у Скадру 1915.\n# Милосављевић Момир, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Милосављевић Светозар, редов, умро у Водену 1917.\n# Милутиновић Добривоје, редов V пука, пог. 1914.\n# Мићић Будимир, редов X пука, пог. 1915.\n# Мићић Милош, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Мишковић Милутин, редов X пука, пог. 1914.\n# Мишковић Радич, редов X пука, умро 1913.\n# Ненадић Будимир, редов X пука, умро 1913.\n# Ненадић Данило, редов, пог. 1912.\n# Ненадић Драгутин, редов.\n# Ненадић Момир, редов, умро 1913.\n# Ненадић Петар, редов, пог. 1915.\n# Ненадић Радомир, наредник, пог. на Котумацу 1915.\n# Ненадић Тихомир, редов, пог. 1915.\n# Ненадић Чедо, редов, пог. 1914.\n# Николић Јован, редов, пог. 1914.\n# Николић Миљко, редов, умро на боловању код куће 1914.\n# Николић Неђељко.\n# Новичић Рајко, каплар III ч. I б. X п, умро код куће на боловању 1915.\n# Павловић Радомир, редов, умро у ропству 1916.\n# Пантелић Благоје, п. наредник, пог. на Београду 1914.\n# Пантелић Миљко, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Плазинчић Благоје, редов, умро код куће као обвезник 1919.\n# Планојевић Милован, редов, пог. на Дрини 1914.\n# Пртењак Велимир, редов, умро код куће на боловању 1913.\n# Радовић Живојин, редов X пука, пог. у Феризовићу 1912.\n# Рајковић Љубомир, редов, пог. у Мачви 1914.\n# Савић Веселин, редов.\n# Савић Дамњан, редов.\n# Савић Рајко, редов, умро у ужичкој болници 1914.\n# Савић Сретен, редов, умро код куће 1914.\n# Станимировић Љубомир.\n# Стовраговић Владимир, редов I ч. V пука, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Стовраговић Драгољуб, редов, пог. 1918.\n# Стовраговић Милан, редов X пука, пог. на Дрини 1915.\n# Стовраговић Милован, редов XVI пука, пог. на Кајмакчалану 1914.\n# Стовраговић Милун, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Стовраговић Радован, умро код куће на боловању 1914.\n# Стовраговић Радомир, нестао преко Албаније 1915.\n# Стојић Веселин, редов, утопио се у мору на Солунском фронту 1915.\n# Стојић Јован.\n# Терзић Стеван, редов, умро у Владичином Хану 1915.\n# Тодоровић Цветко, редов IV пука, умро у Забрежју 1914.\n# Шеловић Светозар.\n# Шолајић Милан, редов X пука, умро у Чачку 1918.\n:''Општина Миросаљачка, податке прикупио Божидар, син почив. Велисава Стевановића из Трешњевице.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%99%D1%86%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 711, "cyrillic": 0.959}
{"id": "12012", "title": "Село Луке, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Луке, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Беновић Новит, редов XXIV п, пог. код Суве Реке 1916.\n# Богетић Влајко, редов X п. II поз, пог. на Сувобору 1914.\n# Богосављевић Богосав, каплар II ч. I б. X п. III поз, нестао код Приштине 1915.\n# Богосављевић Драгољуб, редов резерв. крушевач. пука, пог. код куће 1915.\n# Богосављевић Милорад, редов V прекобр. п, пог. на Степојевцу 1914.\n# Бошњаковић Јован, редов IV ч. I б. XXI п, пог. на Соколцу 1916.\n# Бошњаковић Радосав, редов X кадров. пука, пог. код Шапца 1914.\n# Бошњаковић Сретен, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Ужицу 1914.\n# Длачић Стеван, редов X п. III поз, умро на боловању код куће 1915.\n# Ђурошевић Вукоман, редов X кадров. пука, умро у Албанији 1915.\n# Ђурошевић Радомир Д, редов резервиста крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Ђурошевић Радомир М, редов резервиста крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Ђурошевић Радош Д, редов резервиста крушевач. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Зорнић Владимир, редов X п. III поз, умро у Драчу 1915.\n# Зорнић Живан, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Зорнић Петроније, редов V прекобр. пука, умро код куће на боловању 1915.\n# Зорнић Сибин, редов IV ч. 1 б. X п. I поз, пог на Дренку 1913.\n# Зорнић Симеун, редов муниц. кол. Шумад. дивиз, умро у Скопљу 1918.\n# Зучковић Андрија, редов V прекобр. пука, умро код куће на боловању 1915.\n# Зучковић Богосав, редов X п. III поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Зучковић Драгомир, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Зучковић Јован, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Зучковић Јеремија, редов V прекобр. пука, пог. код Лесковца 1915.\n# Керкезовић Витомир, редов жандарм, пог. код Вучитрна 1919.\n# Керкезовић Владимир, редов II ч. I б. X п. II поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Керкезовић Милун, редов II ч. I б. X кадров. пука, пог. код Београда 1914.\n# Керкезовић Перко, редов жандарм, пог. код Вучитрна 1919.\n# Керкезовић Симеун, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Коџопељић Велимир, редов X кадров. пука, умро у ропству у Аустрији 1916.\n# Коџопељић Витомир, редов X кадров. пука, умро код куће на боловању 1919.\n# Коџопељић Вукола, каплар II ч. 1 б. XXIV п, пог. код Битоља 1916.\n# Коџопељић Милета, редов резерв. крушевач. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Коџопељић Милић, редов резерв. крушевач. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Коџопељић Радивоје, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у ропству 1916.\n# Коџопељић Средоје, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Крџић Михаило, редов II ч. I б. X п. III поз, пог. код Смедерева 1915.\n# Крџић Радован, редов послед. одбране, умро код куће 1916.\n# Крџић Станимир, редов резерв. крушев. трупе, умро у Приштини 1914.\n# Кумић Ђурђе, редов послед. одбране, умро код куће 1915.\n# Кумић Максим, редов послед. одбране, умро код куће 1915.\n# Кумић Милисав, редов IV артиљер. пука II позива, умро у Албанији 1915.\n# Кумић Милоје, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Кумић Радоје, редов II ч. I б. X п. II поз, пог. на Вишеграду 1914.\n# Кумић Радомир, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Кумић Станиша, редов X п. III поз, умро у ропству 1918.\n# Кумић Стеван, редов послед. одбране стараца, умро код куће 1916.\n# Лазовић Благоје, редов X п. II поз, умро у Чачку 1913.\n# Лазовић Бранко, редов-болничар Шумад. дивизије, умро у Драчу 1915.\n# Лазовић Војин, каплар II ч. I б. X п. I поз, пог. код Шапца 1914.\n# Лазовић Љубомир, редов II ч. I б. X п. II поз, умро на Крфу 1916.\n# Лазовић Марко, п. наредник тимоч. пука III позива, умро у Тулону 1916.\n# Лазовић Милутин, п. наредник II ч. I б. X п. II поз, пог. код Вишеграда 1914.\n# Лазовић Ранисав, редов гранич. трупе, умро у Црној Гори 1915.\n# Лазовић Страјин, редов X комб. пука, нестао у К. Митровици 1915.\n# Миленковић Велисав, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Миленковић Владимир, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Миленковић Драгољуб, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Миленковић Живан, редов X п. II поз, пог. код Вишеграда 1915.\n# Миленковић Лексо, редов II ч. I б. X кадровач. пука, пог. на Конатици 1914.\n# Миленковић Милан, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Миленковић Недељко, редов X кадровач. пука, умро у Албанији 1915.\n# Милишић Милан, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Обреновић Влада, редов X пука III поз, пог. код Вучитрна 1915.\n# Обреновић Добривоје, каплар I пијонир. полубат, умро у Црној Гори 1915.\n# Обреновић Драгољуб, редов X кадровач. пука, умро у Чачку 1913.\n# Обреновић Драгутин, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Обреновић Раде П, редов крушевач. резер. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Обреновић Ранисав, редов II ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Оцоколић Радосав, редов коморџ. X п. I поз, пог. у Албанији 1912.\n# Пејчиновић Милисав, редов крушев. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Пешић Љубомир, добровољац, пог. на Јавору 1912.\n# Продановић Велимир, редов крушевач. резерв трупе, умро у Албанији 1915.\n# Продановић Драгић, редов II ч. I б. X п. II поз, умро у Ђаковици 1912.\n# Продановић Живан, редов X п. I поз, пог. 1915.\n# Продановић Рајко, редов X п. I поз, пог. на Власини 1915.\n# Продановић Сретен, редов X п. III поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Ратковић Никола, редов X п. II поз, умро код Рашке 1912.\n# Ратковић Ристо, редов X п. II поз, пог. на Шаргану 1914.\n# Рогоњић Витомир, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Рогоњић Вукоман, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Рогоњић Јездимир, редов крушевач. резерв. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Рогоњић Михаило, редов брдс. артиљ, умро у Фијуми 1915.\n# Стругаревић Богосав, редов II ч. I б. X кадровач. пука, умро у Београду 1914.\n# Стругарчевић Вељко, редов X п. III поз, пог. код Смедерева 1915.\n# Стругарчевић Владе, редов последње одбране, умро код куће 1916.\n# Стругарчевић Милић, редов IV ч. I б. V прекобр. пука, умро на Крфу 1916.\n# Танасковић Драгољуб, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n# Танасковић Светозар, редов резерв. крушев. трупе умро у Албанији 1915.\n# Чаканац Веселин, редов резерв. крушев. трупе, умро код куће 1918.\n# Чаканац Владимир, редов резерв. крушев. трупе, умро у Албанији 1915.\n#:''Општина Лучка, податке прикупити и средили Велимир Стојковић, претседник и Мил. Р. Лазовић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1081, "cyrillic": 0.876}
{"id": "12017", "title": "Село Дљин, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Дљин, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Алексић Александар, X п. I поз, умро у Балдогасану 2. марта 1915.\n# Бошковић Божо, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро у Витембергу 8. децембра 1918.\n# Бошковић Бранислав, обвезник, умро на боловању код куће 27. децембра 1918.\n# Бошковић Војислав, кадровац, умро у Уж. Пожези 30. јануара 1915.\n# Бошковић Живко, редов IV ч. I б. X п. III поз, умро у Марковцу 18. јануара 1915.\n# Бошковић Миленко, кадровац, умро у Приштини 4. фебруара 1915.\n# Бошковнћ Милутин, обвезник, умро на боловању код куће 17. новембра 1918.\n# Бошковић Михаило, редов IV ч. II б. X п. I поз, умро код куће на боловању 16. априла 1915.\n# Бошковић Радован, обвезник, умро на боловању 28. јануара 1915.\n# Бошковић Радомир, нестао у току рата.\n# Вуковић Александар, редов, умро у Кроји 1912.\n# Вучићевић Александар, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро у Тирани 12. фебруара 1913.\n# Гавриловић Милутин, п. наредник I батер. Шум. арт. п, умро 15. фебруара 1915.\n# Ђедовић Средоје, обвезник, умро у Кроји Албанија 16. децембра 1912.\n# Ђокић Јовица, кадровац III ч. II б. Шум. дивиз, умро у Приштини 21. марта 1915.\n# Ђокић Милија, обвезник, умро код куће од изнурености у рату 11. априла 1915.\n# Ђокић Милисав, редов, умро на боловању 14. децембра 1912.\n# Ђокић Милутин, обвезник I поз, умро у Ужичкој Пожези 23. јануара 1915.\n# Игњатовић Војислав, редов, умро у Приштини 11. јануара 1915.\n# Јанковић Вилиман, обвезник, умро код куће на боловању 3. марта 1915.\n# Јанковић Коста, кадровац XI пука, погинуо на Космају.\n# Јовановић Будимир, обвезник, умро у Васјату 18. септембра 1913.\n# Јовановић Вићентије, обвезник I поз, погинуо у с. Јаребицама 3. новембра 1914.\n# Јовановић Вујица, обвезник, погинуо под Виником на Н. Пазару 8. октобра 1912.\n# Јовановић Димитрије, обвезник, умро код куће 30. марта 1914.\n# Јовановић Миладин, обвезник II поз, умро код куће од тифуса 12. маја 1915.\n# Јовановић Милан, обвезник последње одбр. стараца, умро код куће 2. априла 1915.\n# Јовановић Миленко, обвезник X пука I поз, погинуо на Шапцу 17. септембра 1914.\n# Јовановић Михаило, обвезник послед. обр. стараца, умро код куће 30. марта 1915.\n# Јовановић Недељко, II поз. X пук, умро у чачанској болници 15. децембра 1914.\n# Јовановић Петар, обвезник III поз, погинуо код Смедерева 26. новембра 1914.\n# Јовановић Ранко, III поз, умро код куће 2. јануара 1914.\n# Ковачевић Милутин Д, I ч. 4 б. X п, I поз, умро у Тирани 12. марта 1913.\n# Маринковић Бранисав, III ч. II б. X п. III поз, умро код куће 3. марта 1915.\n# Маринковић Владимир, наредник IV ч. I б. X п. III поз, умро у Пожаревачкој болници 12. марта 1915.\n# Маринковић Гаврило, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро на боловању код куће 9. јануара 1915.\n# Маринковић Живко, каплар IV ч. II б. X п, погинуо на Соколу 1. новембра 1916.\n# Маринковић Јаћим, болничар, умро на боловању 19. јануара 1915.\n# Маринковић Лука, обвезн. послед. одбр. стараца, умро 5. марта 1915.\n# Маринковић Михаило, обвезник, умро код куће 15. фебруара 1915.\n# Маринковић Недељко, обвезник послед. одбр, умро код куће 4. маја 1915.\n# Маринковић Тихомир, обвезник I поз, умро код куће на боловању 6. априла 1915.\n# Маринковић Чедомир, обвезник послед. одбр. стараца, умро код куће од тифуса 10. маја 1915.\n# Марковић Јован, умро у Чачанској болници 11. маја 1914.\n# Марковић Милосав, умро у Чачанској болници 15. јуна 1914.\n# Марковић Панто, обвезник, умро код куће на боловању 21. марта 1915.\n# Марковић Селимир, обвезник, умро у Солуну 1. јула 1917.\n# Маћић Миленко, кадровац III ч. I б. XI п, погинуо у Вертекопу 12. септембра 1916.\n# Маћић Радосав, обвезник, умро на боловању 14. новембра 1918.\n# Мијатовић Борисав, редов III ч. I б. X п. I поз, умро у Ваљевској болници 24. октобра 1914.\n# Милосављевић Петар, обвезник III поз, пог. код Смедерева 26. новембра 1914.\n# Милосављевић Светозар, обвезник, умро код куће на боловању 19. децембра 1915.\n# Милосављевић Сретен, кадровац, умро код куће од тифуса 8. маја 1915.\n# Милосављевић Филип, обвезник, умро код куће на боловању 20. марта 1915.\n# Милосављевић Чедомир, болничар, умро у чачанској болници 14. децембра 1914.\n# Мишовић Јевђеније, погинуо под Винком на Н. Пазару 8. октобра 1912.\n# Мишовић Миладин, обвезн. послед. одбр, умро код куће 14. априла 1915.\n# Мишовић Милоје, погинуо на Новом Пазару 1913.\n# Николић Радосав, III ч. I б. Шумад. диивиз, умро у Приштини 16. фебруара 1915.\n# Обрадовић Милорад, обвезник послед. одбр, умро код куће 4. маја 1915.\n# Обрадовић Рајко, обвезник, умро у Сурдулици 2. јуна 1913.\n# Павловић Витомир, умро од убода аустр. жандарма код куће 5. марта 1918.\n# Пантелић Димитрије, кадровац, умро у Приштини 1. фебруара 1915.\n# Пантелић Радосав, обвезн. III ч. 2 батер. XI п, умро од рана код куће 2. јануара 1915.\n# Пантелић Тијосав, редов IV ч. I б. X п. II поз, умро у ужичкој болници 3. марта 1915.\n# Петровић Богосав, кадровац, умро у Приштини од тифуса 31. децембра 1914.\n# Петровић Бошко, кадровац XI пука, умро у Београду 15. априла 1914.\n# Петровић Вујица, умро од глади код куће 14. маја 1917.\n# Петровић Димитрије, регрут, умро у Паланци од тифуса 3. октобра 1915.\n# Петровић Душан, нестао у току рата.\n# Петровић Јанићије, обвезник, умро на боловању од тифуса 2. марта 1915.\n# Петровић Љубомир, редов IV ч. I б. III поз, пог. на Бресотовику 25. новембра 1914.\n# Петровић Милинко, обвезник, умро код куће на боловању 21. марта 1915.\n# Петровић Михаило, обвезник, умро код куће на боловању 20. марта 1915.\n# Петровић Радослав, обвезник I поз, умро од тифуса код куће 5. октобра 1918.\n# Петровић Станко, болничар, умро у чачанској болници 11. марта 1915.\n# Радосављевић Живојин, обвезник, умро од колере у Крстујевцу 10. августа 1913.\n# Радосављевић Радоје, обвезник III поз, умро код куће 19. октобра 1918.\n# Ристивојевић Радосав, обвезник, умро код куће на боловању 31. маја 1915.\n# Стојановић Стеван, обвезник III поз, пог. код Смедерева 26. новембра 1914.\n# Терзић Маринко, обвезник, умро код куће 21. фебруара 1915.\n# Ћебић Алексије, п. наредник, умро код куће на боловању од тифуса 22. маја 1915.\n# Ћебић Богдан, обвезник, умро у Краљеву 24. априла 1913.\n# Ћебић Драгић, обвезник, умро код куће 17. марта 1915.\n# Ћебић Миливоје, умро у ропству у Ашаху 6. марта 1916.\n# Ћебић Милорад, регрут III ч. II б. X п, пог. на војишту 3. децембра 1914.\n# Ћебић Ненада, редов. умро у Крагујевцу 18. фебруара 1915.\n# Ћебић Селимир, редов IV ч. I б. X п. I поз, умро од задобивених рана код куће 24. августа 1915.\n# Ћебић Сретен, обвезник, умро на боловању од тифуса 26. фебруара 1915.\n# Ћебић Тијосав, умро у ропству у Браун Нау 5. новембра 1917.\n# Ћебић Чедомир, обвезник послед. одбране стараца, умро код куће 1. априла 1915.\n# Чолић Владимир, обвезник послед. одбр, умро код куће 10. маја 1915.\n# Чолић Радосав, кадровац, умро у Приштини 18. фебруара 1915.\n:''Општина Дљинска. За село Дљин није наведено ко је прикупио податке.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%99%D0%B8%D0%BD%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1141, "cyrillic": 0.916}
{"id": "12029", "title": "Село Зеоке, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Зеоке, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Миладин Јанковић, поручник. Допао тешких и неподношљивих рана на бојишту око Битоља. У страховитим боловима и неизлечивим ранама, извршио самоубиство у Битољу 1915.\n# Анђелко Петровић, п. поручник, тешко рањен код Тетова, одатле пребачен до у Солун, где је и умро 1915.\n# Аврамовић Сретен, п. наредник, умро на Крфу 1916.\n# Алексић Димитрије, редов, умро у ропству у Ашаху 1915.\n# Алексић Милован, умро од непријатељског насиља код куће 1917.\n# Василијевић Драгољуб, редов, пог. на Камендолу 1915.\n# Васовић Милан, редов, пог. на Церу 1915.\n# Васовић Милутин, редов, пог. на Церу 1915.\n# Вукосављевић Велимир, редов, пог. на Церу 1915.\n# Вучетић Живојин, редов, умро од рана на боловању 1916.\n# Вучетић Секула, редов, пог. 1915.\n# Гавриловић Божо, жандарм. редов, пог. у Гучи 1918.\n# Гавриловић Светозар, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Ђокић Богосав, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Ђокић Ђурђе, пог. у Тијању 1914.\n# Ђокић Светозар, пог. од непријатеља у Грабу 1916.\n# Ђорђевић Александар, редов, умро у ропству 1917.\n# Ђуновић Вељко, редов, умро у ропству 1917.\n# Ђуновић Коста, редов, умро у ропству 1917.\n# Ђуновић Миљко, редов, пог. код Смедерева 1915.\n# Ђуракић Велимир, редов, умро од задобивених рана на боловању 1917.\n# Ћуракић Манојле, редов умро од задобивених рана на боловању 1918.\n# Ђуракић Момир, редов, пог. у Мачви 1915.\n# Илић Витомир, редов, умро на боловању од задобивених рана 1918.\n# Илић Љубомир, редов, пог. на Свилајнцу 1915.\n# Илић Павле, редов, умро од ратних напора на боловању 1918.\n# Илић Радован, редов, умро од последица рата у Лису 1917.\n# Илић Сава, редов, умро код куће на боловању 1912.\n# Јанковић Гојко, редов, пог. у Мачви 1915.\n# Јанковић Велимир, редов, пог. на Косову 1915.\n# Јанковић Живојин, редов, убијен код куће 1918.\n# Јанковић Спасоје, редов, пог. преко Албаније 1913.\n# Јевремовић Богосав, редов, умро код куће на боловању 1918.\n# Јевремовић Живан, редов, пог. у Мачви 1915.\n# Јевремовић Светозар, редов, пог. у Мачви 1915.\n# Јокић Будимир, редов, пог. у Шапцу 1914.\n# Јокић Стојан, редов пог. у Шапцу 1914.\n# Каровић Владимир, редов, пог. у Шапцу 1914.\n# Каровић Радомир, редов, пог. код Шапца 1914.\n# Кувељић Витомир, редов пог. код Шапца 1914.\n# Кувељић Живојин, редов пог. код Шапца 1914.\n# Лончаревић Витомир, редов, пог. од непријатеља у Зеокама 1918.\n# Лончаревић Милоје, редов, умро у Зеокама 1918.\n# Лончаревић Миљко, редов, пог. у Зеокама 1918.\n# Маленовић Чедомир, редов, пог. у Зеокама 1918.\n# Мандић Драгомир, редов, пог. у Београду 1914.\n# Мандић Обрад, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Милојевић Будимир, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Милојевић Велимир, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Милојевић Грујица, редов, умро у ропству 1916.\n# Милојевић Радован, редов умро у ропству 1916.\n# Милојевић Срећко, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Милојевић Тихомир, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Милојевић Чедомир, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Николић Драгутин, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Николић Милутин, редов, пог. 1914.\n# Николић Никола, редов, умро у Зеокама 1914.\n# Николић Светозар, редов, умро на Крфу 1916.\n# Пајавић Вукашин, редов, пог. у Лесковцу 1915.\n# Пајавић Драгомир, редов, умро код куће на боловању 1914.\n# Пајовић Десимир, редов, пог. 1914.\n# Пајовић Милош, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Пајовић Никола, редов, умро у Приштини 1915.\n# Пајовић Светозар С, редов, пог. на Колубари 1914.\n# Ранђић Ђорђе, редов, умро од рана у Београду 1915.\n# Ранђић Радоје, редов, пог. 1915.\n# Рисимовић Витомир, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Рисимовић Коста, редов, умро на Крфу 1917.\n# Рисимовић Милојко, редов, умро у Београду 1915.\n# Рисимовић Радомир, редов, пог. на Црној Бари 1914.\n# Рисимовић Радосав, редов, умро у Београду 1914.\n# Савић Милоје, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Савић Радован, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Станић Милић, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Топаловић Ђорђе, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Топаловић Радомир, редов, пог. у Прањанима 1914.\n# Топаловић Рајко, редов, пог. у Приштини 1914.\n# Топаловић Станимир, редов, пог. у Прањанима 1914.\n# Тупајић Витомир, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Тупајић Стојан, редов, пог. код Шапца 1915.\n# Ћаловић Милан, редов, пог. код Обреновца 1914.\n# Ћаловић Миленко, редов, умро у ропству 1915.\n# Ћаловић Милијанко, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Ћаловић Михаило, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Џоковић Миладин, редов, пог. на Смедереву 1914.\n# Џоковић Тихомир, редов, пог. на Смедереву 1914.\n:''Општина Тијанска, податке прикупио Раденко В. Поповић, деловођа.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B5%D0%BE%D0%BA%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 707, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12041", "title": "Викигимназијалац:Оперативни системи/Детекција заглављивања", "text": "Детекција заглављивања је концепт који допушта да до заглављивања дође, па се тек онда примењују мере да се таква ситуација отклони.Откривање да је до заглављивања дошло може да буде активно и пасивно. Активно откривање је приступ у коме се коришдењем алгоритама проверава да ли је до заглављивања дошло.Пасивни приступ подразумева да се провера врши само кад у систему нема активности, или се региструје да нешто није у реду.\n1 ДЕТЕКЦИЈА У СЛУЧАЈУ ДА РЕСУРСИ ИМАЈУ ЈЕДНУ ИНСТАНЦУ\nАко сви ресурси имају само једну инстанцу, примењује се алгоритам за детекцију застоја који користи специјалан граф чекања на ресурсе (wait-for graph). Граф чекањасе конструише од графа додељених. Правила конструкције графа су следећа:\n* чворови графа су само процеси (нема ресурса) и\n* стрелице се цртају само између процеса који чекају један другог за ресурсе.\nПостојање застоја утврђује се испитивањем постојања кружних токова: ако кружни ток постоји, то је застој. Дакле, алгоритам се периодично позива да испита постојање кружних токова, за шта је потребно н2 операција, при чему је н број стрелица у графу чекања. Стање система се може приказатиграфовима. Чворови оваквих графова супроцеси (цртамо кругове) и ресурси (цртамо правоугаоник).\nГране графова су ознаке да ли неки процес држи ресурс, што се означава стрелицом од ресурса ка процесу. Док стрелица од процеса каресурсу означава да ли неки процес захтева тај ресурс, али га тренутно не држи.\n2 ДЕТЕКЦИЈА У СЛУЧАЈУ ДА РЕСУРС ИМА ВИШЕ ИНСТАНЦИ\nАлгоритам за детекцију помоћу графа чекања није погодан за коришћење уколико ресурси имају више инстанци. У том случају користи се алгоритам сличан банкарском. Најпре ћемо увести следеће структуре података:\n* Вектор раположивости: available[ј], ј∈[0,м]. Ако је available[ј]=к, тада је к инстанци ресурса Рј распложиво.\n* Матрица алокације: allocation[н,м]. Ако је allocation[и,ј]=к, тада је процес Пи тренутно добио к инстанци ресурса Рј.\n* Матрица тренутних захтева request[н,м]. Матрица указује на тренутне захтеве процеса. Ако је request[и,ј]=к, тада процес Пи тренутно тражи к инстанци ресурса Рј.\nАлгоритам функционише на следећи начин: Нека су work и finish вектори дужине м и н, респективно:\n# У овом кораку сви процеси који имају било какве ресурсе се обележавају као незавршени, а у противном испадају из алгоритма work = available for i = 1,2, …, n if allocationi ≠ 0 then finish[i]=0; else finish[i]=1.\n# У овом кораку налази се процес који може да задовољи све своје потребе и заврши активност, односно процес за који важи: finish[и]=0 (2.б) requesti ≤ work. Ако нема таквих процеса, иди на корак 4.\n# У овом кораку се ресурси процеса враћају у систем. work = work + allocationi finish[i]=1.Иди на корак 2.\nАко је finish[и]=0, за било које и∈[1,н], тада је систем у стању застоја. Прецизније, ако је finish[и]=0, тада је процес Пи у застоју. Алгоритам захтева м x н2 операција да би установио да ли је систему стању застоја.\nКада се примени алгоритам за детекцију, може се доказати да постоји секвенца која доводи до резултата finish[и]=1 за све процесе, што значи да систем неће бити доведен у стање застоја. Интересантно је да систем у тренутку т0 нема расположивих ресурса, али да се почевши од процеса који најмање траже (П0 и П2) може обавити додела ресурса без довођења до застоја. Међутим, довољно је да процес П2 тражи једну инстанцу ресурса Ц и систем ће бити доведен у стање застоја. Доказаћемо то применом претходно описаног алгоритма за детекцију: процес П0 има најмање прохтеве, и ако би завршио своје активности и вратио ресурсе, стање расположивих ресурса би било (0,1,0) након чега немамо процес који може да задовољи своје потребе. Значи систем је у стању застоја - процеси П1, П2, П3, и П4 су заглављени.\n3 КОРИШЋЕЊЕ АЛГОРИТМА ЗА ДЕТЕКЦИЈУ\nУчестаност позивања алгоритма за детекцију застоја зависи од тога учестаности појаве застоја и просечног броја процеса захваћеног застојем. Са једне стране, застој се мора детектовати на време јер су сви процеси (а самим тим и ресурси које процеси користе) заглављени, али како детекција конзумира доста времена, алгоритам се не сме позивати често.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%3A%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0", "word_count": 674, "cyrillic": 0.945}
{"id": "12011", "title": "Село Лиса, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Лиса, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Оцокољић Јован, пешад. п. пуковник, командант пука, син Илије и Милеве. Са својим пуком прешао је у Срем и дигао у ваздух Савски мост. Умро је у Београду од ратних последица 1926.\n# Солдатовић Радосав, капетан I класе, водник у X пешад. пука I поз. Године 1915. као п. поручник рањен је тешко, од када је постао тешки инвалид. Умро је 1936.\n# Комадинић Тихомир, потпоручник, водник у X пешад пуку, син Милана и Стојке. Погинуо је 1914.\n# Ајдачић Велимир, редов X п. п. I поз, умро у Г. Милановцу 1918.\n# Ајдачић Велиман, редов X п. п. II поз, пог. 1915.\n# Ајдачић Витомир, п. наредник X п. п, пог. у Албанској побуни 1913.\n# Ајдачић Владимир, редов X п. п, пог. у Албанској побуни 1913.\n# Ајдачић Драгољуб, наредник X п. п. I поз, пог. код Шапца 1914.\n# Ајдачић Милија, редов X п. п. II поз, умро преко Албаније 1915.\n# Ајдачић Милован, редов X п. п. II поз, умро преко Албаније 1915.\n# Ајдачић Милорад, редов X п. п. I поз, умро на боловању код куће 1913.\n# Ајдачић Ненад, редов III ч. I б. X п п, умро 1914.\n# Ајдачић Нешо, редов X п. п, пог. на Јевремовцу 1915.\n# Ајдачић Раде, редов X п. п. I поз, умро у Чачку 1918.\n# Ајдачић Радивоје, п. наредник X п. п. II поз, умро у Чачку 1918.\n# Ајдачић Радиша, редов X п. п. I поз, умро на Крфу 1916.\n# Ајдачић Радојица, редов X п. п. II поз, умро у Г. Милановцу 1918.\n# Ајдачић Радомир, редов X п. п. I поз, умро у Г. Милановцу 1918.\n# Ајдачић Радосав, редов, X п. п. I поз, пог. на Церу 1914.\n# Ајдачић Тихомир, редов X п. п. I поз, умро у Чачку као инвалид 1918.\n# Ајдачић Чедомир, редов X п. п. III поз, пог. на Смедереву 1915.\n# Боровић Рајко, каплар X п. п, умро код куће од ратних последица 1918.\n# Вратоњић Драгомир, редов Х п. п. I поз, умро на болов. код куће 1915.\n# Вратоњић Јеротије, редов X п. п. I поз, умро на болов. код куће 1913.\n# Вратоњић Миленко, редов X п. п. I поз, умро на Крфу 1916.\n# Вратоњић Милоје, наредник X п. п. III поз, пог. код Букуље 1914.\n# Вратоњић Миљко, п. наредник X п. п. III поз, пог. код Смедерева 1914.\n# Вратоњић Радован, редов X п. п. III поз, умро у ропству у Болгодасину 1917.\n# Вратоњић Саватије, редов Х п. п. I поз, умро код куће на боловању 1915.\n# Вратоњић Станиша, каплар Х п. п. II поз, пог. на Солунском фронту 1918.\n# Вратоњић Тихомир, редов X п. п. I поз, умро у Чачку 1918.\n# Вучетић Здравко, редов X п. п. II поз, умро у Ужицу 1915.\n# Вучићевић Ранко, редов X п. п. III поз, умро у Срем. Митровици 1915.\n# Грујовић Новица, редов 10 п. п. II поз, умро 1914.\n# Ђуровић Живко, редов X п. п. I поз, пог. 1913.\n# Јакић Миливоје, редов Х п. п. I поз, умро у Чачку 1918.\n# Јакић Радојко, редов X п. п. I поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Јованчић Крста, редов брдс. артиљер, умро у Чачку 1918.\n# Јованчић Раденко, редов X п. п. II поз, пог. на Китогу 1914.\n# Јововић Будимир, редов X п. п. II поз, пог. код Босиљграда 1913.\n# Јововић Живојин, редов X п. п. I поз, умро преко Албаније 1915.\n# Јововић Рајко, наредник X п. п. I поз, пог. на Причиновићу 1914.\n# Јоловић Вићентије, редов X п. п. I поз, пог. на Солунском фронту 1918.\n# Јоловић Драгомир, редов X п. п. II поз, пог. на Церу 1914.\n# Јоловић Крста, редов X п. п. I поз, умро 1913.\n# Јоловић Љубомир, редов X п. п. I поз, пог. на Шапцу 1915.\n# Јоловић Милија, редов X п. п. I поз, пог. 1915.\n# Јоловић Милорад, наредник X п. п. I поз, пог. на Причиповићу 1914.\n# Јоловић Радован, редов X п. п. I поз, умро 1915.\n# Комадинић Владимир, редов X п. п. I поз, умро код куће од ратн. послед. 1920.\n# Комадинић Драгољуб, редов V прекобр. пука I поз, пог. на Церу 1914.\n# Комадинић Михаило, редов X п. п. I поз, умро у Старој Загори 1918.\n# Комадинић Рајко, каплар X п. п. III поз, умро на острву Виду 1916.\n# Комадинић Саватије, редов X п. п. III поз, умро у Чачку 1918.\n# Лалић Драгић, редов X п. п. II поз, погину на Китогу 1914.\n# Лалић Ранко, редов X п. п. I поз, погину преко Албаније 1915.\n# Манојловић Адам, редов X п. п. I поз, умро преко Албаније 1915.\n# Манојловић Милован, редов X п. п. I поз, пог. на Дренку 1913.\n# Марић Марјан, редов X п. п. I поз, умро код куће на боловању 1913.\n# Маџаревић Добросав, редов X п. п. I поз, пог. код Призрена 1913.\n# Маџаревић Милан, редов X п. п. II поз, погину на Шапцу 1914.\n# Маџаревић Радојица, редов III ч. XI п. п. кадровац, умро у Приштини 1915.\n# Маџаревић Тадија, редов X п. п. I поз, погину код Васјата 1913.\n# Милићевић Веселин, редов резерв. Крушевач. трупе, умро у Приштини 1915.\n# Милићевић Владе, редов X п. п. I поз, умро у Београду 1918.\n# Милићевић Деспот, редов XXIV п. п. I поз, пог. код Лерина 1915.\n# Милићевић Миљко, редов X п. п. I поз, умро у Вертекопу 1916.\n# Милићевић Петар, редов X п. п. I поз, погину код Београда 1915.\n# Милићевић Радоје, редов X п. п. I поз, погину на Солунском фронту 1916.\n# Милићевић Саватије, болничар Шумад. дивиз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Милићевић Станко, резерв. Крушевач. трупе, умро у Драчу 1915.\n# Мићовић Грујица, п. наредник X п. п. I поз, умро као рањеник код куће 1915.\n# Мићовић Млађен, редов X п. п. I поз, погину на Причиновићу 1914.\n# Мићовић Ранисав, редов X п. п. I поз, умро преко Албаније 1915.\n# Мићовић Светозар, редов X п. п. III поз, погину на Смедереву 1915.\n# Ничовић Вилиман, редов X п. п. I поз, умро код Шапца 1915.\n# Ничовић Милета, редов X п. п. III поз, погину на Смедереву 1915.\n# Ничовић Миливоје, жандармер. наредник, погину код Београда 1914.\n# Ничовић Павле, редов X п. п. II поз, умро у Чачку 1913.\n# Оцокољић Витомир, редов X п. п. I поз, умро у Чачку 1914.\n# Оцокољић Владимир, каплар X п. п. III поз, погину код Лапова 1915.\n# Оцокољић Влајко, редов X п. п. III поз, погину код Смедерева 1915.\n# Оцокољић Вучић, редов X п. п. I поз, умро у Албанији 1918.\n# Оцокољић Димитрије, редов X п. п. II поз, умро од задобивених рана у Чачку 1915.\n# Оцокољић Драгомир, редов X п. п. I поз, умро у Албанији 1915.\n# Оцокољић Ђорђе, п. наредник граничар, умро у Прибоју 1915.\n# Оцокољић Милан, ђак наредник X п. п. I поз, пог. на Космају 1915.\n# Оцокољић Милић, каплар X п. п I поз, умро од задобивених рана код куће 1915.\n# Оцокољић Милорад, наредник X п. п. I поз, умро у Драчу 1913.\n# Оцокољић Милун, редов X п. п. III поз, потопљен на мору у лађи 1918.\n# Оцокољић Миљко, редов X п. п. I поз, пог. 1914.\n# Оцокољић Михаило, редов X п. п. III поз, умро у Аустрији 1916.\n# Оцокољић Светозар, п. наредник комора III поз, умро у Кривој Паланци 1913.\n# Оцокољић Тихомир, редов, пог. 1914.\n# Пандуровић Миљко, каплар III ч. XI кадровач. пук, умро у Приштини 1915.\n# Пандуровић Нићифор, каплар X п. п. I поз, пог. на Кајмакчалану 1916.\n# Пандуровић Тадија, редов X п. п. I поз, пог. на Кајмакчалану 1916.\n# Пантовић Драгомир, редов X п. п. I поз, умро у Немачкој 1916.\n# Перовић Благоје, наредник X п. п. II поз, пог. код Чачка 1914.\n# Перовић Љубомир, редов X п. п. III поз, умро на Јавору 1912.\n# Перовић Милован, наредник, X п п. II поз, умро у Београду 1915.\n# Ракоњац Вукадин, редов X п. п. II поз, умро у Обреновцу 1915.\n# Синђелић Милан, редов X п. п. I поз, умро у Мађарској 1917.\n# Синђелић Милун, каплар X п. п. III поз, умро на боловању код куће 1915.\n# Солдатовић Богдан, наредник болничар Шумад. дивиз, умро од последица код куће 1920.\n# Солдатовић Недељко Ч, редов X п. п. I поз, пог. на Церу 1914.\n# Солдатовић Чедомир, редов X п. п. III поз, пог. у Лиси 1915.\n# Танасијевић Крста, редов X п. п. II поз, пог. у Хан Пијеску 1914.\n# Танкосић Бранко, редов X п. п. I поз, умро у Приштини 1913.\n# Танкосић Вељко, редов X п. п. I поз, умро у Приштини 1913.\n# Танкосић Михаило, редов X п. п. III поз, умро у Ашаху 1916.\n# Танкосић Радисав, редов X п. п. I поз, умро у Приштини 1913.\n# Танкосић Радојица, редов X п. п. I поз, пог. код Београда 1914.\n# Танкосић Радосав, редов X п. п. I поз, умро у Скопљу 1919.\n# Танкосић Чедомир, редов болничар Шумад. дивиз, умро у Чачку 1914.\n# Шарчевић Велисав, п. наредник жандарм, пог. на Вишеграду 1915.\n# Шарчевић Добросав, редов X п. п. II поз, пог. у Зајечару 1913.\n# Шарчевић Сретен, редов X п. п. I поз, умро код куће на боловању 1913.\n# Шарчевић Урош, редов X п. п. II поз, пог. код Зајечара 1913.\n# Шолајић Страхиња, редов X п. п, умро у Чачку 1913.\n# Шолајић Тихомир, п. наредник X п. п. I поз, пог. на Брегалници 1913.\n# Шулубурић Јеротије, редов резерв. крушевач. трупе, умро у Елбасану 1915.\n# Шулубурић Лазар, редов X п. п. I поз, умро на острву Виду 1916.\n# Шулубурић Љубомир, редов X п. п. III поз, умро у Суботици 14. јануара 1916.\n# Шулубурић Милорад, редов X п. п. II поз, умро на боловању код куће 1915.\n# Шулубурић Радомир, редов X п. п. I поз, кадровац, пог. у Албанској побуни 1913.\n# Шулубурић Радосав, редов X п. п. I поз, пог. у Албанској побуни 1913.\n# Шулубурић Ранисав, редов X п. п, умро на острву Виду 1916.\n:''Општина Лишанска, податке прикупио Никола Шулубурић, благајник.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1630, "cyrillic": 0.852}
{"id": "12024", "title": "Село Трешњевица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Трешњевица, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Лука Лукић, учитељ, наредник-водник, син Лазарев, рођен у Трешњевици, учитељевао у Вичи одакле је отишао у рат. Погинуо је 26. новембра 1914. у селу Брестовнику окр. Смедеревски. Децембра 14. пренет је у Вичу и сахрањен на Маричића гробљу.\n# Владимир П. Радојичић, поднаредник. Рођен у Трешњевици 1869. год. У ратовима истакао се ретким јунаштвом зашто је одликован Карађорђевом звездом. Допао ропства и као заробљеник умро 1916 год. у Ашаху.\n# Тихомир Новитовић, рез. наредник у чети допунског пука Шумад. дивизије. Рођен је у Добрачама од оца чувеног Вукадина, на гласу трговца, коме је Шабац, Гуча, Пожега, Ваљево, Јагњила, Рабровац и Ивањица друговала. Вукадин се је доселио из Добрача у Трешњевицу 1891. године. Годину дана доцније, 17. маја 1892. год. погинуо је од непознатих разбојника у Трешњевици. Дуго година био је претседник општине добрачке и члан Окружног одбора у Ужицу. У успомени код народа остао је не само као строг у одлукама, него као и правичан. За собом је оставио, поред сина Божидара, који и данас доследно своме оцу живи у Трењевици, сина Александра, о коме ће бити напред речи, и сина Тихомира који је још одмах по отслужењу сталног кадра постао веома популаран. Тихомир је учествовао у балканском и светском рату као водник у чети допун. пука Шумад. дивизије. Борећи се храбро с непријатељем пао је јуначки на Горњој Гори 20. новембра 1914 год. одакле га је његова жена Илинка пренела и сахранила у Трешњевици.\n# Весовић Јово, п. наредник, умро у Горњем Милановцу марта 1915.\n# Весић Миљко, каплар, пог. у Албанији 1916.\n# Весић Тихомир, редов, пог. у Црној Бари 7. септембра 1916.\n# Вуковић Драгомир, редов, пог. на Јеловнику 1915.\n# Вуловић Будимир, редов, пог. у Приштини 1914.\n# Вуловић Драгољуб, редов, умро у ропству у Мађарској 1916.\n# Вуловић Јово, редов, умро у Подгорици 1915.\n# Вуловић Ратко, каплар, пог. на Зајчици 1911.\n# Вуловић Средоје, редов, умро 1913.\n# Гавриловић Рајко, редов, пог. код Шапца 1914.\n# Ђоковић Танасије, редов, пог. на Шапцу 20. октобра 1914.\n# Илић Велимир, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Илић Драгомир, редов, умро у Вертекопу 1916.\n# Јаковљевић Добросав, редов, пог. код Гиљана 1915.\n# Јанковић Проко, редов, пог. на Зајчици 1914.\n# Јањић Благоје, редов, умро на боловању код куће 1915.\n# Јањић Јован.\n# Јањић Милан, редов, умро у Пожези 1914.\n# Јањић Милун, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Јањић Новак, редов, пог. код Ђаковице 1913.\n# Јањић Радомир, редов, пог. на Калису 1913.\n# Јањић Светозар, редов, пог. на Калису 1913.\n# Јањић Стојадин, редов, умро у болници у Нишу 1918.\n# Јовановић Драгутин, редов, пог. на Калису 1913.\n# Јовановић Стојко, редов, пог. на Бицама 1913.\n# Лазовић Миладин, редов, умро у Лаваревцу 15. априла 1915.\n# Миливојевић Глишо, редов, умро у Мусиној Реци 1915.\n# Миливојевић Икодин, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Миливојевић Милован, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Миливојевић Радомир, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Миловановић Арсеније, редов, пог. у Калису 1913.\n# Миловановић Љубомир, редов, умро у Албасану 1912.\n# Милосављевић Миленко, редов, пог. на Јевремовцу – коса - 1914.\n# Милосављевић Периша, редов, умро у Азији 19. децембра 1915.\n# Милосављевић Симо, редов.\n# Мирковић Божидар, редов.\n# Мирковић Здравко, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Мирковић Миленко, редов, умро у Аранђеловцу 915.\n# Митровић Александар, редов, пог. на Гучеву 1913.\n# Митровић Радич, п. наредник, пог. на Београду 1915.\n# Ненадић Данило, редов, пог. на Зајчици 1914.\n# Ненадић Драгољуб, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Николић Милорад Д, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Новитовић Александар, редов, пог. на Власини - Грамада - 7. јула 1913.\n# Новитовић Радомир, редов, пог. на Грамади 1913.\n# Новичић Рајко, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Павловић Драгољуб, редов, пог. на Калису 7.с септембра 1914.\n# Павловић Драгомир, редов, умро код куће 1914.\n# Павловић Милош, редов, пог. на Мачковом Камену 13. септембра 1913.\n# Павловић Радомир, редов, умро у ропству у Немачкој 1915.\n# Пантовић Драгић, редов, пог. на Конатици 1915.\n# Поледица Драгић, редов, пог. код Београда 1915.\n# Поледица Ђурђе, редов, умро код куће на боловању 1916.\n# Поледица Миленко, редов, пог. 1915.\n# Поледица Радош, редов, умро у Француској 1916.\n# Поледица Стеван, редов, пог. на Смедерву 1915.\n# Радовановић Милош, редов, пог. преко Албаније 1915.\n# Радовановић Милун, редов, умро у Драчу 1914.\n# Радовић Велимир, редов, пог. у Приштини 1914.\n# Радовић Живојин, редов, умро у Феризовићу 1912.\n# Радовић Љубомир.\n# Радовић Радојко, редов, умро код куће 1915.\n# Радовић Средоје, редов, пог. на Калису 1913.\n# Радовић Тихомир, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Радојичић Велимир, редов, умро у Ужичкој Пожези 1915.\n# Радуловић ГОЈКО, редов, умро код куће на боловању 1912.\n# Радуловић Добрица, редов, пог. 1914.\n# Радуловић Милован, редов, угопио се у лађи код Драча 1914.\n# Раковић Војислав редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Раковић. Драгољуб, редов, пог. на Конатици 1914.\n# Раковић Миладин, редов, умро на Крфу - острво смрти - 1916.\n# Раковић Чедомир, редорв, умро у Н. Саду 1915.\n# Сретеновић Стојко, редов, умро у Нишу 15. јануара 1915.\n# Станимировић Љубомир, редов, пог. на Шапцу 15. августа 1915.\n# Станимировић Михаило, редов, пог. у Бугарској 20. децембра 1915.\n# Станишић Велисав, редов, пог. на Калису 1913.\n# Станишић Јездимир, редов, пог. код Велеса 1914.\n# Стефановић Будимир, каплар, пог. на Паносу 1914.\n# Стефановић Јован, редов, пог. на Китљаку 1914.\n# Стефановић Радојица, редов, пог. на Смедереву 1915.\n# Шодоровић Велимир, редов, пог. код Неготина - Крајина - 1915.\n# Шодоровић Вукић, редов, умро у ропству 1915.\n# Шодоровић Љубомир, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n:''Општина Миросаљачка, податке прикупио Божидар, син почив. Велисава Стевановића из Трешњевице.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 908, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12046", "title": "Село Велика Јежевица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Велика Јежевица (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Аксентијевић Александар\n# Арсић Војислав\n# Арсић Живко\n# Арсић Бошко\n# Арсић Вукашин\n# Арсић Исидор\n# Богићевић Радоје\n# Богићевић Радојица\n# Богићевић Александар\n# Богићевић Благоје\n# Делић Никифор\n# Делић Глигорије\n# Делић Павле\n# Делић Влајисав\n# Делић Миленко\n# Делић Рајко\n# Делић Милош\n# Делић Љубомир\n# Делић Теофило\n# Делић Средоје\n# Делић Витомир\n# Деспотовић Никола\n# Деспотовић Милорад\n# Ђоковић Будимир\n# Ђоковић Теофило\n# Ђоковић Чедомир\n# Ђурић Светислав\n# Ђурић Сретен - Страјин\n# Ђурић Петар\n# Ђурић Војин\n# Ђурић Новко\n# Ђурић Милосав\n# Јелић Гвозден\n# Јелић Драгутин\n# Јелић Станоје\n# Јелић Тијосав\n# Јелић Велимир\n# Јелић Марко\n# Јелић Добросав\n# Јелић Никола\n# Јовановић Никифор\n# Јованић Ивко\n# Јованић Војислав\n# Јованић Властимир\n# Јованић Павле\n# Лазаревић Марко\n# Лазаревић Будимир\n# Лазаревић Маринко\n# Марковић, Зарија\n# Марковић Чедомир\n# Марковић Милун\n# Марковић Перко\n# Марковић Божидар\n# Матовић Бошко\n# Матовић Пантелија\n# Матовић Јовица\n# Матовић Ратко\n# Матовић Марко\n# Матовић Владимир\n# Матовић Љубомир\n# Матовић Димитрије\n# Матовић Миломир\n# Матовић Нинко\n# Матовић Милан\n# Матовић Комнен\n# Мијајиловић Крсман\n# Мијајиловић Војимир\n# Милетић Миленко\n# Милетић Јовица\n# Милетић Цветко\n# Милетић Драгутин\n# Петровић Будимир\n# Петровић Рајко\n# Петровић Милан\n# Петровић Драго", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 230, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12047", "title": "Село Врањани, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Врањани (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Бонџулић Ђуро\n# Грујичић Андрија, наредник\n# Грујичић Миленко\n# Грујичић Љубомир\n# Ћокић Милоје\n# Заковић Никодин\n# Јеремић Благоје\n# Јеремић Радоје\n# Јеремић Милутин\n# Јеремић Богољуб\n# Ковачевић Раде, капетан I класе\n# Ковачевић Рајко\n# Краљевић Иво\n# Краљевић Милан\n# Лазаревић Јовиша\n# Лазаревић Јевто\n# Лазаревић Драгољуб\n# Лазаревић Лазар\n# Лучић Марко\n# Лучић Бранко\n# Лучић Миливоје\n# Лучић Милован\n# Марић Митар\n# Марковић Светко\n# Мијаиловић Војимир\n# Мијаиловић Влајко\n# Мијаиловић Милан\n# Миковић Вељко\n# Миковић Миленко\n# Миковић Вићо\n# Миковић Марко\n# Миловић Михаило\n# Милосављевић Љубомир\n# Милосављевић Константин\n# Петронијевић Тодосије\n# Петронијевић Недељко\n# Рађеновић Милош\n# Рађеновић Чедомир\n# Рађеновић Р. Станоје\n# Радојевић Тикомир\n# Радојевић Љубо\n# Симовић Симо\n# Симовић Арсеније\n# Спасојевић Станимир\n# Спасојевић Ивко\n# Сукић Јово\n# Сукић Милан\n# Симовић Матије\n# Танасијевић Недељко\n# Црнчевић Тикомир\n# Црнчевић Милан", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 185, "cyrillic": 0.994}
{"id": "12014", "title": "Варошица и село Гуча, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Варошица и село Гуча, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Анђелић Вучко, кадровац III ч. II б. XI п, умро у приштинској болници 18. септембра 1915.\n# Анђелић Гојко, редов III ч. I б. X п, умро у Аустрији 1915.\n# Анђелић Драгић, наредник при I пољс. бат. „Танаско Рајић“, умро фебруара 1914.\n# Анђелић Драгољуб, редов IV ч. 4 б. IV п, умро у Крагујевцу марта 1916.\n# Анђелић Живко, редов III ч. I б. X прекобр. пука, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Анђелић Љубомир, наредник III ч. I б. X п. I поз, умро у Кенизберту 1917.\n# Анђелић Мијаило, редов возар. ескадрона, умро у Драчу 22. фебруара 1916.\n# Анђелић Радивоје, редов III ч. I б. X пука, умро октобра 1915.\n# Анђелић Рајко, редов III ч. I б. X п, пог. на Крв. Камену јула 1913.\n# Анђелић Ранисав, редов III ч. I б. X п, умро у Трстенику 4. марта 1915.\n# Анђелић Светомир, редов III ч. I б. X п, пог. у Калису 19. септембра 1913.\n# Анђелић Тихомир, редов III ч. II б. X п, пог. у Албанији септембра 1913.\n# Бешевић Велисав, редов III поз, умро у Бизерти - Сидн Абудах 1916.\n# Богдановић Миљојко, каплар II ч. II б. II комб. п. I поз, умро у Феризовићу 1915.\n# Богдановић Радојица, редов III ч. I б. X п. II поз, пог. у Хан Пијеску септембра 1914.\n# Белобрковић Велимир, обвезник, погинуо 29. октобра 1915.\n# Белобрковић Вићентије, обвезник последње одбране.\n# Белобрковић Рајко, редов III ч. II б. XI п, пог. на. Ветернику 14. септембра 1918.\n# Божанић Милован, редов IV ч. I б. V п, умро у Паланци 26. октобра 1914.\n# Броћић Вељко, редов III ч. I б. X п, пог. на Великој Глави 1913.\n# Броћић Драгољуб, регрут X пука, умро у Приштини 1914.\n# Броћић Добросав, редов XI пука, пог. код Београда 1914.\n# Броћић Живко, редов III ч. I б. X п. II поз, пог. 12. октобра 1914.\n# Броћић Светозар, каплар III ч. I б. V прекобр. пука комб. дивизије, пог. на Глоговцу 16. октобра 1915.\n# Бугарчић Будимир, редов II ч. I б. XI п, умро у скопској болници 2. децембра 1914.\n# Бугарчић Владисав, редов III ч. I б. X п, потопљен у мору септембра 1912.\n# Бугарчић Вуксан, регрут, умро на Крфу 1916.\n# Бугарчић Добросав, редов III ч. I б. X п, пог. у Калису у Албанији 1913.\n# Бугарчић Милоје, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву априла 1914.\n# Бугарчић Милош, каплар III ч. I б. комб. пука, рањен на Смедереву, умро код куће 4. маја 1918.\n# Бугарчић Миљко.\n# Бугарчић Миодраг, младић послед. одбране, умро на острву Виду 17. јануара 1916.\n# Бугарчић Михаило, редов XXI п. Вардарске дивизије, пог. код Битоља 8. августа 1916.\n# Бугарчић Радивоје, редов, умро у Младеновцу 1915.\n# Бугарчић Рисим, редов III ч. I б. X п, умро у Житорађу 29. октобра 1915.\n# Бугарчић Саватије, редов II артиљер. бригаде I батерије, умро у Кинклфелду 19. јануара 1917.\n# Вукосављевић Велимир, редов IV ч. I б. XI п. I поз, пог. на Коритнику.\n# Вукосављевић Милован, каплар III ч. I б. X п. I поз, пог. Арнаутске побуне 1913.\n# Вукосављевић Периша, редов I ч. I б. V комб. пука I поз, умро у Нишу као заробљеник 1918.\n# Вучетић Миљко, каплар III ч. I б. X п. II поз, умро 1915.\n# Гаврић Владисав Л, наредник III ч. I б. X п. II поз, умро од рана у Причиновићима 11. септембра 1914.\n# Гавриловић Живојин, редов V прекобр. пука, умро 14. фебруара 1915.\n# Гавриловић Милоје, редов, пог. 1915.\n# Гавриловић Милосав, редов I ч. I б. V прекобр. пука I поз, пог. марта 1915.\n# Гавриловић Милутин, редов III ч. II б. XIX п, умро у Качанику 17. септембра 1918.\n# Гавриловић Недељко, редов III ч. I б. X п. II поз, пог. код Вишеграда 1914.\n# Гавриловић Новак, редов-пионир, умро у ропству у Браун Нау марта 1917.\n# Гавриловић Новица.\n# Гавриловић Ранисав, редов I поз. X п, пог. на Причиновићима 1916.\n# Давидовић Велимир, регрут XIX п, пог. при повлачењу са Космаја 1914.\n# Давидовић Јоксим.\n# Давидовић Радивоје.\n# Дамлић Витомир, редов III ч. I б. X п, умро у пожаревачкој болници 11. јануара 1915.\n# Драмлић Вукашин, регрут, умро на острву Виду фебруара 1916.\n# Драмлић Живко, редов III ч. I б. X п, умро 1918.\n# Драмлић Јован, каплар III ч. I б. X п. II поз, пог. на Гојној Гори 16. новембра 1914.\n# Драмлић Милован, интерниран, умро у ропству у Мађарској априла 1915.\n# Драмлић Миљко, редов II позива, умро у Ужицу 28. априла 1915.\n# Драмлић Петар, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Соколцу 17. марта 1917.\n# Драмлић Светозар, редов III ч. I б. X п, умро 4. априла 1916.\n# Драмлић Средоје, п. наредник IV ч. I б. X п, пог. у Пустој Реци 26. новембра 1915.\n# Драмлић Срећко Ј.\n# Драмлић Станиша, редов III ч. I б. X п. III поз, умро.\n# Драмлић Станоје.\n# Драмлић Тихомир, редов III ч. I б. X п. I поз, пог. на Дренку маја 1913.\n# Драмлић Филип, редов II ч. III б. X п, пог. у Београду 8. октобра 1915.\n# Ђерић Владимир, редов.\n# Ђорђевић Божидар Ст, каплар IV ч. I допун. бат. X п. I поз, умро у 4. пољској болници у Призрену 8. марта 1913.\n# Ђорђевић Боривоје Ст, обвезн. коњич. телеграф. IV коњич. пука, умро у Болгодосану августа 1916.\n# Ђорђевић Видосав, редов-профијант, умро у ропству у Браун Нау 15. јула 1916.\n# Ђорђевић Душан Ст, обвезник болн. чете Шумад. дивизије, умро преко Албаније 1915.\n# Ђорђевић Милосав, обвезн. I завој. Шумад. дивиз, умро у Бизерти септембра 1918.\n# Ђорђевић Миљко, коморџија X п, умро у Драчу 10. децембра 1912.\n# Ђорђевић Радомир.\n# Ђуровић Вилиман, редов брдске батерије, умро у Ужицу августа 1914.\n# Ђуровић Јездимир, редов X пука, умро у Ници 22 јула 1918.\n# Ђуровић Спасоје, п. наредник VI батер. I брдс. артиљер. п, умро на боловању 23. марта 1915.\n# Ерић Лука, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву септембра 1915.\n# Ерић Милан, редов I батер. I дивизион. IV артиљер. пука, умро септембра 1914.\n# Ивановић Живко, редов III ч. батер. комбин. пука, пог. на Степојевцу 1914.\n# Ивановић Милан.\n# Ивановић Неофит, добровољац ђачке чете, нестао у времену рата.\n# Ивановић Сретен, редов II ч. I б. XIX пука, пог. на Шапцу 26. октобра 1914.\n# Ивановић Филип.\n# Икодиновић Димитрије, редов, пог. у Арнаутској побуни на Коритнику 19. септембра 1913.\n# Икодиновић Живко, редов занатл. чете Шумад. дивизије, пог. на Тироли 1915.\n# Икодиновић Тијосав, редов X ч. I б. X п. I поз, умро у чачанској болници новембра 1918.\n# Крњић Вилотије.\n# Кудузовић Радојко, редов X кадровач. пука, пог. у Посавском Дражевцу 14. новембра 1914.\n# Луковић Драгољуб, редов III ч. I б. X п. пог. на Колајници 8. јула 1913.\n# Луковић Тихомир, редов III ч. IV б. X п. II поз, пог. на Китки 8. октобра 1914.\n# Луковић Филип.\n# Маринковић Милоје, каплар IV ч. I б. X п. I поз. пог. на Соколцу 6. октобра 1917.\n# Марковић Сава, редов III ч. I б. X п, пог. на Китки - Босна 9. октобра 1914.\n# Мијатовић Милојко, послед. одбрана младића, умро Хајзгрину фебруара 1916.\n# Миливојевић Велимир, редов IV ч. 4 б. XVII п, умро у Добоју априла 1916.\n# Милутиновић Милан.\n# Милутиновић Младен, редов III ч. VI б. X п, пог. преко Албаније децембра 1915.\n# Милутиновић Радован, редов III ч. II б. X кадров. п, пог. на Конатици септембра 1914.\n# Недељковић Милутин, редов III ч. II б. X кадр. п, пог. на Београду 15. октобра 1915.\n# Пантелић Милош, послед. одбрана стараца, умро у Г. Милановцу 8. марта 1915.\n# Пантелић Радомир, редов III ч. I б. Шумад. дивиз. пука, умро у Приштини 25. фебруара 1915.\n# Петровић Милан, редов III ч. I б. X п, пог. 6. септембра 1914.\n# Протић Витомир, каплар III ч. I б. X п, умро у Исби - Абдул - Африка 17. јуна 1916.\n# Протић Гвозден, каплар II еск. коњич пука Шумад. дивизије I поз, пог. у Ноћају 6. септембра 1914.\n# Протић Јован, п. наредник-коњаник при штабу X п. III поз, умро у Ашаху 17. марта 1917. од 17 рана.\n# Протић Љубисав, послед. одбрана, умро у ропству у Мађарској 1915.\n# Радовановић Велисав, редов пољске коморе X п, умро у Сурдулици јула 1913.\n# Радовановић Љубомир, редов крушевач. резерв. трупе, умро 28. децембра 1915.\n# Радовић Вељко, редов IV пука I поз, пог. на Бакарном Гумну 191?\n# Радовић Прокопије, каплар II ч. I б. XVII п, пог. 24. октобра 1914.\n# Радојичић Драгомир, редов-коморџија X п. I поз, умро у Драчу 25. новембра 1912.\n# Рајић Душан, редов III ч. II б. X п, пог. на Београду септембра 1915.\n# Рајић Десимир.\n# Рајић Љубомир, редов III ч. I б. X п, рањен на Књажевцу, умро на фронту децембра 1912.\n# Рајић Милета, редов III ч. комб. пука, умро 1918.\n# Рајић Михаило, редов III ч. I б. V п, пог. у борби с Аустријанцима 21. новембра 1914.\n# Рајић Радован, редов при команди X пука, умро на Крфу децембра 1915.\n# Рајић Светозар, редов III ч. I б. X п, пог. преко Албаније 13. септембра 1913.\n# Рњаковић Јаћим, редов II ч. 4 б. комб. п. III поз, умро у Скадру 8. децембра 1915.\n# Рњаковић Милош, редов I батер. I дивиз, умро у Скопљу 11. октобра 1918.\n# Рњаковић Сретен.\n# Сталовић Вукадин, редов V прекобр. пука, пог. на Црквенцу - Свилајнац 1915.\n# Сталовић Драгоммир, редов III ч. I б. X п, рањен код Лесковца и два пута на Смедереву, умро у Гучи 1918.\n# Сталовић Светолик, редов X п, пог. код Шапца у Врањској 7. септембра 1914.\n# Станић Андрија, редов III ч. I б. X п. I поз, умро у Тирани 1912.\n# Станић Драгић, редов V прекобр. пука, пог. на Космају 25. новембра 1914.\n# Станић Крста, редов III ч. I б. X п, пог. на Коритнику 1913.\n# Станић Миладин, редов III ч. I б. X п, пог. на Лесковцу октобра 1915.\n# Станић Милорад, младић последње одбране, умро на острву Виду јануара 1916.\n# Станић Ранко, редов III ч. II б. X п, пог. у Трбушници октобра 1914.\n# Станић Светолик, редов IV ч. I б. X п, умро у Кострујану 1. октобра 1916.\n# Станић Средоје.\n# Станић Срећко, редов X пука, умро у Немачкој 8. марта 1918.\n# Тимотијевић Величко.\n# Тодоровић Драгић, редов IV ч. I б. X п. III поз, пог. на Смедереву 5. новембра 1914.\n# Томовић Витор.\n# Тошић Милован, редов III ч. I б. X п. III поз, пог. на Јагодини 31. октобра 1915.\n# Тошић Радивоје, редов III ч. I б. X п, пог. на Китки - Босна 8. октобра 1914.\n# Ћумуровић Будимир, каплар I батер. II дивиз. тешке кауб, умро у Београду 1915.\n# Ћумуровић Милоје, редов III ч. I б. X п. I поз, умро у Аранђеловцу 15. августа 1915.\n# Ћумуровић Милојко, регрут, умро на лађи у путу за острво Вид и бачен у море 1916.\n# Шипетић Војин, обв. послед. одбране, умро у Младеновцу децембра 1915.\n# Шљивић Милутин, редов, умро као заробљеник у Нишу 20. јуна 1916.\n# Шушић Добривоје, редов артиљерац I поз, умро на боловању 1913.\n# Шушић Милисав, редов I митраљ. одел. XII п, умро у Африци 23. децембра 1917.\n# Шушић Периша, каплар III ч. I б. X п, пог. у Арнаутској побуни у Призрену 13. новембра 1913.\n:''Општина Гучка, податке прикупио архијерејски намесник среза Драгачевског Душан Поповић, свештеник.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D1%83%D1%87%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 1859, "cyrillic": 0.831}
{"id": "12048", "title": "Село Висибаба, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Висибаба (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Аврамовић Миладин\n# Бабић Живојин\n# Бабић Милисав\n# Бербатовић Чедомир\n# Бербатовић Будимир\n# Божић Обрен\n# Весовић Филип\n# Весовић Миленко\n# Весовић Витомир\n# Видојевић Срећко\n# Видојевић Љубо\n# Диковић Петар\n# Диковић Александар\n# Драгићевић Живко\n# Драгићевић Драгић\n# Драгићевић Стеван\n# Дрндаревић Миливоје\n# Дуловић Вецо\n# Ђокић Крста\n# Ђорђевић Јанко, капетан I клaсе\n# Ђорђевић Живорад\n# Ђорђевић Милутин\n# Зарић Божидар\n# Зарић Зарија\n# Зарић Милојко\n# Зарић Крста\n# Ивановић Ивко\n# Ивановић Периша\n# Илић Лазар\n# Илић Видоје\n# Јеврић Милутин\n# Јеринић Миље\n# Јеринић Љубо\n# Јеринић Ранко\n# Јовановић Гвозден\n# Јовановић Лука\n# Јосиповић Јован\n# Јосиповић Јосип\n# Јосиповић Здравко\n# Јосиповић Велибор\n# Ковачевић Милорад\n# Лукић Милоје\n# Лукић Милорад\n# Лукић Миљко\n# Лучић Никола\n# Лучић Стојан\n# Марјановић Видосав, потпуковник\n# Марјановић Тошо\n# Марјановић Јован\n# Марјановић Стојан\n# Марјановић Теофан\n# Мандић Илија\n# Марковић Лука\n# Мијајиловић Маринко\n# Милановић Велимир\n# Милутиновић Ненад\n# Мићић Милосав\n# Мишовић Благоје\n# Младеновић Момир\n# Младеновић Милутин\n# Младеновић Милош\n# Младеновић Михаило\n# Младеновић Богољуб\n# Новаковић Анђелко\n# Обрадовић Љубомир, капетан I класе\n# Обрадовић Малиша\n# Обрадовић Обрен\n# Обрадовић Милорад\n# Остојић Драго\n# Пауновић Здравко\n# Полић Сретен\n# Порубовић Стојан\n# Радовановић Милутин\n# Радивојевић Живојин\n# Радосављевић Радомир\n# Радуловић Милун\n# Радуловић Ристо\n# Ристовић Богдан\n# Ристовић Миљко\n# Ршумовић Сретен\n# Симићевић Петар\n# Симићевић Миливоје\n# Симићевић Иван\n# Симићевић Велибор\n# Симићевић Стеван\n# Симићевић Данило\n# Симићевић Страјин\n# Смиљанић Крста\n# Спиридоновић Перко\n# Стевановић Радисав\n# Стевановић Обрад", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 267, "cyrillic": 0.992}
{"id": "12053", "title": "Село Гугаљ, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Гугаљ (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Васовић Тома\n# Вучићевић Миливоје\n# Вучићевић Лука\n# Вучићевић Бранислав\n# Грујовић Миладин\n# Достанић Свеле\n# Достанић Прокопије\n# Достанић Стојан\n# Достанић Савко\n# Достанић Ранко\n# Достанић Јован\n# Јевтовић Ђорђе\n# Јовићевић Петар\n# Ковачевић Сава\n# Кратовац Драгомир\n# Кратовац Милутин\n# Кратовац Вилиман\n# Кратовац Владимир\n# Кратовац Витор\n# Марковић Милош\n# Марковић Владимир\n# Миловановић Витомир\n# Милутиновић Глигорије\n# Милутиновић Видосав\n# Милутиновић Тијосав\n# Николић Миленко\n# Николић Петар\n# Николић Добросав\n# Новаковић Страјин\n# Обрадовић Гојко\n# Обрадовић Велимир\n# Павловић Радоје\n# Павловић Витомир\n# Павловић Јевто\n# Павловић Лука\n# Павловић Велимир\n# Павловић Пантелија\n# Петровић Десимир\n# Радовановић Милисав\n# Стевовић Јаков\n# Шујдовић Рајко\n# Шујдовић Милован\n# Шујдовић Миломир", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%99%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 164, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12059", "title": "Село Јелен До, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Јелен До (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Андрић Велимир\n# Гавровић Гавро\n# Гавровић Манојле\n# Гавровић Тијосав\n# Гавровић Вујица\n# Ивковић Љубомир\n# Јовановић Коста\n# Кратовац Мојсо\n# Марић Јеремија\n# Николић Јанко\n# Николић Мијајило\n# Пауновић Рајко\n# Пауновић Драгутин\n# Пауновић Иван\n# Пауновић Богосав\n# Пауновић Недељко\n# Перовић Јовко\n# Перовић Тијосав\n# Теофиловић Теофило\n# Тимотијевић Тихомир\n# Тимотијевић Вукосав\n# Тимотијевић Милија\n# Тимотијевић Владимир\n# Тимотијевић Илија\n# Тодоровић Милисав\n# Радовић Радојица\n# Радовић Јеротије\n# Филиповић Филип\n# Филиповић Милорад", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD_%D0%94%D0%BE%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 137, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12055", "title": "Село Дражиновићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Дражиновићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Арсић Миленко\n# Богдановић Велимир\n# Богдановић Миливоје\n# Богдановић Витомир\n# Богдановић Радојица\n# Богдановић Ратомир\n# Бојанић Миленко\n# Вучићевић Антоније\n# Вучићевић Константин\n# Вучићевић Драгиша\n# Вучићевић Милован\n# Вучићевић Чедомир\n# Вучићевић Велимир\n# Демировић Андрија\n# Демировић Миодраг\n# Ђурић Ђорђе\n# Ћурић Милија\n# Ђурић Миленко\n# Ђурић Веселин\n# Зириковић Никола\n# Зириковић Филип\n# Зириковић Јелесије\n# Зириковић Раденко\n# Зириковић Лука\n# Лазовић Крста\n# Лучић Ратко\n# Лучић Нешо\n# Марковић Марко\n# Марковић Живко\n# Милосављевић Милован\n# Милић Ранисав\n# Милић Бранислав\n# Милић Јован\n# Милошевић Милан\n# Милошевић Стеван\n# Милошевић Миленко\n# Нешковић Јован\n# Нешковић Чедомир\n# Нешковић Велимир\n# Перовић Милија\n# Перовић Перко\n# Рачанин Михајило\n# Рачанин Војислав\n# Савић Ђуро\n# Савић Милован\n# Стјепанић Периша\n# Тешовић Малиша\n# Тешовић Милија\n# Тешовић Михајило\n# Тешовић Примислав", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 178, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12067", "title": "Село Мршељи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Мршељи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Алексић Станоје\n# Алексић Будимир\n# Алексић Радован\n# Васиљевић Недељко\n# Јовковић Драгоје\n# Јовковић Павле\n# Јовковић Тихомир\n# Јовковић Витомир\n# Јовковић Чедомир\n# Јовковић Миломир\n# Лубинић Милић\n# Марковић Велизар\n# Марковић Душан\n# Марковић Драгутин\n# Нешовић Светислав\n# Нешовић Миломир\n# Нешовић Дамњан\n# Нешовић Видосав\n# Петровић Влајко\n# Петровић Веселин\n# Станић Виктор\n# Стојановић Богдан\n# Тадић Тијосав\n# Терзић Радоје\n# Тодоровић Милан\n# Тодоровић Радиша\n# Тодоровић Чедомир\n# Томић Михаило\n# Тошић Богдан", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D1%80%D1%88%D0%B5%D1%99%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 134, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12064", "title": "Село Мађер, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Мађер (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Божовић Периша\n# Божовић Драгиша\n# Божовић Млађен\n# Ђоковић Милан\n# Ђоковић Ђорђе\n# Ђоковић Ранко\n# Ђоковић Ненад\n# Ђоковић Лазар\n# Ђоковић Стојан\n# Јевтовић Милија\n# Јевтовић Адам\n# Мијајиловић Велисав\n# Мијајиловић Крста\n# Миловановић Млађен\n# Миловановић Миленко\n# Миловановић Раденко\n# Миловановић Остоја\n# Петровић Обрен\n# Петровић Анђелко\n# Петровић Милован\n# Петровић Петроније\n# Петровић Новак\n# Петровић Драгомир\n# Танасковић Стаменко\n# Танасковић Илија\n# Танасковић Миљко\n# Танасковић Благоје\n# Танасковић Божо\n# Ћурчић Радосав\n# Ћурчић Михајило\n# Ћурчић Јовиша\n# Ћурчић Љубомир\n# Ћурчић Мато", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B5%D1%80%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 144, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12049", "title": "Село Глумач, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Глумач (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Андрић Андрија\n# Андрић Јован\n# Богдановић Светозар\n# Богдановић Периша\n# Богдановић Милосав\n# Богдановић Милош\n# Вилиповић Драгомир\n# Вилиповић Обрад\n# Вилиповић Будимир\n# Вилиповић Лука\n# Вујовић Ивко\n# Вујовић Велимир\n# Вујовић Љубиша\n# Вујовић Веселин\n# Вујовић Јевто\n# Вукићевић Велимир\n# Вукићевић Милан\n# Вуковић Милун\n# Вуковић Радован\n# Дробњак Драгомир\n# Дробњак Живорад\n# Дробњак Иван\n# Дробњак Милун\n# Дробњак Т. Милан\n# Дробњак Гојан\n# Дробњак Ранко\n# Дробњак Павле\n# Дробњак Миленко\n# Дробњак Ристивоје\n# Ђокић Љубомир, наредник\n# Ђокић Војислав\n# Ђокић Милојко\n# Ђокић Милија\n# Ђокић Радисав\n# Ђокић Милутин\n# Ђокић Радомир\n# Ђокић Млађен\n# Ђокић Малиша\n# Јаџић Петар\n# Јотић Љ. Милош\n# Јотић Никола\n# Јотић Драгутин\n# Јотић Љубисав\n# Јотић Бранислав\n# Кораћ Иван\n# Кораћ Алексије\n# Кораћ Антоније\n# Кораћ Борисав\n# Кораћ Милутин\n# Лончаревић Драгољуб\n# Миловановић Тодор\n# Миловановић Владимир\n# Николић Тодор\n# Николић Илија\n# Николић Јован\n# Николић Љубомир\n# Николић Светозар\n# Николић Благоје\n# Николић Гвозден\n# Николић Ј. Никола\n# Николић М. Младен\n# Николић Сретен\n# Николић Саво\n# Николић Павле\n# Николић Милош\n# Николић Милун\n# Николић Драгомир\n# Николић Михаило\n# Николић Иван\n# Николић И. Млађен\n# Николић И. Рађен\n# Николић М. Никола\n# Николић В. Миладин\n# Николић Сава\n# Николић Станоје\n# Новаковић Јаков\n# Новаковић Велимир\n# Рађеновић Драгомир\n# Савић Н. Живко\n# Савић С. Михаило\n# Тешић Велимир\n# Тешић Миливоје\n# Тешић Арсеније\n# Тешић Илија\n# Тешић Милош\n# Тешић Милија\n# Тешић Бранислав\n# Чумић Тома\n# Чумић Миливоје", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 267, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12058", "title": "Село Здравчићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Здравчићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Влајковић М. Ђорђе\n# Гачић С. Будимир\n# Гачић М. Јовиша\n# Гачић М. Драгиша\n# Јовановић Трајко\n# Јовановић Ж. Љубомир\n# Јоксовић В. Миленко\n# Жунић Љ. Милован\n# Кречковић Ј. Милан\n# Кречковић Ј. Миладин\n# Кречковић В. Светозар\n# Кречковић М. Милан\n# Кречковић М. Милосав\n# Матијевић М. Тодор\n# Матијевић В. Петар\n# Матијевић П. Бранислав\n# Матијевић В. Светозар\n# Матијевић Т. Чедомир\n# Миросавић А. Тихомир\n# Мићић Н. Матије\n# Мићић М. Петар\n# Мићић Ј. Данило\n# Петровић В. Јанко\n# Петровић А. Велимир\n# Петровић А. Љубомир\n# Петровић А. Тихомир\n# Петровић А. Богољуб\n# Петровић В. Милан\n# Порубовић С. Витомир\n# Порубовић М. Велимир\n# Радојевић Михаило\n# Симановић А. Остоја\n# Словић Н. Милош\n# Совровић М. Велимир\n# Спасојевић С. Милоје\n# Стјепић Љубивоје\n# Танасијевић Ј. Станимир\n# Терзић С. Драгомир\n# Терзић Милан\n# Тодоровић Ј. Јелесије\n# Тодоровић Ј. Бранко\n# Томић С. Данило\n# Томић Г. Радисав\n# Томић С. Милош\n# Џиновић М. Петар\n# Џиновић П. Михаило\n# Џиновић О. Вељко\n# Шојић Василије\n# Шојић Тодор\n# Шојић А. Богосав", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 222, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12050", "title": "Село Годовик, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Годовик (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Глишовић Бранислав\n# Глишовић Војислав\n# Глишовић Милисав, наредник\n# Диковић Драгић, каплар\n# Живковић Светозар\n# Игњатовић Тихомир\n# Јањић Обрад\n# Јевђовић Миливоје\n# Јешић Видосав\n# Јешић Десимир\n# Јешић Димитрије\n# Јешић Јоксим\n# Јешић Крсман, поднаредник\n# Јешић Манојле\n# Јешић Миливоје\n# Јешић Милован\n# Јешић Момир - Михаило\n# Јешић Ненад\n# Јешић Радосав\n# Јешић Радомир\n# Јешић О. Стеван\n# Јешић Спасоје\n# Јешић Станко\n# Јешић Веселин\n# Ковачевић Спиро, поднаредник\n# Ковачевић Чедомир\n# Лапчевић Милан\n# Лапчевић Милутин\n# Лапчевић Тома\n# Марјановић Крста\n# Међедовић Драгутин\n# Међедовић Ђурђе\n# Међедовић Жарко\n# Међедовић Здравко\n# Међедовић Миливоје\n# Међедовић Радивоје\n# Међедовић Ранко\n# Међедовић Савко\n# Међедовић Средоје, поднаредник\n# Међедовић Чедомир, каплар\n# Милетић Љубомир\n# Миловановић Гвозден\n# Миловановиић Драгољуб\n# Митровић Миливоје, каплар\n# Мићић Анђелко\n# Мићић Властимир\n# Мићић Миломир\n# Мићић Божо, наредник\n# Мићић Петко\n# Мићић Радојица\n# Мићић Паун\n# Мићић Савко\n# Муњић Милан, поднаредник\n# Муњић Добросав\n# Недељковић Михаило, капетан I класе\n# Недељковић Страхин\n# Павловић Гвозден\n# Радмиловић Драгољуб\n# Радмиловић Јевто\n# Радмиловић Момир\n# Радмиловић Миломир\n# Радмиловић Радомир\n# Радмиловић Тодор, наредник\n# Радмиловић Чедомир\n# Радмиловић Божидар\n# Радмиловић Вучко\n# Радовановић Драгиша\n# Радовановић Обрад\n# Радовановић Петко\n# Радовановић Радосав\n# Ристовић Вилотије\n# Ристовић Митар\n# Савић Добривоје\n# Савић Радивоје, поднаредник\n# Савић Страин\n# Савић Станко\n# Станић Остоја\n# Шундерић Вуле\n# Шундерић Митар\n# Шундерић Крста\n# Шундерић Милован\n# Шундерић Тејо", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 258, "cyrillic": 0.996}
{"id": "12054", "title": "Село Доња Добриња, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Доња Добриња (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Богдановић Будимир\n# Богдановић Велимир\n# Богдановић Владимир\n# Богдановић Милија\n# Богдановић Нестор\n# Божовић Илија\n# Виторовић Милован\n# Виторовић Витор\n# Виторовић Љубо\n# Виторовић Мијат\n# Вучићевић Петар\n# Илић Јован\n# Илић Миломир\n# Јовановић Илија\n# Јовановић Раденко\n# Јовичић Јовиша\n# Јовичић Илија\n# Јовичић Миленко\n# Коларевић Љубомир\n# Коларевић Стеван\n# Коларевић Милисав\n# Лађевац Драгиша\n# Лађевац Витомир\n# Лађевац Стеван\n# Лађевац Будимир\n# Лађевац Јоксим\n# Лађевац Миломир\n# Лађевац Тикомир\n# Лађевац Светомир\n# Лађевац Милија\n# Лађевац Милан\n# Лађевац Илија\n# Лапчевић Чедомир\n# Марјановић Јован\n# Маслаћ Влајисав\n# Маслаћ Милисав\n# Маслаћ Милош\n# Маслаћ Миленко\n# Остојић Гојко\n# Павловић Срето\n# Павловић Драгић\n# Павловић Драгољуб\n# Савић Рајко\n# Савић Видоје\n# Савић Велимир\n# Симовић Војимир\n# Стевановић Милун\n# Стојановић Тикомир\n# Стојчић Павле\n# Стојчић Н. Петар\n# Стојчић Гвозден\n# Стојчић Иван\n# Стојчић Драгиша\n# Стојчић Љубинко\n# Стојчић Живорад\n# Стојчић С. Петар\n# Стојчић Владисав\n# Стојчић Јовиша\n# Тешић Тодор\n# Тошић Остоја\n# Тошић Стојан", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%9A%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 203, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12063", "title": "Село Љутице, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Љутице (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Васовић Миломир\n# Васовић Видосав\n# Васовић Игњат\n# Васовић Вукоман\n# Васовић Ранко\n# Васовић Михаило\n# Васовић Павле\n# Васовић Тома\n# Васовић Примислав\n# Вуковић Драгић\n# Вуковић Ђорђе\n# Вуковић Ивко\n# Вуковић Раденко\n# Вуковић Костатин\n# Ђорђевић Арсо\n# Јаковљевић Драго\n# Јанковић В. Војислав\n# Јанковић В. Павле\n# Јанковић В. Момчило\n# Јанковић В. Стојан\n# Јанковић В. Рацо\n# Јелић Симо\n# Марић Иван\n# Марић Богосав\n# Милосављевић Богдан\n# Милосављевић Драгослав\n# Милосављевић Страјин\n# Милосављевић Чедомир\n# Милосављевић Љубомир\n# Милосављевић Светислав\n# Новаковић Јован\n# Новаковић Момир\n# Новаковић Добривоје\n# Новаковић Веселин\n# Пајевић Недељко\n# Пантовић Божо\n# Пантовић Рајко\n# Пантовић Милисав\n# Симовић Гојко\n# Чоловић Рајко\n# Чоловић Драгоје", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%89%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 165, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12068", "title": "Село Отањ, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Отањ (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Анђелић Алексије\n# Анђелић Веселин\n# Бонџулић Миљко\n# Бонџулић Милан\n# Бошковић Миленко\n# Бошковић Милош\n# Васиљевић Арсеније\n# Васиљевић Јовиша\n# Васиљевић Драгољуб\n# Васиљевић Ђорђе\n# Васиљевић Љубо\n# Васиљевић Василије\n# Васиљевић Сава\n# Васиљевић Тома\n# Вуковић Радомир\n# Вуковић Радован\n# Вуковић Неђељко\n# Вуковић Војислав\n# Гавриловић С. Драгомир\n# Гавриловић С. Љубо\n# Гавриловић С. Милан\n# Гавриловић Л. Милош\n# Драгићевић Срећко\n# Драгићевић Раде\n# Јаковљевић Сретен\n# Јаковљевић Ранко\n# Јаковљевић Симо\n# Јаковљевић Благоје\n# Јездић Страинс\n# Јездић Витомир\n# Јеремић Никола\n# Новаковић Мијат\n# Мићић Тома\n# Мићић Тодор\n# Перишић Видосав\n# Перишић Раде\n# Рајевић Радиша\n# Рајевић Борисав", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9A%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 156, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12060", "title": "Село Каленићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Каленићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Аврамовић Стеван\n# Алексић Милорад\n# Алексић Веселин\n# Алексић Саво\n# Алексић Јоксим\n# Бонџулић Раденко\n# Бонџулић Обрад\n# Бонџулић Ивко\n# Бонџулић Драгиша\n# Бонџулић Момир\n# Васиљевић Анђелко\n# Драгутиновић Драгутин\n# Драгутиновић Милета\n# Драгутиновић Ратко\n# Драгутиновић Јован\n# Драгутиновић Рајко\n# Драгутиновић Вићентије\n# Драгутиновић Иван\n# Драгутиновић Станимир\n# Драгутиновић Милисав\n# Драгутиновић Радомир\n# Драгутиновић Петроније\n# Драгутиновић Живан\n# Драгутиновић Ивко\n# Драгутиновић Велимир\n# Драгутиновић Мирко\n# Ђурић Живан\n# Ђурић Милија\n# Ђурић Спасоје\n# Ђурић Драгољуб\n# Ђурић Радован\n# Јакшић Стојан\n# Јакшић Гојко\n# Марковић Јован\n# Марковић Радосав\n# Миловановић Михаило\n# Мићовић Светозар\n# Мићовић Стојан\n# Мићовић Љубомир\n# Мићовић Лука\n# Пејић Витомир\n# Филиповић Миливоје\n# Филиповић Обрен\n# Филиповић Радоје\n# Филиповић Милосав\n# Шљивић Владимир\n# Штуловић Радомир\n# Штуловић Живко\n# Штуловић Маринко\n# Штуловић Драгутин", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 178, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12056", "title": "Село Душковци, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Душковци (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Андрић Радован\n# Андрић Новко\n# Андрић Милорад\n# Андрић Миломир\n# Андрић Рајко\n# Андрић Раденко\n# Андрић Радомир\n# Варагић Божо\n# Варагић Драгољуб\n# Варагић Тихомир\n# Варагић Милош\n# Варагић Милан\n# Варагић Душан\n# Костић Љубомир\n# Костић Миленко\n# Костић Миљко\n# Костић Милорад\n# Крсмановић Радивоје\n# Крсмановић Милун\n# Крсмановић Рајко\n# Мандић Спасоје\n# Мандић Митар\n# Мандић Тихомир\n# Марковић Живојин\n# Марковић Вулић\n# Марковић Тривун\n# Марковић Радован\n# Никитовић Јован\n# Никитовић Љубомир\n# Филиповић Грујица\n# Филиповић Војимир\n# Филиповић Вилиман\n# Филиповић Тихомир\n# Филиповић Милутин\n# Филиповић Филип\n# Филиповић Милорад\n# Филиповић Василије\n# Филиповић Александар\n# Филиповић Сибин\n# Филиповић Остоја\n# Филиповић Алексије\n# Филиповић Драгутин\n# Филиповић Тривун\n# Филиповић Вукашин\n# Филиповић Митар\n# Филиповић Вујица\n# Филиповић Живота\n# Филиповић Г. Слободан\n# Цицовић Недељко\n# Цицовић Десимир\n# Цицовић Радомир\n# Цицовић Радојица\n# Цицовић Станоје\n# Цицовић Рађен\n# Цицовић Миломир\n# Цицовић Сретен\n# Цицовић Милоје\n# Цицовић Божо\n# Цицовић Војин\n# Цицовић Ратко", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 199, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12057", "title": "Село Засеље, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Засеље (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Алексић Војимир\n# Богдановић Владимир\n# Богдановић Манојле\n# Богдановић Милорад\n# Богдановић Љубомир\n# Богдановић Остоја\n# Васиљевић Михаило\n# Вистаћ Сретен\n# Вистаћ Јован\n# Вистаћ Драгутин\n# Вистаћ Момир\n# Вистаћ Василије\n# Вистаћ Драгић\n# Војиновић Живко\n# Гојовић Витомир\n# Гојовић Никола\n# Гојовић Тома\n# Димитријевић Милован\n# Димитријевић Ђорђе\n# Димитријевић Милош\n# Ђолић Милић\n# Живанић Гојко\n# Живанић Драгољуб\n# Илић Велимир\n# Илић Миленко\n# Јеличић Гвозден\n# Јеличић Радован\n# Јовановић Велимир\n# Јовановић Владимир\n# Лазаревић Станимир\n# Максимовић Миленко\n# Марковић Андрија\n# Марковић Радоје\n# Марковић Милорад\n# Милутиновић Никодин\n# Николић Неђељко\n# Николић Тихомир\n# Николић Павле\n# Пантић Владимир\n# Радовановић Вукоман\n# Радовановић Велизар\n# Радовановић Будимир\n# Радовановић Љубомир\n# Ракић Владимир\n# Станић Страјин\n# Станић Богосав\n# Станић Веселин\n# Станић Милутин\n# Стојић Милош\n# Стојић Стеван\n# Танкосић Добросав\n# Тешић Витомир\n# Тешић Миленко\n# Тешић Средоје\n# Филиповић Рафајило", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 188, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12052", "title": "Село Горња Добриња, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Горња Добриња (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Арсић Стеван, официр\n# Арсић Милорад\n# Весовић Милан\n# Весовић Чедомир\n# Грујић Милан\n# Грујић Стојан\n# Делић Витор\n# Димитријевић Видоје\n# Димитријевић Новак\n# Димитријевић Ратомир\n# Достанић Драгиша\n# Ђоловић Рајко\n# Ђукић Владимир\n# Ђукић Милутин\n# Ђукић Вукосав\n# Зарић Теофан\n# Зарић Војислав\n# Илић Живко\n# Илић Војин\n# Илић Благоје\n# Илић Радивоје\n# Исаиловић Драгутин\n# Јанковић Властимир\n# Јочовић Тихомир\n# Јевђенијевић Јевђеније, подофицир\n# Јевђенијевић Светомир\n# Јевтовић Живко\n# Јеремић Михаило, подофицир\n# Јеремић Живко\n# Јеремић Љубомир\n# Јеремић Миломир\n# Јеремић Војко\n# Јеремић Никола\n# Јованић Јован\n# Јованић Стојан\n# Јовановић Јелесије\n# Јовановић Илија\n# Јовановић Живојин\n# Малопарац Велимир\n# Малопарац Миљко\n# Малопарац Милија\n# Марковић Благоје\n# Матић Перко\n# Милинковић Недељко\n# Милинковић Раде\n# Миловановић Мијаило\n# Миловановић Миливоје\n# Милутиновић Милун\n# Митровић Витор, подофицир\n# Митровић Марко\n# Матијевић Велимир\n# Матијевић Илија\n# Матијевић Миломир\n# Матијевић Иван\n# Митровић Миладин\n# Митровић Пантелија\n# Митровић Ђурица\n# Митровић Петар\n# Митровић Влајко\n# Новаковић Милован\n# Пантелић Љубомир\n# Петровић Живко\n# Петровић Секула\n# Проловић Младен\n# Софронијевић Грујица, официр\n# Симеуновић Бранислав, подофицир\n# Софронијевић Миленко\n# Софронијевић Рајко\n# Софронијевић Владимир\n# Софронијевић Милосав\n# Софронијевић Михаило\n# Софронијевић Милисав\n# Сретеновић Сретен\n# Сретеновић Ђорђе\n# Сретић Теофан\n# Сретић Драгоје\n# Сретић Видоје\n# Сретић Данило\n# Сретић Милорад\n# Сретић Иван\n# Сретић Арсеније\n# Стевановић Радисав\n# Стевановић Миломир\n# Тодорић Јован, подофицир\n# Тодорић Анђелко\n# Тодорић Гојко\n# Тодорић Станислав\n# Тодорић Светолик\n# Тодорић Владимир\n# Тодосијевић Радомир\n# Чарапић Јевто\n# Чарапић Ђорђе\n# Чарапић Миланс\n# Чарапић Пантелија\n# Чарапић Чедомир\n# Чарапић Љубомир\n# Чарапић Никодин\n# Чарапић Љубисав\n# Чарапић Рако", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%9A%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 284, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12065", "title": "Село Мала Јежевица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Мала Јежевица (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Ђукић Љубо\n# Ђукић Видоје\n# Јовановић Живко\n# Јовановић Димитрије\n# Јовичић Глигорије\n# Јовичић Чедомир\n# Јовичић Средоје\n# Јовичић Десимир\n# Јовичић Владан\n# Кандић Тијосав\n# Кандић Сретен\n# Кандић Раде\n# Маринковић Владан\n# Матовић Милорад\n# Матовић Мато\n# Матовић Манојле\n# Матовић Средојје\n# Матовић Јован\n# Матовић Зарија\n# Матовић Перко\n# Миливојевић Светозар\n# Миливојевић Веселин\n# Мићовић Живан\n# Пантовић Милутин\n# Пантовић Живко\n# Пантовић Павле\n# Перишић Влајко\n# Перишић Рајко\n# Перишић Павле\n# Перишић Тома\n# Перишић Миљко\n# Перишић Маринко\n# Перишић Цветко\n# Петровић Миленко\n# Петровић Војко\n# Петровић Младен\n# Петровић Љубисав\n# Петровић Раденко\n# Радовић Вељко\n# Радовић Гојко\n# Ристић Љубомир\n# Ристић Милун\n# Ристић Десимир\n# Ристић Јован\n# Савић Петар\n# Савић Живота\n# Стојковић Миливоје\n# Тодоровић Петар\n# Тодоровић Филип\n# Тодоровић Михајило\n# Тодоровић Велисав\n# Тодоровић Владан\n# Тодоровић Веселин\n# Тодоровић Симо\n# Томић Стаменко\n# Томић Мићо\n# Томић Живота\n# Томић Крста\n# Томић Новко\n# Томић Живан\n# Томић Стојан\n# Томић Грујо\n# Томић Богољуб", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 205, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12061", "title": "Село Лопаш, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Лопаш (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Божовић Богдан\n# Божовић Драгоје\n# Божовић Радојица\n# Божовић Танасије\n# Бојић Аксентије\n# Бојић Василије\n# Бојић Добривоје\n# Бојић Ивко\n# Бојић Марко\n# Бркић Тихомир\n# Булић Живко\n# Булић Филип\n# Видојевић Михаило\n# Голубовић Тихомир\n# Голубовић Љубисав\n# Голубовић Петар\n# Голубовић Радомир\n# Глигоријевић Ненад\n# Димитријевић Ђурђе\n# Димитријевић Миленко\n# Димитријевић Миливоје\n# Димитријевић Миљко\n# Димитријевић Петроније\n# Живановић Богић\n# Живановић Милија\n# Јанковић Страин\n# Јовановић Ранко\n# Крловић В. Драгутин\n# Љубичић Златко\n# Љубичић Јован\n# Љубичић Милија\n# Љубичић Милојко\n# Марковић Анђелко\n# Марковић Спасоје\n# Мијајловић Александар\n# Мијајловић Драгомир\n# Миловановић Живко\n# Миловановић Рајко\n# Перишић Будимир\n# Перишић Гојко\n# Петровић Веселин\n# Петровић Јеротије\n# Петровић Коста\n# Петровић Љубисав\n# Петровић Миладин\n# Петровић Цветко\n# Поповић Веселин\n# Поповић Вучко\n# Поповић Мико\n# Поповић Милун\n# Поповић Симо\n# Поповић Срећко\n# Рајаковић Милојко\n# Рајаковић Филип\n# Рајаковић Чедомир\n# Росић Богосав\n# Росић Веселин\n# Росић Владимир\n# Росић Вучко\n# Росић Вукоман\n# Росић Илија\n# Стевановић Драгић\n# Стевановић Душан\n# Станојевић Милоје\n# Танасијевић Милисав\n# Танасијевић Милован\n# Танасијевић Милутин\n# Танасијевић Рајко", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%88%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 215, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12073", "title": "Село Прилипац, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Прилипац (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Антовић Миленко\n# Антовић Милосав\n# Антовић Митар\n# Антовић Мито\n# Антовић Саво\n# Васиљевић Сретен\n# Јаковљевић Божо\n# Јаковљевић Милић\n# Јаковљевић Стеван\n# Јовановић Василије\n# Јовановић Добривоје\n# Јовановић Милисав\n# Јовановић Никола\n# Јовановић И. Петар\n# Јовановић Станко\n# Ковачевић Драго\n# Ковачевић Павле\n# Мајсторовић Благоје\n# Мајсторовић Миленко\n# Мајсторовић Милија\n# Мајсторовић Живко\n# Мајсторовић Радисав\n# Мајсторовић Чедомир\n# Милићевић Драго\n# Милићевић Милан\n# Младеновић Глишо\n# Младеновић Драгомир\n# Радојевић Јаћим\n# Радојевић Светозар\n# Радојевић Милутин\n# Радојевић Милован\n# Радојевић Мирко", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%86%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 141, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12062", "title": "Село Лорет, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Лорет (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Благојевић Јовиша\n# Боловић Марјан\n# Боловић Владимир\n# Боловић Новак\n# Боловић Веселин\n# Боловић Миљко\n# Боловић Василије\n# Боловић Светислав\n# Боловић Ђурђе\n# Боловић Сава\n# Боловић Тодор\n# Грујовић Јовић\n# Јелесијевић Иван\n# Јелесијевић Раде\n# Јелесијевић Вељко\n# Јовићевић Христивор\n# Јовићевић Божидар\n# Јовићевић Велимир\n# Јовићевић Весо\n# Јовићевић Драгољуб\n# Јовићевић Обрад\n# Јовићевић Милија\n# Јовићевић Петар\n# Јовићевић Радосав\n# Јовићевић Ранко\n# Јовићевић Светислав\n# Јовићевић Стево\n# Јовићевић Иван\n# Јовићевић Мојсо\n# Јовићевић Милован\n# Јовићевић Михаило\n# Јовићевић Милосав\n# Јовићевић Радоје\n# Јовићевић Радивоје\n# Јовићевић Јаков\n# Јовићевић Ђорђе\n# Јовићевић Чедомир\n# Јовићевић Никит\n# Јовићевић Аксентије\n# Јовићевић Драгоје\n# Јовићевић Павле\n# Јовичић Мико\n# Јовичић Драгомир\n# Кршљак Срећко\n# Кршљак Никифор\n# Кршљак Манојле\n# Кршљак Миленко\n# Кршљак Милош\n# Максић Ђурђе\n# Максић Видоје\n# Марковић Раденко\n# Марковић Михаило\n# Марковић Миљко\n# Марковић Милета\n# Миливојевић Радомир\n# Ненадовић Новак\n# Николић Милинко\n# Николић Владимир\n# Обреновић Влајко\n# Обреновић Милија\n# Обреновић Велимир\n# Обреновић Радоје\n# Остојић Гојко\n# Радоњић Милија\n# Радоњић Божо\n# Ракић Средоје\n# Саватијевић Војимир\n# Саватијевић Вујица\n# Стоковић Стеван\n# Стоковић Милорад\n# Стоковић Рађен\n# Стоковић Ђорђе\n# Стоковић Милијан\n# Стоковић Момир\n# Стоковић Станимир\n# Стоковић Велимир\n# Стоковић Видосав\n# Стоковић Видоје", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%82%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 234, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12069", "title": "Село Папратиште, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Папратиште (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Бабић Миленко\n# Бркић Светислав\n# Бркић Комнен\n# Бркић Сава\n# Вукосавић Никодин\n# Вукосавић Драгић\n# Вукосавић Живко\n# Вукосавић Владислав\n# Јеремић Миленко\n# Јеремић Јован\n# Јовановић Вељко\n# Мајсторовић Рајко, потпоручник\n# Мајсторовић Вељко\n# Мајсторовић Драгољуб\n# Мајсторовић Обрад\n# Мајсторовић Момир\n# Мајсторовић Здравко\n# Мајсторовић Борисав\n# Мајсторовић Светозар\n# Мајсторовић Чедомир\n# Мајсторовић Стеван\n# Мајсторовић Рафајило\n# Мајсторовић Радосав\n# Мајсторовић Љубомир\n# Марић Војин\n# Марић Светислав\n# Марић Добросав\n# Марић Милијан\n# Маслаћ Живко\n# Маслаћ Војимир\n# Маслаћ М. Велимир\n# Мајсторовић Момир\n# Мајсторовић Здравко\n# Мајсторовић Борисав\n# Мајсторовић Светозар\n# Мајсторовић Чедомир\n# Мајсторовић Стеван\n# Мајсторовић Рафајило\n# Мајсторовић Радосав\n# Мајсторовић ЈБубомир\n# Марић Војин\n# Марић Светислав\n# Марић Добросав\n# Марић Милијан\n# Маслаћ Живко\n# Маслаћ Војимир\n# Маслаћ М. Велимир\n# Маслаћ Сава\n# Маслаћ Добросав\n# Матовић Драгомир\n# Матовић Добросав\n# Маћић Филип\n# Маћић Драгутин\n# Маћић Јован\n# Маћић Светислав\n# Маћић Живко\n# Маћић Светозар\n# Мијајиловић Радован\n# Мијајиловић Аксентије\n# Мијајиловић Радомир\n# Милић Светислав, капетан I класе\n# Милић Милутин\n# Милић Грујица\n# Ниновић Вељко\n# Ниновић Гојко\n# Ниновић Станко\n# Ниновић Иван\n# Ниновић Милан\n# Ниновић Здравко\n# Пејовић Јаков\n# Пејовић Јездимир\n# Пејовић Милан\n# Петровић Бранислав\n# Симовић Угљеша\n# Синђелић Живојин\n# Синђелић Максим\n# Синђелић Здравко\n# Трифуновић Трифун", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 238, "cyrillic": 0.996}
{"id": "12081", "title": "Село Табановићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Табановићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Андрић Михаило\n# Андрић Рајко\n# Вучићевић Веселин\n# Јовановић Милија\n# Милошевић Рајко\n# Милошевић Ђуро\n# Миросавић Радомир\n# Миросавић Витор\n# Миросавић Теофило\n# Павловић Тијосав\n# Павловић Велимир\n# Павловић Милојко\n# Павловић Божо\n# Павловић Радојле\n# Павловић Стаменко\n# Павловић Адам\n# Павловић Јевто\n# Петровић Жарко\n# Ружичић Предислав", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 114, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12072", "title": "Село Пријановићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Пријановићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Васиљевић Милосав\n# Васиљевић Радоје\n# Голубовић Десимир\n# Ерић Милорад\n# Ерић Милутин\n# Ерић Будимир\n# Ерић Радомир\n# Ерић Велимир\n# Ерић Гвозден\n# Ерић Здравко, официр\n# Ерић Миливоје\n# Илић Светозар\n# Ковачевић Младен\n# Лучић Јован\n# Лучић Радомир\n# Лучић Стеван\n# Лучић Раденко\n# Марковић Милан, подофицир\n# Марковић Владимир\n# Милијановић Никола\n# Миљковић Тома\n# Радоичић Тихомир\n# Стаматовић Рајко\n# Стаматовић Драгољуб\n# Стаматовић Јован\n# Стаматовић Петар\n# Станојевић Добро\n# Станојевић Раденко\n# Станојевић Крста\n# Станојевић Милутин\n# Станојевић Добривоје\n# Станојевић Милош\n# Станојевић Милојко\n# Теофиловић Љубисав\n# Теофиловић Петар\n# Теофиловић Миладин\n# Теофиловић Добро\n# Теофиловић Бранислав\n# Тешовић Милутин\n# Тешовић Љубиша\n# Тешовић Ђорђе\n# Тешовић Миле\n# Токовић Сретен, наредник\n# Шојић Вељко\n# Шојић Саво\n# Шојић Милун\n# Шојић Средоје\n# Шојић Драгић\n# Шојић Радоје\n# Шојић Василије", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 179, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12070", "title": "Село Пилатовићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Пилатовићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Алексић Илија\n# Бајић Гојко\n# Бајић Живојин\n# Бајић Милисав\n# Бајић Милорад\n# Бајић Радисав\n# Божић Лука\n# Божић Миленко\n# Божић Милија\n# Божић Милосав\n# Божић Павле\n# Буквић Јосиф\n# Буквић Милија\n# Буквић Милисав\n# Буквић Павле\n# Вујовић Јован\n# Вукајловић Новит\n# Ђуровић Благоје\n# Ђуровић Јездимир\n# Јанковић Богосав\n# Јанковић Радисав\n# Јовичић Будимир\n# Јотић Драгутин\n# Јотић Љубисав\n# Луковић Душан\n# Луковић Сава\n# Луковић Светислав\n# Маркићевић Илија\n# Маркићевић Милан\n# Маркићевић Марко\n# Маркићевић Паун\n# Маркићевић Радосав\n# Маркићевић Ранко\n# Маркићевић Светозар\n# Маркићевић Тривун\n# Маринковић Тихомир\n# Маслар Михаило\n# Милићевић Витомир\n# Милићевић Јездимир\n# Милићевић Тома\n# Мијатовић Љубисав\n# Недељковић Милић\n# Николић Ђорђе\n# Николић Саво\n# Николић Светозар\n# Павловић Витомир\n# Павловић Милорад\n# Павловић Милош\n# Павловић Павле\n# Павловић Пантелија\n# Павловић Радосав\n# Павловић Раденко\n# Павловић Рајко\n# Павловић Сретен\n# Паунић Богдан\n# Петровић Михаило\n# Петровић Радојица\n# Петровић Светозар\n# Росић Танасије\n# Савић Војин\n# Савић Вучко\n# Савић Живојин\n# Савић Ф. Милан\n# Савић Милија\n# Савић Радивоје\n# Савић Радован\n# Савић Светозар\n# Седлић Радован\n# Токовић Сретен\n# Тошић Милун\n# Удовичић Јован\n# Чолић Божо\n# Чолић Добривоје\n# Чолић Јосип\n# Чолић Милета\n# Чолић Милисав\n# Чолић Милосав\n# Чолић Тијосав", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 233, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12066", "title": "Село Милићево Село, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из Милићевог Села (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Антонијевић Велисав\n# Антонијевић Вукић\n# Антонијевић Никола\n# Антонијевић Радомир\n# Антонијевић Светислав\n# Антонијевић Чедомир\n# Арсовић Божидар\n# Бабић Војислав, поднаредник\n# Бабић Константин\n# Бабић Љубисав\n# Бабић Милисав\n# Бајић Стојан\n# Вељовић Лука\n# Видаковић Милош\n# Видаковић Павле\n# Вукашиновић Јосип\n# Ђурић Давид\n# Ђурић Јаћим\n# Ђурић Милан\n# Ђурић Светолик\n# Ђурић Филип\n# Жуњић Стојан\n# Зарић Никола\n# Ивановић Дмитар\n# Илинчић Петар\n# Јевђовић Бранислав\n# Јевђовић Љубомир\n# Јевђовић Чедомир\n# Јеверичић Величко, потпоручник\n# Јеверичић Драгутин\n# Јеверичић Ђорђе, поднаредник\n# Јеверичић Прокопије\n# Јовичић Властимир\n# Јовичић Радован\n# Јоковић Божидар\n# Јоковић Јован\n# Јоковић Милорад\n# Јоковић Ранит\n# Јоковић Славољуб\n# Јоковић Филип\n# Јоксимовић Драгутин\n# Јоксимовић Јосип\n# Јоксимовић Стеван\n# Ковачевић Драгомир\n# Крстонић Владимир\n# Крстонић Љубомир\n# Крстонић Михаило\n# Кузовић Милутин\n# Кузовић Немања\n# Кузовић Радомир\n# Марковић Живан\n# Марковић Михаило\n# Марковић Марко\n# Миркић Петар\n# Миркић Пантелија\n# Мићовић Лука\n# Мићовић Никола\n# Недић Миливоје, поручник\n# Недић Драгутин\n# Недовић Никола\n# Недовић Светолик\n# Николић Војимир\n# Николић Петар\n# Павловић Радосав\n# Протовић Љубомир\n# Протовић Светислав\n# Радуловић Бранислав\n# Радуловић Ђурђе\n# Радуловић Љубиша\n# Радуловић Мирко\n# Радуловић Средоје\n# Раковић Драгоје\n# Раковић Милан\n# Раковић Мијајло\n# Раковић Никола, поднаредниик\n# Раковић Радиша\n# Раковић Светозар\n# Раковић Сретен\n# Симовић Алексије\n# Симовић Радивоје\n# Спасић Ђорђе\n# Спасић Јеротије\n# Спасић Страхин\n# Стевановић Будимир\n# Стевановић Војин\n# Стевановић Градиња\n# Стевановић Милета\n# Стевановић Миливоје\n# Цвијовић Владимир, поднаредник\n# Цвијовић Ратко\n# Чоловић Владимир\n# Филиповић С. Ђорђе\n# Филиповић М. Ђорђе\n# Филиповић Милан\n# Филиповић Радисав\n# Филиповић Чедомир, каплар", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 279, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12074", "title": "Село Радовци, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Радовци (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Аврамовић П. Јанко\n# Аврамовић Г. Божидар\n# Вуковић М. Милан\n# Вуковић Г. Живко\n# Вуковић 3. Милан\n# Ђоловић М. Михаило\n# Ђоловић Радосав\n# Ђоловић М. Иван\n# Ивановић А. Милојко\n# Јордовић Н. Миљко\n# Јордовић Н. Љубомир\n# Јордовић М. Митар\n# Јордовић П. Сретен\n# Јордовић С. Анђелко\n# Јордовић С. Дамљан\n# Крунић Ј. Момир\n# Крунић Л. Добросав\n# Марјановић Светозар\n# Марјановић Милосав\n# Марјановић Вићентије\n# Марјановић Лазар\n# Марјановић М. Илија\n# Марјановић Ж. Крсман\n# Марјановић М. Драгомир\n# Марјановић Јован\n# Марјановић Ж. Бранислав\n# Марјановић Ж. Илија\n# Миливојевић Петар\n# Миливојевић Влајко\n# Миливојевић Ј. Радоје\n# Милинковић Ђунисије\n# Милинковић М. Јован\n# Милинковић М. Михаило\n# Милићевић Д. Сретен\n# Милићевић М. Периша\n# Николић К. Срећко\n# Обрадовић С. Вељко\n# Обрадовић С. Раде\n# Пановић Л. Давид\n# Пановић Л. Михаило\n# Перишић А. Видоје\n# Продановић М. Владимир\n# Станишић Јанко\n# Тошић Јовић", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 197, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12085", "title": "Село Узићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Узићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Алексић Средоје\n# Алексић Перо\n# Алексић Видосав\n# Алексић Драгутин\n# Бабић Радосав\n# Бабић Светозар\n# Бабић Милан\n# Бабић Миливоје\n# Даниловић Петар\n# Ђондрић Никола\n# Ђондрић Милорад\n# Илић Чедомир\n# Илић Радојица\n# Јанковић Ђурђе\n# Лазић Милија, потпоручник\n# Љубисављевић Милан\n# Марковић Бранислав\n# Миливојевић Младен\n# Миндеровић Ђурђе\n# Михаиловић Петар\n# Михаиловић Здравко\n# Ристовић Обрад\n# Ристовић Ристивоје\n# Савић Ћиро\n# Смиљанић Миливоје\n# Суботић Петар", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A3%D0%B7%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 129, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12084", "title": "Село Тучково, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Тучково (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Бојовић Драгомир\n# Бојовић Радиша\n# Бркић Маринко\n# Гавровић Добросав\n# Глишовић Петко\n# Зарић Миладин\n# Мајсторовић Манојле\n# Матовић Ивко\n# Матовић Никивор\n# Матовић Јовић\n# Несторовић Милисав\n# Несторовић Благоје\n# Никитовић Живко\n# Новаковић Милован\n# Павловић Милија\n# Павловић Добро\n# Пејовић Јован\n# Пејовић Владислав\n# Продановић Душан\n# Продановић Миладин\n# Продановић Љубомир\n# Продановић Миљко\n# Секулић Рајко\n# Симовић Ђорђе\n# Ћировић Светозар, капетан I класе\n# Ћировић Ћиро\n# Ћировић Живко", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 133, "cyrillic": 0.992}
{"id": "12051", "title": "Село Горобиље, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Горобиље (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима солунског фронта и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Анђелић Синадин\n# Бабић Иван\n# Бабић Војислав\n# Бабић Петар\n# Бабић Здравко\n# Бабић Миливоје\n# Богићевић Арсеније\n# Богићевић Димитрије\n# Бојић Недељко\n# Борисављевић Саво\n# Борисављевић Ратко\n# Борисављевић Чедо\n# Васиљевић Вељко\n# Васиљевић Недељко\n# Васовић Вукашин\n# Васовић Вучко\n# Васовић Коста\n# Варничић Тихомир\n# Варничић Арсеније\n# Варничић Јован\n# Варничић Живојин\n# Вилотијевић Вићентије\n# Вилотијевић Милан\n# Винчић Лазар\n# Вујадиновић Миленко\n# Вукашиновић Вукашин\n# Вуксановић Гојко\n# Гавриловић Владимир\n# Гавриловић Средоје\n# Гавриловић Љубо\n# Гачевић Михаило\n# Гачевић Обрад\n# Гачевић Павле\n# Глишић Глишо\n# Глишић Средоје\n# Гордић Саво\n# Гордић Младен\n# Гордић Стојадин\n# Гордић Милован\n# Димитријевић Стеван\n# Димитријевић Милун\n# Димитријевић Крста\n# Димитријевић Лазар\n# Ђуришић Урош\n# Зечевић Обрад\n# Зечевић Милован\n# Зечевић Урош\n# Зечевић Милош\n# Зечевић Јовица\n# Зечевић Бранислав\n# Зечевић Десимир\n# Зечевић Вукосав\n# Зечевић Милић\n# Зечевић Раде\n# Зечевић Петроније\n# Ивановић Раде\n# Илић Здравко\n# Јаковљевић Драгомир\n# Јевђовић Живко\n# Јевђовић Јеремија\n# Јешић Михаило\n# Јешић Недељко\n# Јешић Раде\n# Јешић Божо\n# Јовановић Будимир\n# Кандић Живко\n# Караичић Никола\n# Ковачевић Велисав\n# Ковачевић Станоје\n# Ковачевић Новак\n# Ковачевић Видосав\n# Ковачевић Живко\n# Маричић Средоје\n# Матићевић Веселин\n# Матићевић Митар\n# Милићевић Милан\n# Милојевић Јокић\n# Милојевић Рајко\n# Мићовић Мико\n# Неоричић Милан\n# Николић Вилиман\n# Николић Миливоје\n# Николић Бошко\n# Николић Рако\n# Обрадовић Драгутин\n# Павићевић Стојадин\n# Павићевић Недељко\n# Павићевић Драгутин\n# Павловић Раденко\n# Павловић Добросав\n# Пајовић Војин\n# Пантовић Милисав\n# Пантовић Младен\n# Перић Рајо\n# Перић Миленкос\n# Перић Вељко\n# Перуничић Милош\n# Перуничић Михаило\n# Петровић Милинко\n# Петровић Станко\n# Радивојевић Крсто\n# Радић Михаило\n# Радић Мијајило\n# Радић Василије\n# Радић Илија\n# Радић Живојин\n# Радић Милија\n# Радић Миладин\n# Радић Перко\n# Радић Светозар\n# Радић Сретен\n# Радић Десимир\n# Радић Крста\n# Ракићевић Милош\n# Радивојевић Андрија\n# Ристовић Петар\n# Росић Јован\n# Росић Новак\n# Савовић Светозар\n# Сарић Јован\n# Смиљанић Миливоје\n# Станић Витор\n# Станић Радомир\n# Станић Владимир\n# Станић Димитрије\n# Станојчић Гвозден\n# Томић Миливоје\n# Томић Живорад\n# Тоскић Тихомир\n# Туцовић Милан\n# Урошевић Анђелко\n# Урошевић Стеван\n# Филиповић Петроније\n# Цоњић Петроније\n# Цоњић Петар\n# Чанчаревић Михаило\n# Џомбић Милун", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 352, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12075", "title": "Село Расна, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Расна (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Драшкић Радован\n# Ђорђевић Милан\n# Ђорђевић Миљко\n# Јовановић Милан\n# Јовић Михајило\n# Константиновић Марко\n# Кораћ Драгиша\n# Кораћ Рако\n# Кораћ Митар\n# Кораћ Димитрије\n# Кораћ Страјин\n# Кораћ Јован\n# Кораћ Живко\n# Кораћ Драго\n# Кораћ Велимир\n# Кораћ Милан\n# Кораћ Чедомир\n# Курмазовић Радисав\n# Курмазовић Ивко\n# Лекић Вукосав\n# Лекић Жарко\n# Марковић Лука\n# Матић Радивоје\n# Матић Рајко\n# Матић Михајило\n# Матић Данило\n# Митровић Милић\n# Младеновић Василије\n# Недић Танасије\n# Перић Миленко\n# Полић Јеремија\n# Ршумовић Обрад\n# Саватијевић Видосав\n# Смиљанић Витомир\n# Смиљанић И. Богић\n# Смиљанић Б. Богић\n# Тимотијевић Драгољуб\n# Ћирјанић Стево\n# Ћирјанић Ивко\n# Ћирјанић Миливоје\n# Ћирјанић Миленко\n# Ћирјанић Влајко\n# Ћирјанић Раде\n# Ћирјанић Драгомир\n# Шојић Ђорђе", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 168, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12086", "title": "Село Честобродица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Честобродица (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Алексић Ђорђе\n# Арсенијевић Гаврило\n# Арсенијевић Миленко\n# Арсенијевић Рисим\n# Зарић Новица\n# Зеленовић Недељко\n# Илић Светозар\n# Илић Ђорђе\n# Илић Живојин\n# Јаковљевић Милић\n# Јеремић Милосав\n# Јовановић Јован\n# Ковачевић Павле\n# Ковачевић Глигорије\n# Ковачевић Радомир\n# Костић Милић\n# Костић Константин\n# Костић Живко\n# Матовић Матија\n# Никитовић Вујица\n# Обрадовић Миљко\n# Павловић Томо\n# Петровић Радоје\n# Петровић Петар\n# Петровић Момир\n# Радивојевић Александар\n# Радовановић Светислав\n# Радовановић Добросав\n# Радовановић Драгић\n# Радовановић Здравко\n# Радовановић Михаило\n# Ристовић Леко\n# Ристовић Миленко\n# Ристовић Радојица", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A7%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 144, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12083", "title": "Село Тометино Поље, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Тометино Поље (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Андрић Радојица\n# Андрић Радоје\n# Андрић Миливоје\n# Варагић Периша\n# Варагић Михаило\n# Варагић Крста\n# Варагић Гвозден\n# Гајовић Добросав\n# Гајовић Милић\n# Гајовић\n# Гајовић Гајо\n# Гајовић Драгутин\n# Гајовић Андрија\n# Гајовић Арсо\n# Голубовић Радош\n# Голубовић Драгутин\n# Голубовић Милутин\n# Голубовић Витомир\n# Јевтовић Драгомир\n# Јевтовић Веселин\n# Маринковић Павле\n# Милинковић Раденко\n# Милинковић Нинко\n# Милинковић Владе\n# Милинковић Грујо\n# Милинковић Петар\n# Милинковић Светислав\n# Милинковић Миленко\n# Милинковић Светозар\n# Миловановић Драгиша\n# Миловановић Светомир\n# Радовановић Веселин\n# Станковић Настас\n# Стојановић Примислав\n# Стојановић Љубисав\n# Стојановић Дамњан\n# Стојановић Радован\n# Стојановић Величко", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 152, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12082", "title": "Село Тврдићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Тврдићи (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Божанић Павле\n# Божанић Раде\n# Божанић Војин\n# Бошковић Ј. Манојле\n# Бошковић В. Милија\n# Бошковић В. Веселин\n# Бошковић В. Костадин\n# Вељовић В. Сретен\n# Вукотић 0. Ђорђе\n# Вукотић О. Радиша\n# Вукотић С. Малиша\n# Вукотић В. Ћорђе\n# Димитријевић Велимир\n# Зарић Ј. Костадин\n# Зарић Владимир\n# Зарић Радомир\n# Ивановић Страхиња\n# Илић М. Секула\n# Илић И. Велибор\n# Јеротијевић Петар\n# Јеротијевић Недељко\n# Кузељевић Д. Здравко\n# Мијајловић Лука\n# Мићовић Петар\n# Радосављевић Драгољуб\n# Радосављевић Михаило\n# Раковић Остоја\n# Савић Михаило\n# Симановић Станимир\n# Симановић С. Живорад\n# Симановић Митар\n# Станковић Урош\n# Станковић Илија\n# Стевановић В. Милош\n# Стевановић Тихомир\n# Ћосовић Сретен\n# Цвијовић Д. Мирко", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 166, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12098", "title": "Чачани у ратовима (1912-1918)", "text": "* Село Бањица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Брезовице, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Видова, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Вранићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Доња Горевница, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Жаочани, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Јежевица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Кукићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Липница, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лозница, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Мршинци, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Придворица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Пријевор, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Рајац, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Ракова, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Слатина, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 145, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12080", "title": "Село Средња Добриња, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Средња Добриња (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Бећић Љубомир\n# Бећић Милорад\n# Бећић Чедомир\n# Бећић Сава\n# Ђоковић Тихомир\n# Ђоновић Видоје\n# Ђоновић Рајко\n# Игњевић Милета\n# Игњевић Василије\n# Јањић Јован\n# Јелесијевић Властимир\n# Јеличић Видосав\n# Јеличић Владан\n# Јеличић Драгољуб\n# Ковачевић Војимир\n# Ковачевић Драгомир\n# Ковачевић Сава\n# Ковачевић Владислав\n# Крсмановић И. Милија\n# Крсмановић Милутин\n# Крсмановић Радосав\n# Крсмановић Милорад\n# Крсмановић Живко\n# Крсмановић Средоје\n# Крсмановић Сретен\n# Крсмановић Рајко\n# Крсмановић Милета\n# Крсмановић Милија\n# Крсмановић Радојле\n# Крсмановић Љубомир\n# Крсмановић Милован\n# Мајсторовић Добросав\n# Марић Радомир\n# Марић Рајко\n# Милошевић Чедомир\n# Милошевић Теован\n# Милошевић Миљко\n# Радисављевић Грозден\n# Ристовић Милорад\n# Савић Иван\n# Симовић Вучко\n# Симовић Јовиша\n# Симовић Пантелија\n# Симовић Миленко\n# Симовић Велимир\n# Станисављевић Антоније\n# Станисављевић Божидар\n# Станисављевић Александар\n# Станисављевић Живко\n# Стевановић Гвозден\n# Стевановић Ђорђе\n# Стевановић Максим", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%9A%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 182, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12076", "title": "Село Речице, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Речице (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Адашевић Радомир\n# Богићевић Момир\n# Богићевић Радомир\n# Вишњић Петар\n# Гавриловић Владимир\n# Гавриловић Милоје\n# Дедовић Јован\n# Дедовић Мирко\n# Дедовић Светозар\n# Дедовић Урош\n# Ђокић Гојко\n# Ђокић Дмитар\n# Ђокић Јовко\n# Ђокић Матије\n# Ђокић Петар\n# Ђокић Радомир\n# Ђокић Стојко\n# Ђокић Тимотије\n# Ђокић Велимир\n# Јанковић Војимир\n# Јанковић Драгутин\n# Јанковић Михаило\n# Јанковић Милун\n# Јешић Јосип\n# Јоковић Ђорђе\n# Ковачевић Стеван\n# Максовић Ђурђе\n# Милутиновић Анђелко\n# Милутиновић Ранисав\n# Мићовић Здравко\n# Мићовић Петко\n# Никитовић Иван\n# Никитовић Здравко\n# Никитовић Чедомир\n# Николић Драгомир\n# Николић Мирко\n# Николић Никола\n# Николић Продан\n# Перишић Рајко\n# Радовић Ђунисије\n# Радовић Недељко\n# Радовић Танасије\n# Савић Вићентије\n# Савић Здравко\n# Савић Миливоје\n# Савић Пантелија\n# Савић Угљеша\n# Симићевић Обрад\n# Тошић Милун\n# Трифуновић Арсеније\n# Трифуновић Илија\n# Трифуновић Јовиша\n# Трифуновић Никола\n# Трифуновић Пантелија\n# Трифуновић Чедомир", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 186, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12079", "title": "Село Сврачково, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Сврачково (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Васковић Саво\n# Вукашиновић Страин\n# Гавриловић Милан\n# Гавриловић Милета\n# Живановић Радомир\n# Живановић Тихомир\n# Илић Лука\n# Јовановић Видосав\n# Јовановић Мијајло\n# Јовановић Петар\n# Јовановић Сретен\n# Крстић Благоје\n# Крстић Милосав\n# Крстић Перо\n# Крстић Тодор\n# Крстић Крста\n# Крстић Илија\n# Лековић Витомир\n# Лековић Владимир\n# Лековић Гојко\n# Лековић Петроније\n# Лековић Ранко\n# Марковић Будимир\n# Марковић Милан\n# Марковић Милоје\n# Марковић Михаило\n# Марковић Петко\n# Марковић Периша\n# Миливојевић Владимир\n# Миливојевић Јован\n# Миливојевић Павле\n# Милић Добривоје\n# Недељковић Гојко, каплар\n# Недељковић Драгољуб\n# Недељковић Илија\n# Недељковић Милош\n# Недељковић Мирко\n# Нешовић Богдан\n# Ракић Вукић\n# Ракић Вуле\n# Ракић Јеротије\n# Ристић Ђоко\n# Савчић Ђорђе\n# Савчић Лука\n# Савчић Мирко\n# Савчић Михаило\n# Савчић Недељко\n# Савчић Свеле\n# Смиљанић Мићо\n# Стојковић Илија\n# Стојковић Перо, каплар\n# Стојковић Стојан\n# Томић Бранко\n# Томић Гвозден\n# Томић Жарко\n# Томић Пајо", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 190, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12027", "title": "Село Пилатовићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)", "text": "Село Пилатовићи, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.\n1 Списак\n# Витомир Милићевић, капетан I класе, рођен у Пилатовићима 1. августа 1877. год. од оца Милана и Марте. По завршетку учитељске школе у Алексинцу 1889. год. био је једну годину учитељ у Заовинама а затим у Дубу до 1914. год. Пао је славно на Гучеву 15. октобра 1914. год. тај напредни учитељ Драгачевац.\n# Илија Маркићевић, потпоручник. И овај је славно пао на Гучеву 1914.\n# Алексић Илија, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Бајић Гојко, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Бајић Живојин, редов, умро у Јагодини 1914.\n# Бајић Милисав, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Бајић Милорад, редов, пог. на Брестовнику 1915.\n# Бајић Радисав, редов, умро код куће на боловању 1913.\n# Божић Лука, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n# Божић Миленко, каплар, умро у Вишеграду 1918.\n# Божић Милија, редов, умро у Болгодасану 1916.\n# Божић Милосав, редов умро у Приштини 1915.\n# Божић Павле, редов, умро у Нишу 1914.\n# Буквић Јосип, наредник, умро у Ужицу 1915.\n# Буквић Милија, редов, умро у Немачкој 1916.\n# Буквић Милисав, редов, умро на острву Виду 1916.\n# Буквић Павле, редов, умро у отступању 1915.\n# Вујовић Јован, редов, пог. код Н. Пазара 1912.\n# Вукајловић Новит, редов, умро у Скопљу 1912.\n# Ђурђић Благоје, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Ђурђић Јездимир, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Јанковић Богосав, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Јанковић Радисав, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Јовичић Будимир, редов, пог. на Шапцу 1914.\n# Јотић Василије, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Јотић Драгутин, редов, пог. на Брестовнику 1915.\n# Јотић Љубисав, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n# Луковић Душан, редов, умро код куће на боловању 1918.\n# Луковић Саво, редов, умро при повлачењу 1915.\n# Луковић Светислав, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Маркићевић Милан, редов, умро у Белом Потоку 1915.\n# Маркићевић Марко, редов, умро у Смедереву 1915.\n# Маркићевић Милосав, каплар, умро код куће на боловању 1920.\n# Маркићевић Паун, редов, умро у отступању 1915.\n# Маркићевић Радосав, редов, пог. на Васјату 1913.\n# Маркићевић Ранко, редов, умро у Чачку 1918.\n# Маркићевић Светозар, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Маркићевић Тривун, редов, умро у Крагујевцу 1913.\n# Маринковић Тихомир, редов, нестао у повлачењу 1915.\n# Маслар Михаило, редов, пог. на Васјату 1913.\n# Милићевић Јездимир, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Милићевић Тома, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Мијатовић Љубисав, редов, умро у ропству 1916.\n# Николић Ђорђе, редов, умро у Приштини 1915.\n# Николић Саво, редов, умро у ропству 1916.\n# Николић Светозар, редов, пог. код Јагодине 1915.\n# Недељковић Милија, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n# Павловић Витомир, редов, умро на боловању код куће 1913.\n# Павловић Милорад, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Павловић Милан, редов, нестао при повлачењу 1915.\n# Павловић Милош, каплар, пог. на Китлову 1914.\n# Павловић Павле, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Павловић Пантелија, наредник, пог. на Брестовику 1915.\n# Павловић Радосав, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Павловић Раденко, редов, нестао у отступању 1915.\n# Павловић Рајко, редов, нестао у отступању 1915.\n# Павловић Сретен, редов, нестао у отступању 1915.\n# Паунић Богдан, редов, умро у Приштини 1915.\n# Петровић Михаило, редов, умро у Чачку 1918.\n# Петровић Радојица, наредник, пог. у Албанији 1913.\n# Петровић Светозар, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Савић Војин, каплар, пог. на Малом Пансу 1915.\n# Савић Вучко, редов, нестао у отступању 1915.\n# Савић Живојин, редов, умро у Јагодини 1914.\n# Савић Милан, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Савић Милија, наредник, пог. на Једрену 1913.\n# Савић Радивоје, редов, умро у Немачкој 1916.\n# Савић Радован, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n# Савић Светозар, редов, умро код куће 1915.\n# Седлић Радован, редов, пог. на Ретким Буквама 1913.\n# Токовић Сретен, редов, нестао у отступању 1915.\n# Тошић Милун, редов, пог. на Васјату 1913.\n# Удовичић Јован, редов, умро код куће на боловању 1915.\n# Чолић Божо, п. наредник, умро у бугарском ропству 1916.\n# Чолић Добривоје, редов, умро у бугарском ропству 1916.\n# Чолић Јосип, редов, пог. на Китлову 1914.\n# Чолић Милета, редов, пог. на Брестовику 1915.\n# Чолић Милисав, редов, пог. на Зајчици 1914.\n# Чолић Милосав, редов, умро у Чачку 1918.\n# Чолић Тијосав, редов, умро у ропству 1916.\n:''Општина Прилипачка, податке прикупили С. Мајсторовић, претседник општине и Бран. Б. Џелебић, писар општински.''", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 702, "cyrillic": 0.998}
{"id": "12071", "title": "Пожега, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из Пожеге (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Алексић Крста\n# Анђелић Миленко\n# Антонијевић Милојко\n# Антонијевић Боривоје\n# Божанић Драгослав\n# Васић Момчило\n# Власоњић Симеун\n# Вукановић Јован\n# Вукановић Милан\n# Вранешевић Митар\n# Глишић Видосав\n# Глишић Стојадин\n# Гојгић Милун\n# Гудурић Мијо\n# Давидовић Радоје\n# Дакић Страхиња, мајор\n# Дрндаревић Јеврем\n# Дуковић Рајко\n# Дуковић Јеврем\n# Ђајић Настас\n# Ђокић Велимир\n# Ђокић Паун\n# Зечевић Манојле\n# Зечевић Миленко\n# Игњатовић Владимир\n# Јевтић Сретен\n# Јовановић Благоје\n# Јовановић Чедомир\n# Јовановић Јован\n# Јордовић Драгољуб\n# Каргановић Михаило\n# Ковачевић Васо\n# Ковачевић Радиша\n# Ковачевић Будимир\n# Костић Драгомир, капетан I класе\n# Костић Младен\n# Лазаревић Тома\n# Лукић Радомир\n# Максић Љубомир\n# Малопарац Добривоје\n# Мандић Милисав\n# Мандић Андрија\n# Маслаћ Љубо\n# Матијевић Милан\n# Матијевић Михаило\n# Мијатовић Стеван\n# Милијановић Милан\n# Митровић Миленко\n# Митровић Рајо\n# Митровић Војо\n# Милосављевић Владимир\n# Миловановић Симо\n# Милићевић Велимир\n# Милићевић Ђорђе\n# Милосављевић Чедомир\n# Миловановић Славко\n# Недић Танасије\n# Нешић Василије\n# Нешковић Владимир\n# Обреновић Милован\n# Павловић Александар\n# Пајић Милосав\n# Перишић Гојко\n# Перишић Владимир\n# Петровић Веселин\n# Поп-Драгић Алекса\n# Поповић Чедомир\n# Поповић Ђорђе\n# Радмиловић Богољуб\n# Радмиловић Боривоје\n# Радовановић Сретен\n# Радовић Прокопије\n# Радовић Видак\n# Рисимовић Јанићије\n# Ристивојевић Драгомир\n# Ршумовић Милун\n# Савовић Остоја\n# Савовић Василије\n# Симеуновић Миљко\n# Симић Градимир\n# Симић Михаило\n# Симовић Димитрије\n# Симовић Теофило\n# Симовић Светозар\n# Симовић Никола\n# Симовић Лазар, капетан\n# Смиљанић Стојан\n# Смиљанић Драгомир\n# Смиљанић Ристо\n# Смиљанић Милан\n# Спасић Сотир\n# Спасојевић Драгомир\n# Сретеновић Ђорђе\n# Стевановић Синиша\n# Стевановић Драгомир\n# Стефановић Миле\n# Томашевић Тимотије\n# Томић Страјин\n# Тошић Драгомир\n# Трипковић Лазар, капетан\n# Туцовић Алекса\n# Урошевић Милосав\n# Чолић Михаило, капетан I класе\n# Чоловић Рашо", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%B3%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 293, "cyrillic": 0.993}
{"id": "12102", "title": "Село Брезовице, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Милисава Д. Протић „Драгачево и његови славни синови”, објављене 1940. године.\n1 Списак\n# Аврамовић Јован, редов, умро код куће на боловању 9. новембра 1918.\n# Аврамовић Светозар, редов, умро на Крфу - острво Вид 4. фебруара 1916.\n# Капларевић Драгомир, редов, умро код куће на боловању 13. новембра 1918.\n# Капларевић Миладин, редов, умро од глади код куће 26. фебруара 1917.\n# Капларевић Милорад, редов III ч. I б. V прекобр. пука I поз, умро 1915.\n# Мајсторовић Арсеније, редов II ч I б. X п. I поз, умро у Крушевцу 6. децембра 1914.\n# Мајсторовић Велимир, редов II ч. V б. X п. I поз, умро код куће на боловању 29. јула 1915.\n# Мајсторовић Љубомир, редов III ч. I б. V прек. п. I поз, умро у Крагујевцу 1915.\n# Мајсторовић Миленко, редов, умро на боловању код куће 20. јула 1914.\n# Мајсторовић Миљко, редов, умро на боловању код куће 20. јула 1914.\n# Мајсторовић Младомир, редов V ч. I б. X кадров. п, умро на Конатици 13. новембра 1914.\n# Мајсторовић Михаило, редов штаба X п. I поз, умро у Крагујевцу 20. новембра 1914.\n# Мајсторовић Радосав, редов II ч. I б. X п. II поз, умро код куће 1915.\n# Мајсторовић Стеван, редов, умро на боловању код куће 1. марта 1913.\n# Мајсторовић Танасије, редов, умро у Чачанској болници 18. децембра 1914.\n# Милекић Будимир, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Љешу 1912.\n# Милекић Милорад, каплар II ч. I б. X п. II поз. заробљен на Маљену и нестао 11. октобра 1915.\n# Пантелић Радоје, редов I ч. X п, пог. на Дренку 18. јула 1913.\n# Сарић Димитрије, редов, умро у Ужицу 1914.\n# Сарић Милован, регрут, умро од рана у оступању 1915.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 287, "cyrillic": 0.859}
{"id": "12106", "title": "Село Жаочани, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Надежде Половине „Хроника Слатине, Мршинаца, Кукића и Жаочана”, објављене 2004. године.\n1 Списак\n# Веља Перишић\n# Петар Парезановић\n# Милорад Милекић\n# Раде Плазинић\n# Милић Ајдачић\n# Велисав Рисимовић\n# Станимир Живановић\n# Милоје Марић\n# Војислав Петронијевић\n# Димитрије Ајдачић\n# Димитрије Јечменица\n# Гвозден Чоловић\n# Обрад Алексић", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%96%D0%B0%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 52, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12118", "title": "Leptiri", "text": "1 Uvod\nLeptiri (Lepidoptera) su jedan od najlepših redova insekata. Prepoznatljivi su po svojim velikim, šarenim krilima i specifičnom načinu leta. Naseljavaju skoro sve delove sveta, osim Antarktika.\n2 Građa tela\nTelo leptira se sastoji iz tri glavna dela: glave, grudi i trbuha. Na glavi imaju par složenih očiju i dugačku surlicu kojom usisavaju nektar iz cvetova. Njihova krila su prekrivena hiljadama sitnih ljuspica koje im daju boju.\n3 Životni ciklus\nSvaki leptir prolazi kroz neverovatnu promenu koja se zove potpuna metamorfoza. Ovaj proces ima četiri faze:\n1. Jaje – ženka polaže jaja na biljku kojom će se gusenica hraniti.\n2. Gusenica – faza rasta i neprestanog jela.\n3. Lutka (kukuljica) – faza mirovanja u kojoj se telo potpuno menja.\n4. Odrasli leptir – izlazi iz lutke, širi krila i spreman je za let.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Leptiri", "word_count": 130, "cyrillic": 0.0}
{"id": "12103", "title": "Село Слатина, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Надежде Половине „Хроника Слатине, Мршинаца, Кукића и Жаочана”, објављене 2004. године.\n1 Списак\n# Јездимир Јечменица\n# Вук Јечменица\n# Десимир Јечменица\n# Живко Чакајац\n# Милосав Маџаревић\n# Радован Маџаревић\n# Раде Маџаревић\n# Благоје Маџаревић\n# Новак Ђуровић\n# Радаило Чакајац\n# Петар Маџаревић\n# Велисав Маџаревић\n# Михаило Милић\n# Проко Тутуновић\n# Миленко Тутуновић\n# Адам Чакајац\n# Сретен Милићевић\n# Драгутин Томић\n# Петар Чакајац\n# Драгутин Маџаревић\n# Тодор Маџаревић\n# Петар Перуничић\n# Будимир Иљовић\n# Христифор Даријевић\n# Богдан Пајовић\n# Младен Пајовић\n# Милош Перуничић\n# Растимир Перуничић\n# Радомир Перуничић\n# Божидар Јаковљевић\n# Радомир Чакајац\n# Драгослав Маџаревић", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 90, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12087", "title": "Пожежани у ратовима (1912-1918)", "text": "* Списак бораца палих у Балканским и Првом светском рату с територије општине Пожега\n* Пожега, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Бакионица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Велика Јежевица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Висибаба, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Врањани, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Глумач, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Годовик, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Горња Добриња, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Горобиље, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Гугаљ, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Доња Добриња, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Дражиновићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Душковци, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Засеље, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Здравчићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Јелен До, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Каленићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лопаш, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Лорет, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Љутице, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Мађер, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Мала Јежевица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Милићево Село, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Мршељи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Отањ, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Папратиште, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Пилатовићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Пријановићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Прилипац, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Радовци, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Расна, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Речице, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Роге, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Рупељево, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Сврачково, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Средња Добриња, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Табановићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Тврдићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Тометино Поље, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Тучково, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Узићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)\n* Село Честобродица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 398, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12101", "title": "Село Рајац, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Младена Стефановића „Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца”, објављене 1998. године.\n1 Списак\n# Бешевић Н. Танасије# Лукић (Гаја) Адам# Милошевић Б. Илија# Тутуновић И. Милан# Бисенић В. Здравко\n# Гавриловић Алексије\n# Гавриловић Миленко\n# Гавриловић Милоје\n# Гавриловић Милан\n# Гавриловић Радомир\n# Драговић Ј. Стеван\n# Златић М. Добрица\n# Ивановић С. Сретен\n# Ивановић С. Јанко\n# Кастрат Иван\n# Кићановић С. Милош\n# Кићановић С. Милан\n# Кићановић Р. Јестротије\n# Кићановић Р. Љубомир\n# Кићановић Р. Дмитар\n# Кићановић М. Живојин\n# Кићановић М. Божидар\n# Кићадовић Т. Видоје\n# Лукић Милија\n# Лукић Живан\n# Мартаћ М. Милорад\n# Мартаћ Будимир\n# Мартаћ Светислав\n# Милошевић М. Аксентије\n# Милошевић М. Михаило\n# Милошевић П. Милија\n# Милошевић Цветко\n# Радојичић П. Драгомир\n# Тодоровић Василије\n# Тутуновић А. Андрија\n# Тутуновић И. Милорад\n# Тутуновић В. Алексије\n# Тутуновић В. Секула", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 129, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12112", "title": "Село Видова, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Томислава Даниловића „Пријевор одвајкада у окружењу природних лепота”, објављене 2014. године.\n1 Списак\n# Бабић Милосав\n# Врцаловић Петар\n# Врцаловић Драгољуб\n# Гавриловић Томо\n# Гавриловић Радомир\n# Гавриловић Марко\n# Марјановић Влајко\n# Сандић Миливоје\n# Сандић Радојица\n# Сретеновић Радосав\n# Тодоровић Војислав", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 49, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12104", "title": "Село Кукићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Надежде Половине „Хроника Слатине, Мршинаца, Кукића и Жаочана”, објављене 2004. године.\n1 Списак\n# Обрад Тутуновић\n# Станко Миливојевић\n# Ратко Грујовић\n# Радоје Тутуновић\n# Тихомир Вујошевић\n# Цветко Јаковљевић\n# Јеремија Јаковљевић\n# Чеда Шошић\n# Милорад Шошић\n# Михаило Шошић\n# Радојица Кићановић\n# Раде Марковић\n# Момчило Скитња\n# Недељко Јаковљевић\n# Душан Петровић\n# Мико Мачковић\n# Милисав Гавриловић\n# Костадин Ђокић\n# Гојко Милетић\n# Миливоје Јаковљевић\n# Аврам Гојковић\n# Милорад Стојић\n# Лазар Кићановић\n# Миладин Шићевић\n# Војислав Поповић\n# Станко Тутуновић\n# Гојко Курћубић", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 80, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12078", "title": "Село Рупељево, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Рупељево (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Андрић Божидар\n# Андрић Драгутин\n# Андрић Милан\n# Андрић Максим\n# Андрић Перко\n# Андрић Павле\n# Анђелић Крста\n# Анђелић Драго\n# Божић Радомир\n# Видић Владимир\n# Видић Драгољуб\n# Видић Јеврем\n# Вилиповић Драгољуб\n# Глушчевић Владимир\n# Глушчевић Гвозден\n# Глушчевић Драгомир\n# Глушчевић Драгић\n# Глушчевић Ђорђе\n# Глушчевић Ђунисије\n# Глушчевић Јовиша\n# Глушчевић Милан\n# Глушчевић Миљко\n# Глушчевић Петар\n# Глушчевић Радоје\n# Глушчевић Ратко\n# Глушчевић Ћиро\n# Глушчевић Чедомир\n# Дамњановић Будимир\n# Дамњановић Јанко\n# Дамњановић Радисав\n# Диковић Веселин\n# Диковић Драгомир\n# Диковић Драгољуб\n# Диковић Драго\n# Диковић Митар\n# Диковић Мијајло\n# Диковић Новак\n# Диковић Станиша\n# Дрндаревић Анђелко\n# Дрндаревић Бранислав\n# Дрндаревић Драгољуб\n# Дрндаревић Јелесије\n# Дрндаревић Јанко\n# Дрндаревић Миливоје\n# Дрндаревић Радивоје\n# Дрндаревић Чедомир\n# Илић Видоје\n# Илић Драгомир\n# Илић Здравко\n# Илић Радојица\n# Илић Симо\n# Милутиновић Ненад\n# Милутиновић Михаило\n# Милутиновић Радосав\n# Милутиновић Трипко\n# Милчановић Александар\n# Милчановић Веселин\n# Милчановић Видоје\n# Милчановић Вељко\n# Милчановић Драгомир\n# Милчановић Ђуро\n# Милчановић Живан\n# Милчановић Живко\n# Милчановић Јеленко\n# Милчановић Ј. Милан\n# Милчановић Милисав\n# Милчановић Марко\n# Милчановић Раденко\n# Милчановић Радивоје\n# Младеновић Бранислав\n# Младеновић Гајо\n# Младеновић Милан\n# Младеновић Михаило\n# Младеновић Миленко\n# Младеновић Милорад\n# Младеновић Петар\n# Младеновић Стево\n# Младеновић Тихомир\n# Радосављевић Владисав\n# Радосављевић Радисав\n# Радосављевић Страјин\n# Суботић Владе\n# Суботић Петко\n# Тодоровић Миљко\n# Тошић Микан\n# Тошић Тодор\n# Цоњић Вучета\n# Цоњић Никола\n# Цоњић Милинко\n# Цоњић Мирко\n# Цоњић Раденко\n# Цоњић Радован\n# Цоњић Стеван", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 263, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12077", "title": "Село Роге, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села Роге (Општина Пожега) преузет је из књиге „Пожега и околина”, објављене 1978. године.\nПодаци за подручје бившег Среза пожешког прикупљани су у периоду 1976–1977. године преко матичних књига умрлих, спомен-плоча, крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке, уз напомену да спискови могуће да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.\n1 Списак\n# Браловић Милован\n# Вајовић Бошко\n# Вајовић Будимир\n# Вајовић Миљко\n# Вајовић Милош\n# Вајовић Мијајло\n# Вукајловић Милосав\n# Вукашиновић Бранислав\n# Вукашиновић Гвозден\n# Вукашиновић Димитрије\n# Вукашиновић Јовиша\n# Вукашиновић Миливоје\n# Вукашиновић Петроније\n# Вукашиновић Станко\n# Вукашиновић Тимотије\n# Вукосавић Сретен\n# Вукосавић Средоје\n# Вуловић Драгутин\n# Вуловић Милован\n# Гавриловић Љубомир\n# Гавриловић Миленко\n# Грујичић Ивко\n# Ђорђевић Михаило\n# Живановић Драго\n# Живановић Димитрије\n# Живановић Живко\n# Живановић Стојан\n# Ивановић Анђелко\n# Ивановић Божо\n# Ивановић Вељко\n# Ивановић Драго\n# Ивановић Милутин\n# Ивановић Милија\n# Ивановић Милета\n# Ивановић Миладин\n# Јовановић Милија\n# Јовановић Радиша\n# Јованчић Видоје\n# Јоковић Душко\n# Јоковић Драгомир\n# Јоковић Чедомир\n# Кабаница Војислав\n# Кабаница Вукосав\n# Кабаница Велимир\n# Кабаница Милосав\n# Кабаница Милисав\n# Кабаница Милун\n# Кабаница Периша\n# Кабаница Цветко\n# Ковачевић Страјин\n# Ковачевић Перо\n# Ковачевић Периша\n# Ковачевић Михаило\n# Ковачевић Коста\n# Ковачевић Василије\n# Ковачевић Владе\n# Маринковић Милутин\n# Марковић Велимир\n# Марковић Ч. Драгић\n# Марковић Здравко\n# Марковић Крсман\n# Марковић Милован\n# Марковић Средоје\n# Миливојевић Војислав\n# Миливојевић Миленко\n# Миливојевић Радојица\n# Миливојевић Светозар\n# Миливојевић Спиридан\n# Обрадовић Бранислав\n# Обрадовић Нешко\n# Павловић Рајко\n# Перуничић Вукадин\n# Перуничић Владисав\n# Перуничић Добросав\n# Перуничић Драгомир\n# Петрић Алекса\n# Петрић Вукашин\n# Петрић Витор\n# Петрић Светозар\n# Сарван Видоје\n# Сарван Милован\n# Сарван Мићо\n# Сарван Милисав\n# Сарван Обрад\n# Сарван Радосав\n# Сарван Раденко\n# Сарван Радисав\n# Сарван Сретен\n# Стојковић Анђелко\n# Стојковић Вељко\n# Стојковић Војин\n# Тошић Јанко\n# Тошић Пајо\n# Филиповић Вујица\n# Филиповић Ивко\n# Филиповић Ранко\n# Цвијовић Митар\n# Чоловић Дамњан\n# Чоловић Милета\n# Чоловић Сретен", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%BE%D0%B3%D0%B5%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 277, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12115", "title": "Grotlo (zbirka SF priča Olivera Jovanovića)", "text": "Grotlo je zbirka SF priča srpskog pisca i slikara Olivera Jovanovića koju je izdavačka kuća ,,Tardis,, iz Beograda, specijalizovana za dela iz oblasti naučno fantastične proze, objavila u svojoj biblioteci ,,Novi horizonti,, 2010 godine.\nZnatan deo Jovanovićevih priča pisan je u maniru tvrde naučne fantastike(Hard SF) koja se u delima drugih srpskih autora naučne fantastike veoma retko sreće .\nPriče iz Jovanovićeve zbirke poput ,,Izmeštanja,, ,,Grotla,, ili ,,Kote 905,, postavile su neke nove standarde, pre svega u srpskoj naučnoj fantastici .\nPrvi je srpski autor koji je u Hard SF-u obradio temu građanskih ratova na prostorima bivše SFRJ, pri čemu je u svoju prozu uneo i elemente kosmičke strave, odnosno horora, a što navodi u svojoj kritici i Dr Dejan Ognjanović dodelivši mu i prestižno priznanje GHOUL'S SEAL OF APPROVAL .\nDve priče iz pomenute zbirke objavljene su na ruskom i engleskom jeziku\nKnjiga se nalazi u katalogu Kongresne biblioteke u Vašingtonu .\nGodine 2014, Jovanović je objavio i jedan Hard SF mini-roman .", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Grotlo_%28zbirka_SF_pri%C4%8Da_Olivera_Jovanovi%C4%87a%29", "word_count": 163, "cyrillic": 0.0}
{"id": "12099", "title": "Село Јежевица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Младена Стефановића „Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца”, објављене 1998. године.\n1 Списак\n# Ђокић (Марка) Драгић# Јевтовић Милоје# Јоксић Петар# Поповић М. Петар# Прелић Радован# Петровић М. Велисав# Чубрак Милисав# Аничић Љ. Анђелко\n# Бошковић Алекса\n# Бошковић Љубомир\n# Бошковић П. Гаврило\n# Веселиновић Ц. Јовић\n# Веселиновић Д. Драгољуб\n# Вукосављевић Драгутин\n# Вучићевић М. Радомир\n# Јанковић Ђорђе\n# Јанковић Велимир\n# Јоксић Милорад\n# Јоксић Будимир\n# Јоксић С. Јаков\n# Јоксић М. Младомир\n# Косовац Ч. Радомир\n# Ковачевић Милић\n# Крстић Војимир\n# Марјановић М. Ђурђе\n# Павловић М. Богдан\n# Павловић М. Михаило\n# Прелић М. Новица\n# Прелић М. Милован\n# Прелић И. Димитрије\n# Прелић И. Тимотије\n# Радосављевић С. Радоје\n# Радосављевић Божидар\n# Станић М. Обрен\n# Станић М. Богдан\n# Станић Рисим", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 120, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12108", "title": "Село Доња Горевница, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Радула Марковића и Милољуба С. Пантовића „Доња Горевница”, објављене 1996. године.\n1 Списак\n# Божидар Александрић\n# Живота Александрић\n# Милић Александрић\n# Благоје Аџемовић\n# Богић Аџемовић\n# Грујица Аџемовић\n# Драгомир Аџемовић\n# Милија Аџемовић\n# Милош Аџемовић\n# Васо Ђорђевић\n# Драгиша Ђорђевић\n# Јанко Јанковић\n# Марко Јанковић\n# Андрија Јевтовић\n# Ђорђе Јевтовић\n# Миливоје Кузмановић\n# Владимир Лукић\n# Грујица Марковић\n# Милорад Марковић\n# Чедо Марковић\n# Гајо Миловановић\n# Миловановић (син Милутинов)\n# Михаило Савић\n# Савић (Михаилов брат)\n# Живан Петровић\n# Јанко Симовић\n# Миленко Симовић\n# Милија Симовић\n# Раде Симовић\n# Стеван Симовић", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 89, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12120", "title": "Википедија:Вики школарац", "text": "Дрозд певач је из породице дроздова.\nДроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антартику, а у Европи живи 14 врста.\nНајчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 г. Већина врста јако лепо пева. У Србији се појављују ко ретки гости,који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира.\nУглавном живе у шумама.\nПо величини мало ситнији од обичног коса. Величине је 20-22 cm. Одозго топло је смеђ, одоздо изразито пегав. Покровна пера су одоздо наранџасте боје. Насељава шуме и паркове, најчешће се може наћи у планинским буковим шумама, али и у низијским плавним шумама уз веће реке. Дрозд је птица целица.\nДроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете. Оба родитеља помажу у подизању младих.Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период.\nДроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрише и друге инсекти. Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Ове птице распрострањују семе имеле на други начин. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела.\nЧитав ред птица назива се певачицама, али само једна врста, из породице дроздова, у свом називу носи појам „певач“. Добро слутите да је овонедељна звезда рубрике Птице на длану – дрозд певач. Већ име сведочи о његовим вокалним способностима! Изузетно разноврстан и гласан репертоар: у односу на масу дрозда која варира од 60 до 100 грама ова птица има једно од најзвонкијих оглашавања. Тело, од кљуна до репа дуго нешто више од двадесет сантиметара, одозго је покривено браон перјем, а по светлом стомаку расуте су троугласте пеге.\nНакон зимовања у северној Африци, на медитерану и Блиском Истоку дрозд певач у наша поднебља долази помало тајновито, путујући као и остали дроздови, углавном ноћу када је ваздух мирнији и свежији. Птице тако чувају енергију мирнијим летењем и не губе превише течности. Додатна предност је што нема дневних предатора. Тако, са јутром, осване и дрозд оглашавајући своје присуство у нашим шумама, већим парковима, баштама и живицама.\nЖенке дрозда певача, изузетно су веште градитељке. Изградња некада траје и до три недеље. Полулоптасто гнездо од гранчица, суве траве и маховине изнутра је уредно обложено блатом или балегом. Женка полаже 4 до 5 плавих, благо истачканих јаја. Када се излегу млади, родитељи их углавном хране инсектима, ларвама инсеката или пужевима голаћима. Када улове пужа са кућицом, користе камен као наковањ о који ударају пужа како би му разбили љуштуру. Одрасли као сваштоједи свом менију придодају воће и бобице.\nПтицу је најлепше ухватити само погледом и скућити њену песму у уху. Док се не упутите у шуму, инсталирајте нашу апликацију Птице на длану и уживајте у песми дрозда певача!\nFile:Common blackbird (Turdus merula) chicks 2 days old.jpg - Wikimedia Commons\nFile:Common Blackbird (Turdus merula mauritanicus) female.jpg - Wikimedia Commons\nFile:Blackbird, Чёрный дрозд, Merle noir, Amsel, Kos (Turdus merula) female.jpg - Wikimedia Commons", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86", "word_count": 569, "cyrillic": 0.938}
{"id": "12107", "title": "Село Вранићи, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Михаила Кала Миловановића и Петра С. Брковића „Село Вранићи код Чачка”, објављене 2006. године.\n1 Списак\n# Аћимовић Сретен, погинуо у Балканском рату (1913).\n# Аћимовић Јездимир, погинуо у Првом светском рату.\n# Божовић Душан, погинуо у Првом светском рату.\n# Брковић Илија, погинуо у Првом светском рату.\n# Велисављевић Александар, погинуо у Првом светском рату.\n# Гавриловић Раденко, погинуо у Првом светском рату.\n# Гавриловић Милован, погинуо у Првом светском рату.\n# Гавриловић Радич, погинуо у Првом светском рату.\n# Зарић Драгић, погинуо на Кленку, у Балканском рату.\n# Зарић Радован, погинуо истог дана са братом Драгићем.\n# Јековић Драгојло, умро у заробљеништву у Првом светском рату.\n# Јековић Радивоје, погинуо у Првом светском рату.\n# Јовановић Грујица, погинуо у Балканском рату.\n# Јовановић Јован, погинуо у Балканском рату.\n# Лучић Владан, погинуо у Првом светском рату.\n# Марковић Илија, погинуо на Дечевској коси у Балканском рату (1912).\n# Марковић Миладин, погинуо у Балканском рату.\n# Николић Љубомир, погинуо у Балканском рату.\n# Николић Јовица, погинуо у Балканском рату.\n# Николић Теодосије, погинуо у Првом светском рату.\n# Николић Милан, погинуо у Првом светском рату.\n# Николић Љубисав, погинуо у Првом светском рату.\n# Обрадовић Милован, погинуо у Балканском рату.\n# Обрадовић Станимир, погинуо у Балканском рату.\n# Смиљанић Славко, погинуо у Првом светском рату.\n# Смиљанић Жарко, погинуо у Првом светском рату.\n# Танасковић Радомир, погинуо у Првом светском рату.\n# Чкоњевић Симеун, погинуо у Првом светском рату.\n# Танасковић Милисав, погинуо у Првом светском рату.\n# Тодоровић Александар, погинуо у Првом светском рату.\n# Тодоровић Танасије, учесник Балканских ратова, умро у болници у Чачку.\n# Танасковић Тимотије, погинуо у Балканском рату.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 256, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12105", "title": "Село Мршинци, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Надежде Половине „Хроника Слатине, Мршинаца, Кукића и Жаочана”, објављене 2004. године.\n1 Списак\n# Милоје Симовић\n# Мићо Милуновић\n# Милан Милуновић\n# Драгомир Стевановић\n# Милан Стевановић\n# Милисав Шљивић\n# Милосав Шљивић\n# Максим Дамбуовић\n# Божо Никитовић\n# Љуба Ровинац\n# Манојло Ровинац\n# Витомир Страњанац\n# Мићо Мачковић\n# Милорад Весовић\n# Драгутин Весовић\n# Добросав Чантрак\n# Алекса Кривокућа\n# Андрија Поповић\n# Милосав Поњавић\n# Павле Лазаревић\n# Радомир Каровић\n# Тихомир Каровић\n# Тривун Благојевић\n# Миленко Лазаревић\n# Нико Мајсторовић\n# Светозар Маџаревић\n# Александар Вујиновић\n# Мића Дамбуовић\n# Милинко Дамбуовић\n# Милорад Лазаревић\n# Божидар Поњавић\n# Радомир Вучићевић\n# Тихомир Лазаревић\n# Марко Вучићевић\n# Радосав Токовић\n# Влајко Ровинац\n# Милинко Ровинац\n# Драгомир Антонијевић\n# Михаило Петаковић\n# Милован Јевтовић\n# Милић Јевтовић\n# Александар Биорац\n# Влајко Р. Ровинац\n# Богдан Ровинац\n# Милинко М. Ровинац", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 118, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12097", "title": "Село Бањица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Младена Стефановића „Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца”, објављене 1998. године.\n1 Списак\n# Вујовић М.Сава# Вуколић Војин# Ђоковић Владисав# Ђоковић Јован# Нешковић В. Ранко# Стаменић Миленко# Рајић М. Дмитар# Симовић Р. Лукијан-Лука# Стаменић Јован# Боровић Раденко\n# Видојевић Богић\n# Вучковић М. Милојко\n# Ђоковић П. Радисав\n# Ђоковић В. Милутин\n# Ђорђевић Л. Живојин\n# Ђорђевић К. Радован\n# Ђорђевић М. Настас\n# Ђорђевић М. Јовица\n# Ђорђевић Ђ. Миљко\n# Ђорђевић П. Драгутин\n# Иконић Ј. Божидар\n# Марић Милован\n# Нешковић Станоје\n# Нешковић В. Радоје\n# Нешковић Д. Миленко\n# Симовић Д. Величко\n# Симовић 3. Милоје\n# Стојановић Д. Милан\n# Парезановић Младомир\n# Парезановић Бошко\n# Парезановић Ђорђе\n# Парезановић Т. Андрија\n# Рајић А. Младомир\n# Рајић В. Велимир\n# Радовановић Велимир\n# Радовановић Тикомир\n# Симовић Д. Бошко\n# Симовић Ј. Миливоје", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 128, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12133", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука", "text": "1 Увод\nБарска Шљука (Gallinago gallinago) је добила назив од латинске речи gallina (кокошка) и суфикса (ago), што означава птицу која личи на кокошку. Припада птицама селицама.\n2 Изглед\nИма веома дуг и прав кљун, тамне боје, дужине између 5 и 7,7 cm. На перју доминирају браон и крем боја са сложеним шарама које јој служе као савршена камуфлажа. Има упечатљиве тамне и светле пруге на темену главе и преко очију. Ноге су јој кратке и обично сивкасто-зелене или жућкасте боје. Одрасле птице су дуге око 23-28 cm, са распоном крила од 39 до 45cm.\n3 Станиште\nЊена примарна станишта укључују мочваре, баре, плавне и влажне ливаде као и тресетишта и ритска подручија. У време сезоне гнежђења насељава велики део северне хемисфере, пре свега централни и северни део Европе и Азије. За време зиме мигрира у јужније делове Европе, Азије, али такође се може наћи и у Африци. У Србији се најчешће може наћи у Војводини, у ритовима и мочварама Горњег Подунавља.\n4 Исхрана\nОна се најчешће храни бескичмењацима попут инсеката, глиста, рачића, али и малим жабама. Од биљне хране најчешће се храни семенкама биљакама.\n5 Размножавање\nЖенка прави плитко удубљење у земљи добро сакривено у трави. Најчешће полаже четири јајета маслинасто зелене или браонкасте боје са тамним мрљама. Инкубација траје око 17 до 20 дана, а на јајима леже оба родитеља. Већ неколико часова након излегања, младунци могу да прате родитеље и веома брзо се осамостаљују. У просеку барска шљука о потомству се стара до 30 дана.\n6 Занимљивости\nКарактеристично за барску шљуку је то што су јој очи са видокругом од 360 степени и има флексибилан кљун. У Србији спада у делом заштићену врсту, то јест њен лов је ограничен и контролисан у складу са законом. У народним предањима и веровањима сматра се мистериозном птицом која је повезана са водом и небом. Њено оглашавање тумачи се као ритуално смањивање воде или досипање воде из ока, што је директно повезано са кишом.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%88%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%B0", "word_count": 326, "cyrillic": 0.977}
{"id": "12122", "title": "Moja borba - Svetislav Milić", "text": ",,Moja borba,, je knjiga koju je priredio i objavio unuk Svetislava Milića Oliver Jovanović 2002. godine a 2005. godine i njeno multimedijalno izdanje.\nSvetislav Milić (rođen 1921. godine u selu Vražogrncu nadomak Zaječara) je pionir ekologije Istočne Srbije.\nEkološki aktivizam Svetislava Milića započeo je ranih pedesetih godina 20. veka, nakon devastacije životne sredine u njegovom rodnom selu. Do tada čista Borska reka počela je da nanosi toksični mulj iz borskih rudnika, čime je uništen veliki broj obradivih parcela i zagađeni izvori pijaće vode\nUžasnut razmerama ekocida, Milić je započeo prikupljanje peticija i animiranje meštana za borbu protiv nesavesnog rada rudnika. Njegova borba trajala je gotovo četiri decenije, tokom kojih je slao brojne zahteve državnim organima, uključujući i kabinet Josipa Broza Tita. Tokom tog perioda suočavao se sa brojnim preprekama i čak pretnjama tadašnjih vlasti.\nO njegovom životu i radu na zaštiti životne sredine snimljeno je više dokumentarnih filmova (RTS) od kojih je jedan pod nazivom ''Pusta osta zemlja prvoklasna'' reditelja Dušana Vojvodića dobio godišnju nagradu UN-a za Srbiju i Crnu Goru za novinarski rad 2004 godine, kao i specijalnu nagradu na ,,Mefestu,, međunardnom festivalu turističkog, ekološkog i sportskog filma\nZanimljivo je da je i njegov otac, Stojan Milić, bio učesnik ekoloških demonstracija u Boru 1935. godine, poznatih kao „Vlaška buna“, koje se smatraju jednom od prvih ekoloških protesta u Evropi\nOdlukom objavljenom u Službenom listu grada Beograda br.13/2019, 23/2019 , jednoj ulici u opštini Čukarica, dodeljeno je ime Svetislava Milića, uz obrazloženje da je reč o pioniru ekologije Istočne Srbije\nSvetislav Milić je bio i osnivač i dugogodišnji predsednik ekološke nevladine organizacije ,,Eko zaštita,,Jedan od najvećih ciljeva koji je postignut u tom periodu, dobrim delom upornošću samog Milića, bila je uspešna regulacija korita Borske reke.Regulacija korita je sprečila dalja izlivanja Borske reke i plavljenje naselja otrovnim muljem.Realizaciju ovog projekta sprovela je država nakon brojnih peticija i zahteva Svetislava Milića i njegovih saradnika.Njegovom smrću, pomenuta NVO je (iako nikad zvanično nije ukinuta) praktično prestala sa delovanjem.Preminuo je 2005. godine. Njegov sin je pesnik i prevodilac Zoran Milić a unuk pisac i slikar Oliver Jovanović.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/Moja_borba_-_Svetislav_Mili%C4%87", "word_count": 351, "cyrillic": 0.0}
{"id": "12135", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп", "text": "1 Увод\nБелоглави суп (или латински Gyps fulvus) је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Он је птица станарица али младе птице доста далеко лутају.\n2 Изглед\nТо је наша највећа птица са распоном крила од око 2,8 m и просечном тежином од 7,5 до 8,5 kg. Може да достигне тежину и до 11 kg. Основно перје је црвенкасто браон, а летна пера су мрка. Одрасли примерци имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Имају снажне ноге са тупим канџама које се не савијају. Достижу зрелост са 4 до 5 година.\n3 Станиште\nНасељава суптропски климатски појас, област Медитерана од Магреба до Хималаја. Северне границе су Кавказ и Крим, а јужне Сахара, Арабијиска пустиња и висораван Декан у Индији. Гнездилишта у Србији су клисуре река Увац, Милешевка и Трешњица. Настањује пространа отворене области са клисурама и слабом вегетацијом (степе, полупустиње, пашњаци) са терасама на високим и неприступачним литицама погодно за гнежђење. Потребна му је близина воде.\n4 Исхрана\nПошто је лешинар храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара али и других (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна, лисица, паса, зечева и итд.). Ретко напада жив плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Углавном се храни изнутрицама и мишићима. Дуг и покретљив врат му омогућује дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама претражујући подручје пречника око 50 km око одморишта или гнезда. Понекад и пречника од 150 km.\n5 Размножавање\nЖенка носи само једно јаје крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже наизменично оба родитеља 54 до 56 дана. Процес раста младунца на гнезду траје од 110 до 130 дана. Гнежђење се обавља најчешће на кречњачким стенама и оно је групно, образују колоније, ретки су изоловани парови. Полно сазревање младунаца траје 4 до 7 година.\n6 Занимљивости\nБелоглави суп је дружељубив и гнезди се у лабавим колонијама. Ретко се гнезде усамљени парови, моногамни су и везе су доживотне.\nГнездо прави у пукотинама стена на полицама литица на надморској висини од 500 до 1200 m, врло ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица\nЗахваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица спашен је од изумирања на територији Србије. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF", "word_count": 388, "cyrillic": 0.978}
{"id": "12132", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица", "text": "1 Увод\nБарска кокица или журка (лат. ''Gallinula chloropus'') је врста птице из породице барских кока (лат. ''Rallidae''). Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта.\n2 Изглед\nЖенка и мужјак барске кокице су веома слични по изгледу, док је мужјак мало већи. То је птица средње величине, која достиже дужину од 30–38 cm и распон крила од 50–62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192–500 g. Перје је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје. Кљун барске кокице је троугластог облика и већим делом је црвен, али је врх жуте боје. Очи су тамно црвене боје. Ноге су жуте, а на стопалима између прстију нема пловне кожице, али упркос томе је веома добар пливач. Одрасле барске кокице на челу имају плочицу (лису) црвене боје.\n3 Станиште\nБарска кокица насељава водена станишта са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и друго, мада се настањује и у другим областима, на пример у градским парковима. За ову врсту је значајније постојање подесне обалске вегетације него квалитет воде.\nУ подручјима где се зими вода замрзава је селица, иако неки примерци зимују у Србији. У Београду живи на локалитету Бара Рева, мочварном тлу између леве обале Дунава и насеља Крњача. У Србији спада у ловостајем заштићену дивљач тако да сме да се лови од почетка септембра до краја фебруара, када почиње сезона парења.\n4 Исхрана\nБарска кокица је сваштојед. Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима (рибама, рачићима и др.). Такође се храни и великим бројем инсеката (лептири, пчеле, осе, скакавци, мрави).\n5 Размножавање\nБарска кокица гради гнездо на тлу у густој вегетацији. Разможава се у пролеће, између средине марта и средине маја. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, док већ следеће сезоне постају полно зрели. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, који одлећу са младима на сигурно.\n6 Занимљивости\nБарска кокица се оглашава на различите начине: обично је тиха, али у случају опасности производи гласан, шиштав звук којим упозорава остале птице.\nЗа разлику од већине других птица из породице ''Ralliedae'', барске кокице су веома добре у летењу, што највероватније објашњава њихову широку распрострањеност.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B0", "word_count": 389, "cyrillic": 0.981}
{"id": "12134", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска", "text": "1 Увод\nБела плиска је мала речна птица из породице плиски. Она је једна од најпрепознатљивијих и најраспрострањенијих птица у Европи и Азији. Често се може видети у близини вода, на пољима, али и у градским срединама где се одлично прилагођава присуству човека. Због своје покретљивости и занимљивом понашању представља занимљив предмет проучавања у разним наукама.\n2 Изглед\nПлиске се јасно разликују од осталих птица певачица. Ноге су им високе и витке, стопала имају дуге прсте са великим канџама.Тело им је витко и лако покретљиво. Позади имају дуг, узан реп. Задатак му је да при трчању одржава равнотежу помоћу сталног њихања. Кљун је танак и личи на иглу за шивење, а језик је напред рашчешљан, што је од велике користи при узимању ситне хране. Бела плиска дугачка је 20 центиметара, одозго је сива, а одоздо бела. Распон између крила је од 25 до 30 центиметара, а достижу тежину од око 20 грама.\n3 Станиште\nПлиска живи у целој Европи, Малој Азији, на Блиском истоку. Зими путује све до унутрашњности Африке, мада понеке нађу скровишта већ у јужној Европи. Селица је, али поједини примерци презиме тамо где се воде не залеђују. У нашим крајевима јавља се почетком марта, по повољном времену често још последњих дана фебруара, напушта нас тек у октобру, понекад још раније. Избегава високу шуму и не насељава пустиње. Задржава се свуда , питома је и често се настањује у близини великих грађевина.\n4 Исхрана\nПлиска на обалама тражи инсекте, њихове ларве и лутке. Из блата, са камења, ђубрета, кровова кућа и других места баца се као стрела на увребан плен и шчепа га са непогрешивом сигурношћу. Иде за орачем и скупља инсекте, код стада се редовно налази, а код оваца остаје данима. Једе инсекте, ситне пужеве, ситне рибе, паукове, црве, ситне рачиће и најбитније, мушице .\n5 Размножавање\nПо доласку пролећа, сваки пар изабере парче земљишта, никада без борбе и свађе са својима, јер сваки неспарени мужјак покушава да преотме женку спареном. На леп и љубак начин обилази женку, наизменично шири крила и реп, крилима покреће више пута на нарочит начин, тресући их. После ове игре углавном долази парење. Гнездо се налази на различитим местима. Доњи део гнезда је направљен од различитих природних материјала. Код првог лежења у гнезду има од 6 до 8 јаја, а код другог од 4 до 6. Она су ишарана тамним тачкама и цртама на сивој или плавичасто белој основи.\n6 Занимљивости\nБела плиска је национални симбол Летоније и често се може видети на поштанским маркама широм света. Постоје теорије да је ова птица била краљица у фолклору пре него што је ту титулу преузео Царић.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0", "word_count": 432, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12140", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна", "text": "1 Увод\nЦрна жуна једна је од највећих врста из породице детлића. Живи у већем делу Европе осим Велике Британије и Исланда. Понекад се може видети близу насеља.\n2 Изглед\nЦрна жуна је скроз црне боје осим црвеног дела на глави. Младунци су слични родитељима, али са мање црвене боје на глави. Тежина је од 300-400 g. Кљун птице је дуг око 6 cm. Ноге су сиве, али и снажне. Два прста су окренута напред, а два назад.\n3 Станиште\nЦрна жуна живи у западној и југозападној Србији, такође у источној Србији, тамо где има великих шума. Највише воли густе шуме. Често се налази на планинама , али се и насељава и у шумама. Црна жуна није птица селица, остаје на истом месту.\n4 Исхрана\nЦрна жуна се храни инсектима и њиховим ларвама. Ако је отвор који је избушила кљуном мали онда користи лепљиви језик којим вади инсекте. Такође храни се и мравима и пужевима.\n5 Размножавање\nЦрна жуна се размножава у пролеће, где гнезда ставља у рупе које избуши својим кљуном. Оба родитеља брину о младунцима. Женка снесе од 2-8 јаја. На јајима леже оба родитеља. Младунци се излегну из јаја за 13 дана.\n6 Занимљивости\nЦрна жуна је заштићена врста, забрањено је убијање или хватање птице. Она је највећи детлић у Европи дугачка и до 50cm. Прави велике рупе са својим кљуном. Има јак крик који се чује у околини шуме. Не спомиње у народним песмама.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D1%83%D0%BD%D0%B0", "word_count": 239, "cyrillic": 0.987}
{"id": "12141", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Црна рода", "text": "1 Увод\nЦрна рода је са белом родом једина врста роде која живи у Европи. Такође црне роде су у неким пределима Европе врло угрожена врста и законом заштићена.\n2 Изглед\nГлава, врат, леђа и крила покривена су црним перјем, зеленкасто-металног сјаја, а трбух је беле боје. Дуг и код корена дебео кљун, као и кожа око очију има црвену боју. Међу прстима на дугим црвеним ногама има, као и бела рода, пловне кожице.\n3 Станиште\nГнездишта су им у јужној Русији, јужној Европи, источној Европи и централној Европи. Бораве у мочварама и низијским шумама. Такође оне су и птице селице и птице станарице. Птице које се селе се селе у пределе средње Африке и југоисточе Азије, а птице станарице стално бораве у jужној Африци.\n4 Исхрана\nХрани се рибама, жабама, воденим инсектима и малим сисарима. Лови храну из воде.\n5 Размножавање\nКада се једном упаре, мужјак и женка остају у пару за цео живот, а могу да живе и преко 50 година. Женка снесе (око) 5 јаја, а инкубација траје 28 до 30 дана у зависности од климе и временских прилика. Мужјак и женка наизменично леже на јајима.\n6 Занимљивости\nЗа разлику од белих рода, живе далеко од људских насеља и имају добро развијен начин комуникације.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0", "word_count": 208, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12139", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ", "text": "1 Увод\nЦрвендаћ је мала птица певачица која живи у Европи, укључујући Србију. Позната је по лепом певању и јарко црвеним грудима.\n2 Изглед\nДугачка је око 13cm. Има велике тамне очи, смеђкасто тело, бео или светао стомак и црвено-наранџаста прса и лице, због чега је и добила име. Мужјак и женка изгледају исто, што је реткост код птица. Млади црвендаћи су браон и пегави, без црвених груди.\n3 Станиште\nЦрвендаћ живи у шумама, парковима и вртовима близу људи. У Србији се може наћи скоро свуда где има дрвећа и зеленила. За време зиме већина остаје на свом станишту, али се неке јединке могу померати на топлија места.\n4 Исхрана\nЦрвендаћ се храни инсектима, црвима, пауцима, пужевима, бобицама и семенкама. Храну најчешће тражи на земљи. Често прати људе док копају, јер тада лакше проналази храну.\n5 Размножавање\nГнездо прави близу тла, прави га од траве, лишћа и маховине. Женка полаже јаја и брине о птићима. Родитељи хране птиће инсектима. Гнезда су често добро сакривена да буду заштићена од непријатеља.\n6 Занимљивости\nЦрвендаћ је врло територијална птица, брани свој простор од других птица. Често се не боји људи и може да приђе људима веома близу. У неким земљама је заштићена врста како би се очувала њена бројност. У многим културним предањима црвендаћ се кроз песму провлачи као птица која је добила своју црвену боју покушавајући да ублажи муке, што га чини симболом несебичности. Црвендаћ у природи просечно живи нешто дуже од годину дана због високе смртности у првој години живота, али ако преживи тај ризични период, могу живети и до 5 година. Изузетно, забележени су случајеви где су јединке доживеле и до 19 година.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%9B", "word_count": 274, "cyrillic": 0.996}
{"id": "12136", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Бргљез", "text": "1 Увод\nБргљези су мале и живахне птице које су познате по томе што се крећу низ стабло главом надоле. У неким изворима помињу се и као симбол Чачка. Припадају породици птица ситније грађе, а обухватају три различита рода: Sitta, Tichodroma и Salpornis.\nБргљези су станарице. Најчешће живе у паровима или у мањим групама. Насељавају листопадне и мешовите шуме, паркове и стеновита подручја Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке.\n2 Изглед\nБргљези имају уочљиве црне очне пруге. Горња страна тела им је углавном сивкаста, а код неких тропских врста може бити плава или зелена. Доња страна је најчешће наранџасто-жута. Стомак им је често нешто израженије наранџаст, док су врат и грло светлији, најчешће беличасти.\nИмају кратак реп и танак, али јак кљун којим дубе кору дрвећа у потрази за инсектима и њиховим личинкама. Бргљези су обично дугачки од 9,5 cm до 20 cm, а тешки од 10 g до 90 g. Мужјаци и женке се јако мало разликују, али је врат код мужјака бргљеза зидарца током сезоне парења црн.\n3 Станиште\nБргљези живе најчешће у листопадним и мешовитим шумама, парковима и стеновитим деловима Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке. Обично се крећу у паровима или у мањим групама.\nКао гнезда користе рупе у дрвећу и стенама, али и напуштене дупље које су ископали детлићи, као и природно настале шупљине. Бргљези нису птице селице, али се популације са севера понекад селе јужније. У Србији насељавају долине Мораве, Градски парк, Суву Мораву, Спомен-парк и Овчарско-кабларску клисуру.\n4 Исхрана\nБргљези се хране инсектима, бубама и њиховим личинкама, пауцима, а у јесен и зиму и семенкама.\nТоком зиме понекад се удружују са јатима сеница, детлића и других птица које траже храну. Храну налазе тако што дубе кору дрвећа и трагају за инсектима и њиховим личинкама.\n5 Размножавање\nБргљези се гнезде у рупама дрвећа и стена, а неке мање врсте копају рупе у трулом дрвету и користе их као гнезда. Бргљези лончари граде гнезда од блата, белогруди и белообразни трљају разне отровне инсекте око улаза у гнездо, а црвеногруди га премазују смолом као заштитом.\nЖенка полаже око 4 до 10 белих јаја са црвеним пегама. Јаја су тешка од 1 g до 2,5 g. Инкубација траје од 14 до 18 дана, а млади остају у гнезду од 20 до 25 дана. Током инкубације мужјак храни женку.\n6 Занимљивости\nТоком теренских обилазака у Сомбору у јесен 2012. године забележен је велики број бргљеза у парковима, парк-шумама и дрворедима. Највише је уочено 28 јединки, док је у ранијим подацима број износио од 6 до 8 јединки.\nБргљези су заштићена врста. Познати су и по томе што се лако крећу низ стабло главом надоле.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D1%80%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%B7", "word_count": 444, "cyrillic": 0.979}
{"id": "12100", "title": "Село Липница, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Младена Стефановића „Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца”, објављене 1998. године.\n1 Списак\n# Властелица И. Војимир# Властелица (Мика) Јеротије# Властелица (Петра) Благоје# Делић Будимир# Павловић Ђ. Радисав# Савићевић Б. Савко# Вујовић М. Милован\n# Делић Михаило\n# Делић Петар\n# Драмлић Алекса\n# Бокић М. Илија\n# Бокић М. Драгић\n# Златић М. Живојин\n# Караклајић Будимир\n# Кнежевић Јеврем\n# Кнежевић Радомир\n# Миловић Б. Александар\n# Миловић С. Милојко\n# Миловић С. Стојадин\n# Миловић М. Љубиша\n# Миловић В. Милорад\n# Миловић В. Михаило\n# Миловић О. Обрад\n# Миловић Витомир\n# Пропадовић А. Тиосав\n# Пропадовић М. Раденко\n# Савићевић Милан\n# Сокић Милоје\n# Сокић Ч. Адам\n# Стојковић Видосав\n# Стојковић Војин\n# Стојковић В. Драгољуб\n# Стојковић Вилотије\n# Ћендић Т. Миломир\n# Ћендић С. Милија\n# Ћендић С. Радомир\n# Ћендић В. Томо\n# Шушић Ј. Душан\n# Шушић Ј. Милан", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%B8%D0%BF%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 131, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12138", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Царић", "text": "1 Увод\nЦарић je здепастa, немирнa птицa. Његово име потиче из грчког језика и значи „онај који живи у рупама“. Постоји 28 подврста ове птице. Припада породици малих птица певачица.\n2 Изглед\nЦарић је једна од најмањих птица у Европи. Расте највише 9 до 10,5 цм висине. Тежак је око 10 грама. Крила му имају распон до 15 цм. Има веома кратак реп који често држи усправно, кратак врат, дуг и танак кљун браон боје. Перје му је браон боје са ситнм шарама, а са доње стране стомака боја перја је светлија. Ноге су му боје меса. Поред очију има светло сиве пруге. Млади царићи изгледају слично одраслим птицама али им шаре нису толико уочљиве док не добију одрасло перије.\n3 Станиште\nЖивотно станиште му је у Евроазији. Распрострањен је широм Европе и северне Азије од Ирана и Авганистана, све до Јапана. Можемо га срести на различитим стаништима у скоро свим висинским зонама у нашем крају. Најчешће је у брдско – планинским пределима, као што су копаоничке шуме, али насељава и низијске шуме у близини воде попут Горњег Подунавља. Често га можемо видети у врбацима поред Западне Мораве који су обрасли грмљем и ситном вегетацијом посебно зими. Можемо га видети по двориштима и парковима. За склониште користи стара гнезда у којима може бити и по 60 царића. Потребно им је 30 минута да уђу у гнездо, а 20 минута да изађу.\n4 Исхрана\nХрани се ситним инсектима и пауцима, као и ларвама инсеката које проналази под кором дрвећа, опалим лишћем или у земљи. У хладнијем периоду када нема довољно инсеката једе ситне семенке. У току дана може појести количину хране приближну својој тежини.\n5 Размножавање\nГнезди се 2 пута годишње, у периду од априла до јуна. Гнездо прави мужијак. Оно је лоптастог облика, направљено од траве, лишћа и маховине. Када женка изабере гнездо где ће положити јаја додатно га обложи перјем. Женка лежи на јајима око две недеље и снесе 5 до 6 јаја. Најчешће се гнезди у брдским, тамним и влажним шумским подручијима. Птиће хране оба родитеља. Мужијак има више од једне женке, што је ретко код птица.\n6 Занимљивости\nЦарић је живахан, увек у покрету и у потрази за храном. Када је узнемирен и узбуђен не престаје да пева. Глас му је у односу на величину прејак. Његова песма често подсећа на песму славуја. Строго је заштићена врста, а највише га угрожава губитак станишта, крчење и паљење ниске вегетације уз реке и потоке. Постоји легенда како је царић добио име. Птице су се такмичиле – ко буде летео највише биће цар птица. Орао је дуго летео али се уморио и застао. Тада се са његових леђа где се скривала, мала птица винула и одлетела високо изнад орла. То је био царић.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B", "word_count": 452, "cyrillic": 0.998}
{"id": "12109", "title": "Село Ракова, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Жарка Крупежа „Ракова село крај Мораве”, објављене 2004. године.\n1 Списак\n# Алексић Милован\n# Андрић Владимир\n# Бојовић Обрад\n# Бошковић Милија\n# Бошковић Милутин\n# Бошковић Радисав\n# Бранковић Милутин\n# Бранковић Миленко\n# Весковић Миливоје\n# Весковић Павле\n# Весковић Живота\n# Весковић Закарије\n# Весковић Јован\n# Весковић Стојан\n# Вуковић Саватије\n# Гвозденовић Милорад\n# Глишовић Вилимон\n# Дуњић Јездимир\n# Ђоковић Драгољуб\n# Ђурић Алексије\n# Ђурић Драгољуб\n# Ђурић Милутин\n# Ђурић Петроније\n# Ђурић Чедомир\n# Јовановић Момчило\n# Јовановић Милан\n# Јонтуловић Богић\n# Јонтуловић Веселин\n# Јонтуловић Драгомир\n# Крупеж Божидар\n# Крупеж Живан\n# Крупеж Љубисав\n# Крупеж Миленко\n# Крупеж Милић\n# Крупеж Светислав\n# Максимовић Владимир\n# Максимовић Војин\n# Максимовић Драгољуб\n# Малетковић Миле\n# Марковић Велибор\n# Марковић Владислав\n# Марковић Војислав\n# Марковић Светислав\n# Марковић Обрад\n# Митровић Добросав\n# Митровић Средоје\n# Николић Драгољуб\n# Николић Милош\n# Николић Милорад\n# Обрадовић Владислав\n# Обрадовић Љубомир\n# Обрадовић Светислав\n# Обрадовић Чедомир\n# Петровић Саватије\n# Прокић Милисав\n# Прокић Проко\n# Ристановић Благомир\n# Ристановић Драгослав\n# Ристановић Јестратије\n# Ристановић Миленко\n# Ристановић Милисав\n# Ристановић Чедомир\n# Ристановић Радомир\n# Ристановић Рајко\n# Станковић Драгић\n# Чарапић Будимир\n# Чарапић Лука\n# Чарапић Миливоје\n# Чарапић Милун\n# Чарапић Милић\n# Чарапић Милан\n# Чарапић Средоје\n# Чарапић Тодор", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 170, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12142", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак", "text": "1 Увод\nЧапљица вољак (лат. ''Ixobrychus minutus'') припада породици птица мочварица, али је нешто ситнија од мале беле чапље. Чапљице вољци се могу наћи у Азији, Африци и Европи, пре свега у мочварним пределима пуним густе вегетације, која расте уз воду. У Србији се најчешће срећу у Војводини.\nОву врсту чапљи је још 1766. први споменуо и описао чувени шведски зоолог и ботаничар Карл фон Лине (Carl von Linné 1707–1778).\n2 Изглед\nЧапљице вољци су веома мале врсте птица, дугачке су 26–36 центиметра и тешке отприлике 59–100 грама. Мужјаци се лако распознају по црном перју на леђима и по светложутим крилима. Женке обично имају смеђе пруге по леђима и тамнија крила. Такође, ове птице имају оштре, жуте кљунове које користе за лов. Врат чапљица вољака је обрастао дебљим, меким перјем.\n3 Станиште\nС обзиром на то да је чапљицама вољцима растиње уз воду природно окружење, заклоњене растињем се и размножавају.\n4 Исхрана\nИсхрана чапљице вољка и миграција због проналажења хране је условљена сменама годишњих доба. У топлом поднебљу се хране најчешће рибом, инсектима и одраслим ларвама, углавном дању, али понекад и ноћу, када је неопходно. Начин на који лове је такође занимљив. Када уоче плен, оне се прикраду закамуфлиране и бојом перја и мировањем, тако да личе на растиње. Често лове у паровима кријући се иза трске и других врста биљака у близини воде.\n5 Размножавање\nЖенка снесе најчешће од два јајета до девет комада, којима треба од шеснаест до двадесет дана да се излегу.\n6 Занимљивости\nПопулација ових птица, почевши од последње деценије ХХ века, се смањује, па је сада у Европи преостало још отприлике само неколико десетина хиљада парова. Чапљица вољак је, због таквих околности, године 2018. проглашена за угрожену врсту у целом свету, а научници чине све да поново успоставе њихову нормалну бројност.\nКод нас ова птица има много назива, а ''букавчић'', ''воларић'', ''патуљка'' и ''чапљић'' су само неки од њих.\nНа следећем линку се може погледати снимак станишта и начина исхране чапљице вољка.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%A7%D0%B0%D0%BF%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BA", "word_count": 330, "cyrillic": 0.984}
{"id": "12137", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Буљина", "text": "1 Увод\nБуљина или велика ушара је врста птице која припада породици правих сова и насељава простор Евроазије. Род буљина садржи десет подврсти које живе широм света. Поједини припадници представљају једну од највећих сова. Позната је по гласу са дубоким „хуу-у“\n2 Изглед\nБуљина је највећа европска сова. Висина женке може достићи величину до 75 центиметара, а распоном крила и до 190 центиметара. Просечна тежина је између 2-4 килограма. Мужјаци су мањи од женки. Имају истакнуте ушне чуперке и претежно су браон-црне или жућкасто-смеђе боје. Лице садржи црну,сиву и белу боју. Њихови горњи делови тела су тамнији од доњих делова. Очи су изразито наранџасте боје, ноге су прекривене перјем и имају изразито јаке канџе. У дивљини живе око 20 година док у заробљеништву и до 60 година.\n3 Станиште\nБуљина се изузетно прилагођава избору станишта, па је можемо наћи у широком распону предела: од морских обала, брдско-планинских клисура, литица и камењара, преко степа и полупустиња, до ивица шума и водопадних подручја. Кључни услови за њено присуство су близина отворених ловишта са обиљем плена и довољно заклона за гнезда, која најчешће прави у пукотинама стенама или на тлу. Већином времена живе саме осим периода парења. Бораве на једној територији док имају хране или док их друге сове не отерају. У Србији претежно настањује брдска подручја, односно зоне додира планине и низије. Најчешће бира клисуре река, стеновите литице, камењаре и друге стрме терене, где се гнезди и проводи дан. Ноћу излази у околни станишта. Може се приметити у котлинама, долинама река или на пољопривредним површинама. Ретко залази у насељена места у потрази за пленом. Буљине највише има у источној Србији, али је можемо наћи и у другим подручјима као што су Овчарско-кабларска клисура, подножје планине Ртња и једну мању популацију у области Делибатске пешчаре. По последњим проценама у Србији има око 400 парова.\n4 Исхрана\nБуљина је месојед. Претежно плен лови ноћу, пред зору или у сумрак. Из заседе осматра, а њен брз и тих лет омогућавају јој сигуран улов.Снажне канџе користи да лако савлада плен. Храни се претежно ситним сисарима, јежевима и птицама. Због своје снаге може да лови зечеве као и младунчад лисице или срне. У зависности од станишта може да се храни водоземцима, гмизавцима, инсектима и рибама. Најчешћи плен је тежине 50–500 грама. Исхрана и у Србији је слична. Најчешће за исхрану користи дивљег голуба, јежа, пацова и пољску вулахарицу.\n5 Размножавање\nГнезди се једном годишње. Претежно од јануара до априла у зависности од поднебља. Обично се гнезди на земљи или на стенама, пећинама и полупећинама. Јаја полаже на голој земљи пошто не прави гнездо. Женка чува и седи на јајима док мужјак доноси храну. Лежиште се обично састоји од 2-4 јаја. Млади се излегу након 34-36 дана. Гнездо напуштају после 40 дана, а летети могу после 50-60 дана. Родитељи их уче како да опстану самостално у природи. Младунци самостални постају у доби од око 20-24 недеље.\n6 Занимљивости\nУ зависности од места станишта мења јој се боја и величина. Тако да су светлије у североисточном подручју а тамније око Пацифика, а величина се смањује од севера ка југу и истока ка западу. Хук мужјака може да се чује и до двa километра. У Србији се традиционално одржава научно-популарна манифестација „Ноћ буљине“. Организатори ове манифестације су Институт за мултидисциплинарна истраживања, Центар за истраживање биодиверзитета и Сокобањско еколошко друштво. Циљ ове манифестације је дружење љубитеља сове, попис популације и размена знања. Манифестација је 2026. године одржана у Сокобањи 14. фебруара.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D1%83%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B0", "word_count": 584, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12143", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Бела рода", "text": "1 Увод\nБела рода је птица из породице рода, није угрожена већ је најнеугроженија врста. Име је добила по свом белом перју.\n2 Изглед\nИма дуг, снажан, црвени кљун, дугачак врат, танке и црвене ноге. Тело јој је прекривено белим перијем, осим перја на крилима које је црно. За разлику од осталих рода, неколико врста има црн горњи део репа. Млади су браонкастији од одраслих. Високе су око 1,10 m, а распон крила је око 2,24 m, и такође женка је мања од мужјака.\n3 Станиште\nУ Србији највише живи у Војводини, односно у северном делу земље, где се налази убедљиво највећи број гнезда. Насељавају равничарске пределе, близу река, мочвара и пашњака, а гнезде се углавном на електричним стубовима и крововима кућа у селима, најчешће у централној и јужној Европи, Малој Азији, блиском истоку. Највише их има Банату, Бачкој, Срему, мада их има и у Посавини, Поморављу и околини Београда. Живи уз поплавне ливаде, влажне шуме и мочваре. Она је птица селица позната по дугим сеобама од преко 8.000 km до јужне Африке. У Србију се враћа у пролеће.\n4 Исхрана\nБела рода је месождер који се храни разноврсном храном коју лако може ухватити: инсектима, кишним глистама, мишевима, гуштерима, змијама (чак и отровницама) и рибама. Лови на влажним ливадама и у плићацима, а често једе и мале птице и њихова јаја.\n5 Размножавање\nБеле роде се размножавају једном годишње, углавном враћајући се у иста гнезда, где женка снесе 3-6 јаја. На јајима наизменично леже оба родитеља око 28-34 дана. Младунци постају самостални након отприлике два месеца, а родитељи их заједно хране и чувају. Постају полно зреле у трећој години живота.\n6 Занимљивости\nБеле роде током живота, који просечно траје око 40 година, не мењају партнере осим ако мужјак или женка угину. Када добију младе, подједнако се брину о њима. Занимљиво је и то да се увек враћају у иста гнезда, која дограђују, па она некада могу бити тежа и од 500кг. За разлику од осталих птица које комуницирају певањем, беле роде комуницирају клепетањем кљуном које ствара карактеристичан звук. Роде су интересантне и као симбол благостања и рађања, па је доста митова и народних прича везано за њих, попут оног да “доносе децу”.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0", "word_count": 367, "cyrillic": 0.991}
{"id": "12144", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра", "text": "1 Увод\nБелобрка чигра је веома занимљива птица која насељава мочварна подручја, а препознатљива је по свом карактеристичном изгледу и начину живота. Име је добила по светлим беличастим “брковима”, односно о белим деловима главе који се лако уочавају.\n2 Изглед\nДуга је од 28 до 35 центиметара, а распон крила јој може бити од 70 до 80 центиметара. Тело јој је претежно бело, док су њена леђа и горњи део крила сиви и на глави има црну капу која јој даје симпатичан изглед. Ова комбинација боја чини је лако препознатљивом на небу.\n3 Станиште\nБелобрка чигра се у Србији најчешће може видети у равничарским пределима, посебно у Војводини, где има много река, језера и бара. Највише јој одговарају пешчане или шљунковите обале великих река попут Дунава и Саве. На таквим местима лако проналази мир и сигурност за одмор и гнежђење. Ова птица воли отворене просторе близу воде, где има добар преглед околине и где лако долази до хране. Белобрка чигра је птица силица, у пролеће долази из топлијих крајева, а у јесен се сели у Африку, где проводи зиму.\n4 Исхрана\nБелобрка чигра се храни ситном рибом, воденим инсектима, ларвама, пуноглавцима и другим ситним животињама које може да ухвати близу површине воде. Док лети изнад воде, пажљиво посматра шта се дешава испод површине, тражећи свој следећи оброк. Када угледа плен, брзо се спусти и кљуном га зграби из воде. Због свог одличног вида и спретности, ова птица успешно налази храну чак и када је вода узбуркана.\n5 Размножавање\nСезона размножавања почиње у пролеће, када се птице враћају са зимовања. Белобрке чигре праве гнезда на земљи близу воде, или на мирним воденим површинама, међу биљкама, где су младунци добро заштићени. Женка полаже неколико јаја, која су добро камуфлирана и тешко их је уочити. Оба родитеља брину о јајима и касније о младунцима. Младунци се излегу после неколико недеља и брзо почињу да се крећу, али још неко време зависе од родитеља док не науче да лете и сами проналазе храну.\n6 Занимљивости\nБелобрка чигра је заштићена врста у Србији, јер јој бројност опада због уништавања природних станишта и узнемиравања од стране људи. Због тога је важно чувати места где она живи и гнезди се. Занимљиво је да су њена јаја толико добро уклопљена са околином да их је готово немогуће приметити. Њен лак и брз лет оставља утисак као да плеше изнад површине воде. Позната је и по томе што веома гласно брани своје гнездо када се осети угроженом. Иако се не појављује често у народним причама, људи је препознају као симбол чистих вода и очуване природе.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0", "word_count": 426, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12111", "title": "Село Пријевор, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Др Томислава Даниловића „Пријевор одвајкада у окружењу природних лепота”, објављене 2014. године.\n1 Списак\n# Алексић Алекса\n# Бијелић Стеван\n# Брковић Милош\n# Богосављевић Војислав\n# Вукосављевић Рајко\n# Вучићевић Марко\n# Вучићевић Мијаило\n# Вучићевић Обрад\n# Вучићевић Радован\n# Вучићевић Филип\n# Вучићевић Милорад\n# Гавриловић Секула\n# Глигоријевић Милан\n# Гвозденовић Светозар\n# Грујичић Бранислав\n# Даниловић Јован\n# Даниловић Светозар\n# Даниловић Милорад\n# Дробњак Миливоје\n# Дробњак Јован\n# Ђурђевић Богосав\n# Ђурђевић Недељко\n# Јовановић Божидар\n# Јовановић Светислав\n# Маркешевић Радомир\n# Миловановић Љубомир\n# Миловановић Радисав\n# Никић Филип\n# Никић Милун\n# Марковић Јелесије\n# Марковић Станимир\n# Милекић Миленко\n# Милекић Душан\n# Ненадовић Новица\n# Ненадовић Вујица\n# Никић Марјан\n# Павловић Вељко\n# Папић Никола\n# Папић Трифун\n# Папић Милорад\n# Пековић Антоније\n# Пековић Славко\n# Пековић Миленко\n# Петровић Миленко\n# Петровић Војислав\n# Радивојевић Драгојло\n# Радивојевић Стеван\n# Ранковић Бранислав\n# Јовановић Рајко\n# Ковачевић Божидар\n# Кујунџић Станимир\n# Кујунџић Милисав\n# Кујунџић Милутин\n# Кујунџић Адам\n# Ломовић Ђорђе\n# Милинковић Радомир\n# Матовић Драгутин\n# Мијатовић Милисав\n# Марковић Милосав\n# Марковић Тодор\n# Раковић Миленко\n# Раковић Гојко\n# Ранковић Илија\n# Ранковић Крста\n# Ранковић Нешко\n# Тодоровић Илија\n# Тодоровић Јаков\n# Томић Вукосав\n# Ћосић Велимир\n# Филиповић Радован\n# Шибалић Арсеније\n# Шибалић Вићентије", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%80%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 171, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12146", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука", "text": "1 Увод\nВелика царска шљука је највећа шљукарица на свету. Назив потиче од латинске речи gallina што значи кокошка. Ова птица је распрострањена у Европи, Азији и северозападној Африци.\n2 Изглед\nШљука је птица средње величине, дугачка 60 cm. Распон крила је 89 cm до 106 cm, тежине од 410 g до 1036 g. Она је сивкасто-браон боје, са белим леђима, сиво-плавим ногама које су танке, дугачке и са завијеним кљуном. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Мужјаци и женке изгледају слично, али женке су више. Перје је пегаво и чини је неприметном међу биљкама.\n3 Станиште\nШљука преферира мочварна подручја, травнате ливаде, влажне шуме, песковите плаже и степске пределе широм Европе и Азије. Током зиме станиште су јој песковите плаже, естуари и мочваре. Мигрира на јужни део света у јесењим месецима.\n4 Исхрана\nШљука је у јесењим месецима мигрира према јужним крајевима, тражећи топла подручја с довољно хране и погодним условима за преживљавање. Хране се малим организмима које проналазе у влажним подручјима. Главни извор хране су инсекти, бубе, скакавци, мрави, црви, ларве које се налазе у блату и води. Шљука користи свој кљун да би претраживала тло у води. У мањим количинама конзумира и храну биљног порекла као што су влакна и семена.\n5 Размножавање\nШљука гради своја гнезда у травњацима и мочварним подручјама где штити своје младунце од предатора. Гнездо је изграђено од траве и лишћа. Женка полаже 3 до 4 јаја. На јајима лежи само женка и период инкубације траје од 17 до 20 дана. Оба родитеља брину о младунцима. Птићи за око 20 дана добијају перје и могу да лете.\n6 Занимљивости\nШљука је добар летач и често изводи брзе, оштре маневре у лету, поготово када се осећа угрожено. Лети брзо цик-цак изнад воде а затим се издиже увис закривљеном путањом. Позната је по својим гласовима, пискању у периоду парења. Њена будућност је све неизвеснија због уништавања станишта, лова и криволова. Ако се не предузму мере за очување ове врсте може постати врста којој прети изумирање. Њен број приметно опада у Великој Британији и Ирској. Стављена је на листу најугроженије птице Велике Британије. У Србији је јако ретка и строго заштићена врста. Налази се у Црвеној књизи. У Србији живи у Царској бари и Војтиној млаки. Једина слична врста је мала царска шљука.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%88%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%B0", "word_count": 386, "cyrillic": 0.984}
{"id": "12130", "title": "Викишколарац: Птице Србије", "text": "1 О пројекту\nПројекат Викијуниор књиге у настави шестог разреда се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе.\n2 Разноликост птичијег света\n3 Списак врста птица\nврсте 1, врсте 2, врсте 3, врсте 4, врсте 5\nврсте 6", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5", "word_count": 93, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12148", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић", "text": "1 Увод\nВелики детлић је врста птица из породице детлића. Име рода Dendrocopos major. Ова врста насељава велика пространства Европе и северне Азије, док је у Србији присутна у скоро свим шумским стаништима, градским парковима и воћњацима.\n2 Изглед\nПрепознатљив је по црно-белом перју са јарко црвеним шарама испод репа. Мужјака и женку разликујемо по томе што мужјаци имају мали црвену мрљу на потиљку, док су женке на том месту потпуно црне. Дужина тела великог детлића обично је између 23 и 26цм. Тежи око 90 грама, а има распон крила до 39цм.\n3 Исхрана\nХрани се разноврсно. Израженији је биљојед од осталих детлића, али великим делом храни се и инсектима које пронађе под кором дрвећа. Зими се великим делом храни и разним семенкама и плодовима четинара. Такође једе сланину из хранилица за птице. У зависности од количине хране, може изненада да промени станиште.\n4 Станиште\nШироко је распрострањен у целој Европи, на Кавказу и у умереном појасу Азије. Углавном је станарица. Насељава скоро сва шумска и полушумска станишта, равнице, брдско-планинске пределе, а насељава и вртове, воћњаке, дрвореде и паркове. Гнезди се у рупама у дрвету које сам прави.\n5 Размножавање\nСезона размножавања почиње у пролеће, када пар заједно дуби нову дупљу (рупу). Женка може да положи 5 до 7 јаја, а инкубација (лежање на јајима како би била на стабилној температури неопходној за развој ембриона) траје веома кратко од 10 до 12 дана. Оба родитеља учествују у лежању на јајима и храњењу младих, а младунци напуштају гнездо после три недеље. Напуштене дупље великог детлића касније постају драгоцен дом за многе друге птице које не могу саме да издубе стабло.\n6 Занимљивости о великом детлићу\nПрема подацима Друштва за проучавање птица Србије, ова птица је равномерно распрострањена у свим деловима Србије. Углавном одсуствује из огољених делова Војводине као птица гнездарица.\nДетлић може да удари у стабло и до 20 пута у секунди, што је око 12 000 пута дневно, без повреде мозга.\nВелики детлић има специфичан језик; има изразито дуг и лепљив језик, a када није у употреби, обмотава се око лобање и служи као додатна заштита мозга.\nВелики детлић не пева као славуј. Уместо песме, он производи карактеристичан звук ударајући кљуном о суве гране или стабло, што се назива “бубњање.” Тај звук је веома гласан и продоран, а служи му за обележавање територије и привлачење партнера. Поред бубњања, понекад се оглашава и кратким, оштрим криком који се чује као “кик-кик.”\nОни имају специфичан начин летења који се назива “таласасти лет”. Његов лет подсећа на таласе, зато што неколико пута замахне крилима, а затим их потпуно склопи уз тело и полако понире надоле. Тај стил му штеди енергију јер не мора стално да маше крилима, па његово кретање кроз ваздух изгледа као низ повезаних лукова.\nВелики детлић користи реп као трећу ногу којом се снажно одупире о кору дрвета. То му даје стабилност и чврст ослонац док снажно удара кљуном у стабло. Такође има другачије распоређене прсте да се лакше пење. Има два прста која иду унапред, а два уназад, што му омогућава да се чврсто држи за кору као кљештима. Захваљујући таквом распореду (тзв. зигодактилна стопала), он може да се пење са лакоћом уз усправна стабла без клизања.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B8%D1%9B", "word_count": 531, "cyrillic": 0.994}
{"id": "12116", "title": "Тврда научна фантастика", "text": "Тврда научна фантастика (енгл. Hard science fiction или Hard SF) је врста научне фантастике која се доследно држи правила везаних за научну тачност и логику.\nЗбог поменутих одлика, један број писаца, критичара, режисера, и уопште фанова научне фантастике, сматра је једином легитимном, односно једином правом научном фантастиком, а она дела која се поменутих правила не придржавају, а себе ипак декларишу као SF, одбацују као ,,злоупотребу жанра,, или напросто ,,бајку,,\nПознато је Кaмбелово пуританство о томе шта је права научна фантастика. John W. Campbell Jr. је својевремено изјавио : \"The difference between a 'fantasy' and a 'science-fiction story' is that the science-fiction story is based on a scientific theory... Science fiction is a way of using the scientific method to think about problems.\"\nКaмбел је у суштини видео SF само као ,,продужетак лабараторије,,\nHugo Gernsback је од почетка свог бављења научном фантастиком 1920-их веровао да ,,приче треба да буду поучне,, Такве приче је и фаворизовао у свом часопису Amazing Stories.\nЗа научну фантастику која није била ,,поучна,, или доследна у описима научних и техничких достигнућа, говорио је да је у питању ,,бренд бајке, чудан или фантастичан тип онога што се данас погрешно маскира под именом научне фантастике“ и изразио је своју склоност ка „истински научној, пророчкој научној фантастици са пуним акцентом на НАУЦИ“. Гернсбек је позвао и на реформу патената како би се ауторима научне фантастике дало право да креирају патенте за идеје без патентних модела , јер су многе њихове идеје претходиле техничком напретку потребном за развој спецификација за њихове идеје.\nHal Clement је писање SF-а упоредио са игром у којој је наука једини валидан судија. За њега, кршење науке је кршење правила жанра.Он каже: \"The fun of a science fiction story is in playing the game with the reader... the rules of the game are extremely simple: as far as possible, the writer must not contradict known scientific facts.\"\nДругим речима, ако писац „вара“ са науком, он више не игра SF игру, већ нешто друго (фантазију).\nGregory Benford је чувен по томе што је научно знање поставио као услов без којег се не може: \"Hard SF is a story in which the science is a character. If you take the science out, the story collapses.\"\nБенфорд у суштини овде каже, да ако прича може да опстане без науке (као нпр. Star Wars), то онда није SF у својој суштини.\nТакође, Gary Westfahl , као најрадикалнији, категорички тврди како је ,,Hard SF једини прави SF,,: \"Hard science fiction is the only form of science fiction that is genuinely science fiction, because it is the only form that consistently and seriously attempts to incorporate the language and methods of science.\"\nRobert L. Forward јасно каже : \"I want to write stories that are so scientifically accurate that a scientist can't find a mistake.\"\nОн очигледно сматра да фикција мора бити 100% подређена једначинама.\nРежисер Christopher Nolan изјављује: \"For me, science fiction is not about things that are impossible, but about things that are theoretically possible. We wanted to ground [Interstellar] in the reality of Kip Thorne’s science, not just ‘make things up’.\"\nНоланов став је у суштини, да \"прави\" SF филм мора имати тежину стварних физичких закона (временска дилатација, црне рупе) да би се разликовао од обичног спектакла.\nПорекло Хард SF-а као термина\nТермин је први пут употребио Peter Schuyler Miller 1957. године у рецензији књиге Џона В. Кaмбела „ Острва свемира “ у новембарском издању часописа Astounding Science Fiction. Термин „мека научна фантастика“ , скован по аналогији са популарном разликом између „тврдих“ ( природних ) и „меких“ ( друштвених ) наука, први пут се појавио крајем 1970-их.\nИсторија\nФикцију, пре свега прозу, која прати научну и техничку доследност можемо наћи већ 1870-их. Прва таква дела ствара већ Jules Verne. Његово дело „Двадесет хиљада миља под морем“ објављено 1870. године, извршило је утицај на многе потоње писце научне фантастике али и на будуће научнике и истраживаче, иако је сам Верн порицао да је писао као научник или да је озбиљно предвиђао машине и технологију будућности.\nМноги данас сматрају Верна оцем или зачетником тврде научне фантастике, а будући да је управо он поставио основне стандарде из којих се касније Hard SF развио.The Encyclopedia of Science Fiction (Clute & Nicholls) јасно каже: „Вернов допринос научној фантастици био је увођење научне педантности...Он је био први велики писац онога што је касније постало познато као 'hard' science fiction,, Isak Asimov у ,,Asimov on Science Fiction,, (1981) такође наводи: „Постоје две школе SF-a: Верновска, која се бави техничким детаљима и могућим(Hard SF) и Велсовска, која се бави друштвеним последицама и (Soft SF).”\nДефиниција\nТврда научна фантастика може бити само она која настоји да буде тачна, логична, веродостојна и ригорозна у коришћењу актуелних научних и техничких знања о томе које технологије, феномени, сценарији и ситуације су практично или теоретски могуће.\nРазвој неке идеје у делу је јасно омеђен сетом правила унутар којих се све то одвија, попут јасно предвиђеног и означеног терена на коме се дешава нека спортска игра.Такође, оно што је специфично за тврду научну фантастику, и уопште SF, је чињеница да главни лик у делу није човек већ неко научно достигнуће или објашњење, како закључује и Станислав Лем.\nУз то, супротно тврдњама неких критичара и аутора, циљ тврде научне фантастике, па и научне фантастике уопште, никада није ни био у томе да тежи статусу уметничког стваралаштва. У својој ,,Фантастици и футурологији,, Stanisław Lem тврди да у научној фантастици, људски ликови служе само као ,,инструменти,, или посматрачи кроз које читалац открива главни елемент приче, а то је научна хипотеза, технолошки парадокс или филозофски проблем.\nРецимо, насупрот тврдњама теоретичара Зорана Живковића изнетим у његовом докторском раду под насловом \"Настанак научне фантастике као жанра уметничке прозе\" да SF треба посматрати као ,,жанр уметничке прозе,, један од највећих писаца 20 века, Salman Rushdie, који се такође опробао и у SF жанру, сматра како је SF ,,средство за идеје,,(vehicle for ideas). <ref\nДакле, тврда научна фантастика је пре свега средство за пренос идеја или нека врста симулатора за испитивање идеја, а у духу научне или псеудонаучне логике.\nЉубитељ научне фантастике који тако нешто и очекује од жанра, у делима попут Кларковог романа ,,Састанак са Рамом,, (а који и иначе спада у Hard SF) тражиће рецимо описе Рамине конструкције, његовог погона, начина функционисања итд. а неће га одвише занимати, на пример, социјални живот астронаута, њихове интриге, љубави итд.\nЧитаоци Hard SF-a, су познати по томе што често покушавају да пронађу нетачности у причама.\nНа пример, група на МИТ-у је закључила да би планета Месклин у роману Хала Клемента из 1953. године „Мисија гравитације“ имала оштру ивицу на екватору, а један разред средње школе на Флориди је израчунао да би у роману „Прстенсвет“ који је написао Larry Niven 1970. године, површински слој земље клизио у мора за неколико хиљада година. Нивен је исправио ове грешке у свом наставку „Инжењери Прстенсвета“ и напоменуо их у предговору .\nНајпознатији писци тврде научне фантастике:\nJules Verne\nArthur C. Clarke\nHal Clement\nIsaac Asimov\nStanisław Lem\nRobert L. Forward\nGregory Benford\nAndy Weir\nAdrian Tchaikovsky\nDennis E. Taylor\nСрпски писци тврде научне фантастике:\nЗоран Јакшић\nОливер Јовановић\nНајпознатији Hard SF филмови:\n2001: A Space Odyssey, 1968\nThe Andromeda Strain, 1971\nSolaris, 1972\nGattaca, 1997\nMoon, 2009\nEuropa Report, 2013\nСрпски Hard SF филмови:\nTechnotise: Edit & I", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A2%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 1205, "cyrillic": 0.741}
{"id": "12153", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Врана", "text": "1 Увод\nВране су изузетно инталигентне птице из породице Corvidaе (rod Corvus), препознатљиве по црном или сиво-црном перију, снажном кљуну и вештом прилагођавању урбаним срединама.\n2 Изглед\nЦрна врана (Corvus corone) је потпуно црна, док је сива врана (често у градовима) препознатљива по својим леђима и стомаку, док су крила, реп и глава црни. Просечна дужина је око 46 do 50 cm.\n3 Станиште\nНасељавају целу планету, прилагођене су шумама, густим градским насељима и отвореним пределима.\n4 Исхрана\nВране су сваштоједи што значи да једу скоро све на шта наиђу. Вране се најчешће хране инсектима и црвима, житарицама, орашастим плодовима, ситним животињама, воћем и бобицама.\n5 Размножавање\nВране се размножавају у пролеће, када у гнездима на високом дрвећу полажу 4 до 6 јаја. Женка лежи на јајима око двадесет дана, док јој мужјак доноси храну. Оба родитеља се посвећено брину о младунцима док неојачају и напусте гнездо након месец дана.\n6 Занимљивости\nВране су невероватно инталигентне птице које користе алате, попут бацање ораха под точкове аутомобила да би их лакше отвориле. Оне имају способност да памте људска лица годинама, а њихова инталигенција се често пореди са дететом од 10 година. Фасцинантно је и то што се окупљају око угинулих чланова јата, што многи називају њиховим специфичним „сахранама”.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0", "word_count": 208, "cyrillic": 0.97}
{"id": "12149", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб", "text": "1 Увод\nВелики тетреб је највећи међу тетребима. Неки га знају као Западног тетреба или Веселог петла. Његов сродник је Црнокљуни тетреб. Настањује Северну Европу. Највећа јединка Великог тетреба може се наћи у Финској.\n2 Изглед\nМужјак и женка се лако разликују по величини и обојености. Мужјак је веома крупан и тамније је боје са упадљиво великим репом. Женка је смеђкасте боје и двоструко је мања. Иако се мужјак и женка много разликују, обоје имају белу флеку на крилима, а мужјак има црвену флеку голе коже изнад очију. Мужјаци достижу дужину од 74 до 85 cm, распон крила је од 90 до 125 cm и просечну тежину око 4 kg. Женка је тешка отприлике упола мање од мужјака. Велики тетреби нису елегантни летачи због тежине и кратних, заобљених крила. Једна од њихових адаптација током зиме су пернате ноге које их греју у хладним данима.\n3 Станиште\nВелики тетреб је навикао на старе четинарске и мешовите шуме, а проналазе склоништа и у младом расту дрвећа. Приликом летења користи отворене просторе, јер му сметају густе шуме. Код нас насељава: Шар-планину, Проклетије, Копаоник, Тару, Златар, Златибор, Стару планину и Голију. Зиму проводе на дрвећу у четинарским шумама, јер им је ту извор хране.\n4 Исхрана\nЛети се хране листовима, бобицама, стабљикама и пупуљцима цветова. Он је биљојед, који своје младунце храни инсектима. Младунцима је потребна храна са протеинима, да би брзо порасли. Од времена зависи да ли ће птићи да преживе. Ако је топло време, биће инсеката и хране у изобиљу, а ако је хладно време, остаће без хране што може довести до угинућа. Зими се хране четинарским иглицама бора, јеле или смрче. Да би сварио ову храну, прогута мало камење које служи као млин у желуцу који ломи иглице до хранљивих супстанци.\n5 Размножавање\nСезона удварања дуго траје од почетка пролећа до јуна. Тада мужјаци стоје на дрвећу и почињу да изводе спектакуларно групно удварање. Када привуку пажњу женкама, силазе на земљу и настављају удварање. Женке бирају партнере. После парења женка сама прави гнездо које сакрива испод младих грана дрвета или исподполомљене крошње дрвета и леже 6 до 8 јаја. Пошто припадају реду кокошки, њихова јаја су по величини иста као код кокошки, само што су прошарана мрљама. Лежи на јајима око месец дана и ретко кад напушта гнездо. Мали птићи подсећају на женку по својој обојености, а у добу од три месеца постепено се пресвлаче у перје одраслих мужјака и женки.\n6 Занимљивости\nУ свету је процењено да је Велики тетреб најмање забрињавајућа врста за изумирање, али у Европи је угрожен, чак је у неким земљама Европе на црвеној листи. Велики тетреб је први пут у Србији забележио Јосиф Панчић на Копаонику, средином 19. века. Главни разлози за угроженост су: промене у старосној структури шума, смањена доступност одговарајућих рашчишћених места за разможавање и све већи број малих предатора који се хране тетребима. Када полети тетреб производи снажан громовити звук који одбија предаторе. Њихово перје производи звук. Најтежи велики тетреб чија је тежина износила 7,2 kg био је у зоолошком врту.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1", "word_count": 501, "cyrillic": 0.992}
{"id": "12150", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка", "text": "1 Увод\nВетрушка (''Falco tinnunculus''), дневна грабљивица која припада породици правих соколова. То је врста малог сокола. Још седам врста у Србији чини ову породицу. Неки је зову и „Тресигаће“ јер изгледа као да нешто истреса. Она уствари лебди изнад поља и у месту маше крилима. Име је добила по савршеном лету и лакоћи коришћења ваздушних струја. Њена рођака је Сива Ветрушка и она је је једна од најређих врста соколова у Србији. Полулација сиве ветрушке у Србији се процењује на свега 100-150 гнездећих парова.\n2 Изглед\nЛако можемо препознати женску и мушку ветрушку. Црне пруге на горњем делу телу су знак да је у питању женка док су црне пеге у горњем делу тела показатељ да је у питању мужјак ветрушке. Други начин препознавања је величина. Женке су 2-3 центиметара веће од мужјака. Лебдећи веома лако уоче свој плен јер имају вид који је два и по пута оштрији од вида човека. Дуга је око тридесет центиметара. Ова птица која је тежине око 150 грама има распон крила је око 65 центиметара. Животни век ветрушке је око 15 година.\n3 Станиште\nНајвеће станиште ветрушки у Србији је Војводина. Половина од укупног броја, 4300-5500 парова, гнезди се баш у Војводини. Ипак, ветрушке живе и у великим градовима па и у Београду. Није необично да се ветрушка угнезди у жардињери за цвеће неке београдске терасе. Гнезди се на грађевинама и на високим терасама, мостовима, дрвећу – у дупљама и напуштеним гнездима врана.\nРаспрострањена је у целој Европи, деловима Азије и Африке. Током зиме, ветрушке из Србије се селе у Средоземље.\n4 Исхрана\nВетрушка је „Лебдећи ловац“. Плен хвата на тлу и на њега се снажно обруши. Да нема ове птице, број глодара би представљао велику опасност. Мишеви, гмизавци и инсекти су јој омиљени плен. Док је она непријатељ глодарима, људима је непријатељ њен назив - грабљивица и зато је убијају и тиме наносе штету само себи не схватајући да смањују број врсти која је један од најефикаснијих ловаца на мишеве и пољске волухарице. Чак и крупни инсекти су њихова храна. Гуштери, ситније птице, ретко и слепи мишеви су плен ветрушки. Својим начином исхране ове птице доносе вишетруку корист. Њена корист у сузбијању глодара и контоли штеточина је немерљива.\n5 Размножавање\nВетрушка носи 4-8 јаја. 27 дана је период инкубације док се не излегу мале ветрушке. Мале ветрушке свој први лет имају након исто толико дана, 27. Половина априла је време када се гнезди ветрушка. Тај период траје до августа.\n6 Занимљивости\nНа јајима лежи само женка, док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.\nПроцена је да ветрушке у Београду поједу и до 20 тона мишоликих глодара.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0", "word_count": 457, "cyrillic": 0.995}
{"id": "12152", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Водомар", "text": "1 Увод\nВодомар је врста птице која насељава велики део Евроазије, северни део Африке и Европу. По величини је мала птица, живи у близини река, потока и језера који су чисти и богати рибом. Најпознатија врста у Европи је Alcedo atthis. Позната је по брзом лову и јаким бојама.\n2 Изглед\nВодомар има велику главу, кратко тело, кратке ноге, кратак реп и широка крила. Има дугачак шиљат кљун. Перје на леђима му је плавозелене боје. Перје на грудима је нараџасто црвене а око кљуна и иза очију браон боје. Има велике црне очи које му омогућавају прецизност у лову. Женка и мужјак изгледају исто, једина разлика је доња страна кљуна која је код женке браон, а код мужјака црна. Перје младунаца је мало мање јарких боја у односу на одрасле птице.\n3 Станиште\nУ Србији водомар се може наћи уз веће реке као што су Дрина, Дунав, Сава, поред мањих река и потока широм земље, на језерима и рибњацима. Највише их има у Војводини због равничарских река и канала, у централној Србији уз реку Мораву и њене притоке, у природним резерватима и заштићеним подручјима. Водомар није класична птица селица. Већина водомара су птице станарице, селе се на краће удаљености ако нема довољно хране или ако вода заледи. Не прави велике миграције као неке друге птице.\n4 Исхрана\nВодомар се храни рибама, малим рачићима, пуноглавцима, разним инсектима... Може да прогута рибу дугачку до 12 cm. Плен лови брзим зарањањем. Седи на грани изнад воде и када уочи плен брзо зарони и хвата га кљуном. Понекад га одмах поједе, а понекад однесе на грану и кљуном га комада. Рибље кости и друге тврде делеве хране избацује повраћањем. Веома је прождрљив и треба му 10 до 12 рибица дневно да би био сит. Вода у којој лови не сме да буде плитка јер би могао да се повреди. Такође му не одговара ни киша која замућује воду.\n5 Размножавање\nВећина водомара мужјака живи са више женки које на удаљености од пар километара имају легло. Мужјак храни младунце оба легла. Мужјак се удвара тако што доноси рибу женки. Гнездо праве у тунелу на обали реке. Током године имају два легла, а некад и три. Имају велики проценат смртности, али то надокнађују високом стопом реродукције. Највећи непријатељи су им копци, јастребови и шумска сова. Када се излегу мале птице оне су голе, неколико дана су и слепе. Временом добијају перје.\n6 Занимљивости\nВодомар је велика седелица. Пола дана седи на једном месту, миран с упереним погледом у воду чекајући свој плен. Одлети само ако га неко омете или нема улова. У неким културама водомар се сматра симболом среће и просперитета, а због своје лепоте често се појављује у уметности и књижевности. Водомар је симбол природног богатства, а његова присутност указује на чистоћу воде.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80", "word_count": 458, "cyrillic": 0.993}
{"id": "12151", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Воденкос", "text": "1 Увод\nВоденкос (на латинском се назива ''Cinclus cinclus'') је птица станарица (што значи да није птица селица). Она припада врсти птица певачица. Насељава обале брдско-планинских потока као и речица. Једна од ствари по чему је она посебна је то што у потрази за храном рони у воду. Такође, постоји 14 подврста птице воденкос. Једна од њих је нажалост изумрла. Неке од њих су: црнотрби воденкос који насељава северну и источну Европу и западну Француску, британски воденкос који насељава Велику Британију (Енглеску, Шкотску и Велс), северозападни афрички воденкос који насељава Алжир, Тунис и Мароко итд.\n2 Изглед\nДужина тела птице воденкос је око 18cm. Глава и тело су смеђе боје, а грло и горњи део груди беле код одраслих јединки, док је тело младих јединки сиве боје. Воденкос има јаке ноге и кратак реп. Док се креће, помера задњи део тела горе-доле. Воденкос лети ниско изнад воде, а његови замаси крила су кратки и брзи. Перје јој је густо и водонепропусно. С обзиром на то да нема кожице између прстију (за разлику од осталих птица ронилица), када зарони у воду, помажу јој замаси крила. У води може остати до 30 секунди.\n3 Станиште\nПтица воденкос насељава брдско-планинске делове Европе, северозападне Африке и Мале Азије. Гнезда обично гради на обаламама брдско-планинских река и у шупљинама камења. Ово су неке од интересантних држава и острва које ова птица насељава: Фарска острва, Малта и Тунис. Постојала је и подврста која је насељавала Кипар, међутим та подврста је 1958. године изумрла. Најстарији податак који говори о присуству птице воденкос у Србији, је забележен 1887. године у околини Неготина.\n4 Исхрана\nОва птица се храни воденим инсектима, њиховим ларвама, воденим пужевима, малим рибама и водоземцима. Омиљена храна су јој рачићи и амфиподи. Храну узима тако што зарони у воду и онда својим крилима брзо маше (тако рони). Одрасла јединка воденкоса понекад своју храну налази међу камењем на дну реке. Храну проналази у брдско-планинским рекама, код којих се углавном и налази. Воденкоси понекад могу бити плен предаторских риба (најчешће је то смеђа пастрмка).\n5 Размножавање\nВоденкос најчешће гради гнездо у шупљинама камења у близини воде. Гнездо јој је лоптастог облика, грађено од маховине и сувог лишћа, а понекад и траве. Женка полаже од 1 до 8 јаја, али углавном 4 или 5, у периоду од марта до маја. Она лежи на јајима отприлике око 16-18 дана, а за то време мужјак женки доноси храну. Мужјак и женка бране гнездо од уљеза. Пошто се гнездо најчешће налази у пукотинама стена, осталим животињама (као нпр. птицама грабљивицама) је тешко доћи до гнезда. Када се излегу, млади воденкоси већ могу ускочити у воду у случају опасности.\n6 Занимљивости\nПтица воденкос је строго заштиђена врста. Она никад није забележена у Војводини. Она је такође и национална птица Норвешке. Једина је птица која хода под водом тражећи храну. Воденкоси се први пут размножавају када имају само једну годину. Животни век птице воденкос је 3 године, док је живот воденкоса који je најдуже живео износио чак 10 година и 7 месеци што је око 3.5 пута више од њиховог животног века. Најранији податак о птици воденкос је настао чак 1183. године.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D1%81", "word_count": 526, "cyrillic": 0.992}
{"id": "12159", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Звиждара", "text": "1 Увод\nЗвиждара је врста патке која највише настањује Европу и Азију. Позната је по свом посебном звиждуку.\n2 Изглед\nОва врста патке је дугачка око 40 до 50 центиметара, а крила имају распон од 70 до 80 центиметара и тешка је од 500 до 1000 грама. По изгледу се разликују мужјак и женка. Мужјак звиждаре има упадљиво, шарено перје са наранџастом главом, док је женка браонкаста и неупадљива. Због тога се мужјак лакше примећује, а женка се боље уклапа у околину.\n3 Станиште\nЗвиждара најчешће живи на воденим стаништима. У Србији се може видети уз реке, на језерима и барама, у мочварним подручијима итд. Она је птица селица, па у Србију најчешће долази током зиме. Лети одлази у северније крајеве где се гнезди.\n4 Исхрана\nЗвиждара се углавном храни биљном храном. Једе траву, водене биљке и семена, а храну често тражи на површини воде или у плиткој води. Понекад се храни и ситним животињама као што су инсекти.\n5 Размножаваље\nЗвиждара се гнезди у северним крајевима Европе, где женка прави гнездо, најчешће сакривено у трави близу воде. Женка сама леже јаја и брине се о младунцима. Када се излегу, пачићи брзо напуштају гнездо и прате мајку, која их учи да се сами сналазе у природи.\n6 Занимљивости\nЗвиждара је у многим земљама заштићена врста, јер јој прети губитак природних станишта. Позната је по свом карактеристичном звиждању по коме је и добила име, а мужјаци се тим звуком оглашавају и привлаче женке. Иако се не помиње често у народним причама, људи су је одувек примећивали због њеног необичног гласа и лепог изгледа.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%97%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0", "word_count": 262, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12156", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница", "text": "1 Увод\nСенице (''Paridae'') чине прилично оштро ограничену породицу. Најпознатија врста је наша велика сеница (lat. ''Parus major'').\n2 Изглед\nКљун им је чуњаст, раван и кратак. Горња страна тела јој је маслинасто зелена, доња бледожута. Горњи део главе, грло и пруга која се према доле сужава, а пружа се целом доњом страном тела, те друга пруга која у луку води од грла до задњег дела главе, су црни. Репна и пера на крилима су плавичасто сива, а обе стране главе и пруга преко крила су бела. Сеница је дуга око 14 цм. Оне спадају у најживахније и најпокретљивије птице које су нам познате. Велика сеница је изузетно живахна и бодра, немирна и неуморна, радознала, предузимљива, храбра и борбена птица. Цвркут јој је једноставан, али пријатан.\n3 Станиште\nНасељавају све северне крајеве Земље, али се појављују и у индијском, етиопском и аустралијском подручју. Од 65 степени СГШ на југ налазимо велику сеницу свуда у Европи, а сем тога у бројним расама проширена је преко читаве средње Азије, северозападне Африке и на Канарским острвима. У средњој Европи видимо је свуда и у свако доба године, није селица. Наћи ћемо је у сваком воћњаку и у свим већим вртовима, зато је често виђена у свим крајевима Србије. Гнездо прави у шупљини дрвећа, напуштеним рупама детлића или у кућицама за птице које су направили људи.\n4 Исхрана\nГлавну храну сенице чине инсекти и њихова јаја и ларве. Сеница уме да се домогне и најскривенијег плена, јер ако нешто не може да дохвати, куцка кљуном онако како то раде детлићи, све дотле, на једном истом месту, док комадић коре не отпадне и сакривени инсект не изађе на видело.\n5 Размножавање\nКао и све птице, и велика сеница леже јаја из којих излазе птићи. Јаја су бела са црвенкастим мрљама. Женка снесе око 10 јаја и лежи на њима око 2 седмице. Сама се брине о птићима, док мужјак доноси храну. У периоду од априла до јуна може имати и два легла.\n6 Занимљивости\nНе спада у категорију заштићених врста. Сеница се спомиње у шаљивој народној песми “Женидба врапца Подунавца”, где је врабац “запросио сјеницу девојку” и хтео с њом да се ожени, али му је преотео “кобац аваница”.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0", "word_count": 364, "cyrillic": 0.989}
{"id": "12155", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Зимовка", "text": "1 Увод\nЗимовка (на латинском Pyrrhula pyrrhula) је мала птица која припада реду врапчарки (ту спадају углавном мале птице). Постоји 9 подврста ове птице. Неке од њих су: бајкалска зимовка-насељава Сибир, североисточни Казахстан, Монголију и Кину, северноафричка зимовка-насељава северну Африку и делове југозападне Азије, европска зимовка-насељава већи део Европе итд. Она припада породици зеба и сматра се за најлепшу европску зебу.\n2 Изглед\nЗимовка је мала птица која је величине од 14,5 до 16 <sub>цм. </sub> Позната је због њених шарених боја. Мужјаци се разликују од женки. Мужјаци имају предњи део прса наранџасте боје, леђа су им сива, док су крила, реп и глава црне боје. Код женки су исто реп, крила и глава црне боје, леђа су сива само се разликују по предњем делу прса. Мужјаци имају наранџасте боје док женке имају беж боје. Зимовке можда изгледају слатко, али су оне уствари врло тврдоглаве птице са кратким дебелим вратом и врло дубоким звиждуком („дју“).\n3 Станиште\nНеки број зимовки су птице селице које мигрирају у топлије јужне крајеве током зиме. Зимовке се најчешће гнезде унутар четинара. Они најчешће праве гнезда 2 метра изнад тла. Ове птице се насељавају у четинарске и мешовите шуме због заштите, топлоте и гнежђења. Зимовке су најчешће птице станарице, а неке су и селице. Пошто се ове птице највише налазе у планинама, зимовке станарице најчешће зими одлете у низијске крајеве.\n4 Исхрана\nЗимовке се хране семењем воћа, биљака, пупољцима и избојцима које налазе у шумама. Своје птиће хране инсектима и такође семењем воћа. Док женка лежи у гнезду мужјак храни мале птиће, а када птићи ојачају, мужјак и женка их заједно хране. Зимовке једу различиту храну у зависности од тога које је годишње доба. За само 1 минут оне могу појести чак око 30 пупољака. Младе зимовке постају самосталне после отприлике 20 дана од излегања и тад могу самостално да се хране.\n5 Размножавање\nЗимовке се паре у периоду од маја до јула. Женка одједном снесе од 4 до 5 јаја која су светло плаве боје са црвенкасто-браонкастим тачкицама. Она на њима лежи од 13 до 15 дана. Један пар годишње може да направи до 3 легла. Мушка зимовка је међу врачаркама посебна по томе што има заобљене сперматозоиде. Зимовке се размножавају широм Европе и Азије, и пошто је то на северу већина њих мигрира на југ током зиме.\n6 Занимљивости\nЗимовке су доста распрострањене - од Ирске (северозапад Европе) до Јапана (исток Азије). У 16. веку, Хенри VIII је осудио зимовке због уништавања воћњака и донео је закон да ће за сваку ухваћену и убијену зимовку платити један пени. Азорска зимовка је једна од најређих птица на свету, са популацијом мањом од 120 парова на острву Сао Мигел у Португалији. Енглески назив зимовке је „bullfinch“ потиче од предњег дела птице са главом попут бика, јер bull значи бик на Енглеском.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0", "word_count": 469, "cyrillic": 0.989}
{"id": "12154", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна", "text": "1 Увод\nЗелена жуна је птица из породице детлића. Детлићи су специфични по томе што кљуцају дрвећа. То раде и зелене жуне, само што оне буше меканија дрвећа, јер немају тако јак кљун.\n2 Изглед\nЗелена жуна је птица средње величине, дугачка је између 30 и 35 центиметара. Назив је добила и по боји свог перја. Горњи део главе јој је црвене боје, а кљун и део око очију црн. Младунци се скроз разликују јер су тачкасти.\n3 Станиште\nОне већински живе у Европи и мањи део у западној Азији. Широко је распрострањена по Србији, али највише насељава низијске и брдске пределе. С обзиром да су најпознатије по бушењу старог и меканог дрвећа, насељавају таква подручја (листопадне шуме, ливаде, воћњаке...). Она је птица станарица, односно живи на истом месту током целе године.\n4 Исхрана\nЗелена жуна има лепљив језик и тиме заправо хвата плен. Њена главна храна су мрави. Зато је чешће можемо видети на земљи, али може да се храни и неким инсектима које може наћи на дрвећу. С обзиром да је птица станарица, она чак и зими кроз снег својим дугачким језиком покушава да нађе мраве. Храни се и соковима из дрвећа које избуши.\n5 Размножавање\nПрво мужјак избуши рупу у мекшем дрвету где се гнезди женка. Потом она снесе јаја на којима леже оба родитеља. Затим се излегу птићи након 20 дана.\n6 Занимљивости\n# Зелена жуна је на Црвеној листи угрожених врста у Међународној унији за заштиту природе.\n# У другим језицима зелене жуне се некада називају детлићима, иако су веће од њих.\n# ,,Растури га ко жуна мравињак на Светог Саву“ је народна изрека која говори како жуна чак и 27. јануара када је снег, може да нађе мравињак да би се прехранила.\n# Жуне су несташне птичице које воле и мед. Тако да стварају проблеме и пчеларима јер кљуцају и кошнице, да би се засладиле. Могу да стварају проблем и у воћњацима јер када избуше стабло оно пропада. Тако да некада пчелари и пољопривредници праве страшила у виду неких животиња за зелене жуне.\n# Обично код птица женке су те које леже на јајима, али зелене жуне се и у томе разликују јер једнако леже и женке и мужјаци.\n# Испуштају веома гласан звук.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D1%83%D0%BD%D0%B0", "word_count": 364, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12157", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Вивак", "text": "1 Увод\n* Вивак је птица која припада вивак породици.\n* Вивак је веома честа на великим просторима као што су пашњаци и ливаде.\n2 Изглед\n* Вивак је мала птица величине око 28 cm.\n* Када рашири његова крила имају ширину до 72 cm.\n* Тежина ове птице је веома мала и износи приближно као тежина једне банане, око 140 грама.\n* Боја крила је црна. Ноге су кратке, тамно црвене боје.\n* Кљун је црне боје, танак и кратак.\n* Најзаступљеније су црна и бела боја, али су им леђа зелена. При њиховом лету настаје карактеристичан звук као последица неправилног напретка у лету због великих крила.\n3 Станиште\n* Вивак обично насељава блатњава и влажна подручија.\n* У позну јесен већа јата се селе на рибњаке, и близу мочвара.\n* Селе се у новембру, а зимују у јужним деловима.\n* Насељавају северни део Африке, Пакистан, Индију и делове Кине.\n4 Исхрана\n* Вивак се храни на рекама и у малим плићацима.\n* Храни се бескичмењацима као што су црви, ларве, пужеви и ситне муве.\n* У мањој мери, храни се и малим жабама и семенкама.\n5 Размножавање\n* Вивци заједно праве ритуале, а мужјак и женка постају пар након удварања.\n* Гнездо праве на земљи помоћу гранчица, а около стављају жбуње.\n* Женка снесе око 3 јаја зелене боје са црним мрљама.\n* На тим јајаима седе мушки и женски вивци и чекају да се јаја излегну.\n* То обично траје око 29 дана.\n* Вивци не остављају своје младунце одмах када науче да лете, него буду са њима још месец дана док их коначно не оставе.\n6 Занимљивости\n* Виваково перје на сунцу може чак да буде и љубичасте боје.\n* Због њеног звука ви-вак добила је њено име вивак. Летење ове птице изгледа јако чудно због наглих окрета.\n* Када је вивак узнемирен оглашава се јако гласно.\n* Раније су људи сакупљали њихова јаја зато што су га сматрали посластицом.\n* Вивак је активан и ноћу.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BA", "word_count": 305, "cyrillic": 0.993}
{"id": "12158", "title": "Викишколарац: Птице Србије/Зеба", "text": "1 Увод\nЗебе (Fringilla coelebs) су мале, живахне птице које умилним цвркутом могу да развеселе све слушаоце. Баш из тог разлога их људи вековима држе као кућне љубимце. Често их у кавезима срећемо у пару, мада је познато да су мужјаци бољи „певачи“ од женки. Ипак, ни женке ни мужјаци нису претерано блиски са човеком и не воле да се мазе и држе у рукама.\n2 Изглед\nИзглед зеба (Fringilla coelebs) је сличан врапцима. На крилима имају две упадљиве беле пруге, а кљун им је знатно дебљи, купастог облика. Мужјацима је теме сиво, лице црвенкасте боје, леђа кестењасто браон, перје на стомаку нешто црвенкастије. Женкама перје буде светле боје - на леђима маслинасто браон, а у пределу стомака светло браон. Просечна дужина зебе је око 15 cm.\n3 Станиште\nЗебе се не виђају само као кућни љубимци, већ и у свом природном станишту. Ово је врста која се веома добро сналази и самим тим јој за живот одговарају места као што су шуме, паркови, вртови, дворишта, ливаде са дрвећем и воћњаци. Води порекло из делова Азије, већег дела Европе и Северне Африке. Зебино гнездо је веома удубљено, а често одабере место које је на висини од 2m до чак 10m. Гнездо направи од маховине и трава, а облаже га длакама и перјем. Своје гнездо и младе у њему брани од предатора тако што их сакрије помоћу комадића коре и лишајева. У нашим континенталним крајевима презимљавају само мушки припадници такозваних домаћих зеба (Fringilla coelebs), док се велики број женки сели у топлије крајеве. „Coelebs“ – Безбрачни – део је зебиног латинског назива.\n4 Исхрана\nЗебе се хране семенкама и инсектима, просом, семеном чичка, конопљом... Вешто их проналазе у својим стаништима и често се могу видети како спуштене главе чепркају по тлу. Пуно се радују зрневљу које је пало на земљу или овсеним пахуљицама, док у шуми трагају за буковим плодовима, што им је омиљена храна.\n5 Размножавање\nЗебe (Fringilla coelebs) се гнезде два пута годишње, од априла до јуна месеца. Женке носе у просеку од 4 до 6 јаја, чија боја може бити зеленкаста или светло плава са тамним мрљама и шарама. Женка и мужјак се смењују и леже на јајима 12, 13 дана. Када се излегу птићи, зебе су веома пожртвовани родитељи и доста се труде око свог потомства. Након 20 дана птићи напуштају гнездо. Треба истаћи да се зебе не размножавају само у природи већ и у заточеништву. Власници им праве затворена гнезда у облику дупље, помоћу кутија које имају рупу преко које зебе улазе у гнездо.\n6 Занимљивости\nПопулација зеба (Fringilla coelebs) је тренутно стабилна. Не постоји ниједан документ који показује да се у последње време њихов број драстично смањио, па их због тога Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту којој не прети велики ризик од изумирања. Ипак, криволовци годишње у Србији ухвате од 8.000 до 10.000 живих птица певачица које заврше на црном тржишту у Србији и широм Европе. Процењује се да бројност гнездећих парова ове врсте варира од 1.450.000 до 1.800.000 парова. Постоји много врста зеба, чак више од 140 – 150. Неке од најпознатијих су: Fringilla coelebs, Serinus canaria, Carduelis carduelis, Chloris chloris,....\nЧак и поред свих тих врста, свака јединка мужјака пева другачије!", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%3A_%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%97%D0%B5%D0%B1%D0%B0", "word_count": 533, "cyrillic": 0.957}
{"id": "12113", "title": "Село Придворица, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Радована М. Маринковића, Александра Вуловића и Зорана Маринковића „Придворица под Јелицом”, објављене 2011. године.\n1 Списак\n# Александар Вуловић# Бранислав М. Станковић# Богосав Симеуновић# Богосав Станковић# Божо Мартиновић# Владан К. Јовановић Брековац# Вукоман Милинковић# Војин Марковић# Вељко М. Јовановић - Тошовић# Витомир Бојовић# Данило В. Станковић# Ђурђе Станковић# Здравко Мијаиловић# Љубисав Мијаиловић# Милосав Василијевић# Милош В. Јовановић# Миленко М. Јовановић# Милоје Вучићевић# Милисав Милинковић# Милун Крловић# Мијаило Миловановић# Милован Мијатовић# Милутин Митровић# Јован Петровић# Радомир Василијевић# Ратко Јовановић# Рајко Б. Милинковић# Радомир Мијатовић# Радован Вуловић# Срећко Ковачевић# Сава Ковачевић# Станимир Ковачевић# Сретен Бојовић# Цветко Станчић# Средоје Маринковић# Душан Петровић", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 110, "cyrillic": 1.0}
{"id": "12110", "title": "Село Лозница, списак бораца палих у ратовима (1912-1918)", "text": "Списак бораца палих у ратовима (1912-1918) из села преузет је из књиге Радована М. Маринковића, Ранка Симовића и Зорана Маринковића „Лозница под Јелицом”, објављене 2010. године.\n1 Списак\n# Крста Станојевић# Гвозден Ђоковић# Василије Бараћ# Живојин Илић# Војислав Борисављевић# Тихомир Симовић# Радомир Симовић# Милан Милорадовић# Милан Миловановић# Радомир Новаковић# Милун Лазовић# Драгутин Лазовић# Видосав Лазовић# Дмитар Л. Лазовић# Александар Лазовић# Богољуб Лазовић# Милија Лазовић# Радомир Лазовић# Душан Лазовић# Владимир Радишић# Младомир Драгићевић# Милутин Драгићевић# Милош Драгићевић# Драгомир Драгићевић# Милија Драгићевић# Тиосав Драгићевић# Велимир Гавриловић# Милосав Гавриловић# Богић Гавриловић# Драгић Стојић# Ђорђе Тошковић# Јеремија Вуковић# Милан Вујковић# Богосав Вујковић# Сретен Васиљевић# Милисав Васиљевић# Мијаило Нешовић# Стојан Нешовић# Тодор Нешовић# Миодраг Нешовић# Радоје Матовић# Здравко Обреновић# Владимир Велимировић# Гаврило Кандић# Милија Равничанин# Чедомир Дуњић# Лука Чоланић# Владимир Добричић# Владимир Алексић# Мирко Бојановић# Бојо Бојановић# Александар Бојановић# Миливоје Радовановић# Велисав Андрић# Драгиша Пурић# Божин Николић# Јаков Вујашевић# Вукадин Рабреновић# Светозар Вујковић# Велимир Вујковић# Милан Рабреновић", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%281912-1918%29", "word_count": 152, "cyrillic": 1.0}
{"id": "11273", "title": "LaTeX/Математика", "text": "Једна од највећих мотивационих сила Доналда Кнута, када је почео да развија оригинални TeX систем, јесте била била прављење нечега што је омогућавало лако конструкцију математичких формула, али да изгледа професинално кад се одштампа. Чињеница да је успео у својој намери је највероватније разлог због којег је TeX (и касније, LaTeX) постао толико популаран у научном друштву. Куцање математике је једна од највећих LaTeXових врлина. То је, такође, велика тема због постојања толико математичких нотација.\nАко Ваш документ захтева само неколико једноставних математичких формула, обичан LaTeX има већину потребних алата. Ако пишете научни документ који садржи велико број компликованих формула, package уводи неколико нових команди које су јаче и флексибилније од оних које даје LaTeX. поправља неке недостатке и додаје корисна подешавања, симболе, и окружења amsmath-у. За коришћење или једног или другог пакета, откуцајте:\n\\usepackage{amsmath}\nили\n\\usepackage{mathtools}\nу уводу Вашег текста. пакет учитава пакет и отуда нема потребе за <code>\\usepackage{amsmath}</code> у уводу, ако је коришћен.\n1 Математичка окружења\nLaTeX мора да зна да накнадни текст заиста садржи математичке елементе. То је зато што LaTeX куца метаматичке нотације другачије од обичног текста. Стога, посебна окружења су направљена из овог разлога. Могу се поделити на две категорије у зависности од тога како ће бити презентоване:\n*''text''&mdash; текстуалне формуле се редно приказују, то јест, унутар тела текста у којем је проглашена, на пример, могу рећи да је ''a'' + ''a'' = 2''a'' унутар ове реченице.\n*''displayed''&mdash; приказује формуле које су одвојене од главног текста.\nКако математика захтева посебна окружења, постоје, наравно, одговарајућа имена окружења која можете стандардно користити. За разлику од осталих окружења, међутим, постоје неке згодне стенографије за проглашавање Ваших формула. Следећа табела их сумира:\nТип, редне (унутар текста) формуле, Приказане једначине, Приказане и аутоматски нумерисане једначине\nОкружење\nLaTeX стенографија\nTeX стенографија\nКоментар, (верзија са звездом) потискује нумеризацију, али захтева “amsmath”\nПредлог: Коришћење овог треба заобићи, јер може проузроковати проблеме, посебно са “AMS-LaTeX” макросу. Штавише, ако се проблем појави, порука грешке неће бити од помоћи.\nи окружења су финкционално еквивалентна.\nАко нормално куцате текст, каже се да сте у ''тексту моду'', али уколико куцате унутар једног од оних математичких окружења, каже се да сте у “математичком моду”', који се разликује од ''текст мода'':\n# Већина размака и нових редова немају никаквог значаја, пошто су сви размаци или изведени логички из математичких израза, или морају бити спецификовани посебним командама као што је\n# Празни редови нису дозвољени. Само један пасус по формули.\n# Свако слово се сматра именом променљиве и биће писано као такво. Ако желите да пишете нормалан текст унутар формуле (нормалан раван фонт и нормални размаци), онда морате унети текст коришћењем посвећених команди.\n1.1 Убацивање “приказане” математике унутар блокова текста\nДа би неки оператери, какви су или , били приказани исправно унутар неких математичких окружења (прочитајте ), може бити погодно писање класе унутар окружења. То може узроковати да линија буде дужа, али ће правилно приказати експоненте и индексе за неке математичке операторе. На пример, ће штампати мање Σ и ће штампати веће <math>\\displaystyle \\sum</math>, као у једначинама (Ово ради само преко AMSMATH пакета). Такође, могуће је присилити овакво понашање за сва математичка окружења позивајући на самом почетку (тј. пре ), што је корисно у дугачким документима.\n2 Симболи\nУ математици постоји доста симбола! Током учења LaTeXа, најтеже је запамтити како се који симбол штампа. Постоји, наравно, комплет симбола којима се може приступити директно са тастатуре:\n+ - = ! / ( ) [ ] < > | ' :\nИзван ових горе набројаних, посебне команде морају бити издате како би се приказали жељени симболи. Постоји много примера, као што су грчка слова, симболи релација, стрелице, бинарне операције итд.\nНа пример:\nСрећом, постоји алат који може доста олакшати претрагу команди, за специфичне симболе. Тражите \"Detexify\" у одељку спољни линкови испод.\n3 Грчка слова\nГрчка слова се често користе у математици, и веома се лако куцају у “математичком моду”. Само треба укуцати име слова после косе црте: ако је прво слово мало, добићете мало грчко слово, ако је прво слово велико (и само прво слово), добићете велико слово. Приметите да нека велика грчка слова изгледају као латинична, отдуа, није из обезбедио LaTeX (нпр. велика ''Alpha'' и ''Beta'' су само \"A\" и \"B\").\nМала слова епсилон, тета, капа, фи, пи, ро, и сигма су обезебеђена преко две различите верзије. Алтернативна, или '”'var''iant”, верзија се прави додавањем \"var\" пре имена слова:\n4 Оператори\nОператор је функција која је записана као реч: нпр. тригонометријске функције (sin, cos, tan), логаритми и експоненцијалне (log, exp), лимеси (lim), као и детерминанте (det). LaTeX има доста таквих, дефинисаних као команде:\nЗа одеђене операторе као што су граничне вредности, ознака се налази испод оператора:\nЗа модуларне операторе постоје две команде: и :\n5 Степен и индекс\nСтепени и индекси су еквивалентни суперскриптовима и сабскриптовима у нормалном текст моду. Знак за уметање (<code>^</code>) карактера се користи за подизање нечега, и доња црта (<code>_</code>) је за спуштање. Ако је више од једног израза подигнут или спуштен, они би требало да буду груписани користећи витичасте заграде (<code>{</code> and <code>}</code>).\nЗа степене, који имају више од једне цифре, окружите степен {}.\nДоња црта (<code>_</code>) може бити коришћен са вертикалном траком (<math> | </math>) да означи евалуацију користећи сабскрипт запис у математици:\n6 Разломци и биноми\nРазломак се прави командом. (да потсетим, то су редом ''врх(бројилац)'' и ''дно(именилац)''!). Исто тако, биномни коефицијент може бити записан коришћењем: command:\nТакође, могуће је користити команду без пакета:\nМожете уградити разломке, унутар разломака:\nПриметити да, када се појављује унутар другог разломка или у реду неког текста <math>\\tfrac{a}{b}</math>, разломак је знатно мањи него када се пише у математици. и команде форсирају коришћење одговарајућих стилова, или . Слично, и команде пишу биномне коефицијенте.\nДруги начин за писање разломака јесте коришћењем команде без пакета:\nЗа релативно једноставне разломке, посебно унутар текста, можда буде естетски боље користити степене и индексе:\nАко изгледа мало “опуштено” (превелики размак), ужа верзија може бити дефинисана убацивањем негативног размака\nАко планирате да га користите кроз цео документ, препоручује се пакет.\nПакет обезбеђује команду, да створи косе разломке. Употреба:\nАко се разломци користе као експоненте, витичасте заграде морају бити коришћене око команде:\n$x^\\frac{1}{2}$ % нема грешке\n$x^\\sfrac{1}{2}$ % грешка\n$x^{\\sfrac{1}{2$ % нема грешке\nУ неким случајевима, коришћење само пакета резултираће грешкама о одређеним недоступним облицима фонтова. У том случају, и пакети морају бити такође убачени.\nАлтернативно, пакет обезбеђује команду, која се користи слично као и .\n6.1 Континуирани разломци\nКонтинуиране разломке треба писати коришћењем команде:\n6.2 Множење два броја\nДа би множење направили визуелно сличним разломку, угњеждени низ може бити коришћен, на пример, множење бројева написаних један испод другог.\n7 Корен\nкоманда прави квадратни корен, који окружује израз. Прихвата опциони аргумент, који је спецификован у угластим заградама (<code>[</code> и <code>]</code>), како би променио величину:\nНеки људи воле писање квадратног корена затварањем истог преко његовог садржаја. Овај метод чини јаснијим оно што се налази у простору коренског знака. Ова навика се не користи често када пишемо преко компјутера, али ако још увек хоћете да промените излаз квадратног корена, LaTeX Вам даје ту могућност. Само додајте следећи код у уводу вашег документа:\nОвај TeX код прво преименује команду као , онда поново дефинише у условима старог, додавањем нечега више. Нови квадратни корен се може видети на слици на левој, у поређењу са старим на десној страни. Нажалост, овај код неће радити ако желите вишеструке коренове: ако покушате да напишете <math>\\sqrt[b]{a}</math> као }\nМеђутим, ово захтева пакет\n8 Суме и интеграли\nи команде редом убацују суму и интеграл, са границама обележеним каретом (<code>^</code>) и доњом цртом (<code>_</code>). Типичне нотације за суму су:\nили\nГранице интеграла се пишу по истом принципу. Такође је битно претставити интеграционе промењиве усправним “d”, што се, у математичком моду, одржава кроз \\mathrm{} команду, и одвојити је малим разломком од остатка интеграла, што се постиже \\, командом.\nПостоје и друге \"велике\" команде које функционишу на сличан начин:\n<code>\\sum</code>, <math>\\sum \\,</math>, <code>\\prod</code>, <math>\\prod</math>, <code>\\coprod</code>, <math>\\coprod</math>\n<code>\\bigoplus</code>, <math>\\bigoplus</math>, <code>\\bigotimes</code>, <math>\\bigotimes</math>, <code>\\bigodot</code>, <math>\\bigodot</math>\n<code>\\bigcup</code>, <math>\\bigcup</math>, <code>\\bigcap</code>, <math>\\bigcap</math>, <code>\\biguplus</code>, <math>\\biguplus</math>\n<code>\\bigsqcup</code>, <math>\\bigsqcup</math>, <code>\\bigvee</code>, <math>\\bigvee</math>, <code>\\bigwedge</code>, <math>\\bigwedge</math>\n<code>\\int</code>, <math>\\int</math>, <code>\\oint</code>, <math>\\oint</math>, <code>\\iint</code>, <math>\\iint</math>\n<code>\\iiint</code>, <math>\\iiint</math>, <code>\\iiiint</code>, <math>\\iiiint</math>, <code>\\idotsint</code>, <math>\\int \\! \\cdots \\! \\int</math>\nЗа више интеграционих симбола, укључујући и оне који нису саджане уобичајним компјутер модерним фонтом, пробајте пакет.\nкоманда дозвољава коришћење , за писање граница у више редова:\nАко желите да границе интеграла буду конкретно изнад и испод симбола (као код суме), користите команду:\nМеђутим, ако желите да ово ради за СВЕ интегралеHowever, пожељно је да спецификујете опцију, при учитавању пакета:\nЗа веће интеграле, можете корстити личне декларације, или пакет .\n9 Заграде\n''Како користити заграде у једначинама, које се простиру у више редова, описано је LaTeX/Напреднија математика поглављу.''\nУпотреба граничника, као што су загдаре, постаје битна када се суочавате са било чим, па чак и тривијалним једначинама. Без њих, формуле могу постати двосмислене. Такође, посебни типови математичких структура, какве су матрице, типично се ослањају на граничнике, који би их затворили.\nПостоји велики избор доступних граничника у LaTeXу:\nгде се \\lbrack и \\rbrack могу користити уместо [ and ].\n9.1 Аутоматско димензионисање\nВеома често ће се, математичке особине, разликовати у величини, у том случају, граничници, који окружују израз, треба адекватно да варирају. Ово се може аутоматски постићи коришћењем , , и команди. Било који, од претходних граничника, се могу користити у комбинацији са овим:\nВитичасте заграде се различито дефинишу коришћењем ,\nАко је граничник потребан само на једној страни израза, онда се невидљиви граничник на другој страни може написати коришћењем периода (<code>.</code>).\n9.2 Ручно димензионисање\nУ одређеним ситуацијама, димензионисање одрађено од и команди, може да не буде пожељно, или можете, једноставно, желети финију контролу граничних величина. У том случају, , , и модификаторске команде могу бити коришћене:\nОве команде се примарно корисне када се суочавате са угнежђеним граничницима. На пример, за време писања\nприметимо да и команде дају исте граничнике као и они угнежђени. Да бисмо ово поправили, пишемо\nРучно димензионисање може, такође, бити корисно када је једначина превелика, протеже се до краја странице, и мора се поделити у два реда коришћењем усклађене команде. Иако, команде и могу бити коришћене за баланцирање граничника у сваком реду, ово може довести до погрешних гричних величина. Штавише, ручно димензионисање може бити коришћено за избегавање превише великих граничника ако се или слична команда појави између граничника.\n9.3 Куцање интервала\nЗа означавање отворених и полу отворених интервала, користе се ознаке ]a,b[, (a,b), ]a,b], (a,b], [a,b[ и [a,b). Ако се користи угласта заграда, онда се интервал мора ставити између витичастих заграда (<code>{</code> and <code>}</code>), како би имали тачан размак. Слично, ако (полу)отворен интервал почиње негативним бројем, онда тај број, укључујући и знак “минус” мора бити стављен у витичасте заграде, тако да LaTeX разуме да је “минус” симбол унарна операција. Упоредите:\n10 Матрице и низови\nОсновна матрица може бити креирана користећи окружење: заједно са другим табличним структурамаin, улази се спецификују редом, са колонама одвојеним коришћењем амперсенда и новим редовима, одвојеним дуплом косом цртом\nДа бисте наместили поравнање колона у табели, користите верзију са звездицом:\nПоравнање по “дифолту” је , али може бити било који валидан тип колоне у окружењу.\nМеђутим, матрице су обично затворене у граничницима неке врсте, и док је могуће користити <code>\\left</code> и <code>\\right</code> commands, постоје многобројна друга дефинисана окружења, која аутоматски укључују граничнике:\nИме окљужења, Заграде које окружују, Бележке\n, <math>( \\, ) </math>, центрира колоне по “дифолту”\n, <math>( \\, ) </math>, омогућава да одредите поравнање колона у опционим параметрима\n, <math>[ \\, ] </math>, центрира колоне по “дифолту”\n, <math>[ \\, ] </math>, омогућава да одредите поравнање колона у опционим параметрима\n, <math>\\{ \\, \\} </math>, центрира колоне по “дифолту”\n, <math>\\{ \\, \\} </math>, омогућава да одредите поравнање колона у опционим параметрима\n, <math> \\, </math>, центрира колоне по “дифолту”\n, <math> \\, </math>, омогућава да одредите поравнање колона у опционим параметрима\n, <math>\\ \\, \\ </math>, центрира колоне по “дифолту”\n, <math>\\ \\, \\ </math>, омогућава да одредите поравнање колона у опционим параметрима\nЗа време писања матрица произвољних величина, уобичајно је користити хоризонталне, вертикалне и дијагоналне триплете тачака, како би испунили одређене колоне и редове. Ово се може спецификовати коришћењем редом , и :\nУ неким ситуацијама, можда ћете желети финију контролу равнања унутар сваке колоне, или можда желети да убаците редове између колона или редова. Ово се може постићи коришћењен окружења, што је, суштински, математичка верзија <code>tabular</code> environment, које захтева да колоне буду претходно наведене:\nМожете видети да AMS матрична класа окружења не оставља довољно простора, када се користи истовремено са разломцима, резултирајући излаз сличан овоме:\n<math>\nM = \\begin{bmatrix}\n\\frac{5}{6} & \\frac{1}{6} & 0\\\\\n\\frac{5}{6} & 0 & \\frac{1}{6}\\\\\n0 & \\frac{5}{6} & \\frac{1}{6}\n\\end{bmatrix}\n</math>\nДа бисте контрирали овом проблему, убаците додатни простор са опционим параметром у команду:\nАко вам затребају \"границе\" или \"индекси\" у матрици, основни TeX обезбеђује макро\n10.1 Матрице у тексту\nКако бисте убацили мало матрицу, а да притом не повећате ред који је садржи, користите окружење:\n11 Додавање текста у једначинама\nМатематичко окружење се разликује од текстуалног у представљању текста. Ево примера за покушај приказивања текста унутар математичког окружења:\nПостоје два приметна проблема: нема размака између речи или бројева, и слова су у “италик” фонту и са већим размаком него обично. Оба проблема су, једноставно, артефакти математичког мода, у којем се опходи према њима као математичким исказима: размаци су игнорисани (LaTeX ставља размаке у математици по својим правилима), и сваки карактер је одвојен елемент (тако да нису позиционирани толико блиско као у нормалном тексту).\nПостоји више начина за тачно додавање текста. Типичан начин јесте “замотавање” текста командом (слична команда је , премда ово ствара проблеме са сабскриптом, и има мање описно име). Да видимо шта се догађа када је горња једначина адаптирана:\nТекст изгледа боље. Међутим, нема празнина између бројева и слова. Нажалост, дужни сте да их експлицитно додате. Постоји доста начина за додавање размака између математичких елемената, али због једноставности можемо само додати размак у команду.\n11.1 Форматиран текст\nКоришћење је у реду и даје основни резултат. Ипак, постоји алтернатива која даје већу флексибилност. Можете се вратити на увод команди за форматирање фонтова, као што су , , , итд. Ове команде тачно форматирају аргументе, нпр., даје болдирани текст. Ове команде су једнако валидне унутар математичког окружења, када је у питању убацивање текста. Предност овога јесте у томе што можете имати бољу контролу око форматирања фонтова (слова), више него у стандардном тексту унутар .\n12 Форматирање математичких симбола\nСада можемо да форматирамо текст; али шта је са форматирањем математичких израза? Постоји комплет команди форматирања, који је веома сличан управо коришћеном форматирању фонта, осим што су специфично циљани на текст у математичком моду (захтевају )\nLaTeX команда, Узорак, Опис, Честа употреба\n(или једноставно изоставити било коју команду), <math>ABCDEF~abcdef~123456\\,</math>, Обичан математички фонт, Већина математичких нотација\n<math>\\mathrm{ABCDEF~abcdef~123456}\\,</math>, Ово је обичан или нормалан фонт, без “италика”, Мерне јединице, функције сачињене од једне речи(тригонометрија)\n<math>\\mathit{ABCDEF~abcdef~123456}\\,</math>, “Италик” фонт, Функције сачињене од више слова или имена варијабли. У поређењу са <code>\\mathnormal</code>, речи су одвојене природније и бројеви су, такође, на “италик” фонту.\n<math>\\mathbf{ABCDEF~abcdef~123456}\\,</math>, “Болд” фонт, Вектори\n<math>\\mathsf{ABCDEF~abcdef~123456}\\,</math>, Бесерифни\n<math>\\mathtt{ABCDEF~abcdef~123456}\\,</math>, ”Моноспејс” фонт\n<math>\\mathfrak{ABCDEF~abcdef~123456}\\,</math>, Фрактур, Скоро канонски фонт за алгебру, са супскриптом која се користи да означи папире Новог Завета, идеала у теорији прстена.\n<math>\\mathcal{ABCDEF}\\,</math>, Калиграфија (само велика слова), Често се користи за снопове/шеме и категорије, користи се да означи криптографичке концепте као што је ''алфабет дефиниција'' (<math>\\mathcal{A}</math>), ''простор поруке'' (<math>\\mathcal{M}</math>), ''простор шифрата'' (<math>\\mathcal{C}</math>) and ''простор кључева'' (<math>\\mathcal{K}</math>); “Клиново” <math>\\mathcal{O}</math>; “давање имена конвенцијама у описној логици”; Лапласова трансформација (<math>\\mathcal{L}</math>) и Фуријеов ред (<math>\\mathcal{F}</math>)\n(захтева или пакет), <math>\\mathbb{ABCDEF}\\,</math>, ”Блекборд” болд (само велика слова), Користи се за означавање специјалних комплета (нпр. реалних бројева)\n(захтева пакет), Скрипта (само велика слова), Алтернативни фонт за категорије и шеме.\nЕво команде форматирања могу “окружити” читаве једначине, и то не само на текстуалним елементима: они само форматирају слова, бројеве и велика грчка слова, и остале математичке команде су непромењене.\nБолдирана мала грчка слова или остали симболи користе команду; ово ће само радити ако постоји “болд” верзија симбола у тренутном фонту. Као последње уточиште постоји команда (“болд” сиромашног човека): ово штампа више верзија карактера који се мало разликују један од другог.\n12.1 Акценти\nШта радити када останете без симбола и фонтова? Следећи корак је коишћење акцената:\n<code>a' or a^{\\prime}</code>, <math>a'\\,</math>, <code>a''</code>, <math>a''\\,</math>\n<code>\\hat{a}</code>, <math>\\hat{a} \\,</math>, <code>\\bar{a}</code>, <math>\\bar{a} \\,</math>\n<code>\\grave{a}</code>, <math>\\grave{a} \\,</math>, <code>\\acute{a}</code>, <math>\\acute{a} \\,</math>\n<code>\\dot{a}</code>, <math>\\dot{a} \\,</math>, <code>\\ddot{a}</code>, <math>\\ddot{a} \\,</math>\n<code>\\not{a}</code>, <math>\\not{a} \\,</math>, <code>\\mathring{a}</code>\n<code>\\overrightarrow{AB}</code>, <math>\\overrightarrow{AB} \\,</math>, <code>\\overleftarrow{AB}</code>, <math>\\overleftarrow{AB} \\,</math>\n<code>a</code>, <math>a\\,</math>, <code>a'</code>, <math>a'\\,</math>\n<code>\\overline{aaa}</code>, <math>\\overline{aaa} \\,</math>, <code>\\check{a}</code>, <math>\\check{a} \\,</math>\n<code>\\breve{a}</code>, <math>\\breve{a} \\,</math>, <code>\\vec{a}</code>, <math>\\vec{a} \\,</math>\n<code>\\dddot{a}</code>, <code>\\ddddot{a}</code>\n<code>\\widehat{AAA}</code>, <math>\\widehat{AAA} \\,</math>, <code>\\widetilde{AAA}</code>, <math>\\widetilde{AAA}</math>\n<code>\\widehat{AAA}</code>, <math>\\widehat{AAA} \\,</math>, <code>\\stackrel\\frown{AAA}</code>, <math>\\stackrel\\frown{AAA}</math>\n<code>\\tilde{a}</code>, <math>\\tilde{a} \\,</math>, <code>\\underline{a}</code>, <math>\\underline{a} \\,</math>\n13 Боја\nПакет , описан у Боје, дозвољава нам додавање боје нашој једначини. На пример,\nЈедини проблем је што ово ремети уобичајно форматирање око оператора. Да би поправили ово, ми га ограђујемо у окружењу, пошто је бинарна операција. Овај процес је описан .\n14 Плус и минус знаци\nLaTeX се носи са + и − знацима на два могућа начина. Најучесталији је бинарни оператор. Када се два математичка елемента појаве на било којој страни знака, претпоставља се да је у питању бинарна операција, и као таква, додељује размак на обе стране знака. Алтернативни начин је именовање знака. Ово је када означавате да ли је математичка једнакост позитивна или негативна. Ово је уобичајно за оно друго, пошто у математици, сви елементи се рачунају као позитивни, осим ако немају − префикс испред. У овом случају, желите да се знак појави близу одговарајућег елемента, како би показао њихову повезаност. Ако ставите + или − без ичега пре њега, али желите да се њим барата као бинарном операцијом, можете додати “невидљив” карактер пре оператора користећи . Ово може бити корисно ако пишете формуле у неколико редова, а нови ред почиње са = или +, на пример, онда можете поправити необична поравнања додавајући невидљиви карактер тамо где је то потребно.\nПлус-минус знак се пише као:\nСлично томе, такође, постоји минус-плус знак:\n15 Контрола хоризонталног размака\nLaTeX је, очигледно, веома добар у писању математике—то је био један од главних циљева језгра TeX система који LaTeX продужује. Међутим, не може се увек на њега ослонити да јасно интерпретира формуле, на начин на који сте Ви то урадили. Мора да направи одређене претпоставке када има двосмислених израза. Резултат може бити некоректан у смислу хоризонталног размака. У тим случајевима, излаз је још увек задовољавајући, ипак перфекционисти ће, без сумње, желети да фино подесе своје формуле, како би осигурали правилне хоризонталне размаке. Ово су, генерално, веома суптилна прилагођавања.\nПостоје други случајеви, где је LaTeX коректно обавио свој посао, али само желите да додате мало размака, можда додате коментар неки. На пример, у следећој једначини, пожељно је осигурати да постоји одређен размак између математике и текста.\nОвај код избацује грешку ако користите Miktex 2.9 и не избацује резултат, који је виђен као тачан.\nКористите \\mathrm уместо само \\text.\n(Приметити да конкретно овај пример може бити изражен елегантнијим кодом коришћењем окружења, обезбеђеног од пакета описаног у поглављу Напреднија математика.)\nLaTeX је дефинисао две команде које могу бити коришћене за убацивање хоризонталног размака било где у документу (не само у математици). То су и\nје размак једнак величини фонта. Дакле, ако користите “11pt” фонт, онда ће размак, обезбеђен од , такође бити “11pt” (наравно, хоризонтално). даје дупло већи размак од фонта. Као што можете видети из кода, у претходном примеру, -ови су коришћени за додавање размака између математике и текста.\nДакле, враћамо се на фино подешавање поменуто на почетку документа. Добар пример би био показивање једноставне једначине недефинисаног интеграла.\n<math>\\int y\\, \\mathrm{d}x</math>\nАко ћете ово покушати, можете и написати:\nМеђутим, ово не даје коректан резултат. LaTeX не поштује размак остављен у коду који означава да су ''y'' и d''x'' независни ентитети. Уместо тога, он их спаја све заједно. би, очигледно, био “претучен” у овој ситуацији—оно што је потребно јесу мали размаци који ће бити коришћени у оваквом примеру, и то је оно што LaTeX пружа:\nКоманда, Опис, Величина\nмали размак, 3/18 “quad”-а\nсредњи размак, 4/18 “quad”-а\nвелики размак, 5/18 “quad”-а\nнегативни размак, -3/18 “quad”-а\nНапомена: можете користити више од једне команде уколико Вам је потребан већи размак.\nДакле, да исправимо тренутни проблем:\nНегативни размак можда делује као чудна ствар за коришћење, међутим, не би било ту да од њега нема “неке” користи! Узмите следећи пример:\nМатрични исказ за приказивање биномних коефицијената је превише тапациран. Превилики је размак између заграде и саржаја унутар истих. Ово се лако може исправити додавањем пар негативних размака, после леве и пре десне заграде.\nУ сваком случају, ручно додавање размака треба избегавати кад год је то могуће: то чини изворни код комплекснијим и у супротности је са основним принципом “То што видиш је оно на шта си мислио” приступа. Најбоља ствар за чинити јесте дефинисање неких команди користећи све размаке које желите и онда, када користите своју команду, не треба да додајете више размаке. Касније, ако се предомислите када је у питању дужина хоризоналног размака, лако га можете променити, модификовањем команде коју сте раније дефинисали. Хајде да ово покажемо на примеру: ако желите ''d'' од ''dx'' у интегралу да буде у римском фонту и мало раздвојено од остатка. Ако желите да напишете овакав интеграл , можете дефинисати овакву команду:\nу уводу вашег документа. Изаврали смо само зато што потсећа да је \"d\" замењено и зато што је брзо за куцање. На тај начин, код Вашег интеграла постаје . Сада, када год пишете интеграл, само морате да користите уместо \"d\", и сви Ваши интеграли ће имати исти стил. Ако се предомислите, само треба да промените дефиницију у уводу, и сви Ваши интеграли ће се променити по дефиницији.\n16 Ручно одређивање стила формуле\nДа ручно прикажете фрагмент формуле користећи тесктуални стил, окружите фрагмент витичастим заградама и ставите префикс фрагменту уз помоћ . Заграде су обавезне због макро мења стање приказивача, приказивајући све остале делове математике у текстуалном стилу. Заграде лимитирају промену стања на само фрагмент у истим. На пример, за коришћење текстуалног стила само за збир симбола у суми, унели бисте\nИста ствар, али као команда, изгледала би овако:\nПриметите додатне заграде. Само један пар око израза неће бити довољан. То би изазвало да свака каснија математика буде приказана коришћењем текстуалног стила.\nДа прикажете део формуле, коришћењем приказивачког стила, урадите исту ствар, али користите .\n17 Напреднија математика: “AMS Math” пакет\n“AMS” (“American Mathematical Society”) математички пакет јесте моћан пакет који прави виши слој апстракција у математичком LaTeX језику; ако га користите, олакшаће Вам живот. Неке уведене команде пакета ће учини да друге основне LaTeX команде делују застарело: како бисте одржавали константност у финалном излазу, боље би било да користите команде, кад год је то могуће. Ако тако учините, добићете елегантан излаз без бриге о поравнању и другим детаљима, чинећи изворни код читким. Ако желите да га корисистите, у увод морате ово да убаците:\n17.1 Увођење тачака у формуле\nдефинише такође команду, што је генерализација већ постојеће . Можете користити и у текстуалном и математичком моду и LaTeX ће је заменити са три тачке \"…\" , али ће одлучити на основу контекста да ли да га стави на дну као (као ) или центирано (као ).\n17.2 Тачке\nLaTeX даје неколико команди за убацивање тачака (елипси) у Вашу формулу. Ово може бити посебно корисно ако пишете велике матрице и избегавате елементе. Пре свега, ево основни команди везаних за тачке које LaTeX обезбеђује:\nКод, Излаз, Коментар\n<math>\\dots</math>, опште тачке , коришћене у тексту (такође, изван формуле). Аутоматски сређује размаке пре и после себе, по контексту, то је команда вишег реда.\n<math>\\ldots</math>, излаз је сличан претходном, али нема аутоматског сређивања размака; ради на нижем нивоу.\n<math>\\cdots</math>, Тачке су центриране релативно у односу на висину слова. Такође, постоји бинарни оператор множења, <code>\\cdot</code>, поменут испод.\n<math>\\vdots</math>, Вертикалне тачке.\n<math>\\ddots</math>, Дијагоналне тачке.\nИнверзне дијагоналне тачке (захтевају пакет).\n<math>\\ldots \\ldots</math>, Користе се у матрицама, прави ред тачака које се шире кроз ''n'' колона.\nУместо коришћења и , треба да користите семантички оријентисане команде. Тиме постаје могуће, у лету, адаптирати свој документ другачијим конвенцијама, у слчају (на пример) да ,прате да пошаљете издавачу који инсистира на праћењу “кућне” традиције. Уобичајни третман за различите врсте прати конвенције Америчког друштва математичара.\nКод, Излаз, Коментар\nза тачке са зарезима\nза тачке са бинарним операторима/релацијама\nза тачке множења\nза тачке у интегралима\nза остале тачке (ниједне од наведених)\n18 Листа математичких симбола\nСви дефинисани математички симболи из \\TeX\\ пакета набројани су испод. Још симбола је доступно из додатних пакета.\n+ Симболи релација\nSymbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script\n<math><\\,</math>, <code><</code>, <math>>\\,</math>, <code>></code>, <math>=\\,</math>, <code>=</code>, <math>\\parallel\\,</math>, <code>\\parallel</code>, <math>\\nparallel\\,</math>, <code>\\nparallel</code><math>\\leq\\,</math>, <code>\\leq</code>, <math>\\geq\\,</math>, <code>\\geq</code>, <math>\\doteq\\,</math>, <code>\\doteq</code>, <math>\\asymp\\,</math>, <code>\\asymp</code>, <math>\\bowtie\\,</math>, <code>\\bowtie</code><math>\\ll\\,</math>, <code>\\ll</code>, <math>\\gg\\,</math>, <code>\\gg</code>, <math>\\equiv\\,</math>, <code>\\equiv</code>, <math>\\vdash\\,</math>, <code>\\vdash</code>, <math>\\dashv\\,</math>, <code>\\dashv</code><math>\\subset\\,</math>, <code>\\subset</code>, <math>\\supset\\,</math>, <code>\\supset</code>, <math>\\approx\\,</math>, <code>\\approx</code>, <math>\\in\\,</math>, <code>\\in</code>, <math>\\ni\\,</math>, <code>\\ni</code><math>\\subseteq\\,</math>, <code>\\subseteq</code>, <math>\\supseteq\\,</math>, <code>\\supseteq</code>, <math>\\cong\\,</math>, <code>\\cong</code>, <math>\\smile\\,</math>, <code>\\smile</code>, <math>\\frown\\,</math>, <code>\\frown</code><math>\\nsubseteq\\,</math>, <code>\\nsubseteq</code>, <math>\\nsupseteq\\,</math>, <code>\\nsupseteq</code>, <math>\\simeq\\,</math>, <code>\\simeq</code>, <math>\\models\\,</math>, <code>\\models</code>, <math>\\notin\\,</math>, <code>\\notin</code><math>\\sqsubset\\,</math>, <code>\\sqsubset</code>, <math>\\sqsupset\\,</math>, <code>\\sqsupset</code>, <math>\\sim\\,</math>, <code>\\sim</code>, <math>\\perp\\,</math>, <code>\\perp</code>, <math>\\mid\\,</math>, <code>\\mid</code><math>\\sqsubseteq\\,</math>, <code>\\sqsubseteq</code>, <math>\\sqsupseteq\\,</math>, <code>\\sqsupseteq</code>, <math>\\propto\\,</math>, <code>\\propto</code>, <math>\\prec\\,</math>, <code>\\prec</code>, <math>\\succ\\,</math>, <code>\\succ</code><math>\\preceq\\,</math>, <code>\\preceq</code>, <math>\\succeq\\,</math>, <code>\\succeq</code>, <math>\\neq\\,</math>, <code>\\neq</code>, <math>\\sphericalangle\\,</math>, <code>\\sphericalangle</code>, <math>\\measuredangle\\,</math>, <code>\\measuredangle</code>\n+ Бинарне операције\nSymbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script\n<math>\\pm\\,</math>, <code>\\pm</code>, <math>\\cap\\,</math>, <code>\\cap</code>, <math>\\diamond\\,</math>, <code>\\diamond</code>, <math>\\oplus\\,</math>, <code>\\oplus</code><math>\\mp\\,</math>, <code>\\mp</code>, <math>\\cup\\,</math>, <code>\\cup</code>, <math>\\bigtriangleup\\,</math>, <code>\\bigtriangleup</code>, <math>\\ominus\\,</math>, <code>\\ominus</code><math>\\times\\,</math>, <code>\\times</code>, <math>\\uplus\\,</math>, <code>\\uplus</code>, <math>\\bigtriangledown\\,</math>, <code>\\bigtriangledown</code>, <math>\\otimes\\,</math>, <code>\\otimes</code><math>\\div\\,</math>, <code>\\div</code>, <math>\\sqcap\\,</math>, <code>\\sqcap</code>, <math>\\triangleleft\\,</math>, <code>\\triangleleft</code>, <math>\\oslash\\,</math>, <code>\\oslash</code><math>\\ast\\,</math>, <code>\\ast</code>, <math>\\sqcup\\,</math>, <code>\\sqcup</code>, <math>\\triangleright\\,</math>, <code>\\triangleright</code>, <math>\\odot\\,</math>, <code>\\odot</code><math>\\star\\,</math>, <code>\\star</code>, <math>\\vee\\,</math>, <code>\\vee</code>, <math>\\bigcirc\\,</math>, <code>\\bigcirc</code>, <math>\\circ\\,</math>, <code>\\circ</code><math>\\dagger\\,</math>, <code>\\dagger</code>, <math>\\wedge\\,</math>, <code>\\wedge</code>, <math>\\bullet\\,</math>, <code>\\bullet</code>, <math>\\setminus\\,</math>, <code>\\setminus</code><math>\\ddagger\\,</math>, <code>\\ddagger</code>, <math>\\cdot\\,</math>, <code>\\cdot</code>, <math>\\wr\\,</math>, <code>\\wr</code>, <math>\\amalg\\,</math>, <code>\\amalg</code>\n+ Комплет и/или логичке нотације\nSymbol, Script, Symbol, Script\n<math>\\exists\\,</math>, <code>\\exists</code>, <math>\\rightarrow\\,</math>, <code>\\rightarrow</code> or <code>\\to</code><math>\\nexists\\,</math>, <code>\\nexists</code>, <math>\\leftarrow\\,</math>, <code>\\leftarrow</code> or <code>\\gets</code><math>\\forall\\,</math>, <code>\\forall</code>, <math>\\mapsto\\,</math>, <code>\\mapsto</code><math>\\neg\\,</math>, <code>\\neg</code>, <math>\\implies\\,</math>, <code>\\implies</code><math>\\subset\\,</math>, <code>\\subset</code>, <math>\\Rightarrow\\,</math>, <code>\\Rightarrow</code> or <code>\\implies</code><math>\\supset\\,</math>, <code>\\supset</code>, <math>\\leftrightarrow\\,</math>, <code>\\leftrightarrow</code><math>\\in</math>, <code>\\in</code>, <math>\\iff\\,</math>, <code>\\iff</code><math>\\notin\\,</math>, <code>\\notin</code>, <math>\\Leftrightarrow\\,</math>, <code>\\Leftrightarrow</code> (preferred for equivalence (iff))\n<math>\\ni\\,</math>, <code>\\ni</code>, <math>\\top\\,</math>, <code>\\top</code><math>\\land\\,</math>, <code>\\land</code>, <math>\\bot\\,</math>, <code>\\bot</code><math>\\lor\\,</math>, <code>\\lor</code>, <math>\\emptyset\\,</math> and <math>\\varnothing\\,</math>, <code>\\emptyset</code> and <code>\\varnothing</code>\n+ Заграде\nSymbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script\n<math> \\,</math>, <code> </code>, <math>\\ \\,</math>, <code>\\ </code>, <math>/\\,</math>, <code>/</code>, <math>\\backslash\\,</math>, <code>\\backslash</code><math>\\{\\,</math>, <code>\\{</code>, <math>\\}\\,</math>, <code>\\}</code>, <math>\\langle\\,</math>, <code>\\langle</code>, <math>\\rangle\\,</math>, <code>\\rangle</code><math>\\uparrow\\,</math>, <code>\\uparrow</code>, <math>\\Uparrow\\,</math>, <code>\\Uparrow</code>, <math>\\lceil\\,</math>, <code>\\lceil</code>, <math>\\rceil\\,</math>, <code>\\rceil</code><math>\\downarrow\\,</math>, <code>\\downarrow</code>, <math>\\Downarrow\\,</math>, <code>\\Downarrow</code>, <math>\\lfloor\\,</math>, <code>\\lfloor</code>, <math>\\rfloor\\,</math>, <code>\\rfloor</code>\nБелешка: За коришћење грчких слова у LaTeXу, која имају исти изглед као њихови римски еквиваленти, само користите римску форму: e.g., “A” уместо “Alpha”, “B” уместо “Beta”, итд.\n+ Грчка слова\nSymbol, Script, Symbol, Script\n<math>\\Alpha\\,</math> and <math>\\alpha\\,</math>, <code>A</code> and <code>\\alpha</code>, <math>\\Nu\\,</math> and <math>\\nu\\,</math>, <code>N</code> and <code>\\nu</code><math>\\Beta\\,</math> and <math>\\beta\\,</math>, <code>B</code> and <code>\\beta</code>, <math>\\Xi\\,</math> and <math>\\xi\\,</math>, <code>\\Xi</code> and <code>\\xi</code><math>\\Gamma\\,</math> and <math>\\gamma\\,</math>, <code>\\Gamma</code> and <code>\\gamma</code>, <math>\\Omicron\\,</math> and <math>\\omicron\\,</math>, <code>O</code> and <code>o</code><math>\\Delta\\,</math> and <math>\\delta\\,</math>, <code>\\Delta</code> and <code>\\delta</code>, <math>\\Pi\\,</math>, <math>\\pi\\,</math> and <math>\\varpi</math>, <code>\\Pi</code>, <code>\\pi</code> and <code>\\varpi</code><math>\\Epsilon\\,</math>, <math>\\epsilon\\,</math> and <math>\\varepsilon\\,</math>, <code>E</code>, <code>\\epsilon</code> and <code>\\varepsilon</code>, <math>\\Rho\\,</math>, <math>\\rho\\,</math> and <math>\\varrho\\,</math>, <code>P</code>, <code>\\rho</code> and <code>\\varrho</code><math>\\Zeta\\,</math> and <math>\\zeta\\,</math>, <code>Z</code> and <code>\\zeta</code>, <math>\\Sigma\\,</math>, <math>\\sigma\\,</math> and <math>\\varsigma\\,</math>, <code>\\Sigma</code>, <code>\\sigma</code> and <code>\\varsigma</code><math>\\Eta\\,</math> and <math>\\eta\\,</math>, <code>H</code> and <code>\\eta</code>, <math>\\Tau\\,</math> and <math>\\tau\\,</math>, <code>T</code> and <code>\\tau</code><math>\\Theta\\,</math>, <math>\\theta\\,</math> and <math>\\vartheta\\,</math>, <code>\\Theta</code>, <code>\\theta</code> and <code>\\vartheta</code>, <math>\\Upsilon\\,</math> and <math>\\upsilon\\,</math>, <code>\\Upsilon</code> and <code>\\upsilon</code><math>\\Iota\\,</math> and <math>\\iota\\,</math>, <code>I</code> and <code>\\iota</code>, <math>\\Phi\\,</math>, <math>\\phi\\,</math>, and <math>\\varphi\\,</math>, <code>\\Phi</code>, <code>\\phi</code> and <code>\\varphi</code><math>\\Kappa\\,</math>, <math>\\kappa\\,</math> and <math>\\varkappa\\,</math>, <code>K</code>, <code>\\kappa</code> and <code>\\varkappa</code>, <math>\\Chi\\,</math> and <math>\\chi\\,</math>, <code>X</code> and <code>\\chi</code><math>\\Lambda\\,</math> and <math>\\lambda\\,</math>, <code>\\Lambda</code> and <code>\\lambda</code>, <math>\\Psi\\,</math> and <math>\\psi\\,</math>, <code>\\Psi</code> and <code>\\psi</code><math>\\Mu\\,</math> and <math>\\mu\\,</math>, <code>M</code> and <code>\\mu</code>, <math>\\Omega\\,</math> and <math>\\omega\\,</math>, <code>\\Omega</code> and <code>\\omega</code>\n+ Остали симболи\nSymbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script\n<math>\\partial\\,</math>, <code>\\partial</code>, <math>\\imath\\,</math>, <code>\\imath</code>, <math>\\Re\\,</math>, <code>\\Re</code>, <math>\\nabla\\,</math>, <code>\\nabla</code>, <math>\\aleph\\,</math>, <code>\\aleph</code><math>\\eth\\,</math>, <code>\\eth</code>, <math>\\jmath\\,</math>, <code>\\jmath</code>, <math>\\Im\\,</math>, <code>\\Im</code>, <math>\\Box\\,</math>, <code>\\Box</code>, <math>\\beth\\,</math>, <code>\\beth</code><math>\\hbar\\,</math>, <code>\\hbar</code>, <math>\\ell\\,</math>, <code>\\ell</code>, <math>\\wp\\,</math>, <code>\\wp</code>, <math>\\infty\\,</math>, <code>\\infty</code>, <math>\\gimel\\,</math>, <code>\\gimel</code>\n+Тригонометријске функције\nSymbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script, Symbol, Script\n<math>\\sin\\,</math>, <code>\\sin</code>, <math>\\arcsin\\,</math>, <code>\\arcsin</code>, <math>\\sinh\\,</math>, <code>\\sinh</code>, <math>\\sec\\,</math>, <code>\\sec</code><math>\\cos\\,</math>, <code>\\cos</code>, <math>\\arccos\\,</math>, <code>\\arccos</code>, <math>\\cosh\\,</math>, <code>\\cosh</code>, <math>\\csc\\,</math>, <code>\\csc</code><math>\\tan\\,</math>, <code>\\tan</code>, <math>\\arctan\\,</math>, <code>\\arctan</code>, <math>\\tanh\\,</math>, <code>\\tanh</code><math>\\cot\\,</math>, <code>\\cot</code>, <math>\\arccot\\,</math>, <code>\\arccot</code>, <math>\\coth\\,</math>, <code>\\coth</code>\n19 Резиме\nКао што можете видети, куцање математике може бити понекад тешко. Међутим, јер LaTeX нуди толико контроле, можете добити веома професионално откуцану математику са релативно мало труда (када уђете у штос, наравно!). Било би могуће наставити са темом математике, јер делује као да нема крај. Међутим, овим “туторијалом”, требало би брзо да ухватите прикључак.\n20 Белешке\n21 Спољни линкови\n** : applet for looking up LaTeX symbols by drawing them\n****\nen:LaTeX/Mathematics\npl:LaTeX/Matematyka", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0", "word_count": 4591, "cyrillic": 0.812}
{"id": "12094", "title": "Списак бораца палих у Балканским и Првом светском рату с територије општине Пожега", "text": "Списак бораца палих у Балканским и Првом светском рату с територије општине Пожега настао је као резултат опсежних истраживања спроведених 1976–1977. године: ишчитавања матичних књига умрлих, спомен-плоча, епитафа са надгробника и крајпуташа, као и разговора са преживелим борцима и појединим грађанима који су по сећању могли да дају податке. Спискове је приредио Драгољуб Муњић. Објављени су 1978. године у књизи „Пожега и околина”.\nЗа три села (Пилатовићи, Прилипац, Лопаш) која су до 1946. године припадала Драгачевском срезу, постоје и знатно комплетнији спискови преузети из књиге Милисава Д. Протића „Драгачево и његови славни синови” (1940).\n'' Напомена: могуће да спискови да нису потпуни, због временске дистанце и недостатка поузданих извора.''\n1 Пожега (варош)\n* Алексић Крста\n* Анђелић Миленко\n* Антонијевић Милојко\n* Антонијевић Боривоје\n* Божанић Драгослав\n* Васић Момчило\n* Власоњић Симеун\n* Вукановић Јован\n* Вукановић Милан\n* Вранешевић Митар\n* Глишић Видосав\n* Глишић Стојадин\n* Гојгић Милун\n* Гудурић Мијо\n* Давидовић Радоје\n* Дакић Страхиња, мајор\n* Дрндаревић Јеврем\n* Дуковић Рајко\n* Дуковић Јеврем\n* Ђајић Настас\n* Ђокић Велимир\n* Ђокић Паун\n* Зечевић Манојле\n* Зечевић Миленко\n* Игњатовић Владимир\n* Јевтић Сретен\n* Јовановић Благоје\n* Јовановић Чедомир\n* Јовановић Јован\n* Јордовић Драгољуб\n* Каргановић Михаило\n* Ковачевић Васо\n* Ковачевић Радиша\n* Ковачевић Будимир\n* Костић Драгомир, капетан I класе\n* Костић Младен\n* Лазаревић Тома\n* Лукић Радомир\n* Максић Љубомир\n* Малопарац Добривоје\n* Мандић Милисав\n* Мандић Андрија\n* Маслаћ Љубо\n* Матијевић Милан\n* Матијевић Михаило\n* Мијатовић Стеван\n* Милијановић Милан\n* Митровић Миленко\n* Митровић Рајо\n* Митровић Војо\n* Милосављевић Владимир\n* Миловановић Симо\n* Милићевић Велимир\n* Милићевић Ђорђе\n* Милосављевић Чедомир\n* Миловановић Славко\n* Недић Танасије\n* Нешић Василије\n* Нешковић Владимир\n* Обреновић Милован\n* Павловић Александар\n* Пајић Милосав\n* Перишић Гојко\n* Перишић Владимир\n* Петровић Веселин\n* Поп-Драгић Алекса\n* Поповић Чедомир\n* Поповић Ђорђе\n* Радмиловић Богољуб\n* Радмиловић Боривоје\n* Радовановић Сретен\n* Радовић Прокопије\n* Радовић Видак\n* Рисимовић Јанићије\n* Ристивојевић Драгомир\n* Ршумовић Милун\n* Савовић Остоја\n* Савовић Василије\n* Симеуновић Миљко\n* Симић Градимир\n* Симић Михаило\n* Симовић Димитрије\n* Симовић Теофило\n* Симовић Светозар\n* Симовић Никола\n* Симовић Лазар, капетан\n* Смиљанић Стојан\n* Смиљанић Драгомир\n* Смиљанић Ристо\n* Смиљанић Милан\n* Спасић Сотир\n* Спасојевић Драгомир\n* Сретеновић Ђорђе\n* Стевановић Синиша\n* Стевановић Драгомир\n* Стефановић Миле\n* Томашевић Тимотије\n* Томић Страјин\n* Тошић Драгомир\n* Трипковић Лазар, капетан\n* Туцовић Алекса\n* Урошевић Милосав\n* Чолић Михаило, капетан I класе\n* Чоловић Рашо\n2 Бакионица\n* Бабић Чедомир\n* Бабић Живко\n* Бабић Велисав\n* Богдановић Здравко\n* Богдановић Милан\n* Богдановић Иван\n* Бојић Милан\n* Бојић Добривоје\n* Бојић Остоја\n* Бојић Радомир\n* Бојић Милорад\n* Бојић Илија\n* Бојић Павле\n* Бојић Војислав\n* Глишић Миленко\n* Глишић Глишо\n* Дашевић Милосав\n* Дашевић Војислав\n* Живковић Илија\n* Илић Ненад\n* Јанковић Милан\n* Јанковић Станоје\n* Јанковић Драго\n* Јовићевић Чедомир\n* Кандић Велимир\n* Кандић Влајко\n* Кандић Андрија\n* Коларевић Станислав\n* Коларевић Урош\n* Котарац Војимир\n* Котарац Влајко\n* Котарац Марко\n* Манојловић Тодор\n* Манојловић Светозар\n* Марјановић Тихомир\n* Марјановић Чедомир\n* Марковић Недељко\n* Николић Велимир\n* Николић Мојсо\n* Николић Јован\n* Секулић Остоја\n* Секулић Божидар\n* Симовић Стево\n* Тешовић Драгутин\n* Цветић Петар\n3 Велика Јежевица\n* Аксентијевић Александар\n* Арсић Војислав\n* Арсић Живко\n* Арсић Бошко\n* Арсић Вукашин\n* Арсић Исидор\n* Богићевић Радоје\n* Богићевић Радојица\n* Богићевић Александар\n* Богићевић Благоје\n* Делић Никифор\n* Делић Глигорије\n* Делић Павле\n* Делић Влајисав\n* Делић Миленко\n* Делић Рајко\n* Делић Милош\n* Делић Љубомир\n* Делић Теофило\n* Делић Средоје\n* Делић Витомир\n* Деспотовић Никола\n* Деспотовић Милорад\n* Ђоковић Будимир\n* Ђоковић Теофило\n* Ђоковић Чедомир\n* Ђурић Светислав\n* Ђурић Сретен — Страјин\n* Ђурић Петар\n* Ђурић Војин\n* Ђурић Новко\n* Ђурић Милосав\n* Јелић Гвозден\n* Јелић Драгутин\n* Јелић Станоје\n* Јелић Тијосав\n* Јелић Велимир\n* Јелић Марко\n* Јелић Добросав\n* Јелић Никола\n* Јовановић Никифор\n* Јованић Ивко\n* Јованић Војислав\n* Јованић Властимир\n* Јованић Павле\n* Лазаревић Марко\n* Лазаревић Будимир\n* Лазаревић Маринко\n* Марковић Зарија\n* Марковић Чедомир\n* Марковић Милун\n* Марковић Перко\n* Марковић Божидар\n* Матовић Бошко\n* Матовић Пантелија\n* Матовић Јовица\n* Матовић Ратко\n* Матовић Марко\n* Матовић Владимир\n* Матовић Љубомир\n* Матовић Димитрије\n* Матовић Миломир\n* Матовић Нинко\n* Матовић Милан\n* Матовић Комнен\n* Мијајиловић Крсман\n* Мијајиловић Војимир\n* Милетић Миленко\n* Милетић Јовица\n* Милетић Цветко\n* Милетић Драгутин\n* Петровић Будимир\n* Петровић Рајко\n* Петровић Милан\n* Петровић Драго\n4 Висибаба\n* Аврамовић Миладин\n* Бабић Живојин\n* Бабић Милисав\n* Бербатовић Чедомир\n* Бербатовић Будимир\n* Божић Обрен\n* Весовић Филип\n* Весовић Миленко\n* Весовић Витомир\n* Видојевић Срећко\n* Видојевић Љубо\n* Диковић Петар\n* Диковић Александар\n* Драгићевић Живко\n* Драгићевић Драгић\n* Драгићевић Стеван\n* Дрндаревић Миливоје\n* Дуловић Вецо\n* Ђокић Крста\n* Ђорђевић Јанко, капетан I клaсе\n* Ђорђевић Живорад\n* Ђорђевић Милутин\n* Зарић Божидар\n* Зарић Зарија\n* Зарић Милојко\n* Зарић Крста\n* Ивановић Ивко\n* Ивановић Периша\n* Илић Лазар\n* Илић Видоје\n* Јеврић Милутин\n* Јеринић Миље\n* Јеринић Љубо\n* Јеринић Ранко\n* Јовановић Гвозден\n* Јовановић Лука\n* Јосиповић Јован\n* Јосиповић Јосип\n* Јосиповић Здравко\n* Јосиповић Велибор\n* Ковачевић Милорад\n* Лукић Милоје\n* Лукић Милорад\n* Лукић Миљко\n* Лучић Никола\n* Лучић Стојан\n* Марјановић Видосав, потпуковник\n* Марјановић Тошо\n* Марјановић Јован\n* Марјановић Стојан\n* Марјановић Теофан\n* Мандић Илија\n* Марковић Лука\n* Мијајиловић Маринко\n* Милановић Велимир\n* Милутиновић Ненад\n* Мићић Милосав\n* Мишовић Благоје\n* Младеновић Момир\n* Младеновић Милутин\n* Младеновић Милош\n* Младеновић Михаило\n* Младеновић Богољуб\n* Новаковић Анђелко\n* Обрадовић Љубомир, капетан I класе\n* Обрадовић Малиша\n* Обрадовић Обрен\n* Обрадовић Милорад\n* Остојић Драго\n* Пауновић Здравко\n* Полић Сретен\n* Порубовић Стојан\n* Радовановић Милутин\n* Радивојевић Живојин\n* Радосављевић Радомир\n* Радуловић Милун\n* Радуловић Ристо\n* Ристовић Богдан\n* Ристовић Миљко\n* Ршумовић Сретен\n* Симићевић Петар\n* Симићевић Миливоје\n* Симићевић Иван\n* Симићевић Велибор\n* Симићевић Стеван\n* Симићевић Данило\n* Симићевић Страјин\n* Смиљанић Крста\n* Спиридоновић Перко\n* Стевановић Радисав\n* Стевановић Обрад\n5 Врањани\n* Бонџулић Ђуро\n* Грујичић Андрија, наредник\n* Грујичић Миленко\n* Грујичић Љубомир\n* Ћокић Милоје\n* Заковић Никодин\n* Јеремић Благоје\n* Јеремић Радоје\n* Јеремић Милутин\n* Јеремић Богољуб\n* Ковачевић Раде, капетан I класе\n* Ковачевић Рајко\n* Краљевић Иво\n* Краљевић Милан\n* Лазаревић Јовиша\n* Лазаревић Јевто\n* Лазаревић Драгољуб\n* Лазаревић Лазар\n* Лучић Марко\n* Лучић Бранко\n* Лучић Миливоје\n* Лучић Милован\n* Марић Митар\n* Марковић Светко\n* Мијаиловић Војимир\n* Мијаиловић Влајко\n* Мијаиловић Милан\n* Миковић Вељко\n* Миковић Миленко\n* Миковић Вићо\n* Миковић Марко\n* Миловић Михаило\n* Милосављевић Љубомир\n* Милосављевић Константин\n* Петронијевић Тодосије\n* Петронијевић Недељко\n* Рађеновић Милош\n* Рађеновић Чедомир\n* Рађеновић Р. Станоје\n* Радојевић Тикомир\n* Радојевић Љубо\n* Симовић Симо\n* Симовић Арсеније\n* Спасојевић Станимир\n* Спасојевић Ивко\n* Сукић Јово\n* Сукић Милан\n* Симовић Матије\n* Танасијевић Недељко\n* Црнчевић Тикомир\n* Црнчевић Милан\n6 Глумач\n* Андрић Андрија\n* Андрић Јован\n* Богдановић Светозар\n* Богдановић Периша\n* Богдановић Милосав\n* Богдановић Милош\n* Вилиповић Драгомир\n* Вилиповић Обрад\n* Вилиповић Будимир\n* Вилиповић Лука\n* Вујовић Ивко\n* Вујовић Велимир\n* Вујовић Љубиша\n* Вујовић Веселин\n* Вујовић Јевто\n* Вукићевић Велимир\n* Вукићевић Милан\n* Вуковић Милун\n* Вуковић Радован\n* Дробњак Драгомир\n* Дробњак Живорад\n* Дробњак Иван\n* Дробњак Милун\n* Дробњак Т. Милан\n* Дробњак Гојан\n* Дробњак Ранко\n* Дробњак Павле\n* Дробњак Миленко\n* Дробњак Ристивоје\n* Ђокић Љубомир, наредник\n* Ђокић Војислав\n* Ђокић Милојко\n* Ђокић Милија\n* Ђокић Радисав\n* Ђокић Милутин\n* Ђокић Радомир\n* Ђокић Млађен\n* Ђокић Малиша\n* Јаџић Петар\n* Јотић Љ. Милош\n* Јотић Никола\n* Јотић Драгутин\n* Јотић Љубисав\n* Јотић Бранислав\n* Кораћ Иван\n* Кораћ Алексије\n* Кораћ Антоније\n* Кораћ Борисав\n* Кораћ Милутин\n* Лончаревић Драгољуб\n* Миловановић Тодор\n* Миловановић Владимир\n* Николић Тодор\n* Николић Илија\n* Николић Јован\n* Николић Љубомир\n* Николић Светозар\n* Николић Благоје\n* Николић Гвозден\n* Николић Ј. Никола\n* Николић М. Младен\n* Николић Сретен\n* Николић Саво\n* Николић Павле\n* Николић Милош\n* Николић Милун\n* Николић Драгомир\n* Николић Михаило\n* Николић Иван\n* Николић И. Млађен\n* Николић И. Рађен\n* Николић М. Никола\n* Николић В. Миладин\n* Николић Сава\n* Николић Станоје\n* Новаковић Јаков\n* Новаковић Велимир\n* Рађеновић Драгомир\n* Савић Н. Живко\n* Савић С. Михаило\n* Тешић Велимир\n* Тешић Миливоје\n* Тешић Арсеније\n* Тешић Илија\n* Тешић Милош\n* Тешић Милија\n* Тешић Бранислав\n* Чумић Тома\n* Чумић Миливоје\n7 Годовик\n* Глишовић Бранислав\n* Глишовић Војислав\n* Глишовић Милисав, наредник\n* Диковић Драгић, каплар\n* Живковић Светозар\n* Игњатовић Тихомир\n* Јањић Обрад\n* Јевђовић Миливоје\n* Јешић Видосав\n* Јешић Десимир\n* Јешић Димитрије\n* Јешић Јоксим\n* Јешић Крсман, поднаредник\n* Јешић Манојле\n* Јешић Миливоје\n* Јешић Милован\n* Јешић Момир — Михаило\n* Јешић Ненад\n* Јешић Радосав\n* Јешић Радомир\n* Јешић О. Стеван\n* Јешић Спасоје\n* Јешић Станко\n* Јешић Веселин\n* Ковачевић Спиро, поднаредник\n* Ковачевић Чедомир\n* Лапчевић Милан\n* Лапчевић Милутин\n* Лапчевић Тома\n* Марјановић Крста\n* Међедовић Драгутин\n* Међедовић Ђурђе\n* Међедовић Жарко\n* Међедовић Здравко\n* Међедовић Миливоје\n* Међедовић Радивоје\n* Међедовић Ранко\n* Међедовић Савко\n* Међедовић Средоје, поднаредник\n* Међедовић Чедомир, каплар\n* Милетић Љубомир\n* Миловановић Гвозден\n* Миловановиић Драгољуб\n* Митровић Миливоје, каплар\n* Мићић Анђелко\n* Мићић Властимир\n* Мићић Миломир\n* Мићић Божо, наредник\n* Мићић Петко\n* Мићић Радојица\n* Мићић Паун\n* Мићић Савко\n* Муњић Милан, поднаредник\n* Муњић Добросав\n* Недељковић Михаило, капетан I класе\n* Недељковић Страхин\n* Павловић Гвозден\n* Радмиловић Драгољуб\n* Радмиловић Јевто\n* Радмиловић Момир\n* Радмиловић Миломир\n* Радмиловић Радомир\n* Радмиловић Тодор, наредник\n* Радмиловић Чедомир\n* Радмиловић Божидар\n* Радмиловић Вучко\n* Радовановић Драгиша\n* Радовановић Обрад\n* Радовановић Петко\n* Радовановић Радосав\n* Ристовић Вилотије\n* Ристовић Митар\n* Савић Добривоје\n* Савић Радивоје, поднаредник\n* Савић Страин\n* Савић Станко\n* Станић Остоја\n* Шундерић Вуле\n* Шундерић Митар\n* Шундерић Крста\n* Шундерић Милован\n* Шундерић Тејо\n8 Горња Добриња\n* Арсић Стеван, официр\n* Арсић Милорад\n* Весовић Милан\n* Весовић Чедомир\n* Грујић Милан\n* Грујић Стојан\n* Делић Витор\n* Димитријевић Видоје\n* Димитријевић Новак\n* Димитријевић Ратомир\n* Достанић Драгиша\n* Ђоловић Рајко\n* Ђукић Владимир\n* Ђукић Милутин\n* Ђукић Вукосав\n* Зарић Теофан\n* Зарић Војислав\n* Илић Живко\n* Илић Војин\n* Илић Благоје\n* Илић Радивоје\n* Исаиловић Драгутин\n* Јанковић Властимир\n* Јочовић Тихомир\n* Јевђенијевић Јевђеније, подофицир\n* Јевђенијевић Светомир\n* Јевтовић Живко\n* Јеремић Михаило, подофицир\n* Јеремић Живко\n* Јеремић Љубомир\n* Јеремић Миломир\n* Јеремић Војко\n* Јеремић Никола\n* Јованић Јован\n* Јованић Стојан\n* Јовановић Јелесије\n* Јовановић Илија\n* Јовановић Живојин\n* Малопарац Велимир\n* Малопарац Миљко\n* Малопарац Милија\n* Марковић Благоје\n* Матић Перко\n* Милинковић Недељко\n* Милинковић Раде\n* Миловановић Мијаило\n* Миловановић Миливоје\n* Милутиновић Милун\n* Митровић Витор, подофицир\n* Митровић Марко\n* Матијевић Велимир\n* Матијевић Илија\n* Матијевић Миломир\n* Матијевић Иван\n* Митровић Миладин\n* Митровић Пантелија\n* Митровић Ђурица\n* Митровић Петар\n* Митровић Влајко\n* Новаковић Милован\n* Пантелић Љубомир\n* Петровић Живко\n* Петровић Секула\n* Проловић Младен\n* Софронијевић Грујица, официр\n* Симеуновић Бранислав, подофицир\n* Софронијевић Миленко\n* Софронијевић Рајко\n* Софронијевић Владимир\n* Софронијевић Милосав\n* Софронијевић Михаило\n* Софронијевић Милисав\n* Сретеновић Сретен\n* Сретеновић Ђорђе\n* Сретић Теофан\n* Сретић Драгоје\n* Сретић Видоје\n* Сретић Данило\n* Сретић Милорад\n* Сретић Иван\n* Сретић Арсеније\n* Стевановић Радисав\n* Стевановић Миломир\n* Тодорић Јован, подофицир\n* Тодорић Анђелко\n* Тодорић Гојко\n* Тодорић Станислав\n* Тодорић Светолик\n* Тодорић Владимир\n* Тодосијевић Радомир\n* Чарапић Јевто\n* Чарапић Ђорђе\n* Чарапић Милан\n* Чарапић Пантелија\n* Чарапић Чедомир\n* Чарапић Љубомир\n* Чарапић Никодин\n* Чарапић Љубисав\n* Чарапић Рако\n9 Горобиље\n* Анђелић Синадин\n* Бабић Иван\n* Бабић Војислав\n* Бабић Петар\n* Бабић Здравко\n* Бабић Миливоје\n* Богићевић Арсеније\n* Богићевић Димитрије\n* Бојић Недељко\n* Борисављевић Саво\n* Борисављевић Ратко\n* Борисављевић Чедо\n* Васиљевић Вељко\n* Васиљевић Недељко\n* Васовић Вукашин\n* Васовић Вучко\n* Васовић Коста\n* Варничић Тихомир\n* Варничић Арсеније\n* Варничић Јован\n* Варничић Живојин\n* Вилотијевић Вићентије\n* Вилотијевић Милан\n* Винчић Лазар\n* Вујадиновић Миленко\n* Вукашиновић Вукашин\n* Вуксановић Гојко\n* Гавриловић Владимир\n* Гавриловић Средоје\n* Гавриловић Љубо\n* Гачевић Михаило\n* Гачевић Обрад\n* Гачевић Павле\n* Глишић Глишо\n* Глишић Средоје\n* Гордић Саво\n* Гордић Младен\n* Гордић Стојадин\n* Гордић Милован\n* Димитријевић Стеван\n* Димитријевић Милун\n* Димитријевић Крста\n* Димитријевић Лазар\n* Ђуришић Урош\n* Зечевић Обрад\n* Зечевић Милован\n* Зечевић Урош\n* Зечевић Милош\n* Зечевић Јовица\n* Зечевић Бранислав\n* Зечевић Десимир\n* Зечевић Вукосав\n* Зечевић Милић\n* Зечевић Раде\n* Зечевић Петроније\n* Ивановић Раде\n* Илић Здравко\n* Јаковљевић Драгомир\n* Јевђовић Живко\n* Јевђовић Јеремија\n* Јешић Михаило\n* Јешић Недељко\n* Јешић Раде\n* Јешић Божо\n* Јовановић Будимир\n* Кандић Живко\n* Караичић Никола\n* Ковачевић Велисав\n* Ковачевић Станоје\n* Ковачевић Новак\n* Ковачевић Видосав\n* Ковачевић Живко\n* Маричић Средоје\n* Матићевић Веселин\n* Матићевић Митар\n* Милићевић Милан\n* Милојевић Јокић\n* Милојевић Рајко\n* Мићовић Мико\n* Неоричић Милан\n* Николић Вилиман\n* Николић Миливоје\n* Николић Бошко\n* Николић Рако\n* Обрадовић Драгутин\n* Павићевић Стојадин\n* Павићевић Недељко\n* Павићевић Драгутин\n* Павловић Раденко\n* Павловић Добросав\n* Пајовић Војимир\n* Пантовић Милисав\n* Пантовић Младен\n* Перић Рајо\n* Перић Миленко\n* Перић Вељко\n* Перуничић Милош\n* Перуничић Михаило\n* Петровић Милинко\n* Петровић Станко\n* Радивојевић Крсто\n* Радић Михаило\n* Радић Мијајило\n* Радић Василије\n* Радић Илија\n* Радић Живојин\n* Радић Милија\n* Радић Миладин\n* Радић Перко\n* Радић Светозар\n* Радић Сретен\n* Радић Десимир\n* Радић Крста\n* Ракићевић Милош\n* Радивојевић Андрија\n* Ристовић Петар\n* Росић Јован\n* Росић Новак\n* Савовић Светозар\n* Сарић Јован\n* Смиљанић Миливоје\n* Станић Витор\n* Станић Радомир\n* Станић Владимир\n* Станић Димитрије\n* Станојчић Гвозден\n* Томић Миливоје\n* Томић Живорад\n* Тоскић Тихомир\n* Туцовић Милан\n* Урошевић Анђелко\n* Урошевић Стеван\n* Филиповић Петроније\n* Цоњић Петроније\n* Цоњић Петар\n* Чанчаревић Михаило\n* Џомбић Милун\n10 Гугаљ\n* Васовић Тома\n* Вучићевић Миливоје\n* Вучићевић Лука\n* Вучићевић Бранислав\n* Грујовић Миладин\n* Достанић Свеле\n* Достанић Прокопије\n* Достанић Стојан\n* Достанић Савко\n* Достанић Ранко\n* Достанић Јован\n* Јевтовић Ђорђе\n* Јовићевић Петар\n* Ковачевић Сава\n* Кратовац Драгомир\n* Кратовац Милутин\n* Кратовац Вилиман\n* Кратовац Владимир\n* Кратовац Витор\n* Марковић Милош\n* Марковић Владимир\n* Миловановић Витомир\n* Милутиновић Глигорије\n* Милутиновић Видосав\n* Милутиновић Тијосав\n* Николић Миленко\n* Николић Петар\n* Николић Добросав\n* Новаковић Страјин\n* Обрадовић Гојко\n* Обрадовић Велимир\n* Павловић Радоје\n* Павловић Витомир\n* Павловић Јевто\n* Павловић Лука\n* Павловић Велимир\n* Павловић Пантелија\n* Петровић Десимир\n* Радовановић Милисав\n* Стевовић Јаков\n* Шујдовић Рајко\n* Шујдовић Милован\n* Шујдовић Миломир\n11 Доња Добриња\n* Богдановић Будимир\n* Богдановић Велимир\n* Богдановић Владимир\n* Богдановић Милија\n* Богдановић Нестор\n* Божовић Илија\n* Виторовић Милован\n* Виторовић Витор\n* Виторовић Љубо\n* Виторовић Мијат\n* Вучићевић Петар\n* Илић Јован\n* Илић Миломир\n* Јовановић Илија\n* Јовановић Раденко\n* Јовичић Јовиша\n* Јовичић Илија\n* Јовичић Миленко\n* Коларевић Љубомир\n* Коларевић Стеван\n* Коларевић Милисав\n* Лађевац Драгиша\n* Лађевац Витомир\n* Лађевац Стеван\n* Лађевац Будимир\n* Лађевац Јоксим\n* Лађевац Миломир\n* Лађевац Тикомир\n* Лађевац Светомир\n* Лађевац Милија\n* Лађевац Милан\n* Лађевац Илија\n* Лапчевић Чедомир\n* Марјановић Јован\n* Маслаћ Влајисав\n* Маслаћ Милисав\n* Маслаћ Милош\n* Маслаћ Миленко\n* Остојић Гојко\n* Павловић Срето\n* Павловић Драгић\n* Павловић Драгољуб\n* Савић Рајко\n* Савић Видоје\n* Савић Велимир\n* Симовић Војимир\n* Стевановић Милун\n* Стојановић Тикомир\n* Стојчић Павле\n* Стојчић Н. Петар\n* Стојчић Гвозден\n* Стојчић Иван\n* Стојчић Драгиша\n* Стојчић Љубинко\n* Стојчић Живорад\n* Стојчић С. Пeтар\n* Стојчић Владисав\n* Стојчић Јовиша\n* Тешић Тодор\n* Тошић Остоја\n* Тошић Стојан\n12 Дражиновићи\n* Арсић Миленко\n* Богдановић Велимир\n* Богдановић Миливоје\n* Богдановић Витомир\n* Богдановић Радојица\n* Богдановић Ратомир\n* Бојанић Миленко\n* Вучићевић Антоније\n* Вучићевић Константин\n* Вучићевић Драгиша\n* Вучићевић Милован\n* Вучићевић Чедомир\n* Вучићевић Велимир\n* Демировић Андрија\n* Демировић Миодраг\n* Ђурић Ђорђе\n* Ђурић Милија\n* Ђурић Миленко\n* Ђурић Веселин\n* Зириковић Никола\n* Зириковић Филип\n* Зириковић Јелесије\n* Зириковић Раденко\n* Зириковић Лука\n* Лазовић Крста\n* Лучић Ратко\n* Лучић Нешо\n* Марковић Марко\n* Марковић Живко\n* Милосављевић Милован\n* Милић Ранисав\n* Милић Бранислав\n* Милић Јован\n* Милошевић Милан\n* Милошевић Стеван\n* Милошевић Миленко\n* Нешковић Јован\n* Нешковић Чедомир\n* Нешковић Велимир\n* Перовић Милија\n* Перовић Перко\n* Рачанин Михајило\n* Рачанин Војислав\n* Савић Ђуро\n* Савић Милован\n* Стјепанић Периша\n* Тешовић Малиша\n* Тешовић Милија\n* Тешовић Михајило\n* Тешовић Примислав\n13 Душковци\n* Андрић Радован\n* Андрић Новко\n* Андрић Милорад\n* Андрић Миломир\n* Андрић Рајко\n* Андрић Раденко\n* Андрић Радомир\n* Варагић Божо\n* Варагић Драгољуб\n* Варагић Тихомир\n* Варагић Милош\n* Варагић Милан\n* Варагић Душан\n* Костић Љубомир\n* Костић Миленко\n* Костић Миљко\n* Костић Милорад\n* Крсмановић Радивоје\n* Крсмановић Милун\n* Крсмановић Рајко\n* Мандић Спасоје\n* Мандић Митар\n* Мандић Тихомир\n* Марковић Живојин\n* Марковић Вулић\n* Марковић Тривун\n* Марковић Радован\n* Никитовић Јован\n* Никитовић Љубомир\n* Филиповић Грујица\n* Филиповић Војимир\n* Филиповић Вилиман\n* Филиповић Тихомир\n* Филиповић Милутин\n* Филиповић Филип\n* Филиповић Милорад\n* Филиповић Василије\n* Филиповић Александар\n* Филиповић Сибин\n* Филиповић Остоја\n* Филиповић Алексије\n* Филиповић Драгутин\n* Филиповић Тривун\n* Филиповић Вукашин\n* Филиповић Митар\n* Филиповић Вујица\n* Филиповић Живота\n* Филиповић Г. Слободан\n* Цицовић Недељко\n* Цицовић Десимир\n* Цицовић Радомир\n* Цицовић Радојица\n* Цицовић Станоје\n* Цицовић Рађен\n* Цицовић Миломир\n* Цицовић Сретен\n* Цицовић Милоје\n* Цицовић Божо\n* Цицовић Војин\n* Цицовић Ратко\n14 Засеље\n* Алексић Војимир\n* Богдановић Владимир\n* Богдановић Манојле\n* Богдановић Милорад\n* Богдановић Љубомир\n* Богдановић Остоја\n* Васиљевић Михаило\n* Вистаћ Сретен\n* Вистаћ Јован\n* Вистаћ Драгутин\n* Вистаћ Момир\n* Вистаћ Василије\n* Вистаћ Драгић\n* Војиновић Живко\n* Гојовић Витомир\n* Гојовић Никола\n* Гојовић Тома\n* Димитријевић Милован\n* Димитријевић Ђорђе\n* Димитријевић Милош\n* Ђолић Милић\n* Живанић Гојко\n* Живанић Драгољуб\n* Илић Велимир\n* Илић Миленко\n* Јеличић Гвозден\n* Јеличић Радован\n* Јовановић Велимир\n* Јовановић Владимир\n* Лазаревић Станимир\n* Максимовић Миленко\n* Марковић Андрија\n* Марковић Радоје\n* Марковић Милорад\n* Милутиновић Никодин\n* Николић Неђељко\n* Николић Тихомир\n* Николић Павле\n* Пантић Владимир\n* Радовановић Вукоман\n* Радовановић Велизар\n* Радовановић Будимир\n* Радовановић Љубомир\n* Ракић Владимир\n* Станић Страјин\n* Станић Богосав\n* Станић Веселин\n* Станић Милутин\n* Стојић Милош\n* Стојић Стеван\n* Танкосић Добросав\n* Тешић Витомир\n* Тешић Миленко\n* Тешић Средоје\n* Филиповић Рафајило\n15 Здравчићи\n* Влајковић М. Ђорђе\n* Гачић С. Будимир\n* Гачић М. Јовиша\n* Гачић М. Драгиша\n* Јовановић Трајко\n* Јовановић Ж. Љубомир\n* Јоксовић В. Миленко\n* Жунић Љ. Милован\n* Кречковић Ј. Милан\n* Кречковић Ј. Миладин\n* Кречковић В. Светозар\n* Кречковић М. Милан\n* Кречковић М. Милосав\n* Матијевић М. Тодор\n* Матијевић В. Петар\n* Матијевић П. Бранислав\n* Матијевић В. Светозар\n* Матијевић Т. Чедомир\n* Миросавић А. Тихомир\n* Мићић Н. Матије\n* Мићић М. Петар\n* Мићић Ј. Данило\n* Петровић В. Јанко\n* Петровић А. Велимир\n* Петровић А. Љубомир\n* Петровић А. Тихомир\n* Петровић А. Богољуб\n* Петровић В. Милан\n* Порубовић С. Витомир\n* Порубовић М. Велимир\n* Радојевић Михаило\n* Симановић А. Остоја\n* Словић Н. Милош\n* Совровић М. Велимир\n* Спасојевић С. Милоје\n* Стјепић Љубивоје\n* Танасијевић Ј. Станимир\n* Терзић С. Драгомир\n* Терзић Милан\n* Тодоровић Ј. Јелесије\n* Тодоровић Ј. Бранко\n* Томић С. Данило\n* Томић Г. Радисав\n* Томић С. Милош\n* Џиновић М. Петар\n* Џиновић П. Михаило\n* Џиновић О. Вељко\n* Шојић Василије\n* Шојић Тодор\n* Шојић А. Богосав\n16 Јелен До\n* Андрић Велимир\n* Гавровић Гавро\n* Гавровић Манојле\n* Гавровић Тијосав\n* Гавровић Вујица\n* Ивковић Љубомир\n* Јовановић Коста\n* Кратовац Мојсо\n* Марић Јеремија\n* Николић Јанко\n* Николић Мијајило\n* Пауновић Рајко\n* Пауновић Драгутин\n* Пауновић Иван\n* Пауновић Богосав\n* Пауновић Недељко\n* Перовић Јовко\n* Перовић Тијосав\n* Теофиловић Теофило\n* Тимотијевић Тихомир\n* Тимотијевић Вукосав\n* Тимотијевић Милија\n* Тимотијевић Владимир\n* Тимотијевић Илија\n* Тодоровић Милисав\n* Радовић Радојица\n* Радовић Јеротије\n* Филиповић Филип\n* Филиповић Милорад\n17 Каленићи\n* Аврамовић Стеван\n* Алексић Милорад\n* Алексић Веселин\n* Алексић Саво\n* Алексић Јоксим\n* Бонџулић Раденко\n* Бонџулић Обрад\n* Бонџулић Ивко\n* Бонџулић Драгиша\n* Бонџулић Момир\n* Васиљевић Анђелко\n* Драгутиновић Драгутин\n* Драгутиновић Милета\n* Драгутиновић Ратко\n* Драгутиновић Јован\n* Драгутиновић Рајко\n* Драгутиновић Вићентије\n* Драгутиновић Иван\n* Драгутиновић Станимир\n* Драгутиновић Милисав\n* Драгутиновић Радомир\n* Драгутиновић Петроније\n* Драгутиновић Живан\n* Драгутиновић Ивко\n* Драгутиновић Велимир\n* Драгутиновић Мирко\n* Ђурић Живан\n* Ђурић Милија\n* Ђурић Спасоје\n* Ђурић Драгољуб\n* Ђурић Радован\n* Јакшић Стојан\n* Јакшић Гојко\n* Марковић Јован\n* Марковић Радосав\n* Миловановић Михаило\n* Мићовић Светозар\n* Мићовић Стојан\n* Мићовић Љубомир\n* Мићовић Лука\n* Пејић Витомир\n* Филиповић Миливоје\n* Филиповић Обрен\n* Филиповић Радоје\n* Филиповић Милосав\n* Шљивић Владимир\n* Штуловић Радомир\n* Штуловић Живко\n* Штуловић Маринко\n* Штуловић Драгутин\n18 Лопаш\n18.1 Лопаш, списак из 1978. године\n* Божовић Богдан\n* Божовић Драгојле\n* Божовић Радојица\n* Божовић Танасије\n* Бојић Аксентије\n* Бојић Василије\n* Бојић Добривоје\n* Бојић Ивко\n* Бојић Марко\n* Бркић Тихомир\n* Булић Живко, наредник\n* Булић Филип\n* Видојевић Михаило\n* Глигоријевић Ненад\n* Голубовић Љубисав, поднаредник\n* Голубовић Петар\n* Голубовић Радомир\n* Голубовић Тихомир, наредник\n* Димитријевић Ђурђе, каплар\n* Димитријевић Миленко\n* Димитријевић Миливоје\n* Димитријевић Миљко, каплар\n* Димитријевић Петроније\n* Живановић Богић\n* Живановић Милија\n* Јанковић Страин, каплар\n* Јовановић Ранко\n* Крловић Драгутин В.\n* Љубичић Златко\n* Љубичић Јован\n* Љубичић Милија\n* Љубичић Милојко\n* Марковић Анђелко\n* Марковић Спасоје\n* Мијаиловић Александар\n* Мијаиловић Драгомир\n* Миловановић Живко\n* Миловановић Рајко, поднаредник\n* Перишић Будимир\n* Перишић Гојко\n* Петровић Веселин\n* Петровић Јеротије\n* Петровић Коста\n* Петровић Љубисав\n* Петровић Миладин\n* Петровић Цветко\n* Поповић Веселин\n* Поповић Вучко\n* Поповић Миленко\n* Поповић Милун\n* Поповић Симо\n* Поповић Срећко\n* Рајаковић Мијаило\n* Рајаковић Филип\n* Рајаковић Чедомир\n* Росић Богосав\n* Росић Веселин\n* Росић Владимир, каплар\n* Росић Вукоман\n* Росић Вучко\n* Росић Илија\n* Росић Танасије\n* Стевановић Драгић\n* Стевановић Душан\n* Станојевић Милоје\n* Танасијевић Милисав\n* Танасијевић Милован\n* Танасијевић Милутин\n* Танасијевић Рајко\n18.2 Лопаш, списак из 1940. године\n* Тихомир Голубовић, наредник комита, пог. код Пасјана-Приштина 1911.\n* Божовић Богдан, редов, пог. на фронту 1914.\n* Божовић Драгојле, редов, умро на Солунском фронту 1916.\n* Божовић Радојица, редов, умро у ропству 1916.\n* Божовић Танасије, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Бојић Аксентије, редов, пог. 1912.\n* Бојић Василије, редов, умро у Београду 1918.\n* Бојић Добривоје, редов, умро у ропству 1917.\n* Бојић Ивко, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Бојић Марко, редов, умро код куће на боловању 1918.\n* Бркић Тихомир, редов, умро на фронту 1915.\n* Булић Живко, наредник, пог. на Брестовику 1914.\n* Булић Филип, редов, умро на фронту 1915.\n* Видојевић Михаило, жандарм, пог. у К. Митровици 1913.\n* Голубовић Љубисав, п. наредник, пог. на Брестовику 1915.\n* Голубовић Петар, редов, нестао при отступању 1915.\n* Голубовић Радомир, редов, пог. на Панасу 1914.\n* Глигоријевић Ненад, редов, пог. на фронту 1914.\n* Димитријевић Ђурђе, каплар, пог. на Вајсату 1913.\n* Димитријевић Миленко, редов, пог. на Китлову 1914.\n* Димитријевић Миливоје, редов, умро при отступању 1915.\n* Димитријевић Миљко, каплар, пог. на Брестовику 1915.\n* Димитријевић Петроније, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Живановић Богић, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Живановић Милија, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Јанковић Страин, каплар, пог. на Конатици 1914.\n* Јовановић Ранко, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Крловић Драгутин В, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Љубичић Златко, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Љубичић Јован, редов, пог. код Шапца 1914.\n* Љубичић Милија, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Љубичић Милојко, редов, пог. на фронту 1915.\n* Марковић Анђелко, редов, пог. код Соко Бање 1915.\n* Марковић Спасоје, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n* Мијаиловић Александар, редов, нестао на фронту 1915.\n* Мијаиловић Драгомир, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Миловановић Живко, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n* Миловановић Рајко, п. наредник, пог. на Везировом мосту 1912.\n* Перишић Будимир, редов, умро у Чачку 1918.\n* Перишић Гојко, редов, умро у Чачку 1916.\n* Петровић Веселин, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n* Петровић Јеротије, редов, умро у ропству у Г. Немачкој 1916.\n* Петровић Коста, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Петровић Љубисав, редов, пог. на фронту 1912.\n* Петровић Миладин, редов, пог. на фронту 1912.\n* Петровић Цветко, редов, пог. на фронту 1912.\n* Поповић Веселин, редов, умро код куће на боловању 1916.\n* Поповић Вучко, редов, умро на Крфу 1916.\n* Поповић Миленко, редов, умро код куће на боловању 1916.\n* Поповић Милун, редов, умро код куће на боловању 1914.\n* Поповић Симо, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n* Поповић Срећко, редов, нестао при отступању 1915.\n* Рајаковић Мијаило, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Рајаковић Филип, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Рајаковић Чедомир, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n* Росић Богосав, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Росић Веселин, редов, умро при отступању 1918.\n* Росић Владимир, каплар, пог. на Брестовику 1915.\n* Росић Вукоман, редов, пог. на Шапцу 1914.\n* Росић Вучко, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Росић Илија, редов, пог. при отступању са Солунског фронта 1918.\n* Росић Танасије, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Стевановић Драгић, редов, умро код куће на боловању 1916.\n* Стевановић Душан, редов, умро у Скопљу 1918.\n* Станојевић Милоје, редов, умро код Сталаћа 1915.\n* Танасијевић Милисав, редов, пог. на фронту 1914.\n* Танасијевић Милован, редов, пог. на фронту 1915.\n* Танасијевић Милутин, редов, умро код куће 1915.\n* Танасијевић Рајко редов, умро у ропству у Г. Немачкој 1916.\n19 Лорет\n* Благојевић Јовиша\n* Боловић Марјан\n* Боловић Владимир\n* Боловић Новак\n* Боловић Веселин\n* Боловић Миљко\n* Боловић Василије\n* Боловић Светислав\n* Боловић Ђурђе\n* Боловић Сава\n* Боловић Тодор\n* Грујовић Јовић\n* Јелесијевић Иван\n* Јелесијевић Раде\n* Јелесијевић Вељко\n* Јовићевић Христивор\n* Јовићевић Божидар\n* Јовићевић Велимир\n* Јовићевић Весо\n* Јовићевић Драгољуб\n* Јовићевић Обрад\n* Јовићевић Милија\n* Јовићевић Петар\n* Јовићевић Радосав\n* Јовићевић Ранко\n* Јовићевић Светислав\n* Јовићевић Стево\n* Јовићевић Иван\n* Јовићевић Мојсо\n* Јовићевић Милован\n* Јовићевић Михаило\n* Јовићевић Милосав\n* Јовићевић Радоје\n* Јовићевић Радивоје\n* Јовићевић Јаков\n* Јовићевић Ђорђе\n* Јовићевић Чедомир\n* Јовићевић Никит\n* Јовићевић Аксентије\n* Јовићевић Драгоје\n* Јовићевић Павле\n* Јовичић Мико\n* Јовичић Драгомир\n* Кршљак Срећко\n* Кршљак Никифор\n* Кршљак Манојле\n* Кршљак Миленко\n* Кршљак Милош\n* Максић Ђурђе\n* Максић Видоје\n* Марковић Раденко\n* Марковић Михаило\n* Марковић Миљко\n* Марковић Милета\n* Миливојевић Радомир\n* Ненадовић Новак\n* Николић Милинко\n* Николић Владимир\n* Обреновић Влајко\n* Обреновић Милија\n* Обреновић Велимир\n* Обреновић Радоје\n* Остојић Гојко\n* Радоњић Милија\n* Радоњић Божо\n* Ракић Средоје\n* Саватијевић Војимир\n* Саватијевић Вујица\n* Стоковић Стеван\n* Стоковић Милорад\n* Стоковић Рађен\n* Стоковић Ђорђе\n* Стоковић Милијан\n* Стоковић Момир\n* Стоковић Станимир\n* Стоковић Велимир\n* Стоковић Видосав\n* Стоковић Видоје\n20 Љутице\n* Васовић Миломир\n* Васовић Видосав\n* Васовић Огњат\n* Васовић Вукоман\n* Васовић Ранко\n* Васовић Михаило\n* Васовић Павле\n* Васовић Тома\n* Васовић Примислав\n* Вуковић Драгић\n* Вуковић Ђорђе\n* Вуковић Ивко\n* Вуковић Раденко\n* Вуковић Костатин\n* Ђорђевић Арсо\n* Јаковљевић Драго\n* Јанковић В. Војислав\n* Јанковић В. Павле\n* Јанковић В. Момчило\n* Јанковић В. Стојан\n* Јанковић В. Рацо\n* Јелић Симо\n* Марић Иван\n* Марић Богосав\n* Милосављевић Богдан\n* Милосављевић Драгослав\n* Милосављевић Страјин\n* Милосављевић Чедомир\n* Милосављевић Љубомир\n* Милосављевић Светислав\n* Новаковић Јован\n* Новаковић Момир\n* Новаковић Добривоје\n* Новаковић Веселин\n* Пајевић Недељко\n* Пантовић Божо\n* Пантовић Рајко\n* Пантовић Милисав\n* Симовић Гојко\n* Чоловић Рајко\n* Чоловић Драгоје\n21 Мађер\n* Божовић Периша\n* Божовић Драгиша\n* Божовић Млађен\n* Ђоковић Милан\n* Ђоковић Ђорђе\n* Ђоковић Ранко\n* Ђоковић Ненад\n* Ђоковић Лазар\n* Ђоковић Стојан\n* Јевтовић Милија\n* Јевтовић Адам\n* Мијајиловић Велисав\n* Мијајиловић Крста\n* Миловановић Млађен\n* Миловановић Миленко\n* Миловановић Раденко\n* Миловановић Остоја\n* Петровић Обрен\n* Петровић Анђелко\n* Петровић Милован\n* Петровић Петроније\n* Петровић Новак\n* Петровић Драгомир\n* Танасковић Стаменко\n* Танасковић Илија\n* Танасковић Миљко\n* Танасковић Благоје\n* Танасковић Божо\n* Ћурчић Радосав\n* Ћурчић Михајило\n* Ћурчић Јовиша\n* Ћурчић Љубомир\n* Ћурчић Мато\n22 Мала Јежевица\n* Ђукић Љубо\n* Ђукић Видоје\n* Јовановић Живко\n* Јовановић Димитрије\n* Јовичић Глигорије\n* Јовичић Чедомир\n* Јовичић Средоје\n* Јовичић Десимир\n* Јовичић Владан\n* Кандић Тијосав\n* Кандић Сретен\n* Кандић Раде\n* Маринковић Владан\n* Матовић Милорад\n* Матовић Мато\n* Матовић Манојле\n* Матовић Средојје\n* Матовић Јован\n* Матовић Зарија\n* Матовић Перко\n* Миливојевић Светозар\n* Миливојевић Веселин\n* Мићовић Живан\n* Пантовић Милутин\n* Пантовић Живко\n* Пантовић Павле\n* Перишић Влајко\n* Перишић Рајко\n* Перишић Павле\n* Перишић Тома\n* Перишић Миљко\n* Перишић Маринко\n* Перишић Цветко\n* Петровић Миленко\n* Петровић Војко\n* Петровић Младен\n* Петровић Љубисав\n* Петровић Раденко\n* Радовић Вељко\n* Радовић Гојко\n* Ристић Љубомир\n* Ристић Милун\n* Ристић Десимир\n* Ристић Јован\n* Савић Петар\n* Савић Живота\n* Стојковић Миливоје\n* Тодоровић Петар\n* Тодоровић Филип\n* Тодоровић Михајило\n* Тодоровић Велисав\n* Тодоровић Владан\n* Тодоровић Веселин\n* Тодоровић Симо\n* Томић Стаменко\n* Томић Мићо\n* Томић Живота\n* Томић Крста\n* Томић Новко\n* Томић Живан\n* Томић Стојан\n* Томић Грујо\n* Томић Богољуб\n23 Милићево Село\n* Антонијевић Велисав\n* Антонијевић Вукић\n* Антонијевић Никола\n* Антонијевић Радомир\n* Антонијевић Светислав\n* Антонијевић Чедомир\n* Арсовић Божидар\n* Бабић Војислав, поднаредник\n* Бабић Константин\n* Бабић Љубисав\n* Бабић Милисав\n* Бајић Стојан\n* Вељовић Лука\n* Видаковић Милош\n* Видаковић Павле\n* Вукашиновић Јосип\n* Ђурић Давид\n* Ђурић Јаћим\n* Ђурић Милан\n* Ђурић Светолик\n* Ђурић Филип\n* Жуњић Стојан\n* Зарић Никола\n* Ивановић Дмитар\n* Илинчић Петар\n* Јевђовић Бранислав\n* Јевђовић Љубомир\n* Јевђовић Чедомир\n* Јеверичић Величко, потпоручник\n* Јеверичић Драгутин\n* Јеверичић Ђорђе, поднаредник\n* Јеверичић Прокопије\n* Јовичић Властимир\n* Јовичић Радован\n* Јоковић Божидар\n* Јоковић Јован\n* Јоковић Милорад\n* Јоковић Ранит\n* Јоковић Славољуб\n* Јоковић Филип\n* Јоксимовић Драгутин\n* Јоксимовић Јосип\n* Јоксимовић Стеван\n* Ковачевић Драгомир\n* Крстонић Владимир\n* Крстонић Љубомир\n* Крстонић Михаило\n* Кузовић Милутин\n* Кузовић Немања\n* Кузовић Радомир\n* Марковић Живан\n* Марковић Михаило\n* Марковић Марко\n* Миркић Петар\n* Миркић Пантелија\n* Мићовић Лука\n* Мићовић Никола\n* Недић Миливоје, поручник\n* Недић Драгутин\n* Недовић Никола\n* Недовић Светолик\n* Николић Војимир\n* Николић Петар\n* Павловић Радосав\n* Протовић Љубомир\n* Протовић Светислав\n* Радуловић Бранислав\n* Радуловић Ђурђе\n* Радуловић Љубиша\n* Радуловић Мирко\n* Радуловић Средоје\n* Раковић Драгоје\n* Раковић Милан\n* Раковић Мијајло\n* Раковић Никола, поднаредниик\n* Раковић Радиша\n* Раковић Светозар\n* Раковић Сретен\n* Симовић Алексије\n* Симовић Радивоје\n* Спасић Ђорђе\n* Спасић Јеротије\n* Спасић Страхин\n* Стевановић Будимир\n* Стевановић Војин\n* Стевановић Градиња\n* Стевановић Милета\n* Стевановић Миливоје\n* Цвијовић Владимир, поднаредник\n* Цвијовић Ратко\n* Чоловић Владимир\n* Филиповић С. Ђорђе\n* Филиповић М. Ђорђе\n* Филиповић Милан\n* Филиповић Радисав\n* Филиповић Чедомир, каплар\n24 Мршељи\n* Алексић Станоје\n* Алексић Будимир\n* Алексић Радован\n* Васиљевић Недељко\n* Јовковић Драгоје\n* Јовковић Павле\n* Јовковић Тихомир\n* Јовковић Витомир\n* Јовковић Чедомир\n* Јовковић Миломир\n* Лубинић Милић\n* Марковић Велизар\n* Марковић Душан\n* Марковић Драгутин\n* Нешовић Светислав\n* Нешовић Миломир\n* Нешовић Дамњан\n* Нешовић Видосав\n* Петровић Влајко\n* Петровић Веселин\n* Станић Виктор\n* Стојановић Богдан\n* Тадић Тијосав\n* Терзић Радоје\n* Тодоровић Милан\n* Тодоровић Радиша\n* Тодоровић Чедомир\n* Томић Михаило\n* Тошић Богдан\n25 Отањ\n* Анђелић Алексије\n* Анђелић Веселин\n* Бонџулић Миљко\n* Бонџулић Милан\n* Бошковић Миленко\n* Бошковић Милош\n* Васиљевић Арсеније\n* Васиљевић Јовиша\n* Васиљевић Драгољуб\n* Васиљевић Ђорђе\n* Васиљевић Љубо\n* Васиљевић Василије\n* Васиљевић Сава\n* Васиљевић Тома\n* Вуковић Радомир\n* Вуковић Радован\n* Вуковић Неђељко\n* Вуковић Војислав\n* Гавриловић С. Драгомир\n* Гавриловић С. Љубо\n* Гавриловић S. Милан\n* Гавриловић Л. Милош\n* Драгићевић Срећко\n* Драгићевић Раде\n* Јаковљевић Сретен\n* Јаковљевић Ранко\n* Јаковљевић Симо\n* Јаковљевић Благоје\n* Јездић Страинс\n* Јездић Витомир\n* Јеремић Никола\n* Новаковић Мијат\n* Мићић Тома\n* Мићић Тодор\n* Перишић Видосав\n* Перишић Раде\n* Рајевић Радиша\n* Рајевић Борисав\n26 Папратиште\n* Бабић Миленко\n* Бркић Светислав\n* Бркић Комнен\n* Бркић Сава\n* Вукосавић Никодин\n* Вукосавић Драгић\n* Вукосавић Живко\n* Вукосавић Владислав\n* Јеремић Миленко\n* Јеремић Јован\n* Јовановић Вељко\n* Мајсторовић Рајко, потпоручник\n* Мајсторовић Вељко\n* Мајсторовић Драгољуб\n* Мајсторовић Обрад\n* Мајсторовић Момир\n* Мајсторовић Здравко\n* Мајсторовић Борисав\n* Мајсторовић Светозар\n* Мајсторовић Чедомир\n* Мајсторовић Стеван\n* Мајсторовић Рафајило\n* Мајсторовић Радосав\n* Мајсторовић Љубомир\n* Марић Војин\n* Марић Светислав\n* Марић Добросав\n* Марић Милијан\n* Маслаћ Живко\n* Маслаћ Војимир\n* Маслаћ М. Велимир\n* Маслаћ Сава\n* Маслаћ Добросав\n* Матовић Драгомир\n* Матовић Добросав\n* Матовић Драгољуб\n* Матовић Светислав\n* Маћић Филип\n* Маћић Драгутин\n* Маћић Јован\n* Маћић Светислав\n* Маћић Живко\n* Маћић Светозар\n* Мијајиловић Радован\n* Мијајиловић Аксентије\n* Мијајиловић Радомир\n* Милић Светислав, капетан I класе\n* Милић Милутин\n* Милић Грујица\n* Ниновић Вељко\n* Ниновић Гојко\n* Ниновић Станко\n* Ниновић Иван\n* Ниновић Милан\n* Ниновић Здравко\n* Пејовић Јаков\n* Пејовић Јездимир\n* Пејовић Милан\n* Петровић Бранислав\n* Симовић Угљеша\n* Синђелић Живојин\n* Синђелић Максим\n* Синђелић Здравко\n* Трифуновић Трифун\n27 Пилатовићи\n27.1 Пилатовићи, списак из 1978. године\n* Алексић Илија\n* Бајић Гојко\n* Бајић Живојин\n* Бајић Милисав\n* Бајић Милорад\n* Бајић Радисав\n* Божић Лука\n* Божић Миленко, каплар\n* Божић Милија\n* Божић Милосав\n* Божић Павле\n* Буквић Јосип, наредник\n* Буквић Милија\n* Буквић Милисав\n* Буквић Павле\n* Вујовић Јован\n* Вукајловић Новит\n* Ђурђић Благоје\n* Ђурђић Јездимир\n* Јанковић Богосав\n* Јанковић Радисав\n* Јовичић Будимир\n* Јотић Василије\n* Јотић Драгутин\n* Јотић Љубисав\n* Луковић Душан\n* Луковић Саво\n* Луковић Светислав\n* Маркићевић Илија\n* Маркићевић Илија, потпоручник\n* Маркићевић Марко\n* Маркићевић Милан\n* Маркићевић Милосав, каплар\n* Маркићевић Паун\n* Маркићевић Радосав\n* Маркићевић Ранко\n* Маркићевић Светозар\n* Маркићевић Тривун\n* Маринковић Тихомир\n* Маслар Михаило\n* Милићевић Витомир, капетан I класе\n* Милићевић Јездимир\n* Милићевић Тома\n* Мијатовић Љубисав\n* Недељковић Милија\n* Николић Ђорђе\n* Николић Саво\n* Николић Светозар\n* Павловић Витомир\n* Павловић Милан\n* Павловић Милорад\n* Павловић Милош, каплар\n* Павловић Павле\n* Павловић Пантелија, наредник\n* Павловић Раденко\n* Павловић Радосав\n* Павловић Рајко\n* Павловић Сретен\n* Паунић Богдан\n* Петровић Михаило\n* Петровић Радојица, наредник\n* Петровић Светозар\n* Савић Војин, каплар\n* Савић Вучко\n* Савић Живојин\n* Савић Милан\n* Савић Милија, наредник\n* Савић Радивоје\n* Савић Радован\n* Савић Светозар\n* Седлић Радован\n* Токовић Сретен\n* Тошић Милун\n* Удовичић Јован\n* Чолић Божо, поднаредник\n* Чолић Добривоје\n* Чолић Јосип\n* Чолић Милета\n* Чолић Милисав\n* Чолић Милосав\n* Чолић Тијосав\n27.2 Пилатовићи, списак из 1940. године\n* Витомир Милићевић, капетан I класе, пог. на Гучеву 1914.\n* Илија Маркићевић, потпоручник, пог. на Гучеву 1914.\n* Алексић Илија, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Бајић Гојко, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Бајић Живојин, редов, умро у Јагодини 1914.\n* Бајић Милисав, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Бајић Милорад, редов, пог. на Брестовнику 1915.\n* Бајић Радисав, редов, умро код куће на боловању 1913.\n* Божић Лука, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n* Божић Миленко, каплар, умро у Вишеграду 1918.\n* Божић Милија, редов, умро у Болгодасану 1916.\n* Божић Милосав, редов умро у Приштини 1915.\n* Божић Павле, редов, умро у Нишу 1914.\n* Буквић Јосип, наредник, умро у Ужицу 1915.\n* Буквић Милија, редов, умро у Немачкој 1916.\n* Буквић Милисав, редов, умро на острву Виду 1916.\n* Буквић Павле, редов, умро у отступању 1915.\n* Вујовић Јован, редов, пог. код Н. Пазара 1912.\n* Вукајловић Новит, редов, умро у Скопљу 1912.\n* Ђурђић Благоје, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n* Ђурђић Јездимир, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n* Јанковић Богосав, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Јанковић Радисав, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n* Јовичић Будимир, редов, пог. на Шапцу 1914.\n* Јотић Василије, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Јотић Драгутин, редов, пог. на Брестовнику 1915.\n* Јотић Љубисав, редов, умро у ропству у Немачкој 1916.\n* Луковић Душан, редов, умро код куће на боловању 1918.\n* Луковић Саво, редов, умро при повлачењу 1915.\n* Луковић Светислав, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Маркићевић Милан, редов, умро у Белом Потоку 1915.\n* Маркићевић Марко, редов, умро у Смедереву 1915.\n* Маркићевић Милосав, каплар, умро код куће на боловању 1920.\n* Маркићевић Паун, редов, умро у отступању 1915.\n* Маркићевић Радосав, редов, пог. на Васјату 1913.\n* Маркићевић Ранко, редов, умро у Чачку 1918.\n* Маркићевић Светозар, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Маркићевић Тривун, редов, умро у Крагујевцу 1913.\n* Маринковић Тихомир, редов, нестао у повлачењу 1915.\n* Маслар Михаило, редов, пог. на Васјату 1913.\n* Милићевић Јездимир, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Милићевић Тома, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Мијатовић Љубисав, редов, умро у ропству 1916.\n* Николић Ђорђе, редов, умро у Приштини 1915.\n* Николић Саво, редов, умро у ропству 1916.\n* Николић Светозар, редов, пог. код Јагодине 1915.\n* Недељковић Милија, редов, пог. на Мачковом Камену 1914.\n* Павловић Витомир, редов, умро на боловању код куће 1913.\n* Павловић Милорад, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Павловић Милан, редов, нестао при повлачењу 1915.\n* Павловић Милош, каплар, пог. на Китлову 1914.\n* Павловић Павле, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Павловић Пантелија, наредник, пог. на Брестовику 1915.\n* Павловић Радосав, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n* Павловић Раденко, редов, нестао у отступању 1915.\n* Павловић Рајко, редов, нестао у отступању 1915.\n* Павловић Сретен, редов, нестао у отступању 1915.\n* Паунић Богдан, редов, умро у Приштини 1915.\n* Петровић Михаило, редов, умро у Чачку 1918.\n* Петровић Радојица, наредник, пог. у Албанији 1913.\n* Петровић Светозар, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Савић Војин, каплар, пог. на Малом Пансу 1915.\n* Савић Вучко, редов, нестао у отступању 1915.\n* Савић Живојин, редов, умро у Јагодини 1914.\n* Савић Милан, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Савић Милија, наредник, пог. на Једрену 1913.\n* Савић Радивоје, редов, умро у Немачкој 1916.\n* Савић Радован, редов, умро у Крагујевцу 1915.\n* Савић Светозар, редов, умро код куће 1915.\n* Седлић Радован, редов, пог. на Ретким Буквама 1913.\n* Токовић Сретен, редов, нестао у отступању 1915.\n* Тошић Милун, редов, пог. на Васјату 1913.\n* Удовичић Јован, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Чолић Божо, п. наредник, умро у бугарском ропству 1916.\n* Чолић Добривоје, редов, умро у бугарском ропству 1916.\n* Чолић Јосип, редов, пог. на Китлову 1914.\n* Чолић Милета, редов, пог. на Брестовику 1915.\n* Чолић Милисав, редов, пог. на Зајчици 1914.\n* Чолић Милосав, редов, умро у Чачку 1918.\n* Чолић Тијосав, редов, умро у ропству 1916.\n28 Пријановићи\n* Васиљевић Милосав\n* Васиљевић Радоје\n* Голубовић Десимир\n* Ерић Милорад\n* Ерић Милутин\n* Ерић Будимир\n* Ерић Радомир\n* Ерић Велимир\n* Ерић Гвозден\n* Ерић Здравко, официр\n* Ерић Миливоје\n* Илић Светозар\n* Ковачевић Младен\n* Лучић Јован\n* Лучић Радомир\n* Лучић Стеван\n* Лучић Раденко\n* Марковић Милан, подофицир\n* Марковић Владимир\n* Милијановић Никола\n* Миљковић Тома\n* Радоичић Тихомир\n* Стаматовић Рајко\n* Стаматовић Драгољуб\n* Стаматовић Јован\n* Стаматовић Петар\n* Станојевић Добро\n* Станојевић Раденко\n* Станојевић Крста\n* Станојевић Милутин\n* Станојевић Добривоје\n* Станојевић Милош\n* Станојевић Милојко\n* Теофиловић Љубисав\n* Теофиловић Петар\n* Теофиловић Миладин\n* Теофиловић Добро\n* Теофиловић Бранислав\n* Тешовић Милутин\n* Тешовић Љубиша\n* Тешовић Ђорђе\n* Тешовић Миле\n* Токовић Сретен, наредник\n* Шојић Вељко\n* Шојић Саво\n* Шојић Милун\n* Шојић Средоје\n* Шојић Драгић\n* Шојић Радоје\n* Шојић Василије\n29 Прилипац\n29.1 Прилипац, списак из 1978. године\n* Антовић Дмитар\n* Антовић Миленко, наредник\n* Антовић Милисав, каплар\n* Антовић Мито\n* Антовић Саво\n* Васиљевић Сретен\n* Јаковљевић Божо\n* Јаковљевић Милић, наредник\n* Јаковљевић Стеван\n* Јовановић Василије, поднаредник\n* Јовановић Добривоје\n* Јовановић Милисав\n* Јовановић Никола\n* Јовановић Петар Н.\n* Јовановић Станко\n* Ковачевић Драго\n* Ковачевић Павле\n* Мајсторовић Благоје\n* Мајсторовић Живко\n* Мајсторовић Миленко\n* Мајсторовић Милија\n* Мајсторовић Радисав\n* Мајсторовић Чедомир\n* Милићевић Драго\n* Милићевић Милан\n* Младеновић Глишо\n* Младеновић Драгомир\n* Радојевић Јаћим\n* Радојевић Милован\n* Радојевић Милутин\n* Радојевић Мирко\n* Радојевић Светозар\n29.2 Прилипац, списак из 1940. године\n* Антовић Дмитар, редов, умро код куће на боловању 1916.\n* Антовић Миленко, наредник, умро у Крагујевцу 1914.\n* Антовић Милисав, каплар, умро у К. Митровици 1918.\n* Антовић Мито, редов, умро у Уж. Пожези 1915.\n* Антовић Саво, редов, пог. на фронту 1914.\n* Васиљевић Сретен, редов, умро код куће 1916.\n* Јаковљевић Божо, редов, пог. на фронту 1914.\n* Јаковљевић Милић, наредник, пог. на Плочи 1915.\n* Јаковљевић Стеван, редов, пог. на Плочи 1915.\n* Јовановић Василије, п. наредник, пог. на Плочи 1915.\n* Јовановић Добривоје, редов, умро на острву Виду 1916.\n* Јовановић Милисав, редов, нестао 1915.\n* Јовановић Никола, редов, пог. на Степојевцу 1914.\n* Јовановић Петар Н, редов, умро у ропству 1918.\n* Јовановић Станко, редов, умро у Призрену 1913.\n* Ковачевић Драго, редов, умро код куће на боловању 1915.\n* Ковачевић Павле, редов, умро у ропству 1916.\n* Мајсторовић Благоје, редов, умро у отступању 1915.\n* Мајсторовић Живко, редов, умро на Солунском фронту 1918.\n* Мајсторовић Миленко, редов, умро у ропству 1916.\n* Мајсторовић Милија, редов, пог. у отступању 1915.\n* Мајсторовић Радисав, редов, пог. на Крупњу 1914.\n* Мајсторовић Чедомир, редов, умро код куће 1915.\n* Младеновић Глишо, редов, умро у К. Митровици 1912.\n* Младеновић Драгомир, редов, пог. на Шапцу 1914.\n* Милићевић Драго, редов, пог. на Шапцу 1915.\n* Милићевић Милан, редов, пог. на Шапцу 1914.\n* Радојевић Јаћим, редов, умро код куће 1915.\n* Радојевић Милутин, редов, умро у Ашаху 1916.\n* Радојевић Милован, редов, умро у ропству 1915.\n* Радојевић Мирко, редов, умро код куће 1916.\n* Радојевић Светозар, пог. на Брестовику 1915\n30 Радовци\n* Аврамовић П. Јанко\n* Аврамовић Г. Божидар\n* Вуковић М. Милан\n* Вуковић Г. Живко\n* Вуковић 3. Милан\n* Ђоловић М. Михаило\n* Ђоловић Радосав\n* Ђоловић М. Иван\n* Ивановић А. Милојко\n* Јордовић Н. Миљко\n* Јордовић Н. Љубомир\n* Јордовић М. Митар\n* Јордовић П. Сретен\n* Јордовић С. Анђелко\n* Јордовић С. Дамљан\n* Крунић Ј. Момир\n* Крунић Л. Добросав\n* Марјановић Светозар\n* Марјановић Милосав\n* Марјановић Вићентије\n* Марјановић Лазар\n* Марјановић М. Илија\n* Марјановић Ж. Крсман\n* Марјановић М. Драгомир\n* Марјановић Јован\n* Марјановић Ж. Бранислав\n* Марјановић Ж. Илија\n* Миливојевић Петар\n* Миливојевић Влајко\n* Миливојевић Ј. Радоје\n* Милинковић Ђунисије\n* Милинковић М. Јован\n* Милинковић М. Михаило\n* Милићевић Д. Сретен\n* Милићевић М. Периша\n* Николић К. Срећко\n* Обрадовић С. Вељко\n* Обрадовић С. Раде\n* Пановић Л. Давид\n* Пановић Л. Михаило\n* Перишић А. Видоје\n* Продановић М. Владимир\n* Станишић Јанко\n* Тошић Јовић\n31 Расна\n* Драшкић Радован\n* Ђорђевић Милан\n* Ђорђевић Миљко\n* Јовановић Милан\n* Јовић Михајило\n* Константиновић Марко\n* Кораћ Драгиша\n* Кораћ Рако\n* Кораћ Митар\n* Кораћ Димитрије\n* Кораћ Страјин\n* Кораћ Јован\n* Кораћ Живко\n* Кораћ Драго\n* Кораћ Велимир\n* Кораћ Милан\n* Кораћ Чедомир\n* Курмазовић Радисав\n* Курмазовић Ивко\n* Лекић Вукосав\n* Лекић Жарко\n* Марковић Лука\n* Матић Радивоје\n* Матић Рајко\n* Матић Михајило\n* Матић Данило\n* Митровић Милић\n* Младеновић Василије\n* Недић Танасије\n* Перић Миленко\n* Полић Јеремија\n* Ршумовић Обрад\n* Саватијевић Видосав\n* Смиљанић Витомир\n* Смиљанић И. Богић\n* Смиљанић Б. Богић\n* Тимотијевић Драгољуб\n* Ћирјанић Стево\n* Ћирјанић Ивко\n* Ћирјанић Миливоје\n* Ћирјанић Миленко\n* Ћирјанић Влајко\n* Ћирјанић Раде\n* Ћирјанић Драгомир\n* Шојић Ђорђе\n32 Рупељево\n* Андрић Божидар\n* Андрић Драгутин\n* Андрић Милан\n* Андрић Максим\n* Андрић Перко\n* Андрић Павле\n* Анђелић Крста\n* Анђелић Драго\n* Божић Радомир\n* Видић Владимир\n* Видић Драгољуб\n* Видић Јеврем\n* Вилиповић Драгољуб\n* Глушчевић Владимир\n* Глушчевић Гвозден\n* Глушчевић Драгомир\n* Глушчевић Драгић\n* Глушчевић Ђорђе\n* Глушчевић Ђунисије\n* Глушчевић Јовиша\n* Глушчевић Милан\n* Глушчевић Миљко\n* Глушчевић Петар\n* Глушчевић Радоје\n* Глушчевић Ратко\n* Глушчевић Ћиро\n* Глушчевић Чедомир\n* Дамњановић Будимир\n* Дамњановић Јанко\n* Дамњановић Радисав\n* Диковић Веселин\n* Диковић Драгомир\n* Диковић Драгољуб\n* Диковић Драго\n* Диковић Митар\n* Диковић Мијајло\n* Диковић Новак\n* Диковић Станиша\n* Дрндаревић Анђелко\n* Дрндаревић Бранислав\n* Дрндаревић Драгољуб\n* Дрндаревић Јелесије\n* Дрндаревић Јанко\n* Дрндаревић Миливоје\n* Дрндаревић Радивоје\n* Дрндаревић Чедомир\n* Илић Видоје\n* Илић Драгомир\n* Илић Здравко\n* Илић Радојица\n* Илић Симо\n* Милутиновић Ненад\n* Милутиновић Михаило\n* Милутиновић Радосав\n* Милутиновић Трипко\n* Милчановић Александар\n* Милчановић Веселин\n* Милчановић Видоје\n* Милчановић Вељко\n* Милчановић Драгомир\n* Милчановић Ђуро\n* Милчановић Живан\n* Милчановић Живко\n* Милчановић Јеленко\n* Милчановић Ј. Милан\n* Милчановић Милисав\n* Милчановић Марко\n* Милчановић Раденко\n* Милчановић Радивоје\n* Младеновић Бранислав\n* Младеновић Гајо\n* Младеновић Милан\n* Младеновић Михаило\n* Младеновић Миленко\n* Младеновић Милорад\n* Младеновић Петар\n* Младеновић Стево\n* Младеновић Тихомир\n* Радосављевић Владисав\n* Радосављевић Радисав\n* Радосављевић Страјин\n* Суботић Владе\n* Суботић Петко\n* Тодоровић Миљко\n* Тошић Микан\n* Тошић Тодор\n* Цоњић Вучета\n* Цоњић Никола\n* Цоњић Милинко\n* Цоњић Мирко\n* Цоњић Раденко\n* Цоњић Радован\n* Цоњић Стеван\n33 Сврачково\n* Васковић Саво\n* Вукашиновић Страин\n* Гавриловић Милан\n* Гавриловић Милета\n* Живановић Радомир\n* Живановић Тихомир\n* Илић Лука\n* Јовановић Видосав\n* Јовановић Мијајло\n* Јовановић Петар\n* Јовановић Сретен\n* Крстић Благоје\n* Крстић Милосав\n* Крстић Перо\n* Крстић Тодор\n* Крстић Крста\n* Крстић Илија\n* Лековић Витомир\n* Лековић Владимир\n* Лековић Гојко\n* Лековић Петроније\n* Лековић Ранко\n* Марковић Будимир\n* Марковић Милан\n* Марковић Милоје\n* Марковић Михаило\n* Марковић Петко\n* Марковић Периша\n* Миливојевић Владимир\n* Миливојевић Јован\n* Миливојевић Павле\n* Милић Добривоје\n* Недељковић Гојко, каплар\n* Недељковић Драгољуб\n* Недељковић Илија\n* Недељковић Милош\n* Недељковић Мирко\n* Нешовић Богдан\n* Ракић Вукић\n* Ракић Вуле\n* Ракић Јеротије\n* Ристић Ђоко\n* Савчић Ђорђе\n* Савчић Лука\n* Савчић Мирко\n* Савчић Михаило\n* Савчић Недељко\n* Савчић Свеле\n* Смиљанић Мићо\n* Стојковић Илија\n* Стојковић Перо, каплар\n* Стојковић Стојан\n* Томић Бранко\n* Томић Гвозден\n* Томић Жарко\n* Томић Пајо\n34 Средња Добриња\n* Бећић Љубомир\n* Бећић Милорад\n* Бећић Чедомир\n* Бећић Сава\n* Ђоковић Тихомир\n* Ђоновић Видоје\n* Ђоновић Рајко\n* Игњевић Милета\n* Игњевић Василије\n* Јањић Јован\n* Јелесијевић Властимир\n* Јеличић Видосав\n* Јеличић Владан\n* Јеличић Драгољуб\n* Ковачевић Војимир\n* Ковачевић Драгомир\n* Ковачевић Сава\n* Ковачевић Владислав\n* Крсмановић И. Милија\n* Крсмановић Милутин\n* Крсмановић Радосав\n* Крсмановић Милорад\n* Крсмановић Живко\n* Крсмановић Средоје\n* Крсмановић Сретен\n* Крсмановић Рајко\n* Крсмановић Милета\n* Крсмановић Милија\n* Крсмановић Радојле\n* Крсмановић Љубомир\n* Крсмановић Милован\n* Мајсторовић Добросав\n* Марић Радомир\n* Марић Рајко\n* Милошевић Чедомир\n* Милошевић Теован\n* Милошевић Миљко\n* Радисављевић Грозден\n* Ристовић Милорад\n* Савић Иван\n* Симовић Вучко\n* Симовић Јовиша\n* Симовић Пантелија\n* Симовић Миленко\n* Симовић Велимир\n* Станисављевић Антоније\n* Станисављевић Божидар\n* Станисављевић Александар\n* Станисављевић Живко\n* Стевановић Гвозден\n* Стевановић Ђорђе\n* Стевановић Максим\n35 Табановићи\n* Андрић Михаило\n* Андрић Рајко\n* Вучићевић Веселин\n* Јовановић Милија\n* Милошевић Рајко\n* Милошевић Ђуро\n* Миросавић Радомир\n* Миросавић Витор\n* Миросавић Теофило\n* Павловић Тијосав\n* Павловић Велимир\n* Павловић Милојко\n* Павловић Божо\n* Павловић Радојле\n* Павловић Стаменко\n* Павловић Адам\n* Павловић Јевто\n* Петровић Жарко\n* Ружичић Предислав\n36 Тврдићи\n* Божанић Павле\n* Божанић Раде\n* Божанић Војин\n* Бошковић Ј. Манојле\n* Бошковић В. Милија\n* Бошковић В. Веселин\n* Бошковић В. Костадин\n* Вељовић В. Сретен\n* Вукотић 0. Ђорђе\n* Вукотић О. Радиша\n* Вукотић С. Малиша\n* Вукотић В. Ћорђе\n* Димитријевић Велимир\n* Зарић Ј. Костадин\n* Зарић Владимир\n* Зарић Радомир\n* Ивановић Страхиња\n* Илић М. Секула\n* Илић И. Велибор\n* Јеротијевић Петар\n* Јеротијевић Недељко\n* Кузељевић Д. Здравко\n* Мијајловић Лука\n* Мићић Петар\n* Радосављевић Драгољуб\n* Радосављевић Михаило\n* Раковић Остоја\n* Савић Михаило\n* Симановић Станимир\n* Симановић С. Живорад\n* Симановић Митар\n* Станковић Урош\n* Станковић Илија\n* Стевановић В. Милош\n* Стевановић Тихомир\n* Ћосовић Сретен\n* Цвијовић Д. Мирко\n37 Тометино Поље\n* Андрић Радојица\n* Андрић Радоје\n* Андрић Миливоје\n* Варагић Периша\n* Варагић Михаило\n* Варагић Крста\n* Варагић Гвозден\n* Гајовић Добросав\n* Гајовић Милић\n* Гајовић Гајо\n* Гајовић Драгутин\n* Гајовић Андрија\n* Гајовић Арсо\n* Голубовић Радош\n* Голубовић Драгутин\n* Голубовић Милутин\n* Голубовић Витомир\n* Јевтовић Драгомир\n* Јевтовић Веселин\n* Маринковић Павле\n* Милинковић Раденко\n* Милинковић Нинко\n* Милинковић Владе\n* Милинковић Грујо\n* Милинковић Петар\n* Милинковић Светислав\n* Милинковић Миленко\n* Милинковић Светозар\n* Миловановић Драгиша\n* Миловановић Светомир\n* Радовановић Веселин\n* Станковић Настас\n* Стојановић Примислав\n* Стојановић Љубисав\n* Стојановић Дамњан\n* Стојановић Радован\n* Стојановић Величко\n38 Тучково\n* Бојовић Драгомир\n* Бојовић Радиша\n* Бркић Маринко\n* Гавровић Добросав\n* Глишовић Петко\n* Зарић Миладин\n* Мајсторовић Манојле\n* Матовић Ивко\n* Матовић Никивор\n* Матовић Јовић\n* Несторовић Милисав\n* Несторовић Благоје\n* Никитовић Живко\n* Новаковић Милован\n* Павловић Милија\n* Павловић Добро\n* Пејовић Јован\n* Пејовић Владислав\n* Продановић Душан\n* Продановић Миладин\n* Продановић Љубомир\n* Продановић Миљко\n* Секулић Рајко\n* Симовић Ђорђе\n* Ћировић Светозар, капетан I класе\n* Ћировић Ћиро\n* Ћировић Живко\n39 Узићи\n* Алексић Средоје\n* Алексић Перо\n* Алексић Видосав\n* Алексић Драгутин\n* Бабић Радосав\n* Бабић Светозар\n* Бабић Милан\n* Бабић Миливоје\n* Даниловић Петар\n* Ђондрић Никола\n* Ђондрић Милорад\n* Илић Чедомир\n* Илић Радојица\n* Јанковић Ђурђе\n* Лазић Милија, потпоручник\n* Љубисављевић Милан\n* Марковић Бранислав\n* Миливојевић Младен\n* Миндеровић Ђурђе\n* Михаиловић Петар\n* Михаиловић Здравко\n* Ристовић Обрад\n* Ристовић Ристивоје\n* Савић Ћиро\n* Смиљанић Миливоје\n* Суботић Петар\n40 Честобродица\n* Алексић Ђорђе\n* Арсенијевић Гаврило\n* Арсенијевић Миленко\n* Арсенијевић Рисим\n* Зарић Новица\n* Зеленовић Недељко\n* Илић Светозар\n* Илић Ђорђе\n* Илић Живојин\n* Јаковљевић Милић\n* Јеремић Милосав\n* Јовановић Јован\n* Ковачевић Павле\n* Ковачевић Глигорије\n* Ковачевић Радомир\n* Костић Милић\n* Костић Константин\n* Костић Живко\n* Матовић Матија\n* Никитовић Вујица\n* Обрадовић Миљко\n* Павловић Томо\n* Петровић Радоје\n* Петровић Петар\n* Петровић Момир\n* Радивојевић Александар\n* Радовановић Светислав\n* Радовановић Добросав\n* Радовановић Драгић\n* Радовановић Здравко\n* Радовановић Михаило\n* Ристовић Леко\n* Ристовић Миленко\n* Ристовић Радојица", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D1%83_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%B8_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%D1%81_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%B3%D0%B0", "word_count": 6447, "cyrillic": 0.998}
{"id": "11261", "title": "LaTeX/Управљање библиографијом", "text": "За свако академско/истраживачко писање, укључивање референци у документ је важан задатак. Срећом, LaTeX има низ карактеристика које чине управљање референцама једноставнијим, укључујући и уграђену подршку за навођење референци. Међутим, много моћније и флексибилније решење је постигнуто захваљујући помоћним средством које се зове (које долази са стандардним LaTeX-ом). Недавно, BibLaTeX је наследио BibTeX, то је средство које је у сагласности сa LaTeX синтаксом.\nBibTeX складишти све референце у спољној, флет-фајл бази података. (BibLaTeX користи ову исту синтаксу.) Ова база података се може референцирати у било којем LaTeX документу, и цитати их праве у било којем запису који је садржан у фајлу. То је често погодније него да се уграђују на крају сваког писаног документа; извор централизоване библиографије може бити повезан са онолико докумената колико желите (пишем једном, читам много!). Наравно, библиографије се могу поделити и на онолико фајлова колико желите, тако да може постојати фајл који садржи изворе у вези теме А (<code>a.bib</code>), а други у вези теме Б (<code>б.bib</code>). Приликом писања о теми АБ, обе датотека се могу повезати у документ (може да садржи изворе <code>аб.bib</code> специјално за тему АБ).\n1 Уграђени систем\nАко пишете само један или два документа и не планирате да пишете ништа на ту тему у наредном периоду, можда нећете желети да губите време стварајући базу података за референце које никада више нећете користити. У том случају требало би да размислите о коришћењу основне и једноставне библиографске подршке која је уграђена у LaTeX-у.\nLaTeX пружа окружење под називом <code>thebibliography</code> које морате да користите када желите библиографију; то обично значи на самом крају вашег документа, непосредно пре <code>\\end{document}</code> наредбе. Ево практичног примера:\n\\begin{thebibliography}{9}\n\\bibitem{Лампорт94}\nЛесли Лампорт,\n\\emph{\\LaTeX: систем за припрему докумената},\nЕдисон Веслеј, Масачусетс,\nДругo издање,\n1994.\n\\end{thebibliography}\nУ реду, па шта се овде дешава? Прва ствар коју треба приметити је одређивање окружења. <code>thebibliography</code> је кључна реч коју LaTeX препознаје и све што се налази између ознаке за почетак и крај се сматра подацима за библиографију. Обавезни аргумент, који се наводи после изјаве за почетак, говори LaTeX-у колико широко ће ознака ставке бити одштампана. Међутим имајте на уму, да сам број није параметар, али да број цифара јесте. Дакле, ја ефектно говорим LaTeX-у да ће ми требати само ознаке референци дужине једног карактера, што у крајњој линији значи да не буде више од девет референци укупно. Ако желите више од девет, онда упишите било који двоцифрени број, као што је '56' који омогућава до 99 референци.\nСледећи је стварни унос референци. Потребна је наредба за префикс <code>\\bibitem{''кључ_цитата''}</code>. '' кључ_цитата '' би требало да буде јединствени идентификатор те референце, и често се састоји од било ког низа слова, бројева и симбола интерпункције (али не и зареза). Често се користи презиме првог аутора, а затим последње две цифре године (дакле ''Лампорт94''). Ако је исти аутор власник више од једне референце за дату годину, након тога се обично додају слова 'а', 'б', итд. Али треба урадити онако како вама највише одговара. Све после кључа је сама референца. Треба га откуцати онако како желите да вамда буде представљена референца. Ја убацујем различите делове референци, као што су име аутора, наслов, итд, и то на различитим линијама због читљивости. Ове размаке између линија LaTeX игнорише. Желео сам да наслов буде у курзиву, па сам користио <code>\\emph{}</code> наредбу да бих то постигао.\n2 Цитати\nЦитирање датог документа је заправо веома једноставано. Идите до тачке где желите да се појави цитат, и користити следеће: <code>\\cite{''кључ_цитата''}</code>, где '' кључ_цитата '' представља ону ставку коју желите да цитирате. Када LaTeX обради документ, цитат ће бити упоређен са ставкама из библиогафије и биће замењен са одговарајућим бројем цитата. Предност овога, још једном, је то што LaTeX уместо вас брине о бројевима. Када би све било потпуно аутоматски, додавање или уклањање референци би био прави посао, јер би сваки цитат морали поново ручно да нумеришете.\nУместо ШВТЋДД уређивача, у системима као што су \\TeX{} или \\LaTeX{} могуће је користити \\cite{Лампорт94}.\n2.1 Конкретније референцирање\nПонекад желите да се цитат односи на одређену страну, фигуру или теорему у уџбенику. За то можете користити аргументе <code>\\cite</code> наредбе:\nСимулациони софтвери играју све значајнију улогу у савременим војним системима, као и у припреми и обуци јединица за различите сценарије, укључујући борбене операције, реаговање у ванредним ситуацијама и сарадњу са цивилним структурама. Овакав вид обуке омогућава изузетно реалистичну симулацију ситуација са минималним материјалним трошковима, што га чини привлачним за развој у различитим доменима. У Војсци Србије, симулациони софтвери не само да доприносе побољшању оперативне ефикасности у борбеним условима, већ имају све већу примену и у контексту треће мисије – подршке цивилним властима и становништву у ванредним ситуацијама.\nУ последњим годинама сведоци смо све учесталијих елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и других ванредних ситуација које захтевају брзу и ефикасну реакцију. Развој савремених симулационих софтвера омогућава јединицама Војске Србије да се припреме за ове сценарије у контролисаном окружењу, смањујући ризике током обуке, али и повећавајући њену ефикасност. У овом раду посебан акценат стављен је на анализу најсавременијих софтверских решења, њихових предности, као и на могућности њиховог даљег развоја и примене у Војсци Србије, са циљем унапређења спремности и оперативних способности у свим мисијама.\n\\cite[стр.~215]{цитат01}\nАргумент \"стр. 215\", ће се појавити унутар истих заграда. Обратите пажњу на тилду у [стр.~215], која замењује размак који се користи на крају реченице тако што не прави размак између речи. Постоје два разлога: размак на крају реченице је сувише широк, и \"стр.\" не треба да буде раздвојено од броја странице.\n2.2 Вишеструки цитати\nКада је потребан низ од више цитата, треба вам само једна <code>\\cite{}</code> наредба. А цитати су затим одвојени зарезима. Имајте на уму да не смете да користите размаке између цитата. Ево примера:\n\\cite{цитат01,цитат02,цитат03}\nОво ће довести до тога да цитати буду унутар исте заграда..\n2.3 Стилови библиографије\nПостоји неколико начина за форматирање листа библиографских референци и њихових цитата у тексту. То се назива стиловима цитата, и они се састоје из два дела: формат скраћеног цитата (тј. маркера који је убачен у текст да идентификује улаз у листу референци) и формат одговарајућег улаза на списку референци, који обухвата комплетне библиографске детаље.\nПостоје два типа скраћених цитата и они могу: нумерисани или текстуални. Нумерисани цитати (такође познати као Ванкуверски систем референцирања) су обележени бројевима према редоследу појављивања у тексту, а састоје се од арапских бројева у заградама (1), угластим заградама [1], експонентима <sup>1</sup>, или и у разним комбинацијама<sup>[1]</sup>. Текстуални цитати (такође познати као Харвардски систем референцирања) користе презиме аутора и (обично) годину као скраћену форму цитата, који је иначе у потпуности затворени у заградама (Смит ) или делимично, као у Смит. Други облик омогућава да цитат буде интегрисан у реченицу коју подржава.\nИспод можете видети три стила која су доступна у LaTeX-у:\nЕво неких стилова који се најчешће користе:\nИме стила, Форматирање имена аутора, Формат референци, Сортирање\nобичан, Хомер Џеј Симсон, #ID#, по аутору\nунсрт, Хомер Џеј Симсон, #ID#, по референцирању\nаббрв, Х. Џ. Симсон, #ID#, по аутору\nалфа, Хомер Џеј Симсон, Сим95, по аутору\nапстракт, СХомер Џеј Симсон, Симсон-1995a\nацм, Симсон, Х. Џ., #ID#\nаутордатум1, Симсон, Хомер Џеј, Симсон, 1995\nапа, Симсон, Х. Џ. (1995), Симсон1995\nименован, Хомер Џеј Симсон, Симсон 1995\nМеђутим, имајте на уму да ћете морати да користите natbib пакет да бисте користили већину ових стилова.\n2.4 Без навода\nАко желите да се појави само референца у библиографији, и не занима вас где је наведено у главном тексту, онда <code>\\nocite{}</code> наредба може бити корисна, нпр:\nЛампорт је 1995 показао нешто... \\nocite{Лампорт95}.\nПосебна верзија наредбе, <code>\\nocite{*}</code>, укључује све ставке из базе података, без обзира да ли су наведене у документу или не.\n2.5 Natbib\n+ Натбибове команде за текст и заграде\nНаредба за цитирање, Приказ\n\\citet{гусенс93}\\citep{гусенс93}, Гусенс и др. (1993)Гусенс и др. 1993\n\\citet*{гусенс93}\\citep*{гусенс93}, Гусенс, Митлбек, и Самарин (1993)Гусенс, Митлбек, и Самарин, 1993\n\\citeauthor{гусенс93}\\citeauthor*{гусенс93}, Гусенс и др.Гусенс\n\\citeyear{гусенс93}\\citeyearpar{гусенс93}, 19931993\n\\citealt{гусенс93}\\citealp{гусенс93}, Гусенс и др. 1993Гусенс и др. 1993\n\\citetext{priv.\\ comm.}, (priv. comm.)\nКористећи стандардну LaTeX подршку за библиографију, видећете да је свака референца нумерисана и да сваки цитат одговара бројевима. Нумерички стил цитирања је сасвим уобичајен у научној писаној форми. У другим дисциплинама, чешће се користи стил аутор-година, нпр (Робертс, 2003)-пожељан је ''Харвард''. Овде неће бити дискусије о томе који је најбољи излаз, али могуће је да најбољи добијете преко <code>natbib</code> пакета. У ствари, он може заменити LaTeX-ове властите наредбе за цитирање, јер Natbib омогућава кориснику да лако пребацује са Харварда у нумерички стил и обрнуто.\nПрви задатак је додавање оног што следи у преамбулу како би омогућили LaTeX-у да користити Natbib пакет:\n\\usepackage[options]{natbib}\nТакође, морате да промените библиографски стил који ће се користити за датотеке, па тако измените одговарајућу линију на дну датотеке тако да гласи: <code>\\bibliographystyle{plainnat}</code>. Када завршите, у суштини све се заснива на промени постојеће <code>\\cite</code> наредбе да бисте приказали тип цитата који желите.\n+ Стилови цитата који одговарају Natbib-у\nСтил, Извор, Опис\nplainnat, Обезбеђен, natbib-одговарајућа верзија обичног стила\nabbrvnat, Обезбеђен, natbib-одговарајућа верзија аббрв стила\nunsrtnat, Обезбеђен, natbib-одговарајућа верзија унсрт стила\napsrev, natbib-одговарајући стил за часописе Преглед Физике\nrmpaps, natbib-одговарајући стил за часопис о Преглед модерне физике\nIEEEtranN, natbib-одговарајући стил за ИEEE издања\nachemso, natbib-одговарајући стил за часописе америчког удружења за хемију\nrsc, natbib-одговарајући стил за часописе краљевског удружења за хемију\n2.5.1 Прилагођавање\n+ Natbib-ове опције прилагођавања\nОпције, Значење\n<code>round</code> : <code>square</code> : <code>curly</code> : <code>angle</code>, заграде (подразумевано), угласте заграде [], витичасте заграде {} или изломљене заграде <>\n<code>colon</code> : <code>comma</code>, вишеструки цитати су одвојени тачказарезом (стандардно) или зарезима\n<code>authoryear</code> : <code>numbers</code> : <code>super</code>, стил цитирања аутор година (подразумевано), нумерички цитати или експоненцијални нумерички цитати\n<code>sort</code> : <code>sort&compress</code>, вишеструки цитати су поређани по редоследу по којем се појављују у деловима референци или су вишеструки нумерички цитати сажети где је то могуће\n<code>longnamesfirst</code>, први цитат било које референце ће користити звездасту варијанту (потпуна листа аутора), каснији цитати ће користити скраћену ''и др.'' варијанте стила\n<code>sectionbib</code>, да би сте користили chapterbib пакет. поново дефинишите \\thebibliography са \\section* уместо \\chapter*\n<code>nonamebreak</code>, задржава сва имена аутора у цитату на једној линији да би исправили неке hyperref проблеме - изазива препунe hbox-ове\nГлавне наредбе једноставно додају ''т'' за 'текстуалне' или ''у'' за 'уметнуте' на основне <code>\\cite</code> наредбе. Такође ћете приметити како ће Natbib сажети референце са три или више аутора на више сажету ''прво презиме и др.'' верзију. Додавањем звездице (*), можете да замените ову подразумевану верзију и навести све ауторе повезане са тим цитатима. Постоје неке друге специјализоване наредбе које Natbib подржава, и наведене су овде у табели. Имајте на уму да, на пример <code>abbrvnat</code> не подржава <code>\\citet*</code> и аутоматски ће бирати између свих аутора и др.\nКоначна област коју желим да покријем са Natbib-ом је прилагођавање стила цитирања. Постоји наредба под именом <code>\\bibpunct</code> која се може користити за гажење подразумеваних и мењање неких подешавања. На пример, ја сам ставио следеће у преамбулу:\n\\bibpunct{(}{)}{;}{a}{,}{,}\nНаредба захтева шест обавезних параметара.\n# Симбол за отворену заграду.\n# Симбол за затворену заграду.\n# Симбол који се појављује између више цитата.\n# Овај аргумент узима слово:\n#*''н'' - нумерички стил.\n#*''с'' - нумерички експоненцијалан стил.\n#*''Било које друго слово'' - стил аутор година.\n# Појављивање интерпункција између аутора и године (само у случају заграда).\n# Коришћење интерпункција између година, у више цитата, где постоји заједнички аутор. нпр, (Чомски 1956, 1957). Ако желите додатни простор, онда вам треба <code>{,~}</code>.\nНеке од опције које су под контролом <code>\\bibpunct</code> су такође доступне укључивањем опција на natbib пакету када је позван. Ове опције такође дозвољавају контролу неких других аспеката у библиографији, могу се видети у табели (десно).\nДакле, као што видите, овај пакет је прилично флексибилан, посебно зато што је могуће лако пребацивање између различитих стилова цитирања променом једног параметра. Погледајте , кратак документ где можете научити нешто више о томе како се он користити.\n3 BibTeX\nРаније сам представио идеју убацивања референци на крају документа, а затим помоћу <code>\\cite</code> наредбе их наводити у тексту. У овом упутству, желим да урадим нешто боље од овог метода, јер то није тако флексибилано као што може бити. Ја ћу се концентрисати на коришћење BibTeX-а.\nBibTeX база података смештена је као ''.bib'' фајл. То је обичан текстуални фајл, па се може лако погледати и изменити. Структура фајла је такође прилично једноставна. Пример уноса BibTeX-а:\n@article{гринвејд93,\nauthor = \"Џорџ Д. Гринвејд\",\ntitle = \"{С}веобухватна {Т}еX {А}рхивска {М}режа ({СТАМ})\",,,,,\n}\nСваки улаз почиње са изјавом који тип референци желите да користите, у облику <code>@''тип''</code>. BibTeX зна практично све врсте које можете да замислите, обично су то: ''book'', ''article'', и за папире представљене на конференцијама, постоји ''inproceedings''. У овом примеру, ја сам референцирао чланак из часописа.\nНакон типа, морате да имате леву витичасту заграду '<code>{</code>' да би означили почетак атрибута референце. Први се налази одмах након заграде, која је ''кључ цитирања'', или ''BibTeX кључ''. Овај кључ мора бити јединствен за све ставке унутар библиографије. То је идентификатор који ћете користити у вашем документу да бисте га упућивали на овај унос. На вама је како желите да обележите сваку референцу, али стандард је да се користи по којем користите презиме аутора, а затим годину објављивања. Ово је шема коју ја користим у овом упутству.\nДаље, треба да буде јасно да су оно што следи релевантна поља и подаци за посебну референцу. Имена поља лево су BibTeX кључне речи. Оне су праћене знаком једнакости (=), где је вредност тог поља постављена. BibTeX очекује да експлицитно означите почетак и крај сваке вредности. Ја лично користим наводнике (\"), међутим, такође имате могућност коришћења витичастих заграда ('{', '}'). Али, као што ће ускоро видети, витичасте заграде имају и друге улоге, у оквиру атрибута, тако да не волим да их користим за тај посао јер онда то може деловати збуњујуће. Важан изузетак је када желите да користите знакове са умлаутима (ü, ö, итд), јер је њихова нотација у формату <code>\\\"{o}</code> и ознака цитата ће затворити један отвор на пољу, изазивајући грешку у анализи референце. Коришћењем <code>\\usepackage[utf8]{inputenc}</code> у преамбули <code>.tex</code> може ово заобићи, тако што се акцентовани карактери могу садржати у <code>.bib</code> фајлу без икакве потребе за посебним означавањем. Ово омогућава доследно форматирање током целог <code>.bib</code> фајла, избегавајући потребу коришћења заграда када постоје умлаути.\nЗапамтите да сваки атрибут мора да буде праћен зарезом да би се ограничили један од другог. Не додајте зарез на последњи атрибут, јер затворена заграда ће рећи BibTeX-у да више не постоје атрибути за унос, иако нећете добити грешку ако то урадите.\nМоже проћи доста времена док научите шта су референтне врсте, и која поља имају које типове на располагању (а која су потребна или опциона, итд). Па, погледајте и такође за описе свих поља. То може бити вредно за обележавање или штампање ове странице, тако да је боље да су вам при руци када вам затребају. Већи део информација садржаних у њему се понавља у следећој табели која вам може користити.\n+ Стандардни BibTeX унос и врсте поља\n, чланак, књига, књижица, инбук, уколекцији, одржавање ≈ конференција, упутство, Магистарска теза, докторска дисертација, Остало, поступак, технички извештај, необјављено\nадреса, o, o, o, o, o, o, o, o, o\nприбележавање\nаутор, +, *, o, *¹, +, +, o, +, o, +, +\nнаслов књиге, +, +\nпоглавље, *², o\nкросреф\nиздање, o, o, o, o\nуредник, *, *¹, o, o, o\nначин објаве, o, o\nинституција, +\nчасопис, +\nкључ\nмесец, o, o, o, o, o, o, o, o, o, o, o, o\nбелешка, o, o, o, o, o, o, o, o, o, o, o, +\nброј, o, o, o, o, o, o, o\nорганизација, o, o, o\nстрана, o, *², o, o\nиздавач, +, +, +, o, o\nшкола, +\nсерија, o, o, o, o, o\nнаслов, +, +, +, +, +, +, +, +, o, +, +, +\nтип, o, o, o, o\nобим, o, o, o, o, o, o\nгодина, +, +, o, +, +, +, o, +, o, +, +, o\n+ Потребна поља, O Oпциона поља\n3.1 Аутори\nBibTeX може бити паметан са именима аутора. Mоже прихватити имена као ''име презиме'' или ''презиме, име''. Ја лично користим први начин, али запамтите да је редослед којим их уносите (или било који податак који вам значи) прилагодљив и да тако можете добити BibTeX који манипулише улазом и излазом онако како желите. Ако користите метод ''име презиме'', онда морате бити опрезни са неколико посебних имена, тамо где постоје сложена презимена, као на пример \"Џон фон Нојман\". У овом облику, BibTeX претпоставља да је последња реч презиме, и да је све пре презимена име, укључујући и средње име. Зато морате експлицитно рећи BibTeX-у да задржи 'фон' и 'Нојман' заједно. Ово се лако постиже помоћу витичастих заграда. Па ће финални резултат бити \"Џон {фон Нојман}\". Ово се лако ради са ''презиме, име'' варијантом, јер имате зарез који одваја презиме од имена.\nДруго, ту је и решење на то како да кажете BibTeX када референца има више од једног аутора. Ово је врло једноставно урадити тако што се убаци кључна реч ''and'' између сваког аутора. Као што се види из другог примера:\n@book{гусенс93,\nаутор = \"Мишел Гусенс and Франк Митлбах and Александар Самарин\",\nнаслов = \"LaTeX Компањон\",,,\nадреса = \"Рединг, Maсачусец\"\n}\nОва књига има три аутора, и сваки је одвојен како је описано. Наравно, када BibTeX прође кроз ово и прикаже резултат, биће само 'и' између претпоследњег и последњег аутора, али .bib фајлу, је потребно ''и'' тако да се може разграничити појединачни аутори.\n3.2 Стандардни шаблони\nБудите опрезни ако копирате следеће шаблоне, знак % није важећи за коментирање линија у bibtex фајловима. Ако желите да коментирате линију, морате да га ставите испред улаза.\n;@article : Чланак из часописа или новина.\n:*Обавезна поља: аутор, наслов, author, title, часопис, година.\n:*Oпциона поља: обим, број, страна, месец, белешка.\n@article{Xarticle,,,\n%,,\n%,\n}\n;@book : Објављена књига\n:*Обавезна поља: аутор/уредник, наслов, издавач, година.\n:*Oпциона поља: обим/број, серија, адреса, уредник, месец, белешка.\n@book{Xbook,,,\n%,\n%,,\n%,\n}\n;@booklet : Рад без наведеног издавача или спонзора.\n:*Обавезна поља: наслов.\n:*Oпциона поља: аутор, начин издавања, адреса, месец, година, белешка.\n@booklet{Xbooklet,\n%,\n%начин,\n%,\n%,\n}\n;@conference : Исто као процесуирање\n:*Обавезна поља: аутор, наслов, наслов књиге, година.\n:*Oпциона поља: уредник, обим/број, серије, стране, адреса, месец, организација, издавач, белешка.\n@conference{Xconference,,\nнаслов,\n%,\n%,\n%aдреса = \"\",,\n%,\n%,\nуредник = \"\",\nнаслов = \"\",\nодељак = \"\",\nстране = \"\",,\n%број = \"\",\n%серије = \"\",\n%тип = \"\",\n%,\nгодина = \"\",\n%месец = \"\",\n%белешка = \"\",\n}\n;@incollection : Део књиге са својим насловом.\n:*Обавезна поља: аутор, наслов, наслов књиге, издавач, година.\n:*Опциона поља: уредник, обим/број, серија, тип, поглавље, страна, адреса, издање, месец, белешка.\n@incollection{Xincollection,\nаутор = \"\",\nнаслов = \"\",\nнаслов,\n%,\n%број = \"\",\n%серија = \"\",\n%тип = \"\",\n%,\n%,\nгодина = \"\",\n%месец = \"\",\n%,\nнаслов = \"\",\nнаслов књиге = \"\",\n%уредник = \"\",\n%обим = \"\",\n%број = \"\",\n%серија = \"\",\n%страна = \"\",\n%aдреса = \"\",\n%oрганизација = \"\",\n%издавач = \"\",\nгодина = \"\",\n%месец = \"\",\n%белешка = \"\",\n}\n;@manual : Технички приручник\n:*Обавезна поља: наслов.\n:*Изборна поља: аутор, организација, адреса, издање, месец, година, белешка.\n@manual{Xmanual,\nнаслов = \"\",\n%aутор = \"\",\n%oрганизација = \"\",\n%aдреса = \"\",\n%издање = \"\",\nгодина = \"\",\n%месец = \"\",\n%белешка = \"\",\n}\n;@mastersthesis : Магистарска теза\n:*Обавезна поља: аутор, наслов, школа, година.\n:*Изборна поља: тип (нпр \"дипломски рад\".), адреса, месец, напомена.\n@mastersthesis{Xthesis,,\nшкола = \"\",\n%тип = \"diploma thesis\",\n%aдреса = \"\",,\n%,\n}\n;@misc : Шаблон корисан за друге врсте публикација\n:*Обавезна поља: нема\n:*Изборна поља: аутор, наслов, начин издавања, месец, година, белешка.\n@misc{Xmisc,\n%,\n%начин издавања = \"\",\n%,\n%,\n}\n;@phdthesis : Докторска теза\n:*Обавезна поља: аутор, наслов, година, школа.\n:*Изборна поља: адреса, месец, кључна реч, белешка.\n@phdthesis{Xphdthesis,\nаутор = \"\",\nнаслов = \"\",\nшкола = \"\",\n%адреса = \"\",\nгодина = \"\",\n%месец = \"\",\n%кључна реч = \"\",\n%белешка = \"\",\n}\n;@proceedings : Одржавање конференција.\n:*Обавезна поља: наслов, година.\n:*Опциона поља: уредник, обим/број, серија, адреса, месец, организација, издавач, белешка.\n@proceedings{Xproceedings,\nнаслов = \"\",\n%уредник = \"\",\n%обим = \"\",\n%број = \"\",\n%серија = \"\",\n%адреса = \"\",\n%oрганизација = \"\",\n%издавач = \"\",\nгодина = \"\",\n%месец = \"\",\n%белешка = \"\",\n}\n;@techreport : Технички извештај образовних, комерцијалних или институција стандардизације.\n:*Обавезна поља: аутор, наслов, институција, године.\n:*Изборна поља: тип, број, адреса, месец, белешка.\n@techreport{Xtreport,,,\n%,,\n%,\n}\n;@unpublished : Необјављени чланак, књига, дисертација, итд\n:*Обавезна поља: аутор, наслов, белешка.\n:*Опциона поља: месец, година.\n@unpublished{Xunpublished,\nаутор = \"\",\nнаслов = \"\",\n%година = \"\",\n%месец = \"\",\nбелешка = \"\",\n}\n3.3 Шаблони који нису стандардни\n;@patent\n:BiBTeX улази се могу узети са Гугл Патената.\n:(види као алтернативу)\n;@collection\n;@electronic\n3.4 Очување стања слова\nУ случају да је BibTeX наређено од стране одабраног стила да не чува сва велика слова у оквиру наслова, може доћи до проблема, поготово ако желите посебне именице, или скраћенице. Да бисте рекли BibTeX-у да их задржи, користите добре старе витичасте заграде око речи која је у питању, (или више речи, ако је акроним) и све ће бити добро! Могуће је чак да буде потребно да се сачувају мања-слова - на пример, ако се хемијска формула користи у стилу који поставља наслов као сва велика слова или мала, или ако се \"pH\" користи у стилу који повећава сва прва слова.\n:title = \"{LaTeX} Компањон\",\nМеђутим, ''избегавајте'' 'стављање целог наслова у заграде, јер ће изгледати чудно ако се користи другачији формат повећавања:\n:title = \"{LaTeX Компањон}\",\nРади лакшег сналажења, многи људи једноставно ставиљају дупле витичасте заграде, које могу да помогну приликом писања научних чланака за различите часописе, конференце са различитим BibTex стиловима који понекад чувају велика слова, а понекад не:\n:title = ,\nКао алтернатива овоме, покушајте друге BibTex стилове или измените постојеће. Приступ стављања само релевантног текста у витичасте заграда је највише изводљив ако користите шаблон под контролом издавача, као што је шаблон за аргументе часописа. Користећи витичасте заграде око појединачних слова такође треба избегавати ако је могуће, јер може пореметити подешавање размака између слова, посебно са biblatex, тако да први корак треба генерално да буде приложен са појединачним речима у заградама.\n3.5 Неколико додатних примера\nУ наставку ћете наћи неколико додатних примера уноса литературе. Први покрива случај више аутора у формату Презиме, Име, а други се бави случајем колекције.\n@article{АбедонХајманТомас2003,\naутор = \"Абедон, С. T. и Хајман, П. и Томас, Ц.\",,\nнаслов = \"Експериментална испитивања бактериофага латентног-периода еволуције као одговор на бактеријску расположивост\",\nчасопис = \"Примењена и микробиологија животне средине\",,\n},\n@incollection{Абедон1994,\nаутор = \"Абедон, С. T.\",\nнаслов = \"Побољшање и интеракција између слободних фагова и инфицираних ћелија\",,\nнаслов књига = \"Молекуларна биологија бактериофага T4\",\nуредник = \"Карам, Џим Д. Карам и Дрејк, Џон В. и Креузер, Кенет Н., Мосиг, Гисела и Хал, Двајт и Еисерлинг, Фредерик А. и Блек, Линдзи В., Кутер, Елизабет и Карлсон, Карин и Милер, Ерик С. и Шпицер, Елеонора\",\nиздавач = \"АСМ Прес, Вашингтон ДС\",\n},\nАко морате да цитирате сајт можете користити @misc, на пример:\n@misc{вебсајт:ферментас-ламбда,\nаутор = \"Ферментас Инц.\",\nнаслов = \"Ламбда фага: опис\\& ограничење карата\",,,\n},\nПоље белешка је згодно ако желите да додате неструктурирарне информације, на пример, да треба тек да се појави одговарајући број часописа:\n@article{црнерупе,\nаутор=\"Раберт Клајн\",\nнаслов=\"Црне рупе и њихов однос према скривању јаја\",\nчасопис=\"Теоријска источна физика\",\nиздавач=\"Јаја Лтд.\",,\nбелешка=\"(појавиће се)\"\n}\n3.6 Узимање тренутног LaTeX документа да користи твој .bib фајл\nНа крају вашег LaTeX фајла (који се налази након садржаја, али пре <code>\\end{document}</code>), морате да поставите следеће наредбе:\n\\bibliographystyle{plain}\n\\bibliography{пример1,пример2,...,примерn}\n% Обратите пажњу на недостатак белог простора између наводника и следећег bib фајла.\nСтилови библиографије су фајлови које BibTeX препознаје и који му кажу како да формира ускладиштене информације у .bib датотеци када се обрађује за отпремање. И тако прва наредба горе наведена изјављује који стил датотеке треба да се користити. Стил датотеке у овом случају је plain.bst (он долази као стандард за BibTeX). Не морате да додате .bst екстензију када користите ову наредбу, јер је подразумевана. Упркос имену, обичан стил ради прилично добар посао (погледати на излазу овог уптства да видите на шта мислим).\nДруга наредба је она која заправо одређује .bib датотеку коју желите да користите. Оне које сам направио за ово упутсво су се звале пример1.bib, пример2.bib, . . ., примерn.bib, али опет, не укључујете екстензију. У овом тренутку, .bib датотека је у истом директоријуму као и LaTeX документ. Међутим, ако је ваша .bib датотека на другом месту (што има смисла ако намеравате да одржите централизовану базу података референци за сва ваша истраживања), морате да наведете путању, као, на пример, <code>\\bibliography{/негде/негде/пример}</code> или <code>\\bibliography{../пример1}</code> (ако је <code>.bib</code> датотека је у матичном директоријуму <code>.tex</code> документа који позива).\nСада када LaTeX и BibTeX знају где да траже одговарајуће датотеке, заправо цитирање референци је прилично тривијално. Потребна вам је <code>\\cite{''реф_кључ''}</code> наредба, водећи рачуна да ''реф_кључ'' тачно одговара једном од улаза у .bib датотеци. Ако желите да цитирате више од једне референце у исто време, урадите следеће: <code>\\cite{''реф_кључ1'', ''реф_кључ2'', ..., ''реф_кључN''}</code>.\n3.7 Зашто LaTeX неће да створи било који излаз?\nДодаје се BibTeX додатна сложеност за процесуирање изворног кода да би се дошло до жељеног излаза. Ово је у великој мери скривено од корисника, али због сложености референцирања цитата из ваше изворне LaTeX датотеке до базе података унутар друге датотеке, вама заправо треба више пролаза за постизање задатака. То значи да морате да покренете LaTeX више пута. Сваки пролаз ће одрадити одређени задатак док цитирање свих референци не буде завршено. Ево шта треба да откуцате (у командној линији):\n#<code>latex latex_изворни_код.tex</code>#<code>bibtex latex_изворни_код.aux</code>#<code>latex latex_изворни_код.tex</code>#<code>latex latex_изворни_код.tex</code>\n(Екстензије су опционе, ако их ставите приметите да bibtex команде узима АУКС фајл као улаз.)\nНакон првог LaTeX покретања, видећете грешке, као што су:\nLaTeX Упозорење: Цитат `лампорт 94' је недефинисан на страни 1 на улазној линији 21.\n...\nLaTeX Упозорење: Овде има недефинисаних референци.\nСледећи корак је да покренете bibtex на том истом LaTeX извору (или прецизније одговарајућу АУКС датотеку, али не на стварној .bib датотеци) да би онда дефинисали све референце унутар тог документа. Требало би да видите овакав излаз:\nОво је BibTeX, Верзија 0.99ц (Веб2Ц 7.3.1)\nПомоћна датотека највишег нивоа: latex_ изворни_код.aux\nСтил датотеке: plain.bst\nБаза датотеке # 1: пример.bib\nТрећи корак, који позива LaTeX по други пут ће видети више грешака као што су \"LaTeX Упозорење: Ознака(е) се можда променила. Вратите се да бисте добили праву референцу.\". Не плашите се, то је скоро готово. Као што можете да погодите, све што треба да урадите је да пратите упутства, и покрените LaTeX по трећи пут, а документ ће бити отпремљен као што је очекивано, без даљих проблема.\nАко желите пдф излаз уместо дви излаза можете користити pdflatex уместо latex на следећи начин:\n#<code>pdflatex latex_изворни_код.tex</code>#<code>bibtex latex_изворни_код.aux</code>#<code>pdflatex latex_изворни_код.tex</code>#<code>pdflatex latex_изворни_код.tex</code>\n(Екстензије су опционе, ако их ставите приметите да bibtex наредба узима АУКС датотеку као улаз.)\nИмајте на уму да ако уређујете свој извор у вим и покушате да користите наредбени режим и пречицу тренутне датотеке (%) за обраду документа овако:\n#<code>:! pdflatex %</code>#<code>:! bibtex %</code>\nДобићете гршку сличну овој:\n#<code>Нисам могао да отворим датотеку 'тренутна_датотека.tex.aux'</code>\nЧини се да је екстензија датотеке подразумевана када се тренутна наредба датотеке (%) извршава. За обраду документа изнутра са вим, ви морате експлицитно дати име фајлу без екстензије датотеке да би bibtex радио, као што је приказано испод:\n#<code>:! pdflatex %</code>#<code>:! bibtex %:r</code> (без екстензијe фајла, тражи АУКС датотеку као што је горе поменуто)\n#<code>:! pdflatex %</code>#<code>:! pdflatex %</code>\nМеђутим, много је лакше да инсталирате вим-LaTeX додатак . То вам омогућава да једноставно унесете \\ll када није у моду убацивања, и све одговарајуће команде се аутоматски извршавају да би извршиле документ. Вим-LaTeX чак и открива колико пута мора да ради pdflatex, и да ли или не треба да ради bibtex. Ово је само један од многих лепих особина Вим-LaTeX-а, можете прочитати одлично и сазнати више о многим паметним пречицама које Вим-LaTeX даје.\nПостоји и друга опција уколико радите у Уник/Линукс или било којим другим платформама у којима [хттп://ен.википедиа.орг/вики/Маке_%28софтваре%29 радите]. Тада једноставно можете да креирате Makefile и употребити vim-ову наредбу или користити љуску. Makefile би онда изгледао овако:\nlatex_изворни_код.pdf: latex_изворни_код.tex latex_изворни_код.bib\npdflatex latex_изворни_кодe.tex\nbibtex latex_изворни_код.aux\npdflatex latex_изворни_код.tex\npdflatex latex_изворни_код.tex\n3.8 Укључивање УРЛ-а у библиографију\nКао што можете видети, не постоји поље за УРЛ адресе. Једна могућност је да се укључи интернет адреса у <code>howpublished</code> поље <code>@misc-а</code> или <code>note</code> поље <code>@techreport-а</code>, <code>@article-а</code>, <code>@book-а</code>:\nОбратите пажњу на коришћење <code>\\url</code> наредбе како би се осигурао правилан изглед УРЛ-а.\nДруги начин је да користите посебно поље url и потребно је да га стил библиографије препознаје.\nПотребно је да користите <code>\\usepackage{url}</code> у првом случају или <code>\\usepackage{hyperref}</code> у другом случају.\nСтилови обезбеђени Natbib (види доле) рукују овом облашћу, остали стилове се могу модификовати употребом програма. Измене три стандардна стила (обичан, аббрв and алфа) омогућава urlbst.\nАко вам је потребна додатна помоћ око адреса у библиографији, посетите .\n3.9 Прилагођавање библиографског изгледа\nЈедна од главних предности BibTeX-а, посебно за људе који пишу много истраживачких радова, је способност да се прилагоди вашој библиографи и да одговари на дате захтеве. Приметићете како различита издања имају тенденцију да имају свој стил форматирања референци, на које се аутори морају придржавати ако желе да њихови рукописи буду објављени. У ствари, за успостављање часописа и одржавање конференција ће се често створати своји стилови библиографија (.bst датотека) за кориснике BibTeX-а, и тако урадити сав тежак посао за њих.\nТо се може постићи због природе .bib базе података, где се чувају све информације о вашим референцама које су скадиштене у структурном формату, али нимало информација о стилу. Ово је заједничка тема у LaTeX-у уопште, где се покушава колико год је могуће држање садржаја и презентација одвојено.\nСтил библиографске датотеке (.bst) ће рећи LaTeX-у како да формира сваки атрибут, којим редоследом да их ставља, коју интерпункцију да користи у одређеним атрибутима и сл. Нажалост, стварајући такав стил ручно није тривијалан задатак. Из тог разлога нам је потребанMakebst (такође познат као ''custom-bib'') алат.\nMakebst се може користити за аутоматско генерисање .bst датотека на основу ваших потреба. То је веома једноставно, и заправо вас пита низ питања о вашим жељама. Када то заврши, избаци вам одговарајући стил датотеке како би је користили.\nТребало би да је инсталиран са LaTeX дистрибуцијом (иначе, можете ) и врло се једноставно покреће. На командној линији, куцајте:\nlatex makebst\nLaTeX ће наћи одговарајућу датотеку и упитни процес ће почети. Мораћете да одговорите на доста питања (мада, имајте на уму да су подразумевани одговори прилично разумни), што значи да би било непрактично да прођете кроз један пример у овом упутству. Међутим, прилично су јасна питања. А ако су вам потребна даља упутства, онда знајте да је свеобухватано доступно. Препоручио бих вам да експериментишете са њим и да видите какви су резултати када се примењује на LaTeX документу.\nАко користите ручно грађење .bst датотеке, важно је да га LaTeX може наћи! Дакле, уверите се да је у истом директоријуму као LaTeX изворна датотека, ''осим ако'' користите један од стандардних стилова датотека (као што су ''plain'' или ''plainnat'', који долазе у пакету са LaTeX-ом - они ће аутоматски бити нађени у директоријумима у којима су инсталирани. Такође, уверите се да се име .bst датотеке коју желите да користите огледа у <code>\\bibliographystyle{style}</code> наредби (али не укључујући .bst екстензију!).\n3.10 Локализација библиографског изгледа\nПриликом писања докумената у другим језицима осим енглеског, можете приметити да је пожељно да се прилагоди изглед ваше библиографије језику документа. Ово се односи на речи као што су ''уредник'', ''и'' или ''у'', као и правилан типографски распоред. се овде може користити. На пример, да распоредите библиографију на немачком, додајте следеће у заглавље:\n\\usepackage[fixlanguage]{babelbib}\n\\selectbiblanguage{german}\nАлтернативно, можете распоредити сваки библиографски запис према језику цитираног документа:\n\\usepackage{babelbib}\nЈезик уноса је наведен као додатна област у BibTeX улазу:\n@article{милер08,\n% ...\nlanguage = {german}\n}\nДа би babelbib имао ефекта, стил библиографије мора подржати једну од babplain, babplai3, babalpha, babunsrt, bababbrv, и bababbr3 - мора бити коришћен:\n\\bibliographystyle{babplain}\n\\bibliography{sample}\n3.11 Приказ неискоришћених ставки\nОбично LaTeX приказује само ставке које су наведене у \\cite. Могуће је направити нецитиран улаз видљивим:\n\\nocite{Име89} % Показује библиографију уноса Име89\n\\nocite{*} % Показује сав биб-унос\n3.12 Узимање библиографских података\nМноге онлајн базе података пружају библиографске податке у BibTeX-формату, што олакшава изградњу ваше сопствене базе података.\nНа пример, нуди опцију враћања правилно форматираног излаза, који се такође може укључити у подешавањима.\nТреба бити опрезан са чињеницом да су библиографске базе података често производ неколико генерација аутоматске обраде, и тако резултирајући BibTex код је склон разним мањих грешакама, нарочито код старијих уноса.\n3.13 Корисни алати\n''Види још: ''''w:Поређење софтвера за управљање референцама''* BibDesk је менаџер библиографских референци за Мак ОС Икс. Поседује веома употребљив кориснички интерфејс и даје низ функција као што су паметан директоријум базиран на кључним речима и живим tex екраном.\n* — Систем бесплатних маркера и систем управљања публикацијама на основу BibTeX.\n* BibTeXSearch је бесплатана BibTeX база података која обухвата милионе академских евиденција.\n* - Онлајн BibTeX генератор уноса и систем управљања библиографијом. Могућност убацивања и отпремања Bibtex датотека.\n* Bibwiki је посебна страница која омогућава Викимедији да управља BibTeX библиографијом. Она нуди једноставан начин за убацивање и отпремање библиографских записа.\n* Сb2Bib је алат за брзо вађење неформатиране, или нестандардизоване библиографске референце из е-мејл упозорења, веб страница и ПДФ датотека.\n* Комерцијални софтвер (са ограниченим бројем пробних верзија) који чак тражи библиотеке за цитирање и чува сва ваша знања у бази података. Отпремање базе података за све врсте формата је могуће. Ради заједно са МС Вордом и ОпенОфис Врајтером. Поврх тога додаци за претраживаче и Акробат Ридер постоји да би аутоматски укључили референце у ваш пројекат.\n* CiteULike је бесплатан онлајн сервис за организовање научних радова. Може отпремати цитате у BibTeX формату, и може да \"струже\" BibTeX податке са многих популарних сајтова.\n* DokuWiki је додатак који омогућава укључивање bibtex форматирње цитата у DokuWiki страницу и приказује их у APA формату. Напомена: Овај додатак је рањив на ИКССС напад ->\n*&mdash; менаџер BibTeX базе података за Emacs, који је добро решење и на само неколико притисака тастера далеко.\n* је Јава програм (под ГПЛ лиценцом), који вам омогућава да претражите много библиографских база података, као што су Medline, Citeseer, IEEEXplore и arXiv и снабдева и управља вашим BibTeX локалним базама података са вашим изабраним члановима. Заснован на BiBTeX-у, JabRef-у и може да отпрема податке у многе друге излазне формате као што су хтмл, МС Ворд или ЕндНоут. Може се користити онлајн без инсталирања\n* Још један BibTeX уређивач за КДЕ. Има сличне способности, и мало другачији интерфејс. Укључује BibTeX референтни генератор из ПДФ датотека, обичан текст, DOI, arXiv & PubMed легитимације. Веб упити за Google Scholar, PubMer, arXiv и низ других услуга су такође подржани.\n* KBibTeX је BibTeX едитор за КДЕ који мења библиографију која се користи у LaTeX-у. Укључује удобне улазне маске, почиње веб упит (нпр Google или PubMed) и отпремање у ПДФ, ПостСцрипт, РТФ и ХМЛ / ХТМЛ. Као и KBibTeX користи КДЕ КПарт технологију, KBibTeX могу бити уграђени у Kile или Konqueror.\n* онлајн алат на немачком језику за прављење библиографије (Bibtex, Endnote, Din 1505, ...).\n* Mendeley је академски софтвер који не прави трошкове и користи се за управљање ПДФ датотекама које могу да управљају библиографијом у ОпенОфису и читају BibTeX.\n* Qiqqa је бесплатан менаџер за истраживање који има уграђену подршку за аутоматско повезивање BibTeX записа са твојим ПДФ-ом и 'BibTeX Sniffer' који вам помаже да полу-аутоматски пронађете BibTeX евиденцију.\n* Referencer је Гном апликација за организовање докумената или референци, и на крају генерисања BibTeX библиографских датотека.\n* — Hypertextual индекс карте / менаџер референци са посебном подршком за BiBTeX / biblatex, писан у Јави.\n* Zotero је слободан и отворен манаџер референци који ради као Фајрфокс додатак или самостална апликација, која је у стању да убацује и отпрема велике датотеке.\n3.14 Закључак\nИако ће вам можда бити потребно мало времена да се ухвате у коштац са BibTeX-ом, дугорочно, то је ефикасан начин за руковање референцама. Није неуобичајено да пронађете .bib датотеку на сајтовима које људи саставе као списак својих објава, или преглед релевантних радова по одређеној теми, итд. Или у тим великим, онлајн библиографским базама података, често ћете наћи BibTeX верзију публикација , тако да брзо можете копирати-прилепити у своју .bib датотеку, а затим нема више муке!\nКада имате све референце на једном месту то може бити велика предност. А ако их имате у структуираном облику, то омогућава прилагодљивије отпремање. Постоји низ бесплатних алата који могу отворити ваше .bib фајлове, и омогућавају вам да их видите на ефикаснији начин, као и да их сортирате и проверите грешке.\n4 Библиографија у садржају\nАко пишете ''књигу'' или ''извјештај'', вероватно ћете убацити библиографију слуично овој:\n\\begin{thebibliography}{99}\n\\bibitem{bib:једна_књига} неке информације\n\\bibitem{bib:један_чланак} друге информације\n\\end{thebibliography}\nИли, ако користите BibTeX, ваше референце ће бити сачуване у датотеци .bib, и ваш ТеХ документ ће укључити библиографију под овом командом:\n\\bibliographystyle{plain}\n\\bibliography{мојбибтексфајл}\nОба примера ће створити поглавље налик (или део-слично) излаз који показује све ваше референце. Али, иако ово прави \"Референце\" личи на поглавље или секцију, неће бити сасвим исто: неће се појавити у садржају.\n4.1 Коришћење tocbibind\nНајједноставнији начин додавања ваше библиографије у садржај је да користите наменски пакет ''tocbibind'' који ради са многим стандардним класама докумената. Једноставно упишите овај код у преамбулу вашег документа:\n\\usepackage[nottoc]{tocbibind}\nОво ће укључити библиографију у садржај без нумерације. Ако желите да имате одговарајућу нумерацију, упишите следећи код у преамбулу:\n\\usepackage[nottoc,numbib]{tocbibind}\ntocbibind пакет такође може руковати разним листама фигура, листа табела и самим садржајем. Има много опција за нумерацију, структуру документа и сл. да се уклопи у скоро сваки сценарио. Погледајте за детаљну документацију.\n4.2 Друге методе\n4.2.1 Не нумерисане ставке\nАко желите да се ваша библиографија појави у садржају, само додајте следеће две линије непосредно пред ''thebibliography'' окружење:\n\\clearpage% или cleardoublepage\n\\addcontentsline{toc}{поглавље}{Библиографија}\n(ИЛИ \\addcontentsline{toc}{одељак}{Библиографија} ако пишете ''чланак'')\nПрва линија једноставно прекида тренутни пасус и страницу. Ако пишете ''књигу'', користите \\cleardoublepage за одговарајући стил. Друга линија ће додати линију у Садржај (прво опција, ''toc''), биће попут оних насталих уз помоћ поглавља (друга опција, ''поглавља''), а трећи аргумент ће бити одштампан у одговарајућем реду у садржају; овде је изабран аргумент ''библиографија'' јер је то исто као и текст ''thebibliography'' окружења, али вама је допуштено да пишете шта год хоћете. Ако користите посебну bib датотеку, додајте ове линије између \\bibliographystyle и \\bibliography.\nАко користите hyperref пакет, требало би да користите <code>\\phantomsection</code> наредбу како бисте омогућили хиперповезивање садржаја са библиографијом.\n\\clearpage% или cleardoublepage\n\\phantomsection\n\\addcontentsline{toc}{поглавље} {библиографија}\nОвај трик је нарочито користан када треба да убаците библиографију у садржај, али можете га користити за било шта. Када LaTeX нађе код изнад, он ће снимити информације као што је описано и такође тренутни број странице, убацивањем нове линије у садржај.\n4.2.2 Нумерисане ставке\nАко ипак желите да библиографија нумерише одељак или поглавље, вероватно ћете користити овај начин:\n\\cleardoublepage % Ово је потребно ако се користи класа за књиге, да ставите сидро на праву страницу,\n% зато што ће библиографија започети на сопственој страници.\n% Користите \\clearpage уместо овога ако класа документа користи \"oneside\" аргумент\n\\renewcommand*{\\имереференце}{} % Ово ће дефинисати заглавље библиографије тако да буде празано, па да можете ...\n\\section{Библиографија} % ...поставити нормалну секцију заглавља пре уноса библиографије.\n\\begin{thebibliography}{99}\n...\n\\end{thebibliography}\nДруго још лакше решење је да користите \\section унутар \\renewcommand блока:\n\\renewcommand{\\refname}{\\section{Sources % Коритити \"Изворе\" као наслове поглавља\n\\begin{thebibliography}{99}\n...\n\\end{thebibliography}\nМожда желите да користите \\renewcommand*{\\refname}{\\vspace*{-1em праћено са \\vspace*{-1em} да би се супротставили додатном празном простору који \\refname убацује.\nАко користите BibTeX, \\bibliography наредбу, и класу за књиге или извештаје, мораћете поново да дефинишете \\bibname уместо \\refname као до сада.\n\\renewcommand{\\bibname}{\\section{Sources % поново дефинисање bib имена\n\\bibliographystyle{IEEEtran} % Поставите опције које желите\n\\bibliography{your_bib_file_names} % Направите библиографију\n5 biblatex\nКао што смо већ раније рекли, biblatex је широко признати 'наследник' BibTeX-а. Планиран је да буде пуноправна замена за BibTeX, он је конфигурабилнији у његовом отпремању и пружа мноштво нових стилова (за отпремање) и поља (за базе података) који се могу користити у документу. За сада, погледајте његову .\n5.1 Улаз и врсте поља у .bib датотекама\nСледећа табела показује већину врста поља. Неки типови поља су листе, други <code >листе личних имена</code>, па затим <code >доследне листе</code>. <code >датум</code> може бити дат у деловима или у потпуности, неки <code >кључеви</code> су неопходни, референце странице су приказане као <code >опсези</code> и нека посебна поља садрже <code >вербатим</code> код. Постоје многе врсте<code >наслова</code>.\n+ Хијерархијске врсте улаза, Тип база, Вишеобимни, Самостални део, Допунски материјал\n<code>@book</code>, <code>@mvbook</code>, <code>@inbook</code>, <code>@bookinbook</code>, <code>@suppbook</code><code>@periodical</code>, —, <code>@article</code>, <code>@suppperiodical</code><code>@collection</code>, <code>@mvcollection</code>, <code>@incollection</code>, <code>@suppcollection</code><code>@reference</code>, <code>@mvreference</code>, <code>@inreference</code>, —\n<code>@proceedings</code>, <code>@mvproceedings</code>, <code>@inproceedings</code>, <code>@conference</code>, —\n+ Врсте улаза у <code>.bib</code> датотекама које препознаје biblatex и типови поља који су подржани,било да су потребни<code>+</code>, или алтернативно потребни <code>±</code>, опциони <code>^</code>, не подржани (празни) или забрањени <code>–</code>;some types have been shortened: dot ‘.’ truncates entry and tilde ‘~’ repeats last full entry\n, чланак, књига, мв~, у~, ~пустити, колекц., мв~, у~, ручно, остало, онлајн, патент, период., поступити., мв~, у~, извештај, теза, необ.\n<code >аутор</code>, <code >тип_аутора</code>, +, +, +, +, ±, –, –, +, ±, ±, ±, +, –, –, –, +, +, +, +\n<code >удедник</code>, <code >тип_уредника</code>, ^, ^, ^, ^, ±, +, +, +, ±, ±, ±, +, +, +, +\n<code >уредникX</code>, <code >типови_X_уредника</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >ималац</code>, ^\n<code >аутор_књиге</code>, ^\n<code >тумач</code>, <code >коментатор</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >преводилац</code>, <code >ориг._језик</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >поговор</code>, <code >предговор</code>, <code >увод</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >наслов</code>, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +, +\n<code >додатак_наслова</code>, <code >поднаслов</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ˇ, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >главни_наслов</code>, <code >главни_поднаслов</code>, <code >главни_додатак_наслова</code>, ^, –, ^, ^, –, ^, ^, –, ^\n<code >наслов_књиге</code>, +, +, +\n<code >поднаслов_књиге</code>, <code >додатак_наслова_књизи</code>, ^, ^, ^\n<code >поднаслов_часописа</code>, ^\n<code >наслов_часописа</code>, +\n<code >датум_догађаја</code>, <code >наслов_догађаја</code>, <code >додатак_наслова_догађаја</code>, <code>место</code>, ^, ^, ^\n<code >date</code>, <code >година</code>, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±, ±\n<code >месец</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >издање</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code>излаз</code>, <code >наслов_излаза</code>, <code >поднаслов_излаза</code>, ^, ^\n<code>број</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, +, ^, ^, ^, ^, ^\n<code>серија</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code>поглавље</code>, ^, –, ^, ^, ^, –, ^, ^, ^, –, ^, ^, ^\n<code>део</code>, ^, –, ^, ^, –, ^, ^, –, ^\n<code>обим</code>, ^, ^, –, ^, ^, –, ^, ^, ^, –, ^\n<code>обими</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code>верзија</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >дои</code>, <code >eштампање</code>, <code>класе_ештампања</code>, <code>тип_ештампања</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code>еид</code>, ^\n<code>исбн</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code>исрн</code>, ^\n<code>иссн</code>, ^, ^\n<code>исан</code>, <code>исмн</code>, <code>исвц</code><code >урл</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, +, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >урл_датум</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >место</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >издавач</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >организација</code>, ^, ^, ^, ^, ^, ^\n<code >институција</code>, +, +\n<code >тип</code>, ^, ^, ^, ^, +, +\n<code>начин_објављивања</code>, ^, ^, ^\n<code >стране</code>, ^, ^, –, ^, ^, ^, –, ^, ^, ^, –, ^, ^, ^\n<code>укупно_страна</code>, ^, ^, –, ^, ^, ^, –, ^, ^, ^, –, ^, ^\nНеке врсте уласка је тешко разликовати и третирају се исто стандардним стиловима:\n*<code>@article</code> је истo као хипотетичкo *<code>@inperiodical</code> и стога обухвата постојеће <code>@suppperiodical</code>*<code>@inbook</code> = <code>@bookinbook</code> = <code>@suppbook</code>*<code>@collection</code> = <code>@reference</code>*<code>@mvcollection</code> = <code>@mvreference</code>*<code>@incollection</code> = <code>@suppcollection</code> = <code>@inreference</code>*<code>@online</code> = <code>@electronic</code> = <code>@www</code>*<code>@report</code> = <code>@techreport</code>*<code>@thesis</code> = <code>@mastersthesis</code> = <code>@phdthesis</code>\nНеки типови поља су дефинисани, али документација не каже које врсте уносa се могу користити. Ово је или због тога што зависе од других постављених поља који могу бити корисни или се они увек могу користити кориснички дефинисани начин, али се никад неће користити у стандардним стиловима:\n*<code>апстрактни</code>, <code>обележени</code>*<code>уношење_подтипа</code>*<code >датотека</code>*<code>ознака</code>*<code>библиотека</code>*<code>додатак_имена</code>*<code >ориг.датум</code>, <code title=\"literal list\" >ориг.место</code>, <code title=\"literal list\" >ориг.издавач</code>*<code >ориг.наслов</code>, <code >поно_штампан_наслов</code>, <code >индекс_наслова</code>*<code >обележавање_страна</code>, <code >књига_обележавања_страна</code>*<code title=\"name list\" >кратак_аутор</code>, <code title=\"name list\" >кратак_уредник</code>, <code>скраћеница</code>, <code>увођење_скраћеница</code>, <code>кратак_часопис</code>, <code>кратка_серија</code><code>кратак_наслов</code>\nЈедино поље које је увек обавезно, је <code >наслов</code>. Све врсте улаза такође захтевају или <code>датум</code> или <code>годину</code> и они одређују који ће <code>аутор</code> и <code>уредник</code> бити очекиван или да ли се могу користити оба. Неки типови поља могу бити опционално коришћени са било којим типом уноса:\n*<code>додатак</code>, <code>белешка</code>*<code title=\"key name list\" >језик</code>*<code >пубстејт</code>*<code >урлдатум</code>\nСве физичке (штампане) врсте улаза деле даље опционе врсте поља:\n*<code>урл</code>, <code >дои</code>*<code >eштампање</code>, <code>класа_ештампања</code>, <code>тип_ештампања</code>\nТипови мултимедијалних улаза\n*<code>@илустрација</code>*<code>@звук</code>*<code>@слика</code>*<code>@филм</code>*<code>@музика</code>*<code>@перформансе</code>*<code>@видео</code>*<code>@софтвер</code>\nи легалних врста улаза\n*<code>@коментар</code>*<code>@надлежност</code>*<code>@законодавство</code>*<code>@право</code>*<code>@слово</code>*<code>@преглед</code>*<code>@стандард</code>\nсу дефинисани, али још увек нису подржани.\nово су специјалне врсте улаза <code>@биббелешка</code>, <code>@подешавање</code> и <code>@хподатак</code>.\n5.2 Штампање библиографије\nПод претпоставком да смо дефинисали наше референце у датотеци под названом референце.bib, додајемо ово у biblatex додавањем онога што следи у преамбулу:\n\\addbibresource{референце.bib}\nШтампање библиографије са овим макроом (обично на крају тела документа):\n\\printbibliography\n5.2.1 Штампање одвојене библиографије\nЖелимо да одвојимо библиографију у папире, књиге и друго\nАко се bib уноси налазе у више фајлова можемо их додати овако:\nТакође можемо филтрирати друга поља, као што је улазак подтипа. Ако дефинишемо наше онлајн ресурсе овако:\nфилтрирамо их са \\printbibliography[title={Онлајн ресурси}, subtype=inet]\n5.2.2 Пример са кључевима префикса, поднасловом и садржајем\nКако је нумерација библиографије независна, такође може бити корисно да се раздвоји библиографија користећи бројање префикса са а, б и ц.\nПоред тога додајмо главни наслов за библиографију и додајмо то у садржај.\nДа бисте направили hyperref који ће се тачно слагати са одређеним делом библиографије, такође додајемо \\phantomsection пре штампања сваке библиографије\nДа бисте додали сваку од библиографија у садржај као пододељак главне библиографије, замените <code>heading=subbibliography</code> са <code>heading=subbibintoc</code>.\n6 Вишеструке библиографије\n6.1 Коришћење multibib-а\nОвај пакет је за више библиографија за различите одељке у вашем послу. На пример, можете генерисати библиографију за свако поглавље. Можете пронаћи информације о пакету на CTAN\n6.2 Коришћење bibtopic-а\nВibtopic-пакет је направљен да би разликовали цитате на више датотека, тако да можете поделити библиографију на више делова.\n\\documentclass[11pt]{article}\n\\usepackage{bibtopic}\n\\begin{document}\n\\bibliographystyle{alpha}\n\\section{Тестирање}\nХајде да цитирамо књиге: \\cite{КолБенх:93} и\n\\cite{Мунт:93}; и чланак: \\cite{РоуксСмарт:95}.\nДатотека књиге.bib је коришћена за ово листирање:\n\\begin{btSect}{books}\n\\section{Референце из књига}\n\\btPrintCited\n\\end{btSect}\nОвде, артикли.bib је коришћен, а унос је у обичном-формату уместо у стандардном алфа формату.\n\\begin{btSect}[plain]{articles}\n\\section{Референце из чланака}\n\\btPrintCited\n\\section{Чланци нису цитирани}\n\\btPrintNotCited\n\\end{btSect}\nШтампа све улазе овде са \\btPrintAll\n\\begin{btSect}[plain]{internet}\n\\section{Референце са интернета}\n\\btPrintAll\n\\end{btSect}\n\\end{document}\n7 Белешке и референце\n''Ова страница користи материјал Ендија Робертса уз дозволу аутора.''\nfr:LaTeX/Gestion de la bibliographie\nru:LaTeX/Управление библиографией", "subject": ["LaTeX"], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/LaTeX/%D0%A3%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC", "word_count": 7216, "cyrillic": 0.892}
{"id": "11410", "title": "IDIOT", "text": "FJODOR DOSTOJEVSKI\nIDIOT\nROMAN U ČETIRI DELA\n1 PRVI DEO\n4.1 I\n:Jednog dana krajem novembra, kad je malo ojužilo, oko devet časova izjutra, varšavski voz se punom parom približavao Petrogradu. Bilo je tako vlažno i maglovito da je jedva svanulo; na deset koraka levo i desno od železničke pruge bilo je teško išta raspoznati kroz prozore vagona. Među putnicima bilo je i onih koji su se vraćali iz inostranstva; ali u odeljenjima treće klase bilo je više sveta, i to većinom sitnih radnih ljudi koji ne dolaze izdaleka. Svi behu, kao obično, umorni; svima behu oči otežale, svima je hladnoća ušla u kosti, sva su lica bila bledožuta kao magla.\n:U jednom vagonu treće klase, odmah do prozora, nađoše se, u svanuće, jedan spram drugog dva putnika, obojica mladi ljudi, obojica bez prtljaga, skromno odeveni. U obojice behu lica upadljiva i obojica zaželeše najzad da stupe u razgovor jedan s drugim. Da su njih dvojica znali jedan o drugom zbog čega su u ovaj mah tako neobični, oni bi se, naravno, veoma začudili što ih je slučaj tako čudnovato posadio jednog prema drugom u vagonu treće klase varšavskog voza. Jedan beše onižeg rasta, od dvadeset sedam-osam godina, kudrave i skoro crne kose, sivih, malenih ali vatrenih očiju. Nos mu je poširi, malo spljošten, jagodice na obrazima istaknute. Tanke usne su se neprestano razvlačile u nekako drzovit, podsmešljiv, pa čak i ljutit osmeh. No čelo mu beše visoko i lepo uobličeno, te je ulepšavalo grublje razvijen donji deo lica.\nNaročito se na tom licu isticala mrtvačka bledoća koja svoj fizionomiji ovog mladog čoveka davaše iznuren izgled, iako je inače bio čovek jače građe, a u isti mah nešto strastveno, skoro bolno, što se nije slagalo sa drzovitim i grubim osmehom i sa prodornim, samo¬zadovoljnim pogledom. On beše toplo obučen: na njemu prostran crn jagnjeći kožuh, odozgo suknom pošiven, te noćas nije zebao, dok je njegov sused morao da izdrži na svojim prozeblim l eđima svu milinu vlažne, novembarske ruske noći, za koju se, očevidno, nije spremio. Na njemu beše dosta širok i debeo ogrtač bez rukava i sa ogromnom kapuljačom\n:— onakav kakav zimi nose putnici daleko od Rusije, negde u Švajcarskoj i li, recimo, u severnoj Italiji — naravno, ne računajući na tako dalek put kao što je pruga od Ajtkunena do Petrograda. No što je bilo zgodno i što je potpuno odgovaralo potrebama u Italiji pokazalo se kao nedovoljno podesno u Rusiji...\nSopstvenik ogrtača sa kapuljačom bio je mladić, opet, tako od svojih dvadeset šest-sedam godina, rasta nešto višeg od srednjeg, veoma plav, sa gustom kosom, upalih obraza i sa mekom, šiljastom, skoro sasvim belom bradicom. Oči su mu bile krupne, plave, i pomno su gledale u čoveka; u njihovom pogledu bilo je nešto blago, ali teško, nešto puno onog čudnog izraza po kome čovek već na prvi pogled kod neke ličnosti uoči padavicu. Inače je lice tog mladića bilo prijatno, fino i mršavo, ali bezbojno, a sad je čak pomodrelo od hladnoće. U rukama je imao nekakav mršav zavežljaj od stare olinjale svile, u kojoj su se, izgleda, nalazile njegove putničke stvari. Na nogama je imao cipele sa debelim donovima i kamašne — sve strano, neruski. Njegov crnomanjasti sused u toplom postavljenom kožuhu sve je to, delom iz duga vremena, bio uočio, pa ga najzad zapita — sa onim nedelikatnim podsmehom u kome neki put tako grubo i nemarno izbija ljudsko zadovoljstvo kad čovek primeti težak položaj svoga bližnjega:\n:— Je li hladno? — i strese ramenima.\n:— Vrlo hladno — odgovori sused sa neobičnom predusretljivošću — i pomislite samo: ovo danas je toplije. A šta bi tek bilo da je mraz! Nisam ni mislio da je kod nas takva zima. Odvikao sam se.\n:— Dolazite, jamačno, iz inostranstva?\n:— Da, iz Švajcarske.\n:— Fju! Pazi ga!\n:Crnokosi zviznu i prsnu u smeh.\n:Zapodenu se razgovor. Gotovost plavog mladog čoveka u švajcarskom ogrtaču da odgovara na sva pitanja svog crnomanjastog suseda beše neobična i bez najmanje sumnje u potpunu nemarnost, neumesnost i zaludnost tih pitanja. Odgovarajući mu, on reče, između ostaloga, da zbilja već odavno nije bio u Rusiji, skoro više od četiri godine; da je ranije upućen u inostranstvo zbog bolesti, zbog neke čudne živčane bolesti, nalik na padavicu ili na Vitov ples — nekakvo drhtanje i grčenje. Slušajući ga, onaj crnomanjasti se nekoliko puta osmehnu; naročito se zasmeja kada mu na pitanje: »Pa šta, jesu li vas izlečili?« ovaj plavi odgovori: »Ne, nisu.«\n:— He! Pa to ste im vi grdan novac uzalud nadavali; a mi im ovde još verujemo — zajedljivo primeti crnomanjasti.\n:— Pravo kažete! — umeša se u razgovor jedan gospodin u pohabanom odelu, koji je sedeo do njih, nešto nalik na činovnika koji je okoreo po kancelarijama. To beše čovek od svojih četrdeset godina, jaka sastava, crvena nosa i bubuljičava lica. — Pravo kažete — reče on\n:— samo zabadava odvlače onamo sve ruske snage!\n:— O, kako se vi varate u ovome mom slučaju — prihvati švajcarski pacijent tihim i pomirljivim glasom naravno, ne mogu da kažem jer ne znam sve, ali moj lekar je meni sad od svog poslednjeg novca dao za put do Rusije, i skoro dve godine me je o svom trošku izdržavao.\n:— Sto, valjda, nije imao ko da mu plati? — zapita crnomanjasti.\n:— Da, gospodin Pavliščev, koji me je tamo izdržavao, umro je pre dve godine. Ja sam posle pisao ovamo generalici Jepančinoj, mojoj dalekoj rođaki, ali nisam dobio odgovora. Zbog toga sam i došao.\n:— A kuda idete?\n:— Vi mislite gde ću odsesti? ... To, bogami, još ni sam ne znam ... tako ...\n:— Još se niste odlučili?\n:I oba slušaoca ponovo prsnuše u smeh.\n:— To vam je, valjda, sve što imate u tome zavežljaju? — zapita ga crnomanjasti.\n:— Kladim se u šta hoćete da je tako — prihvati sa neobično zadovoljim izrazom l ica činovnik crvenog nosa — i da on nekog drugog prtljaga u furgonu nema, premda sirotinja nije greh, što, takođe, opet, moramo priznati.\nPokaza se da je i to bilo tačno: plavi mladić priznade odmah, i to neobično brzo.\n:— Nego, vaš zavežljaj ipak ima neku vrednost — nastavi činovnik kada se siti ismejaše (zanimljivo je da se i sopstvenik zavežljaja stade najzad smejati, gledajući na njih, što još poveća njihovo veselo raspoloženje) — iako bi se čovek mogao kladiti da u njemu nema zlatnih inostranih fišeka sa napoleondorima i fridrihsdorima, niti, pak, sa holandskim guldenima, što se može zaključiti već i po tim kamašnama koje su preko vaših inostranih cipela, ali... Kad se uz taj vaš zavežljaj doda takva, kao što rekoste, rođaka kakva je, recimo, generalica Jepančina, onda i taj zavežljaj dobija nekakav drugi značaj, naravno, samo u tom slučaju ako vam je generalica zbilja rod, ako se, to jest, vi ne varate, iz rasejanosti, što je veoma svojstveno čoveku, a možda... i odveć živahne uobrazilje.\n:— Vi ste i tu pogodili — prihvati plavi mladić — jer ja se doista skoro varam, to jest skoro da mi i nije rođaka; i to u tolikoj meri da se zaista ni najmanje nisam začudio kad mi na pismo nije odgovorila. Ja sam to skoro i očekivao.\n:— Samo ste uzalud bacili pare za marke. Hm... nego ste bar prostodušni i iskreni, a to je pohvalno! Da, a generala Jepančina znamo, naročito stoga što je to čovek opštepoznat, a znamo i pokojnog gospodina Pavliščeva što vas je u švajcarskoj izdržavao, ako je samo to bio Nikolaj Andrejevič Pavliščev, jer ih ima dva brata od strica. Onaj drugi je još i sad na Krimu, a Nikolaj Andrejevič, pokojnik, bio je čovek uvažen i sa vezama i imao je u svoje vreme četiri hiljade seljaka kmetova.\n:— Sasvim je tako: on se zvao Nikolaj Andrejevič Pavliščev.\n\"Odgovorivši to, mladić pažljivo i ispitivački odmeri pogledom gospodina sveznalicu.\nTa sveznala gospoda nalaze se često u izvesnom društvenom sloju. Oni vam sve znaju, sva nemirna radoznalost njihovog uma i sposobnosti nezadrživo teže na jednu stranu, dabogme stoga što oni nemaju važnijih životnih interesa i pogleda, kao što bi to današnji mislilac rekao. A pod rečju »znaju sve« treba, uostalom, razumeti dosta ograničeno polje — oni zna¬ju: u kakvoj je taj i taj službi, s kim se poznaje, koliko mu je imanje, gde je bio gubernator, kime je oženjen, koliko mu je žena donela, ko mu je brat od rođenog strica, a ko od nerođenog, itd. itd. — većinom takve stvari. Te sveznalice idu većinom poderanih laktova, a mesečna im je plata sedamnaest rubalja... Ljudi o kojima oni znaju sve do sitnica ne bi se, naravno, nikad mogli setiti zašto ih sve to interesuje; a međutim, mnogi od njih imaju zadovoljstvo od tog svog znanja, koje je ravno čitavoj nauci, stiču na taj način samopoštovanje, pa čak i više duhovno zadovoljstvo. A ta nauka i jeste sablažnjiva. Ja sam poznavao naučnike, književnike, pesnike, političke radnike koji su tražili i nalazili u toj nauci svoje više zadovoljenje i svrhe, i koji su, nesumnjivo, samo time i stvorili sebi karijeru. U toku celog tog razgovora crnomanjasti mladić zevaše, gledaše bez cilja kroz prozor i s nestrpljenjem očekivaše kraj putovanja. On je bio nekako rasejan, vrlo rasejan, skoro uznemiren, čak je postajao nekako čudan: poneki put je i slušao i nije, gledao i nije, smejao se, i ni sam nije znao niti se sećao zbog čega se smejao.\n:— A dozvolite, s kim imam čast... — obrati se najedared bubuljičavi gospodin plavome mladiću sa zavežljajem.\n:— Knez Lav Nikolajevič Miškin — odgovori ovaj sa potpunom i nezadržanom gotovošću.\n:— Knez Miškin? Lav Nikolajevič? Ne znam. Cak nikad ni čuo nisam — odgovori činovnik zamišljeno — to jest, ja ne mislim prezime, prezime je istorijsko, u Karamzinovoj se istoriji može i mora naći, nego ja govorim o ličnosti: kneževa Miškinih sad nekako već i nema nigde, to ime se danas više i ne čuje.\n— Pa, naravno! — odgovori odmah knez — kneževa Miškinih sad i nema više, osim mene jednog; ja sam, izgleda, poslednji. A što se tiče očeva i dedova, oni su ostajali bez imanja i bez seljaka kmetova... Moj je otac, uostalom, bio armijski potporučnik, sa vojnom školom. Nego, eto ne znam na kakav to način i generalica Jepančina ispade da je po rođenju kneginjica Miškina, opet poslednja u svojoj lozi...\n—He-he-he! Poslednja u svojoj lozi! He-he! Kako vi to okrenuste — zakikota se činovnik. Osmehnu se i onaj crnomanjasti. Plavi se kao malko začudi što mu pođe za rukom da izbaci taj inače dosta rđav kalambur.\n— A zamislite: ja sam to rekao sasvim nehotično — objasni on, najzad, začuđeno.\n— Ta, dabogme, dabogme — veselo potvrđivaše činovnik.\n— A vi, kneže, jeste li tamo kod svog profesora i nauke učili? — zapita ga najednom crnomanjasti.\n— Da ... učio sam ...\n— A ja, vidite li, nikad ništa nisam učio!\n— Pa i ja sam samo onako... ponešto... — dodade knez skoro kao da se izvinjava. — Nalazili su da ja zbog svoje bolesti nisam za sistematsko učenje.\n— A Rogožine poznajete? — odjednom ga zapita crnomanjasti.\n— Ne, ne znam. Ja uopšte u Rusiji malo koga znam. Da niste vi Rogožin?\n— Da, ja sam Rogožin, Parten.\n— Parten? Ama da ne bude to baš od onih Rogožinih... — poče sa većom važnošću činovnik.\n— Da, od onih, baš od onih — prekide ga brzo i sa neučtivom nestrpljivošću crnomanjasti, koji se nikako, uostalom, i ne obraćaše bubuljičavom činovniku, nego je od samog početka govorio samo knezu.\n:— Ama... kako to? — zaprepasti se i umalo što oči ne izbeči činovnik, na čijem se licu očas počeše pokazivati znaci nekog strahopoštovanja i duboke poniznosti, pa čak i straha — je 1' to od onog baš Semjona Partenoviča Rogožina, naslednog počasnog građanina, koji je pre jedno mesec dana umro i ostavio dva i po miliona kapitala?\n— A kad brže ti doznade da je on baš dva i po miliona kapitala ostavio? — prekide ga crnomanjasti ne udostojavajući ga ni ovog puta svog pogleda — gle, molim te (namignu on na nj knezu). — I kakva im je korist od toga što se odmah lepe za čoveka kao ulizice? Nego, to je istina da je, eto, moj roditelj umro, a ja danas posle mesec dana samo što bos ne idem iz Pskova kući. Ni brat, nesrećnik, ni mati ništa mi ne poslaše, ni novaca, ni glasa! Kao psetu! U groznici sam u Pskovu čitav mesec preležao!\n— A sad imate da primite čitav miliončić, bar toliko, o, Gospode! — pljesnu rukama činovnik.\n— Ama, zbog čega on to, recite mi, molim vas! — ozlojeđeno i ljutito mahnu opet glavom Rogožin na činovnika — ta ja neću tebi ni kršene pare dati, pa makar ti na glavi išao!\n— Ići ću, ići ću, i na glavi ću ići!\n— Gledaj ga, molim te! Ama, neću ti dati pa da deset dana igraš.\n— Ne daj, ne daj! Tako mi i treba, ne daj! A ja ću ipak da igram, ženu ću i sitnu decu ostaviti, pa ću pred tobom da igram. Učini mi to zadovoljstvo.\n— Ih, đavo da te nosi! — otpljunu crnomanjasti. Pre pet nedelja sam baš tako, kao vi sad — obrati se on knezu — pobegao od roditelja samo s jednim zavežljajem u Pskov, tetki. Ali tamo padnem u vrućicu, a on bez mene preminu ... Kaplja ga zgodila... večna mu pamjat, pokojniku, ali mene tada umalo ne premlati! Verujete li mi, kneže, tako mi boga! Da ne pobegoh tada, sigurno bi me ubio!\n— Valjda ste ga razljutili? — odazva se knez s nekim naročitim ljubopitstvom, razgledajući tog milionara u kožuhu.\nNo, ako je i moglo biti nešto zanimljivo u milionu i u dobijanju nasledstva, kneza je začudilo i zainteresovalo još i nešto drugo; a i Rogožin je odnekud i sam vrlo rado pristajao na razgovor sa knezom, mada se videlo da je njemu sad društvo za razgovor bilo potrebno više mehanički nego duševno; nekako više zbog rasejanosti nego iz dobrodušne druževnosti; zbog strahovanja od nečega i zbog velikog uzbuđenja — koliko tek da ima da gleda u nekoga i da mu jezik ne stoji zaludan. Izgledaše da je još i sad u vrućici, ili bar u groznici. Sto se tiče onog činovnika, taj prosto kao da se prilepio za Rogožina. On se ne usuđivaše da dahne, hvatao mu je i merio svaku reč, kao da kupi brilijante.\n:— Pa, razljutio se, dabogme da se razljutio, a možda je imao i rašta — odgovori Rogožin — ali je meni najviše moj brat haka došao. O majci nemam šta da kažem: stara je žena, večito čita žitija svetaca, sedi sa svojim bakama-bogomoljkama, pa šta brat Senjka odluči, onako će i da bude. Ali što mi bar on nije javio na vreme? Razumemo! Ono, istina, ja sam tada bio bez svesti. Nego, kažu da su poslali nekakav telegram. I taj telegram zbilja je i došao tetki. A ona tamo već trideset godina udovuje... od jutra do mraka sedi sa onim svojim božijašima. Da kažem da je monahinja, nije, nego nešto još gore od toga... Od telegrama se uplašila pa ga onako neotvorenog odnela u policij'u, te tako tamo i do danas ostade. Srećom, Konjev, Vasilije Vasilič, pomože: o svemu me je obavestio... Sa zlatotkanog pokrova na očevom sanduku brat noću poodsecao kićanke od teškog zlata: »Ovo«, veli, »grdnih para košta.« Ama on samo zbog toga može Sibir da napipa, samo da ja hoću, jer to je svetotatstvo. Ej, ti, poljsko strašilo! — obrati se on činovniku. — Kako je po zakonu: Je l' mu to dođe svetotatstvo?\n— Svetotatstvo! Svetotatstvo! — potvrdi brže činovnik.\n— Je l' u Sibir za to?\n— U Sibir, u Sibir! Pravo u Sibir!\n— On sve misli da sam ja još bolestan — nastali Rogožin knezu — a ja ti, bez ijedne reči, polako, još ovako bolestan, sednem u vagon i putujem; Otvaraj vrata brate, Semjone Semjoniču! On je protiv mene svašta pokojnom roditelju nagovorio, znam ja. A da sam\ndoista zbog Nastasje Filipovne tada roditelja naljutio, to je istina. Tu sam već ja sam kriv. Greh me iz pameti izveo!\n— Zbog Nastasje Filipovne? — reče činovnik ropski se ulagujući i kao nešto premišljajući.\n— Ama ne znaš ti nju! — viknu na nj nestrpljivo Rogožin.\n— A baš znam! — odgovori činovnik likujući.\n— Gledaj ga, molim te! Zar je jedna Nastasja Filipovna! I kakvo si ti drsko, da ti kažem, stvorenje! I prosto sam znao da će mi se nekakva takva nalepa odmah obisnuti o vrat! — nastavi on obrativši se knezu.\n:— A, možda, baš i znam! — kidao se činovnik — zna Lebedev! Vi mene, vaša svetlosti, izvolevate grditi, a šta ćemo ako vam ja i dokažem? Pa to vam je baš ona ista Nastasja Filipovna zbog koje je vaš roditelj hteo da vas drenovom palicom nakara, a Nastasja Filipovna je Baraškov... Ona je, moglo bi se reći, čak i velika gospođa, pa, u neku ruku, čak i kneginjica, i zna se sa nekakvim Tockim, s Atanasijem Ivanovičem, i to samo i isključivo s njime, spahijom i trulim gazdom, članom raznih kompanija i društava i koji, toga radi, vodi veliko prijateljstvo i sa generalom Jepančinom...\n— Ohooo, tako li ti! — doista se začudi najzad Rogožin — do đavola, pa ovaj zbilja sve zna!\n— Sve zna! Sve zna Lebedev! Ja sam, vaša svetlosti, i sa Lihačovim Aleksaškom dva meseca putovao, opet tako posle smrti roditeljeve, pa sve, to jest, sve budžake i ćorsokake znam, i najposle došlo je dotle da se bez Lebedeva ni maći nije mogao. On je sad u sudu, u odeljenju za naplatu dugova, a tada je imao priliku da se upozna i sa Koralijom i s Armansom, i sa kneginjom Packom, i sa Nastasjom Filipovnom, i mnogo šta je tada imao prilike da vidi i upozna.\n— Sa Nastasjom Filipovnom? A zar je ona s Lihačovim... — ljutito ga pogleda Rogožin, pa mu i usta pobledeše i zadrhtaše.\n— Ne, brate! N-n-ništa tu nije bilo! Ama ništa! — trže se i brže se uzvrpolji činovnik — to jest, Lihačov je n-nikakvim parama nije mogao kupiti... Ne, Nastasja nije kao Armansa ... Tocki, i niko više! Uveče sedi u svojoj loži u Velikom ili Francuskom teatru. Oficiri svašta pričaju među sobom, ali ni oni ne mogu ništa dokazati. »Eto«, vele, »to je ona Nastasja Filipovna!« i to je sve; a da kažete drugo šta, baš ništa! Jer ništa i nema.\n— Sve to tako i jeste, u stvari — mračno i natmureno potvrdi Rogožin — isto mi je to i Zaljožev jednom pričao. Ja sam tada, kneže, u staroj očevoj bundi pretrčao preko Nevskog, a ona izlazi iz dućana, pa će da sedne u kola. E, tu me nešto svega prostreli. Sretnem se sa Zaljoževim, taj nije kao ja, nosi se kao berberski kalfa, stavlja monokl na oko, a mi smo tada kod našeg roditelja postan kupus kusali i lojem namazanim čizmama se galantirali. To, veli, nije tvoje društvo; to je, veli, kneginja... Zove se Nastasja Filipovna, prezimenom Baraškova, i živi s Tockim, a Tocki ne zna kako će da je skine s vrata, jer ti je sad on, tako reći, u najboljim godinama, ima mu pedeset pet, pa hoće da se oženi prvom lepoticom u Petrogradu. ... I tu mi napuni glavu: danas je, veli, možeš videti u Velikom teatru, na baletu: sedeće, veli, u svo¬joj loži u parteru. A kod nas, kod mog roditelja, nek pokuša samo neko da ode na balet; jedan mu je sud: rebra će mu polomiti! Nego, ja ipak krišom trknuh na balet, pa opet videh Nastasju Filipovnu; svu tu noć oka nisam sklopio. Sutradan daje mi pokojni otac dve petprocentne državne obveznice, pet hiljada svaka. »Idi«, veli, »pa to razmeni, pa sedam\nhiljada pet stotina odnesi Andrejevima u biro, a što ti ostane od deset hiljada, ne svrći nikud, nego meni da doneseš; čekaću te.« Ja one obveznice prodam, novac uzmem, ali Andrejevima u biro ne odoh, nego svratih, ne gledajući ni tamo ni amo, pravo u engleski dućan, pa za sav onaj novac izaberem par minđuša, u svakoj po jedan brilijantić, malo ako su bili manji od oraha, i još im četiri stotine rubalja ostadoh dužan; rekoh im ko sam: poverovaše mi. Te ti ja s onim minđušama k Zaljoževu: takva i takva stvar, rekoh, hajdemo, brate, Nastasji Filipovnoj.\n... Pođosmo. Kako sam pošao, kuda sam prolazio, gde sam došao, ništa vam ja to sad ne znam i ne sećam se. Uđosmo pravo u salu, a ona pred nas. Ja se, to jest, tada ne kazah da sam ja baš taj; nego, »ovo vam je«, veli, »od Partena Rogožina«, govori Zaljožev, »kao uspomena na viđenje jučerašnjeg dana; izvolite primiti.« Ona otvori, pogleda, osmehnu se: »Recite«, veli, »hvala vašem prijatelju gospodinu Rogožinu na njegovoj ljubaznoj pažnji«, pokloni nam se pa ode. E, što nisam odmah onde umro! A što sam tada i pošao, to je samo stoga što sam mislio: »svejedno, živ se neću vratiti!«\n... A najgore mi je bilo to što je ona hulja Zaljožev izveo kao da je sve to od njegove strane. Ja sam bio malen rastom, i obučen kao sluga, ukrutio se onde pred njom, ćutim, bečim oči na nju, jer me stid, a on sav po modi, napomađen i nakudravljen, rumen, mašna karirana... pa se razbacuje, klanja, i znam sigurno da je ona držala da sam to ja! »No«, rekoh mu kad izađosmo, »da se nisi usudio da nešto uobražavaš, razumeš li?!« A on se smeje: »Pa kako ćeš«, veli, »sad Semjonu Parteniču polagati račune?« Ja sam, bogami, tada već hteo kamen o vrat pa u reku, kući i da ne svraćam, ali pomislih: »najposle, svejedno«, pa se vratim kući kao prokleti đavo...\n:— Uh, naopako! — stade se činovnik kriviti, čak ga i neka drhtavica poduze: — a pokojnik ne samo za deset hiljada nego i za deset rubalja oterao bi čoveka u grob! — reče on mahnuv glavom prema knezu. Knez sa radoznalošću posmatraše Rogožina; a ovaj u taj mah kao da još jače poblede.\n:— U grob oterao? — dobaci Rogožin. — Otkud ti znaš? Otac mi — nastavi on knezu — doznade odmah sve, a i Zaljožev je pričao gde je god stigao. Uze me moj roditelj, pa me zatvori na gornjem spratu i ceo me je sat poučavao motkom. »Ovo je tebi sad«, veli, »samo priprema, ali ću doći i noćas da se oprostimo...« Pa šta misliš? Otišao starac Nastasji Filipovnoj, klanjao joj se do zemlje, molio, plakao; ona mu najzad iznese kutiju, baci mu je. »Evo ti«, veli, »bradonjo, tvoje minđuše, one su mi sad deset puta dragocenije kad je Parten po tako strašnu cenu do njih došao. Pozdravi ga«, veli, »i zahvali se Partenu Semjoniču.« A ja sam, međutim, s maminim blagoslovom dobio od Serjoške Protušina dvadeset rubalja i uputio se železnicom u Pskov, ali tamo stigoh u groznici. Latiše me se tad neke babe da mi čitaju molitve, a ja po vazdan pijan, idem od mehane do mehane, popio sam što sam imao te sam posle bez svesti svu noć preležao na ulici, kad pred zoru mene uhvati vrućica, a uza sve to su me prekonoć još i psi izujedali. Jedva dođoh k sebi.\n:— No, no, šta li će tek sad naša Nastasja Filipovna — smejaše se činovnik, tarući dlanovima.\n— Sada, gospodine moj, minđuše nisu ništa. Sad ćemo je nagraditi takvim minđušama...\n— Čuješ li ti! Ako mi samo još jedanput ma šta za Nastasju Filipovnu rekneš, ja ću te, tako mi boga, kao vola izlemati, iako si sa Lihačovim išao — viknu Rogožin snažno ga zgrabivši za ruku.\n— A kad me izlemaš, znači, nećeš me odgurnuti! Lemaj, samo lemaj! Čim si me izlemao, vezao si me za sebe... A, evo, i stigosmo!\nDoista, voz ulazaše u stanicu. Iako je Rogožin govorio da je otputovao krišom, njega je ipak nekoliko ljudi očekivalo. Oni su vikali i mahali kapama.\n— Gle, i Zaljožev je tu! — promrmlja Rogožin, gledajući na njih s pobedničkim pa čak i Ijutitim osmehom, i najedared se okrete knezu: — Kneže, ne znam zašto sam te zavoleo. Možda stoga što sam te baš u ovakvom trenutku upoznao, ali, eto, i s njim sam se upoznao\n— on pokaza na Lebedeva — a njega nisam zavoleo. Dođi k meni, kneže. Mi ćemo s tebe poskidati te kamašne, odenuću te u bundu od kune... u najbolju što postoji, frak ću ti sašiti najprvi, pršnjak beo, ili kakav hoćeš, novaca ću ti dati koliko ti srce ište, pa da idemo ... do Nastasje Filipovne! Hoćeš li doći ili nećeš?\n:— Pazite, kneže Lave Nikolajeviču! — ubedljivo i svečano prihvati Lebedev. — Oh, ne propuštajte! Oh, ne propuštajte priliku!\nKnez Miškin se podiže malo, uljudno pruži Rogozinu ruku pa mu ljubazno reče:\n:— Sa najvećim zadovoljstvom ću vam doći i veoma sam vam zahvalan što ste me zavoleli. Čak ću možda još danas doći, ako stignem. Jer, otvoreno da vam kažem, vi ste mi se vrlo dopali, a naročito kad ste pričali o brilijantskim minđušama. Već ste mi se i pre tih minđuša dopali, iako vam je lice mrgodno. A hvala vam i na obećanom odelu i na bundi, doista će mi i odelo i bunda uskoro trebati... Jer ja u ovaj mah nemam skoro ni prebijene pare.\n:— Novaca će biti, večeras će biti, dođi!\n:— Biće, biće — prihvati činovnik — večeras, još pre zalaska sunca će biti.\n:— A volite li vi, kneže, ženski rod? Da li ste veliki ljubitelj ? Kažite unapred!\n:— Ja n-n-ne! Jer ja... Vi možda ne znate, ali ja zbog svoje urođene bolesti žene uopšte ne poznajem.\n:— No, ako je tako — uskliknu Rogožin — onda ti, kneže, dolaziš kao sasvim neki jurodivi, a takve kao što si ti bog voli.\n:— A takve Gospod bog voli — prihvati činovnik.\n:— A ti hajd za mnom, mastiljava dušo — reče Rogožin Lebedevu, i svi izađoše iz vagona. Lebedev najzad postiže svoje. Bučna rulja najzad ode prema Vaznesenskom prospektu. Knez je morao da skrene prema Livničkoj ulici. Bilo je vlažno i mokro. Knez se raspita kod prolaznika: put koji je imao da pređe iznosio je neke tri vrste, te se on odluči da uzme kočije.\n4.2 II\n:General Jepančin živeo je u sopslvenoj kuci, malo podalje od Livničke, idući prema crkvi Spasitelja preobraženja. Osim te vanredno lepe kuće, čijih se pet šestina izdavalo pod kiriju, general Jepančin je imao još jednu ogromnu kuću na Sadovoj, koja je takođe donosila vrlo velik prihod. Osim te dve kuće, imao je blizu Petrograda oveliko i vrlo unosno imanje: u petrogradskom srezu imao je nekakvu fabriku. Nekada je general Jepančin uzimao pod zakup i ubiranje državnih dažbina. Sada je učestvovao i imao vrlo značajan uticaj u nekim solidnim akcionarskim društvima.\nBio je poznat kao čovek sa velikim kapitalom, sa velikim poslovima i velikim vezama. Na ponekim mestima uspeo je da postane neophodan, pored ostaloga, i u nadleštvu gde je\nslužio. A, međutim, poznato je bilo i to da je general Jepančin čovek bez obrazovanja i da je sin običnog vojnika. Ovo poslednje mu je, bez sumnje, moglo samo na čast služiti, no general, iako je bio pametan čovek, nije opet bio bez nekih malih, lako oprostivih slabosti, te nije voleo da mu se izvesne stvari pominju. Ali je neosporno bio pametan i vest čovek.\nOn je, na primer, imao pravilo da se ne ističe tamo gde treba da se povuče i mnogi su ga cenili zbog njegove jednostavnosti, baš zato što je svagda znao gde mu je mesto. A, međutim, kad bi samo znale te sudije šta se po neki put zbivalo u duši Ivana Fjodoroviča, koji je tako lepo znao gde mu je mesto! Premda je on doista imao i prakse, i iskustva u životnim prilikama, i neke veoma značajne sposobnosti, on je ipak voleo da se pokazuje više kao izvršitelj tuđe ideje nego kao fovek svoje pameti, voleo je da se pokazuje kao čovek »bez laskanja odan«, i — šta neće učiniti duh vremena! — čak kao dobar Rus i čovek od srca... što se tiče tog poslednjeg, s njime se desilo nekoliko zanimljivih slučajeva; ali general nigda ne bi klonuo duhom, čak ni u najdelikatnijim trenucima; pored toga, imao je sreće čak i u kartama, a igrao je na vrlo velike sume, i namerno, ne samo da nije hteo kriti tu svoju tobožnju slabost prema kartama, koja mu je tako bitno i u mnogim slučajevima dobro dolazila, nego ju je još naročito isticao.\nKretao se u različitim krugovima, ali uvek među ljudima od uticaja. No sve je još bilo pred njim, vremena dosta, i sve je imalo da dođe u svoje vreme i svojim redom. Jer po svojim godinama general Jepančin bio je još, što se veli, u najboljoj snazi, to jest pedeset šest godina i nimalo više, što se, u svakom slučaju, može smatrati kao cvetno doba života, doba u kome, u stvari, počinje pravi život. Zdravlje, boja lica, jaki, premda crni zubi, temeljan, čvrst sastav tela, zabrinut izraz lica izjutra na dužnosti, veseo uveče za kartama ili kod njegove svetlosti — sve je to išlo u korist sadašnjim i budućim uspesima i ružama obasipalo životnu stazu njegova prevashodstva.\nGeneral je imao lepu porodicu. Istina, tu već nisu bile same ruže, ali je zato bilo i mnogo toga na čemu su se već odavno počele i ozbiljno i toplo usredsređivati najglavnije nade i ciljevi njegovog prevashodstva. A i koji je cilj u životu važniji i sveti j i od ciljeva roditeljskih? Za šta čovek da se veže ako ne za porodicu?\nGeneralova porodica sastojala se od supruge i tri odrasle kćeri. General se oženio vrlo davno, još kao poručnik, devojkom skoro svojih godina, koja nije bila ni lepa ni obrazovana, uz koju je uzeo svega 50 kmetova, što je i poslužilo kao osnova za dalji njegov materijalni napredak. General kasnije nikad nije žalio što se rano oženio, nikad o svom ranom braku govorio kao o zanosu nepromišljene mladosti, i ženu je svoju u tolikoj meri uvažavao i toliko se nje ponekad bojao da ju je čak voleo. Generalica je bila iz kneževe loze Miškinih, od ro¬da ako i ne sjajnog, ono veoma starinskog. Ona je veoma cenila sebe zbog svog porekla. Neko od tadašnjih uticajnih lica, jedan od pokrovitelja — čije pokroviteljstvo njega, uostalom, ništa nije stajalo — pristade da se zainteresuje za brak mlade kneginjice. On otvori kapiju mladom oficiru, stavi ga u pokret, a ovom nekog velikog podsticaja nije ni trebalo: njemu je dosta bio i jedan pogled, i taj pogled ne bi bio uzaludan. S malim izuzecima, muž i žena proživeše sve vreme svog dugog braka u slozi. Generalica je još u ranoj mladosti umela naći sebi, kao rođena kneginjica Miškina i poslednia u rodu, a možda i po ličnim svo¬\njim osobinama, nekoliko vrlo visokih pokroviteljki. Docnije, pored bogatstva i činovničkog položaja svoga muža, ona poče u tom višem krugu čak unekoliko i da se oseća sasvim lako i prirodno.\nU toku poslednjih godina odrastoše i stasaše sve tri generalove kćeri — Aleksandra, Adelaida i Aglaja. Istina, sve tri su bile samo Jepančine, ali su po materi kneževskog roda imale miraz koji nije bio mali, a oca koji je docnije mogao dospeti, možda, i na veoma vi¬soko mesto, i, što je takođe dosta važno, sve su tri bile vanredno lepe, ne izuzimajući ni najstariju Aleksandru kojoj je već bilo dvadeset pet godina Srednjoj je bilo dvadeset tri, a najmlađoj, Aglaji, tek se navršilo dvadeset. Ta najmlađa bila je prava lepotica i počela je u svetu da obraća na se veliku pažnju.\nI to još nije bilo sve: sve se tri odlikovahu obrazovanjem, umom i talentom. Poznato je bilo da su se neobično volele i da bi svagda jedna drugu podržavale. Čak se spominjalo o nekakvim kao žrtvama dveju starijih u korist opšteg domaćeg idola, najmlađe.\n:U društvu one ne samo da nisu volele da se ističu nego su baš bile veoma skromne;. Niko ih ne bi mogao prekoriti zbog uobraženosti i oholosti, a, međutim, znalo se da su ponosite i da znaju svoju vrednost. Najstarija je svirala, srednja je bila dobra slikarka, no o tome dugo skoro niko nije znao, a doznalo se za to tek u poslednje vreme, pa i to slučajno. Jednom rečju, o njima se govorilo neobično mnogo lepih stvari. A bilo je i neprijatelja. Pričalo se sa užasavanjem da su mnogo knjiga pročitale. Sa udadbom se nisu žurile; izvesni društveni krug su cenile, ali ne u velikoj meri. To je tim većma upadalo u oči što su svi znali pravac, karakter, namere i želje njihovog oca.\nBilo je već oko jedanaest sati kad je knez zazvonio pred generalovim stanom. General je živeo na drugom spratu i zauzimao skromne prostorije, premda srazmerne njegovom položaju. Knezu otvori sluga u livreji, i on se sad morade dugo objašnjavati sa čovekom, koji na samom početku podozrivo pogleda na nj i na njegov bedni zavežljaj ... Najzad, pošto on ne samo jedanput jasno i odlučno izjavi da je doista knez Miškin i da je njemu neizostavno potrebno da se vidi sa generalom radi jedne neophodne stvari, zbunjeni služitelj, idući uporedo s njim, odvede ga u jedno omanje predsoblje pored čekaonice generalovog ka¬bineta i predade ga iz ruku u ruke drugom služitelju, koji je jutrom dežurao u tom predsoblju i izveštavao generala o posetiocima. Taj drugi sluga bio je u fraku, imao je preko četrdeset godina i brižan izraz lica, a bio je naročito za usluge u kabinetu i javljao o posetiocima njegovom prevashodstvu, čime se veoma ponosio.\n— Pričekajte tamo u čekaonici, a zavežljaj tu ostavite — progovori služitelj sedajući lagano i dostojanstveno u svoju naslonjaču, i sa strogim čuđenjem osmatrajući kneza, koji se tu namestio na stolici odmah do njega, sa zavežljajčićem u rukama.\n— Ako dopustite — reče knez — ja bih radije pričekao ovde s vama, jer šta znam tamo sam?\n— Vama u predsoblju nije mesto jer ste posetilac i gost. Hoćete 1' vi lično generalu?\nLakej se očevidno nije mogao pomiriti sa mišlju da propusti takvog posetioca, pa se još jednom odluči da ga zapita.\n— Da, moja je stvar... — poče knez.\n— Ne pitam vas kakva je vaša stvar; moj je posao samo da vas prijavim. A bez sekretara, kazao sam vam, neću poći da vas prijavim.\nIzgleda da je sumnja ovoga sluge bila sve veća: knez se i suviše razlikovao od izgleda svakidašnjih posetilaca, pa mada je general vrlo često, skoro svaki dan, u određen čas, primao, naročito po poslovima, čak i vrlo raznovrsnu publiku, ipak je lakej, pored sve navike i dosta opsežnog uputstva, sad bio u velikoj sumnji; posredovanje sekretara mu se učinilo u ovoj prilici neizbežno.\n— Ama dolazite li vi zbilja... iz inostranstva? — zapita najzad on nekako nehotično i zbuni se: on htede možda da zapita: »Ama jeste li vi zbilja knez Miškin?«\n— Da, baš sam maločas stigao vozom. Meni se čini, vi ste hteli da pitate: jesam li ja zbilja knez Miškin, pa ne zapitaste iz učtivosti.\n— Hm ... — promrmlja začuđeni lakej.\n— Uveravam vas da vas nisam slagao, i vi za mene nećete morati odgovarati. A što ovako izgledam, tome se ne treba čuditi: u ovom trenutku moje prilike nisu sjajne.\n— Hm. Pa ja se i ne bojim toga. Ja vas moram prijaviti i pred vas će izići sekretar, osim ako vi... E to vam, vidite, i jeste to »osim«. Vi, valjda, ne mislite zbog siromaštva da molite generala za pomoć? Slobodan sam zapitati vas.\n— O, ne, u tom pogledu budite savršeno mirni. Ja imam druga posla kod generala.\n— Izvinite me, ali gledajući vas, ja sam upitao. Najzad, pričekajte sekretara; general sad ima posla s pukovnikom, a posle će doći i sekretar... pristupačan.\n— Pa ako ću dugo čekati, zamolio bih vas, bi li se ovde negde moglo pušiti? Imam lulu i duvan.\n— Da pu-ši-te! — baci na nj pogled sa prezrivom nedoumicom l akej, čisto kao još ne verujući svojim ušima — da pušite? Ne, ovde vi ne možete pušiti, a osim toga treba da vas je sramota i da pomišljate na takvo što. Eh... baš ste vi neki...\n— O, pa ja to nisam mislio u ovoj sobi; znam; nego bih izišao nekud kuda vi reknete, jer sam navikao, a nisam pušio već tri časa. Uostalom, kako god hoćete, jer znate kako kaže poslovica: u kakvo se kolo uhvatiš...\n— Ama, kako ću ja vas ovakvog prijaviti? — skoro i nehotično promrmlja lakej. — Pre svega, nije red da ste ovde, nego da sedite u čekaonici, j er ste vi, u stvari, posetilac, drukčije rečeno gost, te ja mogu još i da odgovaram za to... Vi, možda, nameravate da živite kod nas — dodade on još jedared popreko pogledavši knežev zavežljajčić, koji ga očevidno uznemiravaše.\n— Ne, ne mislim. Cak i kad bi me pozvali, ne bih pristao. Ja sam prosto došao da se upoznam i ništa više.\n— Šta? Da se upoznate? — zapita lakej sa čuđenjem i trostrukom podozrivošću. — Pa kako ste maločas rekli da ste došli poslom?\n— Pa skoro i da nije poslom! To jest, ako hoćete, ima i jedan posao, i hoću samo da molim za savet, ali glavni uzrok mom dolasku je taj što hoću da se predstavim, jer ja sam knez Miškin, a generalica Jepančina je takođe poslednja od kneginjica Miškinih i osim nas dvoje, Miškinih danas više i nema.\n— Vi ste, dakle, još i rođak? — trže se sad već skoro sasvim uplašeni lakej.\n— Pa ... skoro i da nisam ... Uostalom, sa natezanjem mogli bismo da budemo rod, ali tako dalek da se upravo i ne može računati. Ja sam se jedared obratio generalici iz inostranstva pismom, ali mi nije odgovorila. Ipak sam našao za potrebno da uspostavim odnose po povratku. A vama sad sve to objašnjavam da znate, jer vidim da još neprestano sumnjate: javite vi samo da je došao knez Miškin, pa će se već o samoj toj prijavi videti i uzrok moje posete. Ako me prime — dobro, ako ne prime — opet je možda vrlo dobro. Samo, ja mislim da oni ne mogu da me ne vide: generalica će, naravno, zaželeti da vidi najstarijeg i jedinog predstavnika svoga roda, a ona svoj rod veoma ceni, kao što sam o njoj sasvim pouzdano saznao.\nMoglo bi izgledati da je knežev razgovor bio sasvim prost, ali ukoliko je on bivao prostiji, utoliko je i postajao u ovom slučaju nesmisleniji, i iskusni lakej morade osetiti nešto što potpuno dolikuje u odnosu čoveka sa čovekom, a nikako ne dolikuje kad govori gost sa slugom. A pošto su sluge daleko pametnije nego što obično misle o njima njihovi gospodari, to i ovom lakeju dođe misao da su ovde dve stvari: ili je knez onako neki probisvet te je sad ovo došao svakako da prosi, ili je knez prosto jedna budala i nema nikakvog ponosa; jer pametan knez i sa ponosom ne bi sedeo u predsoblju i s lakejom se upuštao u razgovor o svojim prilikama; dakle, ni u jednom ni u drugom slučaju on ne bi morao zbog njega odgovarati.\n— Nego, vi ipak izvolite u čekaonicu — primeti on što je mogao energičnije.\n— Ama, eto, da sam sedeo tamo, ja vam sve to ne bih mogao objasniti — veselo se zasmeja knez — nego biste vi još neprestano bili u brizi gledajući moj ogrtač i zavežljaj. A sad možda ne morate ni sekretara čekati, nego možete prosto poći i sami javiti.\n— Takvog posetioca kao što ste vi ne smem prijaviti bez sekretara, a osim toga su me i sam gospodin general maločas opomenuli da ih nikom za ljubav ne uznemirujem dok je tamo pukovnik ... a Gavrilo Ardalionič ide i bez prijave.\n— Činovnik?\n— Ko? Gavrilo Ardalionič? Ne. On služi u akcionarskom društvu. A vaš zavežljaj ostavite evo ovde.\n— I ja sam tako mislio; ako dozvolite. I, znate, da skinem i ogrtač?\n— Naravno, valjda tek nećete u ogrtaču ući k njemu.\nKnez ustade, brzo skide sa sebe ogrtač i ostade u dosta pristojnom i dobro sašivenom, premda već iznošenom sakou. Preko prsluka vio se čelični lanac. Na lancu se pokaza srebrn ženski sat.\nPremda je knez priličan zavrzan — lakej je s tim sad već bio načisto — ipak se njemu najzad učini nezgodno da i dalje za svoj račun produžava razgovor sa posetiocem, kraj svega toga što mu se knez nekako dopadao, naravno, na svoj način. No, s druge strane, ovaj izazivaše kod njega odlučno i grubo negodovanje.\n— A kada prima generalica? — zapita knez sedajući opet na pređašnje mesto.\n— To već nije moj posao. Primaju različito: prema ličnosti. Modiskinju će primiti i u jedanaest.\nI Gavrila Ardalioniča primaju pre drugih, njemu dozvoljavaju da dolazi čak i za rani doručak.\n:— Ovde je kod vas u sobama toplije nego u inostranstvu zimi — primeti knez — ali zato je tamo na ulicama toplije nego kod nas, a u kućama zimi je tako da Rus onde prosto ne može živeti jer nije navikao.\n— Ne lože?\n— Ne, a i kuće su im drukčije udešene, to jest peći i prozori.\n— Hm! A jeste 1' dugo izvoleli putovati?\n— Pa, četiri godine. Uostalom, ja sam skoro sve na jednom mestu bio, na selu.\n— Mora da ste se odučili od našeg života?\n— Dabogme. Verujte mi da se samom sebi čudim kako nisam zaboravio da govorim ruski. Eto sad govorim s vama, a mislim: »Pa ja to dobro govorim.« Možda zato tako mnogo i govorim. Bogami, od juče, neprestano bih da govorim ruski.\n— Hm! He! Jeste li u Petrogradu pre živeli? (Ma kako da se lakej uzdržavao, ali je nemogućno bilo ne podržavati takav učtiv i pristojan razgovor.)\n— U Petrogradu? Skoro i da nisam, tek onako u prolazu. I ranije nisam ovde ništa znao, a sad ima, čujem, toliko novoga da, kažu, ako je pre ko šta i znao, taj sada mora nanovo da uči. Ovde sad mnogo govore o sudovima.\n— Hm ... Sudovi. Sudovi, ono, istina, sude. A kako je tamo, ima 1' više pravde po sudovima?\n— Ne znam. O našima sam slušao mnogo dobroga. Eto, kod nas sad, opet, nema smrtne kazne.\n— A tamo ubijaju zločince?\n— Da. Ja sam u Francuskoj video, u Lionu. Mene je tamo Šnajder vodio.\n— Vešaju?\n— Ne, u Francuskoj seku glave.\n— Pa kuka li onaj ?\n— Otkud? To vam je jedan trenutak. Polože čoveka, i na njega pada nekakav širok nož niz mašinu, zove se giljotina, teško, snažno... glava odskoči tako da nemaš kad ni okom da trepneš. Nego, nepodnošljive su pripreme. Ono kad saopštavaju presudu, spremaju, vezuju čoveka, penju ga na gubilište ... e to je jezivo! Narod se skupi, čak i žene dođu, premda oni tamo ne vole da žene to gledaju...\n— Pa i nije to za njih ...\n— Naravno! Naravno! Takvu muku ... Zločinac je bio čovek inteligentan, neustrašiv, snažan, u godinama. Legro se zvao. Pa, eto, ja vam kažem, verovali ili ne, kad se peo na gubilište, plakao je i bio beo kao zid. Kako samo dopuštaju ljudi takvo što? Zar to nije strahota? I ko još od straha plače? Ja nigda nisam verovao da bi od straha mogao plakati ko nije dete, da bi plakao čovek koji nigda nije plakao, čovek od četrdeset pet godina. Kako li je duši u taj mah, do kakvog li je grčenja dovode? Ta to je prosto kinjenje duše, ništa više. Rečeno je: »Ne ubij«, pa zar zato što je on ubio, zar zato i njega treba ubiti? Ne, to ne srne biti. Eto, ja sam to video još pre mesec dana, pa i sad kao da mi je pred očima. Valjda sam pet puta sanjao.\nGovoreći to, knez se zagreja, laka rumen izbi na njegovom bledom licu, mada mu je govor bio kao i pre, tih. Sobar ga slušaše sa interesovanjem i saosećanjem, skoro ne skidajući oči s njega; ko zna, možda je i on bio čovek sa uobraziljom i sa izvesnim težnjama da misli.\n— Nego je još sreća što se bar ne muči mnogo — primeti on — kad mu glava odleće.\n— A znate 1' šta? — vatreno prihvati knez — eto, vi ste to primetili, i to svi, zbilja, isto tako primećuju kao i vi, mašina je za to izmišljena, ta giljotina. Ali meni baš tada dođe u glavu misao: a šta onda ako je tako još gore? Vama je to smešno, vama se to čini besmisleno, ali kad čovek ima imalo uobrazilje, njemu, eto, iskrsne u glavi i takva misao. Pomislite: kad, na primer, muče čoveka; tu su patnja i rane, mučenje telesno, i, naravno, sve to odvlači patnikovu pažnju od duševnih muka, tako da samo te rane i muče, sve dok ne umre. Ali glavni i najjači bol možda nije u ranama, nego što tu onaj jadnik baš sigurno zna da će, evo, za jedan sat, a posle za deset minuta, zatim kroz pola minuta, zatim sad, evo ovog trenutka duša iz tela odleteti, te da on tada već neće biti čovek, i da je to već sigurno: glavno je to što je sigurno. Ono, kad glavu mećeš pod nož i čuješ kako on klizi nad glavom, eto, baš to četvrt sekunde i jeste nešto najstrašnije. Znate, to nije moja fantazija, no su tako mnogi govorili. Ja u tolikoj meri u to verujem da ću vam otvoreno kazati svoje mišljenje. Ubijati nekoga zbog ubistva nesrazmerno je veća kazna nego što je bilo njegovo zločinstvo. Ubistvo po presudi nesrazmerno je užasnije nego što je razbojničko. Onaj koga ubiju razbojnici, kolju noću u šumi, ili kako mu drago, taj se uvek, u svakom slučaju, do poslednjeg trenutka nada da će se još spasti. Bivalo je primera da je već grlo presečeno, a on se još nada, pa ih beži ili moli. A ovde se nasigurno oduzima sva ta poslednja nada s kojom je deset puta lakše umirati; tu je presuda, i u tome što ti sigurno znaš da nećeš umaći, u tome se i sastoji užasna muka, i nema na svetu strasnije muke od te. Dovedite i metnite vojnika pred top u boju i gađajte ga, on će se još uvek nadati; ali pročitajte tom istom vojniku presudu nasigurno, on će poludeti i li zaplakati. Ko kaže da je čovekova priroda kadra izdržati to da ne poludi? Našto to kinjenje gadno, nepotrebno, uzaludno? Možda i ma gdegod čoveka kome su pročitali smrtnu presudu, pustili ga da se namuči, a zatim mu rekli: »Idi, prašta ti se.« Eto, takav bi nam čovek možda i mogao ispričati. O toj je muci i strahoti i Hristos govorio. Ne, s čovekom se ne srne tako postupati!\nPremda lakej ne bi mogao sve to tako iskazati kao knez, on je, mada ne sve, ipak glavno razumeo, što se moglo videti po njegovom zadovoljnom i razneženom licu.\n— Ako baš tako želite — reče on — da pušite, vi najzad izvol'te, samo nemojte dugo. Svakog časa mogu vas pozvati, a vas neće biti. Eto, ta vrata pod stepenicama. Kad uđete na vrata, desno je sobičak; tamo možete, samo otvorite prozorsku odušku, jer, znate kako je ... nije red ...\nNo knezu se ne dade da ode da puši. U predsoblje najednom uđe mlad čovek sa hartijama u rukama. Sobar poče sa njega da skida bundu. Mladić pogleda iskosa na kneza.\n— Ovaj gospodin, Gavrilo Ardalioniču — poče sobar poverljivo i familijarno — želi da ga prijavimo kao kneza Miškina i gospođinog rođaka: došao je vozom iz inostranstva, i zavežljaj ima u ruci, samo ...\nOno drugo knez nije mogao čuti jer sobar poče šaputati. Gavrilo Ardalionič slušaše pažljivo i pogledaše kneza s velikim ljubopitstvom, najzad prestade slušati i približi mu se žurno.\n— Vi ste Miškin? — zapita on vanredno ljubazno i učtivo. On beše vrlo lep mladić, takođe oko dvadeset osam godina, stasit, plav čovek srednjeg rasta, sa malom napoleonskom bradicom, sa inteligentnim i vrlo lepim licem. Samo osmeh njegov, pored sve njegove\nljubaznosti, beše nekako suviše tanak; zubi su mu se pri tom ukazivali i suviše biserni i pravilni; pogled mu, pored sve veselosti i očevidne prostodušnosti, beše nekako i suviše ukočen i ispitivački.\n»Ovaj, kad je sam, mora biti da ne gleda tako, a možda se nikad ne smeje«, oseti nekako knez. Knez objasni sve što je mogao, na brzu ruku, skoro isto ono što je maločas objašnjavao lakeju i ranije Rogožinu. Gavrilo Ardalionič, međutim, kao da se nečega prisećaše.\n— A da niste vi to zapita on — izvoleli pre jedno godinu dana poslati pismo, čini mi se iz Švajcarske, Jelisaveti Prokof jevnoj ?\n:— Jesam.\n— Onda ste vi ovde poznati i začelo vas se sećaju. Hoćete li k njegovom prevashodstvu? Odmah ću mu kazati... On će odmah biti slobodan. Samo, trebalo bi... zgodnije bi bilo da pređete u čekaonicu ... A zašto su oni ovde? — obrati se on strogo lakeju.\n— Kažem vam, sami nisu hteli...\nU taj se mah na jedared otvoriše vrata od kabineta, iz kojih iziđe nekakav oficir s tašnom u ruci, glasno govoreći i klanjajući se.\n— A, ti si tu, Ganja — viknu glas iz kabineta — izvolevaj unutra!\nGavrilo Ardalionič mahnu glavom prema knezu i hitro pođe u kabinet.\nPosle jedno dva minuta vrata se nanovo otvoriše i začu se zvučan i prijatan glas Gavrila Ardalioniča:\n— Kneže, izvolite!\n4.3 III\n:General Ivan Fjodorovič Jepančin stajao je nasred svoga kabineta i s neobičnim ljubopitstvom se zagleda u kneza koji je ulazio, čak je koraknuo prema njemu dva koraka. Knez priđe i predstavi se.\n— Lepo — reče general — čime mogu biti na usluzi?\n— Nekog neodložnog posla nemam; ja sam prosto želeo da se upoznam s vama. Nisam rad da vas uznemirujem jer ne znam ni vaš dan ni vaš raspored... Ja baš sada dolazim sa železničke stanice ... doputovao sam iz Švajcarske.\nGeneral se već jedva primetno nasmešio, ali se zamislio i zaustavio se; zatim još razmisli, zažmiri, izmeri još jednom svoga gosta od pete do glave, pa mu brzo ukaza na stolicu, sam sede malo koso i u nestrpljivom očekivanju okrenu se knezu. Ganja stajaše u uglu kabineta i kod pisaćeg stola prelistavaše hartije.\n— Za poznanstva ja uopšte imam malo vremena — reče general — no kako vi, svakako, imate svoju svrhu, to ...\n— Tako sam i predosećao — prekide ga knez — da ćete neizostavno u mojoj poseti pronaći kakvu bilo svrhu. No tako mi boga, osim prijatnosti da se upoznam, ja nemam nikakve naročite svrhe.\n— To je, razume se, i za mene vanredna prijatnost, no ne može se čovek samo zabavljati, neki put, znate, ima i poslova... Osim toga, ja još nikako ne mogu da nađem među nama nečeg zajedničkog ... nekog, da kažem, uzroka ...\n— Uzroka nema, bez sumnje, i zajedničkog je, naravno, malo. Jer, ako sam ja knez Miškin, a vaša supruga iz našeg roda, to, razume se, još nije dovoljan uzrok. Ja to i te kako razumem. Ali, ipak, sav se moj povod u tom jednom i sastoji. Ja više od četiri godine nisam bio u Rusiji;\na kakav sam otišao, skoro da sam bio pomerio umom tada! Ni tada nisam ništa znao, a sad je još gore... Dobri su mi ljudi veoma potrebni; a imam, eto, i jedan posao, i ne znam kud da se okrenem. Još u Berlinu mi pade na pamet: »Oni su mi«, rekoh, »skoro rodbina, pa, eto, da počnem od njih; možda ćemo trebati jedno drugom, oni meni, ja njima... ako su kakvi dobri ljudi.« A čuo sam da ste dobri ljudi.\n— Vrlo sam vam zahvalan — začudi se general — a dozvolite da upitam gde ste odseli?\n— Ja još nigde nisam odseo.\n— Dakle, pravo iz vagona k meni? I... sa stvarima.\n— Pa ja bogzna kakvih stvari i nemam — svega jedan zavežljajčić sa rubljem, i više ništa; ja ga obično u ruci nosim. A sobu u hotelu imam vremena i večeras uzeti.\n— Vi, dakle, još imate nameru da uzmete sobu?\n— O, dabogme!\n— Sudeći po vašim recima, ja sam mislio da ste vi... pravo k meni došli.\n— To bi moglo biti, ali ne drukčije nego na vaš poziv. Ja, ipak, priznajem vam, ne bih ostao ni posle vašeg poziva: ne zbog nečeg, no tako... zbog svog karaktera.\n— E pa onda je sasvim opravdano što vas nisam pozvao i što vas ne pozivam. Zatim dozvolite mi još, kneže, da se bar sve najedared razjasni: pošto smo mi, eto, ovog trenutka utvrdili da u pogledu srodstva među nama ni reći ne može biti, premda bi meni, razume se, bilo vrlo milo, to onda...\n— To onda, velite... da ustanem pa da idem? — podiže se knez nasmejavši se skoro veselo kraj sve očevidne neprijatnosti svoga položaja. — I, eto, kunem vam se bogom, generale, iako ja stvarno savršeno ništa ne znam ni što se tiče ovdašnjih prilika, ni uopšte kako ovde svet živi, ipak sam unapred znao da će se među nama neizostavno dogoditi ovo što se sad dogodilo. Najzad, možda tako i treba... Pa i pre mi niste odgovorili na pismo ... E zbogom, i izvinite što sam vas uznemirio.\nKnežev pogled beše toliko topao, a osmeh njegov toliko bez ikakvog prisenka ma kakvog pritajenog neprijateljskog osećanja da general najednom zastade i nekako očas na drugi način pogleda u svoga gosta; sva se ta promena izvrši u trenutku.\n— A znate li, kneže — reče on skoro sasvim drugim glasom — ja vas, naravno, ne znam, a Jelisaveta Prokofjevna će možda zaželeti da vidi svog prezimenjaka ... Pričekajte ako hoćete i ako imate vremena.\n— O, imam vremena; ja sam potpuno gospodar svoga vremena — i knez odmah metnu svoj mek šešir sa širokim obodom na sto. — Priznajem vam i računao sam na to da će se možda Jelisaveta Prokofjevna setiti da sam joj pisao. Maločas je vaš sluga, kad sam tamo čekao, posumnjao da sam došao do vas da molim za novčanu pomoć; ja sam to opazio, i vi ste mu, mislim, dali za takve slučajeve stroga uputstva, ali, verujte, ne dolazim zbog toga, nego zbilja samo zato da se s ljudima upoznam. Neprijatno mi je jedino što mi se čini da sam vam smetao u poslu, i to me uznemiruje.\n— Znate li šta. kneže — reče general s veselim osmehom — ako ste vi doista takvi kakvi izgledate, to će najposle i prijatno biti upoznati se s vama; samo, vidite, ja sam čovek zauzet, i evo sad ću opet sesti da nekoliko stvari razgledam i potpišem, a zatim ću da odem do njegove svetlosti, a posle na dužnost, i tako izlazi da ja, iako volim društvo ... naravno,\ndobro ... ali... Uostalom, ja sam tako uveren da ste vi dobro vaspitani, da... A koliko je vama godina, kneže?\n— Dvadeset šest.\n— Uh! A ja sam mislio mnogo manje.\n— Da, kažu da sam mladolik. Nego, ja ću se brzo naviknuti da vam ne smetam i shvatiti, jer ja ne volim da smetam ... I, najzad, meni se čini da smo mi na izgled tako različiti ljudi... usled mnogih prilika, da mi, najposle, i ne možemo imati mnogo zajedničkih tačaka... Nego, znate li, ja u ovu poslednju ideju ne verujem, jer se vrlo često samo čini da nema zajedničkih tačaka, a njih ima još te kako ... to od lenosti ljudske dolazi što se ljudi tako međusobno odoka sortiraju i izdvajaju, te ništa ne mogu da nađu ... Uostalom, ja sam to možda počeo suvoparno? Vi kao da ...\n:— Samo dve reči: i mate l i vi kakvu bilo i movinu? I li možda nameravate preduzeti neki posao? Izvinite što ja tako ...\n— Molim vas, ja vaše pitanje veoma cenim i razumem. Nikakvog imanja nemam zasad i nikakva zanimanja, takođe, a trebalo bi mi. A novac sam za ovo vreme trošio tuđ, dao mi za put Šnajder, moj profesor kod koga sam se lečio i učio u Švajcarskoj, i dao mi je taman koliko mi je dovde trebalo, tako da sad, na primer, imam samo još nekoliko kopjejaka. Imam, doduše, tu jedan posao i za to mi je vrlo potreban savet, ali...\n— Recite, od čega vi mislite da živite i kakve su vaše namere — prekide ga general.\n— Hteo sam da potražim kakav posao.\n— O, pa vi ste filozof! Uostalom... imate li vi kakvih talenata, sposobnosti: kakvih bilo, to jest od onih što daju nasušni hleb? Izvinite me još jednom.\n— O, nemojte se izvinjavati. Ne, ja mislim da nemam ni talenta, niti naročitih sposobnosti; naprotiv, pošto sam bolestan, nisam sistematski ni učio. A što se tiče hleba, meni se čini...\nGeneral ga opet prekide i opet stade ispitivati. Knez iznova i spriča sve što je već ranije ispričao. Pokaza se da je general čuo za pokojnog Pavlišćeva i da ga je lično poznavao. Zašto se Pavliščev interesovao za njegovo vaspitanje, to knez ni sam nije znao da objasni, uostalom, možda prosto zbog starog prijateljstva sa njegovim pokojnim ocem. Posle smrti roditelja, knez je bio još sasvim mali, ceo je život provodio i rastao po selima, jer je za nje¬govo zdravlje bio potreban seoski vazduh. Pavliščev ga je poverio nekim starim vlastelinkama, svojim rođakama. Držali su mu s početka guvernantu, posle vaspitača; on reče, uostalom, iako se još svega seća, ipak bi malo stvari mogao objasniti kako treba, jer mnogo štošta nije shvatio. Česti nastupi njegove bolesti načiniše od njega skoro pravog idiota (knez baš tako reče: idiota). On ispriča najzad da se Pavliščev upoznao jedared u Berlinu sa profesorom Šnajderom, Švajcarcem, koji se bavi baš tim bolestima, ima sanatorijum u Švajcarskoj, u Valijskom kantonu, leči po svom metodu hladnom vodom, gimnastikom, leči i od idiotstva, i od ludila, uz to još i poučava, i stara se uopšte za duhovni razvitak. Zatim reče da ga je Pavliščev otpratio tome profesoru u Švajcarsku pre jedno pet godina, a pre dve godine Pavliščev umre iznenada, ne ostavivši testamenta. Reče da ga je Šnajder držao i dalje ga lečio još dve godine, da ga nije izlečio, ali mu je vrlo mnogo pomogao i da ga je, naposletku, po njegovoj sopstvenoj želji i usled jedne stvari koja je iskrsnula, sad, evo, otpratio u Rusiju. General se veoma začudi.\n— A vi u Rusiji nemate nikoga, savršeno nikoga? — zapita on.\n— U ovaj mah nikoga ... ali ja se nadam ... osim toga, dobio sam pismo ...\n— Uostalom — prekide ga general ne dočuvši to o pismu — nešto ste svakako učili, i vaša vam bolest neće smetati da se primite kakve bilo lakše dužnosti.\n— O, začelo da mi neće smetati. A što velite za službu, to ja veoma želim, jer bih i ja sam hteo da vidim za šta sam sposoban. A učio sam sve četiri godine bez prestanka, premda ne sasvim pravilno, no onako, po naročitoj njegovoj metodi, uz to sam još i mnogo ruskih knjiga pročitao.\n:— Ruskih knjiga? To ste vi onda pismeni i znate pravilno pisati?\n— O, još te kako znam.\n— Vrlo lepo ... A rukopis?\n— A rukopis mi je vanredan. Evo u tom možda imam talenta; ja sam prosto krasnopisac. Dajte mi, ja ću vam odmah napisati štogod za probu — oduševljeno reče knez.\n— Budite tako dobri. I to je čak potrebno... I volim vam tu vašu gotovost, kneže, vi ste doista vrlo zlatni.\n— Imate tako divan pribor za pisanje, i koliko tu imate pisaljki, koliko pera, kakva čvrsta, lepa hartija ... I kakav vam je ovo krasan kabinet! Eto taj pejzaž ja znam; to je švajcarski predeo. Uveren sam da je umetnik slikao sa prirode, i uveren sam da sam to mesto video; to je u kantonu Uri...\n— Vrlo je mogućno, premda je ovde kupljeno. Ganja, podajte knezu hartije, evo vam pera i hartije, eto, izvolite za taj stočić. Šta je to? — obrati se general Ganji, koji u taj mah izvadi iz svoje tašne i pruži mu fotografiju velikog formata — a! Nastasja Filipovna! Je 1' ti to ona sama, sama poslala? — živo i s velikim ljubopitstvom pitaše on Ganju.\n— Maločas mi dade kad sam bio na čestitanju. Ja odavno ištem. Ne znam, da ne bude to kao neka njena aluzija što sam joj na takav dan došao praznih ruku, bez poklona — dodade Ganja neprijatno se smešeći.\n— Ah, neće biti — prekide ga general pouzdano — čudim ti se kako možeš tako i misliti! Zar ona da prebacuje?... A posle, ona nije ni najmanje račundžija. Pa, onda, šta bi joj ti i mogao pokloniti... jer tu treba hiljada! Sem da si joj dao sliku? A je li, uzgred rečeno, nije li još iskala od tebe sliku?\n— Ne, još nije iskala, a možda neće ni iskati. Vi, Ivane Fjodoroviču, naravno, nećete zaboraviti šta je večeras. Jer vi ste jedan od naročito pozvanih.\n— Neću, neću, naravno, i doći ću. Dakako, rođendan, dvadeset pet godina! Hm... a znaš šta, Ganja, resio sam da ti priznam. Spremi se. Atanasiju Ivanoviču i meni obećala je Nastasja da će večeras u svom stanu reći poslednju reč: biti il' ne biti. Dakle, pazi se.\nGanja se najednom toliko zbuni da čak malo poblede.\n— Je li ona to zaista kazala? — zapita on, a glas mu čisto zadrhta.\n— Prekjuče je dala reč. Nas dvojica smo tako bili navalili da smo iznudili. Samo je molila da tebi unapred ništa ne govorimo.\nGeneral se upornu zagleda u Ganju; Ganjina zbunjenost mu se očevidno ne dopadaše.\n— Sećate li se, Ivane Fjodorovlću — reče Ganja sav uzrujan i kolebajući se — da mi je ona dala potpunu slobodu odlučivanja sve do časa dok sama ne reši, pa i tada još mogu da kažem poslednju reč ...\n— Pa zar si ti... pa zar ti... — uplaši se najednom general.\n— Ja ništa.\n— Tako mi boga, šta si to naumio s nama?\n— Pa ja se ne odričem. Ja se možda nisam izrazio kako treba.\n— Zar još ti da se odričeš! — ljutito progovori general, ne želeći čak ni da sakrije svoje rđavo raspoloženje. — Tu, brate, nije više reč o tome da se ti odričeš, nego o tvojoj gotovosti, o zadovoljstvu i radosti, s kojom ćeš primiti njene reči... A kako je kod tvoje kuće?\n— A šta ima da bude kod kuće? Kod kuće je sve kako ja hoću, samo otac, kao i obično, pravi budalaštine, postao je nepristojan; ja sa njim više i ne govorim, ali ga ipak držim u stezi, i bogami, da nije matere, davno bih mu pokazao vrata. Mati, naravno, neprestano plače; sestra se kida i jedi, a ja sam im naposletku otvoreno kazao da sam ja gospodar svoje sudbine i da želim da me u kući... slušaju. Bar sestri sam sve to očitao, i to pred materom.\n— A ja, bratac, još ni sad ne mogu da shvatim — zamišljeno primeti general podigavši malo ramena i raširivši ruke. — I Nina Aleksandrovna onomad, sećaš se kad je ono dolazila, kuka i uzdiše, »šta vam je?« pitam je. Izlazi da je to kao neka sramota za njih. Kakva tu može biti sramota? Dozvolite da zapitam. Ko može zbog nečeg Nastasju Filipovnu ukoriti, ili šta bilo za nju reći? Zar to što je bila kod Tockog? Ali to je takva glupost, naročito kad se uzmu u obzir neke okolnosti. »Vi je«, veli, »nećete pustiti svojim kćerima?« Eh, taman! šta kaže Nina Aleksandrovna! To jest, kako to da ne shvata...\n— Svoj položaj! — pomože Ganja generalu, koji se mučio da nađe reč — razume ona; nemojte se ljutiti na nju. Ja sam im, uostalom, tada očitao dobru lekciju da se ne pletu u tuđe poslove. Pa ipak, sve se kod nas u kući dosad samo tako još održava što poslednja reč nije rečena, ali neće proći bez bure. Ako danas padne poslednja reč, znači, sve će se objasniti.\nKnez slušaše ceo taj razgovor sedeći u uglu za svojom pisarskom probom. On dovrši, priđe stolu i pruži list.\n— Dakle, ovo je Nastasja Filipovna? — reče pogledavši pažljivo i radoznalo na sliku — vanredna lepotica! — dodade odmah vatreno.\nNa slici je bila žena zbilja vanredne lepote. Ona beše fotografisana u crnoj svilenoj haljini, neobično jednostavnog ali elegantnog kroja. Kosa, verovatno tamnosmeđa, očešljana jednostavno, kao za kuću; oči tamne, duboke, čelo zamišljeno; izraz lica strastan i čisto ohol. Bila je, izgleda, malo mršava u l icu i bleda ... Ganja i general sa čuđenjem pogledaše kneza...\n— Kako, Nastasja Filipovna! Zar vi već i Nastasju Filipovnu znate? — zapita ga general.\n— Da, tek jedan dan što sam u Rusiji, a već znam za arhilepoticu — odgovori im knez i odmah im ispriča o svom viđenju sa Rogožinom i reče sve šta mu je ovaj ispričao.\n— Eto ti novih vesti! — opet se uznemiri general, koji je neobično pažljivo slušao pričanje i ispitivački pogleda u Ganju.\n— Po svoj prilici, samo običan mangupluk — promrmlja takođe čisto zbunjeni Ganja — trgovački sin bekrija. Ja sam, čini mi se, već nešto čuo o njemu.\n— Ama i ja sam, brate, slušao — prihvati general. — Tada je, posle onih minđuša, Nastasja Filipovna Ispričala ceo događaj. Ali sad je sasvim drukčije. Tu je sad možda doista milion posredi i... strast, istina gruba strast, ali ipak miriše na strast, a zna se šta sve ta gospoda mogu da učine, naročito kad su u jakom zanosu! ... Hm! ... Samo da ne izbije kakav skandal!\n— završi general zamišljeno.\n— Vi se bojite tog miliona? — isklibi se Ganja.\n— A ti ga se, bajagi, ne bojiš?\n— Kako vam se učinilo, kneže — okrete se najedared Ganja k njemu — je li to kakav ozbiljan čovek, ili samo onako, neki mangup? Baš me interesuje vaše mišljenje o njemu.\nU Ganjinoj duši zbivalo se nešto naročito kad je postavljao to pitanje. Baš kao da je neka nova i naročita misao planula u njegovim očima. A general, koji se bio baš iskreno i prostosrdačno zabrinuo, takođe pogleda u kneza postrance, ali kao ne očekujući mnogo od njegovog odgovora.\n— Ne znam kako da vam kažem, samo, meni se učinilo da on ima mnogo strasti, i to nekakve bolesne strasti. A on baš kao i da jeste bolestan. Vrlo je mogućno da će već prvih dana u Petrogradu opet pasti u postelju, naročito ako opet počne terevenčiti.\n— Tako? Vama se tako učinilo? — zakači se general za tu misao.\n— Da, učinilo mi se.\n— Međutim, događaji takve vrste mogu da se zbudu ne samo za nekoliko dana nego još do večeras, još danas može takvo što da iskrsne — osmehnu se Ganja na generala.\n— Hm! ... Naravno ... A već posle, cela stvar zavisi od toga šta njoj u trenutku sine u glavi — reče general.\n— A vi, valjda, znate kakva ona ume da bude neki put?\n— To jest, kakva? — unese se opet general, koji je sad bio neobično rastrojen. Čuj, Ganja, ti njoj, molim te, nemoj danas mnogo da se protiviš, nego gledaj onako, znaš, da si... jednom reči, da joj budeš u volji... Hm! ... Sto kriviš tako usta? čuj, Gavrilo Ardalioniču, bilo bi čak vrlo u redu da se u ovaj mah kaže oko čega se mi tu bakćemo? Ti treba da znaš da sam ja u pogledu sopstvene koristi, koja se tu krije, odavno osiguran; ovako ili onako, ja ću stvar rešiti u svoju korist. Tocki je doneo svoju odluku, koju on neće menjati i ja sam potpuno ubeđen da će tako i biti. I stoga, ako ja sad nešto želim, to je radi tvoje koristi. Razmisli i sam; ili mi zar ne veruješ? A zatim, ti si, brate, čovek, čovek ... jednom reči, čovek pametan, i ja sam se u tebe pouzdao ... a to je, u ovom slučaju, to je ... to je ...\n— To je glavno — dovrši Ganja, opet pomogavši generalu i zgrčivši usne u najpakosniji osmeh, koji već nije hteo da sakriva. On je gledao svojim zažarenim pogledom pravo u oči generalu, čisto kao želeći da ovaj u njegovom pogledu pročita svu njegovu misao. General veoma pocrvene i planu.\n— Pa dabogme, pamet je najglavnija stvar! — potvrdi on oštro gledajući u Ganju — nego, ti si smešan čovek, Gavrilo Ardalioniču! Ti, eto, baš kao da voliš što se našao taj trgovčić, on je sad kao neki izlaz za tebe. Ovde je, ako hoćeš da znaš, još od samog početka baš s pameću trebalo poći; ovde naročito treba razumeti i... postupiti na obe strane časno i otvoreno. U protivnom slučaju... izvestiti na vreme da se drugi ne kompromituju, i to tim pre kad se zna da je za to bilo vremena; a i sad ga još ima dosta — general značajno podiže obrve — iako ostaje još svega nekoliko časova do doveče ... Jesi li me razumeo? Jesi li\nrazumeo? Hoćeš li ili nećeš, zbilja? Molim lepo! Niko vas, Gavrilo Ardalioniču, ne zadržava, niko vas silom u zamku ne vuče, ako, to jest, vi tu nekakvu zamku vidite.\n— Ja hoću — reče Ganja na pola glasa, ali odlučno, obori oči i neraspoloženo ućuta. General beše zadovoljan. General se naljutio, ali se već očevidno kajao što je suviše daleko otišao. On se najedared okrete knezu, i po njegovom licu najednom kao da pređe nespokojna misao: da je knez bio tu i sve ovo čuo. No on se u času umiri: dosta je bilo samo pogledati u kneza pa da se čovek potpuno umiri.\n— Oho! — viknu general pogledavši obrazac krasnopisa koji mu knez pokaza — pa ovo je, brate, mustra! Pa čak i kao mustra je nešto retko, neobično! Pogledajde, Ganja, kakav talenat.\nNa debelom najfinijem listu hartije knez je napisao srednjovekovnim ruskim slovima rečenicu: »Smireni iguman Pafnutije ruku priloži.«\n— Eto to je — objašnjavaše knez sa neobičnim zadovoljstvom i oduševljenjem — to je pravi potpis igumana Pafnutija, sa fotografskog snimka rukopisa iz četrnaestog veka. Oni su se vanredno potpisivali, svi ti naši igumani i mitropoliti, kako, neki put, ukusno i brižljivo! Pa zar vi nemate makar Pogodinovo izdanje, generale? Zatim sam, evo, ovde napisao drugim slovima, to su okrugla, krupna francuska slova osamnaestoga stoleća. Neka su se slova i drukčije pisala, rukopis pijačni, rukopis javnih pisara na ulicama, koji sam uzeo sa njihovih obrazaca (imao sam jedan); priznaćete i sami da nije bez vrednosti. Pogledajte na ta okrugla slova, d, a. Ja sam preneo francuski karakter u ruska slova, što je vrlo teško, ali je uspelo. Evo još jedan divan, originalan način pisanja, evo ova rečenica: »Marljivost sve savlađuje.« To je ruski način pisanja, pisarski, ili, ako hoćete, vojnopisarski. Tako se piše zvanični akt nekom važnom licu; i to su okrugla slova, lepa, poslovna slova, obična, ali vanredno ukusna. Krasnopisac ne bi dopustio te »repove«, ili, bolje reći, te pokušaje da se napravi »rep«, eto, te nedovršene polurepiće primećujete li, ali u celini, pogledajte, to sačinjava karakter, i zbilja, tu vam se sva vojnopisarska duša ispoljila: hteo bi da se razmahne i talenat ga nosi napred, ali mu je okovratnik uniforme čvrsto kopčom stegnut, pa se disciplina i u rukopisu pokazala. Divota! Baš me je nedavno jedan ovakav obrazac iznenadio, slučajno sam ga našao, i to gde? U Švajcarskoj! A vidite ovo: to vam je prost, običan i najčistiji engleski rukopis: dalje već elegancija ne može ići, tu vam je sve lepota, srma, biser; to je savršeno; a sad evo vam jedne varijacije, i to opet francuske, pozajmio sam je od jednog francuskog trgovačkog putnika: isti engleski način pisanja, ali je crna linija malčice crnja i deblja nego u engleskom: i kad pogledaš, srazmera svetlosti je narušena; i vidite još i to: oval je izmenjen, samo za jednu mrvicu okrugliji i uz to je dopustio sebi »repić«, a ta šara vam je najopasnija stvar! »Repić« zahteva neobičan ukus; ali ako samo pođe za rukom, ako je nađena srazmera, onda se takav rukopis ni s čim uporediti ne može, toliko da se čovek može zaljubiti u njega.\n— Oho! U kakve vi to tančine ulazite — zasmeja se general — ta vi ste, prijatelju, umetnik, a ne običan krasnopisac, a, Ganja?\n— Vanredno — reče Ganja — čak se vidi svest o svom pozivu — dodade on čisto podrugljivo.\n— Smej se ti, smej se, ali je ovde bogami, karijera — reče general. — Znate li vi, kneže, kakvom licu ćemo vam sad dati da pišete akta? Ta vama se odmah može trideset pet\nrubalja mesečno odrediti, na prvom koraku. No već je dvanaest i po — završi on pogledavši na časovnik — na stvar, kneže, jer ja se moram požuriti, a danas se možda više nećemo ni videti! Sedite za trenutak; već sam vam objasnio da vas često neću moći primati; ali da vam malo pomognem, to iskreno želim, naravno, u vidu najprečih potreba, a posle, možete kako sami zaželite. Mestance u kancelariji ću vam naći, ne teško mesto, ali će zahtevati tačnost. A sad, što se tiče daljeg: u kući, to jest u porodici Gavrila Ardalionoviča Ivolgina, evo ovog mog mladog prijatelja, sa kojim molim da se upoznate, mamica njegova i sestrica odvojile su i udesile u svom stanu dve-tri nameštene sobe i izdaju ih odlično, preporučenim stanarima, sa hranom i poslugom. Moju će preporuku, ja sam uveren, Nina Aleksandrovna primiti. A za vas je to, kneže, više nego da ste blago pronašli, stoga što nećete biti sami, nego, tako reći, u krugu porodice; po mome mišljenju, za vas i nije da se već na prvom koraku nađete sami u ovakvoj prestonici kao što je Petrograd. Nina Aleksandrovna, mamica, i Varvara Ardalionovha, sestrica Gavrila Ardalioniča, to su dame koje ja neobično uvažavam. Nina Aleksandrovna supruga je Ardaliona Aleksandrovi ča, generala u penziji, mog negdašnjeg druga na početku službe, no sa kojim sam ja zbog nekih okolnosti prekinuo vezu, što mi, uostalom, ne smeta da ga na svoj način poštujem. Sve vam to objašnjavam, kneže, da biste razumeli da ja vas, tako reći, lično preporučujem te, naravno, time kao da i jemčim za vas. Cena je za stan i hranu veoma umerena, i ja se nadam da će vaša plata za to uskoro biti sasvim dovoljna. Istina, čoveku je potreban i džeparac, makar i najmanji, no vi se nećete na mene razljutiti, kneže, ako vam primetim da bi za vas najbolje bilo da izbegavate džeparac, i uopšte svaki novac u džepu. Ja vam to tako govorim na\nosnovu mišljenja o vama. No pošto je u vas novčanik sad sasvim prazan, za prvi mah\ndozvolite da vam ponudim evo ovih dvadeset pet rubalja. Mi ćemo se, naravno, posle obračunati, i ako ste vi tako iskren i srdačan čovek kao što na recima izgledate, to ni tu za nas neće moći biti nikakvih teškoća. A što se ja tako za vas interesujem, imam s vama neki plan: posle ćete ga doznati. Vidite li, ja se s vama ophodim sasvim obično; nadam se, Ganja, ti nemaš ništa protiv toga da se knez smesti u vašem stanu.\n— O, naprotiv! I mami će biti vrlo milo... — učtivo i predusretljivo potvrdi Ganja.\n— Kod vas je, čini mi se, svega jedna soba zauzeta. Taj, kako se ono zove, Ferd... Fer ...\n— Ferdiščenko.\n— Pa da, ne dopada mi se taj vaš Ferdiščenko: nekakva neslana budala. I nikako ne razumem zašto se toliko zauzima za nj Nastasja Filipovna. Je li joj on zbilja rođak?\n— O ne, to je sve šala. Tu nema ni pomena o nekom srodstvu.\n— No, nek ide bestraga! Dakle, kneže, jeste li zadovoljni ili niste?\n— Hvala vam, generale, vi ste postupili sa mnom kao neobično dobar čovek, tim pre što ja to nisam ni molio: ja to ne govorim iz oholosti; jer zbilja nisam znao kud bih glavu sklonio. Mene je, istina, maločas zvao Rogožin.\n— Rogožin? Ja bih vam očinski savetovao ili, ako vam se bolje dopada, prijateljski, da zaboravite toga gospodina Rogožina. A i uopšte, savetovao bih vam da se što više držite porodice u koju ćete stupiti.\n— Kad ste već tako dobri — poče knez — eto imam jednu stvar. Ja sam dobio izveštaj...\n— E izvinite — prekide ga general — sad više nijednog trenutka nemam. Odmah ću kazati za vas Lizaveti Prokofjevnoj... ako ona zaželi da vas primi još sad (a ja ću se potruditi da vas u tom smislu preporučim), savetujem vam da koristite priliku da joj se dopadnete, jer Lizaveta Prokofjevna vam može mnogo biti na ruci; ta vi ste prezimenjaci. A ako ne ushte, onda ne zamerite, onda možemo drugi koji put. A ti, Ganja, pogledaj, međutim, ove račune, maločas smo se ja i Fedosejev mučili oko njih. Nemoj zaboraviti da ih posle pridružiš\nGeneral izađe, te knez nikako ne stiže da ispriča o svojoj stvari, o kojoj je valjda već po četvrti put počinjao da priča. Ganja zapali cigaretu i ponudi drugu knezu; knez primi, ali se ne upuštaše u razgovor, ne želeći da smeta, i stade razgledati kabinet; a Ganja jedva da pogleda na tabak hartije ispisan ciframa koji mu je ukazao general. On je bio rasejan; osmeh, pogled, zamišljenost Ganjina postadoše, po mišljenju kneževu, još teži i sumorniji kad njih dvojica ostadoše sami. On na jedared priđe knezu, koji u tom trenutku opet stajaše nad slikom Nastasje Filipovne i razgledaše je.\n— Dakle, vama se dopada ta žena, kneže? — zapita ga on najednom, zagledavši se u njega prodorno i kao da je imao nekakvu neobičnu nameru.\n— Retko lice! — odgovori knez — i uveren sam da njena sudbina nije od običnih. Lice veselo, a vidi se da je strašno mnogo prepatila, zar ne? To joj oči kažu, eto ove dve koščice, dve tačke pod očima na početku obraza. To ponosito lice, strašno ponosito ... Nego, eto, ne znam da li je ona i dobra. Ah, da je kojom srećom još i dobra! Tada bi sve bilo u najbo¬ljem redu. \\\n— A da li biste se vi hteli oženiti takvom ženom? — nastavi Ganja ne skidajući s njega svoj zažareni pogled.\n— Ja se ne mogu nijednom oženiti, ja nisam zdrav — reče knez.\n— A da li bi se Rogožin oženio? šta mislite?\n— A što, on se, ja mislim, može ako hoćete odmah sutra oženiti, samo, on bi je uzeo, a posle nedelju dana bi je možda i zaklao ...\nTek što knez to izgovori, Ganja najedared tako uzdrhta da knez umalo što ne viknu.\n— Šta vam je? — progovori on hvatajući ga za ruku.\n— Vaša svetlosti! Njegovo prevashodstvo mole vas da izvolite k njenom prevashodstvu saopšti lakej pojavljujući se na vratima. Knez se uputi za lakejom.\n4.4 IV\n:Sve tri devojke Jepančine bile su bujne gospođice, dobro razvijene i stasite, sa divnim ramenima, jedrim grudima, jakim rukama, kao u muškarca, i naravno, pošto su bile snažne i zdrave, volele su da ponekad pojedu dobar zalogaj, što ni najmanje nisu krile. Njihova mamica, generalica Lizaveta Prokofjevna, neki put bi nerado gledala tu iskrenost njihovog apetita, ali pošto su po neka njena mišljenja — iako su ih kćeri, na izgled, sa poštovanjem slušale — u stvari, odavno izgubila prvobitni i neosporni autoritet kod njih, i to u tolikoj meri da je već uobičajeni složni konklav triju devojaka stalno počeo preovlađivati, to je gene¬ralica, da bi očuvala svoje urođeno dostojanstvo, našla da je zgodnje ne protiviti im se, nego popuštati. Istina, njena narav veoma često nije slušala i nije se htela potčinjavati odlukama razloga i pameti; Lizaveta Prokofjevna postajala je svake godine sve kapricioznija\ni netrpeljivija, postala je čak nekako nastrana, ali pošto je uvek imala pri ruci svog pokornog i na sve naviknutog muža, to se višak nakupljene ljutine obično izlivao na njegovu glavu, a zatim bi se red i sloga u porodici opet uspostavljali i sve je išlo da ne može lepše biti. Generalica, uostalom, ni sama nije gubila apetit, i obično bi u dvanaest i po, zajedno sa kćerima, učestvovala u obilatom doručku, koji je skoro ličio na ručak. Gospođice bi svaki dan popile po šolju bele kafe još ranije, ravno u deset sati, u posteljama, čim bi se probudile. To im se mnogo sviđalo, te su tako uvek činile. Oko dvanaest i po postavljao se sto u maloj trpezariji, blizu maminih soba, i na taj porodični i intimni doručak dolazio bi neki put i general, ako bi mu vreme dozvoljavalo. Osim čaja, kafe, sira, meda, masla, naročitih uštipaka, koje je volela baš generalica, kotleta itd. iznosio bi se još i snažan vreo buljon. Onoga jutra kad je počela naša pripovetka, sva se porodica skupila u trpezariji očekujući generala, koji je obećao da će doći oko dvanaest i po. Kad bi on ma za jedan minut zakasnio, po njega bi odmah slali; ali on dođe na vreme. Prišavši da se pozdravi sa ženom i da joj poljubi ruku, on opazi na njenom licu ovoga puta nešto izuzetno, naročito. Mada je on još sinoć predosećao da će se to zbilja i desiti povodom jedne »anegdote« (kao što se po svojoj navici izražavao), i već se sinoć, legavši u postelju i dremajući, bio uznemirio zbog toga, ipak se i sad ušeprtljio. Kćeri mu priđoše da se s njim poljube; one nisu imale razloga da se ljute na nj, pa ipak i tu kao da je bilo nešto naročito. Istina, general je zbog nekih okolnosti postao i suviše podozriv; ali pošto je bio otac i muž, iskusan i vešt, to se ne dade zbuniti, nego preduze potrebne korake.\n:Mi možda nećemo mnogo naškoditi reljefnosti i jasnosti naše pripovetke ako zastanemo ovde i uzmemo u pomoć neka objašnjenja radi iskrenog i što tacnijeg prikaza onih odnosa i prilika u kojima nalazimo porodicu generala Jepančina u početku našeg pričanja. Mi smo već rekli malopre da je general, iako čovek ne bogzna kako obrazovan, nego naprotiv, kako se on sam o sebi izražavao, »čovek samouk«, ipak bio iskusan muž i vest otac. Između ostalog, on se držao pravila da ne žuri svoje kćeri da se udaju, to jest, da im se »ne penje na glavu« i da im ne dosađuje preko mere svojom roditeljskom ljubavlju i brigom o njihovoj sreći, kao što to nehotice i prirodno redovno biva čak i u najpametnijim porodicama u kojima se nekad nakupi poviše odraslih kćeri. On je postigao da privoli i Lizavetu Prokofjevnu za taj svoj način, premda je to bilo teško, teško stoga što je neprirodno; ali su generalovi razlozi bili neobično važni, zasnivali su se na očiglednim činjenicama.\n:Uostalom, udavače, ostavljene potpuno svojoj volji i svojim odlukama, moraće se, sasvim prirodno, same kadtad opametiti, te će stvar uspešno poći napred, jer će se one same s voljom latiti posla, okaniti se ćudi i preteranog probiranja; a roditeljima bi ostajalo da samo što bodri je i što je mogućno neprimetnije motre da ne ispadne kakav čudan izbor ili neprirodno odstupanje, a zatim, ugrabivši pogodan trenutak, najednom svom snagom da potpomognu stvar i upute je svim mogućim uticajima. A posle, mnogo je značilo već samo to što je sa svakom godinom, na primer, u geometrijskoj progresiji raslo njihovo imanje, te time i njihov značaj u društvu; izlazaše, dakle, što je više odmicalo vreme, tim su više dobijale i kćeri kao udavače.\nNo posred svih tih neobičnih činjenica pojavi se još jedna stvar: najstarijoj kćeri, Aleksandri, najedared, i skoro sasvim neočekivano (kao što to uvek biva), prođe dvadeset pet godina.\nSkoro u isto to vreme i Atanasije Ivanovič Točki, čovek iz višeg sveta, sa višim vezama i neobično bogat, opet pokaza svoju davnašnju želju da se ženi. To je bio čovek od svojih pedeset pet godina, otmenog karektera, sa neobično finim ukusom. Zeleo je da se lepo oženi i bio je osobit znalac ženske lepote. Pošto je od nekog vremena živeo sa generalom Jepančinom u vanrednom prijateljstvu, koje se naročito pojačalo zajedničkim učešćem u nekim finansijskim poslovima, on mu saopšti, tako reći, moleći ga za prijateljski savet i uputstvo, da li bi bila moguća ženidba sa jednom od njegovih kćeri. I tako sad u tihom i divnom toku porodičnog života generala Jepančina nastupi očevidni preokret...\n:Kao što je već bilo rečeno, neosporna lepotica u porodici bila je najmlađa, Aglaja. Ali i sam Tocki, premda čovek neobično sebičan, razumede da tu ne može ništa tražiti i da Aglaja nije njemu namenjena. Mogućno je da su unekoliko prevelika ljubav i suviše vatrena naklonost sestara to preuveličavale, ali je među njima najiskrenije bilo rešeno da će Aglajina sudbina biti ne prosto sudbina, nego, koliko je mogućno, ideal raja na zemlji. Budući Aglajin muž moraće imati sva mogućna savršenstva i preimućstva, već da se i ne govori o bogatstvu. Sestre su među sobom utvrdile, i to nekako bez naročitih suvišnih reči, čak i mogućnost žrtve sa njihove strane u korist Aglaje, ako to zatreba: miraz za Aglaju spremao se ogroman i neobičan.\nRoditelji su znali o tom dogovoru dveju starijih sestara, te kad je Tocki zaiskao saveta, među njima skoro nije bilo sumnje da jedna od starijih sestara sigurno neće odreći da prihvati roditeljske želje, tim pre što kod Atanasija Ivanoviča miraz ne bi pravio smetnje. General, sa urođenim poznavanjem života, odmah je neobično visoko ocenio prosidbu Tockog. Pošto je Tocki, zbog nekih naročitih svojih prilika, bio neobično obazriv, te je zasad samo tek sondirao stvar, to su i roditelji kćerima stavili pred oči tek samo vrlo udaljene pretpostavke.\n:Kao odgovor na to dobila se od njih, istina, ne sasvim određena, ali umirljiva reč da najstarija, Aleksandra, verovatno neće odbiti. To je bila devojka, istina, čvrsta karaktera, ali dobra, pametna i neobično druželjubiva; mogla se udati za Tockog čak drage volje; a kad bi dala reč, ona bi je časno ispunila. Za nekim velikim sjajem nije ginula, te svom budućem mužu ne samo da nije pretila brigama ili kakvim naglim nepovoljnim obrtom nego bi mu baš mogla zasladiti život i doneti mir. Inače je bila vrlo lepa, iako ne upadljivo. Pa šta je bolje mogao tražiti i očekivati Tocki?\nNo ipak je to i dalje išlo neprestano vrlo oprezno i pipavo. Uzajamno i prijateljski, Tocki i general ugovoriše da se za neko vreme izbegava formalno i konačno resenje. Roditelji još uvek nisu počinjali da govore sa kćerima sasvim otvoreno; kao da je počinjao i neki nesklad: generalica Jepančina, mati porodice, postajala je nekako nezadovoljna, a to je bilo vrlo važno. Tu je bila jedna okolnost koja je svemu smetala, jedan zamršen i glavoloman slučaj, zbog čega se sve moglo nepovratno pokvariti.\nTaj zamršen i glavoloman »slučaj« (kao što se izražavao sam Tocki) počeo je još vrlo davno, pre jedno osamnaest godina. Nedaleko od jednog vrlo bogatog imanja Atanasija Ivanoviča, u jednoj središnoj guberniji, sirotovao je neki vlastelin sa malo zemlje i vrlo siromašan. To je bio čovek poznat zbog svojih neprekidnih i gotovo poslovičkih nedaća,\nnekakav oficir u penziji, iz bolje plemićke porodice i čak, u tom pogledu, »rasniji« od Tockog, neki Filip Aleksandrovič Baraškov. Iako se sav prezadužio i sve založio, njemu je pošlo najzad za rukom, posle robijaških i skoro seljački napornih radova, da kakotako dovede u red svoje malo gazdinstvo. Pri najmanjem uspehu on se neobično hrabrio. Ohrabren i ozaren nadama, on ode na nekoliko dana u svoje okružno mesto da se sastane sa jednim od glavnijih svojih poverilaca te da se s njim, ako se nekako uzmogne, sporazume.\n:Trećeg dana posle dolaska u grad dođe mu iz njegovog seoca knez na konju, sa ispečenim obrazom i nagorelom bradom, i izvesti ga da mu je »očevina izgorela«, juče, baš u podne, pri čemu »su izvoleli izgoreti i supruga, a dečica su živa i zdrava ostala«. To iznenađenje ne mogade izdržati čak ni Baraškov, premda beše naučen na »bubotke sudbine«; on polude i posle mesec dana umre u vrućici.\n:Izgorelo imanje, sa seljacima otumaralim u prošnju, bilo je prodato za dugove; a dve male devojčice, od šest i sedam godina, Baraškovljevu decu, iz svoje velikodušnosti uze Atanasije Ivanovič Točki da ih izdržava i vaspitava. One se počeše vaspitavati zajedno sa decom nadzornika dobara Atanasija Ivanoviča, penzionisanog činovnika i uz to Nemca sa mnogobrojnom porodicom.\n:Uskoro ostade samo jedna devojčica, Nastja, jer mlađa umre od velikog kašlja. Tocki, pak, živeći u inostranstvu, uskoro sasvim zaboravi na njih dve. Posle jedno pet godina, nekom prilikom, Atanasije Ivanovič, prolazeći onim krajem, naumi da pogleda svoje imanje, pa nekako najednom opazi u svojoj seoskoj kući u porodici Nemca prekrasno dete, devojče od svojih dvanaest godina, živo, milo, pametno, koje, uza sve to, obećavaše neobičnu lepotu; u tom pogledu je Atanasije Ivanovič bio nepogrešiv znalac. Tog puta on provede na svom dobru svega nekoliko dana, ali stiže da se poštara za devojčicu. U vaspitanju devojčiče dogodi se značajna promena: pozvana je uvažena i starija guvernanta, iskusna u višem vaspitanju devojaka, Švajcarkinja. Ona je bila obrazovana i predavala je, osim francuskog jezika, i razne nauke. Nastanila se na seoskom imanju Tockog i vaspitanje male Nastasje uze neobične razmere.\nRavno posle četiri godine to vaspitanje bilo je dovršeno; guvernanta ode, a po Nastju dođe jedna gospođa, takođe neka spaninica i susetka g. Tockog, ali već u drugoj, dalekoj guberniji, i uze Nastju sa sobom po uputstvima i punomoći Atanasija Ivanoviča. Na tom omanjem imanju nađe se takođe, istina omanja, tek sagrađena drvena kuća, ali ona beše elegantno opremljena, a i zaselak se, baš kao naročito, nazivao selo Radosno.\nSpahinica doveze Nastju pravo u tu tihu kućicu, pa pošto je ona, udovica bez dece, živela svega na jedan kilometar odatle, to se sad i sama nastani sa Nastjom. Uz Nastju se pojavi starica ključarka i mlada vešta sobarica. U kući se nađoše muzički instrumenti, odabrana devojačka knjižnica, slike, gravire, olovke, slikarske četkice, boje, divna pudla, a posle dve nedelje izvoleo je doći i sam Atanasije Ivanovič ... Od tog doba on nekako naročito zavole to svoje zabačeno stepsko seoce, navraćaše u njega svakoga leta, ostajaše tu po dva, čak i po tri meseca, i tako prođe prilično dugo vremena, jedno četiri godine, spokojno i srećno, sa ukusom i otmeno.\nJednom, nekako u početku zime, otprilike četiri meseca posle jednog od letnjih dolazaka Atanasija Ivanoviča u Radosno, koji je toga puta svratio svega na dve nedelje, pronese se\nglas, ili, bolje reći, dođe nekako glas do Nastasje Filipovne da se Atanasije Ivanovič u Petrogradu ženi nekom l epoticom, bogatom, uglednom — jednom reči, pravi solidnu i sjajnu partiju. Posle se pokazalo da taj glas nije u svima svojim podrobnostima tačan — svadba je tad bila još samo u projektu, i sve je još bilo vrlo neodređeno; ali u sudbini Nastasje Filipovne ipak se od tog doba desi neobičan preokret. Ona najedared ispolji svoju neobičnu odlučnost i pokaza u najvećoj meri neočekivan karakter. Ne razmišljajući dugo, ona napusti svoju seosku kućicu i najedared se pojavi u Petrogradu, kod Tockog, i to sama samcita. Ovaj se prenerazi, poče nešto govoriti, ali se tad pokaza, i to skoro pri prvoj reči, da mora potpuno izmeniti stil, dijapazon glasa, pređašnje teme prijatnih i lepih razgovora, koji je dotle upotrebljavao s takvim uspehom, logiku — sve, sve, sve! Pred njim je sedela sasvim druga žena, ni nalik na onu kakvu je on do sada znao i koju je ostavio još nedavno, u julu mesecu, u seocetu Radosnom.\nPokaza se da je ta nova žena, pre svega, neobično mnogo znala i razumevala — tako mnogo da se čovek morao duboko čuditi otkud je mogla steći takva znanja, izgraditi u sebi tako određena shvatanja. (Valjda ne iz svoje devojačke knjižnice?) Pa ne samo to već je i u pravnom smislu neobično mnogo razumevala i imala pouzdano poznavanje ako ne sveta, a ono bar toga kako neke stvari u svetu idu; drugo, to je sad bio potpuno drukčiji karakter nego pre, to jest, ne nešto snebivljivo, institutski neodređeno, neki put zanosno milo svojim originalnim nestašlukom i bezazlenošću, neki put setno i zamišljeno, začuđeno, nepoverljivo, uplakano i nespokojno.\nNe, tu se kikotalo pred njim i peckalo ga najjetkijim sarkazmima neobično i neočekivano stvorenje, koje mu otvoreno izjavi da ono nikad nije imalo prema njemu u svom srcu ničeg osim najdubljeg prezrenja, prezrenja bliskog gađenju, koje je nastupilo odmah posle prvog divljenja. Ta nova žena govorila je da će njoj u potpunom smislu biti svejedno ako se on sad odmah i kime god hoće oženi, ali da je ona došla da mu ne dozvoli taj brak, i to da mu ga ona ne dozvoli iz pakosti, isključivo stoga što joj se tako hoće i što, dakle, tako mora i biti — »makar samo zato da se sita nasmejem, zato što se, eto, sad i ja, najzad, hoću da smejem«. Tako se bar ona izražavala; sve što je mislila, možda, i nije iskazivala. No dok se nova Nastasja Filipovna glasno smejala i sve to izlagala, Atanasije Ivanovič je razmišljao o tome i, po mogućnosti, dovodio u red svoje unekoliko nesređene misli. To je razmišljanje trajalo prilično vremena; on se zadubljivao u to i konačno se odlučivao skoro dve nedelje; a posle dve nedelje njegova je odluka bila gotova.\nU pitanju je bilo to što je Atanasiju Ivanoviču u taj mah bilo već oko pedeset godina, i bio je čovek u velikoj meri solidan i staložen. Njegov položaj u svetu i u društvu već se davno zasnivao na najčvršćim temeljima. Sebe, svoj mir i životnu udobnost on je voleo i cenio nada sve na svetu, kao što to i priliči čoveku u višoj meri pristojnom. U tome što se celim životom utvrđivalo i što je dobilo takav divan oblik, u tome se nije smeo dopustiti ni najmanji poremećaj, ni najmanje kolebanje. S druge strane, iskustvo i dubok pogled na stvari ukazali su Tockom vrlo brzo i neobično tačno da on tu i ma posla sa potpuno nesvakidašnjim čeljadetom; da je to čeljade koje ne samo preti nego će neizostavno i učiniti ono što kaže i, što je glavno, ni pred čim neće ustuknuti, tim pre što njoj sad ni do čega na svetu nije stalo, tako da je ničim na svetu nije mogućno zaneti. Tu je, očevidno, bilo nešto drugo,\npodrazumevao se nekakav duševni i srčani mutljag, neka vrsta nekakvog romantičnog negodovanja bogzna protiv koga i zbog čega, nekakvog nezasitljivog osećanja prezrenja koje je potpuno prevršilo meru — jednom rečju, nešto u najvećoj meri smešno i nedo¬pušteno u pristojnom društvu i s tim imati posla — za svakog urednog čoveka je prava kazna božja.\nNaravno, pošto je bio bogat i imao veze, Tocki je mogao odmah učiniti kakvo bilo malo i sasvim nevino zločinstvo da se izbavi neprijatnosti. S druge strane, bilo je očevidno da sama Nastasja Filipovna skoro ništa opasno nije bila kadra učiniti, makar samo, recimo, u pravom smislu. Cak ni neki ozbiljniji skandal ne bi mogla načiniti jer bi on nju u svako doba mogao bez po muke sprečiti. No sve to samo u tom slučaju ako bi se Nastasja Filipovna odlučila da radi kao svi, i kao što se uopšte u sličnim slučajevima radi, ne prelazeći suviše upadljivo granice. Baš tu dobro dođe Tockom tačnost njegovog shvatanja: on je umeo pogoditi da Nastasja Filipovna vrlo dobro razume koliko je nemoćna u pravnom smislu, ali da ona ima nešto sasvim drugo u pameti i... u svojim sevajućim očima.\nNe mareći ni za šta na svetu, a najmanje za sebe (trebalo je vrlo mnogo pameti i pronicljivosti da se shvati u ovom trenutku da je ona već odavno prestala mariti za sebe i da on, sumnjalo i svetski cinik, poveruje u ozbiljnost takvog njenog osećanja), Nastasja Fi- lipovna bila je u stanju da samu sebe upropasti, nepovratno i ružno, Sibirom ili robijom, samo da osramoti i ponizi čoveka prema kome je osećala tako nečovečansku odvratnost. Atanasije Ivanovič nikad nije krio da je bio unekoliko bojažljiv, ili, bolje reći, u velikoj meri konzervativan. Kad bi on, na primer, znao da će biti ubijen na venčanju ili da će se desiti nešto u tom smislu neobično, nepristojno, smešno i u društvu neuobičajeno, on bi se, naravno, uplašio, ali pri tom ne toliko od toga što će biti ubijen ili ranjen i iskrvavljen, ili što će mu tamo pred celim svetom pljunuti u lice, i drugo, i drugo, nego od toga što će se to zbiti sa njim u tako neprirodnoj i neuobičajenoj formi. A Nastasja Filipovna baš je to i naslućivala, premda je zasad ćutala o tome. On je znao da ga je ona skroz providela i proučila, pa je, naravno, znala i čime da ga napadne. A pošto je svadba zbilja bila još samo u projektu, to se Atanasije Ivanovič umiri i popusti Nastasji Filipovnoj.\nNjegovoj je odluci pomogla još jedna okolnost: teško je bilo zamisliti u kakvoj meri ta nova Nastasja Filipovna nije ličila na pređašnju. Pre je to bilo samo vrlo lepo devojče, a sad ... Tocki dugo nije mogao sebi oprostiti što ju je četiri godine gledao a nije bio kadar da vidi. Istina, mnogo znači i to kada se izvrši promena kod obe strane, unutrašnja i iznenadna. On se, uostalom, sećao da je i pre bilo trenutaka kada su mu neki put čudne misli dolazile pri pogledu, na primer, na te oči: kao da se u njima predosećao nekakav dubok i tajanstven mrak. Taj pogled je gledao kao da zadaje neku zagonetku.\nZa poslednje dve godine on se često čudio menjanju boje na licu Nastasje Filipovne; ona bi postajala strašno bleda i, čudnovato, od toga je bivala još lepša. Točki, kao i svi drugi džentlmeni koji su se dosta nauživali u svom životu, gledao je s početka s prezrenjem na to kako je lako došao do te duše koja nije živela, ali u poslednje vreme počeo je da sumnja u istinitost toga svog pogleda. U svakom slučaju, on je odlučio još prošlog proleća da što pre odlično i bogato uda Nastasju Filipovnu za kakvog čestitog i valjanog gospodina koji služi u\nnekoj drugoj guberniji. (O, kako se strašno i sa mržnjom sada tome smejala Nastasja Filipovna!)\nSada, Atanasije Ivanovič, sablažnjen novinom, pomisli čak da bi mogao da nanovo iskoristi ovu ženu. On se odluči da dovede Nastasju Filipovnu u Petrograd i da je okruži raskošnom udobnošću. Ako ne pomogne to, onda drugo: sa Nastasjom Filipovnom mogao bi se razmetati, pa čak i hvalisati u izvesnom društvu. Jer Atanasije Ivanovič mnogo je polagao na svoj glas na tom polju ...\nProđe pet godina petrogradskog života i, razume se, za to se vreme mnogo štošta iskristalisalo. Položaj Atanasija Ivanoviča bio je nezgodan: najgore je bilo to što on, kako se jednom uplašio, nikako posle nije mogao da se umiri. On se bojao — ni sam nije znao čega\n— prosto se bojao Nastasje Filipovne. Neko vreme, pre dve godine, poče podozrevati da Nastasja Filipovna želi da stupi sa njim u brak, pa samo čuti zbog svoje neobične taštine i uporno čeka da je on zaprosi. Takva bi želja bila čudnovata, no Atanasije Ivanovič postade podozriv: on se mrgodio i pao u teške misli. Na veliko i (takvo je srce čovekovo!) na unekoliko neprijatno svoje iznenađenje, on se najednom posle jednog slučaja uveri: kad bi je zaprosio, bio bi odbijen.\nDugo nije mogao to da razume. Njemu se učini da je mogućno samo jedno objašnjenje: da gordost »uvređene i fantastične žene« dolazi već do takve jarosti da je njoj prijatnije iskazati jedared svoje prezrenje odbijanjem nego zanavek dovesti u red svoj položaj i postići nedomašnu visinu. Najgore je bilo to što je Nastasja Filipovna strašno bila uzela maha. Na novac se nije lakomila, čak ni na ogromne sume, i mada je primila ponuđene udobnosti, ipak je živela vrlo skromno i skoro ništa za tih pet godina nije uštedela. Atanasije Ivanovič bio je pokušao da upotrebi vrlo lukavo sredstvo da bi razbio svoje okove: on ju je neprimetno i vešto počeo sablažnjavati, uz veštu pomoć, raznim najidealnijim sablaznima. Ali ovaploćeni ideali u vidu raznih kneževa, husara, sekretara poslanstava, pesnika, romansijera, čak i socijalista — niko od svih njih ne učini nikakav utisak na Nastasju Filipovnu, baš kao da je mesto srca imala kamen i kao da su joj osećanja jednom zasvagda usahnula i izumrla.\nOna je živela većinom usamljena, čitala je, čak je studirala, volela je muziku. Poznanstva je imala malo; poznavala se samo s nekim siromašnim i smešnim činovnicima, poznavala je nekakve dve glumice, nekakve starice, vrlo je mnogo volela mnogobrojnu porodicu jednog čestitog učitelja i u toj su porodici i nju vrlo voleli i sa zadovoljstvom je dočekivali. Češće bi kod nje večerom dolazilo pet-šest poznanika, ne više.\nTočki je dolazio vrlo često i redovno. U poslednje vreme, ne bez teškoća, upoznao se sa Nastasjom Filipovnom i general Jepančin.\nU to se vreme sasvim lako i bez po muke upoznao sa njom i jedan mlad činovnik, po prezimenu Ferdiščenko, vrlo nepristojna i neslana budala, koji je hteo da predstavlja šaljivčinu i opijao se. Poznavala se i sa jednim mladim i čudnim čovekom, po prezimenu Pticinim; bio je skroman, uredan i preterano uglađen, poreklom puki siromah, a bavio se zelenaštvom. Upoznao se s njom, najposle, i Gavrilo Ardalionovič ... Na kraju krajeva, svršilo se time što se o Nastasji Filipovnoj mnogo govorilo, ali nekako čudno, svi su znali za njenu lepotu, i ništa više. Niko se ničim nije mogao pohvaliti, niko ništa nije mogao pričati. Takav glas o njoj, njeno obrazovanje, otmeno držanje, duhovitost — sve je to Atanasija Ivanoviča\nkonačno utvrđivalo za izvestan plan. I tu, eto, počinje onaj momenat kada je u ovoj priči počeo aktivno i neobično da učestvuje i sam general Jepančin.\nKad mu se Tocki ljubazno obratio radi prijateljskog saveta u pogledu jedne od njegovih kćeri, on je već tom prilikom na najblagorodniji način učinio najpotpunija i najiskrenija priznanja. Otkrio je da se odlučio da ne preza ni od kakvih sredstava samo da postigne svoju slobodu; da se ne bi umirio čak ni kad bi Nastasja Filipovna sama izjavila da će ga odsad ostaviti potpuno na miru; da njemu nisu dosta samo reči, nego su mu potrebne i najpotpunije garancije. Oni su se sporazumeli i odlučili da rade zajednički. Najpre se dogovoriše da okušaju najblaža sredstva i da se dotaknu, tako reći, samo »blagorodnih struna srca«.\nJednoga dana dođoše k Nastasji Filipovnoj, i Tocki poče najpre time što joj reče da je njegov položaj neizdržljiv; priznade da je sam za sve kriv, otvoreno reče da ne može da se dovoljno nakaje zbog svog nekadašnjeg postupka s njom, stoga što je on okoreo strasnik i nije svoj gospodar, ali da sad hoće da se oženi i da je sva sudbina toga u velikoj meri otmenog i velikosvetskog braka u njenim rukama — jednom reči, da sad očekuje sve od njenog blagorodnog srca.\nZatim poče govoriti general Jepančin, kao nevestin otac, i govorio je razložno, izbegavao dirljivo, spomenuo samo da potpuno priznaje njeno pravo da ona odluči o sudbini Atanasija Ivanoviča. Vesto iznese na vidik svoju smirenost, predočivši joj da sudbina njegove kćeri, a možda i drugih kćeri, zavisi sad od njene odluke.\nNa pitanje Nastasje Filipovne: »šta se to upravo od nje ište?« Točki, sa pređašnjom potpuno obnaženom iskrenošću, priznade da je zaplašen još od pre pet godina, čak ni sad ne može sasvim da se umiri, sve donde dok se Nastasja Filipovna za nekog ne uda. On tu odmah dodade da bi sa njegove strane ta molba, naravno, bila besmislena kad ne bi imao razloga za nju. On je vrlo dobro primetio i pouzdano doznao da jedan mlad čovek iz dobre kuće, koji živi u vrlo čestitoj porodici, naime Gavrilo Ardalionovič Ivolgin, koga ona poznaje i prima, da on nju već odavno voli svom snagom strasti i, svakako, dao bi pola života za nadu da će zadobiti njenu simpatiju. To je Gavrilo Ardalionovič sam priznao njemu, Atanasiju Ivanoviču, i to već odavno, prijateljski i iz čistog mladog srca, i da o tome već odavno zna i Ivan Fjodorovič, pokrovitelj toga mladića.\nNajzad, ako se on, Atanasije Ivanovič, samo ne vara, ljubav toga mladog čoveka već je odavno poznata i samoj Nastasji Filipovnoj, i njemu se učinilo da ona tu ljubav blagonaklono gleda. Zaista, njemu je teže no ikome govoriti o tome. No kad bi Nastasja Fili¬povna htela priznati da on, Tocki, osim sebičnosti i želje da izgradi sopstvenu sreću, želi i njoj dobra, ona bi onda razumela da je njemu odavno čudnovato, pa i teško, gledati njenu samoću; da je to samo neodređen mrak, potpuno nepoverenje u mogućnost obnavljanja života, koji bi tako krasno mogao vaskrsnuti u ljubavi i u porodici i dobiti na taj način novu svrhu; da ovako propadaju njene sposobnosti, možda sjajne, da ona dobrovoljno uživa u svojoj tuzi — jednom rečju, to je neki romantizam koji ne liči ni zdravoj pameti ni blagorodnom srcu Nastasjinom.\nPonovivši još jednom da je njemu govoriti teže nego ikome, on završi da se ne može odreći nade da mu Nastasja neće odgovoriti prezrenjem ako on da vidnog izraza svojoj iskrenoj želji da osigura njenu sudbinu u budućnosti i ako joj ponudi sumu od sedamdeset pet hiljada rubalja. I dodade, kao objašnjenje, da je taj novac i tako njoj namenjen u njegovom testamentu; jednom rečju, da tu nikako nije reč o nekakvoj odšteti... i, najzad, zašto da se ne dopusti i ne oprosti u njemu čovečanska želja: da makar čime olakša svojoj savesti itd. itd. — sve što se govori u sličnim prilikama o toj temi. Atanasije Ivanovič govorio je dugo i krasnorečivo, dodao je, tako reći, uzgred vrlo zanimljiv podatak da je tih sedamdeset pet hiljada sada prvi put spomenuo i da za njih nije znao čak ni sam Ivan Fjodorovič, koji tu sedi\n— jednom rečju, ne zna niko.\nOdgovor Nastasje Filipovne iznenadi obojicu.\nNe samo da se na njoj ne opažaše ni najmanji trag pređašnjeg podsmeha, pređašnjeg neprijateljstva i mržnje, pređašnjeg smejanja, od koga su Tockog mravi po leđima podilazili kad bi ga se samo setio, nego, naprotiv, ona kao da se obradova što se jedva jednom može ma s kime razgovarati otvoreno i prijateljski. Ona priznade da je i sama odavno želela da zamoli za prijateljski savet, da joj je u tom smetao samo ponos, ali sada, kada je led razbijen, sada je sve najbolje. S početka sa setnim osmehom, a posle veselo i nestašno prsnuvši u smeh, ona priznade da pređašnje bure, u svakom slučaju, više ne bi moglo biti; da je ona već davno izmenila svoj pogled na celu stvar i da je, premda se nije izmenila u srcu, ipak primorana da pristane na mnogo štošta zbog svršenih činjenica, što je bilo, bilo, pomenulo se i ne povratilo! — tako da je njoj čudnovato da se Atanasije Ivanovič još neprestano boji.\nTu se ona okrete Ivanu Fjodoroviču i sa izrazom najdubljeg poštovanja reče da je već odavno slušala vrlo mnogo o njegovim kćerima i davno se već navikla da ih duboko i iskreno uvažava. I sama pomisao na to da bi ona mogla njima biti makar čime od koristi za nju je sreća i gordost. Istina je da je njoj sad teško i dosadno, vrlo dosadno; Atanasije Ivanovič je pogodio njene snove, ona bi želela da vaskrsne, ako ne u ljubavi, ono bar u porodici, da spozna nov životni cilj; ali o Gavrilu Ardalionoviču ne može skoro ništa reći.\nIzgleda da je istina da on nju voli; ona oseća da bi ona njega mogla zavoleti kad bi mogla poverovati u stalnost njegove odanosti; sve i da je iskren, on je još vrlo mlad; i stoga je tu za nju odluka teška. Uostalom, njoj se sviđa ponajviše to što on radi, trudi se i sam izdržava celu porodicu. Ona je slušala da je to čovek energičan, ponosit, želi karijeru, želi da se probije. Ćula je i to da je Nina Aleksandrovna Ivolgina, mati Gavrila Ardalionoviča, vanredna i u velikoj meri uvažena žena; da je njegova sestra, Varvara Ardalionovna, vrlo dobra i energična devojka; ona je mnogo slušala o njoj od Pticina. Slušala je da one vrlo hrabro podnose svoju nesreću; ona bi vrlo volela da se upozna s njima, ali je pitanje da li će one nju rado primiti u porodicu.\nUopšte, ona ništa ne govori protiv mogućnosti toga braka, ali o tome treba još dobro razmisliti. Ona bi želela da je ne žure. Što se, pak, tiče sedamdeset pet hiljada, Atanasije Ivanovič nije se morao toliko snebivati da o njima govori. Ona i sama shvata vrednost novca i, naravno, primiće ih. Zahvaljuje Atanasiju Ivanoviču za njegovu delikatnost, za to što\non čak ni generalu nije o tome govorio a ne samo Gavrilu Ardalionoviču, ali, međutim, što ne bi i on znao za to unapred? Ona nema razloga da se stidi zbog tog novca, ulazeći u njihovu porodicu.\nU svakom slučaju, ona ne namerava nikoga da moli za oproštenje ni za šta i želi da se to zna. Neće poći za Gavrila Ardalionoviča dok se ne uveri da ni u njega ni u njegove porodice nema kakve potajne misli u pogledu nje. U svakom slučaju, ona sebe ni zbog čega ne smatra za krivu, i najbolje bi bilo da Gavrilo Ardalionovič dozna u kakvim je prilikama proživela ovih pet godina, u kakvim je odnosima prema Atanasiju Ivanoviču, i da li je mnogo stekla imanja. Najzad, ako ona sad i primi taj kapital, to nikako kao platu za svoju devojačku sramotu, za koju ona nije kriva, nego prosto kao nagradu za upropašćenu sud¬binu.\nToliko je planula i uzrujala se, izlažući sve to (što je, najposle, bilo sasvim prirodno), da je general Jepančin bio vrlo zadovoljan i smatrao je stvar za svršenu; no jedared zaplašeni Tocki i sad ne poverova sasvim, pa se dugo bojao da se i tu možda ne krije zmija u cveću. Pregovori, međutim, počeše; tačka na kojoj se zasnivao ceo manevar obojice prijatelja, naime, mogućnost da se Nastasja Filipovna zagreje za Ganju, poče malo-pomalo da se razjašnjava i da se pokazuje kao opravdana, tako da je čak Tocki počeo u nekim trenucima da veruje u mogućnost uspeha. Dotle se Nastasja Filipovna objasni i sa Ganjom; ona je pri tom vrlo malo govorila, baš kao da je to bilo teško za njenu devičansku čistotu. Pristajala je i dozvoljavala mu da je voli, ali je energično rekla da ničim neće da vezuje sebe; da ona do same svadbe (ako bude svadbe) zadržava sebi pravo da kaže »ne«, pa makar to bilo u poslednjem času; tako isto pravo ostavlja i Ganji.\nUskoro posle toga doznade Ganja sasvim pouzdano, blagodareći jednom pogodnom slučaju, da je Nastasji Filipovnoj već potanko poznato neraspoloženje cele njegove porodice prema tom braku i prema Nastasji Filipovnoj lično, što se ispoljavalo u domaćim scenama; ona sama o tome nije nikad govorila mada je on to svaki dan očekivao. Uostalom, moglo bi se još mnogo štošta ispričati o svim događajima i okolnostima koji su izbili usled te proševine i pregovora; no mi smo ionako mnogo isprednjačili, tim pre što su se po neke od tih okolnosti pojavile samo kao još i suviše neodređeni glasovi. Na primer, kao da je Tocki odnekud doznao da je Nastasja Filipovna stupila u nekakve neodređene i od svih skrivene odnose sa devojkama Jepančinima — glas potpuno neverovatan. Zato je drugom glasu i nehotice verovao i bojao ga se kao kakve aveti: on je kao sigurno čuo da Nastasja Filipovna, tobože, sasvim pouzdano zna da se Ganja ženi samo radi novca; da je Ganjina duša crna, nesita, netrpeljiva, zavidljiva, prekomerno i nesrazmerno samoljubiva; da Ganja, mada je pre zbilja strasno želeo pobedu nad Nastasjom Filipovnom, sad, kad su se dva prijatelja resila da u svoju korist eksploatišu tu strast koja je počinjala sa obe strane i da kupe Ganju time što će mu Nastasju prodati kao zakonitu ženu — da ju je on omrznuo kao moru. U njegovoj duši kao da su se čudnovato sreli strast i mržnja, i on se, premda je, najzad, posle mučnog kolebanja, dao pristanak da će se oženiti »rđavom ženom«, u svojoj duši zakleo da će joj se gorko osvetiti za to i da će joj presesti udadba, kako se on, tobože, sam izrazio. Sve to kao da je Nastasja Filipovna znala i nešto potajno spremala. Tocki se već bio toliko prestravio da je čak prestao govoriti i Jepančinu o svome strahovanju; no bivali su trenuci\nkad se on, kao slab čovek, sasvim iznova hrabrio i brzo vaskrsavao duhom. On se, na primer, vanredno ohrabrio kad je Nastasja Filipovna dala naposletku reč obojici prijatelja da će uveče na svoj rođendan kazati svoju poslednju reč. No zato se jedan najneobičniji i najneverovatniji glas, koji se ticao baš poštovanog Ivana Fjodoroviča, pokazivao, na žalost, kao sve istinitiji.\nTu je na prvi pogled sve izgledalo kao najčistija besmislica. Jer teško je bilo poverovati da bi se Ivan Fjodorovič u svoje stare dane, pri svojoj vanrednoj pameti i tačnom poznavanju života itd., da bi se on mogao polakomiti na Nastasju Filipovnu, i to još tako, tobože u tolikoj meri, da je taj njegov ćef bio skoro nalik na strast. Cemu se on nadao u ovom slučaju, teško je predstaviti; može biti na pomoć samoga Ganje. Bar Tocki kao da je slutio tako šta, kao da je podozrevao da postoji nekakav skoro nemi dogovor između generala i Ganje, zasnovan na uzajamnom razumevanju. Uostalom, poznato je da čovek suviše obuzet strašću, a naročito ako je još u godinama, postaje potpuno slep i gotov je da nazre nadu onde gde nje nikako nema; i ne samo to nego još gubi pamet i postupa kao glupo derište, pa makar mu čelo bilo »sedam pedi široko«.\nZnalo se da je general spremio za Nastasjin rođendan divan biser, koji je stajao ogromnu sumu, i da je taj poklon mnogo birao, mada je znao da Nastasja Filipovna nije koristoljubiva. Uoči rođendana Nastasje Filipovne on je bio kao u groznici, premda je to vesto prikrivao. Baš za taj biser doznala je generalica Jepančina. Istina, Jelisaveta Prokofjevna već je odav¬no počela osećati da se njen muž vetrenjasto ponaša, pa se čak donekle i navikla na to; ali nemogućno je bilo preći preko toga; glas o biseru neobično ju je interesovao. General je to zarana namirisao: još sinoć je bilo došlo do nekih ne baš prijatnih reči između njih; on je predosećao veliko objašnjavanje i bojao ga se. Eto zašto se njemu onog jutra kojim počinje naša pripovest nije išlo na doručak u krilo porodice. Još pre kneževog dolaska on je naumio da se izgovori poslovima pa da se ukloni. A ukloniti se značilo je za generala prosto pobeći. Hteo je da dobije za sebe bar još jedan dan i, što je najglavnije, da bar to veče provede bez neprijatnosti. I najednom, kao poručen, dolazi knez. »Kao da ga je sam bog poslao!« — pomisli general ulazeći u sobu svoje supruge.\n4.5 V\n:Generalica je bila vrlo osetljiva u pogledu svog porekla. Kako joj je tek moralo biti kad je najednom, i bez ikakve pripreme, čula da taj poslednji od roda knez Miškin, o kome je ona već ponešto čula, nije ništa više nego jedan bedan idiot, skoro prosjak, i prima milostinju. General je s planom računao na taj efekat da je odjednom zainteresuje, da sve nekako odvuče na drugu stranu, pa da u onoj zabuni izbegne kobno pitanje o biseru.\nU teškim slučajevima generalica bi najčešće neobično iskolačila oči, i malo zabacivši telo nazad, neodređeno bi gledala preda se ne govoreći ni reči. To je bila visoka žena, istih godina kao i njen muž, tamne, veoma prosede, ali još guste kose, malo kukastog nosa, suvonjava, žutih upalih obraza i tankih uspijenih usana. Celo joj je bilo visoko, ali uzano; sive, dosta velike oči imale su neki put veoma neočekivan izraz. Nekada je imala slabost da poveruje kako je njen pogled neobično efektan; to ubeđenje ostade u njoj neizgladivo.\n— Da ga primimo? Vi velite da ga primimo odmah ovog časa? — I generalica iz sve snage izbeči oči na Ivana Fjodoroviča, koji obletaše oko nje.\n— O, u tom pogledu može se bez ikakvog ustezanja, ako ti je samo, mila moja, po volji da ga vidiš — požuri se general da joj objasni. — Pravo dete, čak mi ga je i žao; ima i nekakve bolesne nastupe; sad baš dolazi iz Švajcarske, ovog časa je iz voza, obučen je čudnovato, nekako na nemački način, i uz to ni pare u džepu, bukvalno; samo što ne plače. Ja mu dadoh dvadeset pet rubalja i hoću da mu izradim pisarsko mestance u našom nadleštvu. A vas, mesdames, molim da ga nečim poslužite jer on je, izgleda, i gladan...\n— Vi mene iznenađujete — nastavljaše kao i pre generalica — gladan i nastupi! Kakvi nastupi?\n— O, oni se ne pojavljuju tako često, a pri tom je on skoro kao dete... Inače, obrazovan mladić. Ja sam vas, mesdames — okrenu se on opet kćerima — hteo zamoliti da ga uzmete malo na ispit, ipak bi dobro bilo doznati za šta bi on bio sposoban.\n— U-ze-ti ga na i-spit? — oteže generalica duboko preneražena i stade opet prenositi pogled sa kćeri na muža i obratno ...\n— Ah, mila moja, ne treba da daješ takav smisao ... Uostalom, kako ti je po volji; ja sam hteo da budemo Ij'ubazni prema njemu i da ga uvedemo u našu kuću zato što je to skoro dobročinstvo.\n— Uvesti ga u našu kuću? Iz Švajcarske?!\n— Švajcarska tu ništa neće smetati; uostalom, ponavljam, kako hoćeš. Mislio sam zato što, prvo i prvo, imate isto prezime, a možda ti je i rod, a drugo, nema čovek glavu kuda da skloni. Ja sam čak pomislio da će tebi to unekoliko i zanimljivo biti, jer i pak je iz naše porodice.\n— Naravno, maman, ako je mogućno, da ga primimo bez ceremonija; a osim toga, on je došao s puta, i gladan je, zašto ga ne bismo nahranili ako ne zna kuda će? — reče najstarija, Aleksandra.\n— A uz to potpuno dete; s njim biste se mogli i žmurke igrati.\n— Žmurke igrati? Kako to?\n— Ah, maman, nemojte se izigravati, molim vas — ljutito je prekide Aglaja.\nSrednja, Adelaida, koja je bila smešljiva, ne izdrža te prsnu u smeh.\n— Pozovite ga, papa; maman pristaje — odluči Aglaja. General naredi da pozovu kneza.\n— Ali tako da mu se neizostavno veže servijeta oko vrata kad sedne za sto — odluči generalica — zovite Fjodora, ili neka Mavra ... Da stoje iza njega i da paze na nj kad bude jeo. Je li on bar miran pri nastupima? Da ne pravi kakve pokrete?\n— Naprotiv, čak je vrlo lepo vaspitan i ima prekrasne manire. Malo je suviše jednostavan neki put... Ali, evo ga! Evo, preporučujem vam ga, poslednji od roda knez Miškin, prezimenjak i, možda, čak i rođak, primite ga, ukažite mu ljubav. Sad ćemo odmah poći da doručkujemo, kneže, pa učinite čast... A ja sam, izvinite, zakasnio, žurim ...\n— Zna se kuda vi žurite — značajno mu dobaci generalica.\n— Žurim se, žurim, mila moja, zakasnio sam! A vi mu podajte svoje albume, mesdames, neka vam što napiše; kakav je krasnopisac, prosto retkost! Talenat; tamo se kod mene potpisao starinskim rukopisom: »Iguman Pafnutije ruku priloži« ... No, do viđenja!\n— Pafnutije? Iguman? Ama čekajte, čekajte, kud ćete i kakav vam je to sad Pafnutije? — razvika se generalica za mužem koji izmiče, još uvek ljutito i skoro uzrujano.\n— Da, da, mila moja, to je u staro vreme bio nekakav iguman... a ja odoh do grofa, odavno me čeka, a što je najglavnije, on mi je zakazao ... Kneže, do viđenja.\nGeneral se brzim koracima udalji.\n— Znam ja kakav je to grof! — oporo izgovori Jelisaveta Prokofjevna, pa Ijutito prenese pogled na kneza. — šta ono beše! — mrmljajući i ljutito se dosećajući — no, svejedno! Ah, da: kakav vam je to iguman?\n— Maman! — uzviknu Aleksandra, a Aglaja i nogom lupnu.\n— Ne prekidajte me, Aleksandra Ivanovna! — odseče generalica — hoću i ja da znam. Sedite tu, kneže, eto tu na fotelju, preko puta, ne, ovde, na sunce, ka svetlosti se pomaknite, da bih vas i ja videla. No kakav je to iguman?\n— Iguman Pafnutije — odgovori joj knez pažljivo i ozbiljno.\n— Pafnutije? To je zanimljivo; no, pa šta je s njim?\nGeneralica pitaše nestrpljivo, brzo, oštro, ne skidajući oči sa kneza, a kad bi joj knez odgovarao, ona bi klimala glavom posle svake njegove reči.\n— Iguman Pafnutije, iz četrnaestog stoleća — poče knez — upravljao je jednim pustinjačkim manastirom na Volgi, u sadašnjoj našoj kostromskoj guberniji. Poznat je bio po svom svetačkom životu, odlazio je u Ordu, pomagao je da se udešavaju tadašnje narodne stvari i potpisao se na jednoj povelji, a snimak tog potpisa ja sam video. Meni se svideo rukopis i ja sam ga zapamtio. Kad je maločas general hteo da vidi kako pišem, da mi da kakvo mesto, ja napisan nekoliko rečenica raznim vrstama slova, i među ostalim »Iguman Pafnutije ruku priloži«, sopstvenim rukopisom igumana Pafnutija. Generalu se to vrlo svidelo, pa se eto sad setio.\n— Aglaja — reče generalica — zapamti: Pafnutije, ili bolje zapisi, jer ja uvek zaboravljam. Uostalom, ja sam mislila da će biti zanimljivije. A gde je taj potpis?\n— Ostao je, čini mi se, u generalovom kabinetu, na stolu.\n— Pošaljite odmah nekoga da ga donese.\n— Pa bolje da vam sad još jedanput napišem, ako vam je po volji.\n— Naravno, maman — reče Aleksandra — a sad bi bolje bilo da doručkujemo, mi smo ogladnele.\n— Pravo kažeš — odluči generalica. — Hajdemo, kneže; jeste li dobro ogladneli?\n— Da, prilično sam gladan, i vrlo sam vam zahvalan.\n— To je vrlo lepo što ste učtivi, i ja opažam da vi baš niste takav... osobenjak kako su vas izvoleli opisati. Hajdemo ... Sednite evo ovde, prema meni — užurba se ona posadujući kneza kad dođoše u trpezariju — da vas bolje vidim. Aleksandra, Adelaida, nudite kneza. Zar ne, on nije tako ... bolestan? Možda mu ni ona servijeta ne treba... Jesu li vam, kneže, vezivali servijetu pri jelu?\n— Pre, kad sam bio od jedno osam godina, vezivali su mi je, a sad servij'etu obično na kolena stavljam kad jedem.\n— Tako i treba. A nastupi?\n— Nastupi? — začudi se malo knez — nastupi sad kod mene vrlo retko bivaju. Uostalom, ne znam; kažu da će ovdašnja klima biti štetna za mene.\n— Pa on lepo govori — primeti generalica obraćajući se kćerima i klimajući glavom i dalje posle svake kneževe reči — nisam se nadala. Znači, sve što je napričano za njega, to su\nludorije i laž; kao i obično. Služite se, kneže, pa nam pričajte: gde ste se rodili, gde ste se vaspitavali? Hoću sve da znam; vi me neobično interesujete.\nKnez se zahvali pa, jedući sa velikim apetitom, poče ponovo izlagati sve ono o čemu je već jedanput govorio od jutros. Generalica postajaše sve zadovoljnija. Devojke ga takođe pažljivo slušahu; pretresli su svu rodbinu; pokaza se da je knez znao svoj rodoslov vrlo dobro; no ma kako da su podešavali, između njega i generalice nije bilo skoro nikakvog srodstva. Između dedova i baba još bi se i moglo utvrditi neko daleko srodstvo. Ta se suvoparna tema osobito dopade generalici, kojoj skoro nikad nije polazilo za rukom da govori o svom rodoslovu, u prkos svojoj želji, tako da je ustala od stola u vrlo uzbuđenom duševnom raspoloženju.\n— Hajdemo svi u porodičnu sobu — reče ona — tamo će nam doneti kafu. Mi imamo jednu takvu opštu sobu — obrati se ona knezu vodeći ga — jednostavnije rečeno, moj mali salon, gde se mi, kad smo same, skupljamo, i svaka se svojim poslom zanima. Aleksandra, eto ta, moja najstarija kći, svira u klavir, ili čita, ili šije; Adelaida: predele i portrete slika (i ništa ne može da dovrši), a Aglaja sedi, ništa ne radi. Ni meni se posao ne lepi za ruke; nekako ništa ne mogu da uradim. No, evo nas, tu smo; sednite, kneže, ovde, kod kamina, pa nam pričajte. Hoću da čujem kako vi pričate. Hoću potpuno da se ubedim, pa kad se s kneginjom Bjelokonskom vidim, sa starom, sve ću joj o vama pričati. Htela bih da vi i njih sve zainteresujete. No, hajde, pričajte ...\n— Maman, pa to je vrlo čudno, tako pričati — primeti Adelaida, koja je za to vreme udesila svoje nogare za slikanje, uzela kičice, paletu i prionula da kopira odavno već započeti predeo. Aleksandra i Aglaja sedoše zajedno na mali divan, pa se skrštenih ruku spremiše da slušaju razgovor. Knez primeti da je na nj sa svih strana uperena naročita pažnja.\n— Ja ne bih znala ništa ispričati kad bi meni tako zapovedali — primeti Aglaja.\n— Zašto? Čega ima tu čudnog? Što da ne priča čovek? Ima jezik. Ja hoću da znam kako on govori. No, makar o čemu. Ispričajte kako vam se dopada Švajcarska, prvi utisak. Eto, videćete, on će odmah početi i lepo će početi.\n— Utisak je bio jak ... — otpoče knez.\n— Eto, eto! — prihvati nestrpljiva Jelisaveta Prokofjevna obraćajući se kćerima — počeo je, evo.\n— Pa pustite, maman, čoveka bar da govori! — zadrža je Aleksandra. — Ovaj knez je, možda, neka velika varalica, a nikako idiot — šapnu ona Aglaji.\n— Sigurno je tako, ja odavno to vidim — odgovori Aglaja. — I to je podlo od njega da tako izigrava ulogu. Jamačno misli da će time što postići.\n— Prvi utisak je bio vrlo jak — ponovi knez. — Kad su me poveli iz Rusije, kroz razne nemačke gradove, ja sam samo ćuteći gledao i, sećam se, ni o čemu se nisam ni raspitivao. To beše posle niza jakih i teških nastupa moje bolesti, jer ja sam uvek, kad bi se bolest pojačavala i nastupi se ponavljali nekoliko puta uzastopce, padao u potpunu otupelost, sasvim gubio pamćenje, i mada je um radio, logički tok misli ipak se prekidao. Više od dve ili tri ideje jednu za drugom ja nisam mogao dosledno povezati. Tako mi se čini. A kad su se nastupi stišali, opet sam postajao i zdrav, i jak, eto, kao sad. Sećam se, osećao sam neizdržljivu tugu; hteo sam čak da plačem: sve sam se čudio i uznemiravao: strašno je na mene uticalo što je sve to tuđina; to sam razumeo. Ta tuđina me je ubijala. Potpuno sam se probudio iz toga\nmraka, sećam se, tek uveče, u Bazelu. pri ulasku u Švajcarsku, a probudilo me je magareće njakanje na gradskoj pijaci. Taj magarac me je strašno iznenadio i nekako mi se neobično dopao, a u isto vreme najedared mi se čisto sve razvedrilo u glavi.\n— Magarac? Čudnovato — primeti generalica. — A, uostalom, ničega tu nema čudnovatog, poneka se kod nas u magarca i zaljubi — primeti ona ljutito pogledavši u nasrnejane devojke. — To je još u mitologiji bilo. Nastavite, kneže.\n— Od tog doba strašno volim magarce. Oni su sad neka moja simpatija. Počeh se o njima raspitivati, stoga što ih dotle nisam viđao, i odmah se uverih da je to vanredno korisna životinja, vredna, snažna, strpljiva, jevtina, izdržljiva; i preko tog magarca poče odjednom i cela Švajcarska da mi se dopada, tako da me je sasvim prošla pređašnja tuga.\n— Sve je to vrlo čudnovato, no to o magarcu se može izostaviti... Da pređemo na neku drugu temu. Što se ti sve smeješ, Aglaja? I ti, Adelaida? Knez nam je divno o tome magarcu ispričao. On ga je sam video, a šta si ti videla? Ti nisi bila u inostranstvu.\n— Videla sam ja magarca, maman — reče Aleksandra.\n— A ja sam ga i čula — prihvati Aglaja. Sve tri opet prsnuše u smeh. Knez se zasmeja za¬jedno s njima.\n— To je vrlo ružno s vaše strane — primeti generalica. — Vi ih izvinite, kneže, one su inače dobre. Ja se s njima večno svađam, ali ih volim. Malo su vetrenjaste, šašave.\n— A što? — smejaše se knez — i ja ne bih na njihovom mestu propustio ovakav slučaj. No ja ipak branim magarca, magarac je dobro, korisno čeljade.\n— A jeste li vi dobri, kneže? Ja vas to pitam iz ljubopitstva — zapita generalica.\nSvi opet prsnuše u smeh.\n— Opet naiđosmo na tog prokletog magarca; ja o njemu nisam ni mislila — viknu generalica. — Verujte mi, molim vas, kneže, ja tu ne činim nikakva ...\n— Upoređenja? O, verujem, bez sumnje. — I knez se smejao bez prestanka.\n— To je vrlo dobro što se vi smejete. Ja vidim da ste vi plemenit mladić — reče generalica.\n— Neku put i nisam plemenit — odgovori joj knez.\n— A ja sam dobra — neočekivano ubaci generalica — i, ako hoćete, uvek sam dobra, i to\nje moj jedini nedostatak, jer ne valja biti uvek dobar. Ja se jedim vrlo često, eto na njih, a naročito na Ivana Fjodoroviča, ali zlo je u tome što sam još bolja kad se na što jedim. Baš maločas, pred vaš dolazak, mnogo sam se bila razljutila i pokazivala se da ništa ne\nrazumem, niti mogu razumeti. To sa mnom biva kao kod deteta. Aglaja mi je dala lekciju;\nhvala ti, Aglaja. Uostalom, sve su to tričarije. Ja još nisam tako glupa kao što izgledam, i kao što me kćeri hoće da predstave. Ja imam karaktera i nisam mnogo stidljiva. Ja to, uosta¬lom, govorim bez ikakve ljutine. Hodi ovamo, Aglaja, poljubi me, no ... sad je dosta nežnosti\n— primeti ona kad ju je Aglaja sa osećanjem poljubila u usne i u ruku. — Produžite, kneže. Možda ćete se setiti i nečeg zanimljivijeg od magarca.\n— Ja ipak ne razumem kako se to može tako odjednom pričati — primeti opet Adelaida. — To nikako ne bih znala.\n— A knez će znati, zato što je knez neobično pametan, i pametniji je od tebe bar deset puta, a možda i dvanaest. Nadam se, ti ćeš to osetiti posle ovoga. Dokažite im to, kneže; produžite. A tog magarca biste najzad zbilja mogli ostaviti na miru. No, šta ste, osim magarca, u inostranstvu videli?\n— Pa i ono o magarcu bilo je pametno — primeti Aleksandra — knez je ispričao vrlo zanimljivo svoj bolesnički slučaj, i kako mu se sve svidelo usled jednog jedinog spoljašnjeg podsticaja. Meni je uvek bilo zanimljivo kako ljudi polude pa posle opet ozdrave. Naročito kad se to desi odjednom.\n— Zar ne? Zar ne? — uplete se generalica. — Vidim da i ti ponekad znaš da budeš pametna. No, dosta je bilo smejanja! Vi ste se, izgleda, zaustavili na švajcarskoj prirodi, kneže, dakle!\n— Dođosmo u Lucern, pa me staše vozati po jezeru. Osećah kako je to lepo, no meni je bilo strašno teško pri tom — reče knez.\n— Zašto? — zapita ga Aleksandra.\n— Ne razumem. Meni je uvek teško i nespokojan sam kad gledam na takvu prirodu prvi put; i dobro mi je i nezgodno. Nego, sve je to još bilo u bolesti.\n— A što, ja bih, vidite li, veoma želela da takvo što vidim — reče Adelaida. — I ne razumem kad ćemo mi već jednom krenuti u inostranstvo. Eto već dve godine ne mogu da nađem siže za sliku:\nIstok i Jug odavno su opisani...\nNađite mi, kneže, siže za sliku.\n— Ja se u to ne razumem. Čini mi se da je dovoljno samo pogledati pa odmah slikati.\n— Da, ali ja ne umem ni da pogledam ...\n— Ma kakve vi to sve neke zagonetke govorite? Ništa ne razumem! — prekide ih generalica. — Kako to: ne umem da pogledam? Imaš oči, pa gledaj. Ako ne umeš ovde pogledati, ni u inostranstvu nećeš naučiti. Bolje nam ispričajte kako ste vi sami gledali, kneže.\n— Da, to će bolje biti — dodade Adelaida. — Jer knez se u inostranstvu naučio posmatrati.\n— Ne znam. Ja sam tamo samo zdravlje popravio; ne znam da li sam se naučio posmatrati. Ja sam, uostalom, skoro sve vreme bio vrlo srećan.\n— Srećan! Vi znate biti srećni! — povika Aglaja — pa što onda govorite da se niste naučili da posmatrate. Možete još i nas naučiti.\n— Naučite nas, molim vas — zasmeja se Adelaida.\n— Ničemu vas ne mogu naučiti — smejaše se knez — skoro sve vreme u inostranstvu proveo sam u tom švajcarskom selu; retko sam izlazio nekud u okolinu. Pa čemu ja vas onda mogu da naučim? U početku samo nisam osećao dosadu, brzo počeh ozdravljati; zatim mi je svaki dan postajao drag, i što dalje, meni bivaše sve draže, tako da sam počeo to i da opažam. Legao sam da spavam vrlo zadovoljan, a ustajao sam još srećniji. A otkud sve to... to bi mi bilo dosta teško da vam ispričam.\n— Tako da vi nikuda niste ni želeli da idete, nikuda vas nije vuklo srce? — zapita ga Aleksandra.\n— S početka, sasvim s početka, vuklo me je srce, i obuzimao me je veliki nemir. Neprestano sam mislio kako ću živeti; hteo sam da ispitam svoju sudbinu, naročito sam u nekim trenucima bivao nespokojan. Vi znate, na čoveka nailaze takvi trenuci, naročito kad je usamljen. Mi smo tamo imali jedan vodopad, omanji, sa velike je visine padao kao fini, tanani mlaz, skoro okomito, beo, bučan, penušav... Padao je sa velike visine, a izgledao je dosta nizak, bio je pola kilometra dalek, a činilo se kao pedeset koraka. Ja sam noću voleo\nda slušam njegov šum; eto, u tim trenucima osećao sam neki put veliko nespokojstvo. A drugi put, opet, kad zađem u podne u planine, stanem sam usred šume, oko mene borovi, stari, veliki, smolasti; gore na steni stari srednjovekovni zamak, ruine; naše je selo daleko u dolini, jedva se vidi; sunce jasno, nebo plavo, stravična tišina. Eto, tada se dešavalo da me kao nešto vuče nekud, i sve mi se činilo kad bih pošao neprestano napred, pa da idem dugo, dugo i da zađem, eto, za onu liniju, baš za onu gde se nebo sa zemljom sastavlja, da bi onda tamo bila odgonetka svemu, i da bih tamo odmah ugledao nov život hiljadu puta jači i bučniji nego što je kod nas; sve mi se pričinjavao tako neki veliki grad kao Napulj, i u njemu na sve strane sami dvorci, vreva, tutnjava, život... Da, o čemu sve tada nisam sanjao! A posle mi se, opet, činilo da čovek i u tamnici može naći bogat život.\n— Poslednju mudru misao ja sam čitala još u svojoj »Čitanci«, kad mi je bilo dvanaest godina\n— reče Aglaja.\n— To je sve filozofija — primeti Adelaida — vi ste filozof, i došli ste da nas poučavate.\n— Vi možda imate i pravo — osmehnu se knez — ja sam možda zbilja filozof, i ko zna, možda zbilja nameravam da drugog učim... To može biti: zbilja, može biti...\n— I vaša je filozofija tačno onakva kao i u Jevlampije Nikolajevne — prihvati opet Aglaja — ima tu tako jedna činovnica, udovica, dolazi k nama, neka vrsta gotovanke. Ceo je njen životni zadatak: jevtinoća; samo da joj je što jevtinije da proživi, ni o čemu drugom ne govori nego o parama, i, imajte na umu, ona ima novaca, ona je varalica. Isto tako i taj vaš bogat život u zatvoru, a, možda, i vaša četvorogodišnja sreća na selu, za koju ste vi svoj grad Napulj prodali, i, izgleda, sa profitom, iako za kopjejke.\n— Što se tiče života u zatvoru, čovek može i da se ne složi — reče knez. — Slušao sam pričanje čoveka koji je odležao u zatvoru nekih dvanaest godina. On je bio jedan od bolesnika što su se lečili kod mog profesora ... Imao je napade, bivao neku put nemiran, plakao bi, i čak je jednom pokušao da se ubije. Život je njegov u zatvoru bio vrlo tužan, uveravam vas, ali nipošto ne »za kopjejku«. A sve njegovo poznanstvo behu pauk i drvce što beše izraslo pod prozorom... No bolje da vam ispričam o nekom drugom svom sastanku, prošle godine, sa jednim čovekom. Reč je o nečem vrlo čudnovatom, čudnovatom naročito zbog toga što takav slučaj vrlo retko biva. Taj čovek bio je zajedno sa drugima odveden na gubilište, i pročitana mu presuda da bude streljan zbog političkog zločina. Posle jedno dvadeset minuta bude pročitano i pomilovanje i određena druga vrsta kazne; ali, ipak, u međuvremenu između te dve presude, on je proveo dvadeset minuta ili bar četvrt časa u nesumnjivom ubeđenju da će kroz nekoliko trenutaka najednom morati umreti. Ja sam strašno voleo da slušam kad bi se on sećao i pričao svoje tadašnje utiske pa sam nekoliko puta počinjao da ga nanovo ispitujem.\nOn se sećao svega neobično jasno i govorio je da nikad ništa od tih trenutaka neće zaboraviti. Na jedno dvadeset koraka od gubilišta, oko kojega stojaše narod i vojnici, behu ukopana tri stuba, jer krivaca beše nekoliko. Prvu trojicu povedoše ka stubovima, privezaše ih, obukoše im samrtničko odelo (beli dugački ogrtači), a na oči im natukoše bele kape da ne mogu videti puške; zatim prema svakom stubu stade u red grupa od nekoliko vojnika. Moj poznanik bese osmi po redu, znači, on je imao da ide ka stubovima u trećoj grupi. Sveštenik ih je sve obišao sa krstom. Ostalo im je da žive još jedno pet minuta, ne više. Onaj mi je pričao da mu se tih pet minuta činjahu kao beskonačan rok, kao neko ogromno\nbogatstvo: činilo mu se da će za tih pet minuta proziveti toliko života da zasad još nema ni smisla da misli o poslednjem trenutku, tako da je pravio čitav raspored svoga vremena: izračunao je vreme da se oprosti sa drugovima, za to je odredio dva minuta, zatim je još dva minuta namenio da poslednji put razmisli o sebi i zatim da još poslednji put pogleda oko sebe.\nVrlo se dobro sećao da je odredio baš te tri stvari, i baš je tako izračunao. On umiraše, a beše mu tek dvadeset sedam godina ... beše zdrav i jak. Praštajući se sa drugovima, sećao se da je jednome od njih postavio prilično nevažno pitanje, i čak se vrlo zainteresovao za odgovor. Zatim, kad se oprostio od drugova, nastadoše ona dva minuta što ih beše odvojio da misli o sebi; unapred je znao o čemu će misliti: hteo je da predstavi sebi što je mogućno brže i jasnije kako je mogućno ovo: on sad, eto, postoji i živi, a kroz tri minuta već će biti nešto, neko ili nešto, ali ko? I gde? Sve je on to mislio da reši za ta dva minuta! Tu u blizini beše crkva, i vrh hrama sa pozlaćenim krovom blistaše na jarkom suncu. Sećao se da je strašno uporno gledao u taj krov i u zrake koji su se od njega odbijali i blistali; nije mogao da se otrgne od tih zraka: njemu se činilo da su zraci njegova nova priroda, da će se kroz tri minuta nekako sliti s njima ... Neizvesnost i odvratnost od tog novog koje će biti i odmah nastupiti bili su užasni; ali on reče da za njega u tom trenutku ništa nije bilo teže nego neprekidna misao: »Kako bi bilo da se ne umire! Da se može vratiti život — kakva beskonačnost! I sve bi to bilo moje! Ja bih tada svaki trenutak pretvarao u čitav vek, ništa ne bih izgubio, o svakom bih trenutku vodio tačan račun, uzalud ništa ne bih trošio!«Govorio je da se ta misao kod njega najzad izmetnula u takav gnev da je prosto želeo da ga što pre ubiju!\nKnez najednom ućuta; svi očekivahu da će nastaviti iz trenutne zamišljenosti.\n— Jeste li završili? — zapita ga Aglaja.\n— Šta! Završio sam — reče knez vraćajući se iz trenutne zamišljenosti.\n— A zašto ste nam to ispričali?\n— Tako ... .palo mi na pamet... došlo uz reč ...\n— Vi ste nesređeni — primeti Aleksandra — vi ste, kneže, jamačno hteli izvesti zaključak da se nijedan trenutak ne može parama meriti i da su nekad pet minuta skupoceniji od ne znam kakvog blaga. Sve je to pohvalno, nego ipak dozvolite, kako je posle taj prijatelj koji vam je takve strahote pričao ... jer njemu su zamenili kaznu, poklonili su mu, dakle, taj »bes¬konačni život«. No, pa šta je učinio posle od tog bogatstva? Je li živeo svakog minuta »sa računom«?\n— O, ne, on mi je sam govorio, ja sam ga posle pitao o tome, ni izdaleka nije tako živeo, i mnogo, mnogo je časaka straćio ...\n— E, dakle, eto vam pouke. Znači, ne može se živeti da se o svakom trenutku vodi računa. Neki uzrok mora da postoji zbog koga to nije mogućno.\n— Da, neki uzrok zbog koga to nije mogućno — ponovi knez — meni se i samom to učinilo ... A, ipak, čovek sve nekako neće da veruje ...\n— To jest, vi mislite da ćete provesti vek pametnije od svih? — reče Aglaja.\n— Da, ja sam i to ponekad mislio.\n— Pa mislite i sad?\n— I... sad mislim — odgovori knez, kao i pre sa tihim i čak bojažljivim osmehom gledajući u Aglaju; ali se odmah opet zasmeja i veselo pogleda u nju.\n— Skromnost! — reče Aglaja skoro ljutito.\n— Nego, kako ste vi to hrabre, vi se, eto, smejete, a mene je sve tako porazilo u pričanju mog poznanika da sam to posle sanjao, baš tih pet minuta sam sanjao ...\nIspitujući i ozbiljno, još jedared prelete očima svoje slušateljke.\n— A da se vi što ne ljutite na mene? — zapita najedared kao zbunjen, ali i pak pravo gledajući svima u oči.\n— Zašto? — povikaše sve tri devojke čudeći se.\n— Pa, eto, zato što ja neprestano kao da poučavam ...\nSve se zasmejaše.\n— Ako se ljutite, ne ljutite se — reče on — jer ja i sam znam da sam manje od drugih živeo i da se manje od svih razumem u životu. Ja, možda, neki put vrlo neobično govorim ...\nTu se i on sasvim zbuni.\n— Kad velite da ste bili srećni, to znači da ste živeli ne manje, nego više od drugih; što sad neprestano izvijate i izvinjavate se? — otpoče Aglaja strogo i nestrpljivo — i nemojte se, molim vas, uznemiravati: da vi nas nečem poučavate, to nije nikakav vaš trijumf. Sa tim vašim kvijetizmom može čovek i sto godina života ispuniti srećom. Nek vam dadu smrtnu kaznu i nek vam pruže prst, vi ćete iz jednog i iz drugog podjednako pohvalnu misao izvesti i bićete zadovoljni. Tako čovek može lako provesti vek.\n— A što si ti neprestano tako ljuta — prihvati generalica, odavno posmatrajući lica govornika — i o čemu vi to govorite ja nikako ne mogu da shvatim. Kakav prst i kakve budalaštine? Knez prekrasno govori, samo malo žalostivo. Što mu oduzimaš hrabrost? Kad je počeo, on se smejao, a sad je sasvim klonuo.\n— Ništa, maman. A šteta, kneže, što smrtnu kaznu niste videli, ja bih vas nešto zapitala.\n— Ja sam video smrtnu kaznu — odgovori knez.\n— Videli ste? — viknu Aglaja. — Mogla sam se odmah setiti! To kruniše čitavu stvar. Pa kad\nste videli, kako ste mogli govoriti da ste sve vreme tamo srećno proživeli? Eto, zar vam nisam istinu kazala?\n— Pa zar u tom vašem selu izvršavaju smrtnu kaznu? — zapita Adelaida.\n— Ne, ja sam to u Lionu video, kuda sam sa Šnajderom išao, on me je poveo. Čim sam\nstigao, dospeo sam na pogubljenje.\n— Pa šta, je li vam se mnogo svidelo? Mnogo poučnog? Korisnog? — pitaše Aglaja.\n— Meni se to nikako nije svidelo, i ja sam posle toga bio i malo bolestan, ali priznajem da sam gledao kao prikovan, nisam mogao otrgnuti oči.\n— Ni ja ne bih mogla otrgnuti oči — reče Aglaja.\n— Tamo vrlo nerado gledaju kad žene idu da to posmatraju, čak posle u novinama pišu o tim ženama.\n— To znači, kad nalaze da to nije ženski posao, tim samim hoće da kažu (pa, dakle, i da opravdaju) da je to muški posao. Čestitam im na logici. I vi, naravno, tako isto mislite.\n— Pričajte o smrtnoj kazni — prekide je Adelaida.\n— Ja nikako ne bih hteo sad... — zbuni se i čisto namrgodi knez.\n— Vama baš kao da je žao da nam pričate — bocnu ga Aglaja.\n— Ne, nego stoga što sam o toj smrtnoj kazni malopre pričao.\n— Kome ste pričali?\n— Vašemu lakeju dok sam tamo čekao ...\n— Kakvom lakeju? — začu se sa svih strana.\n— Pa onom što sedi u predsoblju, neki prosed, crvenkasta lica. Ja sam čekao u predsoblju da uđem k Ivanu Fjodoroviču.\n— To je čudnovato — primeti generalica.\n— Knez je demokrata — odseče Aglaja — ali kad ste i Aleksiju pričali, onda nam ne možete odreći.\n— Ja neizostavno hoću da čujem — ponovi Adelaida.\n— Maločas sam — okrenu se k njoj knez, unekoliko se opet zagrejavši (on se, izgleda, vrlo\nbrzo i iskreno zagrevao) — maločas sam zbilja pomislio, kad ste iskali od mene siže za sliku,\nda vam dam ovakav siže: naslikati lice na smrt osuđenog na trenutak pre udara giljotine, kad on još na gubilištu stoji pre no što će leći na onu dasku.\n— Kakvo lice? Zar samo lice? — zapita Adelaida — čudan bi to bio siže, i kakva bi to bila slika?\n— Ne znam, a što? — vatreno ostajaše pri svome knez — ja sam u Bazelu nedavno video jednu takvu sliku ... želim da vam ispričam ... Jednom ću vam ispričati... vrlo me je porazilo.\n— O bazelskoj slici ćete neizostavno pričati drugi put — reče Adelaida — a sad mi objasnite sliku te smrtne kazne. Možete li mi je kazati onako kako je vi zamišljate? Kako da se to lice naslika? Dakle, samo lice? A kakvo je to lice?\n— To je tačno jedan minut pre smrti — poče knez sa potpunom gotovošću zanoseći se uspomenom i, očevidno, onog časa zaboravivši na sve ostalo — baš onaj trenutak kad se popeo na lestvice i tek što je stupio na gubilište. Tu je pogledao na moju stranu; ja po¬gledah u njegovo lice i sve razumedoh... Uostalom, kako to da vam ispričam? Ja bih strašno, strašno voleo da vi ili neko drugi to naslika! A najbolje vi! Još tada sam pomislio da bi takva slika mogla biti veoma korisna. Znate li, tu treba sve predstaviti, i što je bilo ranije, sve, sve. On je živeo u tamnici i računao je da će pogubljenje biti bar nedelju dana docnije; nekako je računao na obično kancelarijsko odugovlačenje: da će akt još nekud morati ići pa da će tek posle nedelju dana stići. Kad tamo, a ono se najedared nekako skratilo... U pet časova izjutra on je spavao. To je bilo krajem oktobra; u pet sati još je hladno i mrak. Uđe tamnički nadzornik, nečujno, sa stražom, i pažljivo ga dodirnu po ramenu; on se diže, nalakti se, vidi svetlost: »šta je?« — »U deset sati je izvršenje smrtne kazne.« On onako bunovan ne poverova, poče se prepirati da će akt doći tek kroz nedelju dana... No kad se sasvim osvesti, prestade se prepirati i ućuta; tako su pričali... zatim reče: »Ipak je teško tako najedared ...«, pa opet ućuta, i već ništa ne htede govoriti.\nJedno tri-četiri časa prođoše u uobičajenim stvarima: sveštenik, doručak, za koji mu daju vino, kafu i govedinu (zar to nije šegačenje? Kad čovek pomisli kako je to nemilosrdno, a sa druge strane, bogami, ti naivni ljudi čine to od čistog srca i uvereni su da je to još neko čovekoljublje!), zatim toaleta (znate li vi šta je to toaleta na smrt osuđenog?), naposletku ga voze po gradu do gubilišta... Ja mislim da se i tad onome čini da mu ostaje još beskonačno da živi dok ga voze. Meni se čini da je on morao misliti putem: »Još dugo, još tri ulice ostaje\nmi da živim; eto, kad ovu prođem, ostaje mi posle još ona, pa još ona gde je sa desne strane hlebar... a kad ćemo tek stići do hlebara!«\nUnaokolo svet, žagor, vika, deset hiljada lica, deset hiljada očiju, sve to treba izdržati, a što je najglavnije misao: »Eto njih ima deset hiljada, i nikog između njih neće ubiti, a mene će ubiti!« Nego, to je sve prethodno. Na gubilište vode stepenice; tu se on pred stepenicama najedanput zaplaka, a bio je to jak i srčan čovek, veliki zločinac, kažu. S njim je sve vreme bio sveštenik, i u kolima se s njim vozio, i neprestano je govorio, ali onaj teško da ga je slušao: kao i počne da ga sluša, ali već kod treće reči ništa ne razume. Tako mora biti.\nNajzad se stade peti uza stepenice, noge su mu svezane, te se stoga sitnim koracima kreće. Sveštenik biće da je bio nekakav pametan čovek: prestao je da mu priča, nego mu je jednako davao krst da ljubi. Dole, kod stepenica bio je vrlo bled, a kad se popeo i stao na gubilište, najedared pobele kao hartija, ali sasvim kao bela pisaća hartija. Po svoj prilici, noge su mu slabile i trnule, i smučilo mu se... kao da ga nešto guši u grlu i od toga kao da ga nešto golica; jeste li osećali to nekad kad se uplašite ili u vrlo strašnim trenucima kad ste sasvim pri svesti, ali svest nema nikakve moći? Meni se čini kad je, na primer, neka neminovna propast, kuća se na vas ruši, onda vam se najedared prohte da sednete i da zažmurite i čekate: nek bude što će biti! ...\nEto, tu, kad je počinjala ta slabost, sveštenik mu je brže, nekim hitrim pokretom i ćuteći, najedared podmetnuo krst do samih usana... Često mu ga je podmetao, svakog trenutka. Čim bi se krst dotakao usana, on bi otvorio oči, i opet kao da bi na koji sekund oživeo, i noge bi mu koračale. Krst je požudno celivao, kao da se žurio da ne zaboravi poneti nešto da mu se nađe za svaki slučaj, ali teško da je u tom trenutku osećao što religiozno. I tako je bilo do same daske ... Čudnovata stvar: retko u nesvest padaju u tim poslednjim sekundima! Naprotiv, glava strašno živi i radi, mora biti, jako, jako, jako, kao mašina koja se vrti; ja zamišljam udaraju razne misli, sve nedovršene i možda, smešne, tako udaljene od onog trenutka misli. »Gle, onaj što se tamo zagledao na čelu ima bradavicu, a u dželata je jedno donje dugme zarđalo!« ... a, međutim, sve znaš i svega si svestan; ima jedna takva tačka koju nikako ne možeš zaboraviti, niti možeš pasti u nesvest, i sve oko nje, oko te tačke, ide i vrti se. Pa kad čovek pomisli da je to tako do same poslednje četvrti sekunde, kad već glava leži na panju, i čeka, i... zna, i najedared čuje nad sobom kako se gvožđe otisnulo... To moraš neizostavno čuti! Ja kad bih ležao, namerno bih slušao i čuo bih to! Tu je možda svega jedan deseti deo trenutka, ali ćeš neizostavno čuti! I zamislite samo, i dosad se još prepiru da možda glava i kad odleti, da ona možda još za čitav jedan sekund zna da je odletela. Kakav pojam! ...\nA šta velite ako to traje i čitavih pet sekundi! ... Naslikajte gubilište tako da se sasvim izbliza i jasno vidi samo poslednji stepenik; osuđenik stupa na njega: glava, lice bledo kao hartija, sveštenik pruža krst, onaj požudno pruža svoje modre usne i gleda, sve zna. Krst i glava: eto vam slike, a lice sveštenikovo, dželatovo, njegovih dvaju sluga i nekoliko glava i očiju dole... i to se sve može naslikati, ali to već na daljoj pozadini; u magli, kao nešto sporedno ... Eto kakva je to slika.\nKnez ućuta pa pogleda u sve.\n— To, naravno, nije nalik na kvijetizam — progovori za sebe Aleksandra.\n— No, a sad nam ispričajte kako ste bili zaljubljeni — reče Adelaida.\nKnez sa čuđenjem pogleda u nju.\n— Čujte — čisto se požuri Adelaida — vi nam dugujete priču o bazelskoj slici, ali ja sad hoću da čujem kako ste bili zaljubljeni; nemojte se izvlačiti: bili ste. Osim toga, kad počnete pričati, prestajete biti filozof.\n— Vi kad svršite svoje pričanje, vi se odmah zastidite onoga što ste ispričali — primeti najedared Aglaja. — Zašto to?\n— Kako ti je to, zbilja, glupo — odseče generalica, ljutito gledajući u Aglaju.\n— Nije pametno — potvrdi Aleksandra.\n— Ne verujte joj, kneže — okrenu mu se generalica — to ona namerno iz neke zloće čini: ona nije tako glupo vaspitana; nemojte rđavo da pomislite što vam toliko dosađuju. One mora da su sad nešto naumile, ali one vas vole. Poznajem im lica.\n— I ja im poznajem lica — reče knez, naročito, udarajući glasom na svoje reči.\n— Kako to? — zapita Adelaida radoznalo.\n— Ša vi znate o našim licima? — iskazaše svoju radoznalost i one druge.\nNo knez ćutaše i beše ozbiljan; sve čekahu njegov odgovor.\n— To ću vam drugi put kazati — reče on tiho i ozbiljno.\n— Vi baš pošto-poto hoćete da nas zainteresujete — povika Aglaja — i kakav mu je samo svečan izgled!\n— Pa dobro — požuri se Adelaida — nego kad ste već takav poznavalac lica, onda ste sigurno bili i zaljubljeni; ja sam, znači, pogodila. Pričajte, dakle.\n— Ja nisam bio zaljubljen — odgovori knez tiho i ozbiljno — ja sam bio... srećan na drugi način.\n— Kako to, čime?\n— Dobro, ja ću vam ispričati — progovori knez čisto u nekoj dubokoj zamišljenosti.\n4.6 VI\n— Eto, vi sad sve — poče knez — gledate na mene sa ljubopitstvom i ako ga ne zadovoljim, vi ćete se na mene još i naljutiti. Ne, ja se šalim — dodade on brže sa osmehom. — Tamo u Švajcarskoj, bila su samo deca, i ja sam sve vreme tamo bio samo sa decom. To su bila deca iz onog sela, čitav čopor, išla su u školu. Ne mogu reći da sam ih učio; a ne, ona su tamo imala učitelja, Žila Tiboa; doduše, i učio sam ih, ali sam više onako bio s njima, i sve su mi četiri godine tako prošle. Meni ništa drugo nije ni trebalo. Ja sam im sve govorio, ništa nisam od njih krio. Njihovi se očevi i rodbina svi na mene razljutiše stoga što deca, naposletku, nisu mogla bez mene, i sve su se kupila oko mene, a učitelj mi najzad postade najveći neprijatelj. Ja sam tako mnogo zadobio neprijatelja, i sve zbog dece.\nČak me je i Šnajder korio. A zašto su se oni tako bojali? Detetu se može sve kazati, sve; mene je uvek poražavala misao kako odrasli uopšte slabo poznaju decu, očevi i matere čak ni svoju rođenu decu. Od deteta ne treba ništa kriti pod izgovorom da su mala i da je za njih rano da to znaju. Kakva žalosna i nesrećna misao! I kako deca i sama dobro zapažaju da njih očevi smatraju kao suviše male pa misle da ona ništa ne razumeju, dok\nona, međutim, sve razumevaju. Veliki ne znaju da dete i u najtežoj prilici može dati neobično važan savet. O, bože! Kad u vas gleda neka lepa ptičica, poverljivo i srećno, ta vas je stid da je prevarite! Ja ih zato zovem ptičicama jer ničeg boljeg od ptičice nema na svetu. Uostalom, na mene su se svi u selu razljutili najviše zbog jednog slučaja ... a učitelj Tibo mi je prosto zavideo; on je s početka jednako mahao glavom i čudio se kako to deca kod mene sve razumeju, a kod njega skoro ništa, a posle mi se počeo smejati kada sam mu kazao da ih mi obojica ničem nećemo naučiti, nego će „još ona nas naučiti\". I kako mi je mogao zavideti i klevetati me kad je i sam živeo sa decom! Deca lece čovečju dušu ...\nBio je jedan bolesnik u Šnajderovom sanatorijumu, jedan vrlo nesrećan čovek. To je bila tako užasna nesreća da bi joj se teško mogla naći ravna. On je doveden na lečenje od ludila, ali, po mome mišljenju, nije bio lud, on je bio samo strašno veliki patnik, to je bila sva njegova bolest. I kad biste znali šta su za njega najzad postala naša deca... Nego, ja ću vam o tome bolesniku posle pričati; a sada ću da vam ispričam kako je sve to počelo.\nMene deca s početka nisu volela. Ja sam bio od njih toliko stariji, veliki i uvek tako nezgrapan, a znam da sam prilično i ružan ... a posle, i stranac sam. Deca su mi se s početka smejala, a posle se staše čak bacati kamenjem na mene kada su uvrebala da sam poljubio Mari. A svega sam je jedanput poljubio... Ne, ne smejte se — požuri se knez da zadrži podsmeh svojih slušateljki — tu nije bilo ni najmanje ljubavi. Kad biste vi znali kako je nesrećno bilo to stvorenje, onda bi vam je bilo vrlo žao, kao i meni što je bilo.\nOna je bila iz našeg sela. Mati njena bila je jedna starica, i ona je u njihovoj maloj, sasvim trošnoj kućici, sa dva prozora, imala jedan prozor odvojen po dozvoli seoske vlasti; njoj su bili dozvolili da kroz taj prozor prodaje pertle, konac, duvan, sapun... sve to za sasvim sitan novac, te se tako hranila. Ona je bila bolesna, neprestano su joj noge oticale, tako da je stalno sedela na jednom mestu. Mari je bila njena kći, od svojih dvadeset godina, slaba i mršava; u nje se odavno začela sušica, no ona je neprestano išla po kućama da radi teške poslove na nadnicu: podove je prala, rublje, dvorišta čistila, stoku timarila.\nJedan francuski trgovački putnik sablazni je i odvede, a posle nedelju dana je na putu ostavi i kradom ode. Ona dođe kući proseći uz put, sva uprskana blatom, sva u ritama, pocepanih cipela; išla je peške čitavu nedelju dana, noćivala u polju i vrlo je nazebla; noge su joj bile sve ranjave, ruke otekle i ispucale. Ona, uostalom, ni pre nije bila lepa; samo su joj oči bile tihe, blage, nevine, čutljiva je bila strašno.\nJednom još pre toga, ona najedared poče da peva pri radu, i ja se sećam da su se svi začudili i stali se smejati: »Mari peva! Otkud to? Mari peva!« a ona se strašno zbuni, pa posle zauvek ućuta. Tada su još bili ljubazni prema njoj, ali kad se vratila bolna i izmučena, niko prema njoj nije imao nikakva sažaljenja. Kako su oni u tom pogledu nemilosrdni! Kakvi su u njih teški pojmovi o tome! Mati ju je prva dočekala pakosno i sa prezrenjem: »Ti si me sad osramotila.« Ona ju je prva i izložila opštem ruglu. Kad čuše u selu da se Mari vratila, onda svi potrčaše da je vide i skoro sve selo se sleže kod babine kolibe: starci, deca žene, devojke, svi, uzrujana, pakosna gomila.\nMari je ležala na podu, kod nogu staričinih, gladna, pocepana i plakala je. Kad svi do juriše, ona se pokri svojom razbarušenom kosom i savi se ručice na podu. Svi naokolo gledali su na nju kao na nekog gada; starci su je osuđivali i grdili, mladi su se čak smejali, žene su je psovale, osuđivale, gledale je s takvim prezrenjem kao nekog pauka.\nMati sve to dopusti, i sama je tu sedela, klimala glavom i odobravala. Ona je u to doba bila već vrlo bolesna i skoro na umoru; dva meseca docnije zbilja umre; znala je da će umreti, ali ipak joj, do same smrti, ni na pamet ne pade da se sa ćerkom pomiri, čak ni reči sa njom nije progovorila; gonila ju je u hodnik da spava, čak je skoro nije ni hranila. Njoj je često bilo potrebno da meće svoje bolesne noge u toplu vodu; Mari joj je svaki dan prala noge i dvorila ju je; ona je primala sve njene usluge ćutke, sve bez ijedne lepe reči. Mari je sve to snosila, i ja posle, kad sam se upoznao s njom, primetih da je ona i sama sve to odobravala, i sama je smatrala sebe za poslednje stvorenje.\nKad je starica sasvim pala u postelju, dođoše da je neguju seoske starice, redom, tako je to tamo običaj. Tada su sasvim prestali da hrane Mari, a u selu su je svi gonili i niko joj posla nije hteo dati kao pre. Svi baš kao da pljuvahu na nju, a muškarci prestadoše da je smatraju ženom, neprestano su joj govorili gadosti, a neki put, vrlo retko, kad bi se nedeljom opili, bacili bi joj šale radi po neku paru, onako pravo na zemlju; Mari bi ih ćutke dizala. Ona je već tada počela da kašlje i izbacuje krv. Naposletku, one njene rite postadoše već sami dronjci, tako da se bila stidela da se pokazuje u selu; a išla je, otkako se vratila, neprestano bosa.\nI, eto, u to doba, naročito deca, čitav čopor, bilo ih je preko četrdeset đaka, počeše je zadirkivati i čak se blatom na nju bacahu. Ona zamoli pastira da je pusti da mu čuva krave, no pastir je otera. Tada sama, bez dozvole, poče sa stadom odlaziti po ceo dan na pašu. I pošto je bila od velike koristi pastiru, on je to opazio, i više je nije terao, a neki put bi joj čak davao i ostatke od svog obeda, sira i hleba. Smatrao je to za neku veliku milost sa svoje strane. A kad joj mati umre, onda se pastor u crkvi ne zastide da na opelu pred celim narodom osramoti Mari.\nMari je stajala za sandukom, kako se zatekla, u svojim ritama, i plakala. Sakupilo se mnogo sveta da gledaju kako će ona plakati i ići za sandukom; tada se pastor, on je bio još mlad čovek i imao je jaku ambiciju da postane veliki propovednik, okrenu svima i ukaza na Mari. »Eto vam ko je bio uzrok smrti te čestite žene« (a to nije istina jer je stara bila već dve godine bolesna), »eto je gde stoji pred vama i ne sme da pogleda, jer je obeležena prstom božjim; vidite li je kako je bosa i sva u dronjcima — primer za one koji gube čestitost! A ko je ona? To je kći njena?« i sve tako, na taj način.\nI zamislite, ta pastorova niskost im se skoro svima dopala, ali... tu se dogodi jedan naročit slučaj: umešaše se deca, jer u to doba deca su već sva bila na mojoj strani, pa su i ona zavolela Mari. Evo kako se to desilo.\nJa žaželeh da ma šta učinim za Mari; bilo je vrlo potrebno da joj se da novaca, ali ja tamo novaca nikad nisam imao, ni pare. Imao sam malu briljantsku iglu, te je prodadoh jednom prekupcu; on je išao od sela do sela i trgovao starim stvarima. Dade mi osam franaka, mada je ona dobrih četrdeset vredela. Dugo sam vrebao priliku da se sa Mari nađem\nnasamo; naposletku se jednom nađosmo iza sela, kod ograde, na sporednoj putanji koja je vodila u planinu, za jednim drvetom.\nTu joj dadoh osam franaka i rekoh joj da ih čuva jer više neću imati para, a zatim je poljubih i rekoh neka ne misli da ja imam neku rđavu nameru i da sam je poljubio ne stoga što sam zaljubljen u nju, nego što je vrlo žalim i što je još od samog početka nisam smatrao krivom, nego samo nesrećnom. Imao sam želju da je odmah utešim i uverim da ne bi trebalo da sebe pred svima smatra tako niskom, no ona me, izgleda, nije razumela. Ja sam to odmah primetio, mada je ona skoro sve vreme ćutala i stajala preda mnom oborenih očiju i strašno se stidela.\nKad sam svršio, ona me poljubi u ruku, a ja odmah uzeh njenu ruku i htedoh je poljubiti, no ona je brže istrže. Najednom nas u taj mah spaziše deca, čitava gomila; ja posle doznadoh da su me odavno vrebala. Ona počeše da zvižde, da pljeskaju malim dlanovima i da se smeju, a Mari pobeže. Ja htedoh da im kažem i objasnim, no ona se stadoše kamenjem bacati na mene.\nJoš toga istog dana sve selo doznade da sam ja poljubio Mari; sve pade opet na Mari; otad je još više nisu trpeli. Cuh čak da su hteli da joj sude, no, hvala bogu, prođe mirno; ali zato joj deca nikad više mira ne davahu, dirahu je gore nego pre, blatom se bacahu na nju. Kad je pojure, ona beži od njih sa svojim slabim grudima, a kad se zaduva, ona viču na nju, grde je. Jednom htedoh već da se potučem s njima. Zatim im stadoh govoriti; govorio sam im svakog dana kad god sam samo mogao. Ona se neki put zaustavljahu i slušahu, ali su još grdila. Ja im ispričah kako je Mari nesrećna; ona uskoro prestadoše da je jure i stadoše se razilaziti čutke.\nMalo-pomalo mi počesmo razgovarati; ja od njih ništa nisam krio, sve im ispričah. Ona me sa velikim ljubopitstvom slušahu i uskoro počeše da žale Mari. Poneka, kad bi se s njom srela, počeše da je ljubazno pozdravljaju. Kod njih je tamo običaj kad se dvoje sretnu, svejedno: bili poznati ili ne, da se javljaju jedno drugom i da kažu: »Dobar dan«. Zamišljam kako se Mari čudila.\nJedared su dve devojčice dobavile jela pa joj odnele, a posle su došle k meni pa mi to rekle. Pričale su mi da se Mari zaplakala i da one sad nju veoma vole. Uskoro je i sva druga deca počeše voleti, a u isti mah i mene sva malo-pomalo zavoleše. Počeše često dolaziti k meni i jednako me moljahu da im pričam; čini mi se da sam lepo pričao jer su vrlo volela da me slušaju. A docnije sam i učio i mnogo čitao samo zato da bih im posle imao šta pričati. I sve tri godine zatim pričao sam im.\nKad su me docnije svi krivili, i Šnajder, što s decom govorim kao sa odraslima i ništa od njih ne krijem, ja sam im odgovorio da me je sramota da ih lažem, da će ona i bez mene sve doznati, pa ma kako ja krio, i to će doznati u rđavome obliku, a od mene neće rđavo doznati. Trebalo je samo svaki da se seti kako je i sam bio dete. Oni se sa mnom nisu slagali...\nJa sam poljubio Mari na dve nedelje pre no što joj je mati umrla; a kad je pastor govorio propoved, tad su sva deca već bila na mojoj strani. Ja im odmah ispričah i objasnih pastorov postupak, sva se na njega razljutiše, a neka u tolikoj meri da su mu kamenjem\npolupala stakla na prozorima. Rekoh im da to ne čine jer nije lepo. A u selu odmah svi sve doznadoše, pa počeše mene da krive da sam im iskvario decu.\nZatim svi saznadošc da deca vole Mari i strašno se poplašiše; no Mari je već bila srećna. Deci zabraniše čak i da se viđaju s njom, ali ona krišom trčahu k njoj u stado, prilično daleko, skoro pola vrste od sela; nosila su joj kolače, a neka su joj trčala prosto zato da je zagrle, poljube i reknu: je vous aime, Marie! pa da posle bezobzirce beže kući.\nMari umalo što nije poludela od takve iznenadne sreće; ona to ni sanjala nije; nju je bilo stid i radovala se; a što je najglavnije, deca su htela, a naročito devojčice, da trče k njoj da bi joj rekla kako je ja volim i da im vrlo mnogo o njoj govorim. Ona joj ispričaše kako sam im ja sve pripovedao, da je ona sad vole i žale i da će to uvek tako biti. Zatim bi trknula do mene, pa bi mi radosno, sa uzbuđenim licima saopštavala kako su maločas bila kod Mari i da me je ona pozdravila.\nUveče bih išao do vodopada; tamo je bilo jedno mesto, zaklonjeno od sela, oko njega su rasli jablanovi; tu bi mi deca uveče dolazila, neka čak i kradom. Meni se čini da je moja ljubav prema Mari bila za njih vrlo veliko uživanje; i za sve vreme mog boravljenja kod njih jedino sam ih u tom obmanuo.\nJa ih ne htedoh razuveriti da volim Mari, to jest da nisam zaljubljen u nju, nego da mi je samo vrlo žao nje; po svemu sam video da bi ona većma volela da je onako kako su ona sama zamišljala i među sobom zaključila, i stoga sam ćutao i pravio se da je bajagi tako kako ona misle. I u kolikoj meri su bila delikatna i nežna ta mala srca: njima se, na primer, učinilo nemogućno da njihov dobri Leon tako voli Mari, a Mari je, međutim, tako bedno odevena i bez cipela. Pa pomislite samo; ona joj odmah nabaviše cipele, i čarape, i rublje, pa čak i neku haljinu; kako su sve to stvorila, ne razumem; radila su sva zajednički. Kad sam ih posle pitao, ona se samo veselo smejahu, a devojčiče pljeskahu rukama i ljubljahu me.\nJa sam nekada išao kradom da se vidim sa Mari Ona je bivala sve slabija i jedva je išla; naposletku sasvim prestade da služi pastira, ali ipak bi mu svako jutro izgonila stado. Sela bi negde u stranu; tamo je na jednoj sasvim strmoj steni bilo jedno istaknuto mesto; sedela bi na kamenu na nekom usamljenom skrovitom mestu, pa bi tako ostala skoro nepomična vas dugi dan, od zore pa dok se stado ne bi vratilo. Sad je bila već toliko slaba od sušice da je većinom sedela zatvorenih očiju naslonivši glavu na stenu, i dremala bi teško dišući; lice joj se isušilo kao u kostura, i znoj joj je izbijao na čelu i na slepoočnicama.\nEto tako sam je uvek zaticao. Ja bih joj dolazio samo na časak, nisam hteo da me ko vidi. Cim bih se pojavio, Mari bi odmah uzdrhtala, otvarala bi oči i žurila bi se da mi ljubi ruke. Ja se nisam branio jer je to za nju bila radost; dokle god bih bio kod nje, ona bi drhtala i plakala; istina, nekoliko puta je pokušavala i da govori, no teško ju je bilo razumeti. Bivala je često luda, u strašnom uzbuđenju i ushićenju.\nNeki put bi deca dolazila sa mnom. Tom prilikom bi deca obično stala negde u blizini, pa bi nas počela čuvati od nečeg i nekog, i to im je bilo veliko uživanje. Kad bismo ja i deca otišli, Mari bi opet ostajala sama, kao i pre nepomična, zatvorenih očiju i naslonivši se glavom na stenu; mora da je tada o nečem sanjarila.\nJedared izjutra ona već ne mogade da izađe do stada i ostade u svojoj praznoj kući. Deca to odmah doznadoše i skoro sva se izredaše kod nje toga dana; ona l ežaše na postelji samohrana. Dva dana su je dvorila sama deca svraćajući redom jedno za drugim, no posle, kad se u selu raščulo da je Mari već zbilja na samrti, počele su joj dolaziti stare žene, sedele su i čuvale je. U selu sad, izgleda, počeše da je žale, bar deci nisu branili da joj odlaze, i nisu ih zbog toga grdili kao pre.\nMari je sve vreme bila kao u zanosu, u polusnu; san joj je bio nemiran: strašno je kašljala. Starice su terale decu, no ova bi pritrčavala prozoru, neki put makar samo na časak, tek samo da joj reknu: Bonjour, notre bonne Marie! A ona, čim bi ih ugledala ili ćula, odmah bi živahnula i odmah bi se, ne slušajući stare žene, upinjala da se pridigne na lakat, klimala bi im glavom, zahvaljivala bi im se. Ona su joj, kao i pre, donosila ponude, ali ona sad skoro ništa nije jela.\nI tako među tom dečicom, uveravam vas, Mari preminu skoro srećna. Pored njih ona zaboravi svoju crnu nevolju, činilo joj se kao da je od njih dobila oproštenje, jer je do poslednjeg časa smatrala sebe za veliku grešnicu ... Kao ptičice krilima, ona bi lupkala u njene prozore i dovikivala bi joj svako jutro: Nous t'aimons, Marie!\nUmrla je vrlo brzo. Ja sam mislio da će duže živeti. Uoči dana njene smrti, pred zalazak sunca, svratih do nje; ona me, izgleda, poznade, i ja se poslednji put rukovah s njom; kako joj se isušila ruka! A sutra mi tek najedared dođoše i rekoše da je Mari umrla.\nSad već decu niko ne mogade zadržati: ona joj sav sanduk iskitiše cvećem i metnuše joj venac na glavu. Pastor u crkvi sad nije pokojnicu sramotio, a malo je sveta i bilo na sahrani, samo nekoliko njih svratiše, onako iz radoznalosti. Ali kad dođe da se ponese sanduk, deca navališe sva najedared da ona nose. Pošto ga nisu mogla sama nositi, to su im pomagali. Svi su ti mališani trčali za sandukom i plakali. Od tog doba deca su neprestano obilazila i poštovala grob Mari; svake godine kite ga cvećem, posadiše okolo ruže.\nNo posle tog pogreba poče celo selo da me goni zbog dece. Glavne kolovođe behu pastor i učitelj. Deci odlučno zabraniše čak i da se viđaju sa mnom, a Šnajder se obaveza da će motriti na to. No, mi smo se ipak viđali i izdaleka se znacima sporazumevali. Slala su mi mala pisamca. Posle se sve to izravnalo, i tada je bilo vrlo lepo; ja sam se još više zbližio s decom usled tog progona. Poslednje godine čak se pomirih sa Tiboom i pastorom. A Šnajder mi je mnogo govorio i prepirao se sa mnom o mom štetnom »sistemu« sa decom. Ja i sistem!\nNaposletku mi Šnajder iskaza jednu svoju vrlo čudnovatu misao; to beše već pred sam moj odlazak. Reče mi kako se potpuno ubedio da sam ja pravo dete, to jest potpuno dete, da sam samo rastom i licem nalik na odraslog, ali da ni razvićem, ni dušom, ni karakterom, pa čak, možda, ni umom nisam odrastao i da ću takav i ostati, pa makar i šezdeset godina doživeo. Ja sam se vrlo smejao; on, naravno, nije u pravu, jer, najposle, po čemu sam ja dete?\nNo jedno je istina: ja zbilja i ne volim da sam sa odraslima, ljudima, velikim... to sam odavno primetio ... ne volim, jer ne umem s njima. Ma šta oni sa mnom govorili, ma kako da su dobri prema meni, ipak je meni uvek nekako teško u njihovom društvu, i strašno volim kad mogu\nšto pre da odem svojim drugovima, a drugovi su moji oduvek bila deca, ali ne stoga što sam i ja dete, nego što me je nešto prosto vuklo deci.\nKad bih, još u početku svog života na selu, odlazeći sam u planinu da se predajem tuzi, lutajući usamljen, video neki put, a naročito oko podne, kad su se puštala iz škole, sav taj nemirni roj dece kako juri sa svojim torbicama i školskim tablicama, sa vikom, sa smehom, igrajući se, sva moja duša počela bi najednom da stremi njima. Ne znam, ali bih imao nekako neobično jako i srećno osećanje pri svakom sastanku s njima. Zastajao bih i smejao se od sreće posmatrajući njihove male, živahne, večno pokretne nožice, dečake i devojčice koji su trčali zajedno; gledajući njihov smeh i suze (jer su mnogi stizali da se pobiju, rasplaču, opet da se pomire i da se igraju, dok bi iz škole do kuće dotrčali), ja bih zaboravio sav svoj duševni teret.\nI docnije, za sve te tri godine, nisam mogao da pojmim kako to da ljudi tuguju i zašto da tuguju. Ja sam svu svoju sudbinu posvetio njima. Nikad nisam mislio ostavljati selo, niti mi je i na pamet padalo da ću ma kad poći ovamo, u Rusiju. Činilo mi se da ću uvek ostati tamo, ali naposletku uvideh da me Šnajder neće moći izdržavati, a u taj mah iskrsnu stvar u tolikoj meri važna da me Šnajder i sam poče žuriti da pođem, i umesto mene je ovamo i pisao.\nI tako ću, eto, sad da vidim šta je, u stvari, i posavetovaću se s nekim. Možda će se moja sudbina sasvim izmeniti, no sve to nije ono pravo, ni glavno. Glavno je u tome što se izmenio sav moj život. Ja sam tamo mnogo ostavio, i suviše mnogo. Sve je iščezlo. Sedeo sam u vagonu i razmišljao: »Ja sad idem među ljude; možda ništa ne znam, ali nastao je novi ži¬vot.«\nNaumio sam da svoj zadatak ispunim časno i odlučno. S ljudima će mi, možda, biti dosadno i teško. Za prvo vreme zarekao sam se da budem sa svima učtiv i iskren; nešto više od mene niko neće ni zahtevati. Možda će me i ovde smatrati za dete, ne branim! Mene svi odnekud i za idiota drže; ja sam zbilja bio nekada tako bolestan da sam tada, u stvari, i bio nalik na idiota. No otkud sam idiot kad, eto, sam shvatam da me drže za idiota? Ja ulazim i mislim: »Eto, drže me za idiota, a ja sam ipak pametan, a oni to i ne slute« ... Često to pomislim. Kad sam u Berlinu dobio otud od dece nekoliko malih pisama, koja mi ona već stigoše da napišu, tek tada razumedoh koliko sam ih voleo. Vrlo je teško čoveku dobiti prvo pismo. Kako im je žao bilo kad su me ispraćala! Čitav mesec dana pre mog polaska behu me počela ispraćati.\nLeon s'm va pour toujours!\nSvako smo se veće, kao i pre, skupljali kod onog vodopada i neprestano smo govorili kako ćemo se rastati. Neki put je bivalo onako isto prijatno kao i pre; samo, razilazeći se pred noć, ona me počeše snažno i vatreno grliti, što pre nije bilo. Poneko bi trknulo k meni krijući od drugih, po jedno, samo zato da me zagrli i poljubi... nasamo, ne pred svima.\nKad sam već polazio na put, onda me sva, ceo čopor, ispratiše do železničke stanice. Stanica je bila od našeg sela otprilike na jednu vrstu. Ona se uzdržavahu da ne plaču, ali mnoga ne odoleše srcu pa se uglas zaplakaše, naročito devojčice.\nZurili smo da ne zakasnimo, no poneko bi tek najedared iz gomile poletelo k meni nasred puta, grlilo me svojim malim rukama i ljubilo, i samo je stoga zadržavalo čitavo društvo; a mi, mada smo žurili, ipak bismo zastali i pričekali dok se ono ne oprosti.\nKad sedoh u vagon i vagon krenu, ona mi sva doviknuše: »Hura!« — i dugo stajahu na mestu dok voz sasvim ne iščeze. A i ja sam njih gledao ...\nČujte, kad sam malopre ušao k vama i pogledao u vaša mila lica, jer ja se sad vrlo zagledam u lica, i čuo vaše prve reči, meni prvi put od onog vremena dođe lako oko srca. Baš maločas pomislih da sam se možda zbilja u srećan dan rodio: jer znam da to nije baš tako lako naići na takve ljude koje ćeš odmah, na prvi pogled, zavoleti, a ja, eto, odmah nađoh vas, tek što izađoh iz voza. Vrlo dobro znam da je sramota govoriti o svojim osećanjima,ali, eto, govorim, i od vas me nimalo nije stid. Ja izbegavam društvo i možda vam dugo neću dolaziti. Samo, nemojte to da mi primite za zlo, to nisam kazao stoga što mi je do vas malo stalo, niti, pak, smatrajte da sam se što našao uvređen.\nPitate me za svoja lica: šta sam primetio na njima. Sa velikim zadovoljstvom ću vam to kazati.\nVi, Adelaida Ivanovna, imate srećno lice, od sva tri lica najsimpatičnije. Ne samo da ste vrlo lepi nego kad vas čovek pogleda, on odmah pomisli: »Njeno je lice lice dobre sestre.« Vi čoveku prilazite prosto i veselo, ali i srce umete brzo da upoznate. Eto, tako mi izgleda vaše lice.\nI vaše je lice, Aleksandra Ivanovna, divno i vrlo lepo, ali vi, izgleda, imate neku potajnu tugu; duša vam je, bez sumnje, vanredno dobra, ali vi niste veseli. Vi imate nekakav naročit prisenak na licu, nalik na Holbajnovu Madonu, u Drezdenu. No, eto vam o vašem licu; jesam li dobar pogađač? Jer vi mene smatrate za pogađača.\nAli po vašem licu, Lizaveta Prokofjevna — obrati se on najedared generalici — po vašem licu ne samo da mi se čini nego sam prosto uveren da ste vi savršeno dete, u svemu, u svemu, u svemu dobrom i svemu rđavom, iako ste već u tim godinama. Vi se, valjda, na mene ne srdite što tako govorim? Jer znate kako ja o deci mislim? I nemojte misliti da sam iz svoje naivnosti sve to tako otvoreno govorio o vašim licima; o, ne, ni najmanje ne! Možda sam i ja tu neku svoju misao imao.\n4.7 VII\nKad knez ućuta, sve se veselo zagledaše u njega, čak i Aglaja, ali naročito Lizaveta Prokofjevna.\n— Eto vam istine! — viknu ona. — šta je, poštovane gospođice, vi ste mislile da ćete bajagi njega protežirati kao sirotana, kad tamo a on vas, eto, jedva udostojio da vas izabere, pa i to sa napomenom da će nam tek ovda-onda dolaziti. Zvrcnuo nas je po nosu, i baš mi je milo; a najgore je prošao Ivan Fjodorovič. Bravo, kneže! A maločas nam još rekoše da vas malo uzmemo na ispit. A to što ste rekli za moje lice, to je sve potpuna istina: ja sam dete, i ja to znam. To sam još i pre vas znala; vi ste tačno moju misao iskazali jednom rečju. Smatram da se vaš karakter potpuno slaže sa mojim, i baš mi je milo, kao dve kaplje vode. Samo ste vi muškarac, a ja žena, i u Švajcarskoj nisam bila, u tome je sva razlika.\n— Ne žurite se, maman — viknu Aglaja — knez kaže da je on u svim svojim rezonovanjima neku naročitu misao imao i da sve to nije tek onako govorio.\n— Da, da — smejahu se druge.\n— Ne podsmevajte se, mile moje, jer je on možda lukaviji od vas sve tri zajedno. Videćete. Nego što vi, kneže, za Aglaju ništa ne rekoste? Aglaja čeka, i ja čekam.\n— Sad ništa ne mogu kazati; kazaću drugi put.\n— Što? Valjda nisam takva da ne upadam u oči?\n— Kako da ne! Vi ste vanredna lepotica, Aglaja Ivanovna. Vi ste tako lepi da čoveka hvata strah da vas gleda.\n— I ništa više? A osobine? — navaljivaše generalica.\n— O lepoti je teško sud izricati; još nisam načisto. Lepota je zagonetka.\n— To znači da ste Aglaji zadali zagonetku — reče Adelaida — odgonetni-der, Aglaja. A lepa je, kneže, je li da je lepa?\n— Vanredno! — vatreno odgovori knez zagledavši se u Aglaju sa oduševljenjem. — Skoro kao Nastasja Filipovna, premda sasvim drugo lice!\nSve se žene zgledaše začuđeno.\n— Kao k-o-o? — oteže generalica. — Kao Nastasja Filipovna!? A gde ste vi videli Nastasju Filipovnu? Kakva Nastasja Filipovna?\n— Maločas je Gavrilo Ardalionovič pokazivao njenu sliku Ivanu Fjodoroviču.\n— Šta, Ivanu Fjodoroviču sliku doneo?\n— Da mu pokaže. Nastasja Filipovna poklonila je danas Gavrilu Ardalionoviču svoju sliku, a ovaj doneo da je pokaže.\n— Hoću da je vidim! — planu generalica — gde je ta slika? Kad ju je njemu poklonila, onda mora da je kod njega, a on je, naravno, još u kabinetu. Sredom on uvek dolazi da radi i nikad pre četiri ne odlazi. Odmah da se dozove Gavrilo Ardalionovič! Ne, ne, ja baš ne umirem od želje da ga vidim. Nego učinite dobrotu, kneže, idite do kabineta, uzmite od njega sliku pa je donesite ovamo. Kažite, samo da vidimo. Molim vas.\n— Dobar je, ali suviše naivan — reče Adelaida kad knez izađe.\n— Da, nekako i suviše — potvrdi Aleksandra — tako da je čak malo i smešan.\nI jedna i druga baš kao da ne htedoše da iskažu svu svoju misao.\n— On se, uostalom, lepo izvukao s našim licima — reče Aglaja — svima je polaskao, čak i mami.\n— Ne zbivaj šalu, molim te — viknu generalica. — Nije on l askao, nego je to za mene laskavo.\n— Ti misliš da se on izvlačio? — upita Adelaida.\n— Meni se čini da on baš nije tako naivan.\n— Gle, kako je okupila! — razljuti se generalica. — A ja, opet, mislim da ste vi smešnije od njega. Naivčina je, ali je smotren u najplemenitijem smislu reči, naravno. Baš kao i ja. »Naravno, mnogo sam pogrešio što sam tu sliku spominjao«, razmišljaše knez odlazeći u kabinet i osećajući izvesnu grizu sa vesti... »Ali... možda sam i dobro učinio što sam se izrekao ...« U glavi mu poče da iskrsava jedna čudna misao, uostalom, još ne sasvim jasna.\nGavrilo Ardalionovič još je sedeo u kabinetu i bio se zadubio u svoje hartije; on zaista kao da nije uzalud primao platu iz akcionarskog društva. Strašno se zbunio kad ga je knez zamolio za sliku i ispričao mu na koji su način one tamo za sliku doznale.\n— E, eh! I šta vam je trebalo da brbljate! — uzviknu on jetko — vi ništa na svetu ne znate ... Idiot! — promrmlja on u sebi.\n— Izvinite, prosto mi se tako s jezika otelo; došlo mi pod reč. Rekao sam kako je Aglaja skoro toliko isto lepa kao i Nastasja Filipovna ...\nGanja zamoli kneza da mu sve podrobno ispriča; knez ispriča; Ganja ga ponovo sa osmehom pogleda.\n— Sta vam je stalno ta Nastasja Filipovna... — promrmlja on, ali ne dovršivši što je počeo, zamisli se.\nBio se očevidno uznemirio. Knez ga podseti na sliku.\n— Čujte, kneže — reče najedared Ganja baš kao da ga neka nenadna misao obasja — ja bih vas nešto zamolio ... Ali ja zbilja ne znam...\nOn se zbuni i ne dovrši; hteo je da se na nešto odluči i kao da se borio sa sobom. Knez je ćutao i čekao. Ganja ga je još jednom odmerio ispitivački i upornim pogledom.\n— Kneže — poče on opet — oni se tamo na mene sad ... zbog jedne sasvim čudne stvari... i smešne ... i zbog koje ja ništa nisam kriv... no, jednom rečju, to ne spada u to, tamo se na mene, izgleda, malo ljute, tako da ja sad neko vreme neću da idem tamo bez poziva. A strašno bi mi bilo potrebno da o nečem razgovaram sa Aglajom Ivanovnom. Ja sam, za svaki slučaj, napisao nekoliko reči (u njegovim se rukama stvori omanja savijena hartijica), i, eto, ne znam kako da joj ovo dostavim. Pa ne biste li vi, kneže, uzeli na sebe da to predate Aglaji Ivanovnoj, sad odmah, ali samo Aglaji Ivanovnoj, to jest da niko ne vidi, razumete li? Ovo nije bogzna kakva tajna, tu nema ničega onako ... no ... hoćete li mi to učiniti?\n— Meni to nije baš najprijatnije — odgovori knez.\n— Ah, kneže, vi ne znate kako je to meni potrebno! — poče Ganja da moli — ona će, možda, odgovoriti ... Verujte mi da sam se ja u krajnjem, samo u krajnjem slučaju mogao obratiti... Jer, po kome da joj pošaljem? ... A vrlo je važno ... Strašno važno za mene...\nGanja je veoma strahovao da knez neće pristati, pa mu se sa kukavičkim moljakanjem zagledao u oči.\n— Najposle dobro, odneću vam.\n— Ali samo tako da niko ne primeti — preklinjaše ga obradovani Ganja. — I znate šta, kneže, ja se uzdam u vašu časnu reč, a?\n— Ja nikome neću pokazati — reče knez.\n— Pisamce nije zapečaćeno, ali... — reče već odveć uzrujan Ganja, pa se zbunjen zaustavi.\n— O, ja neću čitati — sasvim jednostavno odgovori knez, uze fotografiju pa iziđe iz kabineta. Ostavši sam, Ganja se uhvati za glavu.\n»Jedna njena reč, pa ću... pa ću, bogami, možda prekinuti! ...«\nOn sad već ne mogade nanovo sesti za hartije od uzbuđenja i očekivanja, pa poče da hoda po kabinetu gore-dole.\nKnez je pošao zamišljen; njega je zaprepastila poruka i misao o Ganjinom pisamcetu Aglaji. Ali ne došavši još do treće sobe od salona, on najednom zastade, baš kao da se nečega\nseti, obazre se oko sebe, priđe prozoru, pa se spram svetlosti zagleda u sliku Nastasje Filipovne.\nBaš kao da htede da odgonetne nešto što se krilo na tom licu i što ga je maločas porazilo. Maločašnji utisak ga skoro ne ostavljaše, i sad se žurio kao da bi hteo da nešto ponovo proveri. To lice, neobično po svojoj lepoti i još po nečem, sad ga još jače porazi. Baš kao da neka bezgranična radost i prezir, skoro mržnja, behu na tom licu, a u isti mah i nešto poverljivo, nešto neobično prostosrdačno. Te dve protivnosti bezmalo izazivahu čak neko saosećanje pri pogledu na te crte. Ta blistava lepota bila je čak nepodnošljiva, lepota bledog lica, skoro upalih obraza i zažarenih očiju, čudna lepota!\nKnez ju je gledao možda jedan trenutak, zatim se najednom trže, osvrnu se oko sebe, brzo primače sliku usnama, pa je poljubi. Kad odmah posle toga uđe u salon, lice mu je bilo sasvim mirno.\nAli tek što uđe u trpezariju (odvojenu još jednom sobom od salona), s njim se u vratima skoro sudari Aglaja koja je izlazila. Bila je sama.\n— Gavrilo Ardalionovič me je molio da vam predam ovo — reče knez pružajući joj pisamce. Aglaja zastade, uze pismo pa se nekako čudnovato zagleda u kneza. Ni najmanja zbunjenost nije se čitala u njenom pogledu, samo kao da sevnu neko čuđenje, pa i to kao da se odnosilo samo na kneza. Aglaja tim svojim pogledom baš kao da je zahtevala od njega odgovor: kako se on u tome našao zajedno sa Ganjom? I zahtevala je spokojno i s neke visine. Oni su stajali dvatri trenutka jedno spram drugog; najzad nešto podsmešljivo tek prelete po njenom licu; ona se ovlaš osmehnu, pa prođe pored njega.\nGeneralica je neko vreme, ćuteći i sa nekim prisenkom omalovažavanja, razgledala fotografiju Nastasje Filipovne, koju je držala pred sobom u ispruženoj ruci, preko mere i efektno udaljivši je od očiju.\n— Da, lepa je — izgovori ona najzad — čak je veoma lepa. Ja sam je dvaput videla, ali samo izdaleka. Dakle, takvu lepo tu vi cenite? — obrati se ona najedared knezu.\n— Da... takvu... — odgovori knez sa nekim naporom.\n— To jest, baš takvu?\n— Baš takvu.\n— A zašto?\n— Na tom licu... ogleda se velika patnja... — progovori knez kao protiv svoje volje, kao da sam sa sobom govori, a ne da odgovara na pitanje.\n— A možda vi to sad govorite u bunilu — zaključi generalica, pa nadmenim gestom odbaci\nod sebe fotografiju na sto.\nAleksandra je uze, njoj priđe i Adelaida, pa je obe stadoše razgledati. U taj mah se Aglaja opet vrati u salon.\n— Kakva je to sila! — viknu najedared Adelaida, požudno se zagledajući u sliku preko sestrinog ramena.\n— Gle? Kakva sila? — oštro je zapita Lizaveta Prokofjevna.\n— Pa takva lepota je sila — vatreno reče Adelaida — s takvom lepotom možeš ceo svet\npreokrenuti.\nOna se zamišljeno odmače od svojih slikarskih nogara. Aglaja pogleda u sliku samo ovlaš, zažmiri, isturi donju usnu, prođe dalje, pa sede u stranu skrstivši ruke.\nGeneralica zazvoni.\n— Zovite mi ovamo Gavrila Ardalionoviča, on je u kabinetu — zapovedi ona sluzi.\n— Maman! — značajno uskliknu Aleksandra.\n— Hoću dve reči da mu kažem, i dosta! — brzo odseče generalica sprečivši kćerinu dalju zamerku. Bila je očevidno ljuta. — Mi vam, kneže, sve neke tajne imamo! Večno neke tajne! To danas traži nekakva etikecija, glupo! Pa još u takvoj stvari gde treba da ima najviše iskrenosti, jasnosti, časnosti. Otpočinju se nekakvi brakovi, a ne dopadaju mi se ti brakovi...\n— Maman, ta šta vi to? — opet požuri Aleksandra da je zadrži.\n— Šta je tebi, drago ćerko? A tebi se, zar, dopadaju? A što knez to čuje, mi smo prijatelji. Bar ja i on. Bog traži ljude, dobre, naravno, a pakosni i kapriciozni mu ne trebaju; naročito kapriciozni, koji danas odluče jedno, a sutra govore drugo. Razumete li, Aleksandra Ivanovna? ... One, kneže, kažu da sam ja osobenjak, ali ja umem da pravim razliku. Jer srce je glavno, a ostalo je sve koješta. I pamet se, naravno, traži... pa možda je ona još i najvažnija. Ne smej se, Aglaja, ja sebi ne protivrečim: budala sa srcem a bez pameti isto je tako nesrećna budala kao i budala s pameću a bez srca. Stara istina. Ja sam vam, eto, budala sa srcem bez pameti, a ti si budala sa pameću bez srca; i obe smo nesrećne, i obe patimo.\n— A zbog čega ste vi to tako nesrećni, maman? — ne mogade da se uzdrži Adelaida, koja, izgleda, jedina iz sveg društva nije izgubila veselo duševno raspoloženje.\n— Prvo, zbog učenih kćeri — odseče generalica— pošto je već i to jedno sasvim dovoljno, o ostalom nije potrebno ni da pričam. Dosta je bilo pričanja. Baš da vidimo kako ćete vas dve (Aglaju ne računam) s vašom pameću i mnogim pričanjem proći u životu, i da li ćete vi, veleštovana Aleksandra Ivanovna, biti srećni s vašim uvaženim gospodinom? ... A! ... — uskliknu ona ugledavši Ganju gde ulazi — evo ga gde ide još jedan bračni savez. Dobar dan! — odgovori ona na Ganjin pozdrav ne ponudi vši mu da sedne. — Vi stupate u brak?\n— U brak? ... Kako to? ... U kakav brak? ... — mrmljao je zaprepašćeni Gavrilo Ardalionovič. On se strašno zbunio.\n— Zenite li se vi, pitam ja vas, ako, možda, većma volite takav izraz?\n— N-ne... ja ... n-ne — slaga Gavrilo Ardalionovič, a rumen stida preli mu lice. On letimično pogleda u Aglaju, koja je sedela sa strane, pa brzo skide pogled s nje. Aglaja se hladno, pomno i spokojno zagleda u njega ne skidajući oči, i posmatraše njegovu zbunjenost.\n— Ne? Vi rekoste: ne? — uporno ga ispitivaše neumoljiva Lizaveta Prokofjevna — lepo, ja ću da zapamtim da ste mi vi danas, u sredu pre podne, na moje pitanje rekli »ne«, šta je danas: sreda?\n— Cini mi se, sreda, maman — odgovori Adelaida.\n— Nikad dame ne znaju. Koji je datum?\n— Dvadeset sedmi — odgovori Ganja.\n— Dvadeset sedmi? To je dobro u izvesnom pogledu. Zbogom! Vi, izgleda, imate mnogo poslova, a meni je, opet, vreme da se oblačim i da se izvezem; uzmite svoju fotografiju. Predajte moj pozdrav jadnoj Nini Aleksandrovnoj. Do viđenja, dragi kneže! Pa dođi nam češće, a ja ću do stare Bjelokonske naročito svratiti da joj o tebi pričam. I čujte, mili moj: verujem da je vas baš zbog mene bog doveo u Petrograd iz Švajcarske. Vi ćete tu, možda, i\ndrugih poslova imati, ali vi ste, uglavnom, tu zbog mene. Bog je to naročito tako udesio. Do viđenja, mile moje. Aleksandra, dođi još na časak do mene, čedo moje.\nGeneralica izađe. Ganja, preneražen, izgubljen i ozlojeđen uze sa stola fotografiju, pa se sa unakaženim osmehom obrati knezu.\n— Kneže, ja odmah polazim kući. Ako niste izmenili nameru da stanujete kod nas, ja ću vas odvesti, jer vi adresu ne znate.\n— Čekajte, kneže — reče Aglaja podigavši se najednom sa svoje fotelje — da mi napišete što u album. Tata reče da ste krasnopisac. Odmah ću vam ga doneti.\nI ona izađe.\n— Do viđenja, kneže, odoh i ja — reče Adelaida. Ona snažno stište ruku knezu, umiljato mu se osmehnu, pa izađe. Ganju ne pogleda.\n— To ste mi vi — zaškripa zubima Ganja, najedared kidišući na kneza čim svi izađoše — to ste im vi izbrbljali da se ja ženim! — siktaše on brzim polušapatom, sa besnim licem i gnevno sevajući očima — vi, bestidni brbljivče!\n— Uveravam vas da se varate — spokojno mu i pristojno odgovori knez — ja uopšte nisam ni znao da se vi ženite.\n— Vi ste čuli maločas kad je Ivan Fjodorovič rekao da će se večeras sve resiti kod Nastasje Filipovne, pa ste im to rekli! Lažete vi! Jer otkud bi one mogle doznati? I ko bi i m, kog đavola, mogao saopštiti osim vas? Zar mi nije maločas to i baba nagovestila?\n— Vi ćete bolje znati ko im je to mogao kazati, ako vam se čini da su vam što\nnagoveštavale, a ja im o tom ni reči nisam proslovio.\n— Jeste li predali pisamce? A odgovor? — prekide ga Ganja sa grozničavom nestrpljivošču. Ali u tom trenutku vrati se Aglaja te knez ne stiže ništa da mu odgovori.\n— Evo, kneže — reče Aglaja stavivši na stočić svoj album — izaberite jednu stranicu pa mi napišite nešto. Evo vam i pero, sasvim novo. Neće smetati što je čelično? Jer krasnopisci, čula sam, čeličnim perima ne pišu.\nRazgovarajući s knezom, ona kao da ne opažaše da je i Ganja tu. No dok je knez udešavao pero, iznalazio stranicu i spremao se, Ganja priđe kaminu gde je stajala Aglaja, odmah desno od kneza, pa dršćućim glasom, koji se prekidao, izgovori joj skoro u uvo:\n— Jednu reč, samo jednu reč od vas, i ja sam spasen.\nKnez se brzo okrenu, pa se zagleda u oboje. Na licu Ganjinom ogledalo se pravo očajanje; činilo se kao da je te reči izgovorio ne misleći, strmoglavce. Aglaja se zagleda u njega nekoliko trenutaka s potpuno istim spokojnim čuđenjem, kao maločas u kneza, i to njeno spokojno čuđenje, ta nedoumica baš kao usled potpunog neshvatanja onoga što joj se govori, to je u ovaj mah za Ganju bilo strašnije i od najjačeg prezrenja.\n— A šta da vam napišem? — zapita je knez.\n— Pa, evo, odmah ću vam izdiktirati — reče Aglaja okrećući se njemu — jeste li gotovi? Pišite, dakle: »Ja u pazar ne ulazim.« A sad potpišite datum i mesec. De, da vidim.\nKnez joj dodade album.\n— Vanredno! Vi ste to divno napisali, imate odličan rukopis! Hvala vam. Do viđenja, kneže... čekajte — dodade ona, baš kao da se nečega setila — hajdemo, hoću nešto da vam dam za spomen.\nKnez pođe za njom, ali ušavši u trpezariju, Aglaja zastade.\n— Pročitajte to — reče pruživši mu Ganjino pisamce.\nKnez uze pismo pa u nedoumici pogleda u Aglaju.\n— Ja znam da ga vi niste čitali i da vi ne možete biti poverenik tog čoveka. čitajte, hoću da i vi to pročitate.\nPismo je bilo očigledno na brzu ruku pisano:\n»Danas će se odlučiti moja sudbina, vi znate kako. Danas ću morati dati svoju reč — nepovratno. Ja nemam nikakvih prava na vaše učešće, ne smem da imam nikakvih nada, ali nekada ste izgovorili jednu reč, samo jednu reč, i ta reč je obasjala svu crnu noć mog života i postala za mene svetionik. Recite mi sad još jednu takvu reč, pa ćete me spasti od propasti! Recite mi samo — kidaj sve, i ja ću sve prekinuti još danas. O, ta šta je to za vas da to reknete! U toj reči ja molim samo znak vašeg učešća i sažaljenja prema meni, i samo to, samo. I ništa više, ništa! Ja ne smem ni zamisliti kakvu bilo nadu stoga što sam je ja nedostojan. No posle te vaše reči ja ću primiti opet svoju sirotinju, sa radošću ću podnositi svoj očajni položaj. Izići ću u susret borbi, rado ću je primiti, i vaskrsnuću u njoj s novim snagama. Pošaljite mi, dakle, tu reč samilosti (jedino samilosti, kunem vam se!). Ne ljutite se na drzovitost jednog očajnika, na davljenika što se usudio da učini još poslednji napor da se spase od propasti.\nG. I.«\n— Taj čovek uverava — oštro reče Aglaja kad knez dovrši čitanje — da reč »kidajte sve!« mene neće kompromitovati, niti će me ičim obavezati, i sam mi daje o tome, kao što vidite, pismenu garantiju ovim pisamcetom. Obratite samo pažnju na to kako je naivno pohitao da podvuče neke reči i kako grubo tu proviruje njegova potajna misao. On, uostalom, zna: kad bi on prekinuo sve, ali da prekine sam, ne očekujući moju reč, pa čak i ne govoreći mi\no tome, bez ikakve nade na mene, ja bih tada još i izmenila svoja osećanja prema njemu, te bih mu, možda, još i postala prijatelj. On to zna pouzdano! Ali njegova duša je prljava: on zna, a ne rešava se; zna, a ipak traži garantij'u. A da se odluči na poverenje, to on nije kadar. On hoće da mu ja dam, u zamenu za sto hiljada, da se nada na mene. A što se tiče te »pređašnje reči«, koju on u pisamcetu pominje, i koja mu je, tobože, obasjala... Ali on je drzak i bestidan: kod njega je odmah sinula misao o mogućnosti nade; odmah sam to razumela. Od tog doba je počeo da me lovi; pa i sad me, eto, lovi... Nego, dosta o njemu; evo uzmite i vratite mu to pisamce natrag, i to odmah, ovoga časa, čim iziđete iz naše kuće, naravno ne pre.\n— A šta da mu kažem kao odgovor?\n— Ništa, naravno. To mu je najbolji odgovor. Ali vi, izgleda, hoćete da stanujete u njegovoj kući.\n— To mi je maločas sam Ivan Fjodorovič preporučio — reče knez.\n— Onda ga se čuvajte, upozoravam vas. On vam neće oprostiti što ćete mu vratiti to pisamce.\nAglaja lako stište kneževu ruku pa izađe. Lice joj je bilo ozbiljno i sumorno. Ona se čak i ne osmehnu kad mu klimnu glavom na rastanku.\n— Sad ću ja odmah, samo svoj zavežljaj da uzmem — reče knez Ganji — pa ćemo izaći. Ganja nestrpljivo lupi nogom u zemlju. Lice mu se crvenelo od besa. Naposletku obojica izađoše na ulicu, knez sa svojim zavežljajem u ruci.\n— Odgovor! Odgovor! — kidisa na nj Ganja. — šta vam je rekla? Jeste li joj predali pismo? Knez mu ćuteći vrati pismo. Ganja se zaprepasti.\n— Šta? Moje pisamce! — uzviknu on — nije ga ni predao! O, trebalo je da to odmah pomislim! O, prokleti! ... Jasno da ona maločas ništa nije razumela! Ama kako, kako, kako to da niste predali? O, prokleti! ...\n— Izvinite... Naprotiv, meni je odmah pošlo za rukom da predam vaše pismo, još onog časa kad ste mi ga dali i tačno onako kako ste želeli. Ali pismo je, eto, došlo opet do mene stoga što mi ga je Aglaja Ivanovna maločas vratila.\n— Kada? Kada?\n— Tek što sam joj napisao za spomen u album i kad me je pozvala sa sobom. (Čuli ste?) Mi uđosmo u trpezariju, ona mi dade to pisamce, reče mi da ga pročitam, pa mi reče da vam ga vratim ...\n— Da ga pročitate! — prodera se Ganja skoro iz svega glasa — da pročitate! I vi ste ga pročitali?\nI on zastade zapanjen na trotoaru, u tolikoj meri preneražen da je skoro zinuo.\n— Da, pročitao sam ga, maločas.\n— I ona sama, ona vam je dala da ga pročitate? Ona sama?\n— Ona sama, i verujte da ga ja nikad ne bih čitao bez njenog poziva.\nGanja ućuta na časak, pa sa mučnim naporom nešto smišljaše, ali najednom uskliknu:\n— Ne može biti! Ona vam nije mogla reći da ga pročitate. Vi lažete! Vi ste ga sami pročitali!\n— Ja vam istinu kazujem — odgovori knez pređašnjim potpuno mirnim tonom — i verujte mi: meni je veoma žao što to čini na vas tako neprijatan utisak.\n— Ali, nesrećniče, valjda vam je ipak nešto rekla tom prilikom? Nešto mi je tek ipak morala odgovoriti.\n— Da, naravno.\n— Pa govorite, govorite, do đavola!\nI Ganja dvaput lupi o trotoar desnom nogom obuvenom u kaljaču.\n— Tek što sam ga pročitao, ona mi reče da vi to nju hvatate, da ste radi da je kompromitujete te da dobijete od nje nadu, a da posle, na osnovu te nade, bez štete prekinete onu drugu nadu: na sto hiljada ... I još reče: da ste vi to učinili ne cenkajući se s njom, da ste sve sami raskinuli ne tražeći od nje unapred jemstva... ona bi vam, možda, i mogla biti prijatelj ... To je, izgleda, sve. Ali ne, nego još i ovo: kad sam je zapitao, već pošto sam uzeo natrag pisamce, kakav ću vam odgovor dati, onda ona reče da će bez odgovora biti najbolji odgovor, čini mi se da baš tako reče ... Vi sad izvinite ako nisam baš tačno zapamtio njene reči, te vam sad saopštavam kako sam ih sam razumeo.\nNeizmeran gnev obuze Ganju, i neobuzdan bes izbi iz njega.\n— A! dakle, tako! — škrgutaše on — moja pisma se, dakle, kroz prozor bacaju! A! Ona ne pristaje da se cenka, onda ću ja da pristanem. Baš da vidimo! Imam ja mnogo još za sobom... baš da vidimo! U kozji rog ću je sabiti!\nOn je krivio lice, bledeo je, pena mu izbi na usta. Pretio je pesnicom. Tako su išli nekoliko koraka. Pred knezom se nimalo nije ustručavao, kao da je bio sam u svojoj sobi, jer ga gotovo nije smatrao ni za šta. Ali se najednom nečega seti pa dođe k sebi.\n— Ali kad brže vi — obrati se on najedared knezu — kad brže vi (idiote jedan! — dodade u sebi) stekoste toliko poverenje kod nje, za dva časa otkako ste se upoznali? Otkud to najedared?\nUza sve njegove muke samo je još zavist nedostajala. Ona ga sad najednom ujede za samo srce.\n—To vam ja već neću znati da objasnim — odgovori mu knez.\nGanja ga ljutito pogleda.\n— Da nije ona vas u trpezariju pozvala da vam pokloni svoje poverenje? Jer ona je htela nešto da vam pokloni?\n— Pa i ja ne shvatam drukčije nego tako.\n— Ali otkud to najedared, do đavola! šta ste vi to tamo učinili? Cime ste joj se tako dopali? Čujte — uznemiri se on sad iz sve snage (sve je kod njega u tom trenutku bilo nekako nesređeno i kipelo je u neredu, tako da nije mogao misli da pribere) — čujte, biste li vi mogli nekako da se setite pa da mi lepo redom izložite o čemu ste upravo tamo govorili? Svaku reč, od samog početka? Da niste možda šta primetili, da li se sećate?\n— O, još te kako mogu — odgovori mu knez. — Od samog početka... čim sam ušao i upoznao se, odmah smo počeli da govorimo o Švajcarskoj.\n— Ah, do đavola sa Švajcarskom.\n— Zatim o smrtnoj kazni ...\n— O smrtnoj kazni?\n— Da, povodom jedne stvari... Zatim sam im pričao kako sam proveo tamo tri godine, i jedan slučaj sa jednom sirotom seljankom ...\n— A, bestraga joj glava ... toj sirotoj seljanki! Dalje! — kidao se Ganja u nestrpljenju.\n— Zatim kako mi je Šnajder kazao svoje mišljenje o mom karakteru pa me naterao ...\n— Do vraga s tim vašim Šnajderom, pljujem ja na njegovo mišljenje! Dalje!\n— Dalje, nekako uz reč, ja počeh da govorim o likovima, to jest o izrazima pojedinih lica, i rekoh da je Aglaja Ivanovna skoro isto tako lepa kao i Nastasja Filipovna. Pa sam se, eto, tu slučajno izgovorio o fotografiji...\n— Ali im niste ispričali, vi im niste ispričali sve ono što ste malopre čuli u kabinetu? Niste? A?\n— Pa, evo, ponavljam, nisam.\n— Pa otkud ona, do đavola ... Ah! A da nije Aglaja pokazala pisamce staroj ?\n— U tom pogledu vas mogu potpuno umiriti da joj nije pokazala. Ja sam sve vreme tu bio, a nije imala ni vremena za to.\n— Ali možda vi niste sve dobro primetili... O, idiote pro-kle-ti! — izvali on već potpuno van sebe — pa on ne zna ništa ni da ispriča čestito!\nGanja, počevši jednom da grdi i ne nailazeći na otpor, malo-pomalo pređe svaku granicu, kao što uvek biva kod nekih ljudi. Još malo pa bi možda počeo i da pljuje, u tolikoj meri je\nbio pobesneo. Ali baš zbog tog besnila je i zaćoravio; inače bi on odavno bio obratio pažnju na to da je taj »idiot«, koga on takvim smatra, nekako i suviše brzo i fino umeo po-nekad sve da shvati i neobično tačno da ispriča. Ali najedared se desi nešto neočekivano.\n— Moram vam primetiti, Gavrilo Ardalioniču — reče najedared knez — da sam ja pre zbilja bio toliko bolestan da sam bio skoro idiot; ali sad sam već odavno ozdravio, pa mi je stoga malo neprijatno kad me ko naziva idiotom ovako u oči... I premda vas čovek može i izviniti, uzevši u obzir vaše neuspehe, ali vi ste me u svojoj ljutini već dvaput izgrdili. Ja to nikako ne želim, naročito još ovako, od prve, kako vi činite, pa pošto smo, evo, sad na raskršću, zar ne bi bilo bolje da se rastanemo: vi pođite desno svojoj kući, a ja ću levo. Imam dvadeset pet rubalja, pa ću jamačno naći negde kakav hotel.\nGanja se strašno zbuni, pa čak i pocrvene od stida što je tako najednom priklopljen.\n— Izvinite, kneže — vatreno viknu on, najedared izmenivši svoj svadljiv ton u neobičnu učtivost — tako vam boga, izvinite! Vi vidite u kakvoj sam sad neprilici! Vi još skoro ništa ne znate, ali kad biste znali sve, vi biste me jamačno makar malo izvinili; premda, priznajem, meni se ne može oprostiti...\n— O, ja i ne tražim da mi se vi tako mnogo izvinjavate — pohita da mu odgovori knez. — Jer ja vidim da je vama veoma teško, te se stoga tako i pravdate. No, hajdemo sad vašoj kući. Ja sa zadovoljstvom ...\n»Ne, njega ja sad ovako ne smem pustiti«, pomisli u sebi Ganja, ljutito se putem zagledajući u kneza, »ovaj majstor je sad ispipao od mene sve, pa posle najednom skinuo masku... To nešto mora da znači. Pa lepo, i to ćemo videti! Sve će se to razjasniti, sve, sve! I to još danas!«\nOni već stajahu pred samom kućom.\n4.8 VIII\n:Ganječkin stan se nalazio na drugom spratu do kojeg su vodile veoma čiste, svetle i široke stepenice, i sastojao se iz šest ili sedam soba i sobičaka, istina vrlo običnih ali ne sasvim prema džepu činovnika koji ima porodicu i čija plata iznosi ma i dve hiljade rubalja godišnje. No taj je stan bio namenjen za izdavanje samcima sa hranom i poslugom, i Ganja\ni njegova porodica stanovali su u njemu tek od pre dva meseca, na najveći jad samoga Ganje, a na navaljivanje i molbe Nine Aleksandrovne i Varvare Ardalionovne, koje su, sa svoje strane, želele da i one što privređuju, te da koliko-toliko povećaju porodične prihode.\nGanja se na to mrgodio i to držanje samaca nazivao je nepristojnošću. On poče posle toga skoro da se stidi u društvu, gde je bio naučio da se pojavljuje kao mlad čovek sa izvesnim bleskom i budućnošću. Svi ti ustupci sudbini i sva ta neprijatna teskoba — sve su to bile njegove duboke duševne rane. Od nekog vremena njega poče svaka sitnica da jedi neizmerno i nesrazmerno, te ako je još pristajao da za neko vreme popušta i trpi, to je bivalo samo stoga što se već rešio da sve to izmeni i preudesi u najskorijem vremenu. A, međutim, baš ta izmena i taj izlaz na kom se on bio zaustavio bili su ne mali zadatak, takav zadatak čije je predstojeće rešenje pretilo da bude puni je briga i mučni je od svega što je dotle bilo.\nStan je delio na dvoje jedan hodnik, koji je počinjao odmah iz predsoblja. S jedne strane hodnika nalazile su se tri sobe koje su bile određene za izdavanje »naročito preporučenim« stanarima. Osim toga, sa iste strane hodnika, na samom kraju njegovom, kod kuhinje, nalazila se četvrta, najmanja sobica, u kojoj je živeo sam penzionisani general Ivolgin, otac porodice, i spavao na jednom širokom divanu, a morao da ulazi i izlazi iz stana kroz kuhinju i preko sporednih stepenica.\nU istoj sobici živeo je i trinaestogodišnji brat Gavrila Ardalionoviča, gimnazist Kolja. I on je bio prinuđen da živi u toj teskobi, da uči, da spava na drugom, oveštalom, uzanom i kratkom divančiću, na pocepanom čaršavu, i što je najgore, da dvori i pazi oca, koji sve više nije mogao bez toga da bude. Knezu Miškinu odrediše srednju od tri sobe; u prvoj desno živeo je Ferdiščenko, a treća levo bila je još prazna. No Ganja je pre svega odveo kneza u po¬rodičnu polovinu stana. Ta se porodična polovina sastojala iz salona koji bi se, kad zatreba, pretvarao u trpezariju; zatim iz gostinske sobe koja je inače bila gostinska samo izjutra, a uveče bi se pretvarala u Ganjin kabinet i njegovu spavaću sobu, i, najzad, iz treće sobe, teskobne i uvek zatvorene: to je bila spavaća soba Nine Aleksandrovne i Varvare Ardalionovne.\nJednom reči, sve je u tom stanu bilo stešnjeno i zbijeno. Ganja je samo krišom škrgutao zubima; on je i bio i želeo da bude učtiv prema materi, ali se već na prvi pogled kod njih moglo primetiti da je on veliki despot u porodici.\nNina Aleksandrovna nije bila u gostinskoj sobi sama: s njom je sedela i kći Varvara Ardalionovna. Obe su se zanimale nekakvim vezom i razgovarale s gostom Ivanom Petrovičem Pticinom. Nina Aleksandrovna je izgledala kao žena od svojih pedeset godina, imala je suvonjavo, potamnelo lice i bila je strašno modra ispod očiju. Izgled joj je bio bolan i čisto kao ojađen, ali lice i pogled behu dosta prijatni, čim bi progovorila, odmah bi se uočio njen karakter: ozbiljan i pun pravog dostojanstva. Kraj sveg tužnog izgleda, u njoj se osećala čvrstina, pa čak i odlučnost. Obučena je bila neobično skromno, u nečem zagasitom, i sasvim kao starica, ali njeni maniri, razgovor i sve njeno držanje odavahu ženu koja se kretala i u boljem društvu.\nVarvara Ardalionovna bila je devojka od jedno dvadeset tri godine, srednjeg stasa, prilično mršava, lica ne baš vrlo lepa, ali takva koje je krilo u sebi tajnu da se dopadne i bez lepote i da do strasti osvoji čoveka. Ona je veoma ličila na majku, čak je bila skoro tako isto i odevena usled toga što nikako nije volela da se gizda. Pogled njenih sivih očiju mogao bi ponekad biti vrlo veseo i umiljat da nije bivao ponajčešće ozbiljan i zamišljen, neki put čak i suviše, naročito u poslednje vreme.\nČvrstina i odlučnost ogledale su se i na njenom licu, ali je bilo očigledno da je ta odlučnost mogla da bude još energičnija i preduzetnija nego kod matere. Varvara Ardalionovna bila je prilično prgava, i njen brat se ponekad čak i bojao te prgavosti. A bojao se i gost Ivan Petrovič Pticin, koji je u ovaj mah k njima došao u posetu. To je bio dosta mlad čovek, od svojih trideset godina, skromno ali elegantno odeven, sa prijatnim, no nekako i suviše solidnim manirima. Njegova kestenjasta bradica pokazivala je da taj čovek nije činovnik. On je znao da razgovara pametno i zanimljivo, ali je inače većinom ćutao. Uopšte, činio je prijatan utisak.\nOn očevidno nije bio ravnodušan prema Varvari Ardalionovnoj i nije krio svoja osećanja. Varvara Ardalionovna se držala prema njemu prijateljski, ali na izvesna njegova pitanja još je oklevala da odgovori, čak ih nije ni volela. No ona Pticina ipak nije potpuno odbila. Nina\nAleksandrovna je bila prema njemu ljubazna, a u poslednje vreme počela je da mu ukazuje\ni poverenje. Poznato je, uostalom, bilo da on stiče novac dajući ga na kratkoročne zajmove uz visoku kamatu i manje-više sigurnu zalogu. S Ganjom je bio u velikom prijateljstvu.\nNa iscrpnu, ali nekako isprekidanu preporuku Ganjinu (koji se vrlo hladno pozdravi s materom, nikako se ne pozdravi sa sestrom, i odmah nekuda odvede iz sobe Pticina), Nina Aleksandrovna reče knezu nekoliko ljubaznih reči i naredi Kolji, koji zaviri u sobu, da ga odvede u srednju sobu. Kolja je bio dečak vesela i prilično mila lica, sa poverljivim i prostosrdačnim manirima.\n— A gde su vam stvari? — zapita on uvodeći kneza u sobu.\n— Ja imam samo zavežljaj ... Ostavio sam ga u predsoblju.\n— Odmah ću vam ga doneti. Sva naša posluga je kuvarica i Matrona, tako da i ja u kući pomažem. Varja vodi nadzor nad svim i večito je nešto ljuta. Ganja kaže da ste vi danas došli iz Švajcarske.\n— Da.\n— Je li lepo tamo u Švajcarskoj ?\n— Vrlo.\n— Planine?\n— Da.\n— Odmah ću vam doneti vaše stvari.\nUđe Varvara Ardalionovna.\n— Matrona će vam sad presvući postelju. Imate li vi kufer?\n— Ne, samo jedan zavežljaj! Otišao je vaš brat da ga donese.\n— Nema tamo nikakvog zavežljaja, osim ovog paketića; gde ste ga ostavili? — zapita ga Kolja vrativši se opet u sobu.\n— Sem toga ništa i nemam — reče knez uzimajući svoj zavežljaj.\n— A-a! A ja pomislio da vam ga nije odneo Ferdiščenko.\n— Ne brbljaj koješta! — strogo mu reče Varja, koja je i sa knezom govorila vrlo suvo i samo koliko se moralo učtivo.\n— Chere Babette, ti bi mogla biti i malo pažljivija prema meni, ja nisam Pticin.\n— Tebe lemati treba, Kolja, toliko si glup ... Kad god vam što zatreba, uvek se obraćajte Matroni; ručak je u četiri i po. Možete, ako hoćete, ručavati zajedno sa nama, a možete i u svojoj sobi... kako vam je po volji. Hajdemo, Kolja, nemoj da smetaš.\n— Hajdemo, odlučni karakteru! Izlazeći, oni sretoše Ganju.\n— Je li otac kod kuće? — zapita Ganja Kolju, i na potvrdni odgovor prišapnu mu nešto na uvo.\nKolja klimnu glavom pa izađe za Varvarom Ardalionovnom.\n— Dve reči, kneže, zaboravio sam da vam kažem zbog onih... stvari. Jedna mala molba: učinite ljubav, ako vam to samo neće pasti mnogo na teret, ne pričajte ni ovde o onome što sam sad sa Aglajom imao, niti, pak, onde o ovome što ovde vidite; jer ovde ima ... skarednosti dosta. Uostalom, marim ja! ... Ali se bar još za danas uzdržite.\n— Uveravam vas da sam ja mnogo manje brbljao no što vi mislite — reče knez sa izvesnom ljutnjom na Ganjine ukore.\nOdnosi se među njima očevidno pogoršavahu.\n— A ja sam već dovoljno danas od vas progutao. Jednom reči, molim vas.\n— Još i ovo imajte na umu, Gavrilo Ardalionoviču: čime sam ja malopre bio vezan, i zašto da nisam smeo pominjati onu sliku? Vi me za to uopšte niste molili.\n— Ih, kakva je ovo bedna soba — primeti Ganja prezrivo pogledajući oko sebe — mračna i gleda u dvorište. U svakom pogledu ste u nevreme došli... Najposle, šta me se tiče, ja ne izdajem stanove!\nPticin zaviri u sobu i zovnu Ganju; ovaj brzo ostavi kneza pa izađe, mada je još nešto hteo da kaže, ali se očevidno ustručavao i baš kao da se stideo da počne; i sobu je izgrdio baš kao zato što se zbunio zbog nečega.\nTek što se knez umio i stigao da koliko-toliko dovede u red svoju toaletu, opet se vrata otvoriše a na njima se pojavi jedno novo lice.\nTo je bio gospodin tridesetih godina, povišeg rasta, širok u ramenima, sa ogromnom kudravom riđom glavom. Lice mu je bilo mesnato i rumeno, usne podebele, nos širok i pljosnat, oči malene, urasle u salo i podrugljive, i kao da su stalno podmigivale. U celini, sve to izgledaše dosta drsko. Odelo prilično prljavo.\nOn s početka otvori vrata taman toliko da može glavu promoliti. Promoljena glava jedno pet sekundi osmatraše sobu, zatim se vrata stadoše polako otvarati, sva se pojava ukaza na pragu, ali gost još ne ulažaše, nego i dalje s praga žmireći osmatraše kneza. Najzad zatvori za sobom vrata, priđe bliže, sede na stolicu, kneza snažno uze za ruku, pa ga posadi ukoso od sebe na divan.\n— Ferdiščenko — reče on zagledajući se knezu u lice pomno i uporno.\n— No, pa šta? — odgovori knez skoro prsnuvši u smeh.\n— Stanar — izgovori opet Ferdiščenko zagledajući se kao i pre.\n— Želite da se upoznate?\n— Eeh! — progovori gost nakostrešivši kosu, i uzdahnuvši, pa poče da se zagleda u suprotni ugao. — Imate li vi što para? — zapita on najedared obrativši se knezu.\n— Malo.\n— Koliko?\n— Dvadeset pet rubalja.\n— Pokažite mi ih.\nKnez izvadi iz džepa od prsluka banknotu od dvadeset pet rubalja, pa je dade Ferdiščenku. Ovaj je razvi, pogleda je, zatim prevrnu na drugu stranu, pa je diže spram svetlosti.\n— Prilično čudnovato — progovori on čisto zamišljeno — što tako da gube boju? Te od dvadeset pet neki put strašno potamne, a neke, naprotiv, sasvim izblede. Evo je.\nKnez uze svoju novčanicu. Ferdiščenko ustade sa stolice.\n— Došao sam da vas upozorim: prvo, na zajam da ne dajete, jer ja ću vam neizostavno tražiti.\n— Dobro.\n— Mislite li vi tu da plaćate?\n— Mislim.\n— A ja ne mislim; hvala lepo. Ja sam tu odmah desno od vas, jeste li videli? Gledajte da mi često ne dolazite; a ja ću k vama doći, ne brinite. Jeste li videli generala?\n— Nisam.\n— A niste ga ni čuli?\n— Naravno da nisam.\n— E, vi ćete ga videti i čuti, a osim toga, on čak i od mene traži pare na zajam! Avis au lecteur. Zbogom ostajte. Zar je mogućno živeti s takvim prezimenom kao što je Ferdiščenko? A?\n— A što da ne?\n— Zbogom.\nI on pođe ka vratima. Knez posle doznade da je taj gospodin, baš kao iz neke obaveze, uzeo na sebe da zaprepašćuje svet svojom originalnošću i veselošću, ali nekako nije uspevao u tome. Na neke je on činio čak i neprijatan utisak, zbog čega je iskreno bio tužan, ali svoje uloge ipak nije hteo da se okane. Na vratima mu nekako pođe za rukom da popravi utisak sudarivši se s jednim gospodinom. Propustivši tog novog i knezu nepoznatog gosta u sobu, on nekoliko puta, upozoravajući na njega, podmignu na nj odzadi, te tako ode ipak sa nekim dostojanstvom.\nNovi gospodin bio je visoka stasa, svojih pedeset pet godina, ili čak nešto više, dosta gojazan, sa vrlo crvenim, mesnatim i opuštenim licem oivičenim gustim sedim zaliscima, sa brkovima i velikim, prilično izbuljenim očima. Po izgledu bio bi dosta stasit da se na njemu nije opažalo nešto omlitavelo, pohabano, čak i prljavo. Obučen je bio u stari redengot, gotovo sa pocepanim laktovima. Košulja mu je takođe bila masna i prljava — potpuno domaća.\nOd njega se osećao jak zadah rakije, ali držanje mu je bilo upadljivo, malo kao prostudirano i sa očevidnom surevnjivom željom da iznenadi svojim dostojanstvom. Taj gospodin se polako približi knezu, sa ljubaznim osmehom, ćuteći ga uze za ruku, i zadržavši je u svojoj, neko vreme mu se zagledaše u lice baš kao upoznavajući poznate crte.\n— On je! On je! — progovori on polako, ali svečano — kao živ. Čujem neprestano kako pominju poznato i milo ime, pa se setih nepovratne prošlosti... Knez Miškin?\n— Tako je.\n— General Ivolgin, penzionisan i nesrećan. Vaše i očevo ime, ako smem moliti?\n— Lav Nikolajevič.\n— Tako, tako! Sin moga prijatelja, mogu reći druga iz detinjstva, Nikolaja Petroviča?\n— Moj se otac zvao Nikolaj Lavovič.\n— Lavovič — popravi se general, ali ne žureći se, nego potpuno pouzdan baš kao da on to ni najmanje nije zaboravio, nego se samo malo pomeo u govoru. On sede, pa opet uzevši kneza za ruku, posadi ga pored sebe. — Ja sam vas na rukama držao.\n— Zbilja? — zapita ga knez — moj otac je već pre dvadeset godina umro.\n— Da, dvadeset godina, dvadeset godina i tri meseca. Zajedno smo školu učili; ja sam pravo u vojnu službu...\n— Pa i otac je bio u vojnoj, potporučnik u vasiljevskom puku.\n— U bjelomirskom. Premeštaj u bjelomirski desio se skoro uoči smrti. I ja sam bio tako u garnizonu i blagoslovio sam ga na putu u večnost. Vaša mama...\nGeneral zastade kao od neke tužne uspomene.\n— I ona je posle pola godine umrla od nazeba — reče knez.\n— Nije od nazeba. Nije od nazeba, verujte meni starcu. Ja sam tu bio, ja sam i nju sahranio ... Od žalosti za svojim knezom, a ne od nazeba. Da, sećam se kneginje! Mladost. Zbog nje ja i knez, dobri drugovi iz detinjstva, umalo što se ne pobismo.\nKnez poče da sluša već sa izvesnim nepoverenjem.\n— Ja sam strasno bio zaljubljen u vašu roditeljku, još kad je verenica bila, verenica mog pobratima! Knez to primeti, i prenerazi se. Dolazi k meni izjutra u sedam časova, budi me. Oblačim se zaprepašćen; ćutanje sa obe strane; ja sve razumedoh. Vadi iz džepa dva pištolja. Da gađamo jedan u drugog odvojeni samo jednom maramom. Bez sekundanata. Jer čemu sekundanti kad posle pet minuta šaljemo jedan drugog u večnost? ... Napunismo pištolje, rastegosmo maramu, zauzesmo položaj, naslonismo pištolje jedan drugom na srce, a zagledali se jedan drugom u lice. Najedared nam obojici briznuše suze iz očiju, obojici nam zadrhtaše ruke, obojici, obojici, najedared! No posle toga, naravno, zagrljaji i uzajamno nadmetanje u velikodušnosti. Knez viče: tvoja je, ja vičem: tvoja je! Jednom reči... jednom reči... hoćete li vi tu kod nas ... i da stanujete?\n— Da, za neko vreme, možda — progovori knez čisto malo zamuckujući.\n— Kneže, mama vas zove jedan čas do nje — viknu Kolja, koji proviri na vrata. Knez se već pridiže da pođe, ali general metnu desnu ruku na njegovo rame pa ga prijateljski opet prignu k divanu.\n— Kao pravi prijatelj vašeg oca, želim da vam unapred obratim pažnju — reče general — ja sam, vi i sami vidite, ja sam rđavo prošao u životu zbog tragične katastrofe, ali bez suda! Nina Aleksandrovna je retka žena. Varvara Ardalionovna, moja kći, retka je kći. I usled izvesnih prilika izdajemo samcima sobe, nečuven pad! Meni, koji sam trebao da postanem general-gubernator! ... ali nama ćete biti uvek dobrodošli! A, međutim, kod mene je u kući tragedija.\nKnez pogleda upitno i sa velikom radoznalošću.\n— Sprema se brak, i to redak brak. Brak između sumnjive žene i jednog mladog čoveka koji bi mogao biti i kamerjunker. I ta žena ima sada da uđe u kuću u kojoj su moja kći i moja žena! Ali dok je mene živog, ona neće ući u ovaj dom! Leći ću na prag, pa ako hoće, nek me preskoči! ... S Ganjom ja sad skoro i ne govorim, izbegavam i da se sretnemo. Ja vas naročito upozoravam, no ako budete stanovali kod nas, svejedno, i tako ćete postati svedok. Ali vi ste sin moga prijatelja, i ja sam u pravu da se nadam ...\n— Kneže, budite dobri, svratite jedan čas k meni u salon — pozva kneza Nina Aleksandrovna, koja se već i sama pojavi na vratima.\n— Zamisli, mila — viknu general — mi tu pronađosmo da sam ja kneza kad je bio mali na rukama nosio.\nNina Aleksandrovna s prekorom pogleda u generala i ispitivački u kneza, ali ni reči ne reče. Knez izađe za njom; no tek što dođoše u salon i sedoše, i tek što Nina Aleksandrovna poče vrlo brzo i na pola glasa nešto knezu da kazuje, kad najedared general dopade i sam u salon. Nina Aleksandrovna odmah oćuta, pa se očigledno ljutita naže nad svoj vez.\nGeneral možda i primeti da se ona ljuti, ali je i dalje stajao u najizvrsnijem duševnom raspoloženju.\n— Sin moga prijatelja! — viknu on obraćajući se Nini Aleksandrovnoj — i to tako iznenada! Ja sam odavno prestao i da mislim o tome. Ali, mila moja, a zar se ti ne sećaš pokojnog Nikolaja Lavoviča? Ti si ga još zatekla ... U Tveru?\n— Ja se ne sećam Nikolaja Lavoviča. Je li to vaš otac? — zapita ona kneza.\n— Moj otac, ali on je umro, čini mi se, ne u Tveru, no u Jelisavetgradu — oprezno primeti knez generalu. — Ja sam čuo od Pavliščeva ...\n— U Tveru — ponovi general. — Pred samu smrt bio je premešten u Tver, i čak još pre no što se i razboleo. Vi ste bili još sasvim mali te niste mogli upamtiti ni premeštaj ni putovanje; a Pavliščev se mogao i prevariti, premda je bio izvrstan čovek.\n— A vi ste i Pavliščeva znali?\n— Redak je to bio čovek, ali ja sam lično bio svedok... Ja sam ga blagoslovio na samrtnom odru...\n— Pa moj je otac umro pod sudom — primeti knez opet — premda ja nikad nisam mogao doznati zašto upravo; on je umro u bolnici...\n— O, to je bilo zbog slučaja redova Kolpakova, i, bez sumnje, sud bi pustio kneza.\n— Tako? Vi to pouzdano znate? — zapita knez sa naročitim ljubopitstvom.\n— Pa, naravno! — viknu general. — Sud je završio posao ništa ne rešivši. Jer je to bila jedna nemoguća optužba. Stvar, može se reći, tajanstvena; umire kapetan Larionov, četni komandir; knez bude privremeno postavljen za vršioca dužnosti; lepo. Redov Kolpakov učini krađu, kažu da je ukrao čizme svog druga, i propije; dobro. Knez, imajte na umu, to je bilo u prisustvu narednika i kaplara, izgrdi na pasje ime Kolpakova i pripreti mu šibama. Vrlo dobro. Kolpakov ode u kasarnu, leže na dušek i posle četvrt časa umre. Dobro, ali je slučaj neočekivan, skoro nemogućan. ... Sad kako bilo, Kolpakova sahranjuju; knez podnosi raport; i zatim Kolpakova brišu iz spiska. Rekao bi čovek: kud ćeš bolje?... Ali ravno posle pola godine, na brigadnoj smotri, redov Kolpakov, kao da ništa i nije bilo, javlja se u trećoj četi drugog bataljona novozemljanskog pešadijskog puka, iste brigade, iste divizije.\n— Kako to? — upita preneraženi knez.\n— To nije tako bilo, to je zabluda! — obrati mu se najedared Nina Aleksandrovna, skoro tužno se zagledavši u njega. — Mon mari se trompe.\n— Ali, mila moja, se trompe je lako reći, ali pokušaj-de ti sama da odgonetneš takav slučaj! Svi se preneraziše. I ja bih prvi rekao qu'on se trompe Ali na žalost, ja sam sam bio svedok i učestvovao sam u komisiji. Sva suočavanja pokazaše da je to onaj isti redov Kolpakov koji je pre pola godine sahranjen sa uobičajenom paradom i uz dobovanje bubnjeva. Slučaj zbilja redak, skoro nemogućan, priznajem, ali...\n— Tata, postavljeno vam je da ručate — reče Varvara Ardalionovna ušavši u sobu.\n— A, to je divno, vanredno! A bogami sam i ogladneo... Ali taj slučaj je, može se reći, čak psihološki ...\n— Supa će vam se ohladiti — nestrpljivo reče Varja.\n— Odmah, odmah — mrmljaše general izlazeći iz sobe — i kraj svega docnijeg istraživanja...\n— čulo se još u hodniku.\n— Vi ćete morati često štošta kroz prste progledati Ardalionu Aleksandroviču ako kod nas\nostanete — reče Nina Aleksandrovna knezu — nego, on vam neće mnogo dosađivati; on ruča sam. Jer, priznajte i sami, svako od nas ima svojih slabih strana i svoje ... naročite crte; kod nekih ih je možda još i više no kod onih na koje se svet navikao da prstom pokazuje... Nego, samo ću vas jedno veoma moliti: ako vam se moj muž neki put obrati s molbom radi plaćanja za stan, recite mu da ste platili meni. To jest, kad biste baš i Ardalionu\nAleksandroviču platili, to bi vam se opet priznalo kao plaćeno, no ja vas jedino zbog\ntačnosti molim ... šta je to, Varja?\nVarja se vrati u sobu pa ćuteći predade materi fotografiju Nastasje Filipovne. Nina Aleksandrovna uzdrhta, pa s početka kao sa strahom, a posle sa gorkim osećanjem koje ju je pritiskivalo razmatraše fotografiju neko vreme. Najzad upitno pogleda u Varju.\n— To mu je danas poklon od nje l ično — reče Varja — a doveče se ta njihova stvar konačno rešava.\n— Večeras! — čisto kao u očajanju ponovi na pola glasa Nina Aleksandrovna — pa šta možemo? Tu sad već nikakve sumnje nema, a ni nada nam ne preostaje: tom fotografijom je ona sve rekla ... A je li ti to baš on pokazao? — dodade ona čudeći se.\n— Vi znate da skoro čitav mesec ne govorimo. Nego, Pticin mi je sve ispričao, a fotografija\nje tamo kod stola na podu ležala, pa sam je podigla.\n— Kneže — obrati mu se najedared Nina Aleksandrovna — htela sam da vas zapitam (zato sam vas, upravo, i zamolila da dođete ovamo), znate li vi odavno moga sina? On, kanda, reče da ste vi tek danas odnekud doputovali.\nKnez joj ispriča ukratko o sebi izostavivši veću polovinu. Nina Aleksandrovna i Varja ga saslušaše.\n— Ja tu ne istražujem nešto o Gavrilu Ardalionoviču raspitujući se kod vas — primeti Nina Aleksandrovna — ne treba da se varate u tom pogledu. Jer ako i postoji nešto o čemu ne može on sam da mi prizna, to ni ja neću da doznajem mimo njega. Ovo sad samo zato pitam što je maločas Ganja pred vama, i posle kad ste vi bili otišli, na moje pitanje o vama odgovorio: »On sve zna, ne treba se ustručavati!« šta to znači? Upravo, volela bih da znam u kojoj meri...\nTu najedared uđoše Ganja i Pticin; Nina Aleksandrovna odmah ućuta. Knez ostade na stolici kraj nje, a Varja ode u stranu. Fotografija Nastasje Filipovne ležaše na vrlo istaknutom mestu, na stočiću za rad Nine Aleksandrovne, pravo pred njom. Ganja, kad je spazi, namršti se, Ijutito je zgrabi sa stola pa je baci na svoj pisaći sto, koji je stajao na drugom kraju sobe.\n— Danas, Ganja? — zapita ga najedared Nina Aleksandrovna.\n— Šta danas? — trže se Ganja, pa najedared nasrnu na kneza. — A, razumem, vi ste već tu! ... Ama šta je vama, najzad? Da nije to možda kakva bolest? Ne možete da se uzdržite? Razumejte već jednom, vaša svetlosti...\n— Tu sam ja kriv, Ganja, a ne ko drugi — prekide ga Pticin. Ganja ga upitno pogleda.\n— Tako je i bolje, Ganja, tim pre što je to sa jedne strane svršeno — promrmlja Pticin, pa, otišavši u stranu, sede kod stola, izvadi iz džepa nekakvu hartijicu ispisanu pisaljkom, pa je stade pomno razgledati. Ganja stajaše natmuren i uzbuđen iščekivaše porodičnu scenu. Da se knezu izvini, to mu ni na pamet ne padaše.\n— Ako je sve svršeno, onda je Ivan Petrovič, naravno, u pravu — reče Nina Aleksandrovna\n— ne mrgodi se, molim te, i nemoj da padaš u vatru, Ganja, ja te ni o čemu neću ispitivati ako ti sam nećeš da kažeš, i uveravam te da sam se potpuno pokorila. Učini mi dobrotu, ne ljuti se.\nOna to izgovori ne dižući glavu s rada i, rekao bi čovek, vrlo mirno. Ganja se čudio, ali je oprezno ćutao i gledao u majku očekujući da se ona još bolje izjasni. Jer, sve te domaće scene njega su skupo stajale. Nina Aleksandrovna primeti tu opreznost, pa sa gorkim osmehom dodade:\n— Ti još neprestano sumnjaš i ne veruješ mi; ne brini se; neće biti ni suza ni molbi, kao pre, bar što se mene tiče. Moja je sad sva želja to da nam ti budeš srećan, i ti to znaš. Ja sam se izmirila sa sudbinom, ali moje će srce biti uvek s tobom, a ostali mi zajedno, a razišli se. Razume se, odgovaram samo za sebe; ti ne možeš to zahtevati od sestre ...\n— A, opet ona! — viknu Ganja gledajući podrugljivo i s mržnjom u sestru. — Mamice! Kunem vam se evo opet na ono o čemu sam vam jednom već dao reč: niko se i nikad neće smeti usuditi da vas zapostavlja dok sam ja tu, dok sam ja živ! Ma o kom da je reč, ja ću energično zahtevati da se vama ukazuje potpuno poštovanje, ma ko prešao naš prag ... Ganja se tako obradovao da je skoro pomirljivo, skoro nežno gledao u mater.\n— Ja se ništa za sebe nisam ni bojala, Ganja, ti znaš; ja se to nisam zbog sebe brinula i namučila sve ovo vreme; čujem da će se kod vas sve večeras svršiti. Dakle, hoće li se zbilja svršiti?\n— Večeras, kod nje, ona mi je obećala da će se izjasniti da li pristaje ili ne — odgovori Ganja.\n— Mi smo skoro tri nedelje izbegavali da govorimo o tome, i to je bilo bolje. A sada, kad je sve već svršeno, ja ću samo jedno dozvoliti sebi da pitam: kako je ona mogla dati svoj pristanak pa ti još i svoju sliku pokloniti kad je ti ne voliš? Pa zar ćeš ti nju takvu ... takvu ...\n— Kakvu, iskusnu, je li?\n— Nisam htela to da kažem. I zar si ti u tolikoj meri mogao da joj zaseniš oči? ...\nNeobična jetkost oseti se najednom u tom pitanju. Ganja zastade, zamisli se za trenutak pa, ne krijući svoj podsmeh, reče:\n— Vi ste se opet zaneli, mamice, opet niste mogli da se uzdržite, i tako je kod vas svagda sve počinjalo pa posle rasplamsavalo. Vi ste rekli: neće biti ni ispitivanja ni prebacivanja, pa ona su već počela! Bolje da to ostavimo; bogami, da ostavimo; bar ste imali nameru ... Ja vas nikad i ni za šta neću ostaviti. Svaki drugi bi od takve sestre u najmanju ruku pobegao: pogledajte je samo kako me seče pogledom! Ostanimo na tome! Ja sam se već tako bio obradovao ... I otkud znate da ja obmanjujem Nastasju Filipovnu? A što se tiče Varje, kako hoće, i dosta. Sad je već sasvim dosta!\nGanja se pri svakoj reči sve više žestio i besciljno je koračao po sobi. Takvi razgovori odmah su se pretvarali u bolno mesto za sve članove porodice.\n— Ja sam već rekla: ako ona ovamo uđe, onda ću ja otići, pa ću tu reč i održati —reče Varja.\n— Iz jogunstva! — viknu Ganja — pa ti se samo iz jogunstva i ne udaješ! Što frčeš na mene? Marim ja, Varvara Ardalionovna, ako želite, izvolite već ovog časa izvršiti svoju nameru. Tu\nste mi se već popeli! Šta! Pa vi hoćete da nas već ostavite, kneže! — viknu on knezu primetivši da se on diže s mesta.\nU Ganjinom glasu već se osećao onaj stupanj ozlojeđenosti u kome čovek skoro i sam uživa u ozlojeđenosti, predaje joj se bez ikakvog obuzdavanja, i maltene sa sve jačim uživanjem, pa ma kud ga ona odvela. Knez se okrenu u vratima da mu nešto odgovori, ali videvši po bolnom izrazu lica svog uvredioca da je tu nedostajala samo ona jedna kaplja koja će da prepuni sud, on se okrenu pa izađe ćuteći. Posle nekoliko trenutaka ču po odjeku u sobi da je razgovor posle njegovog odlaska postao još bučniji i slobodniji.\nOn prođe kroz salon u predsoblje da dospe u hodnik, a iz njega u svoju sobu. Prolazeći pored izlaznih vrata na stepenice, on ču i primeti da se iza vrata neko muči iz sve snage da zazvoni u zvonce, ali na zvoncetu mora da se nešto pokvarilo: ono se samo jedva primetno trzalo, ali zvuka nije davalo. Knez povuče rezu, otvori vrata i koraknu nazad preneražen — pred njim je stajala Nastasja Filipovna. On je odmah poznade po slici. Oči joj sevnuše Ijutito kad ga ugleda; ona brzo pođe u predsoblje odgurnuvši ga s puta ramenom i ljutito zbacivši sa sebe bundu:\n— Kad si već lenj da to zvonce opraviš, a ti bar sedi tu u predsoblju, kad neko kuca ... No, eto sad si mi i bundu ispustio, mazgove!\nBunda zbilja ležaše na podu. Nastasja Filipovna, ne sačekavši da je knez sa nje skine, zbacila ju je ne gledajući pozadi, sama sa sebe njemu na ruke, a knez ne stiže da je prihvati.\n— Oterati tebe treba. Hajd idi, prijavi me.\nKnez htede već nešto da rekne, ali se toliko bio zbunio da ništa ne izgovori, te sa bundom, koju je podigao s poda, pođe u salon.\n— A sad, opet, s bundom ide! A što nosiš tu bundu? Ha-ha-ha! Jesi li ti poludeo, šta li?\nKnez se vrati pa se zagleda u nju kao skamenjen; kad se ona zasmeja, osmehnu se i on, ali jezikom još nikako da što izgovori. U prvom trenutku kad joj je otvorio vrata bio je bled, a sad mu najedared rumen preli lice.\n— Ama kakav je ovo idiot! — ljutito viknu Nastasja Filipovna lupnuvši pred njim nogom. — No, kud si pošao? No, koga ćeš prijaviti?\n— Nastasju Filipovnu — promrmlja knez.\n— A otkud ti mene znaš? — brzo ga zapita ona — ja te nikad nisam videla! Pa idi, prijavi me... Kakva je to tamo galama?\n— Svađaju se — odgovori knez pa pođe u salon.\nOn uđe baš u presudnom trenutku: Nina Aleksandrovna baš je bila sklona da potpuno zaboravi da se »svemu pokorila«, ona je inače branila Varju. Pored Varje je stajao i Pticin, koji je već ostavio svoju olovkom napisanu ceduljicu. Varja se nije ni snebivala, niti je bila od onih devojaka što se nekoga boje, ali su grubosti bratove sa svakom reči postajale sve nepristojnije i nepodnošljivije. U takvim prilikama ona bi obično prestajala da govori, pa bi samo ćuteći podsmešljivo gledala u brata ne odvajajući od njega oči. Taj njen manevar, kao što je ona već znala, kadar je bio da ga dovede do besa. U tom istom trenutku knez kroči u sobu pa im reče:\n— Nastasja Filipovna!\n4.9 IX\nZavlada opšte ćutanje; svi se zagledaše u kneza kao ne shvatajući šta on to reče — i ne želeći da shvate. Ganja sav pretrnu od straha.\nDolazak Nastasje Filipovne, naročito u ovom času, bio je za sve najčudnije i najnezgodnije iznenađenje. Već samo to što ih je Nastasja Filipovna sad prvi put udostojila posetom... Jer sve dosad se ona držala tako oholo da u razgovorima s Ganjom nije iskazivala ni želju da se upozna s njegovom porodicom, a u poslednje vreme ih čak nikako nije ni pominjala, kao da ih nije ni bilo na svetu. Mada je Ganji unekoliko i dobro dolazilo što se odlagao njemu tako neprijatan razgovor, i pak je on tu njenu naduvenost zabeležio u svome srcu. On je, u svakom slučaju, od nje pre očekivao da će se samo podsmehivati i vređati njegovu porodicu, ali ne da će im u posetu doći. Pouzdano je znao da je njoj poznato sve što se zbiva u njegovoj kući povodom njegove proševine i kakvim očima gleda na nju njegova porodica. A ova njena poseta — sad, pošto mu je poklonila fotografiju, i to na dan njenog rođenja, na dan kada je bila obećala da će rešiti njegovu sudbinu — skoro da je već značila odluku.\nZbunjenost s kojom se svi zagledaše u kneza ne potraja dugo; Nastasja Filipovna pojavi se na vratima salona i, ulazeći u sobu, opet lako odgurnu kneza.\n— Jedva jednom uđoh... što vi to vaše zvonce vezujete? — reče ona veselo, pružajući ruku Ganji, koji joj što je brže mogao polete u susret. — Sto vam je tako smeteno lice? No, upoznajte me sa svojima, molim vas ...\nSasvim zbunjeni Ganja predstavi je najpre Varji, i obe žene, pre no što pružiše jedna drugoj ruke, zagledaše se jedna u drugu čudnim pogledima. Nastasja Filipovna se, uostalom, smejala i maskirala se veselošću. Ali Varja ne htede da se maskira, te ju je posmatrala mrgodno i uporno. Cak ni senka nekog smeška, što bi, ipak, zahtevala obična pristojnost, ne pokaza se na njenom licu.\nGanja sav pretrnu. Da je moli, sad već nije imalo ni smisla ni vremena, i on baci na Varju takav preteći pogled da ova razumede, po snazi toga pogleda, šta je za brata morao značiti ovaj trenutak. I ona kao da odluči da mu popusti, pa se jedva nekako osmehnu pre¬ma Nastasji Filipovnoj. (Ipak su svi oni u porodici još i suviše voleli jedno drugo.) Stvar donekle popravi Nina Aleksandrovna, koju Ganja, zbunivši se sasvim, predstavi tek posle sestre i čak je prvu privede Nastasji Filipovnoj. Ali tek što Nina Aleksandrovna stiže da zausti kako se »osobito raduje«, kad se Nastasja Filipovna, ne saslušavši je do kraja, brzo okrete Ganji, pa sednuvši i bez poziva na jedan maleni divan u uglu kod prozora, viknu:\n— A gde je vaš kabinet? I gde su vam ti samci? Jer vi, izgleda, držite samce.\nTu Ganja strašno pocrvene i zamuca da joj nešto odgovori, ali Nastasja Filipovna odmah dodade:\n— Pa gde vi tu samce možete da držite? A vi ni kabineta nemate. A imate li kakve koristi od toga? — obrati se ona najednom Nini Aleksandrovnoj.\n— Ma glavobolja je to velika — odgovori joj ona — a razume se da ima i neke koristi. Nego mi to tek sad...\nAli Nastasja Filipovna sad je više nije slušala; ona se opet zagleda u Ganju, prsnu u smeh pa mu viknu:\n— Ali što vam je takvo lice? O, bože moj, kakvo vam je to sad lice!\nProđe nekoliko časaka tog smeha, a lice se Ganjino zbilja vrlo unakazi: njegova zapanjenost, njegova smešna, kukavička zbunjenost najedared nestade, ali on strašno preblede; usne mu se iskriviše od grča: on se, ćuteći, ukočeno i zlim pogledom, ne odvajajući oči, beše zagledao u lice svoje gošće, koja se neprestano smejala.\nTu je bio još jedan posmatrač koga takođe još nije prošla ona preneraženost što ga je obuzela kad je ugledao Nastasju Filipovnu; ali on, mada je stajao kao zapanjen na pređašnjem svome mestu, na vratima salona, i pak uoči bledoću i kobnu promenu na Ganjinom licu. Taj posmatrač bio je knez. Skoro prestravljen, on najednom mehanički stupi napred.\n— Popijte malo vode — prošapta Ganji. — I ne gledajte tako ...\nVidelo se da je on to izgovorio bez ikakve zadnje misli, bez neke naročite namere, nego onako po prvoj pobudi. Ali njegove reči proizvedoše silan utisak. Rekao bi čovek da se sav Ganjin bes sručio na kneza: on ga zgrabi za rame pa se zagleda u njega ćuteći, osvetnički i sa mržnjom, kao da nije bio u stanju reč da izgovori.\nNastade opšta uzrujanost. Nina Aleksandrovna čak malo vrisnu. Pticin uznemireno koraknu napred. Kolja i Ferdiščenko, koji se pojaviše na vratima, zastadoše kao ukočeni, jedino Varja, kao i pre, gledaše ispod oka, ali pažljivo posmatrajući. Ona ne htede da sedne, već stajaše sa strane, do matere, skrstivši ruke na grudima.\nAli Ganja se odmah pribra, skoro u prvom trenutku svog poriva, pa se nervozno zacereka. Brzo se potpuno pribrao.\n— A šta ste vi. kneže, jeste li vi lekar? — viknu on što je mogao veselije i prostodušnije — čak me uplaši! Nastasja Filipovna, da vam ga predstavim: to vam je predragocen subjekt, premda se i ja tek od jutros s njim poznajem.\nNastasja Filipovna zbunjeno pogleda u kneza.\n— Knez? Zar je on knez? Zamislite, a ja sam maločas u predsoblju mislila da je on lakej, pa sam ga poslala ovamo da me prijavi! Ha-ha-ha!\n— Ništa, ništa! — prihvati Ferdiščenko brže prilazeći i obradovavši se što su počeli da se smeju — nije to nikakav maler: Se non e vero.\n— Cini mi se, kneže, da sam vas i izgrdila. Oprostite, molim vas, no, Ferdiščenko, otkud vi ovde, u takav čas? Ja sam mislila da bar vas ovde neću naći. Ko? Kakav knez? Miškin? — zapita ona Ganju, koji je, međutim, još neprestano držeći kneza za rame, uspeo da ga predstavi.\n— Naš stanar — reče Ganja.\nOn je, očevidno, predstavljao kneza kao kakvu retkost (i koja je svima dobrodošla kao izlaz iz nezgodnog položaja), i skoro ga je nametao Nastasji Filipovnoj. Knez baš jasno ču reč »idiot«, koju neko, izgleda Ferdiščenko, prošapta iza njega, kao objašnjenje Nastasji Filipovnoj.\n— Recite, zašto me niste maločas razuverili kad sam se onako strašno ... ogrešila o vas? — nastavi Nastasja Filipovna, posmatrajući kneza od glave do pete bez ikakvog ustručavanja. Ona je nestrpljivo očekivala odgovor, skoro potpuno uverena da će odgovor biti neizostavno tako glup da će svi morati prsnuti u smeh.\n— Ja sam se začudio ugledavši vas tako najedared ... — promrmlja knez.\n— A kako ste vi znali da sam to ja? Gde ste me videli ranije? ... I šta je to, zbilja? Ja kao da sam ga negde videla! I dozvolite da vas zapitam zašto ste se vi malopre onako ukočili na mestu? Čega ima to u meni da ljudi moraju da se skamene?\n— Hajde, hajde, slobodno! — nastavi da se krevelji Ferdiščenko — ta govorite! O, Gospode, šta bih joj ja sve tu sad napričao na takvo pitanje! Ama de ... E, kneže, posle toga, ti si baš pravi smetenjak!\n— Pa i ja bih štošta napričao na vašem mestu — nasmeja se knez Ferdiščenku. — Maločas me je vaša slika veoma zadivila — nastavi on Nastasji Filipovnoj — a posle sam sa Jepančinima o vama govorio... a jutros rano, još pre ulaska u Petrograd, u vozu, pričao mi je mnogo o vama Parten Rogožin ... I u onom baš trenutku kad sam vam vrata otvorio, ja sam opet o vama mislio ... i najedared vi.\n— Pa kako ste odmah poznali da sam to ja?\n— Po slici i...\n— I po čemu još?\n— I još po tome što sam vas baš takvu i zamišljao ... i kao da sam vas negde video ...\n— Gde? Gde?\n— Vaše oči kao da sam negde video... ali to ne može biti! To je onako... Ja ovde nikad nisam bio. Možda u snu ...\n— Bravo, kneže! — viknu Ferdiščenko. — Ne, ja ono svoje: se non e vero uzimam nazad. Nego ... to je kod njega sve od bezazlenosti! — dodade on sa sažaljevanjem.\nKnez izgovori ovih nekoliko svojih rečenica nespokojnim glasom, prekidajući se u govoru i često zastajući da odahne. Sve je odavalo da je neobično uzrujan. Nastasja Filipovna je gledala u njega sa ljubopitstvom, ali se sad više nije smejala. U tom trenutku najednom nov zvonak glas začu se iz gomile što se tesno zgrnula oko kneza i Nastasje Filipovne; taj novi glas, tako reći, razmače gomilu i razdeli je nadvoje. Pred Nastasjom Filipovnom stojao je lično otac porodice, general Ivolgin. On je bio u fraku i u čvrsto uštirkanoj košulji; brkovi su mu bili sveže napomađeni...\nTo Ganja već ne mogade da podnese.\nSamoljubiv i sujetan do bolne osetljivosti, do hipohondrije; tražeći za sva ova dva meseca kakvu bilo tačku oslonca o koju bi se mogao što pristojnije odupreti pa da se što blagorodnije prikaže, osećajući da je on još novajlija na izabranom putu te da se — ko zna?\n— možda i neće moći na njemu održati, rešivši se, najzad, iz očajanja, u svojoj kući, gde je bio pravi despot, na potpunu drskost, ali ne smejući sad da bude takav pred Nastasjom Filipovnom, koja ga je do poslednjeg časa zbunjivala i nemilosrdno ga držala u potčinjenosti, on, »nestrpljivi golja«, kao što se izrazila o njemu sama Nastasja Filipovna, što su mu drugi već bili dostavili, on, koji se zakleo svim mogućim kletvama da će joj se kad-tad za sve to žestoko osvetiti, a koji je u isto vreme detinjasto maštao nekad u sebi da će ipak nekako dovesti u sklad sve te protivnosti — on, eto, mora sada da ispije tu strašnu čašu, i što je još najteže, u ovakvom času! Još jedno nepredviđeno, ali najstrašnije mučenje za sujetnog čoveka — muka što je morao da se stidi i da crveni zbog svoje porodice, pa još u svojoj kući — i to mu sad pade u deo! »Zar vredi posle svega ovoga baš i sama nagrada?«\n— sevnu u taj mah Ganji u glavi.\nU tom istom trenutku dešavalo se ono što je on za ova dva meseca samo noću sanjao, u vidu more, i što ga je ledilo užasom, peklo stidom: desio se, eto, najzad, porodični sastanak njegovog roditelja sa Nastasjom Filipovnom. On je neki put, jedeći samog sebe, pokušavao da zamisli generala za vreme venčanja, pa bi tu misao brže odbacivao. Možda je bezmerno preuveličavao tu nevolju, ali kod taštih ljudi to je uvek tako. Za ta dva meseca stigao je da dobro razmisli i da se odluči, pa je dao sebi reč da pošto-poto kako bilo pritegne svog roditelja bar za neko vreme, čak i da ga ukloni iz Petrograda, ako je samo mogućno, pa pristala na to mati ili ne.\nPre desetak minuta, kad je ulazila Nastasja Filipovna, on je bio tako poražen i zaprepašćen te je potpuno zaboravio da se na sceni može pojaviti Ardalion Aleksandrovič, pa za takav slučaj nije unapred ništa preduzeo. I sad, eto, general je tu, pred svima, pa još svečano doteran, u fraku, i to baš u onom trenutku kad Nastasja Filipovna »samo traži priliku da i njega i njegove domaće zaspe izrugavanjem«. (U to je on bio uveren.)\nI zaista, šta bi drugo imala da znači ova njena poseta ako ne to? Je li ona sad došla da se sprijatelji s njegovom majkom i sestrom ili da ih uvredi, i to baš u njegovoj kući? Ali po tome kako su se razmestile obe strane, sumnje već nije moglo biti: njegova mati i sestra sedele su u prikrajku kao upljuvane, a Nastasja Filipovna je čak, kanda, i zaboravila da su one tu s njom u istoj sobi. A kad se ona tako ponaša, onda sigurno ima i nekakvu nameru! Ferdiščenko prihvati generala pa ga privede.\n— Ardalion Aleksandrovič Ivolgin — dostojanstveno izgovori general sagnuvši se i smešeći se\n— stari nesrećni vojnik i otac porodice koji je srećan zbog nade da će imati takvu divnu ... On ne dovrši: Ferdiščenko mu brzo podmetnu stolicu, a general, malo slab na nogama posle ručka, prosto se sruči ili, bolje reći, tresnu na stolicu, ali ga to, inače, ni najmanje ne zbuni. On sede pravo spram Nastasje Filipovne, pa sa prijatnim cifranjem polako i efektno prinese njene prstiće svojim usnama. Generala uopšte nije bilo lako zbuniti. Spoljašnost njegova, osim neke aljkavosti, ipak je još uvek bila dosta pristojna, što je on i sam vrlo dobro znao. On je nekada imao prilike da se kreće i u vrlo dobrom društvu, iz koga je bio zasvagda isključen tek pre poslednje dve-tri godine. Od tog doba već se i suviše bezobzirno i neobuzdano odao nekim svojim slabostima; ali okretni i prijatni maniri zadržali su se kod njega još i sad. Nastasja Filipovna kao da se bila vrlo obradovala dolasku Ardaliona Aleksandroviča, o kome je, naravno, znala po čuvenju.\n— Čuo sam da moj sin ... — poče Ardalion Aleksandrovič.\n— Da, vaš sin! A krasni ste i vi, tatice! ... što i vi nekad ne dođete do mene? Da li se vi to sami krijete ili vas vaš sin krije? Vi slobodno možete doći k meni a da nikoga ne kompromitujete.\n— Deca devetnaestoga veka i njihovi roditelji... — poče opet general.\n— Nastasja Filipovna! Pustite, molim vas, Ardaliona Aleksandroviča na jedan časak, traži ga neko — reče glasno Nina Aleksandrovna.\n— Da ga pustim! Ali, molim vas, ja sam tako mnogo slušala, tako sam odavno želela da ga vidim! I kakva on to posla može da i ma? Zar on nije u penziji? Vi me nećete ostaviti, generale, nećete otići?\n— Ja vam dajem reč da će on doći k vama i sam, ali sad treba da se odmori.\n— Ardalione Aleksandroviču, kažu da treba da se odmorite! — viknu Nastasja Filipovna sa nezadovoljstvom i mrgodnom grimasicom, baš kao nestašna nevaljalica od koje otimaju igračku. General kao da se naročito potrudi da učini svoj položaj još glupljim.\n— Mila moja! Mila moja! — prekorno izgovori on svečano se obraćajući ženi i stavljajući ruku na srce.\n— Vi nećete otići odavde, mama? — glasno zapita Varja.\n— Ne, Varja, ostaću do kraja.\nNastasja Filipovna nije mogla da ne čuje i pitanje i odgovor, ali njeno dobro raspoloženje kao da se time još pojača. Ona odmah zasu generala pitanjima, i posle pet minuta general je bio u najsvečanijem raspoloženju i besedio uz glasan smeh prisutnih.\nKolja trže kneza za skut.\n— Ama odvedite ga nekako makar vi! Zar vi to ne biste mogli? Molim vas! — Jadnom dečaku čak suze negodovanja navreše na oči. — O, prokleti Ganjka! — dodade on u sebi.\n— Sa Ivanom Fjodorovičem Jepančinim ja sam zbilja prijateljski i lepo živeo — raspilavi se general na pitanja Nastasje Filipovne. — Ja, on i pokojni knez Lav Nikolajevič Miškin, čijeg sina sam danas zagrlio posle dvadesetogodišnjeg rastanka, bili smo vam tri nerazdvojna druga, tako reći, jedna kavalkada: Atos, Portos i Aramis. Ali, avaj! — Jedan nam je u grobu, pogođen kuršumom i klevetom, drugi je, evo, pred vama gde se rve s klevetama i kuršumima.\n— S kuršumima! — uzviknu Nastasja Filipovna.\n— Oni su ovde, u grudima mojim, a zadobio sam ih pod Karsom, i kad je vreme rđavo, ja ih osećam. Inače, u svakom drugom pogledu ja živim kao filozof, idem, šetam, igram dame u svojoj kafani, kao buržuj koji se povukao od poslova i čitam Independance. Ali sa našim Portosom, Jepančinim, posle preklanskog događaja na železnici sa kučencetom, zanavek sam prekinuo.\n— Sa kučencetom! A šta je to bilo? — zapita Nastasja Filipovna naročito radoznalo. — Sa kučencetom? Dozvolite, i, rekoste, na železnici! ... — baš kao da se prisećaše ona.\n— O, to vam je jedan glup događaj, ne vredi ga ponavljati: zbog guvernante kneginje Bjelokonske, Mrs Smith, ali, kažem vam, ne vredi ni pominjati.\n— Ah, neizostavno mi ispričajte! — veselo uskliknu Nastasja Filipovna.\n— To još ni ja nisam čuo! — primeti Ferdiščenko.\n— Ardalione Aleksandroviču! — ču se opet molećiv glas sirote Nine Aleksandrovne.\n— Tata, neko vas traži — viknu mu Kolja.\n— Glup događaj, i u dve reči — poče general sa samozadovoljstvom. — Pre dve godine, da! Taman je bila predata saobraćaju n-ska pruga, ja sam (tada već u civilnom odelu) radi neobično važnih poslova povodom predaje svoje dužnosti kupio putnu kartu prve klase, ušao, seo i pušio. To jest, nastavljam pušenje, zapalio sam bio još i ranije. Sam sam u kupeu. Pušiti nije zabranjeno, a nije baš ni dozvoljeno ... onako, poludozvoljeno, kao i obično; a posle, i prema osobi koja je u kupeu. Prozor je spušten. Najednom, pred sam polazak, ulaze i sedaju dve dame s kučencetom, baš prema meni. Zakasnile, jedna najluksuznije obučena, u otvorenoplavom; druga skromnije, u svilenoj crnoj haljini s pelerinom. Obe prilično lepe, gledaju nekako oholo, govore engleski. Ja, naravno, ništa; pušim... To jest, ja već pomislih ... ali, ipak, pušim i dalje, kroz prozor, jer je prozor otvoren. Kučence se kod one gospođe u\notvorenoplavom na krilu šćućurilo, malo, jedva koliko moja pesnica, crno, šapjce mu bele, prosto retkost. Oko vrata srebrn lapac sa monogramom. Ja ništa. Primećujem samo da se dame nešto mršte. Zbog cigare, naravno. Jedna me meri pogledom kroz lornjet od kornjače. Ja opet ništa: jer ni one ništa ne govore! Da su što rekle, upozorile me, zamolile, jer postoji, na kraju krajeva, ljudski jezik! Nego ćute ... Kad najedared, i to bez i najmanjeg, kažem vam, upozoravanja, to jest bez i najmanjeg, prosto kao da je sasvim šenula pameću, ona otvorenoplava ščepa mi cigaru iz ruke pa ... kroz prozor! Voz l eti, ja gledam kao ošamućen. Besna žena; divlja žena, prosto u potpuno divljem stanju; uostalom, puna, visoka, plavuša, rumena (čak i suviše), očima sve seva na mene. Ne govoreći ni reči, ja sa neobičnom pristojnošću, sa potpunom pristojnošću, sa najotmenijom, tako reći, delikatnošću, dvama prstima se približujem kučencetu, uzimam ga, delikatno za vrat, pa pljus s njim kroz prozor... odmah za cigarom! Ono samo što skiknu. Voz juri dalje.\n— Vi ste nečovek! — viknu Nastasja Filipovna, kikoćući se i pljeskajući rukama kao devojčica.\n— Bravo, bravo! — razvika se Ferdiščenko. Nasmehnu se i Pticin, kome je takođe bilo neo¬bično neprijatno što se general pojavio. Cak i Kolja prsnu u smeh, pa i on viknu: »Bravo!«\n— Ali ja sam bio u pravu, u pravu sam bio, sto puta u pravu! — vatreno nastavi general trijumfujući — jer ako su u vagonu zabranjene cigarete, onda su kučići još pre.\n— Živeo, tata! — ushićeno kliknu Kolja — sjajno! Ja bih neizostavno, neizostavno to isto učinio!\n— No, a šta ona dama? — s nestrpljenjem ga ispitivaše Nastasja Filipovna.\n— Ona? No, u tome je baš cela ta neprijatnost — nastavi general namrštivši se — ni reči ne rekavši i bez ikakvog upozoravanja, ona raspali mene po obrazu! Divlja žena, u potpuno divljem stanju!\n— A vi?\nGeneral obori oči, izvi obrve, ramena, stište usne, raširi ruke, poćuta, pa najedared progovori:\n— Oduševih se njome!\n— Je li vas bolelo? Je li vas bolelo?\n— Bogami, nije bolelo! Ispade skandal, ali nije bolelo. Ja samo jedanput odmahnuh rukom. Samo da odmahnem. Ali tu se sad sam satana umeša: pokaza se da je ta otvorenoplava bila neka Engleskinja, guvernanta, ili čak nekakva družbenica kneginje Bjelokonske, a ona u crnoj haljini, to beše najstarija kneginjica Bjelokonska, usedelica od svojih trideset pet godina. A zna se u kakvim odnosima stoji generalica Jepančina prema porodici Bjelokonskih. Sve kneginjice popadaše u nesvest, suze, teška žalost zbog ljubimčeta kučenceta, vriska šest kneginjica, cika Engleskinje, prosto: smak sveta ... No, naravno, odvezoh se do njih da izjavim kajanje, molio sam za izvinjenje, pismo napisao, ne primiše ni mene ni pismo, a sa Jepančinim svađa, raskid, izgnanje!\n— Ali, čekajte, pa kako je to? — zapita najedared Nastasja Filipovna — pre jedno pet-šest dana čitala sam u Independance, a ja stalno čitam Independance, čitala sam tamo takav isti slučaj. Ali sasvim isti! To se desilo na jednoj rajnskoj železnici, u vagonu, sa jednim Francuzom i Engleskinjom. Isto je tako bila istrgnuta iz usta cigara, isto je tako bilo izbačeno\nkroz prozor kučence i najzad, sasvim se tako isto svršilo kao kod vas. Čak i haljina otvorenoplava!\nGeneral strašno pocrvene, i Kolja pocrvene i uhvati se rukama za glavu; Pticin se brzo okrenu. Cerekao se, kao i uvek, jedino Ferdiščenko. A već za Ganju i da ne govorimo: on je i inače sve to vreme stajao, podnoseći nem i neizdržljiv bol.\n— Ali uveravam vas — promrmlja general — da se i meni to isto desilo ...\n— Tata je zbilja imao neprijatnost sa Mrs Smith, guvernantom kod Bjelokonskih — viknu Kolja\n— ja se sećam.\n— Šta? Pa zar sve u dlaku onako isto?! Jedan isti slučaj na dva kraja Evrope, i u dlaku, u svima pojedinostima istovetan, i otvorenoplava haljina! — navaljivaše nemilosrdna Nastasja Filipovna — ja ću vam poslati taj brojIndependance Belge!\n— Ali imajte na umu — još ne popuštaše general — da se to meni desilo još pre dve godine\n— No manj to!\nNastasja Filipovna se kikotala kao u histeriji.\n— Tata, molim vas da izađete na dve reči — progovori Ganja dršćući, izmučenim glasom i mehanički zgrabivši oca za rame. Beskonačna mržnja sevala mu je u očima.\nU tom trenutku odjeknu neobično jak udar zvonceta u predsoblju. Takvim udarcem mogao bi čovek otkinuti zvonce. To predskazivaše neku neobičnu posetu. Kolja potrča da otvori vrata.\n4.10 X\nOtud, iz predsoblja, najednom se začuše neki žagor i graja; iz salona se činilo da je nekoliko ljudi spolja ušlo i da još neprestano ulaze. Nekoliko glasova je govorilo i uzvikivalo odjednom; govorilo se i vikalo i na stepenicama, prema kojima se vrata iz predsoblja, kao što se moglo čuti, nisu zatvarala. Poseta izgledaše neobično čudna. Svi se zgledaše. Ganja pojuri u trpezariju, ali je i tamo već ušlo nekoliko ljudi.\n— A! Tu nam je Juda! — viknu jedan knezu poznat glas. — Zdravo, Ganjka, podlače jedan!\n— On je, on baš i jeste! — potvrdi neki drugi glas.\nKnez sad već nije više sumnjao: jedan glas bio je Rogožinov, a drugi Lebedevljev.\nGanja je stajao kao gromom pogođen, na pragu salona, pa je gledao ćuteći, ne sprečavajući da uđe u trpezariju jedan za drugim deseta k-dvanaestak ljudi, odmah za Partenom Rogožinom. Ta družina bila je vanredno raznolika i odlikovala se ne samo raznoli¬košću nego i grubom nepristojnošću. Neki su ulazili prosto onako kako su bili i na ulici, u gornjim kaputima i bundama. Sasvim pijanih, uostalom, nije bilo; ali zato su svi izgledali dobro nakresani. Svi su, čini se, osećali potrebu jedan za drugim, da bi mogli ući; niko sam nije i mao dovolj'no smelosti, nego svi kao da su jedan drugog gurali napred. Cak je i Rogožin, na čelu grupe, oprezno koračao, ali on je imao nekakvu nameru, i izgledao je nekako sumorno i ljutito zabrinut. Ostali su, pak, sačinjavali samo hor ili, bolje reći, bandu, kao neko pojačanje. Osim Lebedeva, tu je bio i nakudrovani Zaljožev, koji je bio zbacio svoju bundu u predsoblju i ušao nekako komotno i gizdelinski; i njemu slična neka dva-tri gospodina, očevidno gazdaški trgovački sinovi; nekakav u poluvojničkom gornjem kaputu;\nneki omanji i neobično gojazan čovek koji se neprestano smeškao; nekakva ogromna ljudina, takođe neobično debeo, neobično natmuren i ćutljiv, koji se, očevidno, mnogo uzdao u svoje pesnice. Bio je tu i jedan student medicine i nekakav Poljak koji se neprestano cifrao. Sa stepenica su zavirivale u predsoblje i nekakve dve dame ne odlučujući se da uđu. Kolja tresnu vrata ispred njihovog nosa i zatvori ih kukom.\n— Zdravo da si, Ganjka, podlače jedan! šta je! Nisi se nadao Partenu Rogožinu? — ponovi Rogožin došavši do salona i zastavši u vratima pred Ganjom. Ali u tom trenutku on najedared primeti u salonu odmah spram sebe Nastasju Filipovnu. Očevidno mu na um nije padalo da će i nju ovde zateći, jer je njen izgled učinio na nj neobičan utisak; on tako poblede da mu i usne pomodreše. — Istina je, dakle! — izgovori on polako i čisto za sebe, sa potpuno izgubljenim izrazom. — Znači, kraj... Skupo ćeš ti to meni platiti! — proškrguta on najedared gledajući Ganju sa neobuzdanom mržnjom. — Eeh! ...\nOn je jedva disao, i jedva je reči izgovarao. Mehanički se primicaše salonu, ali prekoračivši prag, on najedared ugleda Ninu Aleksandrovnu i Varju, pa zastade malo zbunjen kraj sveg svog uzbuđenja. Za njim pođe Lebedev, kao senka, ne odmičući se od njega i već trešten pijan; zatim student, onaj gospodin s pesnicama, Zaljožev, koji se klanjao i levo i desno, i, najzad, provlačio se onaj omanji debeljko. Prisustvo dama ih je donekle malo zadržavalo, i očevidno i m je mnogo smetalo, naravno, samo do početka, do prve prilike da se koji prodere, te da počnu... A posle im već nikakve dame ne bi smetale ...\n— Šta? Zar si i ti tu, kneže? — rasejano progovori Rogožin donekle začuđen sastankom sa knezom; — još uvek u kamašnama, eeh! — uzdahnu on odmah zaboravivši kneza i, prenevši pogled opet na Nastasju Filipovnu, neprestano joj se primičući i privlačeći kao magnetu. Nastasja Filipovna je takođe sa nespokojnim ljubopitstvom gledala u goste.\nGanja se najzad pribra ...\n— Ali, molim vas, šta sve ovo upravo znači? — glasno reče on, strogo odmerivši pogledom dolaznike i obraćajući se naročito Rogožinu — vi, valjda, niste ušli u štalu, gospodo, tu su moja mati i sestra.\n— Vidimo mi da su mati i sestra — procedi kroz zube Rogožin.\n— Pa to se odmah vidi da su vam mati i sestra — priskoči Rogožinu u pomoć Lebedev. Gospodin s pesnicama, verovatno računajući da je »nastao čas«, poče nešto da gunđa.\n— Ali — najedared i nekako nesrazmerno, van sebe, Ganja povisi glas — pre svega, izvolite svi u trpezariju, a zatim dopustite da saznam, saznam ...\n— Gle, ne poznaje čovek! — ljutito iskezi zube Rogožin ne mičući se s mesta — ne poznaješ Rogožina.\n— Ja sam se, možda, s vama negde i video, ali...\n— Gle, molim te, negde video! Pa zar mi nisi svega pre tri meseca tatinih dvesta rubalja iskartao, te čiča i umre, a ne doznade: ti si me uvukao u igru, a Knif je »pakovao« ... Ne možeš da me razumeš? Pa, eto, Pticina, on je svedok! Ama da ti i sad samo tri rublje pokažem, pa ćeš za njima do Vasiljevskog četvoronoške da domiliš, takav si ti! Duša ti je takva. Ja sam, eto, i došao da te tako čitavog, za pare kupim, ti ne gledaj što sam ja ovako u čizmama ušao, ja ti, brate, imam mnogo pustih para, celog tebe, zajedno sa svom tom tvojom utrobom da kupim... samo ako mi se prohte, sve ću da vas kupim! Sve da vas kupim!\n— padao j e u vatru Rogožin i čisto se sve više opijao. — Eeh! — viknu on — Nastasja\nFilipovna, ne terajte me, recite samo jednu jedinu rečcu: hoćete li da se venčate s njim ili ne?\nRogožin postavi to svoje pitanje kao zanesen, kao nekakvom božanstvu, ali sa smelošću osuđenog na smrt koji nema šta da gubi. U samrtnom strahu očekivao je odgovor.\nNastasja Filipovna odmeri ga podrugljivim i oholim pogledom, ali kad pogleda u Varju i Ninu Aleksandrovnu, kad pogleda u Ganju, najedared izmeni ton.\n— Bože sačuvaj, šta vi to govorite! I otkud vam najednom pade na pamet da me to pitate?\n— odgovori ona polako i ozbiljno, i čisto kao čudeći se.\n— Nećete? Nećete? — viknu Rogožin skoro van sebe od radosti. — Nećete se, dakle, venčati?! A meni oni rekoše ... ah! Dakle, ipak! ... Nastasja Filipovna! Oni kažu da ste se vi verili sa Ganjkom! Zar s njim? Pa zar je to mogućno? (Ja svima njima to govorim!) Ta ja ću njega svega za sto rubalja kupiti. Daću mu hiljadu, pa i tri da mu dam da se povuče, on će uoči venčanja pobeći, mladu će mi celu ostaviti. Zar nije tako, Ganjka, podlače? Jer ti bi primio tri hiljade! Evo ti ih, evo ih! Zato sam i došao da od tebe takvo pismeno uzmem ... Rekao sam: kupiću ... kupiću!\n— Napolje odavde, ti si pijan! — viknu mu Ganja, koji je naizmenice crveneo i bledeo.\nPosle njegove vike najednom se začu iznenadna praska nekoliko glasova; cela Rogožinova družina već je odavno samo čekala prvo izazivanje. Lebedev je nešto neobično energično šaptao na uvo Rogožinu.\n— Istina je, ćato — odgovori Rogožin — istina je, pijana glavo! Nego, nek bude kako bude... Nastasja Filipovna! — viknu on posmatrajući je kao izbezumljen, kolebajući se i najednom se ohrabrivši do drskosti — evo vam osamnaest hiljada! I on hitnu pred nju na sto svežanj u beloj hartiji, zavezan unakrst kanapom: — Evo vam! — I... i još će biti!\nOn se ne usudi da do kraja kaže što je hteo.\n— Ne-ne-ne! — poče nanovo da mu šapće Lebedev sa strašno uplašenim izgledom. Moglo se pogoditi da se on uplašio velike sume, pa je predlagao da se pokuša s nečim mnogo manjim.\n— Ne, za to si ti, brate, odveć glup, ti ne shvataš gde si to ovo sad dospeo... Ali vidi se da sam i ja budala s tobom zajedno! — trže se i uzdrhta najedared Rogožin pred sevajućim pogledom Nastasje Filipovne. — Eeh, glupost sam učinio kad sam tebe poslušao — dodade on sa dubokim kajanjem.\nNastasja Filipovna, zagledavši se u Rogožinovo unakaženo lice, najedared prsnu u smeh.\n— Osamnaest hiljada, meni? Eto, geak se odmah pokazuje! — dodade ona najednom sa drskom familijarnošću, pa se diže sa divana kao spremajući se da ide. Ganja sa pretrnutim srcem posmatraše celu tu scenu.\n— Pa lepo, evo i četrdeset hiljada! Četrdeset, a ne osamnaest — razvika se Rogožin. — Vanjka, Pticin i Biskup obećali su da će do sedam sati večeras spremiti četrdeset hiljada. Četrdeset hiljada! Sve tu, na ovaj sto.\nScena ispade neobično ružna a Nastasja Filipovna se i dalje smejala i nije odlazila, baš kao da ju je namerno odugovlačila. Nina Aleksandrovna i Varja, sa svojih mesta, uplašene i ćutke, čekahu šta će iz svega ovoga da ispadne. Oči Varjine su sevale, a na Ninu Aleksandrovnu je sve to učinilo mučan i težak utisak. Ona je sva drhtala, i izgledalo je kao da će svakog časa da padne u nesvest.\n— Kad je tako, daću i sto! Još danas ću da ti izbrojim čitavih sto hiljada! Spasavaj, Pticine, i tebi će se za prste zalepiti, dosta ...\n— Ti si poludeo! — prošaputa najednom Pticin, brzo mu prišavši i hvatajući ga za ruku — ti si pijan, poslaće po policiju. Gde se nalaziš?\n— Opio se, pa truća — progovori Nastasja Filipovna, čisto izazivajući ga.\n— Ama ne trućam, biće para doveče. Pticine, spasavaj me, zelenaška dušo, traži šta hoćeš, samo mi do doveče nabavi sto hiljada; pokazaću svima da ću savladati sve prepreke! — oduševi se najedared Rogožin do ushićenja.\n— Ama, zaboga, šta je to? — preteći i iznenada uzviknu rasrđeni Ardalion Aleksandrovič prišavši Rogožinu. Iznenadan ispad starca, koji je sve dotad ćutao, ispade vrlo smešan. Začu se smeh.\n— Otkud, opet, ovo sad? — prsnu u smeh i Rogožin — hajde ti, čiča, sa mnom, biće vina koliko hoćeš!\n— To je već podlo! — viknu Kolja, sasvim se rasplakavši od stida i jeda.\n— Pa zar se baš nijedan od vas neće naći da ovu bezočnicu izvede odavde! — ciknu najedared Varja, sva dršćući od gneva.\n— To oni mene bezočnicom nazivaju — odvrati joj Nastasja Filipovna sa nemarnom veselošću — a ja kao budala došla još da ih na večeru zovem! Eto kako me vaša sestra časti, Gavrilo Ardalionoviču!\nNeko vreme Ganja je stajao kao munjom ošinut zbog tog sestrinog ispada. Ali videvši da Nastasja Filipovna ovog puta zbilja odlazi, on, kao van sebe, kidisa na Varju, i kao besan je ščepa za ruku.\n— Šta si učinila? — ciknu gledajući je tako kao da hoće da je na mestu smoždi. On se sasvim zbunio i teško vezivao misli.\n— Šta sam učinila? Što me vučeš tako? Tek, valjda, nećeš da je molim za oproštaj zato što je ona tvoju majku uvredila i došla kući da te sramoti, ti niski čoveče? — ciknu Varja trijumfujući i gledajući u brata izazivački.\nNekoliko trenutaka stajali su tako jedno prema drugom, oči u oči. Ganja je još neprestano držao njenu ruku u svojoj. Varja je trže jedanput, drugi put, iz sve snage, ali ne izdrža, pa najedanput, van sebe, pijunu bratu u lice.\n— To je devojka! — viknu Nastasja Filipovna. — Bravo, Pticine, čestitam vam!\nGanji pade mrak na oči i najedared, zaboravivši se, iz sve snage izmahnu na sestru. On bi je pogodio neizostavno u lice. Ali, najednom, druga ruka u letu zadrža Ganjinu ruku.\nIzmeđu njega i sestre stojaše knez.\n— Ostavite, dosta! — reče on energično, ali i sam sav dršćući kao od vanredno jakog potresa.\n— A dokle ćeš ti meni stajati na putu! — riknu Ganja odbacivši Varjinu ruku, pa oslobođenom rukom, u poslednjem stupnju besnila, izmahnuvši što god je većma mogao, ošamari kneza.\n— Ah! — pljesnu rukama Kolja. — Ah, bože moj!\nRazlegoše se uzvici sa svih strana. Knez poblede kao krpa. Čudnovatim i prekornim pogledom zagleda se Ganji pravo u oči. Usne mu drhtahu i naprezahu se da nešto progovore, njih je krivio nekakav čudnovat i neprikladan osmeh.\n— Dobro, to neka bude meni... ali nju ... ipak ne dam... — tiho progovori on najzad, no najedared ne izdrža, ostavi Ganju, pokri rukama lice, skloni se u ugao, okrete se ka zidu, pa isprekidanim glasom reče:\n— O, kako ćete se vi stideti svoga postupka!\nGanja, zbilja, stojaše kao ubijen. Kolja polete da zagrli i poljubi kneza: za njim pohitaše gurajući jedno drugo Rogožin, Varja, Pticin, Nina Aleksandrovna — svi, pa čak i stari Ardalion Aleksandrovič.\n— Ništa to, ništa to! — mrmljaše knez na sve strane, sa onim istim neprikladnim osmehom.\n— I kajaće se! — viknu Rogožin. — Stid će te biti, Ganjka, što si ovakvu ... ovcu (on ne mogade da se seti druge reči) uvredio! Kneže, dušo moja, ostavi ih: pljuni, pa hajdemo! Videćeš kako Rogožin zna da voli!\nI Nastasja Filipovna bila je vrlo poražena i Ganjinim postupkom i kneževim odgovorom. Obično bledo i zamišljeno njeno lice, koje se sve vreme toliko nije slagalo sa maločašnjim čisto izveštačenim njenim osmehom, bilo je očevidno uzbuđeno sada novim osećanjem; pa, ipak, kao da nije htela da ga iskazuje, i onaj podsmeh baš kao da se trudio da ostane na njenom licu.\n— Zbilja, negde sam videla njegovo lice! — progovori ona najedared već ozbiljno, setivši se iznenada opet pređašnjeg svog pitanja.\n— A vas nije sramota! Zar ste vi stvarno takvi kako ste se sada prikazali! Ta može li to biti? — viknu najednom knez sa dubokim, bolećivim ukorom.\nNastasja Filipovna se začudi, nasmehnu se, ali čisto krijući nešto pod svoj osmeh, malo zbunivši se, pogleda u Ganju, pa pođe iz salona. Ali, ne došavši još do predsoblja, najednom se vrati, brzo priđe Nini Aleksandrovnoj, uze njenu ruku pa je prinese svojim usnama.\n— Ja zaista nisam takva; on je to dobro rekao — prošapta ona brzo, vatreno, sva najednom planuvši i porumenevši, pa okrenuvši se, izađe ovoga puta tako brzo da niko nije imao kad da smisli zašto se i vraćala. Videli su samo da je šaputala nešto Nini Aleksandrovnoj i da joj je, izgleda, poljubila ruku. No Varja je videla i čula sve, pa je čudeći se isprati očima.\nGanja se pribra i polete da isprati Nastasju Filipovnu, ali ona već beše izašla. On je stiže na stepenicama.\n— Nemojte me ispraćati! — viknu mu ona. — Do viđenja večeras! Ali neizostavno, jeste li čuli?\nOn se vrati zbunjen i zamišljen; teška zagonetka pade mu na dušu, još teža no pre. Dolazaše mu na um i knez...\nOn se tako brzo zaboravio da je jedva i primetio kako je čitava Rogožinova rulja srljala mimo njega, pa ga čak prignjavila u vratima naglo se izvlačeći iz stana za Rogožinom. Svi su glasno i bučno govorili o nečem. Rogožin je išao sa Pticinom i uporno govorio o nečem važnom i očevidno neodložnom.\n— Eh, Ganjka, izgubio si! — viknu on prolazeći pored njega. Ganja uznemireno pogleda za njim.\n4.11 XI\nKnez ode iz salona, pa se zatvori u svoju sobu. K njemu odmah dotrča Kolja da ga teši. Jadno dete kao da nije moglo da se odvoji od njega.\n— Dobro ste učinili što ste otišli — reče on. — Sad će tamo da nastane još gori lom no maločas, i svaki vam je dan kod nas tako, a sve se to zamesilo zbog te Nastasje Filipovne.\n— Tu se kod vas mnogo bolnog nagomilalo, Kolja — primeti knez.\n— Da, bolnog zaista ima. Nego, o nama ne treba govoriti. Sami smo krivi za sve. Ali ja imam jednog velikog prijatelja, on je još nesrećniji. Hoćete li da vas upoznam s njim?\n— Kako ne bih hteo! Je li to vaš drug?\n— Da, skoro kao drug. Posle ću vam sve to razjasniti ... A lepa je Nastasja Filipovna, zar ne? Nikad je dosad nisam video, a strašno sam to želeo. Prosto zasenjuje. Ja bih Ganjki sve oprostio kad bi on to činio iz ljubavi; ali zašto novac prima, eto, to mu ne valja.\n— Da, meni se vaš brat ne dopada mnogo.\n— Pa, naravno! Vi ste posle onoga... A znate, ja strašno mrzim ta opšta mišljenja. Nekakav poludeo ili budala, ili zločinac u poludelom stanju potegne pa ošamari čoveka, i čovek je posle toga zauvek obeščašćen, i sprati to ne može drukčije nego krvlju, ili da se od njega na kolenima oproštenje moli. Po mom shvatanju, to je glupo i despotizam. Na tome je zasno¬vana i Ljermontovljeva drama Maskarada, i to vrlo glupo ... po mom shvatanju. To jest, hoću da kažem, neprirodno. Nego, on je tu dramu skoro u detinjstvu pisao.\n— A vaša sestra mi se vrlo dopala.\n— Kako je ono u njušku Ganji pljunula! Smela vam je moja Varka! A vi ne pljunuste, i ja sam uveren da to nije iz nedostatka smelosti. A evo i nje, osetila je da je pominjemo. Ja sam znao da će ona doći, ona je blagorodna, premda ima nedostataka.\n— A šta ćeš ti tu — pre svega se obrecnu na njega Varja — idi ocu. Dosađuje vam, kneže?\n— Ni najmanje, naprotiv.\n— No, seko, ti već poče svoje! Eto, vidite, to je rđavo kod nje. A, zbilja, mislio sam da će otac sigurno s Rogožinom poći. On mora da se sad kaje. Hoću baš da vidim šta je s njim — dodade Kolja izlazeći.\n— Hvala bogu, odvela sam mamicu i metnula je u postelju, i ništa se nije ponavljalo. Ganja je zbunjen i vrlo zamišljen. A ima i zbog čega. Kakva lekcija! ... Ja dođoh da vam se još jednom zahvalim i da vas pitam, kneže: vi dosad niste poznavali Nastasju Filipovnu?\n— Ne, nisam je poznavao.\n— Pa kako ste joj onda mogli pravo u oči reći da ona nije takva? I kanda ste pogodili. Pokazalo se da ona zbilja možda nije takva. Uostalom, ko će da je zna, nikako ne mogu da je shvatim! Naravno, ona je imala nameru da uvredi, to je očigledno. Ja sam i pre o njoj mnogo čudnovatih stvari slušala. A ako je bila došla da nas pozove, kako se onda počela ponašati s mamom? Pticin nju vrlo dobro zna, pa kaže da je niko nije mogao razumeti maločas. A s Rogožinom? Tako čovek ne sme razgovarati, ko sebe poštuje, u kući svoga ... A mamica se zbog vas mnogo boji.\n— Ništa, ništa! — reče knez i odmahnu rukom.\n— I kako ona to vas odmah posluša ...\n— Šta me je poslušala?\n— Pa vi joj rekoste da treba da ju je sramota, a ona se odmah izmenila. Vi na nju imate, kneže, uticaja — dodade Varja jedva primetno se osmehnuvši.\nVrata se otvoriše, i sasvim iznenada uđe Ganja.\nOn se čak i ne iznenadi kad spazi Varju; neko vreme zastade na pragu, pa se najednom odlučno približi knezu.\n— Kneže, ja sam postupio podlo, oprostite mi, dragi — reče on najednom sa jakim osećanjem. Crte njegovog lica izražavahu jak bol. Knez se zagleda u njega kao preneražen, i ne odgovori mu odmah. — No, oprostite, oprostite mi! — nestrpljivo na¬valjivaše Ganja — no, hoćete li, ja ću vam odmah poljubiti ruku.\nKnez beše neobično iznenađen pa ćuteći obema rukama zagrli Ganju. Obojica se iskreno poljubiše.\n— Ja nikako, nikako nisam mislio da ste vi takvi — reče najzad knez jedva dišući — mislio sam da vi... niste kadri...\n— Priznati pogrešku? ... — I kako sam maločas mogao reći da ste vi idiot! Pa vi opažate i ono što drugi nikad ne bi opazio. S vama bi se čovek mogao još te kako u razgovor upustiti, ali... bolje je ne govoriti!\n— Evo kome još treba da priznate pogrešku i da se izvinite — reče mu knez ukazujući na Varju.\n— O ne, to su već sve moji neprijatelji. Budite uvereni, kneže, mnogo je pokušaja bilo; ali ovde čoveku niko iskreno ne prašta! — vatreno se ote Ganji, i on se okrenu od Varje u stranu.\n— A što? Oprostiću ti — reče najedared Varja.\n— I Nastasji Filipovnoj ćeš doveče ići?\n— Otići ću ako rekneš da idem. Ali, eto, rasudi i sam: ima li sad ma kakve mogućnosti za mene da joj idem?\n— Pa ona nije takva. Ona, vidiš li, kakve zagonetke zadaje? Trikovi!\nI tu Ganja jetko prsnu u smeh ...\n— Pa i ja sama znam da nije takva i da pravi trikove, i te kakve. A osim toga, pogledaj samo, Ganja, za koga ona tebe smatra. Lepo, priznajem, mami je poljubila ruku. Neka su sve to nekakvi trikovi, ali ona se tebi ipak podsmevala! Spram toga su ništa svih tih sedamdeset pet hiljada, bogami, brate! Ti si još pristupačan blagorodnim osećanjima, zato ti i govorim. Čuj, nemoj ni ti da joj ideš! Pazi na sebe, čuvaj se. To se ne može dobro svršiti. Rekavši to, Varja, sva uzrujana, brzo izađe iz sobe.\n— Eto, tako one uvek! — reče Ganja smešeći se — i da li, zbilja, misle da sve to ja ne znam? Ta ja mnogo više od njih znam.\nRekavši to, Ganja sede na divan, očevidno želeći da produži svoju posetu.\n— Pa kad već i sami znate — zapita ga knez dosta bojažljivo — što ste onda izabrali takvu muku kad ste znali da ona stvarno ne vredi tih sedamdeset pet hiljada?\n— Ja ne govorim o tome — promrmlja Ganja. — Ali kad već pomenuste, recite mi kako vi mislite, ja baš hoću da čujem vaše mišljenje: vredi li ta »muka« sedamdeset pet hiljada ili ne vredi?\n— Po mom shvatanju ne vredi.\n— Pa, naravno. Je li sramota oženiti se tako?\n— Velika sramota.\n— E da znate, dakle, da ću je uzeti, i sad već neizostavno. Maločas sam se još dvoumio, no sad već ne. Više ništa ne govorite! Znam šta vi hoćete da mi kažete...\n— Neću vam to reći što vi mislite: nego, mene mnogo čudi vaša neobična pouzdanost...\n— U šta? Kakva pouzdanost?\n— Pa u to da će Nastasja Filipovna neizostavno poći za vas i da je sve to već svršena stvar. A drugo, kad bi baš i pošla za vas, da će vam tih sedamdeset pet hiljada prosto pravo u džep pasti. Uostalom, ja tu, naravno, mnogo ne znam.\nGanja se naglo pokrenu prema knezu.\n— Naravno, vi ne znate sve — reče on — a i zašto bih ja sav taj teret i brigu uzimao sebi na vrat?\n— Meni se čini da se to svuda tako dešava: ljudi se žene za ljubav novca, a novac ipak ostaje kod žene.\n— Ne, kod nas tako neće biti... Jer ovde... takve su prilike... — promrmlja Ganja brižno zami¬šljen. — A što se tiče njenog odgovora, o njemu već nema sumnje — dodade on brzo. — A iz čega vi zaključujete da će me ona odbiti?\n— Ja ništa ne znam osim onoga što sam video. Eto i Varvara Ardalionovna maločas reče ...\n— Eh! To one onako, ne znaju ni šta bi rekle. A Rogožinu se ona podsmevala, budite uvereni, to sam ja uočio. To se prosto videlo. Ja sam se maločas uplašio, a sad mi je jasno. Ili, možda, vi tako smatrate stoga što se ona onako ponašala s mojom materom, ocem, i sa Varjom?\n— I s vama.\n— Pa skoro da imate pravo ... Ali to je stara ženska osveta, i više ništa. To vam je strašno jetka, osetljiva i samoljubiva žena. Baš kao činovnik koga su preskočili prilikom unapređenja. Ona je htela da pokaže sebe a i sve svoje prezrenje prema njima... pa i prema meni: to je istina, ja ne poričem. Pa ipak će ona za mene poći. Vi i ne slutite na kakve je mađioničarske trikove sposobno čovekovo samoljublje: eto, ona mene smatra za podlaca zato što ja nju, tuđu ljubaznicu tako otvoreno za pare uzimam, a ne zna da bi joj drugi još podlije podvalio; prišunjao bi joj se i počeo bi liberalno-napredne stvari naklapati, i o raznim ženskim pitanjima kojekakve gluposti pričati, pa bi je žednu preko vode preveo. Uverio bi je, uobraženu budalu, i to bez po muke, kako on nju bajagi samo zbog njenog »plemenitog srca i nesreće« uzima, a ovamo bi je ipak samo zbog novca uzeo. Ja joj se ne dopadam zato što neću da vrdam, a trebalo bi. A šta ona sama radi? Zar ne radi to isto? Pa što me onda prezire, i te igre izmišlja? Stoga što se ja sam ne predajem i što se pokazujem ponosan. Ali još ćemo videti!\n— A zar ste je vi voleli pre toga?\n— Voleo sam je u prvi mah. Ali dosta o tome ... Ima žena koje su dobre samo kao ljubaznice, i više nikako. Ja ne kažem da je ona bila moja ljubaznica. Ako ushte da živi mirno, i ja ću živeti mirno: ako se pobuni, odmah ću je ostaviti, a pare ću sa sobom poneti. Ja neću da budem smešan; pre svega, neću da izgledam smešan.\n— Meni se sve čini — oprezno primeti knez — da je Nastasja Filipovna pametna. Zašto bi ona, predosećajući takvu muku, ulazila u zamku? Jer mogla bi i za nekog drugog da pođe. Eto čemu se ja čudim.\n— Pa u tome baš i jeste njen račun! Vi ne znate sve, kneže... Tu... i osim toga, ona je ubeđena da je ja volim do ludila, kunem vam se, i, znate li, ja u velikoj meri slutim da i ona\nmene voli, samo na svoj način ... Znate onu poslovicu: »Koga volim, tog i bijem.« Ona će mene celog svog veka za karo puba smatrati (nego njoj to možda i treba), pa će me ipak voleti na svoj način, ona se na to sprema, takav je to karakter. Ona je i suviše Ruskinja, ja da vam kažem; ali i ja joj, sa svoje strane, spremam iznenađenje. Ta maločašnja scena sa Varjom desila se sasvim iznenada, no meni ona ide u račun; sad je bar videla i uverila se koliko sam joj ja odan i da ću zbog nje sve veze raskinuti. Znači, nije ni nama vrana mozak popila, budite uvereni! Zbilja, a da ne mislite vi da sam ja takav brbljivac? Ja, dragi kneže, možda i zbilja grešim što vam se poveravam. Ali baš stoga što sam na vas prvog blagorodnog čoveka naišao, eto kidisao sam, zbilja »kidisao« — nemojte to shvatiti kao kalambur. Vi se, valjda, za ono maločas ne ljutite, a? Ja evo sad možda prvi put za ove dve godine od srca govorim. Ovde ima strašno malo poštenih ljudi; poštenijih od Pticina nema. šta? Vi se, kanda, smejete ili ne? Podlaci vole poštene ljude, zar to niste znali? Jer ja sam... uostalom, otkud sam ja podlac, recite mi po duši. Zato što svi oni, po vodeći se za njom, smatraju mene za podlaca? I znate li, povodeći se za njima i za njom, sad i samog sebe podlacem nazivam! To je baš glupo!\n— Ja vas odsad za podlaca nikad više neću smatrati — reče mu knez. — Do maločas sam vas već i za zlikovca smatrao, i najedared me tako obradovaste, i to mi je sad lekcija: ne sudi čoveka dok s njim hleba nisi jeo. Sad vidim da vas ne treba smatrati ne samo za zlikovca nego čak ni za odveć pokvarenog čoveka. Vi ste, po mom shvatanju, prosto najobičniji čovek, kakav samo može biti, jedino što ste slabi i nimalo niste originalni.\nGanja se zajedljivo u sebi podsmehnu, ali oćuta. Knez vide da mu se njegovo mišljenje nije dopalo, zbuni se pa i sam ućuta.\n— Je li iskao moj otac od vas novaca? — upita Ganja najednom.\n— Nije.\n— Iskaće, ali mu vi ne dajte. A bio je nekad čak pristojan čovek, sećam se. Imao je pristupa i u bolja društva. I kako svi oni brzo svršavaju, svi ti stari otmeni ljudi! Čim im se izmene prilike, nestane sve ono pređašnje, baš kao da je barut planuo. On nekad nije tako strašno lagao, uveravam vas; pre se samo odveć lako oduševljavao, i eto u šta se izmetnuo! Naravno, svemu je krivo vino. Znate li da on čak i metresu izdržava? I sad već nije samo nevina lažovčina. Nikako ne mogu da razumem toliko mamino strpljenje. Je li vam pričao o opsadi Karsa? Ili o tome kako mu je priprežni konj progovorio? Jer on i dotle ide.\nI Ganja najednom prsnu u smeh.\n— A što ste se tako u mene zagledali? — zapita on najednom kneza.\n— Pa, eto, čudim se što ste se od srca tako zasmejali. Vi zbilja i mate još detinji smeh. Maločas uđoste da se pomirimo, pa rekoste: »Ako hoćete, ja ću vam i ruku poljubiti«, to je kao kad bi se deca mirila. Znači, vi ste još sposobni za takve reči i osećanja. I tek najedared počinjete da čitate lekciju o takvom braku i o tih sedamdeset pet hiljada. Bogami, sve je to besmisleno, i to ne sme biti.\n— A šta vi hoćete da zaključite iz toga?\n— To da vi tu, možda, i suviše lakomisleno postupate, i da li ne bi trebalo da najpre još razmislite? Varvara Ardalionovna možda i istinu kaže.\n— A-a, moral! Da sam ja još žutokljunac, to ja i sam znam — vatreno ga prekide Ganja — već i samim tim što sam, eto, s vama otpočeo takav razgovor. Ja, kneže, ne ulazim u taj\nbrak iz računa — nastavi on pravdajući se kao mladić uvređen u svom samoljublju — po računu bih se ja jamačno prevario, jer ja ni pameću ni karakterom još nisam dovoljno čvrst. Nego, ja tu zbog strasti, zbog naklonosti idem, zato što imam veliki cilj. Vi, eto, mislite da ću uzeti tih sedamdeset pet hiljada pa ću odmah fijaker kupiti. Ne, baš ću tada nositi preklanjski stari kaput, i sve ću svoje poznanike iz kluba da napustim. Kod nas ima malo istrajnih ljudi, premda su sve sami zelenaši, a ja hoću da istrajem. Tu vam je glavno: do kraja izvesti, to je problem. Pticin je sedamnaest godina na ulici spavao, prodavao po kafanama peroreze i sa kopjejkom otpočeo: danas ima šezdeset hiljada, ali posle kakve gimnastike! ... A ja ću, vidite li, svu tu gimnastiku da preskočim, pa ću pravo s kapitalom da otpočnem. Kroz petnaest godina sav svet će da kaže: »Eno ga Ivolgin, car judejski.« Vi meni kažete da nisam originalan čovek. Utuvite to, mili kneže, da nema ničega uvredljivijega za čoveka našeg vremena i plemena nego reći mu da nije originalan, da je slabog karaktera, čovek bez naročitih talenata i običan. Vi mene ne udostojiste čak ni toga da me smatrate za dobrog podlaca i, znate li, maločas sam vas zbog toga hteo progutati! Vi ste mene uvredili gore no Jepančin, koji me smatra (i bez mnogo reči, bez sablazni, prostodušno, obratite na to pažnju) sposobnim da mu ženu prodam. To mene,prijatelju, već odavno jede, i zato ja sad hoću para. A kad jednom imadnem novaca, to znajte, biću u najvećoj meri originalan čovek. Pare su baš zbog toga podle i mrske što daju čak i talente. I davaće ih dok je sveta. Vi ćete sad reći da je sve to detinjasto ili, recimo, poezija, pa neka, meni će tim prijatnije biti, a stvar će se ipak urediti. Dovešću je do kraja i izdržaću. Rira bien qui rira le dernier! Jer zašto mene Jepančin tako vređa? Da li iz mržnje? Ne. Prosto stoga što sam jadan i ništavan. No, a tada... Nego, dosta sad, i vreme nam je. Kolja je već dvaput pomaljao nos kroz vrata: to on vas na ručak zove. A ja odoh od kuće. Svratiću ponekad do vas. Vama kod nas neće biti rđavo; smatraće vas odmah kao da ste nam rod. Ali pazite, nemojte da me odajete, čini mi se da ćemo ja i vi biti ili prijatelji ili neprijatelji ... A šta mislite, kneže, da sam vam maločas poljubio ruku (kao što sam vam iskreno nudio), da li bih vam ja zato posle postao neprijatelj?\n— Neizostavno biste postali, samo ne zanavek, jer posle ne biste izdržali, te biste mi oprostili\n— zaključi knez razmislivši i zasmejavši se.\n— Oho! Pa to s vama treba opreznije. Đavo će vas znati, vi ste mi, eto, i tu sad otrova sunuli! A ko zna, možda ste mi i neprijatelj? Zbilja... ha-ha-ha! Ja i zaboravio da vas pitam: je li istina to što mi se učinilo da vam se Nastasja Filipovna nešto i suviše mnogo dopada?\n— Pa... dopada mi se.\n— Zaljubljeni ste?\n— N-ne.\n— A sav pocrveneo i muči se. No, pa ništa, ništa, neću vam se smejati, do viđenja. A znate li, ona je čestita žena, možete li da verujete? Vi mislite, ona živi sa onim, sa Tockim? Ne! I to već odavno. A jeste li primetili da je strašno neumesna i da se maločas u po nekim trenucima zbunjivala? Bogami. A takve vam baš vole da gospodare. No, zbogom ostajte!\nGanja izađe daleko odrešitiji no što je bio ušao, i u dobrom raspoloženju. Knez jedno desetak minuta ostade nepomičan i zamisli se.\nKolja opet promoli glavu kroz vrata.\n— Ja neću da ručam, Kolja; maločas sam kod Jepančinih dobro doručkovao.\nKolja sasvim uđe u sobu pa dade knezu pisamce. Ono je bilo od generala, savijeno i zapečaćeno. Kolji se na licu čitalo kako mu je teško padalo da to pismo preda. Knez ga pročita, ustade i uze šešir.\n— To je odmah tu, dva koraka — zbuni se Kolja. — On tamo sad sedi kraj boce vina. A čime li je tamo sebi kredit stekao, ne mogu da razumem. Kneže, dragi, molim vas, nemojte posle da kažete našima da sam vam ja predao pismo! Hiljadu puta sam se već kleo da mu ta prokleta pisma ne nosim, ali šta ćete kad mi ga je žao. Nego, evo šta, molim vas, nemojte se prema njemu mnogo ustručavati, dajte mu tek koji groš, i gotov posao.\n— Ja sam, Kolja, i sam nešto mislio; treba da se vidim s vašim tatom... zbog jedne stvari... Hajdemo ...\n2.12 XII\nKolja ne odvede kneza daleko, do Livničke ulice, u jednu kafanu sa bilijarima, u prizemlju, sa ulazom sa ulice. Tu, desno u uglu, u zasebnoj sobici, kao stari svagdašnji gost, namestio se Ardalion Aleksandrovič, s bocom pred sobom na stočiću, i zbilja sa Independance Belge u rukama. On je očekivao kneza, pa čim ga ugleda, odmah ostavi novine i poče neko vatreno i mnogoglagoljivo objašnjavanje, no knez bezmalo ni reči nije razumeo, jer je general bio već skoro gotov.\n— Ja nemam deset rubalja — prekide ga knez — nego evo vam dvadeset pet, razmenite ih pa mi vratite petnaest, inače ostajem bez groša.\n— O, bez sumnje, i budite uvereni da ću ja to ovog momenta ...\n— Nego, ja dođoh do vas s jednom molbom, generale. Vi nikad niste odlazili Nastasji Filipovnoj?\n— Ja? Velite, ja nisam odlazio? Vi to meni govorite? Nekoliko puta, dragi moj, nekoliko puta\n— razvika se general u napadu samozadovoljstva i pobedničke ironije — ali sam, najzad, prekinuo, jer neću da time potpomažem tu nepristojnu vezu. Vi ste videli sami, vi ste bili svedok jutros: ja sam učinio sve što je mogao učiniti jedan otac, krotak i snishodljiv. No sad će se pojaviti na sceni otac druge vrste, a tada imamo da vidimo: da li će zaslužni stari ratnik odoleti intrigi ili će se bestidna kamelija uvući u najblagorodniju porodicu.\n— A ja sam vas baš naročito to hteo da zamolim: ne biste li me vi, kao poznanik, mogli uvesti večeras kod Nastasje Filipovne? Meni je to neizostavno potrebno još danas: imao bih tamo važna posla, ali prosto ne znam kako da odem k njoj. Bio sam joj maločas predstavljen, no ona me ipak nije pozvala; a danas je tamo kod nje večernji prijem. Ja sam, uostalom, gotov da obiđem uobičajeni red i, ne branim, neka mi se i smeju, samo da dospem do nje kako bilo.\n— I vi ste sasvim, ali sasvim tačno pogodili moju misao, mladi prijatelju — uzviknu general ushićeno — ja vas nisam zvao zbog ovih nekoliko groša — nastavi on prihvatajući, uostalom, novac i mećući ga u džep — zvao sam vas da zajedno idemo u pohod Nastasji Filipovnoj ili, bolje reći, u pohod protiv Nastasje Filipovne! General Ivolgin i knez Miškin! Kako li će joj se to dopasti! Ja, pak, u lepom obliku, na njen rođendan, izreći ću joj, najzad, svoju volju, okolišno, ne pravo, ali će ipak biti sve kao da je bez okolišenja. Tada će Ganja i sam uvideti\nšta ima da čini: da li otac, zaslužni i... tako reći... i već ostalo, ili... Ali biće što će biti! Vaša je ideja u najvećoj meri plodotvorna. U devet časova ćemo poći, imamo još vremena.\n— Gde ona stanuje?\n— Podaleko, bogami: kod Boljšoga teatra, kuća Mitovceve, skoro odmah na trgu, na prvom spratu ... Kod nje neće biti mnogo sveta, mada joj je rođendan, i razići će se svi rano\nVeć se odavno smrklo; knez je još neprestano sedeo, slušao i čekao generala, koji je počinjao mnoštvo priča, ali ni jednu od njih nije dovršavao, čim dođe knez, on zaiska još jednu bocu, i tek je posle jednog časa ispi, a zatim poruči drugu, pa ispi i nju. General je tom prilikom jamačno ispričao maltene svu svoju životnu istoriju. Najzad knez ustade i reče da više ne može čekati. General popi iz boce poslednji ostatak, ustade pa pođe iz sobe, ali se jedva držao na nogama. Knez je bio prosto očajan. On nije mogao da razume kako se mogao tako glupo ovakvom čoveku poveriti. Nego, on se bogzna kako nije ni uzdao u njega: računao je na generala utoliko da samo nekako dospe do Nastasje Filipovne, pa makar i sa kakvim skandalom, ali nije računao na neobičan skandal: general je bio pijan kao zemlja, strašno se raspričao, govorio je bez prestanka, sa osećanjem, s dušom punom suza. Pričao je neprestano o tome kako, eto, zbog zlog vladanja svih članova njegove porodice sve propada, i da je vreme, najzad, da se tome jednom učini kraj.\nDospeše najzad do Livničke. Još neprestano trajaše jugo vina; sumoran, topao vlažan vetar sa kišom fijukao je ulicama, kočije su šljapkale po blatu; kasači i rage zvučno su udarali potkovicama po kaldrmi. Pešaci su kao setna i pokisla gomila vrljali ulicama. Ovdeonde iskrsavahu i pijani.\n— Vidite li vi te osvetijene kuće — govorio je general — tu svud žive moji drugovi, a ja, ja koji sam između svih njih najviše odslužio i najviše prepatio, ja se, evo, tu pešice vučem ka Boljšom teatru u stan jedne sumnjive ženske! Čovek koji ima u grudima trinaest kuršuma... ne verujete, možda? Pa Pirogov je jedino zbog mene u Pariz telegraf išao i opsednuti Se- vastopolj za neko vreme napustio, a Nelaton, pariski dvorski lekar, izradio je slobodan prolaz u ime nauke i u opsednuti Sevastopolj došao da mene pregleda ... To je čak i najvišoj vlasti poznato: »A, to je onaj Ivolgin sa trinaest kuršuma!« Eto kako se moje ime pominje! ... Vidite li vi, kneže, tu kuću? Tu u prizemlju živi moj stari drug, general Sokolovič, sa blagorodnom i mnogobrojnom porodicom. Eto ta kuća, i još tri kuće na Nevskom i dve u Morskoj... to vam je, eto, sav današnji krug moga poznanstva, to jest upravo ličnog mog poznanstva. Nina Aleksandrovna se već odavno pokorila prilikama. Ja se još i dalje sećam... i, tako reći, odmaram u obrazovanom krugu pređašnjih drugova i mojih potčinjenih, koji me još uvek obožavaju.\nTaj general Sokolovič (nego odavno već nisam bio kod njega, i nisam mu video Anu Fjodorovnu)... znate, mili kneže, kad sam posete ne primaš, onda i nehotice prestaješ da odlaziš drugima. A, međutim... hm ... vi baš kao da ne verujete... Uostalom, što da ne uvedem sina svog najboljeg prijatelja i druga iz detinjstva u taj divni porodični dom? General Ivolgin i knez Miškin! Vi ćete tu ugledati zanosno lepu devojku, ali ne jednu... dve,\nčak i tri, diku prestonice i viših krugova; lepota, obrazovanost, idejni pravac ... žensko pitanje, poezija, sve se to skupilo u srećnu raznovrsnu smesu, ne računajući bar osamdeset hiljada rubalja miraza, gotovog novca, što, naravno, nikad ne smeta ni pri kakvim ženskim i socijalnim pitanjima ... Jednom rečju, ja vas neizostavno moram tamo odvesti. General Ivolgin i knez Miškin! Jednom rečju ... efekat!\n— Zar odmah! Sad? Pa vi ste zaboravili — poče već knez.\n— Ništa, ništa nisam zaboravio, hajdemote! Ovamo, na ove raskošne stepenice, čudim se da nema vratara, ali praznik je, i vratar je otišao u varoš. Još nisu oterali tu pijanduru. Taj Sokolovič za svu svoju sreću u životu i u službi meni duguje, samo meni i nikom više, ali... tu smo.\nKnez se već nije protivio toj poseti i išao je poslušno za generalom da ga ne bi ljutio, pouzdano se nadajući da će taj »general Sokolovič« i sva njegova porodica malo-pomalo kao priviđenje nestati, te će se pokazati da oni i ne postoje, tako da će se on i Ivolgin mirno spustiti niza stepenice. Ali, na svoje zaprepašćenje, on poče da gubi tu nadu. General ga je vodio gore po stepenicama kao čovek koji tu zbilja ima svojih poznanika i neprestano je ubacivao neke biografske i topografske pojedinosti, ispunjene matematičkom tačnošću. Najzad, kada već, popevši se na prvi sprat, zastadoše pravo pred vratima jednog bogatog stana i general se lati ručke od zvonceta, knez se odluči da pobegne; ali jedna čudna okolnost ga zadrža na časak.\n— Vi ste se prevarili, generale — reče on — na vratima piše Kulakov, a vi zvonite Sokoloviču.\n— Kulakov... Kulakov još ništa ne dokazuje. Stan je Sokolovičev: i ja zvonim Sokoloviču; a Ku¬lakov nek ide bestraga ... Nego, otvaraju nam.\nVrata se zbilja otvoriše. Izviri jedan lakej i saopšti da »gospoda nisu kod kuće«.\n— Baš mi je žao, baš mi je žao, kao za pakost! — sa najdubljim žaljenjem ponovi nekoliko puta Ardalion Aleksandrovič. — A vi recite, mili moj, da su general Ivolgin i knez Miškin želeli da izraze svoje uvaženje i da su neobično, neobično žalili...\nU tom trenutku, kroz otvorena vrata izviri iz sobe još jedno lice, očevidno kućne ekonomke, a možda čak i guvernante, dame od jedno četrdeset godina, obučene u zagasitu haljinu. Ona se približi sa radoznalošću i nepoverenjem kad ču imena generala Ivolgina i kneza Miškina.\n— Marija Aleksandrovna nisu kod kuće — progovori ona, navlas se zagledajući u generala\n— odvezli su se sa gospođicom Aleksandrom Mihailovnom do staramajke.\n— I Aleksandra Mihailovna s njima, o bože, kakav maler! I zamislite samo, gospođo, uvek meni takav maler! Najpokornije vas molim da isporučite moj pozdrav, a Aleksandri Mihailovnoj da se seti... jednom rečju, isporučite im moju srdačnu poruku da im ja od sveg srca želim ono što su one same sebi želele u četvrtak uveče, uz zvuke Šopenove balade; one će se setiti... Moje srdačne želje! General Ivolgin i knez Miškin!\n— Neću zaboraviti — pokloni im se dama, postavši poverljivija.\nSilazeći niza stepenice, general sa još nerashlađenim žarom poče i dalje da žali što ih nisu zatekli i što se knez lišio tako divnog poznanstva.\n— Znate li, moj mili, ja sam vam pomalo i pesnik u duši, jeste li primetili to? A, uostalom... uo¬stalom, mi, kanda, nismo dobro pogodili stan — završi on sasvim iznenadno: — jer Sokolovići,\nsad se sećam, u drugoj kući stanuju, i kanda, sad su u Moskvi. Da, ja sam to malo pobrkao, ali to ... nije ništa.\n— Ja bih samo jedno hteo da znam — setno primeti knez — treba li sasvim da prestanem da na vas računam, pa jednostavno da pođem sam?\n— Da prestanete? Da računate? Sam? Ali zašto, zaboga, kad je to za mene najkrupniji pothvat od kojega tako mnogo zavisi sudbina vascele moje porodice. No, mladi prijatelju moj, onda vi slabo poznajete Ivolgina. Ko kaže »Ivolgin«, taj kao da je rekao »stanac kamen«: uzdaj se u Ivolgina kao u stanac kamen, eto kako se nekad govorilo u eskadronu u kome sam počeo službu. Ja bih samo uz put na časak da svratim u jednu kuću gde se odmara moja duša, evo već nekoliko godina, posle briga i iskušenja ...\n— Vi hoćete da svratite kući?\n— Ne! Ja bih... do kapetanice Terentijeve, udovice bivšeg mog potčinjenog... i, i prijatelja... Tu kod te kapetanice, ja se preporađam duhom, i tu kazujem svoje životne i porodične jade ... A pošto me je danas pritisnuo ogroman moralni teret, to ću ja...\n— Čini mi se da sam već i tako učinio užasnu glupost — promrmlja knez — što sam vas maločas uznemirio. A, osim toga, vi ste sad još i... Zbogom!\n— Ali ne mogu, ne mogu vas pustiti od sebe, mladi prijatelju moj! — unese se general. — Udovica, mati porodice, i izvlači iz srca svoga one strune koje odjekuju u svem mojem biću. Posete njoj... to su svega kakvih pet minuta, jer u tom domu sam kao kod svoje kuće... ja tu skoro i stanujem. Umiću se, napraviću najpotrebniju toaletu, i tada ćemo se ja i vi fijakerom otisnuti ka Boljšom teatru. Budite uvereni da ste vi meni preko potrebni za celo ovo veče ... Evo te kuće, evo već i dođosmo ... A, Kolja, ti si već tu? šta je, je li Marta Borisovna kod kuće, ili si tek sad došao?\n— O, ne — odgovori Kolja, koji se taman sudario s njima na kućnoj kapiji — ja sam ovde već odavno sa Ipolitom, pozlilo mu je, jutros je ležao. Sad sam po karte u bakalnicu silazio. Marta Borisovna vas čeka. Samo, tata, šta je to opet s vama!... — završi Kolja, pažljivo se zagledajući u generalov hod i držanje.\nSusret s Koljom pobudi kneza da isprati generala i do Marte Borisovne, ali samo na časak. Knezu je bio potreban Kolja; a generala se, u svakom slučaju, resio da napusti i nije mogao sebi da oprosti kako je mogao maločas i pomisliti da nešto od njega očekuje... Peli su se dugo, na treći sprat, uza sporedne stepenice.\n— Hoćete kneza da predstavite? — zapita ga Kolja uz put.\n— Da, dete moje, hoću da ga predstavim: general Ivolgin i knez Miškin. No šta ćemo ... ako Marta Borisovna ...\n— Znate li, tata, bolje bi bilo da sad i ne idete! Smoždiće vas! Treći dan kako vas nema kod nje, a ona čeka da joj novac donesete, što ste joj obećali? Uvek vi tako! A sad gledajte kako ćete se izvući!\nNa trećem spratu zastadoše pred niskim vratima. General se očigledno bojao pa je kneza gurao napred.\n— A ja ću ostati ovde — mrmljaše on — hoću da je iznenadim.\nKolja uđe prvi. Nekakva dama, veoma nabeljena i narumenjena, u papučama, u rekli i sa kosom spletenom u vitice, od jedno četrdeset godina, izviri na vrata, te tako generalovo iznenađenje propade. Tek što ga ta dama ugleda, ona se odmah razvika:\n— A, stigao si, podmukli i podli čoveče, slutilo je moje srce!\n— Uđimo, ona to samo tako... — mrmljaše general knezu, još neprestano se nevino smeškajući.\nAli to nije bilo samo tako. Tek što su ušli kroz mračno nisko predsoblje u teskobnu salu, zakrčenu sa po tuceta pletenih stolica i sa dva stočića za kartanje, kad domaćica odmah produži nekim naučeno-plačljivim i uobičajenim glasom:\n— Nije te sramota, nije te sramota, varvarine i tiranine moje porodice, varvarine i nečoveče. Opljačkao si me svu, krv si moju ispio, pa ti je još i to malo. Dokle li ću te podnositi, bestidni i nečasni čoveče!\n— Marta Borisovna, Marta Borisovna! Ovo je... knez Miškin, general Ivolgin i knez Miškin — mrmljaše uzdrhtali i izgubljeni general.\n— Hoćete li mi verovati — obrati se najednom kapetanica knezu — hoćete li mi verovati da taj bestidnik nije poštedeo ni ovu moju siročad! Sve nas je opljačkao, sve je iz kuće izvukao, sve je prodao i založio, ništa nam nije ostavio, šta ću ja da radim sa tvojim garantnim pismima, podmukli i bezdušni čoveče? Odgovaraj, rđo jedna, odgovaraj, nezajažljiva alo! Čime ću nahraniti ovu jadnu siročad? Eto, dovukao mi se pijan, jedva se drži na nogama ... Cime sam ja to uvredila Gospoda boga, gnusna i odvratna huljo, odgovaraj!\nAli generalu sad ne beše do toga.\n— Marta Borisovna, dvadeset pet rubalja... sve je što sam u stanju s pomoću najplemenitijeg prijatelja. Kneže! Ja sam se strašno prevario! Takav vam je, eto ... život... A sad ... izvinite, ja sam slab — nastavljaše general, stojeći nasred sobe, i klanjajući se na sve strane — ja sam slab, izvinite! Lenočka! Jastuk mi daj... Čedo moje!\nLenočka, osmogodišnja devojčica, odmah potrča po jastuk i donese ga na tvrd i pocepan divan sa mušemom. General sede na njega u nameri da još mnogo štošta kaže, ali tek što se dotače divana, on se odmah prevali na jednu stranu, okrenu se zidu i zaspa kao zaklan. Marta Borisovna afektirajući i setno ukaza knezu na stolicu kod stola za kartanje, sama sede spram njega, podnimi rukom desni obraz pa poče ćuteći da uzdiše, zagledavši se u kneza. Troje male dece, dve devojčice i jedan muškarčić, od kojih Lenočka beše najstarija, priđoše stolu, staviše ruke na sto, pa sve troje stadoše pomno razgledati kneza. Iz druge sobe pokaza se Kolja.\n— Vrlo mi je milo što sam vas ovde zatekao, Kolja — obrati mu se knez — biste li mi vi mogli pomoći? Neizostavno moram biti kod Nastasje Filipovne. Molio sam maločas Ardaliona Aleksandroviča, ali, eto, on zaspa. Odvedite me, jer ja ne znam ni ulice ni puta. Adresu, uostalom, imam: kod Boljšog teatra, dom Mitrovceve.\n— Nastasja Filipovna! Ona nikad nije stanovala kod Boljšog teatra, a otac nije nikad odlazio Nastasji Filipovnoj, ako hoćete da znate! Čudno je da ste se vi uopšte ma čemu od njega mogli nadati. Ona stanuje blizu Vladimirske, kod Pet uglova, to vam je kudikamo bliže da pođete odavde. Hoćete li odmah? Sad je devet i po. Izvolite da vas odvedem.\nKolja i knez odmah izađoše. Ali avaj! — Knez nije imao čime da plati fijaker, morali su ići pešice.\n— Hteo sam da vas upoznam sa Ipolitom — reče Kolja — on je najstariji sin te dronjave kapetanice, bio je u drugoj sobi. Nije mu dobro, danas je ceo dan ležao. Ali on je vrlo čudnovat; vrlo se lako nađe uvređen, i meni se učinilo da će njega biti sramota što ste ih\nposetili baš u takvom trenutku ... Mene to baš tako ne ženira kao njega, jer meni je otac, a njemu mati, a to je ipak razlika, jer za muški rod u takvom smislu nema sramote. Uostalom, to je možda i predrasuda u pogledu nadmoćnosti polova, u ovom slučaju. Ipolit je divno momče, ali je rob ponekih predrasuda.\n— Vi rekoste da ima tuberkulozu?\n— Da, kanda; bolje bi bilo da što pre umre. Ja bih na njegovom mestu neizostavno želeo da\numrem. Ali njemu je braće i sestara žao, eto tih malih. Da je mogućno, da je samo otkud\nkakvih para, ja i on bismo našli zaseban stan, pa bismo se odrekli svojih porodica. To je naša žarka želja. A znate šta? Kad sam mu ja maločas ispričao šta vam se desilo, on se baš raz¬ljutio, kaže da onaj koji dobija šamar i odmah ne izazove na dvoboj, da je taj podlac. Uostalom, on je strašno ozlojeđen, ja sam s njim već prestao da se prepirem. Dakle, tako je to, znači da je vas Nastasja Filipovna odmah pozvala k sebi?\n— Ma u tome baš i jeste stvar što me nije pozvala!\n— Pa zašto joj onda idete? — uzviknu Kolja i čak zastade nasred trotoara — pa, još ... u takvom odelu, a tamo večernji prijem.\n— Pa, jeste, bogami, i ne znam kako ću tamo ući. Ako me primi, dobro, ako ne, onda nema ništa od moje namere. A što se tiče odela, šta znam da radim?\n— A imate li kakvog posla kod nje? Ili vi to samo onako, pour passer le temps u blagorodnom društvu.\n— Ne, ja upravo ... to jest, ja bih poslom ... teško mi je da vam to iskažem, ali...\n— Kakvim, upravo, poslom, to je vaše, ali meni je glavno to da se vi tamo ne namećete na večeru, u blistavo društvo kamelija, generala i zelenaša. Jer ako bi tako bilo, izvinite, kneže, ja bih vas ismejao i prezirao. Prosto je strašno kako ovde ima malo časnih ljudi, tako da nemaš koga da poštuješ. Hteo-ne hteo, sve ih sa visine gledaš, a oni svi zahtevaju da ih poš¬tuješ; eto, Varja prva. I jeste l i primetili, kneže, da je ovo naše vreme puno sve samih avanturista! I naročito kod nas u Rusiji, u našoj ljubeznoj otadžbini. I kako se to sve tako stvorilo, prosto ne razumem. Rekao bi čovek, kod nas je doskora još sve čvrsto bilo, a šta je ovo sad? To svi kažu i svuda pišu o tome. Izobličuju. Kod nas sad svi izobličuju. Roditelji se prvi povlače i svog se pređašnjeg morala stide. Eno vam u Moskvi, jedan roditelj je upućivao sina da ni pred čim ne preza da bi došao do para; to se sad već i iz štampe zna. Pogledajte samo mog generala, šta se učini od njega? Uostalom, znate li, meni se čini da je moj general ipak častan čovek; verujte bogu, tako je! Sve je to samo aljkavost i vino. Bogami, tako je! Prosto mi ga je žao; ja to samo ne smem javno da kazujem jer mi se svi smeju; a, bogami, žao mi ga je. Jer čega ima kod onih pametnih? Sve je to samo jedan zelenaš, svi, od prvog do poslednjeg! Ipolit opravdava zelenaštvo, kaže da to tako treba da bude: ekonomski potres, nekakve plime i oseke, đavo da ih nosi! Ja se strašno jedim na njega, ali on je ozlojeđen. Zamislite samo, njegova mati, ta kapetanica, dobija pare od generala, pa posle njemu pod kratkoročan zajam daje uz interes; strašna sramota! A znate li da mama, to jest moja mama, Nina Aleksandrovna, generalica, pomaže Ipolita parama, odelom, košuljama i svačim, pa čak donekle i ovu drugu decu, preko Ipolita, jer ih je ona njihova mati zapustila. Pa i Varja ih pomaže.\n— Eto vidite, vi kažete: nema ljudi časnih i snažnih, i da su svi sami zelenaši; pa eto i snažnih ljudi: vaša mati i Varja. Zar pomagati ovde, i u takvim prilikama, nije znak moralne jačine?\n— Varja to iz samoljublja čini, razmeće se, da ne zaostane iza mame, a mama, ona iskreno ... i ja to cenim. Da, ja to cenim i odobravam. Čak i Ipolit oseća, mada je on skoro sasvim ozlojeđen. S početka se smejao i govorio da je to od mame niskost; ali sad već i on počinje da oseća. Hm! Vi, dakle, to nazivate jačinom? Ja ću to zapamtiti. Ganja o tome ne zna, inače bi on to nazvao povlađivanjem.\n— Pa zar Ganja ne zna? ... Ganja, kanda, još mnogo štošta ne zna — ote se zamišljenom knezu.\n— A znate li šta, kneže, vi mi se vrlo dopadate. Maločašnji vaš slučaj nikako mi iz glave ne ide.\n— Pa i vi se meni vrlo dopadate, Kolja.\n— Čujte, kako vi mislite da živite ovde? Ja ću uskoro doći do nekog posla, pa ću ponešto zarađivati, pa hajde da stanujemo, ja, vi i Ipolit, sva trojica zajedno, nađimo kakav stan; a generala ćemo primiti kad neki put naiđe.\n— Ja s drage volje pristajem. Nego, to ćemo još videti. Sad sam vrlo rastrojen, šta? Zar već stigosmo? U ovoj kući... gle kakav raskošan prolaz! Pa i vratar. E, Kolja, ne znam šta će iz svega ovoga izaći.\nKnez stajaše kao izgubljen.\n— Sutra ćete mi ispričati! Samo, nemojte da se mnogo snebivate. Neka vam bog pomogne, jer i ja sam vaših ubeđenja u svemu! U zdravlje. Ja ću sad, natrag, pa ću da ispričam Ipolitu. A da ćete biti primljeni, u to nema sumnje, ništa ne brinite! Ona je strašno originalna. Uza ove stepenice, u prizemlju, vratar će vam pokazati...\n1.13 XIII\n:Knez se veoma uznemirio i, penjući se gore, trudio se koliko god je mogao da ohrabri sebe: »Najgore«, pomisli on, »što može da mi se desi, biće to što me neće primiti, i što će nešto ružno o meni pomisliti, ili će me možda primiti, pa će mi se u oči smejati... Najposle, svejedno!«\nI zbilja, to ga još i nije toliko plašilo, ali pitanje: šta će on tamo sad raditi i zašto ide? — na to pitanje prosto nije nalazio umirujućeg odgovora. Jer kada bi čak i bilo nekako mogućno, ugrabivši priliku, da rekne Nastasji Filipovnoj: »Ne udajte se za tog čoveka i ne upropašćujte sebe, on vas ne voli, nego voli vaš novac, on mi je to sam rekao, govorila mi je i Aglaja Jepančina, a ja sam došao da vas u tome sprečim« — teško da bi i to uspelo kako treba u svakom pogledu. Izlazaše mu pred oči još jedno nerešeno pitanje, i to pitanje toliko krupno da se knez bojao i da misli. O njemu, čak nije mogao ni smeo ni da dopusti, nije znao kako da ga formuliše, crveneo je i strepeo i pri samoj pomisli na njega. Ali svršilo se time što je on pored svih tih strahovanja i sumnji ipak ušao i tražio da ga prijave Nastasji Filipovnoj.\nNastasja Filipovna je zauzimala ne baš mnogo velik, ali zaista raskošno uređen stan. Za ovih pet godina petrogradskog života bilo je jedno vreme, u početku, kad Atanasije Ivanovič naročito nije žalio za nju novac; on je tada još računao na njenu ljubav, pa je mislio da je sablazni, uglavnom svima ugodnostima raskoši, znajući kako se lako na čoveka kaleme navike raskoši i kako je posle teško odučiti se od njih, kad se raskoš, malo-pomalo, pretvori u potrebu. U tom slučaju Točki je ostajao veran starim dobrim predanjima ne menjajući u njima ništa, bezgranično ceneći svu nepobedivu jačinu čulnih uticaja.\nNastasja Filipovna tu raskoš nije odbijala, čak ju je volela, ali, a to je bilo neobično čudnovato, nikako se nije potčinjavala, kao da bi je se svakog trenutka mogla i sasvim odreći. Još se potrudila da nekoliko puta to i izjavi, što je Tockog neprijatno iznenađivalo. Uostalom, kod Nastasje Filipovne bilo je mnogo štošta što je neprijatno (a posle već i do prezrenja) iznenađivalo Atanasija Ivanoviča. Da ne govorimo o prostoti onih ljudi koje je ona ponekad sebi približavala, a, izgleda, bila je i naklonjena da ih približava; osim toga, u njoj su se ispoljavale neke sasvim čudne naklonosti: pokazivala se neka varvarska smesa dvaju ukusa, sposobnost da se zadovoljava i takvim stvarima i sredstvima za koje, reklo bi se, jedan otmen i dobro vaspitan čovek ne bi trebalo da zna ni da postoje. Kad bi, na primer, Nastasja Filipovna tek najedared pokazala neko milo i ljupko neznanje, kad bi se, recimo, pokazalo da ona ne zna da seljanke ne mogu nositi batistane košulje, kakve ona nosi, Atanasije Ivanovič bi, kanda, tim bio neobično zadovoljan. Na takve rezultate je od samog početka i bilo upućeno sve vaspitanje Nastasje Filipovne, po programu Tockog, koji je u tom poslu bio vrlo vest znalac. Ali, na žalost, rezultati se pojaviše vrlo čudni. No kraj svega toga, ipak je bilo i ostajalo nešto u Nastasji Filipovnoj što je zaprepašćivalo i samog Atanasija Ivanoviča svojom neobičnom i zanosnom originalnošću, nekakvom snagom, pa bi ga nekad očaravalo još i sad, kad su već propali svi njegovi pređašnji računi sa Nastasjom Filipovnom.\nPred kneza izađe devojka (posluga je kod Nastasje Filipovne uvek bila ženska), koja, na veliko njegovo iznenađenje, bez ikakve neodlučnosti sasluša njegovu molbu da ga prijavi. Ni njegove kaljave čizme, ni izgužvan šešir sa velikim obodom, ni ogrtač, ni zbunjen izgled, ne izazvaše kod nje ni najmanje kolebanje. Ona skide s njega ogrtač, zamoli ga da pričeka u predsoblju, pa odmah ode da ga prijavi.\nDruštvo što se te večeri skupilo kod Nastasje Filipovne sastojalo se od najobičnijih i svagdašnjih njenih poznanika. Bilo je prilično malo sveta kad se uporedi sa pređašnjim skupovima na taj dan. Tu su bili, kao prvi i glavni, Atanasije Ivanovič Tocki i Ivan Fjodorovič Jepančin. Obojica su bili ljubazni, ali obojica u nekakvoj pritajenoj bojazni zbog skrivenog očekivanja odluke u pogledu Ganje. Osim njih, bio je, naravno, i Ganja, takođe vrlo sumoran, vrlo zamišljen, pa čak i sasvim »neljubazan«, i većinom je stojao sa strane i ćutao. Ganja nije hteo da povede Varju, a Nastasja Filipovna je nije ni pominjala. Ali zato, tek što se pozdravila sa Ganjom, setila se nedavne njegove scene sa knezom. General, koji o tome nije još ništa čuo, zainteresovao se za tu scenu. Tada Ganja suvo, uzdržano, ali sasvim iskreno, ispriča sve što se nedavno desilo, i kako je već bio kod kneza da ga moli za oproštenje. Pri tom je vatreno kazao svoje mišljenje da su kneza neopravdano, i bog bi ih znao zašto, nazvali »idiotom«, da on misli o njemu sasvim drukčije i da, naravno, taj čovek zna šta hoće.\nNastasja Filipovna sasluša to mišljenje o knezu s velikom pažnjom, i radoznalo je pratila svaki Ganjin pokret, ali razgovor odmah pređe na Rogožina, koji je tako živo učestvovao u\njutrošnjem događaju i za koga se takođe sa neobičnom radoznalošću zainteresovaše i Atanasije Ivanovič i Ivan Fjodorovič. Pokazalo se da im je naročite podatke o Rogožinu mogao saopštiti Pticin, koji se bio zadržao s njim, zbog njegovih poslova, skoro do devet časova uveče. Rogožin je navaljivao svim silama da se još danas stvori sto hiljada rubalja.\n— On je, istina, bio pijan — primeti pri tom Pticin — ali sto hiljada, ma kako da je to teška stvar, ipak ću mu, kanda, nabaviti, samo ne znam da li još danas, i da li sve; a rade na tome mnogi: Kinder, Trepalov, Biskup; interes plaća kakav god hoćete, naravno, sve to onako pijan i u prvim trenucima radosti — završi Pticin.\nSve su te vesti bile primljene sa interesovanjem, unekoliko sumornim. Nastasja Filipovna ćutaše, očevidno ne želeći da kaže šta misli; Ganja takođe. General Jepančin se brinuo u sebi možda najviše: biser što ga je doneo još j utros bio je primljen sa odveć hladnom ljubaznošću, pa čak i s nekakvim naročitim podsmehom. Jedini Ferdiščenko između svih gostiju nalazio se u veselom i svečanom duševnom raspoloženju, i gromko se neki put cerekao bezrazložno, samo stoga što je sam dragovoljno uzeo ulogu lakrdijaša. Atanasije Ivanovič, pak, koji se uopšte smatrao kao vest i duhovit pripovedač, i ranijih godina na tim večerima obično davao ton razgovoru, bio je večeras očevidno neraspoložen i u nekakvoj njemu nesvojstvenoj zabuni. Ostali gosti, kojih i nije bilo mnogo (jedan bedan čičica učitelj, bog bi ga znao zašto pozvan, nekakav nepoznat veoma mlad čovek koji se strašno snebivao i celo veče usta nije otvorio; jedna živahna dama od kakvih četrdeset godina, glumica; i jedna neobično lepa, vrlo elegantno i bogato odevena i neobično nerazgovorna mlada dama) — svi oni ne samo da nisu mogli da ožive razgovor nego neki put čak nisu znali ni o čemu da govore.\nNa taj način pojava kneza je svima bila dobrodošla. Glas o njemu proizvede nedoumicu i nekoliko čudnovatih osmeha, a naročito kada po začuđenom izgledu Nastasje Filipovne videše da njoj ni na pamet nije padalo da ga pozove. No posle tog čuđenja Nastasja Filipovna najednom pokaza toliko zadovoljstva da se većina odmah odluči da iznenadnog gosta predusretne i sa osmehom i sa veselošću.\n— To se, recimo, dogodilo usled njegove naivnosti — zaključi Ivan Fjodorovič Jepančin — i, kako je da je, no odobravati takve naklonosti prilično je opasno, ali sad, u ovaj mah, bogami, i nije rđavo što mu pade na pamet da nas počastvuje, pa makar, eto, i na ovakav originalan način; on će nas, možda, i razveseliti, bar koliko ja o njemu ovako mogu da sudim.\n— Onda tim bolje što se nametnuo! — odmah ubaci Ferdiščenko.\n— Pa šta onda? — suvo zapita general, koji je mrzeo Ferdiščenka.\n— Pa to što će platiti ulaznicu — razjasni onaj.\n— Ali knez Miškin ipak nije Ferdiščenko — ne savlada se general, koji sve dosad nije mogao da se pomiri s mišlju da se nalazi s Ferdiščenkom u istom društvu i na ravnoj nozi.\n— Generale, poštedite Ferdiščenka! — odgovori mu ovaj smešeći se. — Jer ja imam naročita prava.\n— A kakva to naročita prava?\n— Prošli put sam imao čast da to potanko razjasnim društvu; ali za ljubav vašeg prevashodstva sad ću još jednom da ponovim. Izvolite videti, vaše prevashodstvo, svi su duhoviti, a ja nisam duhovit. I kao naknadu, ja sam izmolio dozvolu da kazujem istinu jer je\nsvima poznato da istinu govore samo oni koji nisu duhoviti. Osim toga, ja sam vam čovek vrlo osetljiv, i opet stoga što nisam duhovit. Ja svaku uvredu pokorno podnosim, ali samo do prvog neuspeha svog protivnika; a pri prvom njegovom maleni, odmah se setim i odmah mu se nečim osvetim; ritnem se, kao što se izrazio o meni Ivan Petrovič Pticin, koji se, na-ravno, sam ni na koga ne rita. Znate li Krilovljevu basnu, vaše prevashodstvo, Lav i magarac? E, eto, to smo nas dvojica, ja i vi, Krilov je to o nama pisao.\n— Vi ste se, kanda, opet zabrbljali, Ferdiščenko — planu general.\n— A što se vi žestite, vaše prevashodstvo? — prihvati Ferdiščenko, koji je baš na to i računao: da će moći prihvatiti pa se posle još više raspričati — ne bojte se, vaše prevashodstvo, ja svoje mesto znam: jer kad sam rekao da smo ja i vi l av i magarac iz Krilovljeve basne, onda ulogu magarca, naravno, uzimam ja na sebe, a vaše prevashodstvo je lav, kao što je i u basni Krilovljevoj rečeno:\nSilni lav, strah i trepet šuma, Klonuo i iznemogao od starosti.\nA ja sam, vaše prevashodstvo, magarac.\n— S tim poslednjim se slažem — omače se generalu neoprezno.\nSve je to bilo, naravno, grubo i unapred smišljeno, ali to je bilo uobičajeno da se Ferdiščenku dozvoljava da izigrava lakrdijaša.\n— Pa mene zato samo i drže i puštaju ovamo — uzviknu Ferdiščenko — da bih govorio baš u tom duhu. Jer, zar bi bilo modućno jednog ovakvog kao što sam ja primati u kuću? Ja to i sam razumem. I zar bi inače bilo mogućno posaditi mene, ovakvog jednog Ferdiščenka, do tako finog džentlmena kao što je Atanasije Ivanovič? Hteli-ne hteli, ostaje samo jedno ob¬jašnjenje: zato mi i daju mesto do njega što se takvo što ni zamisliti ne može.\nSve to, mada je bilo grubo, ipak je znalo da bude i zajedljivo, a ponekad čak i veoma zajedljivo, i to se, kanda, baš i dopadalo Nastasji Filipovnoj. I ko je neizostavno hteo da dolazi k njoj, taj se morao odlučiti da podnosi Ferdiščenka. On je, možda, potpuno i naslutio istinu kad je pretpostavljao da je ona njega stoga i počela da prima što je on već od prvog puta svojim prisustvom postao nepodnošljiv za Tockoga. Ganja, sa svoje strane, podneo je od njega nebrojene muke; u tom pogledu se Ferdiščenko izveštio te je dobro dolazio Nastasji Filipovnoj.\n— A knez će početi time što će nam otpevati modernu romansu — zaključi Ferdiščenko čekajući šta će sad reći Nastasja Filipovna.\n— Ja ne bih rekla, Ferdiščenko. I molim vas, nemojte da preterujete — suvo mu dobaci ona.\n— A-a! Ako je on pod naročitim pokroviteljstvom, onda ću i ja popustiti.\nNo Nastasja Filipovna ustade ne slušajući ga pa pođe u susret knezu.\n— Ja sam posle žalila — reče ona pojavivši se najednom pred knezom — što sam nedavno u žurbi zaboravila da vas pozovem da mi dođete, i vrlo mi je milo što mi vi sami dajete priliku da vam zahvalim i da vas pohvalim za vašu dobru volju.\nRekavši to, ona se pomno zagleda u kneza trudeći se da koliko bilo shvati ovaj njegov korak.\nKnez bi, možda, i odgovorio štogod na njene ljubazne reči, ali je bio toliko zaslepljen i poražen da nije mogao ni reči da izgovori. Nastasja Filipovna primeti to sa zadovoljstvom. Te večeri bila je u potpunoj toaleti i činila je neobičan utisak. Ona ga uze za ruku pa ga\npovede gostima. Pred ulazom u salon knez najednom zastade, pa joj sa neobičnom uzrujanošću žurno prišapnu:\n— Na vama je sve savršenstvo... čak i to što ste mršavi i bledi... vas čovek i ne želi da zamisli drukčije ... Toliko sam najednom zaželeo da dođem do vas ... ja ... izvinite ...\n— Ne tražite oproštenje — zasmeja se Nastasja Filipovna — time će se pokvariti sva neobičnost i originalnost. Nego, vidi se da je istina što se o vama govori, da ste čudnovat čovek. Vi, dakle, mene smatrate za savršenstvo, a?\n— Da.\n— Ali mada ste majstor da pogađate, tu ste se ipak prevarili. Ja ću vam još večeras dati prilike da se u to uverite ...\nOna predstavi kneza gostima, od kojih je većini već bio poznat. Tocki mu odmah reče neku ljubaznost. Svi kao da oživeše, svi najednom stadoše govoriti i smejati se. Nastasja Filipovna posadi kneza do sebe.\n— Pa, ipak, čega ima tu čudnovatog što je knez došao? — zagalami Ferdiščenko. — Stvar je jasna, stvar sama za sebe govori!\n— Stvar je i suviše jasna i suviše za sebe govori — prihvati najednom Ganja, koji je sve dotle ćutao. — Ja sam posmatrao kneza danas skoro neprestano, od samog, onog trenutka kad je prvi put pogledao sliku Nastasje Filipovne na stolu kod Ivana Fjodoroviča. Vrlo se dobro sećam da sam još tada to pomislio, a u to sam sada i potpuno ubeđen. A to mi je, mimogred da kažem, i sam knez priznao.\nSvu tu frazu Ganja je iskazao neobično ozbiljno, bez i najmanje šale, čak sumorno, što učini prilično čudan utisak.\n— Ja vam nisam činio nikakvo priznanje — odgovori knez sav porumenevši — ja sam samo odgovorio na vaše pitanje.\n— Bravo, bravo! — povika Ferdiščenko — ako ništa, bar je iskreno, i lukavo i iskreno.\nSvi se grohotom zasmejaše.\n— Ta ne vičite, Ferdiščenko — primeti mu na po glasa Pticin sa odvratnošću.\n— Ja se, kneže, od vas takvoj odvažnosti nisam nadao — reče Ivan Fjodorovič. — I znate li kome bi to ličilo? A ja sam vas za filozofa smatrao! Pravo kažu da ispod mire tri đavola ...\n— I sudeći po tome što je knez od nevine šale pocrveneo kao nevino mlado devojče, ja zaključujem da on, kao blagorodni junoša, gaji u svom srcu najpohvalnije namere — najednom i sasvim iznenadno progovori ili, bolje reći, prošaputa bezubi sedamdesetogodišnji čičica, učitelj, koji je dosad neprestano ćutao i od koga se niko ne bi mogao nadati da će i on večeras usta otvoriti. Svi su stali da se još većma smeju. Čičica, verovatno pomisli vši da se smeju njegovoj oštroumnosti, poče, gledajući u sve, da se još više smeje, pri čemu se strašno zakašlja tako da Nastasja Filipovna, koja je odnekud neobično volela sve slične originalne čičice, starice, pa čak i jurodive, poče odmah da mu tepa, poljubi ga i naredi da mu donesu još čaja. Od služavke koja uđe ona zaiska ogrtač, u koji se umota, pa naredi da se još doda drva u kamin. Na pitanje koliko je časova, služavka joj odgovori da je već deset i po.\n— Gospodo, jeste li za šampanjac? — pozva ih najedared Nastasja Filipovna. — Ja sam spremila. Pa da mi se, možda, malo razveselite. Molim vas, nemojte da vas nudim.\nPonuda da piju, a naročito sa tako naivnim izrazima, učini se gostima vrlo čudnovata od Nastasje Filipovne. Svi su znali za neobično dostojanstven red na njenim pređašnjim večernjim prijemima. Uopšte, ovo veče postajaše sve veselije, ali ne na običan način. A ponudu da piju ne odbiše, u prvom redu general, a u drugom ona živahna gospođa, zatim čičica i Ferdiščenko, a za njima ostali. Tocki takođe uze čašu nadajući se da će dovesti u sklad novi ton dajući mu po mogućnosti karakter male šale. Jedino Ganja nije ništa pio. U čudnovatim, ponekad vrlo oštrim i brzim ispadima Nastasje Filipovne, koja je takođe pila vina i rekla da će večeras popiti tri čaše, u njenom histeričnom i bezrazložnom smehu, koji se najednom smenjivao sa ćutijivom pa čak i sumornom zamišljenošću, teško je bilo ma šta razumeti. Jedni su sumnjali da ima groznicu; stadoše, najzad, da primećuju da i ona, baš kao da nešto očekuje, često pogleda na časovnik, postaje nestrpljiva, rasejana.\n— Vi kao da imate neku malu groznicu? — zapita Nastasju ona živahna gospođa.\n— I to veliku, a ne malu, zato sam se, evo, i pelerinom ogrnula — odgovori joj Nastasja Filipovna, koja je zbilja postala bleđa, i baš kao da je ovda-onda uzdržavala u sebi jaku drhtavicu.\nSvi se uzrujaše i zabrinuše.\n— A kako bi bilo da ostavimo domaćicu na miru? — reče Tocki zagledavši se u Ivana Fjodoroviča.\n— Nipošto, gospodo! Ja vas naročito molim da sedite. Vaše prisustvo mi je danas neobično potrebno — uporno i značajno reče najednom Nastasja Filipovna. Pa kako su već skoro svi gosti doznali da je za ovo veče bila određena vrlo važna odluka, to se te reči učiniše veoma značajne. General i Tocki se još jednom zgledaše. Ganja se grčevito trže.\n— Sad bi zgodno bilo da igramo neku društvenu igru — reče živahna gospođa.\n— Ja znam jednu lepu i novu igru — prihvati Ferdiščenko — bar takvu koja se igrala samo jednom na svetu, pa i tad nije uspela.\n— A šta to? — zapita živahna gospođa.\n— Jednom smo se skupili lepo društvance i podnapili se, istina, i najedared neko predloži da svaki od nas, ne dižući se od stola, ispriča što bilo o sebi naglas, ali nešto takvo što on sam, po savesti, smatra za najružniji od svih svojih ružnih postupaka u toku celog svog života. Ali s tim da to bude iskreno, glavno da bude iskreno, a ne da se laže.\n— Zbilja čudnovata misao — reče general.\n— Pa već kud ćete čudnovatije, vaše prevashodstvo, ali zbog tog stvar i jeste zanimljiva.\n— Smešna misao — reče Tocki — uostalom, razumljiva, i to je neka vrsta hvalisanja.\n— Možda je baš to nekom i bilo potrebno, Atanasije Ivanoviču.\n— Ama to je da se čovek zaplače, a ne da se nasmeje s takvom igrom — primeti živahna gospođa.\n— Potpuno nemogućno i besmisleno — oceni Pticin.\n— Pa je li uspelo?\n— To baš i jeste ono što nije uspelo — ispalo je ružno, svaki je zbilja ponešto ispričao, mnogi i istinu, a zamislite samo: neki su čak sa uživanjem pričali, a posle se svi zgadiše, ne izdržaše! Ali, uglavnom, bilo je vrlo veselo, naravno, na svoj način.\n— Ma zbilja, to bi bilo zanimljivo! — primeti Nastasja Filipovna, pa najednom sva ožive. — Bogami, da pokušamo, gospodo! Jer odista, nešto smo se skunjili. A kad bi svaki od nas pristao da nešto ispriča ... u tom smislu... naravno, ko pristane, tu je potpuna sloboda, a? Možda ćemo mi i izdržati? Ako ništa drugo, bar je strašno originalno.\n— Genijalna misao! — prihvati Ferdiščenko. — Gospe se, uostalom, isključuju, a počinju muškarci. Stvar ćemo da izvodimo kockom, kao što smo i mi tada. Neizostavno, neizostavno! Ko baš ne želi, taj, naravno, ne priča, ali to bi morao biti neki naročito ne¬ljubazan čovek! Dakle, dajte svoje kocke, gospodo, 'vamo kod mene u šešir, knez će nam izvlačiti. Zadatak je da ne može biti jednostavniji: najružniji postupak iz čitavog svog života ispričati, to je strašno lako, gospodo! Eto, videćete! A ako ko šta zaboravi, ja uzimam na sebe da ga odmah podsetim.\nIdeja je bila neobično čudna i skoro se nikome nije dopadala. Jedni se namrgodiše, drugi se lukavo osmehivahu. Neki su se protivili, ali ne mnogo, na primer, Ivan Fjodorovič, koji nije hteo da se protivi Nastasji Filipovnoj i koji je bio uočio kako nju oduševljava ta čudna misao možda baš zato što je tako neobična, pa skoro i nemogućna. Nastasja Filipovna je u svojim željama uvek bila neobuzdana i bezobzirna kad bi se samo jednom odlučila da ih iskazuje, pa makar to bili najćudljiviji, pa čak i za nju samu nekorisni ćefovi. I sad je ona bila kao u histeriji, mnogo uzrujana, smejala se grčevito, kao u nastupu, a naročito na zamerke uznemirenog Tockog. Tamne joj oči počeše da sevaju, na bledim obrazima joj izbiše dve crvene pege.\nSetan i gadljiv izraz na licu nekih gostiju možda je jače raspaljivao njen podsmešljivi ćef; možda joj se dopadao naročiti cinizam i grubost ideje. Neki su čak bili uvereni da ona tu mora da ima nekakav svoj račun. Uostalom, počeše da se slažu: u svakom slučaju, bilo je zanimljivo, a za mnoge prosto vrlo primamljivo. Ferdiščenko se najviše uzmuvao.\n— A ako neko bude imao tako nešto da se uopšte ne može ispričati pred damama? — bojažljivo primeti ćutljivi mladić.\n— Pa ne morate baš to pričati. Jer, zar je malo i bez toga ružnih postupaka? — odgovori mu Ferdiščenko. — Eh, mladiću moj!\n— Ali ja, evo, ne znam koji ću od svojih postupaka da smatram za najružniji — ubaci živahna gospođa.\n— Dame se oslobađaju — ponovi Ferdiščenko — ali se samo oslobađaju; međutim, sopstveno nadahnuće dozvoljava se sa zahvalnošću. Muškarci, pak, ako baš nikako ne žele, oslobađaju se.\n— Ali kako će se tu dokazati da vas nisam slagao? — zapita Ganja. — A ako slažem, onda sva zamisao igre propada. A i gde je taj koji tu neće slagati? Svaki će neizostavno da laže.\n— Pa već i to je primamljivo kako će da laže. Ti, ipak, Ganjice, nemaš naročito da se bojiš ako slažeš stoga što je tvoj najpoganiji postupak već ionako svima poznat. Ali pomislite samo, gospodo — uzviknu najednom u nekakvom nadahnuću Ferdiščenko — pomislite samo kakvim ćemo očima posle jedan drugog gledati, sutra, na primer, posle pričanja!\n— Pa zar je to mogućno, pa zar vi to zaista ozbiljno mislite, Nastasja Filipovna? — dostojanstveno je zapita Tocki.\n— Ko se boji vukova, taj u goru nek ne ide! — s podsmehom primeti Nastasja Filipovna.\n— Ali dozvolite, gospodine Ferdiščenko! Pa zar je mogućno od toga načiniti društvenu igru?\n— nastavi Tocki strahujući sve više. — Uveravam vas da takve stvari nikad ne uspevaju i vi, eto, i sami kažete da ste jednom pokušali, pa vam nije uspelo.\n— Ko kaže da nije uspelo! Pa zar vam nisam onomad ispričao kako sam ukrao tri rublje? Uzeo pa vam lepo ispričao!\n— Najposle, dobro, ali ipak nije bilo mogućnosti da tako ispričate da liči na istinu i da vam se veruje. A Gavrilo Ardalionovič je sasvim tačno primetio: čim se ma najmanje oseti laž, odmah sva zamisao igre propada. Istina je tu mogućna samo slučajno, pri razmetljivom raspoloženju rđavog tona, koji se ovde ne može zamisliti i koji je potpuno nepristojan.\n— O, brate, kakav ste vi to prefinjen čovek, Atanasije Ivanoviču! Prosto me začuđavate! — uzviknu Ferdiščenko. — Zamislite, gospodo: svojom primedbom da vam nisam mogao ispričati o krađi tri rublje tako da to liči na istinu, Atanasije Ivanovič vrlo fino nagoveštava da ja stvarno nisam ni mogao ukrasti (jer je nepristojno takvo što glasno govoriti), premda je on, možda, sam u sebi potpuno uveren da bi Ferdiščenko još te kako bio u stanju da ukrade! Ali pređimo na stvar, gospodo, kocke su skupljene, a i vi ste, Atanasije Ivanoviču, svoju dali, znači nećete da kvarite društvo! Kneže, vucite kocku.\nKnez ćuteći zavuče ruku u šešir pa izvadi prvu kocku — Ferdiščenkovu, drugu — Pticinovu, treću — generalovu, četvrtu — Atanasija Ivanoviča, petu — svoju, šestu — Ganjinu itd. Dame nisu ni davale kocke.\n— O bože, kakva nesreća! — viknu Ferdiščenko — ja mislio da će prvi doći na red knez, a drugi general. Nego, hvala bogu, bar je Ivan Petrovič posle mene, i to će mi biti nagrada. E, gospodo, naravno, ja sad moram da dam plemenit primer, ali najviše žalim u ovom trenutku to što sam tako ništavan i ničim ne zaslužujem pažnju; čak mi je i čin najmanji. I čega, zbilja, ima u tom zanimljivog što je neki Ferdiščenko učinio nešto gadno? I koji je moj postupak najgori? Tu vam je embarras de richesse. Sem da vam opet o onoj krađi ispričam, te da uverim Atanasija Ivanoviča da čovek može da ukrade iako nije lopov.\n— Vi mene ubeđujete, gospodine Ferdiščenko, da čovek zbilja može osećati zanosno uživanje pričajući o svojim prljavim postupcima, makar ga niko o njima i ne pitao ... Nego, uostalom ... Izvinite, gospodine Ferdiščenko.\n— Počinjite, Ferdiščenko. Vi strašno mnogo brbljate i nikad ništa ne dovršite! — Ijutito i nestrpljivo zapovedi Nastasja Filipovna.\nSvi primetiše da je ona posle svog nedavnog histeričnog smeha najednom postala mrgodna i jetka; ali je kraj svega toga ostajala odlučno pri svom nemogućnom kapricu. Atanasiju Ivanoviču padaše to strašno teško. A dovodio ga je do besnila i Ivan Fjodorovič. Ovaj je sedeo za šampanjcem kao da ništa nije ni bilo, pa je, možda, čak pomišljao da im i on sa svoje strane što ispriča.\nXIV\n— Nisam duhovit, Nastasja Filipovna, stoga i brbljam koješta! — viknu Ferdiščenko počinjući svoju priču. — Da sam tako duhovit kao Atanasije Ivanovič, ja bih danas samo sedeo i\nćutao kao Atanasije Ivanovič ... i Ivan Petrovič ... Kneže, dozvolite da zapitam kako vi mislite: meni se, evo, neprestano čini da na svetu ima kudikamo više lupeža nego nelupeža, i da čak i nema takvog najpoštenijeg čoveka koji makar jedared u životu nije što ukrao. To je moje mišljenje, iz čega ja, uostalom, nikako ne zaključujem da je ceo svet sam lopov do lopova, premda, tako mi boga, strašno dobijem ponekad volju da i to zaključim. A kako vi o tome mislite?\n— Ih, kako vi to glupo pričate — odazva se Darja Aleksejevna — i kakve besmislice — ne može biti da su svi na svetu kadtad bilo šta ukrali; ja, eto, nikad ništa nisam ukrala.\n— Vi niste nikad ništa ukrali, Darja Aleksejevna; ali, šta će reći knez, koji je, eto, najednom sav pocrveneo?\n— Meni se čini da vi govorite istinu, samo veoma preuveličavate — reče knez, koji zbilja zbog nečega sav pocrvene.\n— A vi, kneže, ništa niste ukrali?\n— Ih, kako je to glupo? Dođite pameti, Ferdiščenko — umeša se general.\n— Sasvim je jasno: sad kad se prešlo na stvar, vas je stid da pričate, pa biste, eto, hteli da i kneza privučete na svoju stranu, pošto je on bezazlen — odseče Darja Aleksejevna.\n— Ferdiščenko, ili pričajte, ili ćutite i vodite svoju brigu. Vi ćete iscrpsti sve naše strpljenje — oštro i jetko reče Nastasja Filipovna.\n— Ovoga časa, Nastasja Filipovna. Ali ako je već i knez priznao, jer smatram kao da je knez priznao, šta li bi onda, na primer, imao da kaže neko drugi, ja nikoga ne imenujem, kad bi ma kad pristao da nam istinu kaže? što se, pak, tiče mene, gospodo, ja dalje i nemam šta da pričam: vrlo je to prosto, i glupo, i ružno. Ali vas uveravam da nisam kradljivac; a ukrao sam ne znam ni sam kako. To je bilo preklane, u letnjikovcu kod Semjona Ivanoviča Iščenka, jedne nedelje. On je imao goste na ručku. Posle ručka muški ostadoše pri čaši vina. Meni nekako pade na pamet da zamolim Mariju Semjonovnu, njegovu kćer, gospođicu, da nešto na klaviru odsvira. Prolazim kroz sobu na uglu, na radnom stočiću Marje Ivanovne leže tri rublje, zelena novčanica: izvadila ju je da je izda za domaće troškove ... u sobi nigde nikoga. Ja uzeh banknotu, pa je turih u džep: zašto, ne umem vam kazati, šta mi bi u taj mah, ne mogu da razumem. Tek se brže vratih i sedoh za sto. Neprestano sam sedeo i čekao u prilično jakom uzbuđenju, čavrljao sam bez prestanka, razne anegdote pričao, smejao se; zatim sam seo kod gospođa. Posle jedno pola časa primetiše da novca nema, pa stadoše pitati devojke. Sumnja pade na Darju, služavku. Ja pokazah neobičnu rado¬znalost i učešće, i sećam se, kad se Darja sasvim zbunila, ja je počeh savetovati da lepo prizna krivicu, pri čemu sam joj glavom svojom jemčio za dobro srce Marje Ivanovne, i to naglas, pred svima! Svi su gledali, a ja sam neobično zadovoljstvo osećao baš otud što ovamo devojci propovedam, a ovamo mi novac u džepu. Te tri rublje sam te večeri popio u restoranu. Ušao sam i tražio bocu lafite. Nikad dotle nisam naručivao samo vino, bez još nečega; zaželeo sam da što pre onaj novac potrošim. Neke naročite griže savesti, ni tada ni posle, nisam osećao. Drugi put tako što, jamačno, ne bih ponovio; verovali vi tome ili ne, kako je po volji, to me ne interesuje. I, eto, to vam je sve.\n— Samo, naravno, to ipak neće biti vaš najgori postupak? — sa odvratnošću reče Darja Aleksejevna.\n— To je psihološki slučaj, a ne postupak — primeti Atanasije Ivanovič.\n— A ona služavka? — zapita Nastasja Filipovna ne krijući svoje najgadljivije gnušanje.\n— Nju oteraše odmah sutradan, razume se. To je stroga kuća.\n— I vi ste to dopustili?\n— No, hvala bogu! Tek, valjda, neću poći pa samog sebe optužiti? — zacereka se Ferdiščenko, uostalom, poražen opštim, odveć neprijatnim utiskom zbog svoje priče.\n— Kako je to prljavo! — uzviknu Nastasja Filipovna.\n— Eto sad! Hoćete od čoveka da čujete njegov najgori postupak, pa sad tražite neki sjaj! Ti najgori postupci svagda su vrlo prljavi, Nastasja Filipovna, mi ćemo to sad i od Ivana Petroviča čuti. A malo li se šta spolja blista, i hoće da izgleda vrlina, zato što dotični ima svoje kočije. Zar je malo onih što imaju svoje kočije? A pitajte ga kako je do tih kočija došao. Jednom rečju, Ferdiščenko ne izdrža, te se najednom ozlojedi tako da se čak zaboravi i prekorači dozvoljenu meru, čak mu se sve lice unakazi. Ma kako da je čudnovato, ali je vrlo lako moglo biti da je on očekivao sasvim drugi uspeh od svoje priče. Te »omaške« rđavog tona i »razmetanje naročite vrste«, kao što se Tocki izrazio o tome, dešavali su se vrlo često Ferdiščenku, i bili su sasvim u njegovom karakteru.\nNastasja Filipovna sva zadrhta od gneva, pa se uporno zagleda u Ferdiščenka. Ovaj se najednom splete i ućuta, skoro ohladivši se od straha: i suviše je daleko bio zabrazdio!\n— A kako bi bilo da sa time sasvim prekinemo? — zapita lukavo Atanasije Ivanovič.\n— Red je na mene, ali ja se koristim datom olakšicom te neću ništa pričati — odlučno reče Pticin.\n— Vi nećete?\n— Ne mogu, Nastasja Filipovna. I, uopšte, smatram takvu društvenu igru za besmislenu.\n— Onda ste, kanda, vi, generale, na redu — obrati mu se Nastasja Filipovna. — Ali ako i vi odbijete, onda će nam se sve pokvariti, a meni će baš biti žao jer sam ja spremala da vam na završetku ispričam jedan postupak »iz sopstvenog života«, samo sam htela posle vas i Atanasija Ivanoviča, jer vi treba da me ohrabrite — završi ona zasmejavši se.\n— O, ako nam i vi obećavate — viknu general vatreno — ja sam gotov, ako hoćete, i sav svoj život da vam ispričam; i ja sam, priznajem vam, čekajući svoj red, već spremio svoj slučaj...\n— Već po samom izgledu njegovog prevashodstva može se zaključiti s kakvim je naročitim književnim zadovoljstvom obradio svoj slučaj — usudi se da primeti još uvek unekoliko zbunjeni Ferdiščenko, jetko se smešeći.\nNastasja Filipovna letimice pogleda na generala pa se takođe u sebi osmehnu. Ali se videlo da su se u njoj duševni teret i jed pojačavali sve više. Atanasije Ivanovič se dvostruko uplaši kad ču njeno obećanje da će pričati.\n— Meni se, gospodo, kao i svakome, dešavalo da činim u svom životu postupke ne baš sasvim lepe — poče general — ali od svega je najčudnije to što ovu kratku priču koju ću vam sad odmah ispričati smatram za najgori događaj u celom svom životu. Međutim, od tog doba prošlo je maltene trideset pet godina; ali nikad se nisam mogao oteti, kad bih se toga setio, nekom utisku koji mi para srce. Inače je vrlo glupo: ja sam vam tada bio tek samo zastavnik, i teglio sam u vojsci. No, naravno, znate šta je zastavnik: vrela krv, a novčanik, kad god hoćeš, prazan; dobih tada nekako i posilnog, Nikifora, on se mnogo brinuo o mom kućanstvu, štedeo, krpio me, ribao i čistio, i čak je krao gde je god što\ndočepao samo da poveća naše gazdinstvo; neobično veran i pošten čovek. Ja sam, naravno, bio strog, ali pravičan.\nNeko vreme garnizonirali smo u gradu. Meni odrediše stan u predgrađu, kod žene penzionisanog poručnika i uz to udove. Baki je moglo biti možda kakvih osamdeset godina, ako ne i koja više. Kućerak joj je bio star, izanđao, drven; čak ni služavku zbog siromaštva nije držala. A, uglavnom, ona se time odlikovala što je nekad imala veoma mnogobrojnu porodicu i rodbinu. No jedni joj u toku života poumiraše, drugi se kojekud raziđoše, treći staricu zaboraviše, a muža je svog još pre četrdeset pet godina sahranila, živela je kod nje nekoliko godina pre toga neka njena sestričina, grbava i pakosna kao veštica, koja je staru tetku jednom za prst ugrizla. Ali i ta joj umre, tako da se baba već jedno tri godine zlopatila sama samohrana. Dosadno mi bi kod nje, a i ona sama je bila tako prazna da reči od nje izvući niste mogli. Najzad mi jednog dana ukrade mog petla. To je i danas nejasno, ali osim nje nije imao ko da ga ukrade. Zbog tog petla se sporečkasmo, i to ozbiljno, a tu se kao navlaš desi slučaj te mene, na prvu molbu, premestiše u drugi stan, čak u neko drugo predgrađe, u mnogobrojnu porodicu jednog trgovca sa ogromnom bradurinom, kao da ga sad gledam. Dakle, preselimo vam se ja i moj Nikifor sa radošću, a babu ostavimo sa negodovanjem. Prolaze tri dana, vraćam se sa učenja. Nikifor mi javlja »da nije trebalo, vaše blagorodstvo, našu činiju kod pređašnje gazdarice ostavljati, nemam u čemu da vam supu iznesem«. Ja sam, naravno, iznenađen: »Kako to da naša činija ostane kod babe?« Začuđeni Nikifor kaže dalje da mu gazdarica, kad smo se selili, našu činiju nije htela dati jer sam ja njen sopstveni lonac ranije razlupao, te sad ona za svoj lonac našu činiju zadržava, i kaže da sam joj ja to jednom prilikom, bajagi, tako obećao. Takva me je niskost s njene strane, naravno, izvela iz takta; zastavnička krv u meni planu, ja skočih i poleteh onamo. Dolazim starici, tako reći, već van sebe: gledam, ona sedi na tremu sama samcita, u uglu, baš kao da se od sunca sklonila, rukom obraz podnimila. Ja odmah, znate li, oborih na nju čitavu grmljavinu, »tamo ti«, rekoh, »takva i takva!« ... i znate već onako ruski. Gledam je, a preda mnom kao da se nešto čudnovato dogodilo. Sedi vam ona, gleda me ukočenim pogledom, oči izbečila, pa ni reči da odgovori, samo me čudnovato, nekako čudnovato gleda. Učini mi se kao da se klati. Ja se najzad umirih, zagledah se u nju. Pitam je, ona mi ni reči ne odgovara. Zadržah se tako neko vreme neodlučan; muve zuje, sunce se smiruje, tišina; potpuno zbunjen, najzad odoh. Još ni do kuće nisam došao, zovu me nešto k majoru, zatim sam svraćao u četu, tako da sam se zadržao do noći. Kako uđoh u kuću, a Nikifor me odmah oslovi:\n»A znate li, vaše blagorodstvo, naša stara gazdarica umrla.« »Kad?« »Pa večeras, pre sat i po.«\nZnači, baš kad sam je ja grdio, ona je u taj mah bila na umoru. To me je tako potreslo, kažem vam, da sam se jedva mogao pribrati. Jednako o tome mislim, i čak mi se i prisniva. Ja sam, naravno, čovek bez predrasuda, ali posle dva dana odoh u crkvu na pogreb. A, inače, što više vreme odmiče, tim više mi ona u misli dolazi. Ono nije da je nešto, nego neki put se tako zamisli čovek pa mu dođe teško. Evo šta je tu glavno, kako sam ja to najzad smislio.\nPrvo, žena je, tako reći, čovečansko biće, što kažu danas, humano; živela je, dugo je živela, najzad sita se naživela. Nekad je imala decu, muža, porodicu, rodbinu, sve je to oko nje, tako reći, vrilo, svakojaki, tako da kažem, osmesi, pa tek najednom sve nestade, sve odlete kao dim i ostade samo kao neka muva koja od iskona nosi u sebi prokletstvo. E, eto, najzad, doveo je bog koncu. Sa zalaskom sunca, u tiho letnje veče odlete ti i moja baka, naravno, sve to nije bez moralne pouke. I, gle, baš u tom istom trenutku, mesto ispraćajne, tako reći, suze, jedan mladić, vetropir zastavnik, podbočivši se i narogušivši se, ispraća je sa površine zemaljske ruskim kočijaškim psovkama, zbog jedne tričave činije!\nNema sumnje, ja sam kriv, pa premda već odavno gledam na taj svoj postupak, zbog udaljenosti vremena a i zbog izmene u naravi, kao na tuđ, ipak ga još uvek žalim. Ponavljam, meni je to čak čudnovato, jer iako sam kriv, ipak nisam sasvim: jer otkud joj baš u tom času pade na pamet da mre! Naravno, tu ima jedno opravdanje: što je postupak moj u neku ruku psihološki, ali ja se ipak ne mogah umiriti sve dok, pre jedno petnaest godina, dve stalno bolesne starice ne uzeh na svoj trošak u domu starica, u nameri da im pristojnim izdržavanjem ublažim poslednje dane zemaljskog života. Pa sad mislim da zaveštam kapital i da to pretvorim u stalnu zadužbinu. No, eto, to vam je sve. Ponavljam da sam u svome veku možda i mnogo šta gore učinio, ali ovaj slučaj smatram, po svojoj savesti, za najružniji postupak u celom svom životu.\n— I mesto najružnijeg, vaše prevashodstvo, vi ispričaste jedan od lepih postupaka svog života; podvaliste Ferdiščenku! — završi Ferdiščenko.\n— Zbilja, generale, ja nikad ne bih mislila da vi ipak imate dobro srce; čak mi je žao — nemarno izgovori Nastasja Filipovna.\n— Zao! A što da vam je žao? — zapita je general sa ljubaznim osmehom, pa ne bez samozadovoljstva srknu malo šampanjca.\nSad dođe red na Atanasija Ivanoviča, koji se takođe spremio. Svi su predosećali da se on neće odreći kao Ivan Petrovič, a i priču njegovu su, iz izvesnih uzroka, očekivali sa neobičnom radoznalošću i u isti mah bacali pogled na Nastasju Filipovnu. Sa neobičnim dostojanstvom, koje potpuno odgovaraše njegovoj gospodstvenoj pojavi, i tihim i ljubaznim glasom, poče Atanasije Ivanovič jednu od svojih »omiljenih priča«. Mimogred budi rečeno: on je bio čovek naočit, gospodstven, visoka rasta, malo ćelav, malo progrušane kose i dosta gojazan, s mekim rumenim i malo opuštenim obrazima, sa veštačkim zubima. Odevao se udobno i elegantno i nosio je vanredno fino rublje. Od njegovih punih, belih ruku niste mogli oči odvojiti. Na kažiprstu desne ruke sijao mu se skupoceni brilijantski prsten. Nastasja Filipovna za sve vreme njegovog pričanja pomno razgledaše čipkicu na kameru svog rukava i cupkaše je dvama prstima l eve ruke, tako da nijedanput nije stigla ni da pogleda u pripovedača.\n— Šta mi najviše olakšava moj zadatak — poče Atanasije Ivanovič — to je naročito dužnost da ispričam ne drugi nego baš najgori postupak u celom svom životu. U takvom slučaju, naravno, ne može biti kolebanja: savest i glas srca odmah će mi došapnuti šta upravo treba da pričam. Priznajem sa bolom u srcu da u broju svih bezbrojnih, možda lakomislenih\ni... raskalašnih postupaka u mom životu, ima jedan čiji se utisak čak i suviše bolno uvrežio u mom pamćenju. Bilo je to, možda, pre kakvih dvadeset godina; svratio sam tada u selo do Platona Ordinceva. On baš tada beše izabran za predvodnika plemstva, pa je došao sa mladom ženom da provede zimske praznike. A kako se taman desio i rođendan njegove Anfise Aleksejevne, behu zakazana dva bala. U to vreme bio je u velikoj modi, tek što je napravio senzaciju u otmenim krugovima, divni roman Dime Sina Gospođa s kamelijama, poema kojoj, po mome mišljenju, nije suđeno ni da umre niti ikada da zastari. U unutrašnjosti su sve dame bile do zanosa ushićene, bar one koje su roman pročitale. Neodoljiva draž pripovetke, originalnost zamisli glavne ličnosti, taj primamljivi svet, razrađen do tančine, i, najzad, sve čarobne pojedinosti razasute po knjizi (u pogledu, na primer, prilika upotreba buketa od kamelija: belih i rujnih naizmence), jednom rečju, svi ti zanosni detalji, i sve to skupa bilo je skoro potresno.\nCvet kamelije uđe neobično u modu. Svi su zahtevali kamelije, svi su ih tražili. Pitam ja vas: može li se mnogo kamelija naći u okrugu kad ih svi za balove traže, pa makar i ne bilo mnogo balova? Peća Vorohovski umirao je, jadnik, tada za Anfisom Aleksejevnom. Ja, bogami, ne bih smeo reći da li je što bilo među njima, to jest, hoću da kažem, da li je on mogao imati kakvu bilo ozbiljnu nadu. Hteo je, međutim, čovek lepo da poludi mučeći se da dobavi buket kamelija za bal, za Anfisu Aleksejevnu.\nGrofica Socka, Petrograđanka, gubernatorkina gošća, i Sofija Bespalova, kao što se doznalo, doći će jamačno s buketima, sa belima. A Anfisa Aleksejevna zažele, radi nekog naročitog efekta, crvene. Jadnog Platona umalo što nije satrla; naravno, muž je; obećao je da će buket dobaviti, pa šta mislite? Uoči bala preote mu ih Mitiščeva, Katarina Aleksandrovna, ljuta suparnica Anfise Aleksejevne u svemu. Njih dve bile su na krv i nož. Naravno, histerija, nesvest. Platon da se ubije! I, dakle, da je Peća nekako mogao da u tom interesantnom času stvori buket, njegove bi akcije kod Anfise Aleksejevne mogle tada mnogo skočiti; zahvalnost ženina je u takvim prilikama bezgranična. Uzmuvao vam se moj Peća kao da je bunike jeo, ali što ne može biti — ne može.\nNajednom, nabasam vam ja na njega — već u jedanaest časova uveče — uoči rođendana i bala kod Marije Petrovne Zubkove, susetke Ordinceva. Lice mu sija.\n»No, šta je to s tobom?«\n»Našao sam! E u r e k a !«\n»E, brate, baš si majstor! Pa gde? Kako?«\n»U Ekšajsku (ima tamo takva neka palančica, svega dvadeset vrsta, a i nije naš srez), ima u tom Ekšajsku nekakav bakalin Trepalov, bradonja i truli gazda, živi sa staricom ženom, i mesto dece puna im kuća kanarinaca. Oboje strasno neguju cveće, pa imaju i kamelija.« »Ama, molim te, to ne može biti, šta to pričaš? A šta ćeš ako ti čovek ne dadne?«\n»Ja ću da padnem na kolena, pa ću da ležim pred njim na zemlji dok god mi ih ne da, bez toga mu neću izaći iz kuće!«\n»A kad ćeš ići?«\n»Sutra pre zore, u pet časova.«\n»No, srećan ti put!«\nTako mi je, znate li, milo bilo za njega. Vraćam se Ordincevu; najzad, ponoć je već odavno prevalila, jedan je prošlo, a meni se sve nekako pričinjava. Hteo sam bio već da legnem\nkad najednom, preoriginalna misao! Odšunjam se polako u kuhinju, budim Savelija kočijaša, petnaest mu rubalja utrpam u šaku. »Preži konje, za pola časa da si gotov!«\nPosle pola časa, naravno, sanke su pred kapijom; Anfisa Aleksejevna, rekoše mi, ima migrenu, u vatri je i bunca; sedam i polazim. U pet časova ja sam u Ekšajsku, u mehani. Pri¬čekali do svanuća. Posle šest bio sam kod Trepalova. »Takva i takva stvar, imate li kamelija? Baćuška, oče rođeni, pomozi, spašavaj, klanjam ti se do zemlje.« Starac, vidim, visok, sed, strog: opora neka starčina!\n»To ne može biti!« reče mi on. »O tome ni razgovora ne može biti!«\nTe ti ja na kolena i bup njemu pred noge! Ispružih se pred starcem.\n»Ta šta vi to... ta kako bi vi to, čoveče božji! Šta činite od sebe, sinovče!« Čak se uplašio starac.\n»Ma u pitanju je život čovečji!« zavapih ja.\n»Pa, evo, uzmite, kad je tako, nek su vam bogom proste!«\nNasekoh vam ja tu crvenih kamelija! Čudo, milina, ima čovek čitavu malu zimsku baštu. Uzdiše ti moj čiča. Vadim sto rubalja.\n»Ne, gospodine, nemojte da me vređate!«\n»A kad je tako«, rekoh, »čiko, dozvolite, tih sto rubalja u ovdašnju bolnicu za poboljšanje izdržavanja bolesnika.«\n»E, to je«, veli, »već drugi razgovor. I lepo, i plemenito, i bogougodno; za vaše zdravlje ću da im darujem.«\nI dopao mi se, znate li, taj ruski starac, tako reći, onaj iskonski Rusak, de la vraie souche. Ushićen usled takvog uspeha, ja odmah natrag: vraćamo se okolnim putevima da se ne sretnemo s Pećom.\nCim sam se vratio, odmah šaljem buket Anfisi Aleksejevnoj, da ga još na uranku dobije. Možete zamisliti ushićenje, radost, blagodarnost, suze zahvalnosti! Platon, još sinoć do smrti utučeni Platon, pada mi na grudi i jeca. Avaj! Svi su muževi takvi, još od stvorenja zakonitog braka!\nNišta više ne smem da dodajem, akcije jadnoga Peće posle te epizode konačno se srozaše. Ja sam s početka mislio da će me ubiti kad čuje šta je bilo, čak sam se već spremio da ga dočekam, ali se desilo ono što nikad verovao ne bih: nesvest, predveče buncanje, a ujutru groznica, vreo kao vatra; jeca kao dete, u grčevima ... Posle mesec dana, tek što se oporavio, izmolio je te ga premestiše na Kavkaz. Ispade pravi roman! Svršilo se time da je na Krimu poginuo. Tada je njegov brat Stepan Vorohovski komandovao pukom, te se tu kod njega u borbama odlikovao. Priznajem vam, mene je još mnogo godina posle toga grizla savest: čega radi, zašto sam ga onako upropastio! Hajde da sam ja, recimo, u nju bio zaljubljen? Nego onako, običan nestašluk, jedno udvaranje i ništa više. A da mu tada ne izbih iz šaka taj buket, ko zna, čovek bi i danas bio živ, bio bi srećan, imao bi uspeha, i ni na pamet mu ne bi padalo da ide na Turčina.\nAtanasije Ivanovič ućuta sa onim istim solidnim dostojanstvom s kojim je i pristupio pričanju. Primetilo se da su oči Nastasje Filipovne počele nekako naročito da sevaju, pa joj čak i usne zadrhtaše kad Atanasije Ivanovič završi. Svi radoznalo pogledahu u njih.\n— Podvališe Ferdiščenku! E, lepo mi podvaliste! Ne, to je baš ona prava pravcata podvala!\n— izgovori Ferdiščenko plačevnim glasom, shvativši da može i da treba da i on tu nešto kaže.\n— A ko vam je kriv što ne razumete stvari? Eto vam pa se sad učite od pametnih ljudi! — odseče mu maltene trijumfujući Darja Aleksejevna (davnašnja i verna prijateljica i ortakinja Tockoga).\n— Pravo kažete, Atanasije Ivanoviču, ta naša društvena igra strašno je dosadna, treba je što pre završiti — nehatno prozbori Nastasja Filipovna. — Sad ću još ja da vam ispričam što sam obećala, pa onda da svi igramo karata.\n— Ali obećanu anegdotu pre svega! — vatreno odobri general.\n— Kneže — oštro i ukočeno obrati se knezu Nastasja Filipovna — eto, ovi stari prijatelji moji, general i Atanasije Ivanovič, hoće da me udadu. Recite mi kako vi mislite: da se udajem, ili ne? Kako vi reknete, tako ću i učiniti.\nAtanasije Ivanovič preblede, general se zaprepasti; svi uperiše oči i ispružiše glave. Ganja se čisto skameni na mestu.\n— Za... za koga? — zapita je knez obamirućim glasom.\n— Za Gavrila Ardalionoviča Ivolgina — nastavi Nastasja Filipovna kao i pre oštro, odlučno i razgovetno.\nProđe nekoliko sekundi ćutanja. Knez baš kao da se naprezao, ali nije mogao da progovori, kao da mu je nekakav strašan teret pritiskivao grudi.\n— N-ne ... nemojte se udati! — prošapta on najzad i jedva predahnu.\n— Tako će i biti! Gavrilo Ardalionoviču — zapovednički i čisto pobednički obrati se ona njemu — vi ste sad čuli kako je knez rešio? E, eto, to vam je moj odgovor; i neka je sad to svršena stvar jednom zasvagda!\n— Nastasja Filipovna! — izgovori Atanasije Ivanovič dršćućim glasom.\n— Nastasja Filipovna! — ubedljivim, ali brižnim glasom izgovori i general.\nSvi se pokrenuše i uznemiriše.\n— Šta je, gospodo? — nastavi ona zagledajući se čisto sa čuđenjem u svoje goste — Što ste se tako usplahirili! I kakva su u svih vas lica?\n— Ali... imajte na umu, Nastasja Filipovna — promrmlja Tocki zamuckujući — vi ste dali obećanje ... sasvim dobrovoljno, pa biste mogli unekoliko poštedeti... Meni je sad nezgodno\ni... naravno, zbunjen sam, ali... Jednom reči, sada, u ovakvom trenutku, i pre ... pred svetom, i sve to tako ... dovršiti takvom društvenom igrom jednu ozbiljnu stvar, stvar časti i srca... od koje zavisi...\n— Ne razumem vas, Atanasije Ivanoviču! Vi ste na pogrešnom putu. Pre svega, šta vam je to: »pred svetom«? Zar mi nismo sad u svom intimnom društvu? I zašto »društvena igra«? Zbilja sam htela da vam i ja ispričam svoj slučaj. No, pa, eto vam; ispričala sam ga. Možda vam se ne dopada? I zašto govorite da »nije ozbiljno«? Zar to nije ozbiljno? Vi ste čuli, ja sam kazala knezu: »kako reknete, tako će i biti«; da je rekao da, ja bih odmah dala pristanak, ali on reče ne, i ja odrekoh; pa zar to nije ozbiljno? Tu je sav moj život o jednom končiću visio, pa kud ćete ozbiljnije?\n— Ali knez, otkud sad najednom knez? I šta je, najzad, taj vaš knez? — promrmlja general skoro već ne mogući da savlada svoje negodovanje zbog tako uvredljivog i ponižavajućeg kneževog autoriteta.\n— Knez je za mene čovek kome sam ja prvom otkad znam za sebe poverovala kao istinski odanome. On je meni, čim me je video, poverovao, pa i ja njemu verujem.\n— Meni sad ostaje još samo da se zahvalim Nastasji Filipovnoj na neobičnoj delikatnosti s kojom je ona... prema meni postupila — progovori, najzad, dršćućim glasom i sa iskrivljenim usnama, pobledeli Ganja. — To je, naravno, tako imalo i da bude... Ali... knez ... Knez je u ovoj stvari...\n— Hoće da se dočepa sedamdeset pet hiljada, a? — prekide ga najedared Nastasja Filipovna. — Jeste li to hteli da kažete! Ne bežite sad, vi ste sigurno to hteli da kažete! Atanasije Ivanoviču, zaboravih još da dodam, vi tih sedamdeset pet hiljada uzmite, i znajte da vas puštam na slobodu, besplatno. Dosta beše! Treba i vi jednom da odahnete! Devet godina i tri meseca! Od sutra ćemo po novom, a danas sam ja slavljenica i sama svoj gospodar, prvi put u životu! Generale, uzmite i vi svoj biser, poklonite ga svojoj ženi, evo vam ga; a od sutra ću i da se selim iz ovog stana. I posle već neće biti ovih večernjih prijema, gospodo!\nRekavši to, ona najedared ustade kao da je htela da ode.\n— Nastasja Filipovna! Nastasja Filipovna! — zaori se sa svih strana. Svi se uzrujaše, svi ustadoše s mesta; svi se zgrnuše oko nje, svi brižno i uzrujano slušahu te vatrene, grozničave, plaho vi te reči; svi osećahu nekakav slom, niko nije mogao da tu uhvati smisao, niko ne razumevaše ništa. U tom trenutku ču se zvečeći, jak udar zvonceta u predsoblju, na dlaku onako kao jutros u Ganjinom stanu.\n— A! A-a! Evo nam raspleta! Jedva jednom. Jedanaest i po! — viknu Nastasja Filipovna. — Molim da posedate, gospodo, ovo je rasplet.\nRekavši to, i ona sede. Čudan osmeh zaigra na njenim usnama. Sedela je ćuteći u grozničavom očekivanju i gledala u vrata.\n— Rogožin i sto hiljada, nema sumnje — promrmlja u sebi Pticin.\nXV\nUđe sobarica Kaća, sva usplahirena.\n— Tamo je da bog sačuva, Nastasja Filipovna, rupiše u predsoblje valjda njih desetorica, pa svi pijani, hoće ovamo, kažu da je to Rogožin i da ih vi već i sami znate.\n— Istina je, Kaća, pusti ih samo sve odmah.\n— Zar... sve, Nastasja Filipovna? Sasvim su nepristojni! Da bog sačuva!\n— Sve, sve ih pusti, Kaća, ništa se ne boj, sve do jednog, jer će oni i bez tebe ući. Čuješ li ih kako su zagrajali, baš kao ono pre. Gospodo, vas će to, možda, vređati što ja takvu družinu tu pred vama primam? Meni je vrlo žao i molim za izvinjenje, ali tako to sad treba da bude, a ja bih veoma, veoma želela da i vi pristanete da budete svedoci raspleta; premda, naj- posle, kako hoćete ...\nGosti se i dalje zaprepašćivahu, došaptavahu i zgledahu, ali njima je bilo potpuno očevidno da je sve to bilo sračunato i udešeno još ranije i da Nastasju Filipovnu, premda je ona, naravno, šenula pameću, sad već niko ne zadrža. Sve ih je mučila strašna radoznalost. Osim toga, tu i nije bilo nikoga ko bi se baš naročito imao da boji. Dame su bile samo dve: Darja Aleksejevna, iskusna, koja se svačega u svom veku nagledala i koju nije bilo lako zbuniti, zatim ona lepotica, divna ali ćutijiva nepoznata. Ali ćutljiva nepoznata teško da bi tu išta mogla razumeti: to je bila jedna došljakinja Nemica, i ruski ni reči nije razumevala; osim toga, bila je, kanda, toliko glupa koliko lepa. Ona je bila nova i već je bilo uobičajeno da je pozivaju na izvesne večeri, u njenoj veoma bogatoj toaleti, očešljanu kao za izložbu i da joj daju mesto kao divnoj slici zato da im ukrasi veče, tačno onako kao što neki zajme od poznanika samo za jedno veče sliku, vazu, statuu ili goblen.\nSto se, pak, tiče muških, Pticin, na primer, bio je prijatelj Rogožinov; a već Ferdiščenko osećao se kao riba u vodi. Ganja još nikako nije mogao da dođe k sebi, ali mada nejasno, on je neodoljivo osećao grozničavu potrebu da do kraja ostane kod svog sramnog stuba. Starčić učitelj, koji je slabo shvatao u čemu je stvar, samo što nije plakao i bukvalno je cepteo od straha primetivši nekakav neobičan nemir oko sebe i kod Nastasje Filipovne, koju je obožavao kao svoju unuku, ali on bi pre umro no što bi je u ovakvom času ostavio.\nSto se tiče Atanasija Ivanoviča, naravno, on se u takvim okolnostima nije mogao kompromitovati; ali on je i suviše bio zainteresovan za tu stvar, mada je ona uzimala tako lud obrt; a i Nastasja Filipovna je dobacila na njegov račun takve dve-tri reči da on sad nikako nije mogao otići pre no što se konačno sve ne razjasni. On se, dakle, rešio da presedi do kraja, da sasvim ućuti i da ostane samo kao posmatrač, što je, naravno, i njegovo dostojanstvo zahtevalo.\nJedini general Jepančin, koji je tek maločas bio gorko uvređen time što mu je na onako grub i smešan način vraćen njegov poklon, naravno da se sad još više mogao naći uvređen svim tim neobičnim preteranostima ili, na primer, pojavom Rogožina; a osim toga, čovek kao što je on već se ionako i suviše spustio kad se rešio da sedne do jednog Pticina i Ferdiščenka. Ali što je mogla da učini sila strasti, to je moglo najzad biti pobeđeno osećanjem dužnosti, čina i značaja, i uopšte poštovanjem prema sebi, tako da je boravak Rogožina i družine u prisustvu njegovog prevashodstva bio nemoguć.\n— Ah, generale — odmah ga prekide Nastasja Filipovna tek što joj se obratio — a ja, eto, zaboravila! Ali budite uvereni da sam na vas unapred mislila. Pa ako vam je baš toliko neprijatno, neću da navaljujem, i ne zadržavam vas, premda bih mnogo volela da naročito vas imam sada uza se. U svakom slučaju, veliko vam hvala za vaše poznanstvo i laskavu pažnju, no ako se vi bojite ...\n— Dozvolite, Nastasja Filipovna — uzviknu general u nastupu viteške velikodušnosti — kome vi to govorite? Pa ja ću već iz odanosti ostati sada uz vas, i ako, na primer, iskrsne kakva opasnost... Osim toga, priznajem, strašno sam i radoznao. Hteo sam samo da vam kažem da će oni upropastiti ćilimove i možda polupati stvari. A nisu vam oni uopšte ni potrebni, po mome mišljenju, Nastasja Filipovna.\n— Glavom Rogožin! — objavi Ferdiščenko.\n— Kako vi mislite, Atanasije Ivanoviču — požuri da mu šapne general — da nije ona pomerila pameću? To jest, bez alegorije, nego u pravom medicinskom smislu, a?\n— Pa ja sam vam govorio da je ona oduvek tome bila naklonjena — lukavo mu odšapnu Atanasije Ivanovič.\n— A uz to je u groznici...\nRogožinova družina bila je u skoro istom onom sastavu kao i jutros. Pridošao im je samo nekakav razvratni starkelja, koji je u svoje vreme bio urednik nekih budžaklijskih novina i o kome se pričala anegdota da je dao u založnu banku svoje veštačke zlatne zube, a dobijeni novac propio. Zatim jedan bivši potporučnik, odlučan suparnik i konkurent po zanatu i po pozivu onom jutrošnjem gospodinu s pesnicama, i koga niko od Rogožinove družine nije poznavao, nego su ga našli na ulici, na sunčanoj strani Nevskog prospekta, gde je zadržavao prolaznike i stilom Marlinskog1 prosio pomoć pod lukavim izgovorom: da je bajagi i on sam »po petnaest rubalja u svoje vreme moliocima davao«.\nOba konkurenta se odmah jedan na drugog nakostrešiše. Jutrošnji gospodin s pesnicama, pošto primiše u društvo »molioca potpore«, nađe se skoro uvređen, i pošto je bio po prirodi ćutljiv, samo bi koji put zamumlao kao medved, i sa dubokim prezrenjem gledao kako mu se ulaguje i umiljava »molilac«, koji se pokaza kao svetski i političan čovek. Sudeći po izgledu, potporučnik je obećavao da će »u borbi« pobeđivati više veštinom i dovitljivošću nego snagom; rastom je bio niži od gospodina s pesnicama. Delikatno, ne ulazeći u otvoren spor, ali strašno se hvališući, on već nekoliko puta nagovesti preimućstva engleskog boksovanja, jednom rečju, pokaza se čistokrvan zapadnjak. Gospodin s pesnicama pri reči »boksovanje« samo se prezrivo i uvređeno smeškao, i sa svoje strane, ne udostojavajući suparnika javne prepirke, pokazivao bi ponekad, ćuteći, kao mimogred, ili, bolje reći, isticao bi neki put na vidik potpuno nacionalnu stvar, ogromnu pesnicu, žilavu, kvrgavu, obraslu nekakvim riđim dlakama, te svima postade jasno: ako se ta dubokonacionalna stvar spusti bez promašaja na neki predmet, od njega će ostati samo lepinja!\nAli nakresan ipak niko od njih nije bio, kao ni jutros, usled brige Rogožina, koji je celi dan imao na umu svoju posetu Nastasji Filipovnoj. I Rogožin se skoro sasvim otreznio, ali zato umalo nije pošašavio od svih utisaka što ih je primio tog prokletog dana, ko ji mu je bio grđi od svih u njegovom životu. Jedno mu je samo celog dana ostajalo u vidu, u pameti i srcu, svakog časa, svakog trenutka. I zbog tog jednog on je proveo sve vreme, od pet časova po podne pa sve do jedanaest, u beskonačnom duševnom teretu i brizi noseći se s Kinderima i Biskupima, koji takođe umalo nisu izludeli trčeći kao pomamni zbog njegovih poslova. Pa, i pak, sto hiljada rubalja, o kojima je uzgred podrugljivo i potpuno uvijeno napomenula Nastasja Filipovna, pošlo im je za rukom da stvore, ali sa interesom o kome je čak i sam Biskup iz stidljivosti razgovarao s Kinderom ne naglas, nego samo šapatom.\nKao jutros, Rogožin je išao ispred svih, ostali su ulazili za njim, premda potpuno svesni svojih preimućstava, ali ipak malo kao pribojavajući se. Najviše su, i bog bi ih znao zašto, imali straha od Nastasje Filipovne. Jedni od njih čak su mislili da će ih sve onoga časa »baciti niza stepenice«. Među onima što su tako mislili bio je i gizdavac i osvajač srdaca Zaljožev. No oni ostali, a u prvom redu gospodin sa pesnicama, doduše ne javno, ali u svom srcu, držali su se prema Nastasji Filipovnoj sa najdubljim prezrenjem, pa čak i sa mržnjom, i išli su k njoj kao na opsadu grada. Ali raskošan dekor prvih dveju soba, nečuvene i neviđene za njih stvari, redak nameštaj, slike, ogromna statua Venere — sve je to na njih učinilo neodoljiv utisak poštovanja, pa maltene i straha.\nNo to, ipak, nije smetalo svima njima da se malopomalo, i sa drskom radoznalošću, kraj sveg straha, ustopce za Rogožinom proguraju u salon. Ali kad gospodin sa pesnicama, ulični »molilac potpore« i još neki drugi uočiše među gostima generala Jepančina, oni u prvi mah u tolikoj meri izgubiše hrabrost da stadoše malo-pomalo da se povlače nazad u drugu sobu. Jedini je Lebedev bio hrabar i samopouzdan, pa je koračao skoro rame uz rame sa Rogožinom shvatajući šta stvarno znači Rogožinov milion i četiri stotine hiljada u gotovu novcu, i sto hiljada sad, ovog časa, u rukama. Nego treba napomenuti da su se svi oni, ne izuzimajući čak ni iskusnog Lebedeva, malo bunili u poznavanju granica svoje moći, u tome da li zbilja oni sad mogu činiti sve što zažele ili ne. Lebedev je čas bio gotov da se zakune da mogu sve, a čas je osećao nemirnu potrebu da se seti, za svaki slučaj, nekih pre svega hrabrećih i umirujućih paragrafa iz krivičnog zakona.\nNa Rogožina salon Nastasje Filipovne učinio je utisak sasvim suprotan onom koji su dobili njegovi pratioci. Tek što se podiže zavesa i on ugleda Nastasju Filipovnu, sve ostalo prestade za nj da postoji, kao i jutros, čak još jače no jutros. On poblede i tog trenutka zastade; bilo je očigledno da mu je srce strašno udaralo. Bojažljivo i zaneto gledao je nekoliko trenutaka, ne skidajući oči, u Nastasju Filipovnu. Najedared, kao da je izgubio svu pamet i skoro povijajući se priđe stolu; putem se spotače o Pticinovu stolicu i zgazi svojim kaljavim čiz¬mama čipkastu ivicu raskošne plave haljine ćutijive lepotice Nemice; no niti joj se izvini, niti uopšte što i primeti.\nPrišavši stolu, on položi na nj jedan čudnovat predmet s kojim je i ušao u salon držeći ga pred sobom u rukama. To je bio poveći svežanj hartija, jedno tri palca u visinu, i otprilike četiri palca u širinu, čvrsto zavijen u »Berzanske novosti« i dobro uvezan sa svih strana i dvaput unakrst kanapom, kao što se uvezuju glave šećera. Zatim stade ne rekavši ni reči i spusti ruke kao da očekuje svoju presudu. Odelo mu je bilo kao i pre podne, osim sasvim novog svilenog šala oko vrata, jarko zelenog sa crvenim, sa velikom brilijantskom iglom u obliku bube, i masivnog brilijantskog prstena na prljavom prstu desne ruke. Lebedev se zaustavio na jedno tri koraka ispred stola; ostali, kao što rekosmo, pomalo se skupljahu u salon. Kaća, Paša, sobarice Nastasje Filipovne, takođe dotrčaše da gledaju iza razmaknutih zavesa, sa dubokom zaprepašćenošću i strahom.\n— Sta vam je to? — zapita Nastasja Filipovna, pomno i radoznalo odmerivši Rogožina i ukazujući očima na »predmet«.\n— Sto hiljada! — odgovori on skoro šapatom.\n— Dakle, ipak održaste reč! Bravo. Izvolite, sednite, eto tu, na ovu stolicu; a posle ću vam reći nešto. Ko je to s vama? Je li opet ono jutrošnje društvo? No, pa neka uđu i sednu; eno, mogu tamo na divan, a ovde je još jedan divan. Eto tu dve fotelje... Sta je s njima, neće da uđu, šta li?\nZbilja, neki su se prosto zbunili, povukli se i posedali da čekaju u drugoj sobi, a neki su ostali i posedali na poziv, ali samo dalje od stola, više po uglovima; neki još neprestano želeći da što manje padaju u oči, a drugi, što dalje to više postajući nekako neprirodno i naglo sve hrabriji. I Rogožin sede na ukazanu mu stolicu, ali ne ostade na njoj dugo; brzo ustade te više nije ni sedeo. Malo pomalo on poče da uočava i razgleda goste. Spazivši Ganju, jetko se osmehnu pa prošapta za sebe: »Gle!« Na generala i na Atanasija Ivanoviča pogleda bez zbunjenosti, pa čak i bez naročitog ljubopitstva. Ali kad primeti pored Nastasje Filipovne\nkneza, dugo se ne mogade odvojiti od njega, neobično se začudivši i čisto ne mogući da objasni sebi taj susret. Moglo se pomišljati u trenucima da je u pravom bunilu. Osim svih potresa toga dana, on je celu prošlu noć proveo u vozu i već skoro dve noći nije spavao.\n— To su, gospodo, sto hiljada — reče Nastasja Filipovna obraćajući se svima sa nekakvim grozničavo nestrpljivim izazivanjem — eto u tom prljavom svežnju. Jutros se razvikao kao lud da će mi do večeras doneti sto hiljada, i ja sam ga ceo dan čekala. To je on mene kupovao: počeo je sa osamnaest hiljada, zatim najednom skočio na četrdeset, i posle, eto, i svih sto hiljada. I održa reč! Gle ga kako je bled! ... To je sve jutros kod Ganjice bilo: ja se dovezla njegovoj mami u posetu, u moju buduću porodicu, a tamo mi njegova sestra u oči viknu: »Pa zar nećete ovu bezočnicu najuriti!« A Ganjici, bratu, u lice je pljunula. Karakter devojka!\n— Nastasja Filipovna! — prekorno izgovori general.\nOn je počinjao unekoliko da shvata stvar, ali na svoj način.\n— Sta je, generale? Nije, možda, otmeno? Ama dosta s tim bacanjem prašine u oči! Što sam ja u Francuskom pozorištu kao nepristupačna vrlina sedela u ložama partera i sve one koji su za mnom pet godina trčali izbegavala kao divlja i izgledala kao gorda nevinost, na to me je moja glupost navodila! Eto, pred vama je, došao je i položio sto hiljada na sto posle svih tih mojih pet godina nevinosti; i već jamačno im tamo na ulici trojke stoje i čekaju na mene. Na sto hiljada me je ocenio! Ganjička, ja vidim, ti se na mene još neprestano ljutiš. Ta zar si ti mene zbilja hteo da uvedeš u svoju porodicu? Zar mene, Rogožinovu! A knez šta reče maločas?\n:— Ja nisam kazao da ste vi Rogožinova, vi niste Rogožinova! — izgovori knez dršćućim glasom.\n— Nastasja Filipovna, dosta, dete moje, dosta, mila — ne izdrža najedared Darja Aleksejevna — pa kad su ti oni toliko na dosadi, nemoj ni da ih gledaš! I zar ti zbilja s njim takvim hoćeš da pođeš, pa makar i za sto hiljada! Doduše, sto hiljada nisu šala! Ali ti tih sto hiljada uzmi, a njega najuri... tako se to s njima radi. Eh, da sam ja na tvome mestu, sve bih ja njih ... šta tu vazdan!\nDarja Aleksejevna se čak razljuti. To je bila dobra i veoma osetljiva žena.\n— A što se ljutiš, Darja Aleksejevna — osmehnu se prema njoj Nastasja Filipovna — pa ja sam to njemu lepo, bez ljutnje rekla. Jesam li mu zar što prebacivala? Ja zbilja ne mogu da pojmim kako mi dođe ta glupost te sam htela da uđem u časnu porodicu. Videla sam mu mater. Ruku sam joj poljubila. A što sam se jutros šegačila tamo kod tebe, Ganjice, to sam navlaš htela da još poslednji put vidim: dokle ti možeš otići? Ali si me zbilja zadivio! Mnogom sam se čemu od tebe nadala, ali tome nikada! Pa zar bi ti mene mogao uzeti kad znaš da mi on biser poklanja, skoro uoči same tvoje svadbe, a ja ga primam? Pa Rogožin? Pa on me je u tvojoj kući, pred tvojom majkom i sestrom kupovao, a ti si ipak posle toga došao da me prosiš, i umalo što još i sestru nisi doveo. Pa zar je zbilja istina što Rogožin za tebe kaže: da ćeš za tri rublje na Vasiljevsko ostrvo četvoronoške otpuziti?\n— Otpuziće — izgovori najedared Rogožin lagano, ali sa izrazom najdubljeg ubeđenja.\n— Pa da si bar umirao od gladi, ali ti platu, čujem, dobru primaš! I uza sve to, osim bruke, još i mrsku ženu u kuću da uvedeš! Jer ti mene mrziš, ja to dobro znam. Pa ja sad verujem da će takav kao ti za pare i zaklati! Jer sve je vas takva halapljivost obuzela, tako ste svi požudni\nna novac, kao da ste i poslednju mrvu pameti izgubili. Još je žut oko kljuna, a već srlja u zelenaše! Ili će namotati na brijač svilu, pričvrstiće je, pa će polako odzadi zaklati prijatelja kao jagnje, kao što sam onomad čitala! Baš si bezočan! I ja sam bezočna, ali ti si još gori. A\no onom što bukete šalje da i ne govorim ...\n— Ta jeste li to vi, jeste li vi to, Nastasja Filipovna? — pljesnu rukama general sav ojađen. — Zar vi, takva delikatna, s tako otmenim mislima, pa gle! Kakav jezik! Kakve reči!\n— Ja sam sad pijana, generale — zasmeja se najednom Nastasja Filipovna — hoću da se provodim. Danas je moj dan, moj praznik, onaj dvadeset deveti februar, a otkad ja njega čekam! Darja Aleksejevna, vidiš li ti, eto, tog što poklanja damama bukete, eto tog Monsieur aux camelias, eto ga sedi pa nam se svima smeje ...\n— Ja se ne smejem, Nastasja Filipovna, ja samo sa najvećom pažnjom slušam — odvrati Tocki dostojanstveno.\n— Dakle, zašto sam ja njega čitavih pet godina mučila i od sebe ga nisam puštala? Je li on to zasluživao? On je prosto takav kakav i treba da bude... Još će on sad naći da sam ja njemu kriva: dao mi čovek obrazovanje, kao kakvu groficu me izdržavao, a para ... šta je samo para otišlo, pa mi onda i časnog muža našao još tamo, a sad ovde Ganjicu... I šta misliš: ja s njim svih ovih pet godina nisam ni živela, a pare sam mu uzimala i mislila sam da sam u pravu. Prosto sam samu sebe obmanjivala. Ti, eto, veliš: uzmi tih sto hiljada, a njega oteraj ako ti je odvratno. Pa dabogme da mi je odvratno ... Ja bih se već odavno mogla udati, i to ne ovako kao sad, za Ganjicu, ali i to mi je odveć odvratno. I zašto sam ja svojih pet godina u takvoj mržnji izgubila! A hoćeš li mi verovati ili nećeš, ja sam pre četiri godine neko vreme mislila: kako bi bilo da se za tog mog Atanasija Ivanoviča udam? Ja sam to tada iz mržnje mislila; zar mi je malo šta tada u glavu dolazilo? A bih ga zbilja na to nagnala! Sam mi se nametao, veruješ li? Istina, on je lagao, ali je mnogo nestalan, ne može da izdrži. No posle, hvala bogu, pomislih: vredi li on te moje mržnje? Pa ga tako tada najedared omrzoh, te da me je čak i sam zaprosio, ne bih pristala. I čitavih sam pet godina tako terala inat! Ne, bolje je otići na ulicu, gde mi je mesto. Ili da se provodim s Rogožinom, ili već sutra da odem u pralje? Jer ovo na meni ništa nije moje; te kad odem, sve ću mu ostaviti, i poslednju krpu, a golu ko da me uzme, zapitajde eto Ganju, hoće li me uzeti. Ta takvu me ni Ferdiščenko ne bi uzeo!...\n— Ferdiščenko vas, možda, i ne bi uzeo, Nastasja Filipovna, ja sam čovek iskren — prekide je Ferdiščenko — ali zato će vas knez uzeti! Vi, eto, sedite pa se žalite, a pogledajte kneza! Ja ga već odavno posmatram...\nNastasja Filipovna se sa radoznalošću okrenu knezu.\n— Istina? — zapita ga ona.\n— Istina — prošapta knez.\n— Uzećete me ovakvu kakva sam, bez igde ičega?\n— Uzeću vas, Nastasja Filipovna.\n— Eto jedne nove anegdote! — promrmlja general. — Mogli smo se nadati.\nKnez se tužnim, strogim i pronicljivim pogledom zagleda u lice Nastasje, koja ga i dalje posmatraše.\n— Evo ga još jedan! — reče ona najednom, okrenu vši se opet Darji Aleksejevnoj — ali to je samo zbog dobrote srca, ja ga znam. Nađoh dobrotvora! Uostalom, možda su u pravu oni\nšto kažu da je on malo... onako. A od čega ćeš živeti kad si već tako zaljubljen da ovakvu, Rogožinovu, uzimaš za sebe, za kneza?\n— Ja vas časnu uzimam, Nastasja Filipovna, a ne Rogožinovu — reče knez.\n— Zar ja časna?\n— Vi.\n— No, to je tamo... iz romana! To su, dragi moj kneže, stare priče, danas je svet pametniji... A i sve je ovo prazan razgovor! I kud ćeš ti da se ženiš kad je tebi još dadilja potrebna!\nKnez ustade pa dršćućim, nepouzdanim glasom, ali u isti mah sa izrazom duboko ubeđenog čoveka izgovori:\n— Ja ništa ne znam, Nastasja Filipovna, ja ništa nisam video, vi ste u pravu, pravo kažete, ali ja ću ... smatraću da vi meni činite čast, a ne ja vama. Ja sam ništa, vi ste bili velika patnica pa ste iz takvog pakla čisti izišli, a to mnogo znači. Čega vi imate da se stidite, te, eto, i s Rogožinom hoćete da pođete? To je grozničavo bunilo... Vi ste gospodinu Tockom se¬damdeset hiljada vratili, i još velite da ćete i sve što je ovde ostaviti... to ovde niko ne bi učinio. Ja vas ... Nastasja Filipovna, volim. Ja sam gotov da umrem za vas, Nastasja Filipovna. Neću nikome dozvoliti da o vama kaže ružnu reć, Nastasja Filipovna... Ako budemo siromašni, ja ću raditi, Nastasja Filipovna...\nKod poslednjih reči začu se kikot Ferdiščenkov, Lebedevljev, pa čak se i general nekako za sebe nakašlja, veoma nezadovoljan. Pticin i Tocki ne mogaše da se ne podsmehnu, ali se uzdržaše. Ostali prosto zinuše od čuda.\n— ... Ali mi, možda, i nećemo biti siromašni, nego veoma bogati, Nastasja Filipovna — nastavi knez onim istim nepouzdanim glasom. — Ja, uostalom, ne znam baš sigurno, i žalim što ni do danas još nisam mogao da doznam, ali ja sam u Švajcarskoj dobio pismo iz Moskve, od nekog gospodina Salaskina, i on me izveštava da mogu, izgleda, primiti neko veliko nasledstvo. Evo ovo pismo ...\nKnez zbilja izvadi iz džepa pismo.\n— Ama da ne bunca on to? — promrmlja general — prava ludnica!\nZa jedan časak nasta tajac.\n— Vi, kanda, rekoste, kneže, da imate pismo od Salaskina? — zapita ga Pticin. — Pa to je vrlo poznat čovek u svojoj sredini; to je poznat poslovan čovek, te ako vas zbilja on izveštava, onda mu potpuno možete verovati. Srećom, ja mu poznajem rukopis jer sam nedavno imao neki posao s njim ... Kad biste mi dali da pogledam, možda bih vam i ja mogao nešto kazati?\nĆuteći, drhtavom rukom, knez mu pruži pismo.\n— Ama šta je to, šta? — trže se najednom general, gledajući u sve kao da je pomerio pameću — zar baš zbilja nasledstvo?\nSvi uperiše pogled u Pticina, koji čitaše pismo. Opšta radoznalost dobi novi vanredan podsticaj. Ferdiščenko nikako nije mogao da se zadrži na jednom mestu; Rogožin je gledao u nedoumici, i u strašnom bespokojstvu je bacao pogled čas na kneza čas na Pticina. Darja Aleksejevna je od nestrpljenja sedela kao na iglama. Čak ni Lebedev ne izdrža, izađe iz svog ugla pa, sagnuvši se, poče da zagleda u pismo preko Pticinovih ramena sa izgledom čoveka koji se boji da ga svaki čas neko za to može udariti.\nXVI\n— Pa ovo je sigurna stvar — reče najzad Pticin savijajući pismo i vraćajući ga knezu. — Vi to dobijate bez ikakvih prepreka, po neospornom zaveštanju vaše tetke, jedan ogroman kapital.\n— Ne može biti! — uskliknu general, baš kao da iz puške ispali.\nSvi opet zinuše.\nPticin im objasni, obraćajući se uglavnom Ivanu Fjodoroviču, da je knezu pre pet meseci umrla tetka, koju on nikad lično nije video, rođena starija sestra kneževe matere, kći moskovskog trgovca treće gilde, Papušina, koji je umro u sirotinji i u bankrotstvu. Ali stariji, rođeni brat tog Papušina, koji je nedavno takođe umro, bio je poznat bogat trgovac. Pre godinu dana umrla su mu za mesec dana dva sina. To ga je tako potreslo da se starac posle kratkog vremena i sam razboleo i umro. On je bio udovac, potpuno bez naslednika, osim kneževe tetke, rođene sinovice Papušinove, veoma siromašne žene, koja je u tuđoj kući živela. U vreme kad je dobila nasledstvo, ta je žena skoro umirala od vodene bolesti, ali ona ipak odmah poče da traži kneza, poverivši taj posao Salaskinu, i još stiže da načini zaveštanje. Očigledno, ni knez ni doktor kod koga je živeo u Švajcarskoj ne htedoše da čekaju i zvaničnu potvrdu ili da se raspitaju, nego knez, s pismom Salaskina u džepu, pođe na put sam ...\n— Ali ja vam mogu reći — završi Pticin obraćajući se knezu — da ja, to vaše nasledstvo neosporno i zakonito, te sve što vam Salaskim piše o neospornosti i zakonitosti vaše stvari možete primiti kao da vam je sav novac već u džepu. Čestitam vam, kneže! Možda ćete dobiti milion i po, pa, bogami, možda još i više. Jer Papušin je bio vrlo bogat trgovac.\n— Bravo, poslednji u rodu kneževa Miškinih! — zavapi Ferdiščenko.\n— Živeo! — prokrešta pijanim glasom i Lebedev.\n— A još sam mu maločas, jadniku, dvadeset pet rubalja pozajmio, ha-ha-ha! Fantazmagorija i ništa drugo! — progovori general skoro ošamućen od zaprepašćenja — pa čestitam vam, čestitam! — I ustavši s mesta, priđe knezu da ga zagrli. Za njim se digoše i ostali, pa se i oni zgrnuše oko kneza. Čak i oni što se behu sakrili iza zavese počeše da se pojavljuju u salonu. Nastade nerazgovetan razgovor, ču se kako ovde-onde traže da se donese šampanjac; sve se uzruja i uskomeša. Na časak umalo što ne zaboraviše Nastasju Filipovnu i da je ipak ona domaćica ovog večernjeg prijema. Malo-pomalo skoro svima izađe pred oči ideja da je knez nju maločas zaprosio. Stvar, dakle, poče svima da se prikazuje još luđe i neobičnije no maločas.\nDuboko preneražen, Tocki slegaše ramenima; skoro je samo on jedini i sedeo, ostala se gomila sva u neredu gurala oko stola. Svi su posle tvrdili da je baš od tog trenutka Nastasja Filipovna i izgubila pamet. Ona je i dalje sedela i neko vreme u sve je gledala čudnovatim i zaprepašćenim pogledom, kao ne shvatajući šta to bi i trudeći se da shvati. Zatim se najednom okrete knezu pa srdito namrštivši obrve poče da se zagleda u njega. No to beše samo jedan trenutak. Njoj se možda učini da je sve to šala i ismevanje; ali knežev izraz odmah ju je razuverio. Ona se zamisli, posle se opet osmehnu, čisto ne osećajući jasno čemu...\n— Pa to sam ja zbilja kneginja! — prošapta ona u sebi podrugljivo i, pogledavši iznenada Darju Aleksejevnu, prsnu u smeh. — Rasplet neočekivan... a ja... ja nisam to očekivala... A\nšto vi, gospodo, tako stojite, molim vas, sednite, čestitajte mi kneza! Neko je, kanda, želeo šampanjca. Ferdiščenko, idite jedan čas, recite im tamo. Kada, Paša — spazi ona najednom na vratima svoje devojke — hodite ovamo, ja se udajem, jeste li čule? Pa još za kneza, on ima milion i po, on je knez Miškin i mene prosi.\n— Pa nek ti je srećno, draga, i vreme ti je! Što da propuštaš lepu priliku? — viknu Darja Aleksejevna, duboko potresena onim što se dogodilo.\n— De, sednite ovamo kod mene, kneže — nastavi Nastasja Filipovna — eto tako, a evo nam i vina nose, pa čestitajte mi, gospodo!\n— Živeli! — viknu mnoštvo glasova. Mnogi se stadoše gurati prema vinu, među njima behu skoro svi Rogožinovi. Ali mada su oni vikali i gotovi bili da viču, mnogi od njih, kraj sve neobičnosti okolnosti i sredine, osetiše da se dekor menja. Drugi se zbuniše i očekivahu nepoverljivo šta će biti. A mnogi šaputahu jedan drugom da je to najobičnija stvar, jer koga sve ti kneževi ne uzimaju za žene, čak i Ciganke iz kafanskih horova.\nRogožin je stajao i gledao iskrivivši lice u nekakav ukočen, zbunjen osmeh.\n— Kneže, dragi moj, priberi se! — šapnu general užasnut, prišavši sa strane i čupnuvši kneza za rukav. Nastasja Filipovna primeti to, pa se zasmeja.\n— Ne, generale! Sad sam i ja kneginja, jeste li čuli, i knez neće dati nikome da me vređa! Atanasije Ivanoviču, što mi i vi ne čestitate? Ja sad mogu u svakom društvu da sednem do vaše žene. A šta velite, je li zgodno imati ovakvog muža? Milion i po, pa jos knez, pa još i idiot uz to, kažu. Pa kud ćete lepše. Tek sad će da počne pravi život! Zakasnio si Rogožine! Kupi taj svežanj sa stola, ja se, eto, za kneza udajem, pa sam bogatija od tebe!\nRogožin je već video u čemu je stvar. Neizkazan bol mu se ispisa na licu. On pljesnu rukama i jauk mu se ote iz grudi.\n— Ustukni — dreknu on na kneza. Svi oko njega prsnuše u smeh.\n— Zar tebi za ljubav da ustukne? — pobednički prihvati Darja Aleksejevna. — Gledaj ga samo: sručio geak pare na sto! Knez nju za ženu uzima, a ti joj o sramoti radiš.\n— I ja je za ženu uzimam! Odmah je uzimam, ovoga časa! Sve ću dati...\n— Gle, kao pijan iz krčme! Tebe treba napolje! — ponovi Darja Aleksejevna. Smeh se zaori još žešće.\n— Čuješ, kneže — obrati mu se Nastasja Filipovna — vidiš kako ti ovaj geak zaručnicu pazari!\n— On je pijan — reče knez. — Ali on vas vrlo voli.\n— A zar te neće posle biti sramota što tvoja mlada umalo što se sad nije odvezla sa Rogožinom?\n— To ste vi u bunilu bili. Vi ste i sad u groznici, kao u nekom zanosu.\n— I neće te biti stid kad ti neko posle rekne da ti je žena živela kao ljubaznica kod Tockog?\n— Ne, neće me biti stid. Jer vi niste od svoje volje kod Tockog živeli.\n— I nikad mi nećeš ni prebaciti?\n— Neću.\n— Ama pazi, nemoj da se zaričeš za ceo vek!\n— Nastasja Filipovna — reče knez polako i kao sa saučešćem — maločas sam vam rekao da ću vaš pristanak smatrati za čast i da vi meni činite čast, a ne ja vama. Vi ste se na te moje reči nasmejali, a i ovi oko vas čuo sam kako se smeju. Ja sam se, možda, vrlo smešno izrazio, i bio sam i sam smešan, ali meni se neprestano činilo da ja... razumem šta je časno, i\nuveren sam da sam istinu rekao. Vi ste maločas hteli da samu sebe upropastite nepovratno, jer vi to posle sebi nikad ne biste oprostili; no vi ni za šta niste krivi. Jer ne može biti da je vaš život sasvim propao, šta ima u tome što vam je Rogožin došao, a Gavrilo Ardalionovič hteo da vas obmane? Što vi neprestano to pominjete? To što ste vi učinili, malo ima njih koji su za to sposobni, ja vam to, evo, ponavljam; a što ste maločas s Rogožinom hteli da pođete, na to ste se u bolesnom nastupu odlučili. Vi ste i sad u nastupu i bolje bi vam bilo da legnete u postelju. Vi biste sutra pošli da tuđe košulje perete, a ne biste ostali kod Rogožina. Vi ste ponositi, Nastasja Filipovna, ali vi ste, kanda, toliko nesrećni da sebe zbilja za krivu smatrate. Vas mnogo treba čuvati i negovati. Ja ću vas čuvati. Kad sam jutros video sliku, baš kao da sam ugledao poznato mi lice. Odmah mi se učinilo kao da ste me zvali... Ja... ja ću vas dok sam živ poštovati, Nastasja Filipovna — završi knez, čisto se najednom prenuvši, pocrvenevši i shvativši pred kakvim ljudima on to govori.\nPticin je od devičanske čistote oborio glavu pa se zagledao u zemlju. Tocki u sebi pomisli: »Idiot, a zna da se laskanjem najlakše pobeđuje!« Knez primeti Ganjin pogled koji je sevao iz ugla i kojim je Ganja hteo da ga smrvi.\n— Kakav krasan čovek! — reče Darja Aleksejevna, sva ozarena.\n— Čovek obrazovan, ali propao! — poluglasno prošapta general.\nTocki uze šešir pa se spremi da ustane te da se polako izgubi. On i general pogledaše jedan drugog da izađu zajedno.\n— Hvala vam, kneže, sa mnom tako dosad niko nije govorio — reče Nastasja Filipovna — mene su neprestano prodavali i kupovali, a za ženu niko od čestitih ljudi još me nije prosio. Jeste čuli, Atanasije Ivanoviču? Sta velite vi na sve ovo što knez sad reče? Skoro je već nepristojno... Rogožine, ne žuri sa odlaskom. Nego, nećeš ti otići, vidim ja. Možda ću ja ipak s tobom poći. A kud si hteo da me vodiš?\n— U Jekaterinhof — javi se iz ugla Lebedev, a Rogožin se samo strese pa razrogači oči, čisto ne verujući svojim ušima. On je sasvim otupeo, kao da ga je neko udario močugom po glavi.\n— Ma šta ti je, šta ti je, devojko! Ti kao da dobijaš nastupe ... Jesi li poludela, šta li ti je? — unese se uplašena Darja Aleksejevna.\n— A ti zbilja poverovala? — skoči s kanabeta Nastasja Filipovna kikoćući se — zar ovo dete da upropastim? Pa to bi za Atanasija Ivanoviča bilo potaman: to on dečicu voli! Hajdemo, Rogožine! Spremi svoje pare! Ništa to što hoćeš da me uzmeš, ali pare ipak daj ovamo. Jer ja za tebe možda ipak neću poći. A ti mislio: kad se budeš oženio sa mnom, onda će ti te pare ostati? Nije tako! Ja sam i sama bestidnica! Ja sam bila naložnica Tockoga... Kneže! Ti sad treba Aglaju Jepančinu da uzmeš, ne Nastasju Filipovnu, jer bi inače Ferdiščenko prstom na tebe pokazivao. Ti se ne bojiš, ali bih se bojala ja što sam te upropastila, kao i to da ćeš mi posle prebacivati. A što ti veliš da još ja tebi čast činim, to Tocki najbolje zna. A Aglaju Jepanćinu si ti, Ganjice, proigrao; jesi li znao to? Jer da se nisi cenkao, ona bi neizostavno za tebe pošla! Takvi ste, eto, vi svi: mešaj se ili sa nevaljalicama ili sa časnim ženama... biraj jedno ili drugo, inače ćeš se neizostavno zapetljati... Gle generala kako je zinuo pa me gleda ...\n— To je Sodoma, Sodoma! — ponavljaše general, sležući ramenima. I tu se diže s divana; svi opet behu na nogama. Nastasja Filipovna kao da je pomerila pameću.\n— Pa zar tako? — jauknu knez kršeći prste.\n— A ti si mislio ne? I ja sam možda gorda, iako sam bestidnica! Ti si mene maločas nazivao savršenstvom : krasno mi je to savršenstvo koje samo iz pustog hvalisanja da je zgazilo milion\ni kneževsku titulu srlja u ponor. No, kakva bih ti ja žena bila kad sam, eto, takva ... Atanasije Ivanoviču, ja, eto, čitav milion kroz prozor izbacih! A vi zar mislili da ću ja zbog vaših tričavih sedamdeset pet hiljada smatrati za sreću da za vašeg Ganjicu pođem? Zadrži ti tih sedamdeset pet hiljada za sebe, Atanasije Ivanoviču (ni do sto nisi stigao ... Rogožin te nadmašio!); a Ganjicu ću ja već utešiti setila sam se kako. A sad hoću da terevenčim, jer sam ulična! Ovih deset godina bila sam u hapsu. A sad je i moj praznik osvanuo! No, šta ti je, Rogožine? Spremaj se da pođemo!\n— Da pođemo! — zaurla Rogožin skoro lud od radosti — ej vi... svi... dajte vino ovamo! Uh- uh!\n— Spremaj vina, hoću da pijem! A hoće li biti muzike?\n— Biće, biće! Ne primiči se! — zavapi Rogožin van sebe, primetivši da Darja Aleksejevna prilazi Nastasji. — Moja je. Sve je moje! Carica! Svršeno je.\nOn se gušio od radosti; išao je oko Nastasje pa svima vikao: »Ne prilazi joj!« Sva njegova družina upade i zakrči salon. Jedni su pili, drugi su galamili i kikotali se — svi su bili u vrlo uzbuđenom i vrlo razuzdanom raspoloženju. Ferdiščenko poče pokušavati da im se pridruži. General i Tocki opet pokušaše da se što pre izgube. I Ganja je već bio uzeo šešir, ali je stajao ćuteći i još neprestano kao da nije mogao da se otrgne od slike koja se pred njim razvijala.\n— Ne prilazi joj! — vikaše Rogožin.\n— Šta si se ti tu razvikao! — kikotala se Nastasja Filipovna — još sam ja tu domaćica u svojoj kući. Ako zaželim, mogu i tebe za vrat pa napolje. Ja te pare od tebe još nisam uzela, eno ti ih gde leže. Daj ih ovamo, čitav taj svežanj! Zar u ovom svežnju sto hiljada! Ih, kako je odvratno! No, šta ti je, Darja Aleksejevna? Pa zar je zbilja trebalo da ga unesrećim? (Ona pokaza na kneza.) Zar on da se ženi, ta njemu, zapravo, još dadilja treba; evo mu generala, nek mu on bude dadilja; gle ga kako se uvija oko njega! Gledaj, kneže, tvoja zaručnica uzela pare, jer je bludnica, a ti hteo da je za ženu uzmeš! Ta što plačeš? Gorko ti je zar? Smej se, de, eto, kao i ja (nastavljaše Nastasja Filipovna, kojoj i samoj zablistaše dve krupne suze u očima). U vreme se uzdaj... sve će proći! Bolje se sad predomisliti nego posle... Ama, što vi svi plačete? Eto i Kaća plače! Šta ti je, Kaća, mila moja? ... Ja ću tebi i Paši mnogo ostaviti, već sam odredila, a sad zbogom! Ja sam tebe, poštenu devojku, uzela da mene, bludnicu, služiš ... Ovako će ipak bolje biti, kneže, bogami bolje, jer posle bi me jednoga dana počeo prezirati, pa ne bismo bili srećni! Ne kuni se, ne verujem ti! A i, inače, cela bi stvar glupo ispala! ... Ne, bolje ovako da se lepo rastanemo, jer i ja sam velika sanjalica, pa ne bi ispalo dobro! Zar i ja nisam o tebi maštala? Imaš pravo, davno sam maštala, još na selu kod njega, pet godina sam provela sama samohrana; mislim neki put, maštam, maštam... i sve sam takvog zamišljala kao ti što si: dobrog čoveka, čestitog i blagog, koji će najednom doći pa reći: »Vi niste krivi, Nastasja Filipovna, i ja vas obožavam!« Pa tako se nekad dam u sanjarije da lepo pošašavim ... I tek najednom naiđe, eto, taj: po dva meseca u godini ostane u selu, osramoti me i navređa, raspali me i razvrati, pa ode... sto puta sam\nhtela u jezero da se bacim, ali sam podla bila i kukavica, nisam smela, no, a, sad ... Jesi li gotov, Rogožine?\n— Gotovo! Ne primiči se!\n— Gotovo! — čulo se nekoliko glasova.\n— Trojke čekaju s praporcima!\nNastasja Filipovna zgrabi u ruke svežanj s parama.\n— Ganjka, dođe mi jedna misao: hoću da te odštetim, jer što da ti baš sve izgubiš? Rogožine, hoće li da dopuzi on na Vasiljevsko ostrvo za tri rublje?\n— Dopuziće.\n— E, čuj onda, Ganja. Ja hoću da još poslednji put pogledam u tvoju dušu; ti si čitava tri meseca dušu iz mene vadio, a sad je moj red. Vidiš li ovaj svežanj: tu su sto hiljada! Ja ću, eto, sad da ga bacim u kamin, u oganj, eto, tu pred svima, svi da budu svedoci! Pa čim ga dohvati, sav, a ti brže u peć, ali samo bez rukavica, goloruk, rukave zagrni pa vuci novac iz vatre! Izvučeš li ih, nek su ovih sto hiljada tvoji; malo ćeš samo prste oprljiti, ali sto hiljadarki, nije šala! Pomisli samo! Zar je teško izvući ih? A ja ću dušu tvoju sa uživanjem da posmatram: kako ćeš za mojim parama da srljaš u vatru. Svi su ovi tu svedoci da će pare biti tvoje! A ako ne vadiš, pare će da izgore: nikoga im neću blizu pustiti. Dalje! Svi dalje! Moje su pare! Ja sam ih za jednu noć od Rogožina primila. Jesu li moje ove pare, Rogožine?\n— Tvoje, radosti moja! Tvoje, carice moja!\n— Onda sebi ruke svi; što hoću, to radim! Niko da mi ne smeta! Ferdiščenko, prodžarajte malo tu vatru!\n— Nastasija Filipovna, ruke mi se ukočile! — odgovori joj zaprepašćeni Ferdiščenko.\n— E-eh! — ciknu Nastasja Filipovna, zgrabi mašice, prodžara dve glavnje koje su tinjale, pa tek što planu oganj, ona baci na nj svežanj.\nSa svih strana razlegnu se vapaj; mnogi se čak prekrstiše.\n— Poludela je! Poludela je! — viknuše sa svih strana.\n— Da... da je vežemo? — šapnu general Pticinu— ili da pošaljemo po ... Jer, eto, poludela je, je li da je poludela?\n— N-ne, ovo možda i nije potpuno ludilo — prošapta bled kao krpa i dršćući Pticin, ne mogući da otrgne oči svoje od nagorelog svežnja.\n— Poludela? Zar nije poludela? — neprestano ponavljaše general Tockom.\n— Ja sam vam govorio da je ovo ko1oritna žena — promrmlja Atanasije Ivanovič, koji je takođe uveliko pobledeo.\n— Ali, ipak, to su sto hiljada!\n— Gospode bože! — razleže se sa svih strana. Svi se zgrnuše oko kamina, svi skočiše da gledaju, svi videše ... Neki čak poskakaše na stolice da mogu videti preko glava. Darja Aleksejevna pohita u drugu sobu i u strahu je šaputala nešto sa Kacom i Pašom. Lepotica Nemica pobeže.\n— Majko! Carice! Svemoguća! — vapio je Lebedev puzeći na kolenima pred Nastasjom Filipovnom i pružajući ruke prema kaminu — sto hiljada! Sto hiljada! Sad sam video, preda mnom su brojali i pakovali! Majko! Milostiva! Zapovedi meni... u kamin: sav ću se uvući, svu ću ovu svoju sedu glavu u oganj turiti! ... Bolesna žena sa uzetim nogama, trinaestoro\ndece... sve siročići, oca sam sahranio prošle nedelje, sede bez hleba, Nastasja Filipovna! — pa okukavši to, poče da se uvlači u kamin.\n— Dalje! — viknu Nastasja Filipovna gurnuvši ga — razmaknite se svi! Ganja, šta si stao? Nemoj da se stidiš! Maši se! Tamo je tvoja sreća!\nNo Ganja je već i suviše mnogo bio izdržao toga dana i te večeri, i za ovo poslednje sasvim iznenadno iskušenje nije bio spreman. Gomila se rastavi ispred njega na dve polovine, te on ostade oči u oči sa Nastasjom Filipovnom na tri koraka od nje. Ona je stajala kod samog kamina i čekala ne skidajući s njega svoj zažareni, ukočeni pogled. Ganja, u fraku, sa šeširom u ruci i rukavicama, stajao je pred njom ćuteći, bez odgovora, skrstivši ruke i zagledavši se u oganj. Bezuman osmeh lebdeo je na njegovom kao krpa bledom licu. Istina, on nije mogao da skine pogled sa vatre, sa nagorelog svežnja. Ali činilo se da mu je nešto novo ušlo u dušu; baš kao da se zakleo da izdrži iskušenje; on se nije micao s mesta; posle nekoliko trenutaka svima bi jasno da neće segnuti za svežnjem, da baš neće.\n— Izgoreće tolike hiljade, pa će ti se svi smejati — vikaše mu Nastasja Filipovna — a posle ćeš se obesiti, ne šalim se.\nOganj, koji je s početka planuo između dve glavnje koje su još pomalo tinjale, u prvi mah kao da se ugasi kad svežanj pade na nj i prignječi ga. Ali mali, piavičasti plamičak još se hvatao odozdo za jedan ugao donje glavnje. Najzad, tanašan dug jezik ognja dohvati i svežanj, oganj se zakači pa se otište naviše po hartiji, po krajevima, i najednom ceo svežanj buknu u kaminu, i jaki plamen se izvi naviše. Svi huknuše.\n— Majko! — još neprestano kukaše Lebedev, otimajući se opet napred, ali ga Rogožin odvuče i odgurnu nanovo.\nRogožin se sav pretvorio u nepomičan pogled. Nije mogao oka odvojiti od Nastasje Filipovne, opijao se njom, bio je na sedmom nebu.\n— E, ovo je carica! — ponavljao je svaki čas obraćajući se bilo kome — eto, tako mi znamo!\n— uzvikivao je van sebe. — No, koji bi između vas, ološu, ovako što kadar bio učiniti?\nKnez sve to posmatraše setno i ćuteći.\n— Ja ću zubima istrgnuti, samo za jednu hiljadu! — predloži sad Ferdiščenko.\n— Pa zubima bih i ja mogao! — prokrešta gospodin sa pesnicom pozadi svih, u nastupu očiglednog očajanja. — Đavo da vas nosi! Sve će izgoreti! — prodra se on ugledavši plamen.\n— Gori, gori! — povikaše svi u glas, otimajući se skoro svi prema kaminu.\n— Ganja, nemoj da se prenemažeš, poslednji ti put govorim!\n— Ta uvlači se! — zaurla Ferdiščenko poletevši na Ganju, očigledno van sebe i čupajući ga za rukav — uvlači se, rđo! Izgoreće! Ih, nesrećniče!\nGanja jako odgurnu Ferdiščenka, okrenu se pa pođe prema vratima, ali ne načini vši ni dva koraka, povede se i grunu na pod.\n— Nesvest! — povikaše sa svih strana.\n— Majko, izgoreće! — vapio je Lebedev.\n— Zabadava će novac izgoreti — zagrajaše sa svih strana.\n— Kaća, Paša, vode mu dajte, špiritusa! — viknu Nastasja Filipovna, zgrabi kaminske mašice pa izvuče svežanj.\nSkoro sva spoljna hartija izgorela je i dimila se, ali se odmah videlo da je unutrašnjost ostala čitava, nepovređena. Svežanj je bio umotan u trostruk list od novina, i novac ostade netaknut. Svima laknu na srcu.\n— Svega ako je kakva hiljadarčica malo nagorela, a ostale su sve zdrave — sav blažen izgovori Lebedev.\n— Sve su njegove! Sav je svežanj njegov! Čujte, gospodo! — reče Nastasja Filipovna stavljajući svežanj pored Ganje — dakle, eto, nije posegnuo, izdržao je! Znači, ipak ima više ponosa no pohlepnosti za novcem. Ništa, ništa, povratiće se. Inače bi me sigurno zaklao... Eno ga, već dolazi k sebi. Generale, Ivane Petroviču, Darja Aleksejevna, Kaća, Paša, Rogožine, jeste li čuli? Svežanj je njegov, Ganjin. Ja mu ga dajem u potpunu svojinu, kao nagradu za... no, tamo, za šta mu bilo! Recite mu. Nek tu kod njega leži... Rogožine, napred marš! Zbogom, kneže, u tebi sam prvi put videla čoveka. Zbogom, Atanasije Ivanoviču, merci!\nSva Rogožinova družina sa grajom, tutnjavom i vikom pojuri kroz sobe ka izlazu, ustopce za Rogožinom i Nastasjom Filipovnom. U sali joj devojke dodadoše bundu. Kuvarica Marta dotrča iz kuhinje. Nastasja Filipovna ih sve izljubi.\n— Pa zar nas zbilja baš sasvim ostavljate? Pa kud vi to možete ići? I još na rođendan, i na takav dan! — pitahu je uplakane devojke ljubeći joj ruke.\n— Na ulicu ću da idem, Kaća, čula si. Tamo je meni mesto ili da perem tuđe košulje! Dosta je bilo Atanasija Ivanoviča! Pozdravite ga od mene, a mene nemojte po zlu pominjati.\nKnez kao bez duše pojuri ka izlazu, gde se svi razmeštahu u četiri trojke sa praporcima. General ga nekako stiže još na stepenicama.\n— Ako boga znaš, kneže, priberi se! — reče mu on hvatajući ga za ruku — ostavi je! Zar ne vidiš kakva je? Kao otac ti govorim...\nKnez ga pogleda, ali ne rekavši ni reći ote se pa otrča dole.\nKod paradnog prilaza, od koga tek behu odjurile trojke, general primeti da je knez uzeo prvog fijakeristu pa mu viknu da tera u Jekaterinhof, za trojkama. Zatim generalov kasač zelenko odnese generala kući, s novim nadama i računima, i sa maločašnjim biserom, koji, dakako, ne zaboravi da ponese. Dok je tako smišljao i računao, jedno dvaput mu iskrsnu pred očima sablažnjivo zanosni lik Nastasje Filipovne. General uzdahnu:\n— Šteta! Iskreno je žalim! Propala ženska! Poludela ženska! ... No, a knezu sad već ne treba Nastasja Filipovna. Tako da je još dobro što se ovako svršilo.\nU tom smislu izgovoriše nekoliko poučnih reči i druga dva sabesednika od gostiju Nastasje Filipovne, koji nađoše za zgodno da prođu malo pešice.\n— Znate li, Atanasije Ivanoviču, kao što pričaju, kod Japanaca biva nešto slično — govorio je Ivan Petrovič Pticin — kažu da tamo uvređeni ode uvrediocu pa mu kaže: »Ti si mene uvredio, zato sam došao da na tvoje oči rasporim sebi trbuh.« Pa s tim rečima zbilja raspara sebi trbuh na oči uvredioca, i oseća se, jamačno, vanredno zadovoljan, baš kao da se zbilja onom drugom osvetio. Čudnovatih vam ima na svetu karaktera, Atanasije Ivanoviču.\n— A vi zar mislite da je i ovde tako nešto bilo? — odgovori mu sa osmehom Atanasije Ivanovič. — Hm! Nego, vi ste to vrlo duhovito ... I divno ste upoređenje naveli. Ali ste ipak i sami videli, dragi moj Ivane Petroviču, da sam ja učinio sve što sam mogao; naravno, iznad\nonoga što je mogućno ne mogu ni ja ništa, priznaćete i sami. Ali priznajte, međutim, i to da se u toj ženi kriju ogromne vrednosti... sjajne crte. Maločas sam hteo da joj doviknem, samo da sam to mogao sebi u onom paklu dozvoliti, da je baš ona lično najbolje moje opravdanje na sve njene optužbe... Jer, gde je taj muškarac koji se ne bi neki put zaneo tom ženom do te mere da izgubi pamet i... sve? ... Pogledajte samo, taj geak Rogožin, sto hiljada joj dovukao? Recimo da sve što se tamo sad dogodilo, da je sve to trenutno, romantično, nepristojno, ali zato je koloritno, zato je originalno, priznajte i sami. Bože moj, šta bi se sve moglo razviti iz takvog karaktera, i kod takve lepote! Ali kraj svih mojih napora, pa čak i obrazovanja, sve je otišlo bestraga! Neuglačan dijamant, ja sam vam to uvek govorio\nI Atanasije Ivanovič duboko uzdahnu.\n2 DRUGI DEO\n4.1 I\n:Na dva dana posle čudnog događaja na večernjem prijemu kod Nastasje Filipovne, kojim smo završili prvi deo naše pripovesti, knez Miškin pohita da otputuje u Moskvu povodom svog iznenadnog nasledstva. Pričalo se tada da su mogli postojati i drugi uzroci njegovog tako hitnog odlaska; ali o tome, kao i o doživljajima kneževim u Moskvi, i uopšte u toku njegovog odsustva iz Petrograda, možemo saopštiti vrlo malo podataka. Knez je proveo van Petrograda ravno šest meseci, te su i oni koji su imali nekakvih razloga da se interesuju za njegovu sudbinu i suviše malo mogli doznati o njemu za sve to vreme. Dolazili su, doduše, nekima od njih, no i to vrlo retko, neki glasovi, ali većim delom čudnovati i skoro uvek protivrečni.\nNajviše su se interesovali za kneza, naravno, u kući Jepančinih, s kojima on, kad je odlazio, čak nije stigao ni da se oprosti. General se, uostalom, viđao s njim tada, pa čak i dva-triput. Oni su o nečem ozbiljnom razgovarali. No iako se Jepančin viđao s njim, on svojoj porodici o tome ništa nije pominjao. I uopšte, u prvo vreme, to jest maltene čitavih mesec dana po kneževom odlasku, u kući Jepančinih smatralo se za neumesno da se o njemu govori. Jedino se generalica Lizaveta Prokof jevna izjasnila na samom početku: »da se ona u pogledu kneza strašno prevarila«. Zatim je posle jedno dva dana dodala, ali već ne imenujući kneza, nego nekako neodređeno, »da je glavna crta u njenom životu bilo stalno razočaravanje u ljudima«. I, najzad, već posle desetak dana, razljutivši se nešto na svoje kćeri, završila je u vidu sentence: »Dosta već tih pogrešaka! Više ih neće biti!«\nTrebalo bi napomenuti pri tom da je u njihovoj kući vrlo dugo vladalo nekakvo neprijatno raspoloženje. Bilo je nešto teško, zategnuto, nedogovoreno, svadijivo; svi su se mrgodili. General je dan i noć bio zauzet, na sve strane je trčao radi nekih svojih poslova: retko su ga ranije viđali toliko zauzetog poslovima, naročito u zvaničnoj dužnosti. Ukućani su retko imali\npriliku da ga vide. Što se tiče devojaka Jepančinih, one, naravno, glasno ništa nisu htele reći. Čak i nasamo teško da su šta jedna drugoj rekle. Jer to su bile devojke ponosite, ohole, često i u odnosu među sobom stidljive, no one su inače jedna drugu dobro razumevale ne samo posle prve reči nego i na prvi pogled, tako da ponekad nisu imale potrebe mnogo ni da govore.\nJedno bi samo mogao da zaključi strani posmatrač, kad bi se takav desio, naime, da je knezu, sudeći po svim ranije pomenutim, premda ne mnogim podacima, i pak pošlo za rukom da ostavi u kući Jepančinih naročit utisak, iako se on u njoj pojavio svega jedanput, pa i to nekako u prolazu. Možda je to kod Jepančinih bio utisak obične radoznalosti, koja bi se mogla objasniti neobičnim kneževim doživljajima. Nego, bilo kako mu drago, tek izvestan utisak je ostao.\nMalo-pomalo pa glasove koji se već raširiše po gradu pokri pomrčina neizvesnosti. Pričalo se, doduše, o nekakvom knežiću šašavku (niko mu nije znao tačno ime), koji je nekako najednom dobio grdno nasledstvo, pa se oženio nekom namernicom Francuskinjom, poznatom igračicom u Šato-de-Fleri u Parizu. Drugi su, opet, govorili da je nasledstvo dobio nekakav general, a doputovalom Francuskinjom i poznatom igračicom da se oženio sin grdno bogatog nekog trgovca, pa je na svadbi svojoj iz pustog hvalisanja, onako pijan, spalio na sveći ravno sedam stotina hiljada rubalja u državnim akcijama. No sva su ta pričanja vrlo brzo prestala, čemu su mnogo doprinele i prilike. Svi, na primer, drugovi Rogožina, od kojih bi mnogi imao šta da ispriča, digoše se, čitava rulja, s njim samim na čelu, u Moskvu, skoro tačno nedelju dana posle strahovitog orgijanja na jekaterinhofskoj železničkoj stanici, gde je prisustvovala i Nastasja Filipovna.\nNeki malobrojni koji su se interesovali doznali su po nekim glasovima da je Nastasja Filipovna odmah sutradan posle Jekaterinhofa pobegla, da je otišla u Moskvu; tako da i u odlasku Rogožinovom u Moskvu počeše neki da nalaze podudaranje s tim vestima.\nGlasovi stadoše da se raznose i na račun Gavrila Ardalionoviča Ivolgina, koji je takođe bio dosta poznat u svome krugu. Ali njemu se desila jedna stvar koja je uskoro ohladila, pa najzad i sasvim prekinula sva pakosna pričanja o njemu; on se ozbiljno razboleo, i ne samo da nije mogao da dolazi u društva nego čak ni na dužnost. Preležavši u postelji jedno mesec dana, on se oporavio, ali se službe u akcionarskom društvu sasvim odreče, te na njegovo mesto dođe drugi. U kući generala Jepančina takođe se nijedanput ne pojavi, tako da i kod generala poče da dolazi na rad nekakav drugi činovnik. Neprijatelji Gavrila Ardalionoviča mogli su misliti da se on u tolikoj meri zbunio usled svega onoga što mu se desilo da ga je sad sramota da se pojavi na ulici; međutim, on je zbilja pobolevao: pao je, štaviše, u neku hipohondriju, bio je stalno zamišljen, osetljiv i jedak. Varvara Ardalionovna te iste zime udade se za Pticina. Svi koji su ih poznavali odmah pripisaše taj brak okolnosti što Ganja nije hteo da se vrati svojim ranijim poslovima, te ne samo da je prestao da izdržava porodicu nego mu je još i samom bila potrebna tuđa pomoć i skoro nega.\nPrimetićemo uzgred da ni Gavrila Ardalionoviča u kući Jepančinih nikad niko nije pominajo, baš kao da taj čovek nikad nije ni postojao na svetu. A, međutim, svi Jepančini doznadoše\no njemu (i to veoma uskoro) jednu vrlo značajnu stvar, naime: one za njega kobne noći, posle neprijatnog događaja kod Nastasje Filipovne, Ganja, vrativši se kući, ne leže da spava, nego sa grozničavom nestrpljivošću poče da čeka knežev povratak. Knez, koji se\nodvezao u Jekaterinhof, vratio se otud tek pred šest izjutra. Tada Ganja uđe u njegovu sobu pa stavi pred njega na sto nagoreli svežanj novca, koji mu je poklonila Nastasja dok je ležao u nesvesti. On je mnogo molio kneza da prvom prilikom vrati taj poklon Nastasji Filipovnoj. Kad je Ganja ulazio kod kneza, bio je ozlojeđen i ljut; ali kažu da je tada između njega i kneza palo nekoliko takvih reči da je posle toga Ganja presedeo kod kneza čitava dva časa i sve vreme je gorko plakao. Rastali su se kao dobri prijatelji.\nTa vest, koja je doprla do svih Jepančinih, bila je, kao što se docnije potvrdilo, potpuno tačna. Naravno, čudnovato je da su glasovi takve vrste mogli tako brzo da stižu i da se doznaju. Sve, na primer, što se kod Nastasje Filipovne desilo znalo se u kući Jepančinih možda već sutradan, pa još i u prilično tačnim pojedinostima, što se tiče glasova o Gavrilu Ardalionoviču, moglo se pretpostaviti da je njih Jepančinima donosila Varvara Ardalionovna, koja se nekako najednom pojavila kod devojaka Jepančinih i koja se s njima vrlo brzo sasvim zbližila, čemu se neobično čudila Lizaveta Prokof jevna.\nNo mada je Varvara Ardalionovna odnekud našla za potrebno da se tako intimno združi sa Japančinima, ona im o svom bratu jamačno ne bi pričala. Jer i ona je bila vrlo ponosita, samo na svoj način, kraj svega toga što je zasnovala prijateljstvo tamo odakle su joj brata skoro isterali. Pre toga, mada se poznavala s devojkama Jepančinim, ona se s njima retko viđala. Nego, ona se kod njih u salonu ni sad skoro nikako nije pokazivala, i svraćala bi, baš kao da je naišla samo na časak, sa sporednog ulaza. Lizaveta Prokofjevna nju nikad nije volela, ni ranije ni sad, mada je veoma cenila Ninu Aleksandrovnu, majku Varvare Ardalionovne. Ona se čudila, ljutila, pripisivala poznanstvo svoje dece s Varjom ćudima i osionosti svojih kćeri, koje prosto već »ne znaju šta da izmisle, samo da joj nešto u inat učine«, no Varvara Ardalionovna je ipak i dalje dolazila k njima pre i posle svoje udadbe. Prođe otprilike mesec dana od kneževa odlaska, a generalica Japančina dobi pismo od stare kneginje Bjelokonske, koja je dve nedelje pre toga otputovala u Moskvu sa starijom, udatom ćerkom, i to pismo učini na nju očigledan utisak. Pa mada ona ništa iz tog pisma ne saopšti ni kćerima ni Ivanu Fjodoroviču, po mnogim znacima moglo se primetiti u porodici da je postala nekako naročito uzbuđena, pa čak i brižna. Ona poče naročito čudnovato da zapodeva razgovor sa kćerima, i sve o nekim neobičnim stvarima. Očigledno je želela da kaže sve što joj je na srcu, ali se zbog nečega još uzdržavala.\nOnog dana kad je primila pismo, ona je prema svima bila naročito ljubazna, čak je poljubila Aglaju i Adelaidu, i zbog nečega se pred njima pokajala, ali zbog čega upravo, to one nisu mogle da razaberu. Ona se najednom umilostivi i prema Ivanu Fjodoroviču, koga je čitav taj mesec držala u nemilosti. Naravno, već se sutradan strašno jedila na samu sebe zbog takve svoje osetljivosti, i još do ručka je stigla da se opet sa svima posvađa, no do večera se horizont ponovo razvedri. Ona se uopšte cele te nedelje neprestano nalazila u prilično vedrom duševnom raspoloženju, čega kod nje već odavno nije bilo.\nNo posle još jedne nedelje od Bjelokonske dođe drugo pismo, i ovoga puta generalica se već odluči da izađe s istinom na sredu. Ona svečano reče da joj »stara Bjelokonska« (kneginju nikad drukčije nije zvala kad bi u njenom odsustvu o njoj govorila) šalje veoma utešne vesti o tom... »osobenjaku, no, o tom knezu!« Stara ga je u Moskvi pronašla, raspitivala se o njemu i doznala nešto vrlo lepo. Knez je najzad došao i sam k njoj i učinio na\nnju vanredan utisak. A to se vidi iz toga što ga je ona pozvala da joj dolazi svaki dan od jedan do dva, te joj on sad svakodnevno dolazi, i još joj »nije dosadio«, završi generalica, dodavši tome da preko »stare« kneza sad u dve-tri dobre kuće redovno primaju.\n— To je lepo od njega što se nije zavukao u kuću i što se ne stidi kao budala.\nDevojke, kojima je to bilo saopšteno, odmah primetiše da mamica nešto mnogo iz tog pisma od njih krije. One su to doznale možda preko Varvare Ardalionovne, koja je mogla znati, pa je, naravno, i znala sve što je znao Pticin o knezu i njegovom boravku u Moskvi. A Pticinu je moglo biti poznato više nego svima drugima. Ali on je bio čovek vrlo ćutljiv u poslovnim odnosima, mada bi Varji, naravno, ponešto i rekao. Generalica odmah i još žešće no dotle omrznu zbog toga Varvaru Ardalionovnu.\nNo kako je da je, led je bio probijen, te se sad o knezu moglo najednom i naglas govoriti. Osim toga, još jednom se obelodanio onaj neobični utisak i ono već nesrazmerno veliko interesovanje koje je knez izazvao i ostavio za sobom u kući Jepančinih. Generalica se začudi zbog utiska koji su na njene kćeri imali ti izveštaji iz Moskve. A i kćeri se, opet, začudiše svojoj majci, koja im je onako svečano rekla da je »glavna crta njenog života stalno razočaravanje u ljudima«, a u isti mah je preporučivala kneza pažnji »svemoćne« stare Bjelokonske, u Moskvi, pri čemu je, naravno, morala za tu staričinu pažnju prema knezu da, tako reče, bogoradi, jer je staru u izvesnim prilikama teško bilo pokrenuti.\nAli čim je led bio probijen i čim je dunuo drugi vetar, odmah je general pohitao da se izjasni. Pokaza se da se i on neobično interesovao. Nego, on se izjasnio samo o »poslovnoj strani predmeta«. Pokazalo se da se on, u ličnom interesu samoga kneza, obratio na dva vrlo ispravna i uticajna gospodina u Moskvi da motre na njega, a naročito na njegovog savetnika Salaskina. Sve ono što se govorilo o nasledstvu, »upravo o samom faktu nasledstva«, pokazalo se kao tačno, ali samo nasledstvo, na kraju krajeva, ne ispade toliko znatno kao što se o njemu u prvi mah razglasilo. To imanje bilo je u prilično zamršenom stanju; iskrsnuše nekakvi dugovi, nađoše se još neki koji polažu pravo, a i knez se, kraj sveg upućivanja i saveta, držao sasvim nepraktično.\n»Naravno, nek mu da bog«, a sad kad je jednom »led ćutanja« probijen, generalu je milo što može da im ovo saopšti sasvim iskreno i od srca, jer taj mladić, iako je malo »onako«, opet zaslužuje da mu se pokloni pažnja.\nMeđutim, ipak je već počinio masu raznih gluposti; iskrsnuše, na primer, poverioci pokojnog trgovca sa spornim ništavnim dokumentima. A neki, pronjušivši kakav je knez, prosto i bez ikakvih dokumenata. Pa šta mislite? Knez ih je skoro sve zadovoljio, kraj sveg upozoravanja prijatelja da ti smutljivci i tobožnji poverioci nemaju nikakvih prava. A zadovoljio ih je samo stoga što se pokazalo da su neki od njih zbilja propali.\nGeneralica na to primeti da joj u tome smislu i Bjelokonska piše, i da je »to glupo, vrlo glupo; ali šta znaš sa budalom!« — dodade ona oštro, ali joj se na licu videlo da joj je milo bilo zbog postupaka te »budale«. Na završetku svega, general primeti da njegova žena uzima učešća u kneževoj sudbini kao da joj je rođeni sin, i da je najednom prema Aglaji postala neobično nežna. Primetivši to, Ivan Fjodorovič uze na jedan časak veoma zvaničan izgled. Ali sve to prijatno raspoloženje ne potraja dugo. Prođoše svega dve nedelje, i nešto se najednom opet izmeni, generalica se natušti, a general se, slegnuvši nekoliko puta\nramenima, opet potčini »ledu ćutanja«. Stvar je bila u tome što je on svega pre dve nedelje dobio ispod ruke jedan izveštaj, doduše kratak, te stoga i dosta nejasan, ali zato pouzdan: da je Nastasju Filipovnu, koja se s početka izgubila u Moskvi, Rogožin nekako u Moskvi pronašao, posle čega se opet nekud izgubila, on je opet pronašao, i ona mu najzad dala skoro pouzdanu reč da će se udati za njega.\nAli, eto, svega pre dve nedelje njegovo je prevashodstvo dobilo vest da je Nastasja Filipovna i treći put pobegla, tako reći sa samog venčanja, i da se ovoga puta izgubila negde u unutrašnjosti, a, međutim, iščezao je iz Moskve i knez Miškin, ostavivši svu brigu oko svog nasledstva Salaskinu. »Da li je on iščezao s njom ili je prosto odjurio za njom — ne zna se, ali nešto mora da ima« — zaključi general.\nLizaveta Prokofjevna je i sa svoje strane dobila nekakve neprijatne podatke. Na kraju krajeva, dva meseca posle kneževog odlaska skoro svaki glas o njemu u Petrogradu umuknu konačno, a u kući Jepančinih se »led ćutanja« više nije ni kravio. No Varvara Ardalionovna je devojke ipak posećivala.\nDa završimo sa svim tim glasovima i vestima, dodaćemo još i to da se kod Jepančinih desilo pred proleće vrlo mnogo promena, tako da je teško bilo ne zaboraviti na kneza, koji, uostalom, sam nije davao, a možda nije ni hteo da daje o sebi vesti. U toku zime, malo- pomalo, najzad rešiše da odu preko leta u inostranstvo, to jest Lizaveta Prokofjevna sa kćerima; generalu, naravno, nije bilo mogućno trošiti vreme na »prazne razonode«. Odluka je bila doneta na vanredno i uporno navaljivanje devojaka, koje su se potpuno uverile da njih stoga neće da vode u inostranstvo jer se roditelji neprestano trude da ih udaju i traže im mladoženje. A možda su se najzad i roditelji uverili da se mladoženje mogu naći i u inostranstvu i da put za jedno leto ne samo da ništa ne može pokvariti nego, ko zna »može još i ploda doneti«.\nOvde treba napomenuti da se projektovani brak Atanasija Ivanoviča Tockog i najstarije Jepančine sasvim pokvario, tako da do formalne prosidbe nije nikako ni došlo. Desilo se to nekako samo od sebe, bez velikih razgovora i bez ikakve porodične borbe. Od onog doba kad je knez otputovao, sve se najednom na obe strane ućuta. Pa i ta okolnost pridruži se uzrocima tadašnjeg mučnog raspoloženja u porodici Jepančinih, premda generalica reče da je ona sad gotova »obema rukama da se prekrsti«. General, mada je bio u nemilosti i mada je osećao da je kriv, ipak se zadugo bio napeo, žao mu beše Atanasija Ivanoviča: »takvo imanje i tako vešt čovek!«\nPosle kratkog vremena general doznade da se Atanasije Ivanovič zaneo jednom došavšom Francuskinjom iz višeg društva, markizom i legitimistkinjom, da će se venčati s njom, i da će ona Atanasija Ivanoviča odvesti u Pariz, a posle nekud u Bretanju. »No, s tom Francuskinjom će i propasti«, zaključi general.\nJepančini se spremahu da na leto otputuju. I najednom se pojavi jedna okolnost koja opet sve nanovo izmeni, te se put opet odloži, na najveću radost i generala i generalice. U Petrograd je došao iz Moskve jedan knez, knez Š., uostalom, čovek poznat, i to sa veoma lepe strane. To je bio jedan od onih ljudi ili, može se reći, javnih radnika najnovijeg vremena, časnih, skromnih, koji iskreno i svesno žele nešto korisno, svagda rade i odlikuju se onom retkom i srećnom osobinom da nikad ne sede skrštenih ruku. Ne ističući se, izbegavajući partijske strasti i prazna preklapanja, ne ubrajajući sebe među najistaknutije ljude, knez Š. je,\nmeđutim, veoma temeljno shvatio mnogo štošta od onoga što se u poslednje vreme u javnosti radilo. Ranije je bio u državnoj službi, zatim je počeo da uzima učešća u delatnosti okružnih samoupravnih ustanova. Osim toga, bio je koristan dopisnik nekoliko ruskih učenih društava. Zajedno sa jednim inženjerom on je doprineo, sabranim podacima i istraživanjem, da se jednoj od projektovanih železničkih pruga da povoljnija trasa. Bilo mu je jedno trideset pet godina. Beše čovek iz »najvišeg društva« i, osim toga, sa imanjem »dobrim, solidnim, neospornim«, kao što se izrazio o njemu general koji je imao priliku da se u jednoj prilično ozbiljnoj situaciji s njim nađe i upozna kod grofa, svoga starešine.\nKnez, iz nekog naročitog ljubopitstva, nikad nije izbegavao poznanstva sa ruskim »poslovnim ljudima«. Desilo se da se knez upoznao i sa generalovom porodicom. Adelaida, srednja od triju sestara, učinila je na njega dosta jak utisak. S proleća joj on izjavi ljubav. Adelaidi se on vrlo dopao, a dopao se i Lizaveti Prokofjevnoj. Generalu je to bilo vrlo milo. Samo se po sebi razume da je put bio odložen. Odlučiše da svadba bude na proleće.\nA put se mogao ostvariti i oko sredine ili pred kraj leta, makar samo u vidu neke šetnje od mesec ili dva dana, u koju bi pošla Lizaveta Prokofjevna i dve preostale kćeri, da olakšaju tugu za Adelaidom, koja je imala da ih ostavi. Ali se desi opet nešto novo: već pred kraj proleća (svadba Adelaidina je malo bila zakasnila i odložena je do sredine leta) knez Š. uvede u kuću Jepančinih jednog od svojih daljih rođaka, koji mu je i nače bio prilično poznat. To je bio neki Jevgenije Pavlovič R., čovek još mlad, od jedno dvadeset osam godina, dvorski ađutant, lep kao upisan, od »zlatna roda«, čovek duhovit, sjajan, »nov«, »vanredno obrazovan« i sa nekim već i suviše nečuvenim bogatstvom ... U pogledu te poslednje tačke general je oduvek bio na oprezu. On se sad bolje raspitao; »izgleda da zbilja takvo nešto ima, premda, uostalom, sve to tek treba da se proveri«.\nTaj mladi i sa »budućnošću« dvorski ađutant bio je mnogo porastao u očima Jepančinih posle ocene koju je o njemu dala stara Bjelokonska iz Moskve. Jedan je samo glas o njemu bio malo tugaljiv: neka njegova ženska poznanstva i, kao što su uveravali, »pobeda« nad nekim unesrećenim srcima. Kad vide Aglaju, on najednom poče da ne izlazi iz kuće Jepan¬činih. Istina, nije bilo još ništa rečeno, niti je išta bilo makar nagovešteno od njegove strane, ali roditeljima se ipak činilo da ne treba ovoga leta ni misliti na put u inostranstvo. Sama Aglaja bila je možda i drukčijeg mišljenja.\nDešavalo se to skoro pred ponovno javljanje našeg junaka na pozornici naše pripovesti. U to doba, sudeći na izgled, jadnog kneza Miškina već su bili potpuno zaboravili u Petrogradu. I kad bi se on sad najednom pojavio među onima što su ga poznavali, to bi bilo kao da je s neba pao. Međutim, mi ćemo saopštiti još jednu činjenicu, pa ćemo time svoj uvod završiti. Kolja Ivolgin je, po kneževom odlasku, s početka nastavljao svoj pređašnji život, to jest išao je u gimnaziju, odlazio svome drugu Ipolitu, pazio na generala i pomagao Varji u kući, to jest trčkarao u grad kad bi joj što trebalo. No kirajdžije brzo nestadoše: Ferdiščenko ode trećeg dana posle onog događaja kod Nastasje Filipovne, i uskoro se konačno izgubi, te se tako i njega već niko nije sećao. Pričalo se da se negde zapio, ali se ni to nije znalo pouzdano. Knez je otputovao u Moskvu, te je sa kirajdžijama bilo svršeno.\nDocnije, kad se Varja već udala, Nina Aleksandrovna i Ganja pređoše zajedno s njom kod Pticina, u Izmailovski puk, što se, pak, tiče generala Ivolgina, njemu se baš u to doba desila\njedna sasvim nepredviđena neprilika: baciše ga zbog dugova u haps. A dospeo je tamo po tužbi svoje prijateljice, kapetanice, zbog novčanih dokumenata koje je on u nekoliko mahova davao, u iznosu od neke dve hiljade.\nZa generala je sve to što mu se dogodilo bilo iznenađenje, i jadni čovek bio je »očigledno žrtva svoje neumerene vere u plemenitost ljudskog srca, uopšte govoreći«. Stekavši umirljivu naviku da potpisuje garantna pisma i menice, njemu ni na pamet nije padala mogućnost da bi oni, kad bilo, mogli imati na njega izvesno dejstvo, nego je svagda mislio da je to samo »onako«. Ali se pokaza da to nije samo onako. »E, pa imaj ti sad vere u ljude, iskazuj blagorodnu poverljivost!« — uzvikivao bi on ojađen, sedeći s novim prijateljima u domu Tarasova za bocom vina i pričajući im o opsadi Karsa i o vojniku vaskrslom iz mrtvih... Nego, on se tu u hapsu izvrsno osećao. Pticin i Varja su govorili da to i jeste njegovo pravo mesto. Ganja je to potpuno potvrdio. Jedino je jadna Nina Aleksandrovna krišom gorko plakala (što je začuđivalo sve domaće), i, večno bolešljiva, odlazila bi što je češće mogla k mužu u zatvor na viđenje.\nA od vremena »slučaja s generalom«, kao što se izražavao Kolja, i uopšte od sestrine udadbe, Kolja se sasvim otpadio od kuće, te je dotle doterao da je u poslednje vreme retko dolazio da noćiva kod kuće. Kao što se moglo čuti, on je stekao mnoštvo novih poznanstava; između ostalog, sad je bio dobro poznat i u zatvoru za dužnike. Nina Aleksandrovna se tamo bez njega ne bi znala ni maknuti; a kod kuće mu sad čak ni ljubopitstvom nisu dosađivali.\nVarja, koja je ranije prema njemu bila tako stroga, nije ga sad ni najmanje podvrgavala ispitu o njegovim lutanjima; a Ganja, na veliko iznenađenje domaćih, govorio je i čak se slagao s njim neki put sasvim drugarski, kraj sve svoje hipohondrije, čega pre nikad nije bilo, jer dvadeset sedmogodišnji Ganja ranije nije obraćao ni najmanje pažnje na svog petnaestogodišnjeg brata, ponašao se prema njemu grubo, tražio od svih domaćih da prema Kolji uvek budu samo strogi, i stalno mu je pretio da će mu jednom dobro »izvući uši«, što je Kolju izvodilo »iz poslednjih granica ljudskog strpljenja«. Moglo bi se skoro pomisliti da je Kolja sad postajao Ganji bezmalo neophodan. Njega je iznenadilo kad je Ganja tada vratio one pare; za takvo što je gotov bio da mu mnogo štošta oprosti.\nProšla su jedno tri meseca od kneževog odlaska, a u porodici I volginih čuše da se Kolja jednom zgodom upoznao sa Jepančinima i da je kod devojaka vrlo lepo primljen. Varja to poslednje ubrzo doznade. Kolja se, uostalom, nije upoznao s njima preko Varje, nego »sam lično«. Malo-pomalo, kod Jepančinih ga svi zavoleše. Generalici se on u prvi mah nije dopao, ali ona uskoro poče da mu ukazuje pažnju »zbog iskrenosti, a i zato što se ne ulaguje«. Da se Kolja nije ulagivao, to je bila cela istina; njemu pođe za rukom da sebi izvojuje kod njih potpuno ravnopravan i nezavisan položaj, mada je čitao neki put generalici knjige i novine — no on je uopšte uvek bio uslužan. Jednom ili dvaput došao je u žestok sukob sa Lizavetom Prokofjevnom, rekao joj da je ona despot i da njegova noga više neće kročiti u njihovu kuću.\nPrvi put je spor izbio zbog »ženskog pitanja«, a drugi put zbog pitanja u koje je vreme najbolje hvatati štiglice. Ma kako da je to neverovatno, generalica mu je već treći dan posle te svađe poslala po lakeju pisamce moleći ga da je neizostavno poseti. Kolja se nije\npravio važan te je odmah došao. Jedino je Aglaja bila odnekud stalno prema njemu neraspoložena i držala se na nekoj visini. I baš nju je njemu bilo suđeno da jednom prilično začudi. Jednom, to je bilo o Uskrsu, ugrabivši priliku kad je bila sama, Kolja predade Aglaji pismo rekavši samo toliko da mu je rečeno da joj ga preda kad bude sama. Aglaja strahovito odmeri pogledom to »drsko derište«, no Kolja ne htede da čeka, nego izađe. Ona otvori pismo i pročita.\n»Nekad ste vi mene udostojili svog poverenja, a danas, ko zna, možda ste me i zaboravili. Otkud to sad najednom da vam ja pišem? Ni sam ne znam, ali se u meni rodila neodoljiva želja da vas podsetim na sebe, i to naročito vas. Koliko puta ste mi vi sve tri bile potrebne, ali od svih triju svagda sam u duhu video jedino vas. Vi ste mi potrebni, veoma potrebni. Nemam šta da vam pišem o sebi, nemam šta da vam pričam. To nisam ni želeo; ja bih samo od sveg srca želeo da ste vi srećni. Pa, jeste li srećni? To sam, eto, samo i želeo da vam kažem.\nVaš brat — knez L. Miškin.«\nPročitavši to kratko i prilično neskladno pismo, Aglaja najednom sva planu i zamisli se. Nama bi sad teško bilo izneti sav tok njenih misli. Među ostalim, zapita sebe da li da pokaže kome to pismo. Nekako je beše stid. Ali je svršila time što je s podrugljivim i čudnim osmehom bacila pismo u svoj stočić. Sutradan ga opet izvadi i metnu ga u jednu podeblju knjigu povezanu u čvrste korice (ona je uvek tako postupala sa svojim hartijama da bi posle lakše mogla naći kad joj koja zatreba). I tek posle nedelju dana pade joj pogled na naslov te knjige. To je bio Don Kihot od Manče, Aglaja se tu strašno zasmeja, ne zna se zašto. A ne zna se ni to da li je pokazala svoju novu tekovinu ma kojoj od sestara.\nNo dok je još čitala pismo, najednom joj dođe u glavu: pa zar je mogućno da je tog uobraženog balavca i razmetljivca knez izabrao za svog poverenika i, možda, ko zna, i za jednog svog izveštača odavde? Pa, premda sa izrazom neobičnog nipodaštavanja, ona ipak uze Kolju na ispit. Ali ovaj svagda osetljivi »balavac« ne obrati ovoga puta ni najmanju pažnju na to nipodaštavanje, veoma kratko i dosta suvo objasni on Aglaji da, mada je on knezu za svaki slučaj dao svoju stalnu adresu neposredno pred sam knežev polazak iz Petrograda, pa mu tom prilikom ponudio i svoje usluge, ovo je ipak prva poruka koju je od kneza dobio i prvo njegovo pismo njemu. A za dokaz svojih reči pokaza joj i pismo koje je on od kneza dobio. Aglaja se nije snebivala, nego pročita i to. Kolji je knez pisao:\n»Mili Kolja, budite tako dobri pa podajte ovde priloženo i zapečaćeno pismo Aglaji Ivanovnoj. Ostajte mi zdravo.\nVoli vas k. L. Miškin.«\n— Ipak je smešno poveravati se ovakvom švrći — uvredljivo izgovori Aglaja, vraćajući Kolji pismo, pa ga prezrivo ostavi samog.\nNo to Kolja već ne mogade da otrpi, jer je kao naročito za ovu priliku izmolio bio od Ganje, ne objasnivši mu uzrok, da metne njegov još sasvim nov zeleni šal oko vrata. I sad se nađe žestoko uvređen.\n4.2 II\nBili su prvi dani juna, a vreme je u Petrogradu već čitavu nedelju dana bilo vanredno lepo. Jepančini su imali bogat letnjikovac u Pavlovsku. Lizaveta Prokofjevna se najednom uznemiri i užurba: nisu se ni dva dana spremali pa odoše.\nSutra ili prekosutra posle odlaska Jepančinih jutarnjim vozom dođe iz Moskve knez Lav Nikolajevič Miškin. Niko ga na stanici ne dočeka; ali pri izlazu iz vagona knezu se najednom pričinio čudnovat, zažaren pogled nečija dva oka u gomili koja se zgrnula oko onih što dođoše vozom. Zagledavši se pažljivije, on ništa više nije mogao da uoči. Naravno, to mu se samo učinilo; ali neprijatan utisak mu ostade. Osim toga, knez je ionako bio setan, zamišljen i nešto brižan.\nKočijaš ga doveze do jednog hotela, nedaleko od Livničke ulice. Hotel je bio loš. Knez zauze dve omanje sobe, mračne i rđavo nameštene, umi se, obuče se, ništa ne poruči, nego brzo izađe, čisto kao bojeći se da ne izgubi vreme ili da ne zakasni kod nekoga.\nKad bi sad pogledao u njega neko od onih koji su ga znali pre pola godine u Petrogradu, kad je prvi put doputovao, taj bi jamačno zaključio da se on po spoljašnjem izgledu mnogo nabolje izmenio. No teško da je bilo tako. Sva se promena na njemu sastojala jedino u odelu: celo odelo mu je sada bilo drugo, sašiveno u Moskvi kod dobrog krojača. Ali je i odelo imalo svoj nedostatak: bilo je i suviše po najnovijoj modi sašiveno (kao što uvek šiju savesni ali nedaroviti krojači), i to čoveku koji se za modu ni najmanje ne interesuje, tako da bi pri pažljivom pogledu na kneza neko ko voli da se podsmehne možda i našao čemu da se podsmehne. Ali, zar je malo šta na svetu smešno?\nKnez uze kočijaša, pa se odveze na Peskove. U jednoj od Roždenstvenskih ulica on brzo nađe omanju drvenu kuću. Na njegovo veliko iznenađenje pokaza se da je ta kuća lepa na izgled, čista, održavana u velikom redu, sa bašticom punom cveća. Prozori koji gledahu na ulicu behu otvoreni, a iz njih se čuo oštar neprekidan govor, skoro vika, kao da je unutra neko čitao nešto naglas, ili možda govor držao. Glas bi ovda-onda bivao prekidan smehom nekoliko zvonkih glasova. Knez uđe u dvorište, pope se na trem, pa zapita stanuje li tu gospodin Lebedev.\n— Pa eno ih — odgovori kuvarica koja je otvorila vrata, sa rukavima zasukanim do lakata, pokazavši prstom prema salonu.\nU tom salonu, obloženom zagasitoplavim tapetama, nameštenom čisto i sa nekim pretenzijama, to jest sa okruglim stolom i divanom, sa mesinganim časovnikom ispod staklenog poklopca, sa uzanim ogledalom između prozora i sa starinskim omanjim lusterom od komadića stakla, koji se spuštao na mesinganom lancu sa tavanice, nasred sobe stajao je sam gospodin Lebedev, leđima okrenut prema vratima na koja uđe knez, samo u prsniku, jer je bilo toplo vreme i, udarajući se žestoko u grudi, žarko je besedio o nekoj temi. Slušaoci mu behu: dečko od petnaest godina, sa prilično veselim i pametnim licem i sa knjigom u ru¬kama; mlada devojka od jedno dvadeset godina, sva u crnini i sa odojčetom na rukama; trinaestogodišnja devojčica, takođe u crnini, koja se mnogo smejala i pri tom strašno širila usta; i, najzad, neobično čudnovat slušalac, mladić od kakvih dvadeset godina, koji je ležao na divanu, dosta lep, crnpurast, sa dugom gustom kosom, crnih velikih očiju, sa jedva malo izraslim zaliscama i bradicom. Taj slušalac kao da je često prekidao i protivrečio Lebedevu, koji se mnogo zagrejao svojom besedom. A tome mora da se ona ostala publika smejala.\n— Lukijane Timofejiču, o Lukijane Timofejiču! Eto ga! Ta pogledaj ovamo! Oh, ne bilo vas!\nI kuvarica ode, mahnuvši rukama, razljutivši se tako da je sva pocrvenela.\nLebedev se osvrnu, pa ugledavši kneza, ukoči se neko vreme kao da ga je grom udario, zatim skoči prema njemu sa poniznim osmehom, ali na pragu čisto pretrnu i ipak izgovori:\n— Pre-sve-tli kneže!\nAli najednom, kao da još nikako nije bio kadar da se pribere, on se okrenu, pa ko bi ga znao zašto, polete najpre na devojku u crnini, koja je držala dete na rukama, tako da ova malo čak ustuknu usled iznenađenja, ali odmah je ostavivši, kidisa na onu drugu devojčiču, koja se ukipila na pragu susedne sobe i koja se još i dalje smejala ostacima maločašnjeg smeha. Ova ne izdrža njegovu viku, pa odmah pobeže u kuhinju. Lebedev tad poče da lupa za njom nogama da bi je još više zaplašio, ali sretnuvši se s pogledom kneza, koji je sve to zbunjeno posmatrao, izgovori kao objašnjenje:\n— To je iz poštovanja, he-he-he!\n— Sve vam je to nepotrebno ... — zausti knez.\n— Odmah, odmah, odmah ... kao vihor!\nI Lebedev se u času izgubi iz sobe. Knez pogleda začuđen u devojku, u dečaka i na onoga što je ležao na divanu; svi su se smejali. Zasmeja se i knez.\n— Otišao da obuče frak — reče dečak.\n— Kako je sve to nesnosno — poče knez — a ja već pomislio ... Recite, molim vas, on...\n— Mislite napit? — viknu mu onaj sa divana — ni najmanje. Osim, ako je možda srknuo kakve tri-četiri čašice pa da kažete i pet, ali šta mu je to ... navikao je!\nKnez se obrati glasu s divana, no sad progovori i ona devojka, pa sa najiskrenijim izrazom na svom umiljatom licu reče:\n— On izjutra nikad mnogo ne pije; ako ste mu došli kakvim poslom, onda sad i govorite s njim. To mu je sad najzgodnije vreme. Jer uveče, kad se vrati, tada je obično pijan; a osim toga, on sad pred noć večinom plače i čita nam Sveto pismo naglas, jer nam je majka pre pet nedelja umrla\n— Biće sigurno da je stoga i pobegao što mora da je osetio da bi mu teško bilo da vam odgovara — zasmeja se mladić sa divana. — Kladim se da već sad smišlja kako će vam podvaliti.\n— Svega pet nedelja! Svega pet nedelja! — prihvati Lebedev vraćajući se u fraku, trepćući očima i izvlačeći iz džepa rubac da briše suze — siročići!\n— A što ste tako u tim ritama izašli? — reče mu devojka — eto vam odmah iza vrata visi nov novcat kaput, zar ga niste videli?\n— Ćuti, zoljo! — viknu na nju Lebedev. — Sad ću te! ... — poče on već da lupa na nju nogama. Ali ovoga puta ona se na to samo nasmeja.\n— Šta mi tu lupate, mislite valjda da sam ja vaša Tanja pa da bežim! Tako ćete nam samo malu Ljubočku probuditi, pa može dete još i fras dobiti... šta ste se tako razvikali?\n— Ps-ps-ps! Jezik pregrizla... — strašno se najednom uplaši Lebedev, pa jurnuvši prema detetu koje je spavalo u naručju devojke, nekoliko ga puta sa prestravljenim izrazom prekrsti. — Spasi, Gospode, Gospode, sačuvaj! To je moje rođeno odojče, kći Ljuba — obrati se on knezu — a rođena mi je u najzakonitijem braku od nedavno preminule Jelene,\nžene moje, koja na porođaju preminu... A ta šiparica, to mi je kći Vera, u crnini... A ovaj, ovaj, o, taj ...\n— Šta prekidaš? — viknu mladić — nastavi, ne snebivaj se...\n— Vaša svetlosti! — viknu najednom Lebedev s nekakvim poletom — jeste li izvoleli čitati u novinama o ubistvu porodice Žemarinih?\n— Pročitao sam — reče knez, čisto čudeći se.\n— No pa, eto, ovo vam je stvarni ubica porodice Žemarinih. On, i niko drugi!\n— A šta to govorite? — reče knez.\n— To jest alegorički govoreći, budući ubica buduće druge porodice Žemarinih, ako se takva nađe. Na to se on sad sprema...\nSvi prsnuše u smeh. Knezu pade na um da se Lebedev možda zbilja prenemaže i krevelji samo stoga što, predosećajući njegova pitanja, ne zna kako da mu na njih odgovori i hoće da dobije u vremenu.\n— Buntovnik! Zavere pravi! — vikaše Lebedev kao da više nije kadar da se uzdrži — no mogu li ja, no, imam li prava da takvog zlojezičnika, takvu, može se reći, bludnicu i izmet ljudski, smatram za rođenog sestrića svog, za jedinog sina sestre moje Anisje, pokojnice?\n— Ta umukni jednom, pijanico! Verujte mi, kneže, sad mu dunulo u glavu da se bavi advokatskim poslovima, da i u sudu po privatnim tužbama posreduje. Pa se, eto, bacio na krasnorečivost i samo visokim stilom kod kuće sa decom govori. Pred mirovnim sudijom je pre pet dana govorio. I koga je našao da brani: nije hteo da brani staricu koja ga je molila i preklinjala, i koju je jedan nesrećni zelenaš poharao, pet stotina rubalja, sav njen imetak, sebi prisvojio, nego baš tog lihvara, Zajdlera, nekakvog Jevrejina, zato što mu je ovaj pedeset rubalja obećao ...\n— Pedeset rubalja ako dobijem parnicu, a samo pet ako je izgubim — objasni najednom Lebedev sasvim drugim glasom no što je govorio do maločas, i baš tako kao da nikad nije vikao.\n— I lepo se tamo na sudu obrukao, naravno, jer danas nije negdašnji sud i poredak, sve mu se sudije siti nasmejaše. Ali on je sobom ostao strašno zadovoljan. »Imajte u vidu«, kaže on tamo njima, »pravična gospodo sudije, da se ovo sad jedan jadni starac uzetih nogu, koji živi od svog poštenog rada, da se taj starac lišava svog poslednjeg parčeta hleba. Setite se mudrih reči zakonodavčevih: Neka milosrđe u sudovima caruje ...« I hoćete li mi verovati: svako bogovetno jutro on nam taj isti govor nanovo govori; već peti put smo ga danas čuli! Eto, baš pre nego što ćete vi doći opet nam je recitovao, toliko mu se dopada. Sve se oblizuje od uživanja. I sad se opet sprema da još nekoga brani. A vi ćete, kanda, biti knez Miškin? Kolja mi je o vama pričao da pametnijeg čoveka od vas u svom životu još nije video.\n— I nema! I nema! Pametnijeg od njega na svetu nema! — odmah prihvati Lebedev.\n— No, ovaj je, recimo, bubnuo onako u vetar! Jedan vas voli, a drugi vam se ulaguje, a ja vam nikako nisam nameran da laskam, to da znate. Ali vi umete rasuditi: eto, ocenite sami i mene i njega. No, hoćeš li, eto, neka nam knez presudi kakvi smo? — obrati se on ujaku. — A meni je veoma milo, kneže, što naiđoste.\n— Hoću! — viknu Lebedev odlučno, pa i nehotice pogleda publiku koja opet poče da se okuplja.\n— A šta vi to imate? — progovori knez namrštivši se.\nNjega je zbilja bolela glava, a uz to se sve više i više uveravao da mu Lebedev podvaljuje i da mu je zgodno i milo što se stvar odlaže.\n— Izlaganje stanja stvari — reče onaj sa divana. — Ja sam njegov sestrić, to nije slagao, mada inače samo laže. Fakultet nisam dovršio, ali hoću da ga dovršim, i pri svom ću i ostati, jer sam čovek od karaktera. A zasad, da bih se održao u životu, primio sam jedno mesto od dvadeset pet rubalja na železnici. Priznajem, osim toga, da mi je on jedno dva-tri puta pomogao. Imao sam dvadeset rubalja pa sam ih izgubio na kartama. Da, verujete li, kneže, bio sam tako podao, tako nizak, da sam ih prokartao.\n— Iskartala mu ih neka bitanga, no kojoj nije trebalo platiti — viknu Lebedev.\n— Jeste bitanga, ali mu se ipak moralo platiti — nastavi mladić. — A da je bitanga, to mogu i ja posvedočiti, ali ne stoga što je tebe izbio. To vam je, kneže, jedan otpušteni oficir, bivši poručnik iz Rogožinove družine, a sad je negde učitelj boksovanja. Svi se oni sad skitaju po svetu otkad ih je Rogožin razjurio. Ali što je najgore, to je to što sam ja znao da je bitanga, nevaljalac i lopuža, pa sam ipak seo s njim da igram karata, i što, kad sam već i poslednju rublju gubio (igrali smo klope), u sebi pomislih: ako izgubim, otići ću do ujke Lukijana, pokloniću mu se, neće me odbiti! E, a to je već niskost, ona prava niskost! To je već svesna podlost!\n— Zbilja, svesna podlost! — ponovi Lebedev.\n— No nemoj da trijumfuješ, pričekaj malo — uvređeno mu viknu sestrić. — Vidi ga kako se raduje. Ja dođoh k njemu, kneže, ovde i priznadoh mu sve; postupio sam blagorodno, sebe nisam žalio; izgrdio sam sebe pred njim koliko god sam mogao, eto, oni su mi svi svedoci. Ako hoću da stupim na tu dužnost na železnici, ja se najpre moram neizostavno kako-tako doterati jer sam, eto, sav u ritama! Pogledajte mi samo ove cipele! Inače se ne dužnost javiti ne mogu, a ne javim li se u određen čas, moje mesto će zauzeti neko drugi, i tad sam ja opet na ekvatoru, i sam bog zna kad ću opet neko mesto uloviti... Sad, eto, ištem do njega svega petnaest rubalja i obećavam da mu više nikad neću tražiti, a što je glavno: u toku prva tri meseca isplatiću mu sav dug do poslednje pare. Ja ću održati reč. Znam ja čitave mesece o suvom hlebu provesti jer sam čovek od karaktera. Za tri meseca dobiću sedamdeset pet rubalja. S onim ranijim, biću mu svega trideset pet rubalja dužan, znači, imaću čime da mu platim. Najposle, eto, nek odredi interes kakav hoće, đavo da ga nosi! Jer on mene zna, hvala bogu! Pitajte ga, kneže: ranije, kad me je tako pomagao, pitajte ga da li sam mu plaćao dug ili nisam. Pa što da mi sad ne da? Ljut je na mene što sam onom poručniku platio kartaški dug; drugog razloga nema! Eto, kakav je to čovek: niti jede, niti drugima daje!\n— I nikako da ode odavde! — ciknu Lebedev. — Zaseo mi tu pa neće da makne.\n— Pa ja sam ti već rekao: neću se živ maći odavde dok mi ne daš. A što se vi smejete, kneže? Nalazite, možda, da nisam u pravu?\n— Ja se ne smejem, ali po mom shvatanju vi zbilja unekoliko niste u pravu — nerado se odazva knez.\n— Pa recite odmah da sasvim nisam u pravu! Sto vrdate? Kakvo vam je to »unekoliko« ...\n— Pa dobro, ako baš hoćete: vi nikako nemate pravo.\n— Ako hoću! Smešno! Pa zar vi mislite da ja i sam ne znam da je ovo malo tugaljiva stvar; pare su njegove, on je vlastan da mi ih da ili da mi ne da, a ovo od moje strane dođe kao neko nasilje. Ali vi, kneže, ne poznajete život. Ako ih ne naučiš, nikakve koristi neće biti. Treba ih učiti. A moja savest je čista; po savesti, ja mu štete učiniti neću, sa interesom ću mu zajam vratiti. A dobio je čak i moralnu zadovoljštinu: video je moje poniženje. Pa šta hoće više? I šta on ovakav vredi kad nikom nije od koristi? Molim vas lepo, šta on radi? Pitajte šta s ljudima čini i kako ih vara. Kako je ovu kuću stekao? Ama ja ću, evo, glavu dati da se odseče ako on i vas nije prevario i ako već nije skovao plan kako će još i dalje da vam podvaljuje. Vi se smejete, sigurno ne verujete.\n— Meni se čini da se to nimalo ne slaže sa vašim slučajem — primeti knez.\n— Ja, eto, već treći dan kako ležim i čega se sve nisam nagledao! — vikaše mladić ne slušajući. — Pomislite samo da on, eto, na to anđelče, eto, na to devojče, sada siroče, moju sestru od tetke, a svoju kćer, podozreva, i svaku noć kod nje neke milosnike traži! I kod mene se šunja, pa ih i kod mene pod kanabetom traži! Pameću je pomerio od sumnjičenja; u svakom vam uglu on lopove vidi. Po vascelu noć, čas đipa iz kreveta, čas prozore kuša da li su dobro zatvoreni, čas vrata proba, u peć zaviruje, pa će tako za jednu noć do sedam puta. Lupeže na sudu brani, a noću po triput ustaje te se moli bogu, eto tu u sali, na kolenima klečeći, po pola sata lupa čelom o pod. I za koga se sve ne moli, šta li sve u molitvama ne pominje, pijan. Za pokoj duše grofice Dibari molio se jednom, ja sam svojim ušima čuo; i Kolja je čuo, lepo, poludeo čovek!\n— Vidite li ga, čujete li ga samo kako me sramoti, kneže! — ciknu Lebedev pocrvenevši i stvarno gubeći vlast nad sobom. — A ne zna da vam kaže da možda ja ovakav pijanica i bludnik, pakosnik i pljačkaš, ipak samo toliko i vredim što sam, eto, njega, tog lajavca, još dok je na sisi bio, u pelene povijao, u koritu ga kupao, pa bih kod sirotne, obudovele sestre Anisje, ja, takav isti siromah i bogalj, po čitave noći presedeo, noć na noć ne spavao, oboje ih bolne dvorio, dole od pokućara drva za ogrev krao, pesmama ga uspavljivao, prstima mu puckao ... i sve to sa praznim stomakom; pa sam ga odnegovao, a on se, eto, sad podsmeva meni. A i šta te se tiče ako bih ja baš i zbilja za pokoj duše grofice Dibari nekada čelo prekrstio? Ja sam, kneže, onomad prvi put u životu njen životopis u leksikonu pročitao. A znaš li ti ko je bila ona, ista ta Dibari? Govori: znaš li?\n— E, sigurno samo ti znaš? — promrmlja mladić podsmešljivo ali nerado.\n— To beše takva grofica koja je, napustivši sraman život, namesto kraljice vladala, i kojoj je jedna velika imperatorka u svojeručnom pismu svome napisala »ma cousine«. Kardinal, papski nuncije, njoj se na levedirua (znaš li šta je to bilo, taj levedirua) sam nametnuo da joj svilene čarapice na gole nožice nazuje ... tako jedno visoko i svjatejše lice, pa još je smatrao to za čast. Znaš li ti to? Po nosu ti vidim da ne znaš! No, a kako je umrla ona? Odgovaraj ako znaš!\n— Gubi mi se odavde! Gle, kako me zaokupio!\n— Umrla je tako što ju je posle tolikih počasti, takvu nekadašnju velikašicu, deželat Sampson na giljotinu stavio ni krivu ni dužnu, na radost svih pariških piljarica, a ona od straha nije ni shvatala šta se s njom čini. Videla je kako je onaj za vrat dokopao i pod nož vuče, u rebra je muva, a oni se tako smeju, pa počela da viče: »Encore un moment, monsieur le boureau, encore un moment!« što će reći: »Samo časak pričekajte, gospodine buro, svega jedan\nčasak!« I za taj, eto, časak će joj Gospod možda i oprostiti jer se već dalji mizer sa čovečanskom dušom ni zamisliti ne može. A znaš li ti šta znači reč mizer? No to vam je baš pravi mizer. I od tog grofičinog vapaja, o tom jednom trenutku, kad o njemu pročitah, meni baš kao da nešto kleštima srce steže. I šta tebi to smeta, ništavilo, što sam ja ležući uveče da spavam zaželeo da nju, veliku grešnicu u svojoj molitvi pomenem? Ja sam je zato možda i pomenuo što za nju od ono doba otkad ova zemlja postoji jamačno nikad niko čela pre¬krstio nije, niti je to kome na pamet padalo. A vidiš li, njoj će milo biti na onom svetu kad oseti da se, eto, našao isti grešnik kao i ona koji se i za nju makar jedanput na zemlji bogu pomolio ... A što se smeješ? Ne veruješ, bezbožniče? A otkud ti i znaš? A posle, i slagao si, ako si zbilja i prisluškivao: jer ja se nisam samo za groficu Dibari molio; ja sam govorio ovako: »Upokoj, Gospode, dušu velike grešnice grofice Dibari i svih njoj sličnih«, a to je već sasvim drugo nešto; jer je mnogo takvih velikih grešnica i takvih slučajeva promene sudbine, i patnica koje se sad tamo muče i kukaju, i čekaju, ta ja sam se i za tebe, i za tebi slične bezočnike i nasrtljivce tada bogu molio, kad si već hteo da prisluškuješ kako se ja molim.\n— Pa moli se, brate, za koga hoćeš, đavo te odneo! šta si se razvikao tu? — jetko ga prekide sestrić. — Jer on nam je veliki knjigočatac, vi to, kneže, možda i ne znate? — dodade on sa nekakvim nezgrapnim osmehom — čita uvek neke knjižurine i memoare.\n— Vaš ujak ipak... ipak nije čovek bez srca — nehotice primeti knez. (Knezu ovaj mladić postajaše veoma nesimpatičan.)\n— Nemojte ga ipak mnogo hvaliti. Pogledajte ga samo, već je i ruku na srce metnuo, i usta mu se kao smokva nabrala... Nije, da kažete, bez srca, ali je lupež, to mu ne valja. A osim toga je još i pijanica, pa se sav rašrafio kao svaki čovek koji se godinama ne trezni, otud mu i ide sve naopako ... Decu, da kažete, voli, a i pokojnu ujnu je pazio ... Pa čak i mene voli i u zaveštanju mi je, verujte bogu, nešto ostavio.\n— N-ništa ti neću ostaviti! — viknu Lebedev razjareno.\n— Čujete, Lebedeve — odlučno reče knez okrećući se od mladića — znam iz iskustva da\nste vi ozbiljan čovek, kad hoćete la sad imam vrlo malo vremena, te ako vi... Izvinite, kako\nvam je ime, ja sam zaboravio.\n— Ti-ti-Timofej.\n— I?\n— Lukijanovič.\nSvi što behu u sobi opet prsnuše u smeh.\n— Slagao vas! — viknu sestrić. — Eto, i tu mora da slaže! On se, kneže, ne zove Timofej Lukijanovič, nego Lukijan Timofejevič! No, zašto si, reci, to sad slagao? I zar tebi nije svejedno: a Lukijan, a Timofej, i šta je knezu do toga? Iz puke navike, večno tako laže, uveravam vas.\n— Ta nije moguće? — zapita knez nestrpljivo.\n— Lukijan Timofejevič, zaista — zbunjeno priznade sad Lebedev, pokorno obarajući oči i opet stavljajući ruku na srce.\n— Pa zašto vi to? ... O, bože moj!\n— Iz samoponižavanja — prošapta Lebedev sve više i pokornije sagibajući glavu.\n— Eh, kakvo samoponižavanje! Da mi je samo znati gde bih ja sad Kolju mogao naći! — reče knez pa se već okrenu da ide.\n— Ja ću vam kazati gde je Kolja — ponudi mu se opet mladić.\n— Ne, ne! — prenu se i žurno se uzmuva Lebedev.\n— Kolja je ovde noćio — nastavi mladić — pa je jutros otišao da traži svoga generala, koga ste vi, ne znam zašto, iz zatvora iskupili. General je još juče obećao da će izvoleti ovde prenoćiti, ali, eto, nije izvoleo. Najverovatnije je da je prenoćio u hotelu »Terazije«, odmah tu do nas. Kolja, dakle, mora da je ili tamo ili je u Pavlovsku, kod Jepančinih. Imao je novaca, hteo je još juče da se odveze. Te tako dakle, ili u »Terazijama« ili u Pavlovsku.\n— U Pavlovsku, u Pavlovsku! ... A mi ćemo ovamo, u bašticu, pa ćemo i... kafiće ...\nI Lebedev povuče kneza za ruku. Oni izađoše iz sobe, pređoše preko omanjeg dvorišta, pa uđoše na jedna vrata. Tu zbilja beše jedna vrlo mala i vrlo prijatna baštica, u kojoj, blagodareći lepom vremenu, beše olistalo već sve drveće. Lebedev posadi kneza na zelenu drvenu klupu, kraj zelenog, u zemlju ukopanog stola, pa se i sam namesti spram njega. Posle nekog vremena pojavi se zbilja i kafa. Knez ne odbi. Lebedev mu je i dalje ponizno i požudno piljio u oči.\n— Nisam znao da vi imate ovakav domazluk — reče knez, sa izrazom čoveka koji je u taj mah stvarno mislio o nečem sasvim drugom.\n— Si-sirotinja — poče već skrušeno Lebedev, ali zastade. Knez se rasejano zagledao preda se i, naravno, beše zaboravio svoje pitanje. Prođe još neko vreme: Lebedev vrebaše i očekivaše.\n— No, pa šta? — reče knez čisto prenuvši se — ah, da! Vi sami znate, Lebedeve, u čemu je naša stvar: ja sam došao zbog vašeg pisma. Govorite šta imate.\nLebedev se zbuni, htede nešto da rekne, ali se samo zagrcnu i ni reči ne proslovi. Knez očeknu i setno se nasmeši.\n— Ja vas, kanda, vrlo dobro razumem, Lukijane Timofejiču: vi se meni jamačno niste nadali. Vi ste mislili da se ja iz svog budžaka neću krenuti po vašoj prvoj poruci, pa ste mi pisali, koliko tek svoju savest da umirite. Ali ja, evo, dođoh. I doista, ne obmanjujte. Dosta ste već služili dvama gospodarima. Rogožin je tu već tri nedelje — ja znam. Je li vam pošlo tada za rukom da mu je prodate, kao ono prvi put? Recite istinu.\n— Taj izrod je doznao sam ...\n— Ne grdite ga; on je, naravno, prema vama rđavo postupio ...\n— Istukao me, istukao! — prihvati Lebedev sa strahovitom žestinom; — i sa psetom me po Moskvi vijao, po celoj ulici, s kujom hrticom. Strašna kučka!\n— Vi mene za dete držite, Lebedeve. Recite mi, je li ga stvarno ona sad napustila u Moskvi?\n— Stvarno, stvarno, pobegla je iz crkve. On je već minute brojao, a ona, ovamo u Petrograd, i pravo k meni: »Spašavaj me i sačuvaj, Lukijane, a knezu ništa ne kazuj ...« Ona se vas, kneže, još više boji no njega; i u tome je premudrost!\nI Lebedev lukavo metnu prst na čelo.\n— Sad ste ih vi opet sastavili?\n— Presvetli kneže, pa šta sam znao? ... Kako bih mogao da ne dopustim? ...\n— No dosta, doznaću ja to sve i sam. Recite mi samo gde je ona sad. Je li kod njega?\n— O, ne! Sačuvaj bože! Još je sama. Ja sam, veli, slobodna, i znate li, kneže, ona čvrsto ostaje pri tome; ja sam, veli, još potpuno svoj gospodar! Još uvek je na Petrogradskoj strani, u kući moje svastike boravi, kao što sam vam i pisao.\n— Je li i sad tamo?\n— Tako je, ako nije u Pavlovsku, zbog ovog l epog vremena, kod Darj'e Aleksejevne, u letnjikovcu. Ja sam, veli, potpuno slobodna. Još sinoć se Nikolaju Ardalionoviču svojom slobodom mnogo hvalila. Rđav znak, gospodine.\nI tu se Lebedev isklibi.\n— Odlazi li Kolja često do nje?\n— Lakomislen je, neshvatljiv i nije poverljiv.\n— Jeste li odavno tamo bili?\n— Svaki dan, svaki dan.\n— Znači i juče?\n— N-ne; onomadne ...\n— Šteta što ste opet nakresani, Lebedeve! Inače bih vas nešto pitao.\n— T-ta, šta, govorite! Ni kapljice nisam popio. — Lebedev se sasvim pretvori u uvo.\n— Recite mi kakvu ste je ostavili?\n— Sve kao da joj nešto nedostaje ...\n— Nedostaje?\n— Neprekidno kao da nešto traži, kao da je izgubila nešto. A o predstojećoj udadbi mrsko joj je i da pomisli, to je čisto vređa. O njemu, pak, samom misli koliko i o crvljivom orahu, ne više... to jest, i više, ali sa strahom i užasom; ne da čak ni da mu se ime pomene, a viđaju se njih dvoje samo po nekoj krajnjoj potrebi... on to, naravno, još te kako oseća. Ali ona ipak neće moći da izbegne ... Nemirna je, zajedljiva, dvojezična i plahovita.\n— Dvojezična i plahovita?\n— Da, plahovita: jer umalo što me ne pokopa onomad za kose zbog jednog razgovora. Biblijskim otkrovenjem sam morao da je stišam.\n:— Kako to? — ponovo zapita knez misleći da nije dobro čuo.\n— Pa tako, čitao sam joj Otkrovenje. To vam je dama sa živom i nespokojnom uobraziljom, he-he! I uz to sam još zaključio da je ona ozbiljnim temama, pa makar i dalekim od nje, odveć sklona. Voli, voli to i još kao naročito uvaženje prema sebi prima. Da. A ja sam vam u tumačenju Otkrovenja jak, i tumačim ga već petnaest godina. Složila se sa mnom da je čovečanstvo danas kod trećeg konja, vranog, i kod konjanika koji ima kantar u ruci svojoj, jer je u današnje vreme sve na meri i na sporazumu, i sav narod samo svoje pravo iziskuje: »oka pšenice je za dinar, a tri oke ječma za dinar« ... i još duh slobodan i srce čisto, i telo zdravo, i sve dare božje hoće da očuvaju. Ali po ciglom svom pravu na sve to ... oni to ipak neće očuvati, a za ovim će da sleduje bledi konj, kojemu je ime Smrt, a za njim je pakao ...\nO tome, čim se sastanemo, ja i ona raspravljamo... i veoma je delovalo ...\n— Da li vi sami tako verujete? — zapita ga knez odmerivši Lebedeva čudnim pogledom.\n— Verujem i tumačim. Ja sam siromah i nag: jedan atom u kolovratu ljudskom. A ko će još i Lebedeva da poštuje? Svako se samo šegači s njim i samo što ga ćuškom ne ispraća. A tu, u tom tumačenju ... tu sam vam ja svakom velmoži ravan. Jer tu je pamet potrebna! Cak i jedan velmoža je zadrhtao tu kod mene ... na svojoj fotelji, obuhvativši um. Njegovo visokoprevashodstvo, Nil Aleksejevič, onomlane, pred Vaskrs, načuo za mene, dok sam još služio kod njih u odeljenju, i naročito me pozvali da im dođem iz dežurne u njihov kabinet, preko Petra Zahariča, pa me zapitaše nasamo: »Je li istina da si ti Antihristov profesor?« A ja\nnisam sakrio: »az jesm«, rekoh, te izložih i prikazali, i strah ne ublažih, no još misleno, otkriv ale¬gorijski svitak, pojačah i cifre mu iznesoh. I smejali su se, ali pri ciframa i slikama počeše da drhte i knjigu zamoliše da zatvorim pa da idem, i nagradu mi za Vaskrs odrediše, a Tomine nedelje bogu dušu dadoše.\n— Ta šta govorite, Lebedeve?\n— Kad vam kažem! Iz kočija ispali posle ručka ... slepoočnicom o ulični stub, pa kao detence, kao detence, onoga časa i preminuše. Sedamdeset tri godine po službenom listu je imao; rumen, sed, parfemom uvek namirisan, uvek nasmejan, kao detence. Seti se tad Petar Zaharič: »To si ti prorekao«, reče mi.\nKnez poče da se diže. Lebedev se začudi i čisto je bio zabrinut što knez već ide.\n— Ravnodušni ste već vrlo postali, he-he — usudi se on da primeti ponizno.\n— Verujte, ne osećam se baš najbolje danas: glava mi nešto teška, od puta, šta li? — odgovori knez namrštivši se.\n— U letnjikovac bi trebalo ... — bojažljivo zaključi Lebedev. Knez zastade zamislivši se.\n— Ja ću takođe — nastavi Lebedev — pošto minu tri dana, sa svom svojom čeljadi u letnjikovac, te da i novorođenog ptičica sačuvamo i da se ovde u kućici za to vreme sve poispopravlja. I mi ćemo u Pavlovsk.\n— I vi u Pavlovsk? — zapita ga najednom knez. — Ama šta je to, vi tu, kanda, svi u Pavlovsk idete? I vi, velite, imate tamo svoj letnjikovac?\n— Neće svi u Pavlovsk. A meni je Ivan Petrovič Pticin ustupio jedan letnjikovac što ga je jeftino kupio. I lepo, i uzvišeno, i zeleno, i jevtino, i bontono, i muzikalno, i stoga, eto, svi u Pavlovsk. Nego ja ću, upravo, u zgradu iz dvorišta, a sam letnjikovac ...\n— Ste izdali?\n:— N-n-ne. Nisam ... nisam sasvim.\n— Pa dajte ga meni — predloži mu najednom knez.\nLebedev je, kanda, na to i nišanio. Njemu je ta misao pre nekoliko trenutaka došla u glavu. Međutim, kirajdžija mu nije bio potreban, on je već imao jednog zakupca, i taj ga je izvestio da će letnjikovac možda uzeti. Lebedev je, pak, znao pouzdano da nije »možda«, no da će ga sigurno uzeti. No sad mu najednom sinu u glavi jedna, po njegovom računu, veoma probitačna misao da izda letnjikovac knezu, koristeći se tim što se raniji zakupac izrazio neodređeno. »Čitav sukob i čitav nov preokret stvari« iskrsnu najednom pred njegovom uobraziljom. Ponudu kneževu on primi skoro sa ushićenjem, tako da na direktno pitanje o ceni samo što odmahnu rukama.\n— Sasvim kako hoćete. Ja ću se raspitati kakve su cene; vi svoje nećete izgubiti. Obojica su već izlazili iz vrta.\n— A ja bih vam ... ja bih vam ... ako biste imali volju, ponešto veoma zanimljivo, visokocenjeni kneže, mogao ispričati, nešto što se na isti predmet odnosi — promrmlja Lebedev od radosti se uvijajući oko kneza.\nKnez zastade.\n— A Darja Aleksejevna ima u Pavlovsku letnjikovac?\n— Zar?\n— Pa izvesna osoba je njena prijateljica i očigledno namerava češće da je posećuje u Pavlovsku. Sa svrhom.\n— No .. .pa?\n— Aglaja Ivanovna ...\n— Ah, dosta, Lebedeve! — prekide ga knez s nekakvim neprijatnim osećanjem, baš kao da se neko dotakao njegovog bolnog mesta. — Sve je to netačno. Bolje mi recite kad prelazite? Za mene, što pre, tim bolje, jer sada sam u hotelu.\nTako u razgovoru izađoše iz bašte, pa ne svraćajući u kuću, pređoše malo dvorište i priđoše kapiji.\n— Ma šta ćete bolje! — smisli najzad Lebedev. — Preselite se k meni, pravo iz hotela, još danas, a prekosutra ćemo svi u Pavlovsk.\n— Videću još — reče knez zamišljeno, pa izađe na kapiju.\nLebedev se zagleda za njim. Njega začudi kneževa iznenadna rasejanost. Odlazeći, on zaboravi da kaže »zbogom«, čak ni glavom ne klimnu, što se nikako nije slagalo sa kneževom poznatom učtivošću i pažljivošću.\n4.3 III\nProšlo je već jedanaest. Knez je znao da kod Jepančinih u gradu može sad naći samo generala, u službenom poslu, pa i to ko zna... I pomisli da general može da ga uzme pa da ga odmah odveze u Pavlovsk; međutim, on je veoma želeo da pre toga učini još jednu posetu. Rizikujući da zakasni kod Jepančinih i da odloži svoj put u Pavlovsk do sutra, knez se odluči da ide da potraži kuću u koju je toliko želeo da svrati.\nTa poseta bila je za njega u nekom pogledu rizična. On se teško nakanjivao i kolebao se. Znao je za tu kuću da se nalazi u Gorohovoj, nedaleko od Sadove, pa je odlučio da tamo ide, nadajući se da će se dok dođe do tog mesta, najzad i konačno odlučiti. Prilazeći raskršću Gorohove i Sadove ulice, on se i sam začudi svom neobičnom uzbuđenju. Nije očekivao da će mu srce tako bolno biti. Jedna kuća, verovatno po svom naročitom izgledu, poče već izdaleka da privlači njegovu pažnju, i knez se posle seti da je odmah rekao sebi: »Eto, to mora da je ta kuća.«\nSa neobičnom radoznalošću prilazio je da proveri svoje nagađanje. Osećao je da će mu odnekud biti naročito neprijatno ako je pogodio. Kuća je ta bila velika, sumorna, na dva sprata, bez ikakvih ukrasa, boje mutnozelene. Nekoliko, i to vrlo malo takvih kuća, sagrađenih krajem prošlog stoleća, očuvalo se baš u tim ulicama Petrograda (u kome se sve tako brzo menja) skoro bez ikakve promene. Te kuće bile su građene solidno, sa debelim zidovima i sa neobično razmaknutim prozorima; u prizemlju prozori neki put sa gvozdenim rešetkama. Većinom su dole u kućama bile menjačnice. A uškopljenik koji radi u tom dućanu obično i stanuje tu, na gornjem spratu. I spol ja i iznutra je u tim kućama nekako negostoljubivo i nemilo, baš kao da se u njima nešto krije i taji; a otkud se to nazire već po samom izgledu kuće, bilo bi teško objasniti. Arhitektonski sklad linija svagda ima svoju tajnu. U tim kućama stanuje skoro isključivo trgovački svet. Prišavši kapiji i pogledavši na kućni broj i ime sopstvenika, knez pročita »Kuća naslednog počasnog građanina Rogožina«.\nPrestavši da se dvoumi, on otvori staklena vrata, koja se bučno za njim zatvoriše, pa poče da se penje uza paradne stepenice na prvi sprat. Stepenište beše mračno, kameno, grubog izgleda, a zidovi obojeni crvenom bojom. On je znao da Rogožin sa majkom i bratom zauzima ceo prvi sprat ove sumorne kuće. Sluga koji knezu otvori odvede ga bez prijave, a vodio ga je dugo. Prođoše i kroz jednu svečanu salu, čiji su zidovi bili izmalani kao mramor, sa hrastovim parketom i nameštajem iz dvadesetih godina XIX veka, grubim i glomaznim. Prođoše i kroz neke omanje sobice, zaobilazeći i naglo skrećući, dižući se neki put dve, tri stepenice i toliko isto se spuštajući, dok najzad ne zakucaše na jedna vrata.\nVrata im otvori lično Parten Semjonovič. Ugledavši kneza, on toliko preblede i na mestu se ukoči da je neko vreme ličio na kameni kip, zagledavši se svojim nepomičnim i uplašenim pogledom i iskrivivši usta u nekakav u najvećoj meri zbunjen osmeh, baš kao da je u ovoj kneževoj poseti nalazio nešto nemogućno i skoro neprirodno. Mada se knez i nadao nečem takvom, ipak se sad začudio.\n— Partene, ja sam ti došao možda u nezgodan čas... No ja mogu i otići — progovori on, najzad, zbunjen.\n— U zgodan si čas došao, u zgodan! — pribra se najzad Parten — izvoli samo, ulazi!\nOni su govorili jedan drugome ti. U Moskvi su se često sastajali i na duže vreme. Bilo je čak nekoliko trenutaka u tim njihovim sastancima koji su se vrlo osetno i trajno zapečatili u njihovim srcima. Sada, pak, već tri meseca i više kako se nisu videli.\nBledoća i neka setna, mimoletna drhtavica još ne behu iščezle sa Rogožinova lica. Mada je pozvao gosta, njegova neobična zbunjenost trajaše i dalje. Dok je privodio kneza foteljama i sedao s njim za sto, ovaj mu se slučajno okrenu i zastade pod utiskom neobično čudnog i teškog njegovog pogleda. Nešto kao da prostreli kneza; on u isti mah kao da se nečega seti — nečeg skorašnjeg, teškog, mračnog. Ne sedajući i zastavši nepomično, on se neko vreme zagleda Rogožinu pravo u oči; oči kao da još žešće sevnuše u prvom trenutku. Najzad, Rogožin se osmehnu, ali malo se zbunivši i čisto izgubivši se.\n— Što me tako uporno gledaš? — promrmlja on. — Sedni!\nKnez sede.\n— Partene — reče on — pravo da mi kažeš: jesi li znao da ću danas doći u Petrograd ili nisi?\n— Da ćeš doći, tako sam baš mislio, i, vidiš, nisam se prevario — dodade onaj zajedljivo se osmehnuvši— ali otkud bih mogao znati da ćeš baš danas doći?\nNeka oštra naglost i čudnovata jetkost pitanja, što se oseti u tom Rogožinovom odgovoru, još većma poraziše kneza.\n— Pa da si baš i znao da ću danas, zašto se tako žestiš? — tiho reče zbunjeni knez.\n— A što ti to opet pitaš?\n— Juče kad sam izlazio iz voza video sam dva istovetna takva oka kakvima si ti sada ostrag u mene pogledao.\n— Gle, molim te! A čije su bile to oči? — podozrivo promrmlja Rogožin. Knezu se učini da je on uzdrhtao.\n— Ne znam: možda mi se u onoj gomili sveta to samo učinilo; meni sad često hoće nešto da se pričinjava. Ja se, brate Partene, osećam skoro onako kao pre pet godina, kad sam dobijao nastupe padavice.\n— Naravno, možda ti se učinilo; ne znam... — promrmlja Parten.\nBlag osmeh na njegovom licu nimalo mu u ovaj mah nije ličio, baš kao da se jedan deo tog osmeha razbio, te Parten nikako nije bio kadar da ga opet spoji, ma koliko da je pokušavao.\n— Šta je, hoćeš opet u inostranstvo? — zapita knez pa najedanput dodade: — A sećaš li se kad smo ono u vagonu, jesenas, iz Pskova putovali, ja ovamo, a ti... u onom tvom ogrtaču, sećaš li se, i u kamašnama?\nTu se Rogožin najednom zasmeja, ovog puta sa neskrivenom mržnjom i čisto obradovavši se što mu pođe za rukom da je nekako izrazi.\n— Jesi li se ti ovde stalno nastanio? — zapita ga knez razgledajući kabinet,\n— Da, ja sam tu kod kuće. A gde i da budem?\n— Odavno se nismo videli. O tebi sam takve stvari slušao da ne verujem da si to ti.\n— A šta sve dokoni svet ne priča! — suvo primeti Rogožin.\n— Dakle, svu svoju družinu si rasterao, pa sad sam u roditeljskoj kući sediš, ne bekrijaš. To ti je vrlo pametno. Je li ovo tvoja ili vaša zajednička kuća?\n— Kuća je moje majke. Njoj se ide tuda, tim hodnikom.\n— A gde ti brat stanuje?\n— Brat Semjon Semjonovič živi u dvorištu.\n— Je li oženjen?\n— Udovac. A što ti to sve treba?\nKnez ga pogleda, ali mu ništa ne odgovori. On se najednom zamisli pa kao i da ne ču pitanje. Rogožin nije navaljivao, nego je iščekivao. Zaćutaše neko vreme.\n— Ja sam sad, prilazeći tvojoj kući, na sto koraka pogodio koja je.\n— A kako to?\n— Ni sam ne znam. Tvoja kuća ima obeležje cele vaše porodice i sveg vašeg rogožinskog života. A da me pitaš po čemu sam to zaključio, nikako ti to ne bih mogao objasniti. Fantazija, naravno. Pa se i bojim što me ona tako uznemiruje. Pre mi ni na pamet ne bi palo da ti u takvoj kući živiš, ali kad je sad ugledah, onoga časa pomislih: »Ali baš takva mora da izgleda njegova kuća!«\n— Gle, molim te! — neodređeno se osmehnu Rogožin, ne shavatajući potpuno nejasnu kneževu misao. — Tu je kuću još moj deda gradio — primeti on. — U njoj su oduvek živeli verski sektaši, uškopljenci, Hludjakovi, pa i sad kod nas stanuju.\n— Mrak nekakav. Mračno ti tu živiš — reče knez osmatrajući Rogožinov kabinet.\nTo je bila prostrana soba, visoka, sumračna, pretrpana svakojakim nameštajem, većim delom velikim kancelarijskim stolovima, pisaćim stočićima, ormanima u kojima su se čuvale trgovačke knjige i spisi. Crven, širok, safijanskom kožom prevučen divan očevidno je služio Rogožinu kao postelja. Knez spazi na stolu za koji ga Rogožin posadi dvetri knjige. Jedna od njih, Istorija Solovjeva, bila je otvorena i obeležena vrpcom. Po zidovima je visilo u tmastim pozlaćenim okvirima nekoliko uljanih slika, mračnih, počađavelih, na kojima je teško bilo nešto razabrati. Jedan portret u prirodnoj veličini privuče kneževu pažnju: on je predstavljao čoveka pedesetih godina, u kaputu nemačkog kroja sa dugim skutovima, sa dva ordena oko vrata, vrlo retke i okratke prosede brade, zbrčkanog i žutog lica, sumnjičava, nepoverljiva i tužna pogleda.\n— Da nije ovo tvoj otac? — zapita knez.\n— Lično on — odgovori s neprijatnim osmehom Rogožin, baš kao spremajući se odmah na kakvu bezobzirnu šalu na račun pokojnog svog roditelja.\n— Ali on nije bio staroverac?\n— Ne; išao je u crkvu, ali, istina, govorio je da je stara vera pravilnija. I sektante-uškopljenike mnogo je cenio. Ovo je bio njegov kabinet. A što pitaš da li se držao stare vere?\n— Hoće li ti ovde biti svadbeno veselje?\n— Ovde — odgovori mu Rogožin i umalo što ne uzdrhta od tog neočekivanog pitanja.\n— Pa hoće li skoro?\n— Sam znaš koliko to od mene zavisi.\n— Partene, ja ti nisam neprijatelj, niti nameravam u čemu da ti smetam. To ti ponavljam kao što sam ti govorio i pre, u jednom skoro isto ovakvom trenutku. Kad je u Moskvi bila tvoja proševina, nisam ti smetao, ti to znaš. Prvi put ona je sama doletela do mene, tako reći iz crkve, moleći me da je »spasem« od tebe. Ja ti njene sopstvene reči ponavljam. A posle je od mene pobegla; ti si je opet pronašao i na venčanje poveo, i, eto, čujem, ona je opet od tebe pobegla, ovamo. Je li to istina? Meni je tako Lebedev nagovestio, pa sam stoga ovamo i došao ... A o tome da ste se vas dvoje opet složili tek sam juče u vozu čuo od jed¬nog tvog pređašnjeg prijatelja, od Zaljoževa, ako baš hoćeš da znaš. Došao sam ovamo sa izvesnom namerom; hteo sam da je privolim najzad da pođe nekud u inostranstvo, da popravi svoje zdravlje. Ona je vrlo rastrojena, i telom i dušom, a naročito umom, i po mom shvatanju, njoj je potrebna velika nega. Nisam mislio da je ja u inostranstvo pratim, nego sam imao u vidu da udesim da cela ta stvar prođe bez mene. Govorim ti celu istinu. Ako je potpuna istina da ste se opet sporazumeli, ja joj ni na oči neću izlaziti, a i tebi više nikad neću doći. Ti dobro i sam znaš da ja tebe ne obmanjujem jer sam uvek bio iskren s tobom. Svoje misli o tome nikad nisam krio i uvek sam govorio da će ona kod tebe sigurno propasti. A i ti ćeš propasti... možda još grđe no ona... Kad biste se opet rastali, ja bih bio vrlo zadovoljan; ali zavađati vas i odvajati vas jedno od drugog, to ne nameravam. Budi, dakle, bezbrižan i u mene ne sumnjaj. A i sam znaš: da li sam ti ikad bio pravi suparnik, čak i tada kad je ona od tebe meni bila pobegla. Ti si se, eto, sad nasmejao; a ja znam čemu se smeješ. Da, mi smo tamo odvojeno živeli, čak i u različitim gradovima, i ti sve to svakako znaš. Jer ja sam ti već i pre objasnio da ja nju »volim ne ljubavlju, nego sažaljenjem«. I mislim da je to sasvim tačan izraz. Ti reče pre da si te moje reči razumeo! Je li to istina? Da li si me zbilja razumeo? Gle kako me s mržnjom gledaš! Ja sam došao da te umirim jer si mi drag. Ja te veoma volim, Partene. A sad ću da idem, i nikad ti više neću dolaziti. Zbogom mi ostaj. Knez se diže.\n— Ostani sa mnom — reče mu Parten tiho, ne dižući se s mesta i oslonivši glavu na desnu šaku — odavno te nisam video.\nKnez sede. Obojica opet ućutaše.\n— Čim nisi preda mnom, odmah osećam mržnju prema tebi, Lave Nikolajeviču. Za ova tri meseca kako te nisam video svakog trenutka sam bio ljut na tebe, tako mi boga. Prosto bih potegao pa te otrovao nečim! Eto, šta je. A sad, ti, eto, ni čevrt časa sa mnom nisi presedeo, a već me sva moja ljutina prolazi, i ti si mi kao i pre drag. Posedi malo sa mnom ...\n— Kad sam s tobom, ti mi veruješ, a čim me nema tu, ti odmah prestaješ da veruješ i opet sumnjaš... Na oca si! — odgovori mu knez osmehnuši se prijateljski i trudeći se da sakrije svoje osećanje.\n— Ja tvom glasu verujem kad s tobom ovako sedim. Meni je jasno da ja tebi nisam ravan ...\n— A što si to sad dodao? Eto si se opet razljutio — reče knez čudeći se Rogožinu.\n— Ama, u ovoj stvari se ne pita za naše mišljenje — odgovori mu onaj — tu je i bez nas rešeno. Jer mi i volimo svaki na svoj način, u svemu je razlika — nastavljaše on polako i pošto je malo poćutao. — Ti, eto, veliš da je sažaljenjem voliš. Nikakvo sažaljenje prema njoj ne osećam. A posle, ona mene mrzi da već gore ne može biti. Ona mi svake noći u san dolazi, i uvek kao da mi se s nekim drugim podsmeva. Pa tako, brate, i jeste. Sa mnom na venčanje ide, a ja joj ni na kraj pameti nisam, baš kao da papuču menja. Hoćeš li mi verovati, pet dana je nisam video jer ne smem da joj odem; zapitaće me: »Što si došao?« Zar me je malo sramotila? ...\n— Kako to sramotila te? Šta to govoriš?\n— Bajagi ne znaš! Pa, eto, s tobom je od mene pobegla »iz same crkve«, sam si maločas rekao.\n— Ma ti ni sam ne veruješ da te...\n— Pa zar me s onim oficirom, sa Zemtjužnikovim, u Moskvi, nije sramotila? Pouzdano znam da me je sramotila, i to još pošto je sama odredila dan venčanja.\n— Ama, ne može biti! — viknu knez.\n— Pouzdano znam — potvrdi Rogožin s ubeđenjem. — Šta? Misliš nije ona takva? To, brate, ne vredi govoriti da ona nije takva. Bio bi samo prazan razgovor. Kad bi bila s tobom, ona ne bi bila takva, sama bi se na takvu stvar zgrozila, a kod mene je, eto, baš takva. Tako je to. Kao na poslednju rđu gleda ona na mene. S Kelerom, znaš sa onim oficirom što se boksovanjem bavi, pouzdano znam da je svašta poizmišljavala samo da mi se nasmeju... Ama, ti još ne znaš šta je ona sa mnom u Moskvi činila! A para, para, tek koliko sam straćio\n— Pa što je onda sad uzimaš? ... Kako ćeš posle? — zapita ga knez užasnut.\nRogožin se teško i nekako strašno zagleda u kneza i ništa mu ne odgovori.\n— Ja danas već peti dan kako kod nje nisam bio — nastavi on poćutavši časak. — Sve se bojim, isteraće me. »Ja sam«, veli, »još sama svoj gospodar; zaželim li, tebe ću oterati pa ću u inostranstvo poći (ona je to meni već govorila da će u inostranstvo da ide) — primeti on kao u zagradi, i nekako naročito pogledavši knezu u oči — neki put, istina, samo me plaši time; sve sam joj nešto smešan. A drugi put se zbilja natušti i namrgodi, reči neće da progovori; e, toga se bojim. Onomad pomislih: neću joj, rekoh, odsad praznih ruku dolaziti, ali sam je samo zasmejao, a posle se naljutila. Sobarici Kaćki je tako jedan moj šal poklonila ... Mada je ranije u raskošu živela, ipak mislim da ovakvog još nije videla. A o tome kad ćemo se venčati, ni prosloviti joj ne smem ... Pa kakav sam ja to mladoženja kad se, eto, bojim i da joj odem? Te tako, eto, sedim, pa kad mi dozlogrdi, kad već ne mogu srcu da odolim, a ja krišom mimo njenu kuću ulicom hodam ili se negde iza čoška krijem. Onomad sam skoro do zore oko njene kapije šetao, nešto mi se tada bilo učinilo. A ona me, valjda, primeti kroz prozor: »A šta bi,« kaže, »od mene učinio da si sad kakvu prevaru primetio?« Ja ne izdržah pa joj odgovorih: »Pa i sama znaš.«\n— A šta li to ima da zna?\n— A zar opet i ja znam? — gorko se zasmeja Rogožin. — U Moskvi je tada ni s kim nisam mogao uhvatiti, premda sam je dugo hvatao. Ja joj onda jednom rekoh: »Ti si mi obećala da ćeš se venčati sa mnom; u čestitu porodicu ulaziš; a znaš li ko si sad? Ti«, rekoh, »evo kakva si!«\n— Zar si joj rekao?\n— Rekao sam joj.\n— No, pa?\n— »Ja tebe«, kaže, »sad ni za svog lakeja možda neću hteti da uzmem, a ne žena da ti budem«. »A ja se«, rekoh, »u tom slučaju odavde neću maći jer sad mi je sve svejedno!« — »A ja ću«, veli, »sad odmah Kelera zvati, reći ću mu, i on će te za jaku pa napolje.« — Tada ja skočih na nju pa je istukoh tako da su joj modrice ostale.\n— Ama ne može biti! — viknu knez.\n— Kažem ti: tako je bilo — potvrdi mu Rogožin polako, ali sevajući očima. — Dan i po ravno nisam spavao, ništa nisam jeo ni pio, iz sobe joj nisam izlazio, klečao sam pred njom: »Umreću tu«, rekoh, »a neću izaći dok mi ne oprostiš, a ako zapovediš da me izbace, udaviću se, jer šta sam ja sad bez tebe?« Kao luda bila je ceo taj dan, čas je plakala, čas se spremala da me zakolje nožem, čas me je ružila. Zaljoževa, Kelera i Zemtjužnikova, sve ih je sazvala, mene im pokazuje, priča im moju sramotu. »Hajdemote«, veli »gospodo, svi ovako skupa danas u pozorište, a on neka sedi ovde kad neće da mi ide iz kuće, ja za njega ni¬sam vezana. A vama će ovde, Partene Semjonoviču, čaja i bez mene dati, vi ste dosad jamačno dobro ogladneli.« Vratila se iz pozorišta sama. »Oni su«, kaže mi ona, »kukavice i podlaci: tebe se boje pa još i mene plaše; kažu mi: taj ti sad neće lako iz kuće izaći; ko ga zna ... može i da te zakolje. A ja, eto, idem u spavaću sobu i vrata za sobom neću zaključavati; eto kako se tebe bojim! Da znaš i da vidiš to! Jesi li pio čaja?\n»Ne«, rekoh, »nisam, niti ću ga piti.«\n»Ponuđen kao i počašćen«, veli mi ona. »Ali to nikako ne liči.« Pa kako reče, tako i učini, sobu nije zaključavala. Ujutru izađe, smeje se.\n»Jesi li poludeo, šta li ti je? Pa ti ćeš tako od gladi umreti.«\n»Oprosti«, kažem.\n»Neću da ti praštam, neću da pođem za tebe... rečeno ti je ... Zar si svu noć na toj fotelji sedeo, nisi spavao?«\n»Ne«, rekoh, »nisam spavao.«\n»Gle, kako je pametan. A da čaj piješ i da ručaš ... opet nećeš?«\n»Rekoh ti da neću... oprosti mi!«\n»Da znaš samo kako ti to ne liči«, kaže mi ona, »kao svinji sedlo. A da ti nije dunulo u pamet da me plašiš? Baš me boli glava što ćeš ti tu gladan sedeti; našao si čime ćeš me uplašiti!« Razljutila se, ali ne zadugo, opet počela da me pecka. I nisam mogao tada čudom da joj se načudim što kod nje nikakvu srdžbu nisam primećivao. A inače znam da je veliko zlopamtilo, dugo neće zlo da zaboravi. I tad mi u glavu dođe da ona mene u tolikoj meri prezire da na mene i gnev dugo ne može u srcu da drži. I to je istina.\n»Znaš li ti«, kaže mi ona, »ko je to rimski papa?«\n»Slušao sam«, rekoh joj.\n»Ti«, kaže, »Partene Semjoniču, opštu istoriju nisi nikad učio!«\n»Ja«, rekoh, »uopšte nisam ništa učio.«\n»A ja ću onda da ti dam da pročitaš; bio je jedan papa, pa se na jednog cara razljutio, i taj je gladan i žedan, bos, tri dana i tri noći pred papinim dvorom morao da kleči dok mu papa grehe nije oprostio. I šta misliš ti šta li je taj car, za ta tri dana klečeći na kolenima, u sebi razmišljao i na šta se sve zaricao? ... Nego, eto«, reče mi ona, »ja ću sada da ti to pročitam!«\nSkoči i donese knjigu. »Ovo su stihovi«, kaže, pa poče da mi čita u stihovima kako se taj car tri dana zaricao da će se tom papi osvetiti. »I zar se«, kaže, »to tebi ne dopada, Partene Semjoniču?«\n»To je sve tačno«, kažem joj, »što si mi pročitala.«\n»Aha, priznaješ da je tačno, znači i ti se sad možda zaričeš pa veliš: Udaće se ona za mene, ja ću sve zapamtiti, pa će mi ona sve to skupo platiti.«\n»Ne znam«, rekoh joj, »možda baš i mislim tako.«\n»Kako da ne znaš?«\n»Pa tako«, rekoh, »ne znam, ne mislim ja sad o tome.«\n»A da o čemu sad misliš?«\n»Pa, eto: ti ustaneš s mesta, prođeš pored mene, a ja te gledam i pratim te; zašušti tvoja haljina, a srce mi odmah staje, a kad izađeš iz sobe, ja se svake tvoje rečenice sećam i kakvim si glasom i šta si sve rekla; a noć svu ovu ni o čem nisam ni mislio, samo sam os¬luškivao kako si u snu disala i kako si se jedared-dvared u postelji okrenula ...«\n»Pa ti onda«, zasmeja se ona, »valjda ne misliš i ne sećaš se da si me izbio?«\n»Možda«, rekoh, »i mislim, ne znam ti sad reći.«\n»A ako ti ne oprostim i za tebe ne pođem?«\n»Rekao sam ti da ću se udaviti.«\n»A ko te zna, možda ćeš mene ubiti pre toga.« Reče pa se zamisli. Zatim se razljuti pa izađe. Posle jednog časa eto je opet, ulazi k meni sumorna. »Ja ću«, veli, »poći za tebe, Partene Semjonoviču, ali ne stoga šta te se bojim, nego i tako sam propala; i gde je sad bolje? Sedni«, kaže mi, »odmah će ti se doneti da ručaš. A ako pođem za tebe«, dodade ona, »ja ću ti verna žena biti, u to ne sumnjaj, i ne brini se.«\nZatim poćuta i reče: »Ti ipak nisi lakej. Ja sam pre mislila da si pravi lakej, kakav samo može biti.« Te tu i dan svadbe odredi, a posle nedelju dana odbeže od mene ovamo k Lebedevu. A kad dođoh, ona mi kaže:\n»Ja se tebe ne odričem sasvim; samo hoću još da pričekam, koliko mi bude volja, jer sam uvek svoj gospodar. Pa čekaj i ti ako hoćeš.«\n— Eto kako sad kod nas stoji... Kako ti o svemu misliš, Lave Nikolajeviču?\n— A kako ti misliš? — zapita ga najpre knez tužno se zagledavši u Rogožina.\n— A zar ja mislim sad nešto? — ote se ovome. On htede još nešto da doda, ali oćuta savladan bezizlaznim bolom.\nKnez ustade pa htede da ide.\n— Ja neću da sam ti na smetnji — izgovori tiho on, skoro zamišljeno, baš kao odgovarajući na neku svoju unutrašnju, pritajenu misao.\n— A znaš šta ću još da ti kažem? — planu najedared Rogožin, a oči mu sevnuše — ne mogu da razumem kako ti to meni nju ustupaš? Ili si sasvim prestao da je voliš? Pre ti je to ipak teško padalo, videlo se. A što si onda tako kao bez duše ovamo dojurio? Žališ je? (I tu se lice Rogožinovo unakazi u nekakav jedak podsmeh.) He, he!\n— Ti misliš da ja tebe obmanjujem? — zapita ga knez.\n— Ne, ja ti verujem, ali samo ništa ne razumem. Najtačnije će biti to da je tvoje saosećanje možda jače od moje ljubavi!\nNa njegovom licu pojavi se izraz mržnje koja je težila da se odmah ispolji.\n— Pa, naravno: tvoja ljubav od pakosti se skoro i ne razlikuje — osmehnu se i knez — a kad ona prođe, onda će zlo i nesreća možda još gori biti. Ja ti to, brate Partene, proričem ...\n— Misliš, valjda, da ću je zaklati?\nKnez uzdrhta.\n— Omrznućeš je jednoga dana mnogo baš zbog te sadašnje ljubavi; omrznućeš je zbog sveg tog mučenja što ga sad snosiš. Za mene je od svega najčudnije kako ona ipak pristaje da pođe za tebe. Kad sam čuo juče, nisam mogao da verujem, i tako mi dođe teško. Jer već dvaput te se ona odricala i iz crkve bežala; znači, i ona zlo predoseća! I šta hoće sad još od tebe? Tek, valjda, ne tvoj novac? Glupost. A posle, i te tvoje pare mora da si dosta već straćio. Tek, valjda, ne samo muža da dobije? Pa mogla bi ga i osim tebe naći. Ma koga, mesto tebe, bolje bi joj bilo, jer ćeš je ti zbilja zaklati, a ona to možda već i suviše i sama uviđa. Ili, možda, stoga što je tako mnogo voliš? Doduše, može biti i to... Ja sam slušao da ima ljudi koji baš takvu ljubav i traže ... ali...\nKnez zastade pa se zamisli.\n— A što se opet osmehuješ na portret mog oca? — zapita ga Rogožin, koji je neobično pomno pratio svaku promenu, svaku letimičnu crtu na kneževom licu.\n— Što se osmehujem? Dođe mi misao: kad ne bi bilo te napasti, da ti se nije desila ta ljubav, ti bi, po svoj prilici, isti kao tvoj otac postao, i to uskoro. Zavukao bi se kao jazavac u ovu kuću, sa ženom, poslušnom i ćutljivom, celog dana ako bi progovorio s njom dve-tri nabusite reči, nikom ništa ne verujući, a nemajući za to ni potrebe, nego samo ćutijivo i sumorno zbirajući pare na gomilu. I samo bi ponekad stare crkvene knjige pohvalio, ili bi se zainteresovao krštenjem sa dva prsta mesto sa tri, a i to možda tek kad ostariš...\n— Podsmevaj mi se slobodno. Jeste, i ona mi je baš to isto od reči do reči govorila kad je taj portret razgledala! Za divno čudo kako se vas dvoje u svemu slažete ...\n— Pa zar je bila ona kod tebe? — zapita ga knez radoznalo.\n— Bila je. U očev portret je dugo gledala, o pokojniku se raspitivala. »Ti bi, eto, na dlaku takav isti bio«, podsmehnula mi se najzad. »Ti«, veli, »Partene, imaš jake strasti, takve strasti da bi s njima pravo u Sibir, na robiju dospeo kad i pameti ne bi imao, jer ti veliku pamet imaš«, reče mi. (Baš tako mi reče, ako hoćeš da veruješ. Prvi put sam od nje takvu reč čuo!) »Ti bi sve te svoje današnje gluposti uskoro napustio. Ali pošto si skroz neobrazovan čovek, ti bi počeo pare da gomilaš, pa bi se zavukao, kao i tvoj stari, u ovu kuću sa njenim uškopljenim sektašima. Najzad bi jamačno i sam prešao u njihovu veru i tako bi zavoleo novac da ne dva, nego bi možda i svih deset miliona skupio, i onda bi na svojim vrećama\nblaga skapao gladan, jer ti si u svemu strastan, ti u svemu do strasti teraš.« Eto, baš tako mi je govorila, skoro od reči do reči sve to. Nikad ona pre toga tako sa mnom nije govorila! Inače sa mnom samo o sitnicama govori ili se šegači. Pa i tu poče da mi se smeje, a posle tek najednom dođe mračna. Po svoj kući je hodila, razgledala, i baš kao da ju je jeza od nečeg hvatala. »Ja ću sve to«, rekoh joj, »izmeniti, i doterati da bude bolje, a možda ću i drugu kuću do svadbe kupiti.«\n»Ne, ne«, kaže ona, »ništa tu da ne menjaš, tako ćemo da živimo kako je sad. Ja uz tvoju majku«, kaže, »hoću da živim kad budem tvoja žena.«\nOdvedoh je majci, bila je prema njoj pažljiva kao da joj je rođena kći. Moja majka odavno, ima već čitave dve godine, baš kao da nije pri zdravoj pameti (bolesna mi je), a po smrti očevoj sasvim je podetinjila, nikad reči od nje ne čuješ: sedi oduzetih nogu; ako koga ugleda, ona mu se onako sedeći javi. Rekao bi čovek: da joj tri dana ne daš da jede, ona ni to neće primetiti. Ja tada majčinu desnu ruku uzeh, složih joj prste: »Blagoslovite je«, rekoh, »mati, ona će sa mnom da se venča.« A ona, nežno ganuta, majku u ruku poljubi. »Tvoja majka«, veli, »mora da je teško provela svoj vek ...« — I ovu knjigu kod mene vide: »šta si ti to ... Rusku istoriju počeo da čitaš?« (A ona mi sama jednom u Moskvi reče: »Ti bi trebalo da se koliko-toliko obrazuješ, makar Rusku istoriju Solovjeva da pročitaš, jer, eto, ništa ne znaš.«) »To je pametno«, reče, »tako i radi, pročitaj je. Ja ču ti spisak načiniti kakve knjige pre svega da čitaš; hoćeš li?«\nI nikad, ama nikad ni ranije ona sa mnom tako nije govorila, tako da me je prosto začudila; tada sam prvi put kao živ čovek dušom dahnuo.\n— To mi je vrlo milo, Partene — reče knez sa iskrenim osećanjem— vrlo mi je milo. Ko zna, možda će vas bog nekako i složiti.\n— Nikad to neće biti! — uzviknu Rogožin sa žarom.\n— Čuj, Partene! Kad je već toliko voliš, pa zar ne bi mogao poželeti da zaslužiš njeno poštovanje? A ako želiš, zar nemaš nade? Eto, ja maločas rekoh da je za mene čudna zagonetka: zašto ona za tebe polazi? Pa premda ne mogu da odgonetnem, ipak mi je nesumnjivo da tu mora da i ma kakav uzrok razuman i dovoljan. U tvoju ljubav ona je uverena; a jamačno je uverena da imaš i nekih dobrih osobina. Drukčije ne može biti! A što si sad rekao samo još potvrđuje to. Jer ti, eto, i sam reče: kako je našla mogućnost da govori s tobom sasvim drugim jezikom no što ti se pre obraćala i govorila. Ti si sumnjalo i ljubomoran, pa stoga i uveličavaš kad što nepovoljno primetiš. A već, naravno, ona ne misli tako rđavo o tebi kao što ti govoriš. Jer inače bi značilo da ona svesno u vodu ili pod nož ide time što se udaje za tebe. A zar bi to moglo biti? Ko bi još svesno u vodu ili pod nož sr¬ljao?\nS gorkim osmehom sasluša Parten kneževe plamene reči; njegovo uverenje kao da je već nepokolebljivo bilo utvrđeno.\n— Kako teško gledaš sad u mene, Partene! — ote se knezu s bolnim osećanjem.\n— U vodu ili pod nož! — izgovori Parten najzad. — Hm! Pa zato se i udaje za mene što zna da je kod mene očekuje nož. I zar ti zbilja, kneže, sve dosad nisi shvatio u čemu je tu cela stvar?\n— Ne razumem te.\n— Pa možda najzad i zbilja ne razumeš, he-he. Jer kažu, eto, za tebe da si... malo onako... Drugoga ona voli, eto šta treba da razumeš! Ovako kao što ja nju volim, tako ona drugoga voli. A taj drugi, znaš li ko je? To si ti! šta, zar ti to ne znaš?\n— Ja?\n— Da, ti. Ona je tebe tada, od onog časa, od svog rođendana, zavolela. Ali misli da za tebe ne sme, i ne treba da se uda, jer bi te tim osramotila, i svu sudbinu tvoju upropastila. »Ja«, veli, »zna se ko sam.« I još neprestano to ponavlja. Ona je sve to meni samom pravo u lice kazala. Tebe da upropasti i obruka, toga se boji, a za mene, kao veli, ništa, može i da se uda, eto kako ona mene smatra! I na to obrati pažnju!\n— Pa što je onda od tebe k meni dobegla, a ... od mene...\n— A od tebe k meni! He! A malo li šta njoj najednom tek dune u glavu! Ona je sad sva kao u groznici... Čas mi vikne: »Polazim za tebe teška srca. Postaraj se da svadba bude što pre!« Sama žuri, određuje dan, a kad počne onaj dan da se bliži, ona se uplaši, ili joj druge neke lutke dođu... bog će je znati! Pa ti si i sam video; plače, smeje se, muči se kao u vrućici. I šta je tu čudnovato što je od tebe pobegla? ... Ona je od tebe pobegla baš stoga što je osetila koliko te mnogo voli. Nije bila u stanju da kod tebe izdrži. Ti, eto, maločas reče da sam je ja tad u Moskvi pronašao; nije istina ... sama je od tebe dotrčala: »Odredi«, veli, »dan, ja sam spremna! šampanjca daj! Hajdemo Cigankama!« viče. Ta da nije mene, ona bi odavno u reku skočila; veruj bogu! Stoga ne skače što sam joj ja, možda, još strašniji od vode. Iz mržnje polazi za mene... I ako pođe, celu istinu da kažem, samo će iz mržnje poći.\n:— Kako bi ona... kako ti... — viknu knez, ali ne dovrši. On se sa užasom zagleda u Rogožina.\n:— Dovrši što si hteo da kažeš! — dodade ovaj isklibivši se. — Ako hoćeš, evo da ti kažem šta ti u ovom trenutku misliš: »I kako bi ona sad mogla njegova biti? Kako smem to dozvoliti?« Sigurno to sad misliš...\n— Ja nisam zbog toga ovamo došao, Partene, kažem ti; nije mi to u pameti bilo ...\n— Možda nisi zbog toga, niti si to na umu imao, ali sad je očigledno ispalo da je zbog toga, he-he! Ali dosta, šta si se tako unezverio? Pa zar ti zbilja to nisi znao? E baš si čudan čovek!\n— Sve je to ljubomora, Partene, sve je to bolest, sve si ti neizmerno preuveličao ... —\npromrmlja knez neobično uzbuđen. — Ta šta ti je, čoveče božji?!\n— Ostavi to — izgovori Parten, pa brzo istrže iz kneževih ruku nož koji je ovaj uzeo sa stola, pored knjige, pa ga stavi opet na pređašnje mesto.\n— Ja kao da sam znao kad sam došao u Petrograd, čisto sam predosećao... — nastavi knez — nisam hteo da putujem ovamo! Hteo sam da sve ovdašnje zaboravim, iz srca da iščupam! Sad zbogom... Ma, šta ti je?\nGovoreći, knez, onako rasejan, opet je dohvatio sa stola onaj isti nož, ali mu ga Rogožin opet istrže iz ruke i baci na sto. To je bio sasvim jednostavan nož sa jelenskom drškom, nije se sklapao, sa sečicom od tri i po palca, i odgovarajuće širine.\nVideći da knez obraća naročitu pažnju na to što mu se nož dvaput iz ruke istrza, Rogožin\nljutito i mrzovoljno zgrabi nož, turi ga u knjigu i hitnu knjigu na drugi sto.\n— Ti, valjda, knjige njime rasecaš? — zapita knez nekako rasejano, čisto još neprestano pod uticajem duboke zamišljenosti.\n— Da, knjige ...\n— Pa to je baštovanski nož.\n— Da, baštovanski. A zar se baštovanskim nožem ne može seći knjiga?\n— I on je ... sasvim nov.\n— Pa šta onda ako je nov? Zar ne mogu kupiti sebi nov nož? — viknu najzad u nekom pomamnom zanosu Rogožin, sve većma se žesteći pri svakoj reči.\nKnez uzdrhta i pažljivo pogleda Rogožina.\n:— Ih, kakvi smo! — zasmeja se on najednom sasvim se pribravši. — Izvini me, brate. Kad mi je glava ovako teška kao sad, pa još i ta bolest... tada sasvim, sasvim postajem rasejan i smešan. Ja to nikako nisam hteo da te pitam... a ne sećam se sad već šta sam hteo ... Zbogom ...\n— Ne tuda — reče mu Rogožin.\n— Zaboravio sam.\n— Ovamo, ovamo! Hajdemo da ti pokažem.\n4.4 IV\n:Prođoše kroz iste sobe kroz koje je knez već prolazio. Rogožin je išao malo napred, knez za njim. Ušli su u veliku salu. Tu je po zidovima bilo nekoliko slika, sve portreti nekih arhijereja i pejzaži na kojima se ništa nije moglo razabrati. Iznad vrata sledeće sobe visila je jedna slika, dosta neobična po svom obliku, oko dva i po aršina duga, a nikako više od šest palaca široka. Slika je predstavljala Spasitelja tek skinutog s krsta. Knez uz put pogleda na nju, kao sećajući se nečega, ali htede da pođe ka vratima ne zaustavljajući se. Bilo mu je vrlo teško i hteo je da što pre napusti ovu kuću. No Rogožin najednom zastade pred slikom.\n— Eto, sve te slike tu — reče on — sve je to za rublju i za dve na licitacijama pokojni otac pokupovao, on je to voleo. Njih je jedan ovdašnji znalac sve razgledao. Nijedna ništa ne vredi, ali evo ova iznad vrata, koja je takođe za dve rublje kupljena, kaže da nije bez vrednosti. Još je kod pokojnog roditelja jedan dolazio koji mu je trista pedeset rubalja davao, a Seveljev, Ivan Dimitrič, trgovac, veliki ljubitelj, taj je i do četiri stotine dolazio, a prošle nedelje je bratu Semjonu Semjoniču i svih pet stotina nudio. Ali ja sam je za sebe zadržao.\n— Pa to je ... to je kopija Hansa Holbajna — reče knez, koji je dotle pažljivo razgledao sliku.\n— Doduše, nisam veliki poznavalac, ali bih i ja rekao da je izvrsna kopija. Tu sliku sam u inostranstvu video i ne mogu da je zaboravim. Ali... šta ti...\nRogožin najednom ostavi sliku pa pođe istim putem napred. Naravno, rasejanost i neko naročito jetko raspoloženje, koje tako iznenada izbi kod Rogožina, moglo bi možda donekle i objasniti tu naglost; no i pak se knezu nekako čudno učini što se odjednom prekinuo razgovor koji on nije ni počeo i što mu Rogožin ne odgovori.\n— A šta veliš, Lave Nikolajeviču, ja odavna hoću da te pitam: veruješ li u boga? — najednom opet progovori Rogožin prošavši nekoliko koraka.\n— Kako to čudno pitaš i... gledaš? — primeti knez i nehotice.\n— Vidiš, ja volim da posmatram tu sliku — promrmlja Rogožin poćutavši, baš kao da je opet zaboravio svoje pitanje.\n— Ovu sliku! — viknu najednom knez, pod utiskom iznenadne misli — tu sliku! Od te slike može čovek veru da izgubi!\n— Pa i gubi je — neočekivano potvrdi Rogožin. Oni dođoše sad do izlaznih vrata.\n— Šta kažeš? — zastade najednom knez. — Šta to govoriš? Ja sam se gotovo našalio, a ti ozbiljno! I što li si me pitao verujem li u boga?\n— Ama ništa, tek onako. Ja to već odavno hoću da te pitam. Jer mnogi danas ne veruju. A zbilja, je li istina (ti si dosta u inostranstvu živeo), meni tu jedan čovek u napitom stanju reče da kod nas u Rusiji ima više nego u svim zemljama onih što ne veruju u boga? »Nama je«, kaže mi taj, »u tome pogledu lakše no onima tamo, jer smo mi daleko od njih izmakli ...« Rogožin se tu jetko osmehnu. Izgovorivši svoje pitanje, on najednom otvori vrata, pa držeći se za kvaku, očeknu dok knez ne izađe. Knez se začudi, ali izađe. I on izađe za njim na stepeničnu terasu, pa pritvori za sobom vrata. Stajali su jedan pred drugim s takvim izrazom kao da su i jedan i drugi zaboravili kamo su došli i šta im sad valja činiti.\n— Pa zbogom — reče knez pruživši mu ruku.\n— Zbogom — odgovori Rogožin i stište pruženu ruku čvrsto ali mahinalno. Knez se spusti za jednu stepenicu, pa se okrenu.\n— A što se tiče vere — poče on osmehnuvši se (očigledno ne želeći još da ostavi Rogožina), a i raspoloživši se pod utiskom jedne iznenadne uspomene — Što se tiče vere, ja sam prošle nedelje za dva dana imao četiri razna susreta... Putovao sam izjutra jednom novom železničkom prugom, pa sam, valjda, četiri časa s nekim S-m u vagonu razgovarao. Tu sam se s njime i upoznao. Još pre sam o njemu mnogo slušao, između ostalog kao o ateisti. On je čovek zbilja vrlo učen, i ja se obradovah što ću s pravim naučnikom govoriti. Osim toga, vanredno je dobro vaspitan čovek, tako da je sa mnom govorio potpuno kao sa sebi ravnim po znanju i po shvatanjima. On u boga ne veruje. Jedno me je porazilo: što on za sve vreme kao da o glavnom nije govorio; a porazilo me je naročito stoga što i pre, kad sam bivao u društvu sa onima što ne veruju u boga, i ma koliko da sam čitao takvih knjiga, sve mi se činilo kao da oni niti govore, niti u knjigama pišu o glavnom, mada se čoveku čini da je o tome. Ja mu to tad i rekoh, ali mora da sam govorio nejasno, ili nisam umeo da se izrazim, jer me on ništa nije razumeo. Uveče istog dana zadržah se u palanačkom hotelu na konak, a u njemu se baš prošle noći desilo jedno ubistvo, tako da su svi samo o tome govorili kad sam ja naišao. Stvar je bila u ovome. Dva seljaka, ljudi već u godinama, i ne pijani, napiše se čaja, pa htedoše da zajedno, u jednoj sobi, legnu da spavaju. No jedan od njih je kod onog drugog primetio poslednja dva dana srebrn časovnik na lančiću od đinđuva, što pre kod njega nije viđao. Taj čovek inače nije bio kradljivac, bio je pošten, i smatrao se prema seljačkom merilu kao dobar gazda. Ali njemu se tako dopade onaj časovnik i toliko mu zanese pamet da najzad ne izdrža; uze nož, pa kad se njegov prijatelj osvrnu na drugu stranu, on mu brže i pažljivo priđe odzadi, nanišani, diže oči k nebu, prekrsti se, pa izgovorivši u sebi sa gorkom molitvom: »Gospode, oprosti mi Hrista radi!« ... zakla prijatelja u jednom zamahu, kao jagnje, i izvuče mu iz džepa časovnik.\nRogožin se grohotom nasmeja. On se kikotao kao da je dobio nastup, čak je bilo neobično gledati taj smeh posle njegovog maločašnjeg mračnog raspoloženja.\n— E, to mi se dopada. Ne, to je najlepše — uzvikivao je grčevito, skoro se gušeći — onaj tamo nikako u boga ne veruje, a drugi veruje u tolikoj meri da s molitvom i ljude kolje. Ne, takvo se, eto brate kneže, ne može izmisliti. Ha, ha, ha! Ne, to je najlepše! ...\n— Ujutru izađoh da malo šetam po gradu — produži knez čim se Rogožin malo umiri, premda mu je smeh još neprestano grčevito i kao u nastupu drhtao na usnama — vidim, tetura se po drvenom trotoaru jedan trešten pijan vojnik. Prilazi meni: »Da ti prodam, gospodine, ovaj srebrn krst: za dvadeset kopjejaka ću ti ga dati; srebrn je.« Gledam, u ruci mu krst, i mora da ga je onog časa sa sebe skinuo, na plavoj od znoja umašćenoj tračici, ali krst olovan, to se na prvi pogled moglo videti, velikih razmera, osmokraki, pravog vizantijskog oblika. Izvadih dvadeset kopjejaka pa mu dadoh, a krst odmah onde na sebe metnuh; a po vojnikovom licu se moglo videti kako je zadovoljan što je glupom gospodinu podvalio, pa se odmah diže da popije ono što je za krst dobio, to je već van svake sumnje. A ja sam, brate, bio pod najjačim utiskom svega onoga što me tako zapljusnulo u Rusiji; ništa ja o njoj pre nisam razumevao, rastao sam kao beslovesan, i Rusije sam se nekako sanjalački sećao za onih pet godina u inostranstvu. Dakle, idem ja pa se mislim: ne, da pričekam još malo pre no što onog hristoprodavca osudim. Jer bog zna šta se sve u tim pijanim i slabim srcima krije. Posle jednog časa, vraćajući se u hotel, naiđoh na ženu sa odojčetom u naručju. Snaša još mlada, detetu je moglo biti tako šest nedelja. Toga dana joj se dete, po njenom opažanju, prvi put osmehnulo otkako se rodilo. Gledam je, ona se tako pobožno, tako pobožno prekrsti.\n»A šta ti je, snašo?« rekoh (jer ja sam se tada o svemu raspitivao).\n»Pa eto«, veli, »isto kao što se mati raduje kad prvi put primeti da joj se dete osmehne, isto tako mora da se i bog obraduje svaki put kad ugleda s neba da mu se grešnik od sveg srca moli.«\nTo mi ta snaša reče, skoro tim istim recima, tako duboku, tako finu i istinski religioznu misao, misao u kojoj se sva suština hrišćanstva odjedanput izrazila, to jest sav pojam o bogu kao o našem rođenom ocu i kako se bog raduje za čoveka kao što se otac raduje za svoje rođeno dete, što je najglavnija misao Hristova. A prosta seljanka! Doduše, mati je... i ko zna, možda je ta snaša bila žena baš onog vojnika. Čuj, Partene, ti si me maločas to pitao, i evo ti sad moj odgovor: suština religioznog osećanja ne potpada ni pod kakva mudrovanja, ni pod kakve prestupe i zločine, i ni pod kakve ateizme; tu ima nešto drugo, i večno će biti drugo; tu je nešto takvo čega će se svi ateizmi večno moći samo površno doticati, i večno će svi oni govoriti o drugom. Ali glavno je to što ćeš najjasnije i najpre na ruskom srcu uočiti! To je jedno od prvih mojih ubeđenja koja iz naše Rusije iznosim. I tu onda ima šta da se radi, Partene! Ima šta da se radi u našem ruskom svetu, veruj mi! Se ti se kako smo se ja i ti u Moskvi sastajali i razgovarali, jedno vreme ... I ja nikako nisam hteo da se ovamo vraćam. I nikako, nikako nisam mislio da se opet ovako s tobom sastanem! Ali sad svejedno! ... Zbogom, do viđenja! Bog neka te čuva!\nOn se okrenu pa pođe niza stepenice.\n— Lave Nikolajeviču! — doviknu mu odozgo Parten kad knez dođe do prvog stepeničnog zaokreta — onaj krst što si ga od vojnika kupio je li kod tebe?\n— Da, na meni je.\nI knez stade.\n— Pokaži mi ga.\nOpet nova ćud! On se zamisli na časak, pope se opet gore i izvadi mu krst da ga vidi, ne skidajući ga s vrata.\n— Daj mi ga — reče mu Rogožin.\n— A što? Pa zar ti...\nKnez nije voleo da se rastane s tim krstom.\n— Nosiću ga, a svoj ću tebi skinuti, pa ga ti nosi.\n— Da se menjamo krstovima, to hoćeš? Pa dobro, Partene, kad je tako ... milo mi je; da se pobratimo!\nKnez skide svoj olovni krst, Parten svoj zlatni, pa se menjaše. Parten ćutaše. S bolnim divljenjem primeti knez da pređašnja nepoverljivost i pređašnji gorak i skoro podsmešljiv osmeh kao da još nikako ne ostavljahu lice njegovog novog pobratima — bar su se u trenucima jako mogli videti. Ćuteći, prihvati najzad Rogožin kneževu ruku, i neko vreme stajaše kao da se odlučivao na nešto. Najzad ga najednom povuče za sobom progovorivši mu jedva čujnim glasom: »Hodi.«\nProđoše terasu prizemlja pa zazvoniše na vratima što behu prema onim iz kojih su maločas izašli. Otvoriše im brzo. Jedna stara žena sva pogrbljena i u crnini, povezana maramom, ćutke i nisko se pokloni Rogožinu. Ovaj je uzgred nešto zapita; pa i ne čekajući odgovora, povede kneza dalje kroz sobe. Opet pređoše kroz neke mračne sobe, u kojima se osećala neobična hladna čistoća, bez topline i strogo ispunjene starinskim nameštajem, u belim čistim navlakama. Ne javljajući se nikome, Rogožin odmah uvede kneza u jednu omanju sobu nalik na salon, odvojenu pregradom od mahagonija koja se caklila, sa dvojim vratima, iza kojih je verovatno bila spavaća soba. U uglu salona, kod peći, na fotelji, sedela je jedna malena starica, na izgled još ne toliko stara, čak sa dosta jedrim, prijatnim i okruglim licem, ali već sasvim seda i, to se odmah na prvi pogled moglo videti, potpuno podetinjila. Ona je bila u crnoj vunenoj haljini, sa crnom velikom maramom oko vrata, u beloj čistoj kapi sa crnim trakama. Nogama se oslanjala na šamlicu.\nDo nje se nalazila druga čismena starica, starija od nje, takođe u crnini i u beloj kapi, jamačno neka gotovanka, koja je ćuteći plela čarapu. Obe su one, verovatno, sve vreme ćutale. Prva starica, ugledavši Rogožina i kneza, osmehnu im se i nekoliko puta blago klimnu glavom u znak zadovoljstva.\n— Majko — reče Rogožin poljubivši joj ruku — ovo je moj vrlo dobar prijatelj, knez Lav Nikolajevič Miškin; ja i on smo razmenjali krstove; on mi je jedno vreme u Moskvi bio mesto rođenog brata i mnogo je za mene učinio. Blagoslovi ga, majko, kao što bi rođenog sina blagoslovila. Čekaj, stara, eto tako, ded da ti ja namestim ruku ...\nNo pre nego što je Parten stigao da učini kako htede, starica diže svoju desnu ruku, sastavi tri prsta, pa triput klimnu glavom.\n— A sad hajdemo, Lave Nikolajeviču — reče Parten — samo sam te zbog toga doveo ...\nKad opet izađoše na stepenice, on dodade:\n— Eto vidiš: ona ništa ne razume šta joj se kaže, nijednu moju reč nije razumela, a blagoslovila te; znači, i sama je to zaželela... A sad zbogom, i meni i tebi je vreme ...\nI on otvori svoja vrata.\n— Ama pusti da te makar zagrlim na rastanku, ti čudni čoveče! — viknu knez gledajući u njega sa nežnim prekorom, pa htede da ga zagrli. Ali Parten tek što diže ruke, odmah ih spusti. On ne mogade da se odluči, pa se okrenu da ne gleda u kneza. Ne htede ga zagrliti.\n— Ne boj se! Ja, mada sam uzeo tvoj krst, ipak zbog časovnika neću zaklati čoveka! — nerazgovetno promrmlja on, zasmejavši se najednom nekako čudnovato. Ali odjedared mu se sve lice preobrazi: on strašno preblede, usne mu zadrhtaše; oči su mu gorele. Podiže ruke, snažno zagrli kneza i jedva dišući izgovori:\n— Pa uzmi je, kad je takva sudbina! Tvoja je. Ustupam ti je! ... Sećaj se Rogožina!\nI ostavivši kneza, ne gledajući više u njega, brzo uđe u svoje odeljenje i zalupi vrata za sobom.\n4.5 V\n:Bilo je već kasno, uskoro dva i po, a Jepančina knez ne zateće kod kuće. Ostavivši svoju posetnicu, on se odluči da svrati u hotel »Terazije«, pa da tamo potraži Kolju, a ako nije tamo, da mu ostavi pisamce. U »Terazijama« mu rekoše da su Nikolaj Ardalionovič »izašli još jutros, ali da su, polazeći, upozorili da ako slučajno ko dođe i za njih pita, da kažu da će se oni možda u tri časa vratiti. Ako ih, pak, do tri i po ovde ne bude, znači u Pavlovsk su vozom otišli u letnjikovac generalici Jepančinoj, pa će jamačno tamo i ručati.« Knez sede da ga čeka, pa kad je već tu, zaiska i da ruča.\nU tri i po, pa i u četiri časa, Kolja ne dođe. Knez izađe i uputi se nesvesno kud ga oči vode. Početkom leta u Petrogradu ponekad bivaju vanredno lepi dani, svetli, topli, tihi. Kao poručen, ovaj dan bio je jedan od takvih retkih dana. Neko vreme knez je lutao bez plana. Grad je slabo poznavao. Ponekad bi zastajao na raskršćima pred nekim kućama, na trgovima, na mostovima; jednom svrati da se odmori u neku poslastičarnicu. Ponekad bi sa velikom radoznalošću zagledao u prolaznike; ali većinom ne bi primećivao ni prolaznike, ni gde se on upravo nalazi. Živci su mu bili teško napeti i uznemireni, a u isto vreme je osećao i neobičnu potrebu za samoćom. Hteo je da bude sam pa da se preda toj bolnoj napetosti, potpuno pasivno, ne tražeći ni najmanjeg izlaza. Bilo mu je odvratno i nije hteo da rešava pitanja što mu dušu i srce pritiskivahu. »Pa šta? Jesam li ja kriv za sve to?« — mrmljao je u sebi skoro i ne shvatajući svoje reči.\nOko šest časova on se nađe na peronu carskoselske stanice. Samoća mu postade skoro nepodnošljiva, nekakav nov polet vatreno mu obuze srce, a mrak, u kome se mučila njegova duša, obasja se na časak jarkom svetlošću. Uzeo je kartu za Pavlovsk pa je neprestano želeo da otputuje: naravno, njega je nešto gonilo, ali to je bila stvarnost, a ne fantazija, kao što je on možda bio sklon da misli.\nSkoro već ulazeći u voz, najednom baci na zemlju maločas kupljenu putničku kartu pa sneveseljen i zamišljen pođe natrag sa stanice. Posle nekog vremena, na ulici, on najednom kao da se nečega seti, kao da je nešto shvatio — nešto vrlo čudnovato, nešto što ga je već\nodavno mučilo. Najednom mu se desi da je svesno sebe uhvatio u nečemu što je već odavno trajalo, no što nikako nije primećivao do samog ovog trenutka: evo već nekoliko časova, još u »Terazijama«, pa izgleda i pre »Terazija« on, malo-pomalo, pa tek najednom kao da počne da traži nešto oko sebe. Koji put i zaboravi, čak i na duže vreme, na pola časa, pa se tek opet nemirno počne osvrtati oko sebe i nešto tražiti.\nAli tek što je primetio u sebi tu bolesnu i sve dosad potpuno nesvesnu težnju, koja ga već tako odavno muči, kad najednom iskrsnu pred njim i druga uspomena koja ga neobično zainteresova: on se seti da je u onom trenutku kad je primetio da nešto oko sebe traži, stajao na trotoaru kod izloga jedne radnje, pa je s velikim ljubopitstvom razgledao robu nameštenu u njemu. I zažele sad da neizostavno proveri da li je zbilja sad stajao možda svega pre kakvih pet minuta pred izlogom te radnje ili mu se to pričinilo; da nije on tu nešto pobrkao? Postoje li zaista ta radnja i ta roba? Jer zbilja se danas oseća u nekom naročito bolesnom raspoloženju — skoro u onakvom kakvo je bivalo kod njega ranije kad su počinjali napadi njegove bolesti. On je znao da je u takvo predepileptično vreme bivao vrlo rasejan i da je često mešao predmete i lica ako bi gledao u njih bez naročite, napregnute pažnje.\nAli postojao je tu i jedan poseban uzrok zašto on već toliko mnogo želi da proveri da li je tada stajao pred izlogom. Među stvarima izloženim u izlogu bio je jedan predmet koji je on gledao i koji je čak i ocenio na šezdeset kopjejaka u srebru — on se toga sećao, kraj sve svoje rasejanosti i zabrinutosti. Pa, prema tome, ako ta radnja postoji i ako je taj predmet zbilja sa ostalom robom izložen, onda je on, dakle, zbog tog predmeta tu zastajao. Taj predmet je, dakle, sadržavao za njega tako jako interesovanje da je privlačio njegovu pažnju čak i u onaj mah kad je bio u vrlo teškoj duševnoj zabuni, tek što je izišao iz železničke stanice.\nIšao je tužno gledajući desno, a srce mu je jako lupalo od nestrpljenja i nemira. Ali evo radnje, našao ju je najzad! Bio je svega pet stotina koraka od nje kad mu dođe da se vrati. Eto i onog predmeta od šezdeset kopjejaka! »Naravno, šezdeset kopjejaka, više ne vredi!« ponovi on sad, pa se zasmeja. Ali se zasmeja histerično, bilo mu je vrlo teško. On se sad jasno seti da se baš tu, stojeći pred ovim prozorom, najednom okrenuo, baš kao i onda kad je osetio na sebi Rogožinov pogled. Uverivši se da se nije prevario (u šta je on, uostalom, i pre proveravanja bio sasvim ubeđen), ostavi radnju pa brže pođe od nje. O svemu tome trebalo je što pre razmisliti, neizostavno; sad mu je bilo jasno da mu se ni ono na železničkoj stanici nije samo pričinilo, nego da se njemu neizostavno desilo nešto stvarno, i neizostavno vezano sa svim njegovim ranijim nemirom. Ali nekakva unutrašnja nesavladijiva odvratnost opet nadjača: ne htede ništa da premišlja pa i ne premišljaše; nego sad poče da misli o nečem sasvim drugom.\nRazmišljaše, između ostalog, o tome da je u njegovom epileptičnom stanju postojao jedan stupanj već skoro pred samim napadom (ako bi napad dobijao na javi), kad bi, usred neke tuge, duševnog mraka, pritiska, njegov mozak u trenucima najednom čisto planuo, pa bi se neobično jako naprezale sve njegove životne snage. Osećanje života, samosvesti, skoro bi se udesetostručilo u tim trenucima, koji bi trajali koliko munja. Um i srce bi mu se obasjavali neobičnom svetlošću: sve sumnje njegove, sva bespokojstva, čisto bi se odjednom smirili,\nprelazili bi u nekakvo najviše spokojstvo puno jasne, harmonične radosti i nade, ispunjeno razumom i shvatanjem najdubljih uzroka.\nAli ti trenuci, ti blesci, bili su tek samo predosećanje onog konačnog magnovenja (nikad ne dužeg od jednog sekunda) kojim bi počinjao sam napad. Taj sekund bio je, naravno, neizdržljiv. Razmišljajući o tome magnovenju docnije, već u zdravom stanju, on bi često govorio sebi da svi ti blesci najvišeg samoosećanja i samosvesti, pa, dakle, i »najvišeg bića«, nisu ništa drugo no bolest, poremećaj normalnog stanja, a kad je to već tako, onda nikako i nisu neko najviše biće, nego, naprotiv, treba da budu uvršteni u najniže.\nMeđutim, on dođe, najzad, do vanredno paradoksalnog zaključka: »Pa šta onda ako je to bolest?« zaključi on najzad, »šta mari ako je taj napor nenormalan, kad je eto njegov rezultat onaj trenutak osećanja kojega se čovek seća i razmatra ga već u zdravom stanju, jedna najviša harmonija i lepota, kad on čoveku daje nečuveno, dotle neslućeno osećanje upotpunjenosti, mere izmirenja i uzbuđenog molitvenog slivanja sa najvišom sintezom života?«\nTi magloviti izrazi izgledahu njemu samom vrlo pojmljivi, premda još odveć slabi. A u to da je to zbilja »lepota i molitva«, da je to zbilja »najviša sinteza života«, u to on nije mogao sumnjati, niti bi kakve sumnje mogao dopustiti. Jer on u tome trenutku nije snevao nikakva priviđenja, kao što su ona od opijuma, hašiša, ili od vina, koja ponižavaju razum i unakazuju dušu — priviđenja nenormalna i nestvarna.\nO tome je on po završetku bolesnog stanja mogao zdravo da rasuđuje. Ti trenuci bili su samo jedno neobično pojačavanje samosvesti — kad bismo morali da to izrazimo samo jednom rečju — samosvesti i u isti mah samoosećanja u najvećoj meri neposrednog.\nAko je njemu u tom trenutku, to jest u onom poslednjem svesnom momentu pred napadom, polazilo za rukom da jasno i svesno kaže sebi: »Da, za ovakav momenat čovek može dati sav svoj život!« onda j e, naravno, taj momenat sam po sebi i vredeo koliko ceo život. Uostalom, dijalektičku stranu svog zaključka on nije branio: otupelost, duševni mrak, idiotstvo stajahu pred njim kao jasna posledica tih »najviših trenutaka«. On to, dabogme, ne bi ni hteo ozbiljno osporavati. U zaključku, to jest u njegovoj oceni toga trenutka, bez sumnje se krila pogreška, ali stvarnost osećanja ipak ga je unekoliko zbunjivala.\nSta, zbilja, da se radi sa stvarnošću? Jer je to stvarno bilo, jer je, eto, on sam stizao da kaže sebi u tom trenutku da bi taj trenutak, po bezgraničnoj sreći koju on u taj mah potpuno oseća, mogao i da vredi koliko sav život. »U tom trenutku«, kao što je jednom rekao Rogožinu u Moskvi za vreme njihovih tamošnjih sastanaka, »u tome momentu meni nekako postaje jasna ona neobična reč: da vremena više neće biti.« — »Verovatno«, dodade on smešeći se, »to je onaj isti trenutak za vreme kojega nije stigao da se prolije oboreni krčag s vodom epileptičara Muhameda, dok je njemu pošlo za rukom da u tom istom trenu oka sagleda sva Alahova obitavališta.« Da, u Moskvi se on često sastajao s Rogožinom te bi raspravljali ne samo o tome. »Rogožin maločas reče da sam mu ja tada bio brat; on mi to prvi put danas reče«, pomisli knez u sebi.\nOn se seti toga sedeći na klupi, pod drvetom u Letnjem vrtu. Bilo je oko sedam časova. Vrt prazan; nešto mračno za časak je zamaglilo sunce na zalasku. Bila je zapara; činilo se kao\nda iz daljine preti bura. U sadašnjem njegovom misaonom stanju bio je za njega kao nekakav mamac. Cesto se lepio uspomenama i umom za svaki spoljašnji predmet, i to mu se dopadalo: neprestano je hteo nešto da zaboravi, nešto pravo, bitno, ali pri prvom pogledu oko sebe, on bi očas opet upoznavao svoju mračnu misao — misao od koje je tako želeo da se otkine. Seti se da je maločas u restoranu za obedom govorio sa kelnerom\no jednom nedavnom neobično čudnom ubistvu koje je u javnosti izazvalo veliku galamu i razgovor. Ali čim se setio toga, najednom mu se opet nešto naročito desilo.\nNeobična, neodoljiva želja, skoro sablazan, najednom ukoči svu njegovu volju. On ustade sa klupe pa pođe iz parka pravo na Petrogradsku stranu. Maločas, na obali Neve, zamolio je jednog prolaznika da mu pokaže preko Neve Petrogradsku stranu. Čovek mu je pokazao, ali on ne pođe onamo. U svakom slučaju, danas nije ni bilo potrebno da ide tamo, on je to znao. Adresu je davno imao; mogao je lako pronaći kuću Lebedevljeve rođake, no on je skoro pouzdano znao da je neće zateći kod kuće. »Sigurno je otputovala u Pavlovsk, inače bi Kolja, po sporazumu, makar nešto ostavio u ,Terazijama'.« Dakle, ovo što je on sad išao, to već, naravno, nije zato da je nađe. Drugo, mračno, mučno ljubopitstvo sablažnjavalo ga je. Jedna nova, iznenadna ideja dođe mu u glavu ...\nAli njemu je već i suviše bilo dovoljno to što je pošao i znao kamo ide; posle jednog minuta on je opet išao skoro i ne opažajući kojim putem. Da razmišlja dalje o »svojoj ideji«, to mu odmah dođe strašno odvratno i skoro nemogućno. On se sa bolno napregnutom pažnjom zagledao u sve što bi mu padalo u oči, gledao je u nebo, u Nevu. Oslovi jedno malo dete koje je sreo. Možda se i njegovo epileptično stanje sve većma pojačava. Bura kao da je zbilja nailazila, mada polako. Čula se već udaljena grmljavina. Nastala je jaka omorina... Odnekud mu sad neprestano padaše na pamet Lebedevljev sestrić, kao što se čovek koji put seća nekog nasrtljivog muzičkog motiva koji mu je već do gluposti dosadio. Tog Lebedevljevog sestrića je nedavno video. Čudnovato je što ga se on sad neprestano seća u vidu onoga ubice koga je nedavno pomenuo sam Lebedev kad je predstavljao knezu svog sestrića. Da, o tom ubici je čitao u novinama ovih dana. Mnogo je čitao i slušao o tak¬vim stvarima otkad je doputovao u Rusiju; uporno je pratio sve takve pojave. A nedavno se živo zainteresovao za to u razgovoru sa kelnerom, i to baš o tom ubistvu Žemarinih.\nKelner se s njim složio, on se sećao toga. Setio se sad i kelnera. To je bio razborit momak, solidan i oprezan, a »uostalom, bog će znati kakav. Teško je u novoj zemlji nove ljude odgonetati.« No u rusku dušu knez je počinjao strasno da veruje. O, mnogo, mnogo je doznao on sasvim novog za tih šest meseci, neslućenog, i nečuvenog, i neočekivanog. Ali tuđa duša je pomrčina, i ruska je duša pomrčina; za mnoge je ona pomrčina... Eto, on se često sastajao s Rogožinom, intimno su se zbližili, »bratski su se zbližili, a zna li on tog Rogožina? Uostalom, kakav je neki put u svemu tome haos, kakva zbrka, kakva rugoba! I kakav je odvratan i uobražen naduvenko, eto, i taj maločašnji Lebedevljev sestrić! Nego, šta to ja (mislio je dalje knez)? Je li on ubio te stvorove, onih šest ljudi? Ja to sad, kanda, sve brkam ... Kako je to čudnovato! U glavi mi se nešto vrti... A kako je simpatično, kako milo lice u starije kćeri Lebedevljeve, u one što je stajala s detetom; kakav nevin, kakav strogo dečji izraz i kakav skoro detinji smeh!« Čudnovato je što je on skoro bio već zaboravio to lice, pa ga se, eto, sad opet setio. Lebedev, koji lupa nogama o pod kad im preti, mora da ih ipak\nsve obožava. Ali, što je sigurnije od svega, kao dva puta dva, to je da Lebedev i svog sestrića obožava.\nUostalom, što se on sad zauzima da ih sve konačno oceni, on, koji se tek danas tu pojavio, otkud da on izriče takve presude? Ali, eto, taj Lebedev mu je zadao danas zagonetku: zar je takvog Lebedeva on očekivao? Zar je on znao pre takvog Lebedeva? Lebedev i Dibari\n— Gospode! Uostalom, ako Rogožin izvrši ubistvo, on bar neće tako ružno ubiti. Haosa toga neće biti. Po crtežu poručeno oruđe i šest ljudi pomlaćenih u potpunom bunilu! Zar Rogožin ima po crtežu poručeno oruđe ... ima ... ali... ma zar je baš siguran da će Rogožin ubiti? — uzdrhta knez najednom.\n»A zar nije zločin, zar nije niskost tako cinički i otvoreno praviti takvu pretpostavku!« viknu on, a rumen stida preli mu najednom sve lice. Bio je preneražen, i stojao je na putu kao ukopan. On se sad najednom seti i maločašnje carskoselske stanice, i nedavne nikolajevske stanice, i pitanja postavljenog Rogožinu pravo u lice, o očima, i Rogožinovog krsta koji je sad na njemu, i blagoslova Rogožinove matere, kojoj ga je Rogožin i doveo, i poslednjeg grčevitog zagrljaja, poslednjeg Rogožinovog odricanja od Nastasje Filipovne, maločas, na stepeni¬cama. I posle svega toga uhvatiti sebe u neprestanom traženju nečega oko sebe, i ta radnja, i taj predmet... kakva niskost! I posle svega toga, on sad ide sa »naročitom svrhom«, sa naročitom »iznenadnom idejom«! Očajanje i patnja obuzeše mu svu dušu. Knez htede da se odmah vrati u svoj stan, u hotel. Već se bio okrenuo i pošao, ali posle jednog trenutka zastade, predomisli se, pa se opet vrati pređašnjim putem.\nMa on je već i bio na Petrogradskoj strani, bio je blizu kuće; ali sad ne ide sa pređašnjom svrhom onamo, niti sa »naročitom idejom«! I kako je ono moglo biti? Da, bolest se njegova vraća, to je očigledno; možda će mu se nastup desiti još danas. Zbog nastupa je i sav taj mrak, zbog nastupa mu je i »ideja« došla! No sad se mrak razišao, demon je odagnan, sumnje više ne postoje, u njegovom srcu je radost! I, on nju tako davno nije video, i treba da je vidi, i... ali da, on bi voleo da se sad negde nađe s Rogožinom, da ga uzme za ruku pa da pođu zajedno ... Srce je njegovo čisto; zar je on neki suparnik Rogožinu? Sutra će otići i reći Rogožinu da ju je video: ta i leteo je ovamo, kao što malopre reče Rogožin, samo zato da nju vidi! Možda će je zateći, ali nije baš sigurno da je u Pavlovsku!\nDa, sve to treba da bude izvedeno na čistinu, da svi jasno jedan drugom u srce pogledaju, da ne bude tih mračnih i strasnih odricanja, kao što se nedavno Rogožin odricao, nego da se sve svrši slobodno i... jasno. Zar je Rogožin nesposoban za svetlost? On kaže da on nju ne voli idealno, da kod njega nema žaljenja, da na svetu uopšte i ne postoji nikakvo žaljenje. »Istina je«, dodao je Rogožin posle, da je to »tvoje žaljenje možda još jače od moje ljubavi«, ali on samog sebe kleveta ... Hm ... Rogožin ... nad knjigom — zar to već nije »žaljenje«, nije početak »žaljenja«? Zar već samo prisustvo te knjige ne dokazuje da on potpuno shvata svoj odnos prema njoj? A njegova priča maločas? Ne, to je nešto dublje od same strasnosti.\nI zar njeno lice samo strast izaziva? A i može li uopšte to lice sad strast buditi? Ono izaziva patnju, ono osvaja svu dušu, ono je... I tu jedna vrela, mučna uspomena prođe najednom kroz kneževo srce.\nDa, mučna. On se seti kako se još nedavno mučio kad je prvi put počeo da opaža na njoj znake bezumlja. Tad je skoro očajanje osetio. I kako ju je mogao ostaviti kad je ona tada pobegla od njega Rogožinu? Trebalo je da on požuri za njom, a ne da čeka poruke. Ali...\nzar Rogožin još ni sad nije primetio na njoj znake bezumlja? Hm ... Rogožin u svemu nalazi neke druge uzroke, uzroke strasti! I kakva luda ljubomora! šta li je hteo da kaže svojom maločašnjom pretpostavkom? (Knez tu najednom pocrvene i nešto kao da mu zadrhta u srcu.)\nNašto, uostalom, i pominjati sve to? Tu je bezumlje na obe strane. A da on, knez, voli tu ženu strasno, to se upravo ne da ni zamisliti, to bi bilo skoro svirepo i nečovečno. Da, da! Ne, Rogožin samog sebe kleveta; on ima ogromno srce koje može i da pati i da saoseća. Kad on jednom svu istinu dozna i kad se uveri kako je žalosno stvorenje ta poremećena, ta upola bezumna devojka, zar joj tad neće oprostiti svu prošlost i sva mučenja? Zar neće postati njen sluga, brat, prijatelj, njeno proviđenje? Saosećanje će urazumiti i naučiti i samog Rogožina. Samilost je najglavniji, pa možda i jedini zakon bića sveg čovečanstva. O, kako je on neoprostivo i nečasno kriv pred Rogožinom! Ne, nije »ruska duša pomrčina«, nego je njemu mrak u duši, kad je, eto, mogao da zamisli takvu strahotu. Za samo nekoliko toplih i srdačnih reči u Moskvi Rogožin ga odmah svojim bratom nazva, a on... Ama, ovo je bolest i bunilo! Sve će se to raščistiti! ... Kako je mračno rekao maločas Rogožin da kod njega »vera nestaje«! Taj čovek mora biti da strašno pati. On kaže da »voli da posmatra ovu sliku«; ne voli on, nego oseća potrebu. Rogožin nije samo strasna duša; ne, on je ipak borac, on bi hteo silom da povrati svoju izgubljenu veru. Ona mu je potrebna toliko da bez nje oseća bol. Da! Samo da se veruie, pa ma u šta! U koga bilo — samo da se veruje! A kako ie ipak čudna ona Holbajnova slika... No, evo one ulice! Eto tu mora da je negde i kuća — da, da, broj 16, »kuća koleške sekretarke Filisove«. — Tu je knez zazvonio i zapitao za Nastasju Filipovnu.\nGazdarica mu odgovori da se Nastasja Filipovna još jutros odvezla u Pavlovsk, Darji Aleksejevnoj, »pa da može da se desi da se zadrže tamo i nekoliko dana«. Ta Filisova je bila mala žena oštrih očiju i lika, od svojih četrdeset godina, i gledala je lukavo i pažljivo. Na njeno pitanje kako se knez zove — pitanje kome ona kao da namerno dade prisenak neke tajanstvenosti — knez u prvi mah ne htede da odgovori; ali se odmah vrati pa je naročito zamoli da kaže njegovo ime Nastasji Filipovnoj. Filisova primi to navaljivanje sa pojačanom pažnjom, i sa neobično diskretnim izrazom, kojim je očigledno želela da kaže: »nemajte brige, razumela sam«.\nKneževo ime očevidno učini na nju veoma jak utisak. Knez je rasejano pogleda, okrenu se pa pođe nazad u svoj hotel. Ali kad je izašao, nije više izgledao onakav kao kad je zvonio kod Filisove. Kod njega se opet desila, i kao u jednom trenutku, neobična promena: on je opet išao bled, slab, uzrujan. Kolena mu drhtahu, a zbunjen, zanet osmeh treptao mu je povrh pomodrelih usana. Njegova »iznenadna ideja« najednom se potvrdi, pokaza se kao tačna i on je opet verovao svome demonu.\nNo da li se ta ideja potvrdila? Da li se pokazala kao tačna? Otkud mu sad opet ta drhtavica, taj ledeni znoj, taj mrak i duševna studen? Da li otud što je sad ponovo ugledao one oči? Ali on je baš i pošao iz Letnjeg parka jedino zato da ih vidi! U tom je, upravo, i bila njegova »iznenadna ideja«. On je, upravo, zaželeo da vidi one oči, da se konačno ubedi\nda će ih neizostavno opet videti, tamo, kod te kuće. To je bila njegova grozničava želja. I zašto je sad tako utučen i smrvljen što ih je stvarno sada video? Kao da se nije nadao!\nDa, to behu one iste oči (a u tom da su iste sad već nikakve sumnje nema) što su sevnule na njega jutros, u gomili kad je izlazio iz vagona nikolajevske železnice; one iste (potpuno iste!), čiji je pogled uhvatio posle, maločas, iza svojih leđa, sedajući na stolicu kod Rogožina. Rogožin se tad odrekao: on je zapitao sa iskrivljenim ledenim osmehom: »pa čije su bile te oči?« I knez strašno zažele, još nedavno, na stanici carskoselske železnice — kad je sedao u vagon da ide k Aglaji, pa opet najednom ugledao te oči, već treći put toga dana — da priđe Rogožinu pa da mu kaže čije su ono oči bile!\nAli je istrčao iz stanice i osvestio se tek pred nožarevom radnjom u onom trenutku kad je stajao i na šezdeset kopjejaka cenio jedan predmet sa jelenskom drškom. Čudan i užasan demon uze ga sad već konačno u svoju vlast i ne htede da ga ostavlja. Taj demon mu prišapnu u Letnjem parku, kad je onde sedeo zanet pod lipom, da ako je Rogožinu toliko bilo potrebno da kneza od samog jutra prati i da motri na njega i na svakom koraku, onda, doznavši da knez neće u Pavlovsk (što je već, naravno, za Rogožina bila kobna činjenica), Rogožin će neizostavno poći onamo, onoj kući na Petrogradskoj strani, pa će neizostavno vrebati tamo njega, kneza, koji mu je još jutros časnu reč dao da »neće ići k njoj« i da »nije zato dolazio u Petrograd«.\nI sad, eto, knez grozničavo hita baš prema toj kući, i čega ima u tome što tamo zbilja nailazi na Rogožina? Našao je samo jednog nesrećnog čoveka, čije je duševno stanje mračno, ali sasvim pojmljivo. Taj nesrećni čovek sad se više i ne krije. Da, Rogožin je maločas zbog nečeg bio zatvoren i slagao je, ali na carkoselskoj stanici stajao je skoro ne krijući se. Pre bi se moglo reći da se krio on, knez, a ne Rogožin. A tu, kod same kuće, on je stajao na drugoj strani ulice, najedno pedeset koraka, ukoso, na suprotnom trotoaru, skrstivši ruke, pa je čekao. Tu je već bio sasvim na očima i baš kao da je navlas želeo da bude na vidiku. Stajao je kao izobličavalac i kao sudija, a ne kao... a ne kao ... ko! ...\nA zašto on, knez, nije sad prišao njemu, nego se okrenuo od njega kao da ništa nije primetio, premda su im se pogledi sukobili? (I oni su pogledali jedan drugoga!) Ma on je maločas hteo da ga uzme za ruku pa da pođe onamo s njim! On je hteo da sutra ode do njega, da mu kaže da je bio kod nje! I zar se nije odrekao svoga demona još kad je išao onamo, na polovini puta, kad mu je ono radost ispunila dušu? Ili je, možda, zbilja bilo nešto takvo u Rogožinu, to jest u celom današnjem liku toga čoveka, u svim njegovim recima, pokretima, postupcima, pogledima, što bi moglo opravdati užasna kneževa predosećanja i sablažnjiva došaptavanja njegovog demona? ... Nešto takvo što samo po sebi pada u oči, ali što je teško analizirati i ispričati, što je nemogućno opravdati dovoljnim razlozima, ali što ipak, kraj sve te teškoće i neverovatnosti, čini potpuno celovit i neodoljiv utisak koji i nehotice prelazi u najpotpunije ubeđenje...\nUverenost u šta? (O, kako je mučila kneza čudovišnost, »niskost« te uverenosti, »tog niskog predosećanja«, i kako je zbog toga krivio samog sebe!) »Hajde reci, ako smeš, u šta si uveren?« govorio je neprestano sebi, sa prebacivanjem i izazivanjem, »ded, formuliši, usudi se da iskažeš svu svoju misao, jasno, tačno, bez kolebanja! O, ja sam nečastan čovek!« ponavijaše on sa negodovanjem i sav pocrveneo u licu. »I kakvim ću očima odsad, celog svog veka, gledati u tog čoveka? O, da strašnog dana! O, bože, kakav košmar.«\nBio je jedan trenutak, na kraju toga dugog i mučnog puta sa Petrogradske strane, kad najednom neodoljiva želja obuze kneza da pođe odmah Rogožinu, da ga sačeka, da ga zagrli sa stidom, sa suzama, da mu sve iskaže i da odjednom učini svemu kraj. Ali on već stajaše pred svojim hotelom ... Kako mu je nedavno bio neprijatan taj hotel, ti hodnici, ta cela kuća, njegova soba — odmah na prvi pogled već mu se nisu dopali, i on se nekoliko puta toga dana sa nekakvim naročitim gađenjem sećao da će se ipak još morati ovamo vraćati... »Ta šta mi je to? Ja kao bolesna žena verujem danas u svako predosećanje!« pomisli on s jetkim podsmehom zaustavljajući se na kapiji. Jedna današnja okolnost mu u tom trenutku naročito izađe pred oči, ali mu se javila »hladno«, sad »potpuno svesno«, »već bez košmara«. On se najednom seti maločašnjeg noža na Rogožinovom stolu. »Ali, najposle, zašto da Rogožin ne srne imati koliko hoće noževa na svom stolu!« užasno se on najednom samom sebi začudi, pa tu odmah, sav se ukočivši od zaprepašćenja, predstavi sebi i to kako je nedavno bio zastao pred trgovinom noževa. »Pa kakve tu, najzad, može biti veze?! ...« htede on da vikne, ali ne dovrši. Nov neizdržljiv talas stida, skoro očajanja, prikova ga na mestu, na samom ulazu u kapiju. On na časak zastade. Tako neki put biva s ljudima: nepodnošljive iznenadne uspomene, naročito one skopčane sa stidom, obično zaustave čoveka za jedan trenutak na mestu.\n»Da, ja sam čovek bez srca i kukavica!« ponovi on mračno, pa se naglo diže da ide, ali... opet stade.\nPod tom kapijom, inače mračnom, u tom trenutku bilo je naročito tamno; naleteli olujni oblak proguta večernju svetlost i u trenutku kad je knez prilazio kući, oblak se najednom provali, i proli se kiša. U onaj mah kad je naglo krenuo s mesta, pošto je na časak bio zastao, on se nalazio u samom početku kućnog ulaza na ulici. I tu, najednom, u dubini ulaza, u polumraku, kod samih vrata na stepeništu, ugleda jednog čoveka. Taj čovek kao da je nešto čekao, ali brzo promače i iščeze. Tog čoveka knez nije mogao da sagleda jasno, i, naravno, nikako ne bi mogao reći pouzdano ko je to bio. A, osim toga, onde je prolazilo vrlo mnogo sveta; to je bio hotel, neprestano su prolazili i protrčavali u hodnike i obratno. No on najednom dobi i oseti najpotpunije i najčvršće ubeđenje da je on tog čoveka poznao, i da je taj čovek neizostavno Rogožin. Posle jednog trenutka knez pojuri za njim uza stepenice. Srce mu pretrnu. »Sad će se sve rasplesti!« reče on u sebi sa čudnom uverenošću.\nStepenište uz koje je knez ustrčao ispod kapije vodilo je u hodnike prvog i drugog sprata gde su bile hotelske sobe. To stepenište, kao i u svima odavno zidanim kućama, bilo je od kamena, mračno, uzano i vilo se oko debelog kamenog stuba. Na prvom odmaralištu, u tom stubu pokaza se jedno udubljenje, otprilike jedan korak široko, a pola koraka duboko. No čovek bi ipak mogao stati u njega. Ma kako da je bilo mračno, knez ipak, kad istrča na odmaralište, odmah spazi da se tu u tom udubljenju krije neki čovek. I zažele da prođe pored njega pa da i ne pogleda desno. Već učini jedan korak, ali ne izdrža i okrete se.\nDva jutrošnja oka, ona ista, najednom se sukobiše sa njegovim pogledom, čovek koji se krio u udubljenju takođe stiže da učini jedan korak prema njemu. Za trenutak obojica stajahu jedan pred drugim, skoro oči u oči. Najednom knez zgrabi onoga za ramena pa ga okrenu nazad prema stepeništu, spram svetlosti: htede da mu sasvim jasno sagleda lice.\nOči Rogožinove sevnuše, a besan osmeh unakazi mu lice. Desna mu se ruka podiže, i nešto sevnu u njoj; knez nije ni mislio da je zadržava. On se samo sećao kao da je viknuo:\n— Partene! Ne verujem! ...\nZatim, najednom, kao da se nešto otvori pred njim: neobična unutrašnja svetlost ozari svu njegovu dušu. Taj trenutak potraja možda pola sekunde: ali on se posle ipak jasno i svesno sećao početka, onog prvog zvuka svoga strašnog vapaja koji mu se sam od sebe ote iz grudi i koji on nikakvom silom ne bi bio kadar zadržati. Zatim mu svest momentalno utrnu i nastade potpun mrak.\nKnezu se desio napad epilepsije, koja mu već odavno nije dosađivala. Poznato je da nastupi epilepsije, upravo sama padavica, nastupaju u tren oka. U tom trenuku lice mu se najednom strašno unakazi, a naročito pogled. Trzanje i grčevi ovladaju svim telom i svim crtama lica. Strašan, neizreciv i ničemu sličan vapaj otme se iz grudi; u tom vapaju kao da iščezava sve čovečanstvo, i nikako nije mogućno, ili je bar veoma teško, da posmatrač zamisli i dopusti da to viče taj isti glas. Izgleda da to viče neko drugi koji se nalazi u unutrašnjosti onoga čoveka. Bar mnogi su tako opisivali svoj utisak, a kod mnogih izgled čoveka u padavici izaziva potpun i neizdržljiv užas koji ima u sebi čak nešto mistično.\nMora se pretpostaviti da je takav utisak iznenadnog užasa, skopčanog sa svim drugim strašnim utiscima tog trenutka, Rogožina na mestu ukočio, te je to kneza spasio od neizbežnog udarca nožem koji je na njega već padao. Zatim, ne stigavši još da se seti da je to nastup, a videvši da se knez trgao u stranu od njega i najednom nauznak stropoštao niza stepenice, udarivši se u naglom padu potiljkom o basamak, Rogožin kao bez duše jurnu dole, zaobiđe u trku kneza koji je ležao, pa skoro i sam obeznanjem istrča iz hotela.\nOd trzanja, stresanja i grčenja telo se bolesnikovo sroza niza stepenice, kojih nije bilo više od petnaest, do samog kraja stepeništa. Vrlo brzo, ne više no posle pet-šest minuta, primetiše čoveka gde leži, te se oko njega okupi svet. Čitava barica krvi oko glave ulivaše sumnju u posmatrače da li se taj čovek sam ovako ugruvao ili da nije tu »kakav greh«. Ali neki uskoro poznadoše da je to padavica; jedan sobar poznade u knezu hotelskog gosta koji je nedavno došao. Zabuna se, najzad, vrlo srećno razjasni usled jedne povoljne okolnosti.\nKolja Ivolgin, koji je obećao da će biti oko četiri časa u »Terazijama«, a otišao mesto toga u Pavlovsk, usled jedne iznenadne kombinacije odbi poziv generalice Jepančine da ruča, pa dođe nazad u Petrograd i požuri u »Terazije«, gde se i pojavio oko sedam časova uveče. Doznavši iz pisamceta da je knez u gradu, on polete k njemu na adresu saopštenu u pismu. Saznavši u hotelu da je knez otišao, on se spusti dole u bife i sede da čeka pijući čaj i slušajući muziku. Slučajno čuvši razgovor o epileptičnom nastupu koji se nekome desio, on, tačno predosećajući, pojuri tamo i poznade kneza. Odmah su bile preduzete potrebne mere. Kneza prenesoše u njegovu sobu. Mada se prenuo iz zanosa, dosta dugo nije mogao sasvim k sebi da dođe. Lekar, koga su pozvali da pregleda razbijenu glavu, dade oblog i\nreče da nema ni najmanje opasnosti od udara. Kada, pak, već posle jednog časa knez dosta dobro poče da shvata ono što se zbiva oko njega, Kolja ga prenese fijakerom iz hotela do Lebedeva. Lebedev primi bolesnika naročito usrdno i klanjajući se. Knezu za ljubav ubrza on i prelaz u letnjikovac; i trećeg dana behu već svi u Pavlovsku.\n4.6 VI\n:Lebedevljev letnjikovac beše omanji, ali udoban pa čak i lep. Deo namenjen za izdavanje bio je naročito dekorisan. Na terasi, prilično prostranoj, pri ulazu sa ulice u sobe, bilo je razmešteno nekoliko narandžinih, limunovih i jasminovih drvaca, u velikim zelenim drvenim sanducima, što je kući, po mišljenju Lebedeva, davalo neodoljivo privlačan izgled. Nekoliko drvaca on je bio kupio zajedno s letnjikovcem, i toliko se poneo utiskom koji su na terasi činila da se bio odlučio, blagodareći slučaju, da radi potpunosti dokupi još takvih drvaca u sanducima, koristeći priliku. Kad je sve drveće bilo najzad dovezeno u letnjikovac i razmešteno, Lebedev je nekoliko puta toga dana strčavao niza stepenice terase na ulicu, pa otud nije mogao sit da se nagleda svog imanja, svaki put u mislima povećavajući sumu koju je nameravao da traži od svog budućeg kirajdžije u letnjikovcu.\nKlonulom, ojađenom i telesno iznemoglom knezu letnjikovac se vrlo dopade. Uostalom, na dan polaska u Pavlovsk, to jest treći dan posle onog nastupa, knez je već spolja izgledao skoro zdrav čovek, premda je unutra još neprestano osećao da se nije osnažio kako treba. Njemu behu prijatni i rado je primao sve koje je video oko sebe za ta tri dana; sa uživanjem je gledao Kolju, koji se skoro nije odvajao od njega, voleo je svu Lebedevljevu porodicu (bez sestrića, koji se nekud izgubio), pa je voleo da vidi i samog Lebedeva; čak je sa zadovoljstvom primio generala Ivolgina, koji ga je još u gradu bio posetio. Na dan seobe, koja se izvršila tek uveče, oko njega se na terasi skupilo mnogo gostiju; najpre mu dođe Ganja, koga je knez jedva poznao — toliko se za to vreme bio izmenio i omršaveo. Zatim se pojaviše Varja i Pticin, takođe gosti u Pavlovsku. General Ivolgin, pak, skoro nije izbijao iz Lebedevljeve kuće, pa se, izgleda, s njima zajedno i preselio. Lebedev je nastojao da ga ne pušta knezu, nego ga je držao kod sebe; ophodio se s njim prijateljski; očevidno, oni su se odavno poznavali. Knez primeti da su se za ta tri dana njih dvojica upuštali neki put u duge razgovore; često bi vikali i prepirali se, reklo bi se čak i o naučnim temama, što je, očevidno, pričinjavalo uživanje Lebedevu. Covek bi mogao pomisliti da je njemu general čak bio potreban. Ali kao god što je Lebedev čuvao kneza od generala, isto ga je tako i od svoje porodice čuvao, već od samog prelaska u letnjikovac. Pod izgovorom da ne uznemiruju kneza, on k njemu nije puštao nikoga, lupao bi nogama, jurio i terao svoje kćeri, ne izuzimajući ni Veru sa detetom — čim bi posumnjao da idu na terasu gde se nalazio knez — kraj svih kneževih molbi da ne tera nikoga.\n— Pre svega, tu neće biti nikakvog poštovanja ako im čovek da toliku slobodu; a drugo, nije ni pristojno — objasni on najzad, na direktno kneževo pitanje.\n— Ama zašto? — ubeđivao ga je knez. — Pravo da vam kažem, vi me svim tim svojim vrebanjem i stražarenjem samo mučite. Meni je samom dosadno, to sam vam toliko puta\ngovorio, a vi svojim neprestanim mahanjem rukama i hodom na prstima još mi više povećavate dosadu.\nKnez je time hteo da da na znanje Lebedevu, koji ovako rasteruje sve svoje domaće pod vidom da je bolesniku potreban mir, da on sam ulazi kod kneza evo već tri dana skoro svaki čas; i svaki put s vrata promoli glavu, odmeri pogledom sobu, kao da hoće da se uveri da li je knez tu, da nije kud pobegao, pa zatim na prstima, polako se prikradajući, prilazi fotelji, te neki put tako iznebuha i uplaši svog stanara.\nNeprestano se obaveštavao treba li mu što, a kad bi ga knez najzad počeo moliti da ga već jednom ostavi na miru, on bi se poslušno i bez reći okrenuo, šunjao bi se natrag na prstima prema vratima, sve vreme dok je koračao mašući rukom i kao dajući na znanje da on to samo onako, da ni reči neće prosloviti, i da je, eto, već izišao i neće više dolaziti, ali bi ipak, posle desetak minuta, ili najviše kroz četvrt časa, opet došao. Kolja, koji je imao slobodan ulaz kod kneza, izazivao je samim tim kod Lebedeva najveći jed i negodovanje. Kolja primeti da Lebedev neki put po pola časa prestoji kod vrata pa prisluškuje šta on i knez razgovaraju; to je Kolja, naravno, knezu i kazao.\n— Vi kao da ste mene kupili kad me tako držite pod ključem — bunio se knez — a ja bih bar ovde, u letnjikovcu, želeo da bude drukčije; i znajte da ću primati koga ja hoću i izlaziti kuda hoću.\n— Bez i najmanje sumnje — zamaha rukama Lebedev.\nKnez ga pažljivo odmeri od glave do pete.\n— A je 1' te, Lukijane Timofejiču, jeste 1' vi i ono svoje ormanče što vam je kod kreveta bilo više glave preneli ovamo?\n— Ne, nisam ga preneo.\n— Pa zar ste ga tamo ostavili?\n— Nemogućno ga je preneti, morao bih ga izbijati iz zida ... Čvrsto je uglavljeno, čvrsto ...\n— A možda i ovde ima neko takvo isto?\n— Još i bolje, još i bolje, s tim sam i letnjikovac kupio.\n— Aa! A koga to malopre niste hteli da pustite k meni, pre jednog sata?\n— To... to je bio general. Zbilja ga nisam hteo pustiti, nije on za vas. Ja, kneže, tog čoveka duboko cenim; to... to je veliki čovek; možda ne verujete? No, eto, videćete, ali ipak... bolje bi bilo, presvetli kneže, da ga ne primate.\n— A što to? Dozvolite da vas zapitam. I zašto vi, Lebedeve, stojite sad na prstima, a prilazite mi uvek kao da neku tajnu imate da mi saopštite?\n— E pa ... nizak sam, osećam da sam nizak — odgovori Lebedev iznenada, ganuto, udarajući sebe po grudima — a general, nije li odveć gostoljubiv za vas?\n— Odveć gostoljubiv?\n— Gostoljubiv, da. Pre svega, on kao da se sprema da tu kod mene i vekuje. Najposle, neka ga, nek vekuje, ali je brz, odmah vam se nameće za rođaka. Ja i on smo već nekoliko puta računali kako smo rod, pa ispada da smo zbilja neka svojta. I vi mu po majci dolazite kao neki sestrić, onda i ja i vi, presvetli kneže, padamo jedan drugom rod. Najposle svejedno, to je njegova mala slabost, ali maločas me je uveravao da celog svog života, od samog zastavničkog čina pa sve do jedanaestog juna prošle godine, kod njega manje od dvesta osoba za ručkom nije sedelo. I došao je najzad dotle da se ti gosti nisu uopšte ni dizali od\nstola, tako da su i ručavali, i večeravali, i čaj pili po petnaest časova dnevno, trideset godina, bez najmanjeg prekida, tako da se jedva moglo ugrabiti vreme da se stolnjaci promene. Jedan ustaje, odlazi, drugi nailazi, a o crkvenim i državnim praznicima i do trista gostiju mu je dolazilo. A na dan hiljadugodišnjice Rusije ... tu je čak sedam stotina nabrojao. Nego, to je strast; takve tvrdnje su vrlo rđav znak. Tako gostoljubive ljude opasno je primati u kuću, te stoga pomislih u sebi: da ne bude on odveć za mene i za vas gostojubiv?\n— A vi ste, kanda, s njim u vrlo dobrim odnosima?\n— Ja to sve bratski primam za šalu; nek smo i svojta: meni svejedno, tim više časti za mene. Ja u njemu, i pored svih onih njegovih dvesta osoba za ručkom i one hiljadugodišnjice Rusije, ipak vidim vrlo značajnog čoveka. Iskreno vam govorim. Vi ste, kneže, sad o tajnama počeli da govorite: da vam, to jest, ja prilazim baš kao da neku tajnu želim saopštiti... Pa da vidite, ono i nije bez tajne; izvesna osoba je maločas nagovestila da bi veoma želela da se s vama tajno sastane.\n— A što baš tajno? To nikako. Ja ću sam do nje otići... eto, može i danas.\n— Nikako, nikako ne — zamlatara rukama Lebedev — i ne boji se ona onoga što vi možda mislite. Uzgred rečeno: otkud svaki dan dolazi da se raspita o vašem zdravlju? Da li vam je poznato?\n— Vi njega nešto često nečovekom nazivate... meni je to vrlo sumnjivo.\n— Nikakve sumnje vi tu ne možete imati, nikakve— brže odbi od sebe Lebedev — hteo sam samo da objasnim da se izvesna osoba ne njega, nego sasvim nečeg drugog boji, savršeno nečeg drugog.\n— Ama čega to, govorite brže? — ispitivaše ga knez s nestrpljenjem, s obzirom na tajanstveno vrdanje Lebedeva.\n— U tom i jeste tajna — osmehnu se Lebedev.\n— Čija tajna?\n— Vaša tajna. Samo ste zabranili meni, presvetli kneže, pred vama da govorim... — promrmlja Lebedev, pa nasladivši se tim što je doveo ljubopitstvo svog slušaoca do mučnog nestrpljenja, najednom završi : — Aglaje Ivanovne se boji.\nKnez se namrgodi pa jedan časak oćuta.\n— Tako mi boga, Lebedeve, napustiću vaš l etnjikovac — reče on najednom. — Gde su Gavrilo Ardalionovič i Pticin? Kod vas? Vi ste, dakle, i njih domamili.\n— Dolaze, evo dolaze! Pa čak i general, odmah ustopce za njima. Sva vrata ću pootvarati i kćeri ću da dozovem sve, sve, odmah, odmah — poče — Lebedev uplašeno da šapuće, mlatarajući rukama i trčkarajući od jednih vrata ka drugima.\nU tom trenutku se pojavi Kolja na terasi, ušavši sa ulice, pa javi da odmah za njim dolaze gosti, Lizaveta Prokofjevna sa tri kćeri.\n:— Da pustim ili da ne pustim Pticina i Gavrila Ardalionoviča? Da pustim ili da ne pustim generala? — priskoči Lebedev, poražen tom vešću.\n— A što da ne? Puštajte svakog ko želi! Uveravam vas, Lebedeve, da ste vi nešto nepravilno shvatili u mojim odnosima već na samom početku; vi stalno nešto grešite. Ja nemam ni najmanjeg uzroka da od kog što tajim, ni da se krijem — zasmeja se knez.\nGledajući u njega, Lebedev je smatrao za dužnost da se i sam nasmeje. Kraj svega svog neobičnog uzbuđenja, on je bio očigledno neobično zadovoljan.\nVest koju donese Kolja bila je tačna, on je stigao samo za nekoliko koraka pre nego Jepančini, tako da su se gosti pojavili najednom sa obe strane, sa terase Jepančini, a iz soba Pticin, Ganja i general Ivolgin\nJepančini su tek sad od Kolje čuli za kneževu bolest i da je prešao u Pavlovsk; sve dotle je generalica bila u mučnoj neizvesnosti. Još prekjuče je general kazao svojoj porodici za kneževo pisamce, to pisamce je stvorilo kod Lizavete Prokofjevne pouzdano uverenje da će knez doći u Pavlovsk radi viđenja s njima odmah posle tog pisamceta. Uzalud su devojke uveravale da čovek koji im pola godine nije pisao sigurno se sad neće provredniti u pisanju i da on možda i bez njih ima mnogo poslova u Petrogradu. Ko može njegove poslove znati? Generalica se odlučno razljutila na te primedbe, i gotova je bila da se kladi da će im knez doći bar sutradan, mada će »to već biti kasno«. Sutradan ona provede celo jutro u čekanju. Nadali su mu se i u podne i uveče, a kad se već sasvim smrknu, Lizaveta Prokofjevna se razljuti na sve i posvadi se sa svima, naravno ne pominjući nijednom rečju kneza kao povod za svađu. Ni reči o njemu ne pomenuše ni trećeg dana. Kad se Aglaja slučajno za ručkom izgovori da se maman ljuti zato što knez nikako ne dolazi, na šta general odmah primeti da »on tu ništa nije kriv«, Lizaveta Prokofjevna najednom ustade i ljutita izađe iz sobe. Najzad, predveče stiže Kolja sa svim vestima i sa pričom o svim kneževim doživlja¬jima za koje je znao. Na kraju krajeva, Lizaveta Prokofjevna je trijumfovala, ali, u svakom slučaju, Kolja je ipak »izvukao svoje«. »Drugi put se ceo dan tu vrti, i ne može čovek da ga se otrese, a sad bar da nam je poručio, kad već sam nije našao za vredno da dođe.«\nKolja je odmah hteo da se razljuti za reči: »ne može čovek da ga se otrese«, ali odloži to za drugi put. I da samo ta reč nije bila već i suviše uvredljiva, on bi je najzad sasvim oprostio: toliko mu se dopalo uzbuđenje i zabrinutost Lizavete Prokofjevne na glas o kneževoj bolesti. Ona je dugo ubeđivala da je preko potrebno da se odmah pošalje naročito lice u Petrograd, da krene neku medicinsku znamenitost prvog reda pa da je prvim vozom dovede ovamo. Ali kćeri je odgovoriše. One, uostalom, ne htedoše da izostanu za mamicom kad se ova brže opremi da poseti bolesnika.\n— On je na samrtnom odru — govorila je, uzrujavši se, Lizaveta Prokofjevna — pa zar sad tu na kojekakve ceremonije da se osvrćemo? Je li on prijatelj naše kuće ili nije?\n:— Ali nametati se ne treba dok se ne ispita teren — primeti Aglaja.\n— A ti ne moraš ići, čak ćeš i dobro učiniti; jer ako Jevgenije Pavlovič dođe, ne bi imao ko da ga dočeka.\nPosle tih reči Aglaja se, naravno, odmah uputila za svima, što je, uostalom, nameravala i bez toga da učini. Knez Š., koji je sedeo sa Adelaidom, odmah je, po njenoj molbi, pristao da prati dame. On se još i pre, na početku svog poznanstva sa Jepančinima, naročito zainteresovao kad je čuo od njih za kneza. Pokazalo se da su se on i knez upoznali negde nedavno i da su jedno dve nedelje boravili zajedno u nekakvoj varošici. To je bilo pre jedno tri meseca. Knez Š. im je baš mnogo pričao o knezu, i govorio je o njemu sa simpatijom, tako da je sad sa iskrenim zadovoljstvom išao da poseti starog znanca. General Ivan Fjodorovič u taj mah nije bio kod kuće. Jevgenije Pavlovič takođe još nije bio stigao.\nDo Lebedevljevog letnjikovca od Jepančinih nije bilo više od trista koraka. Prvi neprijatan utisak Lizavete Prokofjevne kod kneza bilo je to što j e zatekla oko njega čitavu gomilu\ngostiju, a da i ne govorimo o tome da su u toj gomili bila dva-tri lica njoj mnogo neprijatna. Drugi utisak bilo je iznenađenje kad je videla na izgled potpuno zdravog, gizdelinski odevenog i nasmejanog mladog čoveka, koji im izađe u susret, umesto samrtnika na odru, kako je ona očekivala da će zateći kneza.\nOna čak neodlučno zastade, na vanredno zadovoljstvo Koljino, koji joj je, naravno, mogao vrlo lepo objasniti još dok nije ni krenula iz svog letnjikovca da tamo niko ne umire, i da nikakvog samrtničkog odra nema, ali joj to ne reče, lukavo predosećajući komičan generaličin jed kad, po njegovom računu, Ijutito plane zato što je zatekla kneza, svog iskrenog prijatelja, zdravog. Kolja je bio još i toliko nedelikatan da je to naglas iskazao, da bi tako što jače ozlojedio Lizavetu Prokofjevnu, s kojom se stalno, i neki put vrlo žestoko prepirao, kraj sveg prijateljstva koje ih je inače vezivalo.\n— Pričekaj, dragi moj, ne žuri se, nemoj da pokvariš svoj trijumf!— reče mu Lizaveta Prokofjevna sedajući u naslonjaču koju joj knez podmetnu.\nLebedev, Pticin, general Ivolgin skočiše da donesu devojkama stolice. Aglaji general dodade stolicu. Lebedev dade stolicu i knezu Š., pri čemu je čak i samim savijanjem u struku uspeo da pokaže neobično uvaženje. Varja se, po svom običaju, sa ushićenjem i šap¬tanjem pozdravljala sa gospođicama.\n:— Istina je, kneže, da sam mislila da ću te, maltene, u bolesničkoj postelji zateći, te sam iz straha i preuveličala i, nemam za šta da lažem: strašno sam se razjedila kad sam ugledala to tvoje veselo lice, ali, kunem ti se, to je bilo svega jedan časak, dok još nisam stigla da razmislim. A kad razmislim, ja uvek pametnije postupam i govorim; smatram da i ti tako činiš. A, u stvari, možda se ni ozdravljenju svog rođenog sina, kad bih ga imala, ne bih toliko obra¬dovala kao sad tvome; a ako mi to ne poveruješ, sram da je tebe, a ne mene. A ovaj pakosni žutokljunac dozvoljava sebi da sa mnom pravi još i gore šale. Ti ga, kanda, protežiraš, ali ja te upozoravam da ću jednog lepog jutra, to mi veruj, odreći sebi dalje zadovoljstvo da uživam čast njegovog poznanstva.\n— Pa šta sam vam ja tu kriv? — viknu Kolja. — Da sam vas ma koliko uveravao da je knez skoro već zdrav, vi ne biste hteli verovati, jer zamišljati njega na samrtničkom odru, to je za vas kudikamo interesantnije.\n— Pa hoćeš li nam dugo ostati? — obrati se knezu Lizaveta Prokofjevna.\n— Celo ovo leto, a možda i duže.\n— Ti si sam došao. Nisi se ženio?\n— Ne, nisam se ženio — osmehnu se knez naivno izbačenom peckanju.\n— Nemaš šta da se smeješ; jer to se događa. Nego, ja to zbog letnjikovca pitam: što nisi k nama prešao? Kod nas je polovina kuće prazna. Uostalom, kako hoćeš. Ti, dakle, kod njega stanuješ? Kod ovog — dodade ona poluglasno, klimnuvši prema Lebedevu. — A što se on neprestano krevelji?\nTog momenta izađe iz kuće na terasu Vera, kao i uvek s detetom na rukama. Lebedev, koji se muvao oko stolica i nije znao kud će sa sobom, a ipak nikako nije hteo da ide, najednom kidisa na Veru, zamlatara na nju rukama terajući je sa terase, pa čak, zaboravivši se, poče i da lupa nogama.\n— Da nije ludak? — izbaci najednom generalica.\n— Ne, on je ...\n— Pijan, možda? Nije ti lepo ovo tvoje društvo — odseče ona obuhvativši pogledom i ostale goste. — A, uostalom, kako je ovo mila devojka! Ko je ona?\n— To je Vera Lukijanovna, kći tog Lebedeva.\n:— Ah! Vrlo je zlatna. Hoću da se upoznam s njom. Lebedev, čuvši te pohvale Lizavete Prokofjevne, već je sam vukao kćer da je predstavi.\n— Siročad, siročad! — topio se on prilazeći — i ovo dete na njenim rukama je siroče, njena\nsestra, kći Ljuba, i rođena u naj zakonitijem braku od nedavno preminule Jelene, žene moje, umrle pre šest nedelja, na porođaju, po saizvoljenju Gospodjem ... Da ... Mesto matere joj je, premda joj je samo sestra, i ništa više no sestra ... ništa više, ništa više.\n— A ti, gospodine, nisi ništa više no pravi mazgov, izvini me. No, dosta, znaš, valjda, i sam —\nodseče najednom Lizaveta Prokofjevna ljutito.\n— Cela istina! — pokloni joj se Lebedev duboko i sa najvećim poštovanjem.\n— Čujte, gospodine Lebedeve: je li istina što za vas kažu da vi Otkrovenje tumačite? — zapita ga Aglaja.\n— Cela istina ... već petnaestu godinu.\n— Ja sam o vama slušala. O vama su, čini mi se, i novine pisale?\n— Ne, to je bilo o drugom tumaču, o drugom, taj je umro, a ja sam ostao posle njega — izgovori Lebedev van sebe od radosti.\n— Učinite dobrotu, protumačite mi to jednom, ovih dana, kad smo već susedi. Ja vam ništa ne razumem u Otkrovenju.\n— Ne mogu da vas ne upozorim, Aglaja Ivanovna, da je sve to od njegove strane puko šarlatanstvo, verujte — ubaci najednom general Ivolgin, koji je kao na iglama očekivao i iz sve snage želeo da nekako i on uđe u razgovor. I sede do Aglaje Ivanovne. — Naravno, letovanje ima svoju slobodu — nastavi on — i svoja zadovoljstva, te poseta takvog neobičnog uljeza radi tumačenja Apokalipse je zamisao kao i svaka druga, pa čak zamisao koja svedoči o izvanrednoj pameti, ali ja... Vi me, kanda, sa čuđenjem posmatrate? General Ivolgin, čast mi je predstaviti se. Ja sam vas na rukama nosio, Aglaja Ivanovna.\n— Vrlo mi je milo. Ja poznajem Varvaru Ardalionovnu i Ninu Aleksandrovnu — promrmlja Aglaja jedva se savlađujući da ne prsne u smeh.\nLizaveta Prokofjevna planu. Nešto što joj se već odavno kupilo u duši sad najednom zatraži oduška. Ona očima nije mogla da vidi generala Ivolgina, s kojim se nekad bila poznavala, ali vrlo odavno.\n— Lažeš, gospodine, po svom običaju, nikad ti nju nisi na rukama nosio — odseče ona ljutito.\n— Vi ste zaboravili, maman, bogami me je nosio, u Tveru — posvedoči najednom Aglaja. — Mi smo tada živeli u Tveru. Meni je tada bilo šest godina, sećam se. On mi je strelu i luk bio načinio i naučio me da gađam, pa sam i jednog goluba ustrelila. Sećate li se, ja i vi smo zajedno ubili goluba?\n— A meni je šlem od kartona doneo i drveni mač, i ja se sećam! — viknu i Adelaida.\n— I ja se sećam — potvrdi i Aleksandra. — Vas dve ste se tada zbog ranjenog goluba posvadile, pa su vas za kaznu metnuli da kod zida stojite; te je Adelaida onako u šlemu sa mačem stajala kod zida.\nGeneral, rekavši Aglaji da ju je na rukama nosio, rekao je to tek onako, koliko da se počne razgovor, stoga što je on skoro uvek tako otpočinjao razgovor sa svim mladim ljudima kad bi nalazio za potrebno da se s njima upozna. Ali ovoga puta se desilo da je kazao baš istinu i, kao za pakost, tu istinu je on sasvim zaboravio. Tek kad je sad Aglaja najednom potvrdila da su njih dvoje ustrelili goluba, pamćenje mu se rasvetli i on se seti svega toga do poslednje sitnice, kao što se ponekad čovek seća u starijim godinama nečega iz svoje daleke prošlosti. Teško je reći šta je u toj uspomeni moglo tako jako delovati na jadnog, i po običaju malo napitog generala, ali on postade najednom neobično ganut.\n— Sećam se, svega se sećam! — uskliknu on. — Ja sam tada bio kapetan. A vi tako majušna, lepa. Nina Aleksandrovna ... Ganja ... I bio sam kod vas ... primali ste me ... Ivan Fjodorovič ...\n— A gle, dokle si sad doterao! — dobaci mu generalica. — Znači, ipak nije propio sva svoja blagorodna osećanja kad je toliko uticalo! A ženu si izmučio. I mesto da decu upućuješ, a ti ležiš u hapsu zbog dugova. Idi, gospodine, odavde, skloni se negde, stani tamo iza vrata pa se isplači, seti se svoje pređašnje čestitosti, možda će ti bog i oprostiti. Idi, idi, ozbiljno ti govorim. Ničega nema boljeg za popravljanje nego se prošlosti svoje s pokajanjem setiti.\nAli ponavljati njemu ono što se ozbiljno govori nije bilo potrebno: general, kao i svi večno pijani ljudi, bio je vrlo osetljiv, i kao i sve duboko pale pijanice, nije bio u stanju da podnese uspomene iz srećne prošlosti. On ustade pa se skrušeno uputi ka vratima, ali se Lizaveta Prokofjevna odmah sažali.\n— Ardalione Aleksandroviču, dragi! — viknu ona za njim — stani jedan časak! Svi smo mi grešni. Kad jednom osetiš da te savest manje grize, dođi k meni da posedimo, da ćeretamo\no prošlim danima. Jer ja sam možda pedeset puta veća grešnica no ti, a sad zbogom ostaj, ili, nemaš šta ovde... — uplaši se ona najednom da će se on možda vratiti.\n— Ne bi trebalo da idete za njim — zaustavi knez Kolju, koji već potrča za ocem. — Jer posle jednog trenutka može opet da se razjedi, pa će mu se tako sav trenutak pokvariti.\n— To je istina, ne diraj ga, posle pola časa pođi — odluči Lizaveta Prokofjevna.\n— Eto šta znači makar jedanput u životu istinu reći! Čak se rasplakao! — usudi se da ubaci Lebedev.\n:— A i ti, gospodine, jamačno nisi mnogo utekao od njega ako je istina ono što sam o tebi čula! — kresnu odmah i njemu Lizaveta Prokofjevna.\nUzajamni odnos gostiju što se behu skupili kod kneza malo-pomalo postade određeniji. Knez je, razume se, bio u stanju da oceni, te je i ocenio, svu meru saučešća prema njemu generalice i njenih kćeri i, naravno, izjavio im je iskreno da je i on, danas, još pre njihove posete, nameravao da ih neizostavno poseti, ne obazirući se ni na svoju bolest, ni na to što je kasno. Lizaveta Prokofjevna, pogledavši u njegove goste, reče mu da se to i sada može učiniti. Pticin, čovek učtiv i vanredno pristojan, vrlo brzo ustade pa se povuče u kuću u dvorištu, kod Lebedeva, veoma želeći da povuče sa sobom i samog Lebedeva. Ovaj obeća da će odmah doći. Varja stupi u razgovor s devojkama, te ona ostade. Ona i Ganja se veoma obradovaše kad general ode; Ganja takođe uskoro ode za Pticinom. Za ono nekoliko minuta što ih je proveo na terasi sa Jepančinima on se držao skromno, sa dostojanstvom, i ni najmanje se nije dao zbuniti oštrim pogledom Lizavete Prokofjevne, koja\nga dvaput od glave do pete odmeri. Zbilja, ko ga je znao ranije, morao bi primetiti da se veoma izmenio. To se vrlo dopalo Aglaji.\n— To, kanda, Gavrilo Ardalionovič izađe? — zapita ona najednom, kao što je volela neki put da čini, glasno, oštro prekidajući svojim pitanjem razgovor drugih i nikome se lično ne obraćajući.\n— On — odgovori knez.\n— Jedva sam ga poznala. Vrlo se izmenio i... mnogo nabolje.\n— Iskreno se radujem zbog njega — reče knez.\n— On je bio veoma bolestan — dodade Varja sa radosnim saosećanjem.\n— A čime se to nabolje izmenio? — zapita Lizaveta Prokofjevna u mrzovoljnoj nedoumici, i čisto uplašivši se — iz čega ti to zaključuješ? Ja kod njega ništa bolje ne opažam, šta ti se upravo čini da je bolje?\n— Ništa na svetu nije lepše od »siromašnog viteza«! — proglasi najednom Kolja, koji je sve to vreme stajao kraj stolice Lizavete Prokofjevne.\n— To i ja mislim — reče knez Š.\n— I ja sam sasvim tog istog mišljenja — svečano objavi Adelaida.\n— Kakvog sad opet »siromašnog viteza«? — zapita generalica, zbunjena i jetko mereći pogledom sve govornike. Ali videvši da je Aglaja planula, ljutito dodade: — Tek ma kakva glupost vam padne na pamet? Kakav vam je sad opet to »siromašni vitez«?\n— Pa zar je tom deranu, tom vašem ljubimcu, prvina da izokreće tuđe reči! — odgovori Aglaja sa oholim negodovanjem.\nU svakom Aglajinom ljutitom ispadu, a ona se vrlo često ljutila, skoro svaki put, kraj sve očevidne njene ozbiljnosti i neumoljivosti, osećalo se još toliko nečega detinjeg, đački nestrpljivog i nevešto skrivenog da je bilo nemogućno neki put, gledajući je, da se čovek ne zasmeje, na veliki jed Aglajin, koja nije znala čemu se smeju i »kako mogu, kako se samo usuđuju da se smeju«. Tako i sad prsnuse u smeh sestre, knez Š., pa čak se osmehnu i knez Lav Nikolajevič, koji zbog nečega i pocrvene. Kolja se cerekao i trijumfovao. Aglaja se baš ozbiljno razljuti i dođe dvaput lepša. Njoj je osobito lepo stajala zbunjenost, a i jed na samu sebe zbog te svoje zbunjenosti.\n— Zar je on malo vaših reči izvrnuo?\n— Pa ja to zasnivam na vašem sopstvenom uskliku! — viknu Kolja. — Pre mesec dana ste o Don Kihotu raspravljali pa ste tom prilikom uskliknuli te reči: da ništa lepše ne može biti od »siromašnog viteza«. Ja sad ne znam koga ste vi tu imali na umu: da li Don Kihota ili Jevgenija Pavloviča, ili još neko lice, ali za nekoga znam da ste govorili, i razgovor se bio otegao...\n— Ti, vidim, već i suviše dozvoljavaš sebi, dragi moj, sa tim svojim nagađanjem — ljutito ga prekide Lizaveta Prokofjevna.\n— Pa zar samo ja? — ne mogade sad da ućuti Kolja; — svi, svi su tad govorili pa i sad govore. Eto i knez Š., i Adelaida Ivanovna, i svi su se izjasnili da simpatišu tog »siromašnog viteza«, znači »siromašni vitez« postoji i neizostavno egzistira, a po mom shvatanju, da samo nije tu Adelaida Ivanovna, mi bismo svi već odavno znali ko je taj »siromašni vitez«.\n— A zašto sam ja kriva? — zasmeja se Adelaida.\n— Portret niste hteli da naslikate, eto zašto ste krivi! Aglaja Ivanovna vas je tada molila da naslikate portret »siromašnog viteza«, i ispričala vam je siže slike koji je ona sama sastavila, sećate li se sižea? A vi niste hteli...\n:— Pa kako bih ja to naslikala, koga? Po sižeu izlazi da taj »siromašni vitez«\nČelik-mrežom pokri lice, Nit je pred kim diže kad ...\nPa kakvo bi tu onda lice moglo izaći? Šta da naslikam: rešetku? Anonima?\n— Ništa ne razumem, kakva sad opet rešetka? — planu generalica, počevši da shvata ko se to podrazumeva pod nazivom (i, verovatno, već odavno ugovorenim) »siromašni vitez«. Ali naročito ju je izvelo iz strpljenja to što se i knez Lav Nikolajevič zbunio, pa se najzad sasvim spleo kao desetogodišnji dečak. — Hoće li biti kraja toj komediji? Hoće li mi ko razjasniti tog »siromašnog viteza«? Je li to nekakva tako strašna tajna da joj čovek ni prići ne sme?\nAli svi se samo i dalje smejahu.\n— Prosto naprosto, ima jedna neobična ruska pesma — umeša se najzad knez Š., očevidno želeći da stvar što pre zabašuri i promeni razgovor — o nekom »siromašnom vitezu«, odlomak bez početka i kraja. Pre jedno mesec dana nekako smo se svi zajedno posle ručka smejali, pa smo tražili, kao i obično, kakav siže za buduću sliku Adelaide Ivanovne. Vi znate da je traženje sižea za sliku Adelaide Ivanovne zajednička briga čitave porodice. I tu natrapasmo na »siromašnog viteza« ... Ko ga se prvi setio, ja se sad već ne sećam ...\n— Aglaja Ivanovna! — viknu Kolja.\n— Može biti, pristajem, samo se ja već ne sećam — nastavi knez Š. — Jedni su se tome sižeu smejali, drugi su izjavljivali da od toga ništa ne može biti uzvišenije, ali da bi se »siromašni vitez« na slici prikazao, ipak je potrebno neko lice. Stadoše pretresati lica svih poznanika, a kako nijedno nije potpuno odgovaralo, na tome i ostade. I to vam je sve. Nego, ja ipak ne razumem otkud Nikolaju Ardalionoviču pade na pamet da to baš sad pominje i iznosi, što je pre bilo smešno i dobrodošlo, to je sad sasvim nezanimljivo.\n— Stoga što tu mora da se sad podrazumeva neka nova glupost, i to sigurno neka zajedljiva\ni uvredljiva — odseče Lizaveta Prokofjevna.\n— Nikakve tu gluposti nema, osim najdubljeg poštovanja — sasvim iznenadno, važnim i ozbiljnim glasom najednom izgovori Aglaja, koja se sad već sasvim pribra i savlada svoju maločašnju zbunjenost. I ne samo to nego se još, po nekim znacima, moglo pomisliti, posmatrajući je, da se ona i sama sad raduje što se ta šala tera sve dalje, a sav se taj preokret kod nje odogodio baš u trenutku kad se i suviše jasno mogla opaziti kneževa zbunjenost, koja je sve više rasla i već došla do najvišeg stepena.\n— Čas se cerekaju kao ludi, čas, opet, najdublje poštovanje, mahniti! Kakvo sad, opet, poštovanje? Kazuj sad odmah otkud se to kod tebe tako najednom iznebuha najdublje poštovanje pojavilo?\n— Stoga najdublje poštovanje — nastavi tako isto ozbiljno i značajno Aglaja, kao odgovor na materino skoro zajedljivo pitanje — stoga što je u toj pesmi prikazan čovek koji je kadar da ima ideal; a drugo, postavivši sebi jednom ideal, bio je kadar i da poveruje u njega, a poverovavši, slepo da mu preda sav svoj život. A to se ne dešava baš svakog dana u našem vremenu. Tamo, u tim stihovima, nije rečeno u čemu se upravo sastojao ideal »siromašnog viteza« ali se vidi da je to bio nekakav svetao lik... »lik čiste lepote« ... čak je\nzaljubljen vitez, mesto šala stavio brojanice oko vrata. Istina, ima tamo još nekakvo nejasno, nedorečeno geslo, slova A. N. B., što ih je on urezao na svom štitu ...\n— A. N. D. — popravi je Kolja.\n— A ja kažem A. N. B., i tako hoću da govorim — ljutito ga prekide Aglaja — i bilo kako mu drago, ali jasno je da je tome siromašnom vitezu već postalo svejedno ma ko da je ona, i ma šta da je učinila njegova dama. Dovoljno je to što je on nju izabrao i poverovao u njenu »čistu lepotu«, pa joj se posle zanavek odao ... U tom baš i jeste njegova zasluga, jer kad bi se posle pokazalo da je ona i kradljivica, on bi joj ipak morao verovati, i za njenu čistu lepotu koplja lomiti. Pesnik je tu, kanda, hteo da skupi u jedan neobičan lik sav ogroman pojam srednjovekovne riterske platonske ljubavi nekog tadašnjeg uzvišenog viteza. Naravno, sve je to ideal. U »siromašnom vitezu« to osećanje je došlo do krajnjeg stepena, do asketizma. Mora se priznati da sposobnost za takvo osećanje mnogo znači i da takva osećanja ostavljaju za sobom duboku i, s jedne strane, pohvalnu crtu, a već i da ne govorimo o Don Kihotu. »Siromašni vitez«, to vam je šušti Don Kihot, ali samo ozbiljan, ne komičan. Ja s početka nisam shvatila pa sam se smejala, a sad volim »siromašnog viteza«, a što je glavno, veoma cenim njegove podvige.\nTako dovrši Aglaja, i gledajući je, teško je bilo pogoditi da li govori ozbiljno ili se smeje.\n— No, nekakva budala, i on, i svi njegovi podvizi! — presudi generalica. — A i ti si se, devojko, prilično zabrbljala, čitavo predavanje! Tebi, po mom shvatanju, i ne liči takvo što. U svakom slučaju, to je neprilično, to ti se ne može dozvoliti. A kakva je to pesma? Ded, kaži nam je, ti je jamačno znaš. Ja neizostavno hoću da čujem tu pesmu. Celog veka nisam marila za pesme, baš kao da sam predosećala ovo. Ako za boga znaš, kneže, strpi se, ja i ti, evo, moramo da trpimo — obrati se ona knezu Lavu Nikolajeviču. Bila je vrlo neraspoložena. Knez Lav Nikolajevič htede već nešto da kaže, ali nikako nije mogao da progovori od zbunjenosti, koja ga je još neprestano držala. Jedino Aglaja, koja je tako mnogo dozvolila sebi u svom »predavanju«, nije se nimalo zbunila, čak kao da joj je sve godilo. Ona odmah ustade, i sad kao i pre, ozbiljno i dostojanstveno, s takvim izrazom kao da se već ranije na to spremala, pa je samo čekala poziv, izađe na sredinu terase i stade spram kneza, koji je i dalje sedeo u svojoj fotelji. Svi s nekim čuđenjem gledahu u nju, iskoro svi, knez š., sestre, mati, s neprijatnim osećanjem gledahu na taj novi nestašluk koji se spremao, a koji je, u svakom slučaju, već i suviše zabrazdio. Ali videlo se da se Aglaji dopada baš sva ta afektacija s kojom je počinjala ceremoniju recitovanja pesme.\nLizaveta Prokofjevna umalo što je ne otera na mesto, ali u istom trenutku, tek što je Aglaja počela da deklamuje poznatu baladu, dva nova gosta, glasno govoreći, dopadoše sa ulice na terasu. To behu general Ivan Fjodorovič Jepančin, i odmah za njim jedan mlad čovek. Nastade mala pometnja.\n4.7 VII\n:Mladi čovek koji je pratio generala mogao je imati svojih dvadeset osam godina, bio je visok, stasit, divnog i pametnog lica, sa blistavim, velikim crnim očima, punim oštroumlja i ironije. Aglaja ga i ne pogleda, nego nastavi recitovanje pesme, sa afektacijom gledajući i dalje jedino u kneza i obraćajući se samo njemu. Knezu bi jasno da sve to ona čini s nekim\nnaročitim računom. Ali ovi novi gosti popraviše njegov nezgodan položaj. Sagledavši ih, on se diže, već izdaleka ljubazno klimnu glavom generalu, dade znak da ne prekidaju recitovanje, pođe mu za rukom da se povuče iza fotelje, gde je, nalaktivši se levom rukom na naslon, i dalje slušao baladu, ali sad već u mnogo udobnijem i ne tako »smešnom« položaju kao ranije u fotelji. Sa svoje strane, Lizaveta Prokofjevna zapovedničkim gestom mahnu dvaput dolaznicima da ostanu tamo gde su. No knez se i suviše interesovao svojim novim gostom koji dođe s generalom. On lako pogodi da će to biti Jevgenije Pavlovič Radomski, o kome je već mnogo slušao i o kome je više puta mislio. Samo ga je sad civilno odelo bunilo, jer je čuo da je Jevgenije Pavlovič oficir. Podrugljiv osmeh preletao je povrh usana novoga gosta za sve vreme recitovanja pesme, baš kao da je i on već nešto slušao o tom »siromašnom vitezu«.\n»Možda sam ja to sam izmislio?« pomisli knez.\nSasvim drukčije je bilo kod Aglaje. Svu prvobitnu afektaciju i svečanost, s kojom je izašla da recituje, ona sad zameni takvom ozbiljnošću i takvim unošenjem u duh i smisao pesničkog dela; s takvim razumevanjem je izgovarala svaku reč pesme, s takvom vanrednom jednostavnošću je izgovarala da je na kraju recitovanja ne samo osvojila sveopštu pažnju nego je prenošenjem uzvišenog duha balade čisto opravdala onu pojačanu izveštačenu pozu s kojom je onako svečano izašla na sredinu terase. U toj pozi mogla se sad videti samo bezgraničnost, pa možda čak i naivnost poštovanja prema onome što je uzela na sebe da prenese. Oči joj behu zažarene i laka, jedva primetna drhtavica nadahnuća i ushićenja jedno dvaput pređe preko njenog divnog lica. Ona izrecitova:\nBio nekad vitez jedan Cutljiv, mrk, al' smeon, prav —\nSam, sumoran, ubog, bedan On provede život sav.\nOn utvaru jednom sjajnu U čarobnom vide snu.\nNepojmljivu, čudnu tajnu,\nNa dno srca sakri nju.\nStuden, mračan, od tog doba Ne pogleda ženski stvor,\nI ni s jednom sve do groba Ne stupi u razgovor.\nMesto šala brojanice Na vrat stavi vitez mlad,\nCelik-mrežom pokri lice Nit' je pred kim diže kad.\nPun ljubavi čiste, žara,\nOmađijan onim snom,\nKrvlju svojom on našara A. M. D. na štitu svom.\nKad po kršnoj Palestini Dokle borbe plamti čas Prizivahu paladini Ime dama u sav glas,\n»Lumen coeli, sancta Rosa«\nOn klicaše — pretnjom tom Satiraše — smrtna groza! —\nMuslimane kao grom.\nŽiveć posle stalno, strogo Sam u zamku — napokon Večno tužan, ćutljiv mnogo,\nBez pričešća umre on.\nSećajući se posle tog trenutka, knez se dugo, u neobičnoj smućenosti, mučio jednim pitanjem za njega nerazrešivim: kako je bilo mogućno sjediniti takvo istinsko, divno osećanje sa onako očiglednim jetkim podsmevanjem? A da je to bilo podsmevanje, u to nije sumnjao; on je to jasno shvatio i imao je za to razloga; za vreme recitovanja Aglaja je dozvolila sebi da izmeni slova A. M. D. u glasove N. F. B. Da se on nije zabunio, niti da je on pogrešno čuo, u to ni sumnjati nije mogao (posle se to i potvrdilo). No bilo kako mu drago, Aglajin ispad — naravno, šala, mada odveć oštra i lakomislena — bio je unapred smišljen. O »siromašnom vitezu« svi su govorili (i »smejali se«) čitav mesec dana ranije. A, međutim, ma koliko da se posle knez sećao, izlazilo je da je Aglaja izgovorila ta slova ne samo bez ikakvog izraza šale, ili kakvog bilo podsmevanja, ili čak ma kakvog naročitog naglašavanja tih početnih slova, da reljef ni je istakne njihov prikriven smisao, nego, naprotiv, sa takvom nepromenjenom ozbiljnošću, s tako nevinom i naivnom jednostavnošću da se moglo pomisliti da su baš ta slova i bila u baladi i da je sve tako bilo u knjizi naštampano.\nNešto teško i neprijatno kao da ujede kneza. Lizaveta Prokofjevna, naravno, ne razumede i ne primeti ni tu zamenu slova ni aluziju. General Ivan Fjodorovič shvati samo toliko da se deklamovala neka pesma. Od ostalih slušalaca veoma mnogi videše u čemu je stvar i zadiviše se i smelosti Aglajinog ispada i nameri, ali oćutaše i trudili su se da to ne pokažu. No Jevgenije Pavlovič (knez je gotov bio da se za to kladi) ne samo da razumede nego se trudio čak da pokaže da je razumeo; on se i suviše podrugljivo osmehivao.\n— Kako je divna! — uskliknu generalica istinski ushićena, tek što se dovršilo recitovanje. — čiji su to stihovi?\n— Puškinovi, maman, nemojte nas sramotiti! To je sramota — uzviknu Adelaida.\n— Ama pored vas može čovek još i veća budala da postane! — gorko se odazva Lizaveta Prokofjevna. — Sramota! Kući čim dođemo, odmah da mi date Puškina!\n— Pa mi, kanda, i nemamo u kući Puškina.\n— Odvajkada povlače se po kući — dodade Aleksandra — dve raskupusane knjige.\n— Odmah pošaljite nekog u grad da kupi, Todora ili Alekseja, prvim vozom, ali bolje Alekseja... Aglaja, hodi ovamo! Poljubi me, divno si recitovala. Ali, ako si to iskreno govorila\n— dodade ona skoro šapatom — onda mi te je žao; ako si, pak, deklamovala samo da mu se podsmehneš, onda takva tvoja osećanja osuđujem, tako da bi svakako bolje bilo da nisi ni recitovala. Razumeš li? Idi sad, gospođice, imam s tobom još da razgovaram. Nego, mi smo se ovde već dugo zasedele?\nMeđutim, knez se pozdravi sa generalom Ivanom Fjodorovičem, general mu predstavi Jevgenija Pavloviča Radomskog.\n— Putem sam ga dočepao tek što se skinuo s voza; doznao je da sam pošao ovamo i da su svi naši tu ...\n:— Doznao sam da ste i vi tu — prekide ga Jevgenije Pavlovič — pa pošto sam već odavno i neizostavno stavio sebi u zadatak da potražim ne samo vaše poznanstvo no i vaše prijateljstvo, to nisam hteo da gubim vreme. Vi kao da nešto niste zdravi? Maločas čujem.\n— Potpuno sam zdrav, i vrlo mi je milo da se s vama upoznam; mnogo sam slušao, pa čak i razgovarao o vama s knezom Š. — odgovori Lav Nikolajevič pružajući ruku.\nUzajamne ljubaznosti behu izgovorene, obojica stisnuše jedan drugom ruku i pomno se zagledaše u oči. Razgovor u času postade opšti. Knez primeti (a on je sad sve brzo i žudno opažao, možda i ono čega nikako nije ni bilo) da je civilno odelo Jevgenija Pavloviča izazivalo opšte i nekako neobično jako čuđenje, toliko da su svi ostali utisci časom bili zaboravljeni i izbledeli.\nMoglo bi se pomisliti da se u toj promeni odela krilo nešto naročito važno. Adelaida i Aleksandra u nedoumici ispitivahu Jevgenija Pavloviča. Knez Š., njegov rođak, gledaše ga sa velikom zabrinutošću; general je govorio čak uzrujano. Jedino Aglaja što se radoznalo, ali potpuno mirno zagledala možda za jedan minut u Jevgenija Pavloviča, čisto kao želeći da uporedi da li mu vojno ili civilno odelo bolje stoji, ali se posle jednog trenutka okrenu i zatim ga već nije gledala. Lizaveta Prokofjevna takođe ne htede ni o čemu da pita, premda se možda i ona unekoliko uznemirila. Knezu se učini da Jevgenije Pavlovič baš kao da nije kod nje u velikoj milosti.\n— Začudio nas je, zaprepastio! — ponavljao je Ivan Fjodorovič kao odgovor na sva pitanja.\n— Ja prosto nisam hteo da verujem kad sam se nedavno u Petrogradu video s njim. I otkud tako najednom u penziju, to je pitanje? A sam je prvi govorio da ne treba stolice lomiti.\nIz docnijeg razgovora pokazalo se da je Jevgenije Pavlovič već odavno nagoveštavao svoju penziju; ali je svaki put o tome govorio tako neozbiljno da mu se nije moglo verovati. Nego, on je svagda o ozbiljnim stvarima govorio s tako šaljivim izgledom da ga čovek nije mogao shvatiti, a naročito kad je sam hteo da ga ne shvate.\n— Ja ću to samo za neko vreme... koji mesec, najviše ako godinu dana provedem u penziji\n— srneškao se Radomski.\n— Ali nema za to potrebe, bar koliko su meni poznate vaše prilike — još se neprestano general žestio.\n— A da obiđem svoja i manja? To ste mi i sami savetovali; osim toga, hoću malo i u inostranstvo...\nNego, taj razgovor se uskoro promeni; ali po mišljenju kneza, koji je posmatrao, taj i suviše neobični i neprestan nemir ipak je prelazio meru, i tu mora da je bilo nešto naročito.\n— Znači, »siromašni vitez« je opet na sceni? — zapita Jevgenije Pavlovič prilazeći Aglaji.\nNa kneževo zaprepašćenje, ova ga odmeri sa čuđenjem i upitno, kao da je htela da mu da na znanje da ni reči među njima o »siromašnom vitezu« nije moglo biti, i da ona čak ni samo pitanje ne razume.\n— Ama dockan je, dockan je sad u grad slati po Puškina, dockan je! — prepirao se Kolja iz sve snage sa Lizavetom Prokofjevnom — sto puta vam kažem, dockan je!\n— Da, zbilja, da se sad šalje neko u grad sasvim je dockan — upade u reč Jevgenije Pavlovič, brže ostavivši Aglaju. — Mislim da su knjižare u Petrogradu već zatvorene, skoro je devet — reče on izvadivši časovnik.\n— Toliko smo čekali i nismo se setili, možete se, valjda, i do sutra pretrpeti — ubaci Adelaida.\n— A i ne liči nekako — dodade Kolja — da se ljudi iz viših krugova mnogo za literaturu interesuju. Pitajte, eto, Jevgenija Pavloviča, njima više liči da se interesuju za neka žuta kola sa crvenim točkovima.\n— A vi to opet nešto iz knjige, Kolja — primeti Adelaida.\n— Pa on i ne zna da govori drukčije nego iz knjiga — prihvati Jevgenije Pavlovič — on se izražava čitavim frazama iz književnih pregleda. Ja odavno imam zadovoljstvo da poznajem razgovore Nikolaja Ardalionoviča, ali ovoga puta on ne govori iz knjige; Nikolaj Ardalionovič otvoreno misli na moja žuta kola sa crvenim točkovima. Samo, ja sam ta kola već zamenio drugima, pa ste, eto, zakasnili.\nKnez je obraćao naročitu pažnju na ono što je govorio Radomski ... Njemu se učinilo da se on drži vrlo lepo, skromno, vedro, a naročito mu se dopalo što kao sa sobom ravnim i drugarski govori s Koljom, koji ga je još zajedao.\n— Šta je to? — obrati se Lizaveta Prokofjevna Veri, kćeri Lebedevljevoj, koja stajaše pred njom s nekoliko knjiga velikog formata u rukama, vanredno lepo uvezanih i skoro novih.\n— Puškin — reče Vera. — Naš Puškin. Tata mi kazao da vam ga donesem.\n— Kako to? Kako to može biti, otkud to sad? — začudi se Lizaveta Prokofjevna.\n— Ali ne na dar, ne na dar! Takvo što se ja nikad ne bih usudio! — iskoči iza ramena kćerinog Lebedev — nego po ceni koštanja. To je naš sopstveni porodični, familijarni Puškin, izdanje Apenkova, koje se sad već nigde ne može naći... po ceni koštanja. Podnosim vam ga sa strahopoštovanjem, želeći da vam ga prodam te da tim utolim blagorodno nestrpljenje najplemenitijih literarnih osećanja vašeg prevashodstva.\n— Kad prodaješ, hvala! Svoje nećeš izgubiti, ne boj se; samo se ne izmotavaj toliko, molim te, dragi! Slušala sam za tebe: ti si, kažu, prenačitan, pa ćemo se jednom ja i ti naći da se razgovaramo: hoćeš li mi ga sam doneti?\n— Sa strahopoštovanjem i poniznošću! — krivio se sav srećan Lebedev, uzimajući knjige od kćeri.\n— Što se mene tiče, gledaj samo da ništa ne izgubiš, donesi mi ih makar i bez poniznosti, ali samo pod uslovom — dodade ona pažljivo ga zagledajući — samo ću te do praga pustiti, a da te primim danas, to nisam rada. Kćer Veru mi možeš, ako hoćeš, i odmah poslati. Ona mi se vrlo dopada.\n— A što vi za one tamo ništa ne kažete? — nestrpljivo se obrati Vera ocu — jer oni će, ako je tako, i sami ući; eno ih već dižu galamu, Lave Nikolajeviču— obrati se ona knezu, koji je već bio uzeo šešir — tamo su vam već odavno neki došli, nekakva četiri čoveka, čekaju vas i psuju, ali ih tata ne pušta k vama.\n— Kakvi su to gosti? — zapita knez.\n— Nekim poslom, kažu, došli, samo takvi su da ako ih sad ne pustimo, oni ce vas na putu presresti. Bolje, Lave Nikolajeviču, da ih pustimo, pa ćemo ih se posle nekako otresti. Gavrilo Ardalionovič i Pticin ih tamo umiruju, ali oni neće ni da čuju.\n— Sin Pavliščeva! Sin Pavliščeva! Ne vredi, ne vredi... — zamlatara rukama Lebedev — njih ne vredi ni slušati. Samo ćete uzalud sebe uznemiravati, presvetli kneže, zbog njih nema smisla.\n— Sin Pavliščeva! Bože moj! — viknu knez neobično zbunjen — znam... ali ja sam predao tu stvar Gavrilu Ardalionoviču. Ovog časa mi Gavrilo Ardalionovič reče...\nAli Gavrilo Ardalionovič beše izašao iz sobe na terasu; za njim izađe i Pticin. U najbližoj sobi začu se šum i gromovit glas generala Ivolgina, koji kao da je želeo da nadviče nekoliko glasova. — Kolja odmah potrča na tu viku.\n— To je vrlo zanimljivo! — primeti glasno Jevgenije Pavlovič.\n»Znači, poznato mu je!« pomisli knez.\n— Kakav sin Pavliščeva? I... kakav može biti sin Pavliščeva? — u nedoumici zapita general Ivan Fjodorovič radoznalo razgledajući sva lica i sa čuđenjem primetivši da je cela ta nova stvar ovde samo njemu jedinom nepoznata.\nZbilja, uzrujanost i radoznalost behu opšti. Knez se duboko začudi što je ta njegova potpuno lična stvar već uspela da ih tako mnogo sve zainteresuje.\n— Biće vrlo dobro ako vi odmah, i to sami, to završite — reče Aglaja prilazeći knezu sa nekom naročitom ozbiljnošću — a nama svima dozvolite da budemo vaši svedoci. Vas hoće da uprljaju, kneže: vi morate sad svečano sebe opravdati, a ja se već unapred veoma radujem zbog vas.\n— Pa i ja hoću da se svrši, najzad, ta gnusna drskost — viknu generalica. — Dobro ih udesi, kneže, ne štedi ih! Već su mi uši probili pričajući o toj stvari i mnogo sam se jedila zbog tebe. A baš volim da ih vidim. Pozovi ih, a mi ćemo da sednemo. To se Aglaja dobro setila. Jeste li vi o tome što čuli, kneže? — obrati se ona knezu Š.\n— Naravno, od vas sam i čuo. Ali baš mi je milo da vidim tu današnju omladinu — odgovori knez Š.\n— Jesu li to baš oni nihilisti, je li?\n— Ne, oni nisu, da kažete, nihilisti — koraknu napred Lebedev, koji takođe samo što se nije tresao od uzbuđenja — to su neki drugi, naročiti, moj sestrić mi kaže da oni teraju još i dalje od nihilista. Nego, vi se varate, vaše prevashodstvo, ako mislite da ćete ih svojim prisustvom zbuniti; oni se ne dadu zbuniti. Nihilisti su, ipak, neki put pismen svet, čak i učen, a ovi, ovi su ih prevazišli jer vam je to pre svega praktičan svet. To vam je, upravo, nekakva posledica nihilizma, ali ne direktnim putem, nego po čuvenju i posredno, i oni ne prikazuju sebe u člančićima po časopisima, nego pravo na delu; kod njih vam, na primer, nije reč o besmislenosti poezije Puškina niti, na primer, o potrebi da se Rusija raspadne na manje delove; ne, nego kod njih se već smatra za potpuno pravo da ako se tebi nekad nešto\nprohte, to onda već ni pred kakvim pregradama da se ne zaustavljaš, pa makar pri tom osam osoba imao da ucmekaš. Nego, kneže, ja vam, ipak, ne bih savetovao ...\nNo knez već pođe da gostima otvori vrata.\n— Vi klevetate, Lebedeve — izgovori on smešeći se. — Vas je vaš sestrić vrlo ozlojedio. Ne verujte mu, Lizaveta Prokofjevna. Uveravam vas da su Gorski i Danilovi samo izuzeci, a ovi ovde su... na pogrešnom putu... Samo, ja ne bih želeo ovde pred svima. Izvinite, Lizaveta Prokofjevna, oni će ući, ja ću ih pokazati, a posle ću ih odvesti. Izvolite, gospodo.\nKneza je sad više uznemiravala jedna druga, za njega mučna misao. Njemu kao da se pričinjavalo: nije li neko unapred udesio tu stvar sada, baš u ovo vreme, i baš pred ovim svedocima, možda na njegovu sramotu, a ne na trijumf? Ali njemu je došlo odveć teško zbog tog njegovog »čudovišnog i pakosnog sumnjičenja«. I valjda bi umro kad bi sad tu ma ko doznao da on ima takvu misao u glavi, te u onaj mah kad mu uđoše novi gosti, on je iskreno bio gotov da smatra sebe, između sviju što behu oko njega, za poslednjeg među poslednjima u moralnom pogledu.\nUđoše njih petorica, četiri nova gosta i peti, odmah za njima, general Ivolgin, u žestini, uzbuđen i u najjačem nastupu krasnorečivosti. »Ovaj je jamačno na mojoj strani«, pomisli\nknez sa osmehom. I Kolja se pro vuče u sobu zajedno sa svima: on je vatreno govorio s\nIpolitom, koji se nalazio među posetiocima. Ipolit ga je slušao i smeškao se.\nKnez posadi goste. Sve su to bila tako mlađana, tako čak nepunoletna momčad da bi se čovek mogao čuditi i slučaju i svoj ceremoniji koja se od njega izrodi. Ivan Fjodorovič Jepančin, na primer, koji ništa nije znao niti shvatao u toj »novoj stvari«, čak se ozbiljno ljutio gledajući na omladince, i jamačno bi nekako i protestovao da ga ne spreči njemu neshvatljivo učešće njegove žene u ličnim kneževim interesima. On, uostalom, ostade tu delom iz ljubopitstva, delom po dobroti svog srca, u nadi da će biti i od pomoći, a, u svakom slučaju, da će im svojim autoritetom koristiti. Ali pozdrav iz daljine generala Ivolgina, koji uđe, opet ga razljuti. On se natmuri i odluči da uporno ćuti.\nMeđu četvoricom mladih posetilaca jedan je imao oko trideset godina, bivši »poručnik iz Rogožinove družine, bokser, koji je sam i po petnaest rubalja poklanjao moliocima«. Nagađalo se da on ovu mladež kao njihov odan i iskren prijatelj stalno prati, da bi bili kuražniji, a ako se ukaže potreba, i radi podrške.\nMeđu ostalima, pak, prvo mesto i prvu ulogu je imao onaj kome prilepiše ime\n»Pavliščevljevog sina«, premda se sam čovek predstavljao kao Antip Burdovski. To beše mladić bedno i aljkavo odeven, u geroku, sa rukavima tako umašćenim da su se kao ogle¬dalo sijali; sa umašćenim, do gore zakopčanim prsnikom, sa nekud iščezlom košuljom, sa crnim svilenim do nemogućnosti prljavim i kao gajtan uvijenim šalom, sa davno nepranim rukama, sa neobično bubuljičavim, belomusastim licem, i ako je mogućno tako se izraziti, sa nevino-drskim pogledom. On je bio osrednjeg rasta, suvonjav, od jedno dvadeset dve godine. Ni najmanja ironija, ni najmanja refleksija nije se izražavala na njegovom licu; napro¬tiv: potpuna, tupa opijenost sopstvenim pravom, i u isto vreme nešto što je dolazilo od čudne i neprestane potrebe da bude i da se oseća stalno uvređen. Govorio je uzbuđeno, žureći se i zamuckujući, kao da guta neizgovorene do kraja reči, baš kao da je mutav ili možda stranac, mada je bio pravi Rus.\nPratio ga je prvo, čitaocima već poznat, sestrić Lebedevljev, a zatim Ipolit. Taj Ipolit je bio veoma mlado momče od kakvih sedamnaest-osamnaest godina, sa pametnim ali stalno nešto ljutitim izrazom lica, na kojem je bolest već ostavila užasne tragove. Beše suv kao kostur, bledožut, oči su mu sevale, a dve crvene mrlje stalno su gorele na obrazima. Neprestano je kašljao; svaka reč i skoro svaki dah njegov bivao je praćen krkljanjem. Očigledna sušica u najvećem jeku. Izgledaše da neće preživeti ni dve-tri nedelje. Bio je vrlo umoran, i prvi se spustio na stolicu. Ostali se pri ulazu malo snebivahu i umalo što se ne zbuniše, ali su se ipak pravili važni i očigledno su se bojali da ne osramote svoje dostojanstvo, što se nekako čudnovato nije slagalo sa njihovom reputacijom rušilaca svih nekorisnih društvenih sitnica, predrasuda, i maltene svega na svetu, sem sopstvenin interesa.\n— Antip Burdovski — brzopleto i zamuckujući izgovori »Pavliščevljev sin«.\n— Vladimir Doktorenko — jasno i razgovetno, i čisto hvaleći se što je on Doktorenko, predstavi se Lebedevljev sestrić.\n— Keler! — promrmlja bivši poručnik.\n— Ipolit Terentijev — iznenada pištavim glasom ciknu ovaj. Svi najzad posedaše jedan do drugog na stolice spram kneza; svi mu se predstaviše, namrštiše se, i da bi se ohrabrili, premestiše kape iz jedne ruke u drugu; svi se naoštriše da govore, ali su ipak svi ćutali, još uvek nešto iščekujući, sa izazivačkim izgledom, u kom kao da se čitalo: »Ne, brate, nećeš mi podvaliti!« Osećalo se da treba neko, radi početka, da izgovori samo prvu reč, pa će svi u jedan mah uglas da zagalame nadmećući se i otimajući jedan drugom reč iz usta.\n4.8 VIII\n— Gospodo, ja se nikome od vas nisam nadao — poče knez — ja sam sve do danas bio bolestan, a vašu stvar sam (obrati se on Antipu Burdovskom) još pre mesec dana poverio Gavrilu Ardalionoviču Ivolginu, o čemu sam vas još tada izvestio. Uostalom, ja ne bežim od ličnog objašnjenja, ali priznaćete i sami, u ovo doba dana ... Pa vam predlažem da pređemo u drugu sobu, ako neće duže... Ovde su sad moji prijatelji i verujte mi...\n— Prijatelji... koliko želite, ali ipak ćete dozvoliti — najednom kneza prekide Lebedevljev sestrić nekim poučnim tonom, premda zasad još ne povišujući glas — ali dozvolite i vi nama da izjavimo da ste mogli s nama i malo pristojnije postupiti, a ne ostaviti nas da dva časa u vašoj lakejskoj sobi čekamo ...\n— Naravno... i ja... i to vi zovete kneževski! I to je... vi ste, dakle, general! A ja nisam vaš lakej! Ali ja, ja ... — promrmlja najednom s neobičnom žestinom, uvređeno, Antip Burdovski, sa drhtavim usnama, sa drhtanjem u glasu, s pljuskom pljuvačke koja mu je letela iz usta, i baš kao da se sav raspukao i provalio, tako se najednom ceo zalete, da mu se posle deset reči već ništa nije moglo razumeti.\n— To je bilo kneževski! — viknu Ipolit piskavim, promuklim glasom.\n— Da se to meni desilo — progunđa bokser — to jest da se to neposredno odnosilo na mene, blagorodnog čoveka, ja bih, da sam na mestu Burdovskog ... ja...\n— Gospodo, ja sam tek ovog trenutka doznao da ste vi tu, verujte bogu — ponovi opet knez.\n— Ne bojimo se mi, kneže, vaših prijatelja, pa ma ko da su oni, jer smo mi u pravu — reče opet Lebedevljev sestrić.\n— I kakvo ste vi imali pravo, dozvolite da vas zapitamo — ciknu opet Ipolit padajući sve više u vatru — da iznosite stvar Burdovskog pred sud vaših prijatelja! ... Pa mi, možda, i ne želimo pred sud vaših prijatelja; i suviše je jasno šta može da znači sud vaših prijatelja! ...\n— Pa dobro, ako vi, gospodine Burdovski, ne želite ovde da govorite — pođe najzad nekako za rukom knezu da rekne, neobično iznenađen ovakvim početkom — onda, s drage volje, da pređemo odmah u drugu sobu, a za vas sve sam ja, ponavljam vam, tek ovoga časa čuo ...\n— Ali vi prava nemate, prava nemate, prava nemate! ... vaše prijatelje ... Eto ... — izgovori opet najednom Burdovski, unezvereno i oprezno osvrćući se oko sebe, i žesteći se utoliko više ukoliko je manje imao pouzdanja i zazira — vi nemate prava! — Pa, izgovorivši to, naprečac zastade, kao da preseče, i nemo izbečivši svoje kratkovide, neobično izbuljene oči sa crvenim debelim žilicama, upitno se zagleda u kneza, nagnuvši se svim svojim trupom napred. Ovoga puta se knez toliko začudi da i sam zaćuta, pa se i on u njega zagleda izbečivši oči i ne govoreći ni reči.\n— Lave Nikolajeviču! — zovnu ga najednom Lizaveta Prokofjevna — na, pročitaj ovo odmah, ovog trenutka, to se baš na tvoju stvar odnosi.\nOna mu, sva uzrujana, dodade jedne nedeljne novine, od onih humorističkih, pa mu pokaza prstom jedan članak u njima. Lebedev, dok su još ulazili gosti, priskočio je sa strane Lizaveti Prokofjevnoj, o čiju se naklonost on stalno otimao i, ni reči ne rekavši, izvadio je iz bočnog džepa te novine i prineo joj ih pravo pred oči ukazujući pisaljkom obeleženi stubac. Ono što je dosad Lizaveta Prokofjevna stigla da pročita prenerazi je i strašno je uznemiri.\n— A zar ne bi bilo bolje da se ne čita naglas — promrmlja knez veoma zbunjen — ja bih pročitao sam ... docnije ...\n— Onda nam bolje pročitaj ti, ali čitaj odmah, naglas! — obrati se Lizaveta Prokofjevna Kolji, nestrpljivo istrgnuvši iz kneževih ruku novine koje on tek što je bio primio — tu pred svima čitaj, naglas, da svi čujemo!\nLizaveta Prokofjevna beše plaha dama, l ako se za sve zagrevala, tako da bi odmah i najedanput, ne razmišljajući dugo, dizala neki put sve kotve i navozila se na široko more ne obzirući se na vreme. Ivan Fjodorovič se nemirno pokrenu. Ali dok su u prvi mah svi i nehotice zastali pa neodlučno čekali, Kolja otvori novine i poče da čita glasno od mesta koje mu ukaza Lebedev pošto skoči do njega:\n»Proleteri i gospodski izdanci — epizoda običnog i svakidašnjeg pljačkanja! Progres! Reforma! Pravda i pravica!\nČudne se stvari zbivaju u ovoj našoj, takozvanoj svetoj Rusiji, u naše doba reforama i kapitalističke inicijative, u doba nacionalnosti, i stotine miliona što se iz godine u godinu izvoze u inostranstvo; u doba podsticaja industrije i paralize radničkih ruku! itd., itd. — ko bi sve to nabrojao, gospodo, te stoga — odmah pravo na stvar! Desio se jedan čudan slučaj sa jednim od izdanaka našeg propalog spahijskog vlasteostva (de profundis), od onih izdanaka čiji su još dedovi sve do poslednje košulje na ruletu prokockali, očevi im stoga bili primorani da služe kao zastavnici, te su obično umirali pod optužbom i istragom za neku tobože nevinu proneveru državnog novca, a čija deca, slično junaku ove naše priče, i li\nrastu kao idioti, ili malo-malo pa ih tek ukebaju da su načinili kriminal, za šta ih, uostalom, radi pouke i popravke, porotnici kao nevine oslobađaju, dok, napokon, ne svrše time što čine jedan od onih skandala koji zgranjavaju javnost i sramote već ionako dosta zazorno naše doba ...\nOvaj naš izdanak, pre jedno pola godine, obuven u evropske cipele i cvokoćući zubima u nekom tananom, paučinom postavljenom kaputu, vratio se zimi u Rusiju iz Švajcarske, gde se lečio od idiotstva (sic). Mora se priznati da mu je sreća ipak bila naklonjena, tako da bi on — već i da ne govorimo o zanimljivoj bolesti njegovoj od koje se u Švajcarskoj lečio (no, može li se ko lečiti od idiotstva, zamislite to?!!) — mogao dokazati tačnost ruske poslovice: „Izvesna sorta ljudi je još ponajsrećnija!\"\nNeka sad čitaoci i sami o ovome razmisle: ostao je nejako dete po smrti oca, kao što kažu poručnika, koji je umro pod sudom zbog iznenadnog iščeznuća za kartaškim stolom čitavog četnog novca, a možda i zbog odveć prepunjene porcije brezovih šiba kojima je častio svoje vojnike. (Sećate li se, gospodo, starih vremena!) — I našeg vam barona uze iz milosrđa na vaspitavanje jedan od vrlo bogatih ruskih vlastelina. Taj ruski vlastelin — nazovimo ga, ako hoćete, P., sopstvenik, u pređašnje zlatno vreme, četiri hiljade kmetskih duša (kmetske duše! razumete li vi, gospodo, taj izraz? Ja ga ne razumem. Treba pogledati u rečnik: „sveže predanje, a čovek teško veruje!\") — bio je, očevidno, jedan između onih ruskih gotovina a dembelana što su svoj neradni život po Evropama provodili: l eti po banjama, a zimi u pariškom Šato-de-Fleru, gde su u svoje vreme grdne pare ostavili. Bez preterivanja se moglo reći da je bar jednu trećinu ruskog robovskog danka turao u svoj nezasiti džep veseli gazda pariškog Šato-de-Flera — pala mu, što kažu, sekira u med! Najposle, kako mu drago, ali bezbrižni P. vaspita siroče-gospodičića kneževski: uzimao mu vaspitače i guvernante (ove poslednje, bez sumnje, svagda lepotice) koje je uvek sam dovodio iz Pariza. Ali poslednji u svom rodu gospodski izdanak bio je idiot. Šato-de-flerske guvernante ništa od njega ne mogoše istesati, i do svoje dvadesete godine naš pitomac ne nauči da govori ni na kom jeziku, pa čak ni na ruskom! Uostalom, ovo poslednje bi mu se moglo još i oprostiti. Najzad, u ruskoj spahijskoj glavi tog P. iskrsnu odnekud fantazija da bi se taj idiot ipak nekako mogao prosvetiti tamo negde u Švajcarskoj. — Fantazija, uostalom, sasvim logična: gotovan i proprijeter sasvim je prirodno mogao pomisliti da se za pare može čak i pamet na pijaci kupiti, a naročito u Švajcarskoj.\nProđe pet godina lečenja u Švajcarskoj kod nekog čuvenog profesora, a i grdne se pare za to lečenje potrošiše: idiot se, naravno, nije opametio, ali je, kažu, ipak počeo da nekako liči na čoveka — no i to, bez sumnje, na jedvite jade. Ali P. jednog dana naprečac umre. Testamenta, naravno, nikakvog nema: ostavina, kao i obično, u neredu; halapljivih naslednika čitava četa, a ti, naravno, neće ni da čuju za poslednje u familiji izdanke, lečene u Švajcarskoj iz milosti od porodičnog idiotstva.\nI sad vlasteoski potomak, iako idiot, ipak pokuša da podvali svome profesoru, pa se, kao što se priča, čitave dve godine besplatno kod njega lečio, krijući od njega da mu je dobrotvor umro. Ali je i profesor bio priličan šarlatan. Uplašivši se najzad, kad vide da mu pare za lečenje i izdržavanje nikako ne stižu, a još više se uplašivši od apetita ovog dvadesetogodišnjeg muktaša, on mu jednog lepog dana obu svoje stare cipele, pokloni\nmu svoj pohabani kaput, pa ga, sažalivši se na njega, otpremi trećom klasom nach Russland — da ga se jednom otarasi.\nRekao bi čovek: sreća okrenu našem junaku leđa. Ali, da vidite čuda: usud, koji glađu satire čitave ruske gubernije, tek najednom obasu svojim darima ovo gospoče, kao oblak iz Krilovljeve basne koji je preleteo nad sasušenim njivama pa se izlio nad okeanom! Skoro u istom trenutku kad se on iz Švajcarske pojavio u Petrogradu, umire jedan od rođaka nje-gove majke (poreklom, naravno, iz trgovačkog reda) — stari i bez dece neženja, trgovac, bradonja i nazaren, i ostavlja nekoliko miliona nasledstva, neospornog i čistog u gotovom i (da je otkud meni i vama, čitaoče) — i sve to našem izdanku, sve to našem baronu, koji se od kretenstva u Švajcarskoj lečio! Ali tu mu sad već drugi vetar dunu. Oko našeg barona u evropskim cipelama, koji poče da obleće oko nečije lepotice-metrese — oko njega vam se sad skupi čitava vojska prijatelja, iskrsnuše odnekud čak i neki rođaci, a što je najgore, čitavi buljuci vlasteoskih devojaka koje su željno očekivale zakoniti brak, i kud će im bolja prilika! Aristokrat, milionar, idiot — sve milosti božje u jedanput... takvog muža one ni s fenjerom ne bi našle, niti bi im ga neko po porudžbini mogao stvoriti! ... «\n— To... to ja prosto ne razumem! — uzviknu Ivan Fjodorovič u najvećem stupnju negodovanja.\n— Prestanite, Kolja! — viknu i knez čisto preklinjući. Razlegoše se povici sa svih strana.\n— Da se čita! Da se čita neizostavno! — odseče Lizaveta Prokofjevna, uzdržavajući se očigledno sa najvećim naporom. — Kneže! Ako se prekine čitanje, nismo više prijatelji.\nNije se moglo ništa. Kolja zagrejan, sav pocrveneo, uzrujan, uzbuđenim glasom nastavi čitanje:\n»Ali dok se naš skorojević-milionar nalazio, tako reći, na sedmom nebu, dogodi se jedna sasvim druga stvar. Jednog lepog jutra dođe mu jedan posetilac sa spokojnim i ozbiljnim licem, sa učtivim, ali dostojanstvenim i opravdanim razlozima, odeven skromno i otmeno, sa očevidnim naprednim smerom mišljenja, pa u dve reči objasni razlog svoje posete: on je, veli, taj i taj čuveni advokat, a njemu je jedan mladić poverio jedan posao; i on sad dolazi u njegovo ime. Taj mladić je, ni manje ni više, nego sin pokojnog P., premda sad ima drugo prezime. Taj bludnik P., sablaznivši u mladosti jednu čestitu, sirotu devojku, služavku, ali evropski vaspitanu (pri čemu su se, naravno, tu umešala bila i baronska prava minulog feudalnog poretka), pa primetivši neminovnu, ali blisku posledicu svoje veze, brže-bolje udade je za jednog čoveka koji se bavio trgovinom, a bio je i u državnoj službi, i mao blagorodan karakter i već odavno voleo istu tu devojku.\nS početka je P. pomagao mladence, ali uskoro mu blagorodan i ponosit karakter mladoženjin otkaza da i dalje prima od njega takvu pomoć ... Tako prođe neko vreme, a P. malo-pomalo zaboravi i tu mladu i sina što mu ga je rodila, a posle, kao što rekosmo, i umre\n— bez ikakvog zaveštanja. Ali njegov sin, koji se, međutim, rodio u zakonitom braku, no koji je odrastao sa drugim prezimenom i potpuno bio usinjen zahvaljujući blagorodnom karak¬teru muža svoje matere, ali koji je u međuvremenu umro, taj sin ostade da živi od svojih sredstava, i sa bolnom, paćenicom majkom uzetih nogu, u jednoj udaljenoj guberniji. Taj mladić je u prestonici zarađivao sredstva za život dajući časove trgovačkoj deci, te se time\nizdržavao najpre u gimnaziji, a posle kao slušalac korisnih predavanja, imajući u vidu neku potonju svrhu.\nAli ko se još pomagao honorarom od trgovaca koji plaćaju tričavi groš od časa! — pa još sa majkom uzetih nogu, koja, najzad, ni svojom smrću u dalekoj guberniji skoro nimalo ne olakša njegov težak položaj?\nA sad nastaje pitanje: kako je po pravdi trebalo da presudi naš vlasteoski potomak? Vi, naravno, mislite, čitaoče, da je on sebi rekao ovako:\n„Ja sam se celog svog veka koristio darima P.; na vaspitanje moje, na guvernante i na lečenje od idiotstva otišle su čitave desetine hiljada u Švajcarsku; danas, eto, ja imam milion, a blagorodni sin P., koji ništa nije kriv zbog postupanja svog lakomislenog oca koji ga je tako zaboravio, satire se i propada dajući bedno nagrađene časove. Sve ono što je potrošeno na mene imalo je, ako ćemo pravo, da se upotrebi na njega. Te ogromne sume straćene na mene stvarno nisu moje. To je bila samo slepa pogreška usuda; taj novac trebalo je dati sinu P. Na njega je sve to trebalo biti upotrebljeno, a ne na mene — sve je to bilo plod fantastične ćudi lakomislenog i rasejanog P. I kad bih ja bio zbilja čovek na svome mestu, delikatan, pravičan, sad bih morao dati njegovom sinu polovinu svega onog nasledstva; ali pošto sam ja, pre svega, čovek račundžija te suviše dobro razumem da ova stvar nije pravna stvar — to mu ja polovinu svojih miliona neću dati. Ali i suviše bi nisko i bestidno bilo od mene (izdanak je zaboravio da to ne bi bilo računski) ako one desetine hiljada što ih je P. dao za moj idiotizam ne vratim njegovom sinu. To već i sama savest i obična pravičnost zahtevaju! Jer, šta li bi od mene bilo da P. nije uzeo da me vaspitava, nego da se brinuo o svom sinu?\nAli ne, gospodo! Naši izdanci ne misle tako. I ma koliko da mu je advokat izlagao prava ovog mladog čoveka (taj advokat se bio zauzeo za ovu stvar iz čistog prijateljstva, skoro i protiv mladićeve volje, skoro silom); ma kako da mu je predočavao dužnosti časti, blagorodstva, pravičnosti, pa čak i običan račun, švajcarski vaspitanik ostade uporan.\nPa šta dalje mislite? Sve je to još ni po jada, ali evo šta se zbilja ne može oprostiti, niti ikakvom interesantnom bolešću izviniti: taj milionar, koji je jedva izišao iz cipela svog profesora, nije mogao ni to da shvati da blagorodni mladić, koji se satirao dajući jevtine časove, ne prosi od njega neku milostinju ili pomoć, nego traži svoje pravo i ono što mu se stvarno duguje, pa čak to i ne traži on, no se za njega drugi dobri ljudi zauzimaju. Sa veličanstvenim izrazom i opijenošću od dobivene mogućnosti da kinji ljude svojim milionima, naš gospodičić vadi iz džepa banku od pedeset rubalja pa je šalje blagorodnom mladiću u vidu uvredljive milostinje! Vi, možda, ne verujete, gospodo? Vi ste se zgranuli, vi ste uvređeni, iz vas izbija vapaj gnušanja; ali on je to zbilja učinio! Naravno, onaj mu je te pare odmah vratio, tako reći bacio mu ih je nazad u lice. I čime će sad cela ta istorija da se svrši? Stvar nije pravna, ostaje samo javnosti! Mi saopštavamo taj slučaj publici za njegovu istinitost. Priča se da je jedan od najistaknutijih humorista naših izbacio u vezi s tim jedan sjajan epigram, koji zaslužuje da dobije mesta ne samo u palanačkim no i u prestoničkim hronikama našeg života:\nLjova u Šnajderovom kaputu\nPet godina se gizdao,\nI kao pravi klupoder Bogu dane je krao ...\nVrativši se u cipelama uskim,\nMilionsko nasledstvo uze ...\nSvom se bogu moli ruski,\nA studente pljačka svojski!«\nKad Kolja dovrši čitanje, brže dodade novine knezu, pa ni reči ne govoreći, jurnu u ugao sobe, zguri se uza zid i pokri lice rukama. On se neizdržljivo stideo, a njegova detinja, još na moralno blato nenaviknuta duša, negodovala je preko svake mere. Njemu se činilo da se zbilo nešto neobično, nešto što je sve najednom porušilo, i teško da sad i on sam nije svemu tome kriv — već samim tim što im je to glasno pročitao.\nAli i svi ostali kao da su osećali nešto slično tome.\nDevojkama beše vrlo nezgodno i stidno. Lizaveta Prokofjevna savlađivaše u sebi neobičan gnev, pa se možda i gorko kajala što se umešala u ovo. Sad je samo ćutala. U kneževoj duši se zbivalo ono što često biva u ovakvim prilikama kod suviše snebivljivih ljudi: on se toliko zastide od tuđeg postupka, toliko se stideo tih svojih gostiju da se u prvi mah bojao i da ih pogleda. Pticin, Varja, Ganja, pa čak i Lebedev — svi su imali nešto zbunjen izgled. Najčudnovatije je od svega bilo to što su Ipolit i »Pavliščevljev sin« bili takođe kao nečim preneraženi; Lebedevljev sinovac beše isto tako očigledno nezadovoljan. Jedino je bokser sedeo potpuno miran, gladeći brkove, sa važnim izgledom, i malo kao oborivši oči, ali ne od zbunjenosti, nego, naprotiv, izgledaše kao iz neke blagorodne skromnosti, i od suviše očiglednog trijumfa. Po svemu se videlo da mu se članak neobično dopao.\n— Đavo da ih zna šta je to — progunđa na pola glasa Ivan Fjodorovič — baš kao da se nekih pedeset lakeja skupilo da to sačinjava i sačini.\n— A dozvolite da zapitam, poštovani gospodine, kako smete vi vređati sličnim pretpostavkama — reče Ipolit i sav uzdrhta.\n— Pa to, to je za blagorodnog čoveka... priznaćete i sami, generale, ako je neki otmen čovek, to je već sasvim velika uvreda! — promrmlja bokser, koji se odnekud takođe najednom trže gladeći brke i trzajući ramenima i celim telom.\n— Pre svega, ja vama nisam »poštovani gospodin«, a drugo, ja vam nikakvo objašnjenje ne nameravam davati — oštro odgovori strašno razljućeni Ivan Fjodorovič, diže se s mesta pa, ne rekavši ni reči, ode do izlaza sa terase i zastade na gornjoj stepenici leđima ka publici, strašno ljut na Lizavetu Prokofjevnu, koja sad još nije ni mislila da se makne sa svoga mesta.\n— Gospodo, gospodo, ama dozvolite mi, najzad, gospodo, da govorim — očajan i uzbuđen vikaše knez — i učinite ljubav, govorimo tako da se razumemo! Meni je najzad svejedno, gospodo, što se tiče samog članka, neka ga s milim bogom! Ali je to, gospodo, sve gola laž što je u tom članku naštampano; ja to stoga govorim što vi i sami to znate; čak me je stid. Tako da se prosto čudim ako je to neko između vas napisao ...\n— Ja ništa do ovog trenutka nisam znao o tome članku — reče Ipolit — i osuđujem taj članak.\n— A ja, iako sam znao da je napisan, ali... ni ja ne bih savetovao da ga štampaju zato što je to još rano — dodade Lebedevljev sestrić.\n— A ja sam znao, ali ja imam pravo ... ja... — progunđa »sin Pavliščeva«.\n— Šta! Zar ste vi sami sve to sastavili? — zapita ga knez radoznalo se zagledajući u Burdovskog. — Ama ne može biti!\n— Nego, mi bismo mogli da vam ne priznamo pravo na takva pitanja — umeša se Lebedevljev sestrić.\n— Ja sam se samo začudio da je gospodinu Burdovskom pošlo za rukom... no... hteo bih da kažem, da, kad ste već stvar izneli na javnost, onda što ste se maločas našli uvređeni kad sam ja pred svojim prijateljima o toj stvari progovorio?\n— Jedva jednom! — promrmlja sa osudom srdito Lizaveta Prokofjevna.\n— I štaviše, kneže, vi ste izvoleli zaboraviti — progura se najednom između stolica Lebedev, koga ostavi strpljenje, a izgledalo je kao da je u groznici — izvoleli ste zaboraviti da je to samo jedna dobra volja vaša i besprimerna dobrota vašeg srca bila da ih primite i saslušate, a da oni nikakvog prava nemaju to da zahtevaju, tim pre što ste vi tu stvar već bili poverili Gavrilu Ardalionoviču, pa i tu ste opet po prekomernoj dobroti svojoj tako postupili. Ali sad, presvetli kneže, ostajući u krugu izabranih prijatelja svojih, vi ne možete žrtvovati jedno takvo društvo radi ove gospode, i mogli biste svu tu gospodu, tako reći, ovoga časa ekspedovati, odmah ovako s trema, tako da bih ja, u svojstvu sopstvenika kuće, čak s vanrednim zadovoljstvom ...\n— Potpuno tačno! — grmnu najednom iz dubine sobe general Ivolgin.\n— Dosta, Lebedeve, dosta, dosta — poče knez, ali čitava eksplozija negodovanja zagluši njegove reči.\n— Ne, izvinite, kneže, izvinite, sad već toga nije dosta — skoro ih sve nadvika Lebedevljev sestrić — sad stvar treba jasno i čvrsto postaviti jer tu stvar ovde neki očevidno ne razumeju. Tu su se i neke pravničke začkoljice utrpale, i na temelju tih začkoljica nama prete da nas izbace s trema! Pa zar vi, zaboga, kneže, zar vi nas smatrate u tolikoj meri za budale da mi i sami ne uviđamo u kolikoj meri naša stvar nije pravna, i da, kad bi se pretresla pravnički, mi ne bismo imali prava ni prebijenog groša tražiti od vas na osnovu zakona?\n... Ali mi dobro razumemo da ako tu nema prava juridičkog, zato postoji pravo čovečansko, prirodno; tu je pravo zdravog razuma i glas savesti, pa iako to naše pravo nije zapisano ni u kakvom plesnivom ljudskom zborniku zakona, ipak je blagorodan i častan čovek ... a to će reći zdravo misleći čovek ... ipak je on dužan da ostane blagodaran i častan čovek čak i u onim slučajevima koji nisu zabeleženi u zakonicima. ... Mi smo i došli ovamo ne strahujući da ćemo biti s trema na ulicu izbačeni (kao što ste nam vi maločas pretili) zbog toga što ne molimo, no zahtevamo, i zbog netaktičnosti naše posete u ovako kasno vreme (mada i nismo baš tako kasno došli, nego ste nas vi pustili da onako dugo čekamo u lakejskoj sobi)... stoga smo, velim, i došli ničega se ne bojeći što smo u vama gledali čoveka sa zdravim smislom, to jest sa čašću i savešću.\n... Da, to je istina, mi smo ovamo došli ne ponizno, ne kao čankolizi i molitelji vaši, nego uzdignute glave, kao slobodni ljudi i nikako ne sa molbom, no sa slobodnim i ponosnim zahtevom (čujte, ne sa molbom, no sa zahtevom... utuvite to dobro!)... Mi sa dostojanstvom i bez uvijanja stavljamo pred vas pitanje: smatrate li vi sebe u stvari potraživanja Burdovskog\nza pravog ili krivog? Smatrate li vi da je Pavliščev vama dobro učinio, možda vas čak i od smrti spasao? Ako to priznajete (a to je očevidno), onda da li nameravate, ili nalazite li za pravo po savesti, da, kad ste sada dobili te milione, date odštetu oskudnom sinu Pavliščevljevom, mada on sad nosi prezime Burdovski?\n... Da, ili ne? Ako je da, to jest, drugim recima, ako imate ono što na vašem jeziku zovete čašću i savešću, a što mi tačnije obeležavamo nazivom zdravog razuma, onda učinite što tražimo, i svršeno. Zadovoljite nas bez moljakanja i bez nekih zahvaljivanja od naše strane... ne čekajte ih od nas, jer vi što činite, činite ne nama, nego pravdi za ljubav.\n... Ako li, pak, ne mislite da nas zadovoljite, to jest ako odgovorite: neću, mi odmah idemo i stvar se prekida. Vama ćemo, pak, pred svim ovim vašim svedocima u oči reći da ste vi čovek priproste pameti i niskog razvića; da se odsad ne smete više nazivati čovekom sa čašću i savešću, niti na to imate prava, i da ste hteli da i suviše jevtino to pravo kupite. ... Ja sam svršio. Ja sam postavio pitanje. A sad izvolite, terajte nas iz kuće ako smete. Vi to možete učiniti, vi ste u vlasti. Ali upamtite da mi ipak zahtevamo, a ne molimo. Zahtevamo, a ne molimo! ...\nTu Lebedevljev sestrić, strašno uzbuđen, zastade.\n— Zahtevamo, zahtevamo, zahtevamo, a ne molimo! ... — izgovori Burdovski, pa pocrvene kao kuvan rak.\nPosle reči Lebedevljeva sestrića svi se mnogo uzrujaše, nastade čak i gunđanje, premda su u čitavom društvu svi očigledno izbegavali da se mešaju, osim možda jedinog Lebedeva, koji kao da je bio u groznici. (Čudno: Lebedev, koji je očevidno bio na strani kneževoj, sada kao da je osećao neko uživanje porodičnog ponosa posle govora svog sestrića; bar je sa nekim naročitim izgledom zadovoljstva bacao poglede na sve prisutne.)\n— Po mome mišljenju — poče knez dosta polako — po mome mišljenju, vi, gospodine Doktorenko, u svemu tom što sad rekoste za jednu polovinu ste sasvim u pravu, čak bih rekao: za daleko veću polovinu, i ja bih se s vama mogao potpuno složiti da niste nešto izostavili u svom izlaganju, šta ste upravo prećutali ja nisam u mogućnosti sad da tačno izrazim, ali za potpunu istinitost vaših reči, naravno, nešto nedostaje. No vratimo se na stvar, gospodo! Recite mi, molim vas, zašto ste upravo štampali taj svoj napis? Jer svaka je reč tu gola kleveta; tako da ste vi, gospodo, po mom shvatanju, učinili podlost.\n:— Oho!\n— Gospodine!\n— Pa to je... to je... to je... — začu se najednom od strane uznemirenih gostiju.\n— Što se tiče članka — prihvati Ipolit sikćući — u pogledu tog članka ja sam vam već rekao da ga ja i još neki drugi ne odobravamo!A napisao ga je evo on (tu ukaza na boksera, koji je do njega sedeo), i napisao ga je nepristojno, priznajem, napisao nepismeno i stilom kojim pišu svi polupismeni kao i on. On je glup, a svrh toga i špekulant, priznajem, ja mu to svaki dan u oči govorim, ali je čovek ipak upola bio u pravu: slobodna javna reč je danas svačije pravo, dakle, i Burdovskog. A za svoje gluposti neka on sam odgovara ...\n... Što se, pak, tiče toga što sam maločas u ime svih protestovao, odnosno prisustva vaših prijatelja, smatram za potrebno da vam, poštovana gospodo, objasnim da sam protestovao jedino zato da istaknem naše pravo; a mi stvarno baš i želimo da budu tu i\nsvedoci. I maločas, pre no što smo došli ovamo, mi smo se sva četvorica složili u tome. ... A ko su naši svedoci... svejedno, makar baš bili i vaši prijatelji, jer, pošto oni ne mogu da ne uvide pravo Burdovskog (stoga što je ono, očevidno, matematičko), to je onda još i bolje što su ti svedoci vaši prijatelji; tako će se tim očevidnije istaći i utvrditi istina.\n— To je tačno, mi smo se u tom sporazumeli — potvrdi Lebedevljev sestrić.\n— Pa što se onda odmah posle prvih reči takva vika i galama podigla kad ste svi tako želeli? — začudi se knez.\n— Pa zbog članka, kneže — uplete se bokser, koji je strašno želeo da i on tu što rekne, i prijatno živahnu (moglo se naslućivati da je na njega očevidno veoma uticalo i prisustvo dama). — Što se tiče članka — nastavi on — priznajem vam da sam njegov autor zbilja ja, premda je moj bolešljivi prijatelj, kome sam zbog njegove slabosti navikao da praštam, taj moj članak osudio. ... Ali sam pisao i štampao u časopisu iskrenog prijatelja, u vidu dopisa. A ti stihovi u članku nisu moji, oni su proizvod jednog poznatog humoriste. Samo sam Burdovskom članak pročitao, i to ne ceo, pa sam odmah dobio od njega pristanak da ga štampam, ali priznaćete da sam ga mogao štampati i bez njegovog pristanka. Slobodna štampa je pravo sveopšte, blagorodno i dobrotvorno. Nadam se da ste i vi sami, kneže, toliko napredni da to nećete hteti poricati...\n— Ja ništa neću poricati, ali priznaćete da u tom vašem članku ...\n— Odveć je oštar, hoćete da kažete? Ali to je, tako reći, korist za društvo, priznaćete i sami, i, najzad bi li imalo smisla propuštati tako zgodnu priliku koja vas prosto izaziva? Tim gore po krivce, ali opšta korist pre svega, što se tiče nekih netačnosti, tako reći hiperbola, priznajte da je pre svega inicijativa važna, pre svega svrha i namera. Važan je dobar i koristan primer, a posle ćemo već raspravljati pojedinosti; i, najzad, tu vam je i stil, tu je, tako reći, humoristična zamisao, i, najzad, svi danas tako pišu, priznajte i sami! Ha, ha!\n— Ali to je potpuno lažan put! Uveravam vas, gospodo — uzviknu knez — vi ste štampali taj članak sa pretpostavkom da ja ni za šta na svetu neću pristati da dam traženu odštetu gospodinu Burdovskom, pa, dakle, da me zastrašite i da mi se nekako osvetite. Ali šta znate vi? Možda sam ja baš odlučio da zadovoljim Burdovskog? Ja vam otvoreno pred svima ovde izjavljujem da ću ga zadovoljiti...\n— Eto, najzad, pametne i blagorodne reči pametnog i blagorodnog čoveka! — reče bokser.\n— Gospode! — ote se Lizaveti Prokofjevnoj.\n— Ovo je već prosto neizdržljivo! — progunđa general.\n— Dozvolite, gospodo, dozvolite, ja ću vam izložiti stvar — molio je knez. — Pre jedno pet nedelja došao je k meni u Z. punomoćnik i zastupnik vaš, gospodine Burdovski, Čebarov. Vi ste njega tamo, u svom članku, i suviše lepo opisali, gospodine Kelere — obrati se knez bokseru, nasmejavši se najednom — a on se meni nimalo nije dopao. Ja sam odmah, na prvi pogled, prozreo da u tom Čebarovu upravo cela stvar i stoji: da vas je on možda natutkao, gospodine Burdovski, koristeći se vašom naivnošću, da otpočnete celu ovu stvar, ako ćemo iskreno da govorimo.\n— Tu vi nemate pravo ... ja ... nisam naivan ... to je ... — uzbuđeno promuca Burdovski.\n— Vi nemate nikakvo pravo da pravite takve pretpostavke — umeša se Lebedevljev sestrić starešinskim tonom.\n— To je u najvećoj meri uvreda! — ciknu Ipolit — pretpostavka je uvredljiva, lažna i nema veze sa stvari!\n— Izvinite, gospodo, izvinite — brže priznade svoju krivicu knez — molim vas, izvinite me. Ja sam to stoga rekao što mi dođe misao: zar ne bi, možda, bilo bolje da budemo potpuno iskreni jedan prema drugom, ali vaša volja ... kako hoćete. Ja sam Čebarovu rekao da, pošto ja nisam u Petrogradu, to ovlašćujem prijatelja da povede tu stvar, a vas ću, gospodine Burdovski, o tome izvestiti. Otvoreno ću vam reći, gospodo, meni se cela ova stvar učinila običnom podvalom, baš stoga što je tu i taj Čebarov upleten... Oh, nemojte se vređati, gospodo! Ako boga znate, nemojte se vređati! — usplašeno viknu knez primetivši opet kako se Burdovski, uvređeno, zbunio i kako se njegovi prijatelji uzrujaše te stadoše protestovati — to se nikako ne može odnositi na vas lično kad ja kažem da sam stvar smatrao podvalom. Jer ja do sada nikoga od vas nisam znao lično, niti sam znao vaša imena. Sudio sam jedino po Čebarovu; ja govorim uopšte stoga što ... Kad biste vi znali kako su mene strašno varali otkad sam dobio nasledstvo.\n— Kneže, vi ste strašno naivni — podsmešljivo mu primeti Lebedevljev sestrić.\n— A pri tom knez, i milionar! S vašim možda zbilja dobrim i otvorenim srcem vi ipak ne možete, naravno, izbeći opšti zakon — reče Ipolit.\n— Može biti, veoma može biti, gospodo — žurio se knez — premda ja ne razumem o kakvom vi tu opštem zakonu govorite. Ali nastavljam, nemojte se samo uzalud nalaziti uvređeni. Kunem vam se, ja nemam ni najmanje želje da koga od vas vređam. I šta to znači, gospodo: nijedne reči čovek ne može reći iskreno, vi se odmah nađete uvređeni! ... Ali, pre svega: mene je strašno zaprepastilo da postoji »sin Pavliščeva«, i da je u tako strašnom stanju kao što mi je to Čebarov objasnio. Pavliščev je moj dobrotvor i prijatelj moga oca. (Ah, zašto ste onakvu neistinu napisali, gospodine Kelere, u svom članku o mome ocu? Nikakve pronevere četnog novca i nikakvog nasilja nad potčinjenima nije bilo... u to sam ja potpuno uveren, i kako vam se ruka mogla podići da takvu klevetu napišete?!) A ono što ste napisali o Pavliščevu, to je već potpuno nepodnošljivo: vi nazivate tog čestitog čoveka bludnikom i lakomislenim, još tako smelo i tako sigurno kao da zbilja govorite istinu, a međutim, to je bio jedan od moralno najčistijih ljudi koji su ikad postojali na svetu! On je bio i vanredan naučnik; dopisivao se sa mnogim ljudima i nauci cenjenim, i silan je novac davao na unapređenje nauke, što se, pak, tiče njegovog srca, njegovih dobrih dela, o, naravno, tu ste istinu napisali da sam ja tada bio skoro idiot i da ništa nisam mogao da shvatim (mada sam i tada ruski govorio i mogao da razumem), ali zato mogu da ocenim sad sve čega se sećam ...\n— Izvolite samo — cikao je Ipolit — a da ne bude to samo suviše sentimentalno? Nismo deca. Vi rekoste da ćete pravo na stvar da pređete ... evo, već je deset časova, nemojte gubiti iz vida.\n— Molim, molim, gospodo — odmah pristade knez — čim sam primetio vašu nepoverljivost, ja sam odmah pomislio da mogu i da se varam i da je Pavliščev zbilja mogao imati sina. Ali mene je strašno zaprepastilo da taj sin tako lako, to jest, hoću da kažem, tako javno izdaje tajnu svog rođenja, i, što je glavno, sramoti svoju mater. Jer mene je Čebarov još tada pla¬šio da će on stvar izneti na javnost...\n— Kakva glupost! — viknu Lebedevljev sestrić.\n— Vi nemate prava... nemate prava! — povika Burdovski.\n— Sin ne odgovara za razvratan postupak očev, a ni mati nije kriva — sa žestinom ciknu Ipolit.\n— Pa onda bi je tim pre, valjda, trebalo poštedeti... — nesigurno izgovori knez.\n— Vi ste, kneže, ne samo naivni nego ste možda još i dalje odmakli — jetko mu se podsmehnu Lebedevljev sestrić.\n— I kako ste pravo imali vi! ... — ciknu najneprirodnijim glasom Ipolit.\n— Nikakvo, nikakvo! — brže ga prekide knez — to tačno kažete, priznajem, ali to je bilo nehotice, i ja sam odmah rekao u sebi, još tada, da moja lična osećanja ne treba da imaju uticaja na stvar, jer ako već sam priznajem da sam obavezan da zadovoljim zahteve gospodina Burdovskog, zbog svojih osećanja prema Pavliščevu, onda ga moram zadovoljiti u svakom mogućem slučaju, to jest, poštovao ja ili ne gospodina Burdovskog. Ja sam samo stoga, gospodo, počeo o tome, jer mi se učinilo ipak neprirodno da jedan sin ovako javno otkriva tajnu svoje matere... Jednom rečju, ja sam se u prvom redu otud uverio da Čebarov mora biti nitkov i da je obmanuo i natutkao gospodina Burdovskog na takvu prevaru.\n— Ali ovo postaje već nesnosno! — zaori se od strane njegovih gostiju, od kojih neki čak skočiše sa stolice.\n— Gospodo! Ja sam stoga zaključio da jadni gospodin Burdovski mora da je neki prostodušan čovek, nezaštićen čovek koji se lako potčinjava raznim varalicama, te sam, dakle, tim jače obavezan da mu pomognem kao »sinu Pavliščeva«, u prvom redu svojim suprotstavjlanjem gospodinu Čebarovu, a drugo, da ga svojom odanošću i prijateljstvom vodim, a na trećem mestu, odredio sam da mu se izda deset hiljada rubalja, to jest sve što je, po mom računu, mogao potrošiti na mene Pavliščev u novcu ...\n— Šta? Zar samo deset hiljada! — prodera se Ipolit.\n— No, kneže, vi ste vrlo slabi u računici, ili ste već i suviše jaki, mada se izdajete za naivčinu\n— uzviknu Lebedevljev sestrić.\n— Ja na deset hiljada ne pristajem — reče Burdovski.\n— Antipe! Pristani! — prišapnu mu brzim i razgovetnim šapatom bokser, nagnuvši se odzadi preko naslona Ipolitove stolice — primi ti to, a za ono dalje ćemo posle videti.\n— Ama čujte, gospodine Miškine — siktao je Ipolit — razumejte da ni mi nismo budale, kao što jamačno o nama misle svi vaši gosti i ove dame koje nam se s takvim negodovanjem podsmevaju, a naročito ovaj velikosvetski gospodin (on ukaza na Jevgenija Pavloviča) koga ja, naravno, nemam čast poznavati, no o kome sam, čini mi se, ponešto slušao ...\n— Dozvolite, dozvolite, gospodo, vi me opet niste razumeli! — uzbuđeno im se obrati knez — pre svega, vi ste, gospodine Kelere, u svom članku vrlo netačno prikazivali moje imovno stanje. Nikakve milione ja nisam dobio; svega ako imam osminu ili desetinu od onoga što ste vi tamo napričali; drugo, nikakve desetine hiljada rubalja nisu na mene u Švajcarskoj bile potrošene. Šnajder je dobijao šest stotina rubalja godišnje, pa i to prve tri godine; a po »lepotice guvernante« Pavliščev u Pariz nikad nije išao, to je opet kleveta. Po mome, na mene je mnogo manje od deset hiljada potrošeno, ali ja sam odredio deset hiljada; i, priznajte i sami, vraćajući dug, ja nikako nisam mogao ponuditi gospodinu Burdovskom više, čak i kada bih ga mnogo voleo, nisam to mogao već iz samog osećanja delikatnosti, naročito stoga što mu vraćam dug, a ne šaljem milostinju. Ja ne znam, gospodo, kako vi to\nne razumete! No ja sam sve drugo hteo da nadoknadim docnije svojim prijateljstvom, svojim aktivnim učešćem u sudbini nesrećnog gospodina Burdovskog, očevidno obmanutog; jer tek nije mogao on sam, bez nečije obmane, pristati na takvu niskost kao, na primer, to današnje iznošenje na javnost u članku gospodina Kelera ... pojedinosti o njegovoj majci...\n... I šta se opet ljutite, gospodo! Jer ako ćemo tako, mi nikako jedan drugoga nećemo moći razumeti! Ispalo je ipak onako kako sam ja mislio! Ja sam se sad rođenim očima uverio da je moja pretpostavka bila tačna — uveravaše ih vatreno knez, želeći da utiša uzbunu, a ne opažajući da je još samo rasplamsava.\n— Kako to? U šta ste se uverili? — kidisaše svi oni na njega, skoro ostrvljeni.\n— Ama, molim vas, prvo i prvo: pošlo mi je za rukom da sam vrlo dobro prozrem gospodina Burdovskog; sad već i sam vidim kakav je on čovek ... To je nevin čovek koga svi obmanjuju. Covek potpuno nezaštićen ... stoga ga i ja moram štedeti; a drugo: Gavrilo Ardalionovič, kome je bila poverena ova stvar, a od koga ja odavno nisam dobio vesti jer sam bio na putu i tri dana ležao bolestan u Petrogradu, sad mi najednom, pre jednog časa, pri prvom našem viđenju saopštava da je sve Čebarovljeve planove prokljuvio (ima za to dokaze) i da je taj Čebarov tačno onakav kako sam ga ja zamišljao. Znam ja, gospodo, da mene mnogi smatraju za idiota, a Čebarov, kako je čuo da ja lako dajem novac, odmah je pomislio da je mene vrlo lako obmanuti, a naročito računajući na moja osećanja prema Pavliščevu. Ali glavno je to ... ama saslušajte me do kraja, gospodo, saslušajte me! ... glavno je to da se sad najednom ispostavlja da taj gospodin Burdovski i nije sin Pavliščevljev. Ovog časa mi to Gavrilo Ardalionovič reče i uverava me da je dobavio pozitivne dokaze. No šta velite sad na to, čovek prosto ne može da veruje posle svega onoga što ste vi dosad počinili! I čujte: pozitivni dokazi! Ja još ne verujem, očima svojim ne verujem, uveravam vas. Ja još sumnjam jer mi Gavrilo Aradlionovič još nije stigao da saopšti sve pojedinosti, ali da je Čebarov nevaljalac, o tom već nikakve sumnje ne može biti. On je i nesrećnog gospodina Burdovskog i sve vas, gospodo, koji ste blagorodno došli ovamo da podržite svog prijatelja (jer njemu potpora očevidno treba, to jasno uviđam), on vas je sve nasamario i sve vas je zapetljao u prepredenu prevaru, jer je ovo u suštini samo prepredena prevara!\n— Kako prevara? Ko kaže da on nije Pavliščevljev sin? Kako smete ... — čuli su se usklici. Cela družina Burdovskog bila je u neiskazanoj zabuni.\n— Ama razume se da je prevara! Jer ako se obelodani da gospodin Burdovski nije »sin Pavliščeva«, u tom slučaju zahtev gospodina Burdovskog ispada čista javna prevara (to jest, naravno, ako on zna istinu!). Ali u tom baš i jeste cela stvar što je on obmanut, i ja stoga i želim da ga operem. Stoga i kažem da on zaslužuje i da se čovek sažali na nj, zbog njegove prostodušnosti, te ga i ne smemo ostaviti bez podrške, jer inače bi i on u ovom slučaju ispao varalica. Ali ja sam uveren da on od svega ništa ne razume! I ja sam sam bio u takvom položaju pre odlaska u Švajcarsku, tako sam trabunjao bez veze, hoću nešto da kažem, a ne mogu ... Ja to razumem; i lično još te kako mogu da s njim saosećam; zato što sam skoro isti... meni je slobodno da govorim! I, najzad, ja ipak, kraj svega toga što sad već nema »Pavliščevljeva sina« i što se sve to pokazalo kao gola mistifikacija, ja ipak neću izmeniti svoju odluku, te sam gotov da dam deset hiljada kao uspomenu na pokojnog Pavliščeva. I tako sam želeo, pre no što se gospodin Burdovski pojavio, da tih deset hiljada upotrebim za\npodizanje jedne škole, kao uspomenu na Pavliščeva. A sad će to biti sasvim svejedno, ili za školu, ili gospodinu Burdovskom, stoga što gospodin Burdovski, ako baš i nije »sin Pavliščevljev«, ali je skoro isto što i sin Pavliščeva: jer su ga, eto, tako pakosno obmanuli da je samog sebe sasvim iskreno smatrao za »Pavliščevljeva sina«! Saslušajte, dakle, gospodo, Gavrila Ardalionoviča, da dovršimo već jednom ovu stvar, ne ljutite se, ne uzrujavajte se, sednite! Gavrilo Ardalionovič će nam sve to sad objasniti, a ja sam, priznajem vam, i sam veoma radoznao da saznam i pojedinosti. On kaže da je radi ovog slučaja putovao čak u Pskov k vašoj majci, gospodine Burdovski, koja uopšte nije umrla, kao što su vas natutkali da u svom članku napišete. Sednite, gospodo, sednite!\nTu knez sede i pođe mu za rukom da posadi drugove gospodina Burdovskog, koji behu poskakali sa stolica. Za poslednjih deset ili dvadeset minuta on je govorio pavši u vatru, glasno, nestrpljivim, brzim govorom, zagrejavši se, trudeći se da sve nadviče, i već, naravno, posle je morao da se gorko kaje zbog nekih izraza i pretpostavki koje mu se sa jezika oteše. Da ga nisu razljutili i skoro izveli iz takta, on nikako ne bi dozvolio sebi da tako razgolićeno i brzopleto iskazuje naglas po neka svoja domišljanja i da bude suviše iskren. I tek što je sad seo na mesto, a jedno ljuto kajanje, bolno, zabode mu se u srce: jer osim toga što je »uvredio« Burdovskog, pretpostavivši tako javno i kod njega onu bolest od koje se on lečio u Švajcarskoj, osim toga, ponuda tih deset hiljada, mesto na školu, bila je učinjena, po njegovom shvatanju, grubo i nepažljivo, kao neka milostinja, a naročito usled toga što je on tu ponudu iskazao tako javno, pred tolikim svetom! »Trebalo je malo pričekati, pa mu sutra, u četiri oka ponuditi«, odmah pomisli knez, »a sad, bogami, to već ne popravi? Da, ja sam idiot, pravi idiot!« zaključi on u nastupu stida i teške ogorčenosti.\nMeđutim, Gavrilo Ardalionovič, koji se sve dosad držao po strani i sve vreme uporno ćutao, izađe na knežev poziv napred, stade do njega, pa mirno i jasno poče da izlaže izveštaj o stvari koju mu je knez poverio. Svi razgovori odjednom umukoše. Svi ga slušahu sa neobičnim ljubopitstvom, naročito društvo Burdovskog.\n4.9 IX\n— Vi, mislim, nećete poricati — poče Gavrilo Ardalionovič obraćajući se pravo Burdovskom, koji ga slušaše svim silama, razrogačenih očiju od čuđenja i očevidno u najvećoj meri zbunjen — vi nećete, niti ćete hteti da ozbiljno poričete da ste se rodili tek dve godine posle zakonitog braka veleštovane mame vaše sa koleškim sekretarom gospodinom Burdovskim, ocem vašim. Vreme vašeg rođenja vrlo je lako dokazati faktima, tako da se ono i za vas i za vašu mamu i suviše uvredljivo izvrtanje te činjenice u članku gospodina Kelera može objasniti jedino vetrenjastom živošću sopstvene uobrazilje gospodina Kelera, koji je računao da tim pojača očevidnost vašega prava i da time potpomogne vaše interese. Gospodin Keler veli da vam je prethodno čitao taj članak premda ne sav ... no on vam ga, bez svake sumnje, nije dočitao do toga mesta...\n— Nisam mu dotle dočitao, zbilja — prekide ga bokser — ali je meni sve te činjenice dostavilo jedno potpuno merodavno lice, te sam ja ...\n— Izvinite, gospodine Kelere — prekide ga Gavrilo Ardalionovič — pustite me da govorim. Uveravam vas da će stvar u svoje vreme doći i do vašeg članka, i tada ćete izneti svoje objašnjenje, a sad bolje da nastavimo redom. Sasvim slučajno, uz pomoć moje sestre Varvare Ardalionovne Pticine, dobio sam od bliske njene pijateljice, Vere Aleksejevne Zubkove, vlastelinke i udove, jedno pismo pokojnog Nikolaja Andrejeviča Pavliščeva, koje je on njoj pisao pre dvadeset četiri godine iz inostranstva. Upoznavši se bliže sa Verom Aleksejevnom, ja sam se, po njenom uputstvu, obratio penzionisanom pukovniku Timofeju Fjodoroviču Vjazovkinu, daljem rođaku i, u svoje vreme, velikom prijatelju gospodina Pavliščeva. I pođe mi za rukom da od njega dobijem još dva pisma Nikolaja Andrejeviča, pisana takođe iz inostranstva. Na osnovu ta tri pisma, prema datumima i činjenicama koje se u njima pominju, dokazano je matematički, bez ikakve mogućnosti poricanja, pa čak i sumnje, da je Nikolaj Andrejevič otputovao u inostranstvo (gde je, bez prekida, tri godine boravio) ravno godinu i po dana pre vašeg rođenja, gospodine Burdovski. Vaša mama, kao što vam je poznato, nikad iz Rusije nikud nije putovala ... Ja vam sad neću čitati ta pisma jer je već kasno, ja samo iznosim, za svaki slučaj, činjenicu. Ali ako vam je po volji, gospodine Burdovski, da zakažete kod mene sastanak, ako hoćete već sutra ujutru, i da dovedete svoje svedoke (u kolikom god hoćete broju) i eksperte za upoređivanje rukopisa, ja nikako ne sumnjam u to da će vam biti nemogućno da se uverite u očevidnu istinitost činjenice koju sam saopštio. Ako je, pak, tako, onda, naravno, čitava stvar pada i sama se sobom završuje.\nOpet nastade opšti pokret i duboko uzbuđenje. Burdovski najednom skoči sa stolice.\n— Ako je tako, onda sam ja bio obmanut, obmanut, ali ne sad od Čebarova, nego odavno, odavno; meni ne trebaju eksperti, ne treba sastanak, ja verujem, ja se odričem ... deset hiljada, ne pristajem ... zbogom.\nOn uze kapu pa odmače stolicu da ode.\n— Ako možete, gospodine Burdovski — tiho i umiljato ga zadrža Gavrilo Ardalionovič — ostanite još makar pet minuta. U toj stvari iskrsava još nekoliko vanredno važnih činjenica, naročito za vas veoma interesantnih. Po mome mišljenju, trebalo bi baš vi da se upoznate s tim činjenicama, i vama će i samom, možda, prijatnije biti ako stvar bude izvedena potpu¬no na čistinu ...\nBurdovski sede ćuteći, malo oborivši glavu, i čisto u nekoj jakoj zamišljenosti. Sede odmah za njim i Lebedevljev sestrić, koji takođe beše ustao da ga isprati; ovaj, mada nije izgubio glavu i smelost, očigledno je bio veoma zabrinut. Ipolit sede natmuren, setan, i kao veoma začuđen. U taj mah, uostalom, on se u tolikoj meri jako zakašlja da svu svoju maramicu is¬prlja krvlju. Bokser umalo što se ne uplaši.\n— Eh, Antipe! — viknu on gorko. — Ne rekoh li ja onomad ... da ti, možda, zbilja nisi Pavliščevljev sin?\nZaori se dotle uzdržan smeh, dvojica-trojica se zasmejaše glasnije od drugih.\n— Činjenica koju ste vi ovog časa saopštili, gospodine Kelere — prihvati Gavrilo Ardalionovič — veoma je dragocena. Ipak ja imam potpuno pravo, na osnovu najtačnijih podataka, da tvrdim gospodinu Burdovskom, iako je, naravno, bilo i suviše dobro poznato vreme njegovog rođenja, da mu potpuno nije bila poznata činjenica o Pavliščevljevom\nboravku u inostranstvu, gde je isti gospodin proveo veći deo života, vraćajući se u Rusiju svagda samo na kratko vreme. Osim toga, sam taj fakat tadašnjeg njegovog odlaska veoma je neznačajan sam po sebi da bi ga se čovek posle dvadeset i više godina morao sećati; čak ni oni koji su izbliže poznavali Pavliščeva, već i da ne govorimo o gospodinu Burdovskom, koji se tada nije ni rodio. Naravno, raspitati se o svemu tome pokazalo se da nije nemogućno, ali moram priznati da sam do podataka koje sam dobio došao sasvim slučajno, a vrlo se lako moglo desiti da do njih nikako i ne dođem. Tako da je za gospodina Burdovskog, pa čak i za Čebarova, saznanje tih podataka bilo stvarno skoro nemogućno, sve da im je baš i palo na pamet da ih traže. A moglo je i da im ne padne na pamet.\n— Dozvolite, gospodine Ivolgine — ljutito ga najednom prekide Ipolit — našto sva ta vaša zbrka (izvinite me)? Stvar se sad razjasnila, mi pristajemo da verujemo u glavnu činjenicu, pa našto sad još dalje odugovlačiti to neprijatno i uvredljivo nagvaždanje! Vi, možda, želite da se pohvalite svojom veštinom istraživanja, da istaknete tu pred nama i pred knezom kakav ste dobar istražitelj detektiv? Ili da vi to sad, možda, ne nameravate da izvinite i opravdate Burdovskoga time što se on u ovu stvar upleo iz neznanja? Ali to je drsko, gospodine moj! Vaša pravdanja i izvinjenja Burdovskom nisu potrebna, to da znate! On je uvređen, njemu je sad ionako teško, on je u nezgodnom položaju, trebalo je da vi to osetite i razumete ...\n— Dosta, gospodine Terentijieve, dosta — pođe za rukom Gavrilu Ardalionoviču da ga\nprekine. — Umirite se, ne jedite se, vama danas, kanda, sasvim nije dobro? Ja vas razumem. U tom slučaju, ako želite, ja sam završio, to jest biću primoran da saopštim samo ukratko one činjenice koje, po mom ubeđenju, ne bi bilo naodmet da se doznaju u svoj svojoj pot¬punosti — dodade on primetivši neku opštu uzrujanost nalik na nestrpljenje. — Ja želim samo da saopštim, sa dokazima, radi obaveštenja svih zainteresovanih, da se vaša mama, gospodine Burdovski, jedino stoga koristila pažnjom i brigom Pavliščevljevom o njoj što je bila rođena sestra one sobarice u koju je Nikolaj Andrejevič Pavliščev bio zaljubljen u najranijoj svojoj mladosti, ali zaljubljen u tolikoj meri da bi se njom neizostavno bio i oženio da ona nije sasvim naprasno preminula ... Ja imam dokaza da je ta porodična činjenica, potpuno tačna i pouzdana, vremenom sasvim izbledela, pa i sasvim zaboravljena. Zatim bih vam mogao objasniti kako je vašu mamu, još kao devojče od deset godina, uzeo bio gospodin Pavliščev da je vaspita kao neku svoju rođaku; da joj je bio odredio znatan miraz, i da je sva ta njegova pažnja prema njoj dala povoda neobično uznemiravajućim glasovima među mnogobrojnom rodbinom Pavliščeva: svi su mislili da će se i oženiti svojom\nštićenicom, ali se svršilo time što se ona, po naklonosti svoga srca (a to bih ja na najpouzdaniji način mogao i dokazati) udala za geometra, gospodina Burdovskog, u svojoj dvadesetoj godini. Još sam skupio nekoliko najpouzdanijih podataka radi dokaza kako je vaš otac, gospodin Burdovski, potpuno nepraktičan čovek, dobivši petnaest hiljada miraza uz vašu mamu, napustio službu, upleo se u neke trgovačke poslove, bio prevaren, izgubio kapital, nije mogao da podnese takvu nesreću, propio se, usled čega se razboleo, i, najzad, pre vremena umro u osmoj godini bračnog života sa vašom mamom. Zatim, po ličnom iskazu vaše mame, ona je ostala u sirotinji, i sasvim bi propala da ne beše stalne i veliko¬dušne pomoći Pavliščeva, koji joj je davao do šest stotina rubalja godišnje pomoći.\nZatim postoje bezbrojni dokazi da je vas, kao dete, Pavliščev neobično voleo. Prema tim dokazima, i opet prema izjavi vaše majke, izlazi da vas je on tako bio za voleo uglavnom\nstoga što ste u detinjstvu izgledali mutavi, bogalj, jedno nesrećno dete (a Pavliščev je, kao što sam ja to tačnim dokazima utvrdio, celog svog veka imao neku naročitu nežnu naklonost prema svemu potištenom i od prirode zapostavljenom, naročito prema takvoj deci... činjenica, po mom uverenju, neobično važna u našem slučaju).\nNajzad, ja bih vam se mogao pohvaliti najtačnijim istraživanjima o glavnoj činjenici da je ta neobična odanost Pavliščeva prema vama (čijim zauzimanjem ste i primljeni u gimnaziju i tamo ste učili pod naročitim nadzorom) stvorila, najzad, malo-pomalo, među njegovom rodbinom i domaćima misao da ste vi njegov sin i da je vaš otac bio samo obmanuti muž. Ali glavna je stvar u tome da se misao ta utvrdila kao tačno i sveopšte uverenje tek poslednjih godina Pavliščevljevog života, kad se svi uplašiše zbog njegovog testamenta i kad su prvobitna fakta bila zaboravljena, a proveravanje nemogućno. Bez sumnje, ta je misao morala doći i do vas, gospodine Burdovski, i uzela vas je u svoju vlast potpuno. Vaša majka, s kojom sam ja imao čast da se upoznam lično, mada je znala za sve te glasove, ipak do danas ne zna (i ja sam od nje zatajio) da ste se i vi, njen sin, nalazili pod čarobnim uticajem tog pričanja. Veoma štovanu vašu majku, gospodine Burdovski, ja sam zatekao u Pskovu bolesnu i u krajnjoj oskudici, u koju je dospela po smrti Pavliščeva. Ona mi je sa suzama blagodarnosti pričala da samo preko vas i vašom pomoću i postoji na svetu; ona se mnogome nada od vas u budućnosti i plameno veruje u buduće vaše uspehe ...\n— To je, najzad, već nesnosno! — glasno i nestrpljivo izjavi najedared Lebedevljev sestrić. — Čemu sad sav taj roman?\n— Odvratno, nepristojno! — mnogo se uzvrpolji Ipolit. No Burdovski ništa ne primeti, pa se i ne pomače.\n— Čemu? Zašto? — lukavo se začudi Gavrilo Ardalionovič jetko se spremajući da izloži svoj zaključak. — Ama, pre svega, gospodin Burdovski sad može biti potpuno uveren da ga je gospodin Pavliščev voleo iz čiste velikodušnosti, a ne kao sina. Taj jedan fakt potrebno je bilo da dozna gospodin Burdovski, koji je potvrdio i odobrio postupak gospodina Kelera, maločas posle čitanja njegovog članka. Ja to stoga govorim što vas smatram za poštenog čoveka, gospodine Burdovski. A drugo, pokazuje se da tu uopšte nije bilo ni najmanjeg lopovluka ni prevare, čak ni od Čebarova. To je važna tačka za mene, jer je knez maločas, onako ljut, pomenuo da sam bajagi i ja istog mišljenja o lopovluku i prevari u toj nesrećnoj stvari. Međutim, tu je, naprotiv, postojala potpuna uverenost sa svih strana, i mada Čebarov možda stvarno i jeste velika varalica, on ovom prilikom ispada ne više nego budžaklija i šićardžija. On se nadao da tu, kao advokat, uzme dobre pare, i račun mu je bio ne samo fin i majstorski nego i vanredno tačan; zasnivao se na lakoći sa kojom knez izdaje novac, i na njegovom blagorodnom odanom osećanju prema pokojnom Pavliščevu; on se zasnivao, najzad (što je najvažnije), na izvesnim viteškim kneževim pogledima na obaveze časti i sa- vesti.\nŠto se, pak, tiče samog gospodina Burdovskog, to se može reći da su njega, blagodareći izvesnim njegovim ubeđenjima, Čebarov i sve ono društvo oko njega toliko navili da je počeo ovu stvar bez ikakvog interesa, nego skoro kao službu istini, napretku i čovečanstvu. I sada je, posle saopštenih činjenica, svima, valjda, jasno da je gospodin Burdovski čist čovek, uprkos svim spoljašnjim znacima, te mu sad knez pre i radije no maločas može\nponuditi i svoju prijateljsku podršku i onu delatnu pomoć koju je maločas pominjao govoreći\n0 školama i o Pavliščevu.\n— Stanite, Gavrilo Ardalionoviču, stanite! — doviknu knez zbilja uplašen, ali beše već kasno.\n— Ja sam vam rekao, ja sam već triput rekao — ljutito viknu Burdovski — da ja neću novac. Ja ga neću primiti... zašto ... neću ... napolje!\n1 on umalo što ne pobeže sa terase. Ali Lebedevljev sestrić ga zgrabi za ruku i nešto mu prišapnu. Ovaj se brzo vrati pa, izvadi vši iz džepa nezapečaćen koverat većeg formata, baci ga na stočić što je stajao do kneza.\n— Evo vam vaš novac! Kako ste smeli, vi! ... Vi to niste smeli! ... Novac! ...\n— Dvesta pedeset rubalja koje ste se usudili da mu pošaljete u vidu milostinje preko Čebarova — objasni Doktorenko\n— U članku stoji pedeset! — viknu Kolja.\n— Kriv sam! — reče knez prilazeći Burdovskom — mnogo sam vam skrivio, Burdovski, ali to vam nisam poslao kao milostinju, verujte. Ja sam i sad kriv... I maločas sam bio kriv. (Knez je bio vrlo rastrojen, izgledao je umoran i iznemogao, a reči su mu bile nepovezane). Ja sam pominjao prevaru ... ali nisam na vas mislio ... prevario sam se. Ja sam samo rekao da ste vi... ovakav kao i ja — bolesnik. Ali vi niste isti kao ja, jer vi... dajete časove, vi mater svoju izdržavate. Ja sam kazao da ste osramotili svoju mater, a vi nju volite; ona, eto, i sama kaže ... a ja to nisam znao... Gavrilo Ardalionovič mi to pre nije sve do kraja ispričao... Ja sam kriv. Usudio sam se da vam ponudim deset hiljada, i tu sam kriv: trebalo je da to drukčije nekako učinim, ali sad je ... to već nemoguće jer vi mene sad prezirete.\n:— Ovo je formalno luda kuća — viknu Lizaveta Prokofjevna.\n— Naravno, luda kuća — ne otrpe i oštro izgovori Aglaja, ali se njene reči izgubiše u opštoj galami. Sad su već svi glasno govorili, svi su raspravljali — neki su se prepirali, neki se smejali. Ivan Fjodorovič Jepančin bio je na vrhuncu gneva pa je sa izgledom uvređenog dostojanstva čekao Lizavetu Prokofjevnu. Lebedevljev sestrić ubaci još poslednju reč.\n— Da, kneže, mora vam se priznati, vi ipak znate da se koristite svojom ... no, bolešću (da se malo lepše izrazim). Vi ste u tako zgodnom vidu znali da ponudite svoje prijateljstvo i novac da sad jedan plemenit čovek ni u kom slučaju ne može da ih primi. A to ili je odveć nevino, ili je već i suviše — vešto... vi ćete to, uostalom, sami najbolje znati.\n— Dozvolite, gospodo — viknu Gavrilo Ardalionovič otvorivši, međutim, koverat s novcem — ovde nema dvesta pedeset rubalja, nego svega sto. Ja to zato napominjem, kneže, da posle ne ispadne kakav nesporazum.\n— Ostavite, ostavite! — zamaha rukama knez prema Gavrilu Ardalionoviču.\n— Ne, nema tu »ostavite«! — zakači se odmah Lebedevljev sestrić. — Za nas je uvreda to vaše »ostavite«, kneže! Mi se ne krijemo, mi izjavljujemo otvoreno. Da, tu je samo sto rubalja, a ne dvesta pedeset, uostalom, zar to nije svejedno ...\n— N-ne, nije svejedno — pođe za rukom Gavrilu Ardalionoviču da ubaci sa izgledom naivne zbunjenosti.\n— Ne prekidajte me: mi nismo takve budale kao što vi mislite, gospodine advokatu — uskliknu Lebedevljev sestrić jetko i ljutito. — Naravno, sto rubalja nije dvesta pedeset rubalja, i nije to svejedno, ali je važno načelo. Tu je inicijativa važna, a što tu nedostaje sto pedeset rubalja, to je samo detalj. Važno je to da Burdovski neće da primi milostinju, vaša svetlosti, i\nda vam je on baca nazad u lice, a sa toga gledišta sasvim je svejedno bilo tu sto, bilo dvesta pedeset. Burdovski nije primio deset hiljada; vi ste to videli; on ne bi doneo ni ovih sto rubalja da je bio nečastan! A sto pedeset rubalja otišlo je za trošak Čebarovu, za njegov put do kneza. Možete sad da se srnejete našoj neveštini, našem neumenju da radimo poslove, jer vi ste se i tako iz sve snage trudili da nas učinite smešnim. Ali da se više niste usuđivali govoriti da smo nečasni! A tih sto pedeset rubalja, poštovani gospodine, mi ćemo ih svi ortački vratiti knezu; mi ćemo ih makar rublju po rublju vraćati, i vratićemo ih sa interesom. Burdovski je siromah, Burdovski nema milione, a Čebarov je posle svoga puta podneo račun. Mi smo se nadali da ćemo dobiti... Ko bi na njegovom mestu postupio drukčije?\n— Kako ko? — kliknu knez š.\n— Ovo je da čovek poludi! — viknu Lizaveta Prokofjevna.\n— To podseća — zasmeja se Jevgenije Pavlovič, koji je tu dugo stajao i gledao — na nedavnu čuvenu odbranu jednog advokata, koji je, ističući kao izvinjenje siromaštvo svoga klijenta koji je ubio odjednom šest duša da bi ih opljačkao, najednom završio svoj govor ovako: »Prirodna je«, veli, »stvar što je mom klijentu zbog siromaštva došlo u glavu da ubije šest duša. A i kome na njegovom mestu ne bi došla takva misao?« Otprilike tako je nešto, ali vrlo zanimljivo.\n— Dosta! — uzviknu najednom, skoro dršćući od gneva, Lizaveta Prokofjevna — vreme je već da završite to preklapanje ...\nOna je bila strašno uzbuđena; preteći zabaci glavu, pa sa oholim, vatrenim i nestrpljivim izazivanjem odmeri svojim sevajućim pogledom celu družinu, pri čemu teško da je razlikovala prijatelje i neprijatelje. To beše ona tačka dugo uzdržavanog pa najednom razbuktalog gneva kad glavnom pobudom postaje neodložna bitka, neodložna potreba da se na bilo koga kidiše. Koji su poznavali Lizavetu Prokofjevnu odmah osetiše da se kod nje dogodilo nešto naročito. Ivan Fjodorovič reče sutradan knezu Š. da »kod nje to biva, ali u tolikoj meri kao sinoć, to je čak i kod nje retko, sem možda u tri godine jednom, ali nikako ne češće, nikako ne češće!« — dodade on ubedljivo.\n— Dosta, Ivane Fjodoroviču! Ostavite me! — viknu Lizaveta Prokofjevna — Što mi sad pružate svoju ruku? Zar me niste maločas znali izvesti? Vi ste muž, vi ste glava porodice; trebalo je da mene, budalu, za uvo izvedete ako vas ne bih poslušala i odmah izišla. Pa da ste se makar za kćeri pobrinuli! A sad ćemo i bez vas put pogoditi... Cele godine će me biti stid ... Čekajte, hoću još knezu da se zahvalim! ... Baš vam hvala, kneže, na ovakvom dočeku! A ja još sela da čujem našu omladinu ... Ta to je niskost, niskost! To je haos, gnusoba, to čoveku ni u snu ne može doći! Zar ih je mnogo takvih?... — Ćuti, Aglaja! ćuti, Aleksandra! Nije to vaš posao! ... Ta što se vrtite oko mene, Jevgenije Pavloviču! E, baš ste dosadni! Dakle, ti, dragi moj, moliš ih još za oproštenje?! — nastavi ona opet se obraćajući knezu — »izvinite«, veliš, »što sam se usudio novac da vam ponudim ...«, a što se ti tu, naduvenko jedan, smeješ! — okomi se ona najednom na Lebedevljeva sestrića — »mi se novca odričemo... mi tražimo, a ne molimo!« A kao da ne zna da će ovaj idiot sutra opet doći do njih da im svoje prijateljstvo i novac ponudi! Hoćeš li im otići? Je li da ćeš otići?\n— Otići ću — izgovori knez tihim i smirenim glasom.\n— Čujete li ga? Dakle, eto, a ti na to i računaš— okrenu se ona opet Doktorenku — jer novac, sad, svejedno kao da ti je u džepu, a ti nam, razmetljivče, bacaš prašinu u oči! Ne, dragi, ti budale potraži, a ja vas skroz vidim ... svu vam igru providim!\n— Lizaveta Prokofjevna! — uzviknu knez.\n— Hajdemo odavde, Lizaveta Prokofjevna, krajnje je vreme, pa i kneza da povedemo — progovori knez Š. koliko je god mogao mirnije i smešeći se.\nDevojke se behu sklonile u stranu, skoro uplašene, general je bio očigledno zastrašen. Svi su se veoma čudili. Neki što su podalje stajali kradom su se smeškali i sašaptavali; na licu Lebedeva čitao se krajnji stepen ushićenja.\n— Gadosti i darmar, gospođo, na sve strane ćete naći — progovori inače veoma zaprepašćen Lebedevljev sestrić.\n— Ali ne ovakve! Ne ovakve, gospodine, kao ove sad vaše, ne takve! — pakosno i kao u histeriji prihvati Lizaveta Prokofjevna— hoćete li me ostaviti na miru? — planu ona na one što su je umirivali — ne, kad ste već i vi, Jevgenije Pavloviču, izjavili maločas da je i sam advokat na sudu izrekao da ničeg nema prirodnijeg nego šest duša zbog sirotinje ucmekati, onda su zbilja nastala poslednja vremena! Ovakvo što ja još nisam čula. Sad mi je sve jasno. Pa zar taj vaš mutavi, zar mislite da taj ne bi zaklao (ona ukaza na Burdovskog, koji ju je gledao neobično zbunjeno)? Ama, u šta hoćete da se kladim da će zaklati? On pare svoje, deset hiljada, recimo, neće uzeti, pa ako hoćete baš zbog savesti ih neće uzeti, ali će noću doći pa zaklati, i dići će ih iz kutije! Sa čistom savešću će uzeti! I to kod njega nije nečasno! To mu je »blagorodnog očajanja izliv«, to mu je »negiranje«, il' već đavo će ih znati šta ... Ih, do vraga! Sve se ispreturalo, svi sad na glavi idu. Devojka odnegovana u čestitoj kući najedared nasred ulice, hop, momku u kola! »Mamo, ja se onomad za takvog i takvog Karliča ili tamo Ivaniča udala, zbogom mi ostajte!« I to je sad, po vašem, dobro da se tako radi? Uvaženja dostojno, prirodno? Žensko pitanje? Eto taj deran (ona ukaza na Kolju), pa već i taj se nedavno prepirao da je to baš »žensko pitanje«. Nek joj je mama baš i budala bila, ali ti bar treba da si prema njoj čovek! ... sto ste vi to maločas onako nos podigli kad ste ulazili? »Ne usuđujte se da nam prilazite: mi dolazimo!« »Nama sva prava daj, a ti nemoj ni zuckati pred nama! Nama sva moguća poštovanja da ukazuješ, i takva kakvih čak i nema, a mi ćemo s tobom kao s poslednjom pačavrom!« Istinu, tobože, traže, od svog prava ne odstupaju, a ovamo ste čoveka kao najgori dušmanin u članku oklevetali! Tražimo, a ne molimo, i nikakve zahvalnosti od nas čuti nećete, zato što nam vi to samo zbog zadovoljenja svoje sopstvene savesti činite! ... « I to mi je neki moral; pa kad od tebe nikakve zahvalnosti neće biti, onda može i knez tebi kao odgovor da kaže da ni on prema Pavli- ščevu ne oseća nikakve zahvalnosti, jer je i Pavliščev činio dobra radi zadovoljenja spostvene savesti. Ali ti si baš na tu njegovu zahvalnost prema Pavliščevu i računao: jer on tek, valjda, nije od tebe te pare na zajam uzimo, nije ti dužan, pa na šta si tada računao ako ne na njegovu zahvalnost? A što se onda sam nje odričeš? Svi ste vi poludeli. Oglašaju celo društvo za divlje i nekulturno zato što osuđuje zavedenu devojku. Pa ako ti celo društvo proglašuješ za nečovečno, ti onda priznaješ da je toj devojci od tog društva teško. A ako joj je teško, onda što je sam u novinama pred to isto društvo iznosiš, a zahtevaš da od toga ne pati.\nSvi ste vi poludeli! Sujetni ste! U boga ne veruju, u Hrista ne veruju! Ta vas je sve taština i gordost u tolikoj meri nagrizla da ćete najzad svi jedno drugo pojesti, to vam ja proričem. Pa zar to nije darmar, nije haos, nije sramota? I posle svega toga, ovaj bestidnik trči da ih za oproštenje moli! Ima li vas mnogo takvih? što se cerite; što sam se obrukala s vama? Pa jeste, obrukala sam se... šta znam da radim! ... A što se ti tu klibiš, derane (kidisa ona najednom na Ipolita), duša mu u nosu, a još druge kvari! Ti si mi, eto, i ovo dete pokvario (ona opet pokaza na Kolju); on samo o tebi fantazira. Ateizmu ga učiš, ti u boga ne veruješ, a tebe bi trebalo leskovim prutom izvoštiti, gospodine moj!... Nego, idite svi bestraga! Dakle, hoćeš li ići, kneže Lave Nikolajeviču, k njima sutra: hoćeš li? — zapita ona opet kneza skoro gušeći se.\n— Ići ću.\n— A ja onda neću više da znam za tebe posle ovoga! — Ona se brzo okrenu da ode, ali se najednom vrati. — Zar ćeš i tome bogohulniku da ideš? — ukaza ona na Ipolita. — Ama, što se ti meni smeješ — ciknu nekako neprirodno, pa najednom kidisa na Ipolita, ne mogući da podnese njegov jedak podsmeh.\n— Lizaveta Prokofjevna! Lizaveta Prokofjevna! — začu se najednom sa svih strana.\n— Maman, to je sramota! — glasno viknu Aglaja.\n— Ne bojte se, Aglaja Ivanovna — mirno joj odgovori Ipolit, koga Lizaveta Prokofjevna, skočivši na njega, zgrabi i neznano zašto čvrsto držaše za ruku! Ona stajaše pred njim, pa se čisto upi u njega svojim besnim pogledom — ne brinite, vaša maman će i sama znati da je ružno kidisati na čoveka koji je na umoru ... Ja sam gotov da joj objasnim zašto sam se smejao... Veoma će mi biti milo, ako mi se dozvoli ...\nTu se on strašno zakašlja i čitav minut nije mogao da umiri kašalj.\n— Eto, duša mu u nosu, a još besede drži! — uzviknu Lizaveta Prokofjevna pustivši njegovu ruku i skoro sa užasom gledajući kako briše krv sa usana. — Pa zar ti da govoriš! Ti treba da ideš i da odmah legneš u postelju ...\n— Tako ću i učiniti — polako, promuklo i skoro šapatom odgovori Ipolit — Čim se sad vratim, odmah ću leći... A za dve nedelje ću, kao što mi je jasno, umreti... Meni je prošle nedelje sam B. rekao ... Zato, ako dozvolite, ja bih vam na rastanku rekao dve reči.\n— Ama, jesi li ti pomerio pomeću, šta li? Koješta! Treba da se lečiš ... kakav sad razgovor! Hajd, hajd, idi pa lezi! ... — reče mu Lizaveta Prokofjevna uplašeno.\n— Ako legnem, neću se dići do same smrti — osmehnu se Ipolit. — Ja sam još juče tako hteo da l egnem, pa da i ne ustajem do umrlog časa, ali se predomislih, te odložih do prekosutra, dok me još noge drže... pa da, evo, s njima danas dođem... ali sam se baš mnogo umorio ...\n— Pa sedi, sedi, što stojiš! Evo ti stolica — unese se Lizaveta Prokofjevna, pa mu primače stolicu.\n— Hvala vam — polako produži Ipolit — a vi sedite tu spram mene, pa da razgovaramo... Mi ćemo neizostavno da razgovaramo, Lizaveta Prokofjevna, sad ja već neću odustati od toga... — osmehnu joj se on opet. — Pomislite da sam danas poslednji put i na vazduhu, i sa svetom, a posle dve nedelje biću u zemlji, sigurno. Znači, ovo će da bude kao neki oproštaj i s ljudima i s prirodom. Ja, mada nisam baš tako sentimentalan, ali zamislite, vrlo mi je milo\nšto se sve to baš u Pavlovsku desilo; ovde ipak čovek može da gleda makar lišće na drveću.\n— Ama nije sad za razgovor — sve više se plašila Lizaveta Prokofjevna — ta sav si u vatri. Do maločas si galamio i drekao, a sad jedva dišeš... gušiš se...\n— Sad ću se odmoriti. A zašto hoćete da mi ovu poslednju molbu odbijete? ... A znate li: odavno sam već sanjao da vam se nekako približim, Lizaveta Prokofjevna; mnogo sam o vama slušao ... od Kolje; on me skoro jedini nikad ne ostavlja ... Vi ste jedna originalna žena, ekscentrična žena, ja sam to sad i sam video ... Znate li da sam vas čak malo i voleo ...\n— Gospode, a ja, eto, umalo što ga nisam udarila!\n— Zadržala vas je Aglaja Ivanovna. Mislim da se ne varam? Jer evo, to je vaša kći Aglaja Ivanovna? Ona je tako lepa da sam je maločas na prvi pogled poznao ko je, mada je nikad nisam video. Pa dajte mi da se bar lepotice još poslednji put u životu nagledam — osmehnu se Ipolit nekakvim neprirodnim, iskrivljenim osmehom — eto, i knez je tu, i suprug vaš, i sva naša družina, što mi odbijate poslednju molbu?\n— Stolicu! — viknu Lizaveta Prokofjevna, ali je dohvati i sama pa sede prema Ipolitu. — Kolja\n— naredi ona — otići ćeš sa njim sad odmah, isprati ga, a sutra ću ja neizostavno ...\n— Ako mi dopustite, molio bih kneza za šolju čaja... Vrlo sam umoran. Znate li šta, Lizaveta Prokofjevna, vi ste želeli, kanda, da kneza vodite k vama da pije čaj. Molim vas, ostanite tu, pa da provedemo vreme zajedno, a knez će nam sigurno svima dati čaj. Izvinite što ja naređujem ... Ali ja znam vas, vi ste dobri, knez takođe... mi smo svi već smešni koliko smo predobri...\nKnez se uzruja. Lebedev potrča što je brže mogao iz sobe, za njim potrča i Vera.\n— Pravo kažeš — oštro odluči generalica — govori samo lakše, i ne uzbuđuj se mnogo. Ražalostio si me... Kneže! Ti ne zaslužuješ da ja kod tebe pijem čaj, ali sad, najposle, svejedno, ostaću, mada nikoga ne molim za oproštenje! Nikoga! Koješta! ... Uostalom, ako sam te izgrdila, ti oprosti, ako, to jest, hoćeš. Ja, uostalom, nikoga ne zadržavam — obrati se ona najednom sa izrazom neobične srdžbe mužu i kćerima, baš kao da su joj oni nešto mnogo skrivili — ja ću i sama znati da dođem kući...\nAli joj ne dadoše da dovrši. Svi joj priđoše i okružiše je da joj učine po volji. Knez odmah poče moliti sve da ostanu i piju čaj, pa se izvinjavao što se do sada i sam toga nije setio. Čak je i general bio tako ljubazan da je promrmljao nešto pomirljivo i pažljivo je zapitao Lizavetu Prokofjevnu da joj neće biti ipak hladno tu na terasi. On umalo što ne zapita Ipolita je li odavno na univerzitetu. Ali ga ne zapita.\nJevgenije Pavlovič i knez Š. postadoše najednom neobično ljubazni i veseli; na licu Adelaide i Aleksandre izražavaše se, kroz čuđenje koje je i dalje trajalo, zadovoljstvo — jednom reči, svima je bilo očigledno milo što je kod Lizavete Prokofjevne prošla kriza. Jedina je Aglaja ostala i dalje natmurena, pa je ćuteći sela malo dalje. Ostade i sve ostalo društvo; niko ne htede da ide, čak ni general Ivolgin, kome je Lebedev uz put nešto šapnuo, verovatno ne baš tako prijatno, jer se general odmah povukao nekud u ugao. Knez je prilazio i pozivao Burdovskog i njegovu družinu, ne zaboravljaju ći nikoga. Oni promrmljaše sa usiljenim izrazom da će pričekati Ipolita, pa se odmah povukoše u najudaljeniji ugao terase, gde svi opet posedaše jedan do drugog. Po svoj prilici, čaj je Lebedev već odavno bio spremio za sebe, jer ga sad odmah donesoše i poslužiše. Izbi jedanaest časova.\n4.10 X\nIpolit ovlaži usne u šolji čaja koju mu dodade Vera Lebedeva, ostavi šolju na stočić pa se najednom, baš kao da se nešto snebivao, skoro zbunjeno obazre oko sebe.\n— Pogledajte, Lizaveta Prokofjevna, ove šolje — užurba se on nekako čudnovato — ove porculanske šolje, i to, kanda, od vanrednog porculana, stoje kod Lebedeva uvek u vitrini pod staklom, zaključane, nikad se u njima čaj ne služi... Kao što je običaj, to mu je žena donela u miraz ... Kod njih to tako ide... A sad nam je, eto, izneo u vašu čast, naravno. Toliko vam se obradovao...\nOn kao da htede još nešto da doda, ali se ne seti ničeg.\n— Ipak se zbunio, znao sam! — šapnu najednom Jevgenije Pavlovič knezu na uvo — a to je opasno, a? Najsigurniji znak da će sad u srdžbi izbaciti takvu neku ekscentričnost da će i sama Lizaveta Prokofjevna pobeći.\nKnez upitno pogleda u njega.\n— A vi se ne bojite ekscentričnosti? — dodade Jevgenije Pavlovič. — Pa, eto, ni ja. Ja je još želim. Sad bih želeo da naša draga Lizaveta Prokofjevna dobije što je zaslužila, i to neizostavno još danas; bez toga neću ni da idem odavde. Vi kao da ste u groznici.\n— Ostavite to, ne smetajte mi. Da, meni nije dobro — rasejano i čak nestrpljivo odgovori knez. Uto ču svoje ime. Ipolit je o njemu govorio.\n— Vi ne verujete? — zasmeja se Ipolit histerično. — Pa dobro, tako i treba da bude. A vidite li, knez će od prve reči poverovati i nimalo se neće začuditi.\n— Čuješ li, kneže? — okrenu mu se Lizaveta Prokofjevna. — Čuješ li ga?\nUnaokolo se svi smejahu. Lebedev se užurbano isticao napred i muvao se pred samom Lizavetom Prokofjevnom.\n— On kaže da je, eto, to prenemagalo, taj tvoj domaćin ... onom gospodinu članak prepravljao, to što su o tebi maločas pročitali. Knez sa čuđenjem pogleda u Lebedeva.\n— A što ti ćutiš? — lupnu čak nogom Lizaveta Prokofjevna.\n— Pa jest! — promrmlja knez zagledajući se i dalje u Lebedeva — vidim i ja da je popravljao.\n— Je li to istina? — brzo se okrenu Lizaveta Prokofjevna Lebedevu.\n— Cela istina, vaše prevashodstvo! — čvrsto i odlučno odgovori Lebedev metnuvši ruku na srce.\n— Kao da se hvali! — malo što ne podskoči ona na stolici.\n— Nizak sam, nizak — promrmlja Lebedev počevši da se udara po grudima i sve niže savijajući glavu.\n— Pa šta ja imam od toga što si nizak! On misli kad kaže »nizak sam« da će se time izvući. I zar to nije sramota, kneže, da se sa ovakvim rđama mešaš, još jedanput ti velim. Nikad ti to neću oprostiti!\n— Meni će knez oprostiti! — izgovori Lebedev raznežen i uveren.\n— Jedino iz blagorodstva — glasno i zvonko progovori najednom Keler, koji priskoči obraćajući se pravo Lizaveti Prokof jevnoj — jedino iz blagorodstva, gospođo; da ne bih izneverio kompromitovanog prijatelja, ja sam maločas prećutao o tim popravkama, iako je\non pretio da će nas niza stepenice baciti, kao što ste i sami izvoleli čuti. Ali da bi se utvrdila istina, priznajem da sam mu se ja zbilja obratio i dao mu šest rubalja, ali ne zato da mi stil doteruje, nego da mi da podatke, meni većinom nepoznate, a obratio sam mu se kao merodavnom licu. Odnosno cipela, odnosno apetita, švajcarskog profesora, odnosno onih pedeset rubalja, mesto dvesta pedeset... jednom reči, sve to grupisanje, sve to pripada njemu, za šest rubalja, ali stil mi nije popravljao.\n— Imam da primetim — prekide ga Lebedev sa grozničavom nestrpljivošću i nekakvim poniznim glasom, uz smeh koji se sve više razlegao — da sam ja ispravljao prvu polovinu članka, a pošto se u sredini nismo složili, i zbog jedne misli se i posvadili, to drugu polovinu već nisam ispravljao, tako da sve što je tamo nepismeno (a nepismeno je)... sve to, dakle, ne treba meni pripisivati.\n— Eto o čemu se on brine! — viknu Lizaveta Prokofjevna.\n— Dozvolite da zapitam — obrati se Jevgenije Pavlovič Keleru — a kad je članak popravljan?\n— Juče pre podne — odraportira Keler — imali smo sastanak, pri čemu smo dali jedno drugom reč da ćemo obojica čuvati tajnu.\n— To onda kad je puzio pred tobom i uveravao te o svojoj odanosti! I to mi je čovek! Ne treba mi tvoj Puškin, a i kći tvoja neka mi ne dolazi.\nLizaveta Prokofjevna htede već da ustane, ali se najednom ljutito obrati Ipolitu, koji se smejao.\n— Šta je, prijatelju, kanda si hteo da mene izlažeš podsmehu!\n— Sačuvaj bože! — smešio se Ipolit sa iskrivljenim licem — nego me neobično poražava ekscentričnost vaša, Lizaveta Prokofjevna. Ja sam vam, priznajem vam, to o Lebedevu naročito pomenuo jer sam znao kako će to na vas uticati, samo na vas, jer će mu knez zbilja oprostiti, pa već mu je jamačno i oprostio ... Već je, možda, i izvinjenje u pameti našao ... je 1' te, kneže, zar nije istina?\nOn je jedva disao, čudnovato njegovo uzbuđenje raslo je sa svakom reči.\n— No? ... — ljutito izgovori Lizaveta Prokofjevna začudivši se njegovom tonu — no?\n— O vama sam ja već mnogo slušao, sve u tom smislu... sa velikom radošću... i navikao sam se da vas vanredno poštujem — nastavi Ipolit.\nOn je govorio jedno, ali tako kao da bi tim istim recima hteo da kaže nešto sasvim drugo. Govorio je sa prisenkom ironije, a u isti mah se preterano uzbuđivao, nepoverljivo se osvrtao, očevidno se bunio i gubio pri svakoj reči, tako da je sve to skupa, sa tuberkuloznim izgledom i sa čudnim, zažarenim i čisto mahnitim pogledom, i nehotice i dalje privlačilo pažnju na njega.\n— Ja se skoro čudim, naravno, možda i zato što uopšte ne poznajem taj vaš svet (jer to priznajem), čudim se tome što vi ne samo da ste sami ostali u društvu maločašnje naše družine, koja vama nikako ne l iči, nego što ste ostavili i ove devojke da i one slušaju skandaloznu stvar, premda su one sve to u romanima pročitale. Ja, uostalom, možda ne znam ... teško mi je da se jasno izrazim ... ali, u svakom slučaju, ko bi osim vas i mogao ostati... na molbu dečakovu (pa da: dečakovu, ja opet priznajem) da provede s njim veče i da uzme ... u svemu učešća i... sa nečim ... čega se sutradan mora stideti... (Uostalom, priznajem da se rđavo izražavam...) Sve to vanredno hvalim i duboko cenim, mada se već\npo samom licu njegovog prevashodstva, vašeg supruga, vidi da mu je sve to neprilično... Hi¬hi! — zakikota se sasvim se zbunivši, pa se najednom tako zakašlja da čitava dva minuta nije mogao da nastavi.\n— Umalo što se nije ugušio! — hladno i oštro izgovori Lizaveta Prokofjevna posmatrajući ga sa ozbiljnim ljubopitstvom — no, mili dečače, aratos te, dosta je od tebe. Vreme je.\n— Sad dopustite meni, dragi gospodine, da vam i ja od svoje strane primetim — progovori najednom ozlojeđeni Ivan Fjodorovič, koji izgubi već i poslednje strpljenje — da je moja žena ovde gošća kod kneza Lava Nikolajeviča, našeg zajedničkog prijatelja i suseda, i da, u svakom slučaju, niste vi, mladiću, pozvani da sudite o postupcima Lizavete Prokofjevne, niti, pak, da glasno i u oči govorite o tome šta meni na licu piše. Da, gospodine. A što je moja žena ostala tu — nastavi on žesteći se skoro pri svakoj reči sve više — to je pre, gospodine, od zaprepašćenja i do danas svima razumljivog ljubopitstva: da vidi čudan mladi naraštaj. Eto sam i ja ostao, kao što neki put na ulici zastanem kad vidim nešto što čovek može da pogleda, kao ... kao ... kao na ...\n— Kao na retkost — pomože mu Jevgenije Pavlovič.\n— Izvrsno i tačno — obradova se njegovo prevashodstvo, jer se malo bio zapleo tražeći upoređenje— zbilja kao na retkost. Ali, u svakom slučaju, najčudnije od svega, i nešto najogorčujuće, ako je samo mogućno gramatički tako se izraziti, što vi, mladiću, ni to niste bili kadri razumeti da je Lizaveta Prokofjevna ostala sada tu s vama stoga što ste vi bolesni, to jest, ako ste zbilja na umoru; ostala je, tako reći, iz samilosti, zbog vaših žalostivih reči, gospodine, i što nikakva prljavština ni u kom slučaju ne može prionuti na njeno ime, za njene osobine i vrednosti... Lizaveta Prokofjevna — završi sav pocrveneo general— ako ćeš da ideš, onda da se oprostimo s našim milim knezom, pa da ...\n— Hvala vam na lekciji, generale — prekide mu reč Ipolit ozbiljno i iznenada, zagledavši se zamišljeno u njega.\n— Hajdemo, maman, ko zna dokle će to tu još da traje! ... — nestrpljivo i ljutito izgovori Aglaja dižući se sa stolice.\n— Još dva minuta, mili Ivane Fjodoroviču, ako dozvoliš — obrati se Lizaveta Prokofjevna dostojanstveno svome mužu. — Meni se čini, on je sav u vatri i prosto bunca; u to sam uverena, po njegovim očima; ovakvog ga ne smemo ostaviti. Lave Nikolajeviču, bi li on mogao tu kod tebe noćiti, da ga ne prenosimo danas takvog u Petrograd? Cher prince, vama nije dosadno? — obrati se ona odnekud najednom knezu Š. — Hodi ovamo, Aleksandra, popravi kosu, ćerko.\nOna joj popravi kosu, koju nije stvarno trebalo doterivati, pa je poljubi. Zato ju je samo i zvala.\n— Ja sam vas smatrao da ste kadri da se intelektualno uzdignete ... — poče opet Ipolit prenuvši se iz svoje zamišljenosti. — Da, da, ovo sam hteo da kažem — obradovao se on, kao da se najednom nečega setio. — Eto, Burdovski iskreno želi da zaštiti svoju majku, zar ne? A ispada da on nju još sramoti. Knez, eto, hoće da pomogne Burdovskom, od sveg srca mu nudi svoje nežno prijateljstvo i novac, i možda jedini on između svih nas ne oseća prema njemu odvratnost... no baš oni sad stoje jedan prema drugom kao pravi dušmani... Ha-ha- ha! Vi svi mrzite Burdovskog zato što se on, po vašem shvatanju, ružno i neotmeno ponaša prema svojoj materi. Je li tako? Je li tako? Je P tako? Jer svi vi strašno volite lepotu i\neleganciju formi, do njih vam je jedino i stalo, zar nije tako? (Odavno sam podozrevao da je vama samo do njih stalo! ) E, pa znajte da niko od vas, možda, nije voleo svoju mater tako kao Burdovski! Vi ste, kneže, ja znam, krišom poslali novac preko Ganjice materi Burdovskog, i evo da se kladimo (hi-hi-hi — on se histerično zasmeja), da se kladimo da će vas baš Bur¬dovski i optužiti sada zbog nedelikatnosti forme i zbog neuvaženja prema njegovoj materi; bogami, tako je, ha-ha-ha.\nTu se opet zaguši i zakašlja.\n— No, je li to sve? Jesi li sad sve, je si li sve iskazao? E onda idi da spavaš, imaš groznicu — nestrpljivo ga prekide Lizaveta Prokofjevna, koja ne odvajaše od njega svoj nemirni pogled.\n— Ah, Gospode! On još govori!\n— Vi se, kanda, smejete? A što se vi meni neprestano smejete? Ja sam primetio da mi se neprestano smejete? — obrati se on najednom Jevgeniju Pavloviču uzrujano i ljutito. Ovaj se zbilja smejao.\n— Ja sam samo hteo da vas pitam, gospodine ... I polite ... izvinite, zaboravio sam vaše prezime.\n— Gospodin Terentijev — reče knez.\n— Da, Terentijev, hvala, maločas neko reče, ali mi odlete... Hteo sam da vas zapitam, gospodine Terentijeve, je li istina što sam čuo: kako ste vi mišljenja da je dovoljno da samo četvrt časa s prozora s narodom govorite, pa da se narod odmah s vama u svemu složi i da odmah pođe za vama?\n— Veoma je mogućno da sam kazao... — odgovori Ipolit, kao sećajući se nečega. — Sigurno sam kazao! _ dodade on najednom, opet živahnuvši i odlučno pogledavši u Jevgenija Pavloviča. — Pa šta onda?\n— Sasvim ništa; ja to samo radi obaveštenja, da dopunim.\nJevgenije Pavlovič ućuta, ali ga Ipolit još neprestano posmatraše u nestrpljivom iščekivanju.\n— No, šta je, jesi li dovršio? — obrati se Lizaveta Prokofjevna Jevgeniju Pavloviču. — Dovršuj brže, dragi, on treba da ide da spava. Ili možda ne umeš?\nOna se strašno jedila.\n— Ja, najzad, i ne bih bio protivan da dodam — nastavi Jevgenije smešeći se — da sve što sam čuo od vaših drugova, gospodine Terentijeve, i sve što ste vi tu sad izložili, i sa tako očiglednim talentom, da se sve to svodi, po mome mišljenju, na teoriju konačne pobede prava, pre svega i nada sve, pa čak i sa isključenjem svega ostaloga, i čak, možda, pre prethodnog istraživanja u čemu se upravo sastoji to pravo? A možda se i ja varam?\n— Naravno da se varate, ja vas, evo, i ne razumem ... A dalje?\nIz ugla se takođe začu gunđanje. Lebedevljev sestrić promrmlja nešto u pola glasa.\n— Dalje skoro ništa više — nastavi Jevgenije Pavlovič. — Hteo sam samo da primetim da od toga stvar može naglo da pređe na pravo jačega, to jest na pravo pesnice i l ičnog prohteva, kao što se, uostalom, vrlo često na svetu i svršavalo. Jer, eto, i Prudon se zaustavio na pravu jačega. Za vreme američkog rata mnogi su najnapredniji liberali izjavili da staju na stranu vlasnika plantaža, pravdajući to svoje držanje time što su crnci crnci, niži od belog plemena, te da je stoga pravo sile na strani belih.\n— Pa šta onda?\n— Vi, znači, ne odričete pravo sile?\n— A dalje?\n— Vi ste, dakle, dosledni; ja sam hteo samo da primetim da od prava sile pa do prava tigrova i krokodila, i čak do ruskih zlikovaca Danilova i Gorskog, nije daleko.\n— Ne znam, a dalje?\nIpolit jedva slušaše Jevgenija Pavloviča, kome, ako je i govorio a dalje, on je to, rekao bi čovek, činio više po staroj osvojenoj navici u razgovorima, a ne iz pažnje i ljubopitstva.\n— Ništa nema dalje ... to vam je sve.\n— Ja se, uostalom, na vas ne ljutim — potpuno iznenadno završi najednom Ipolit, i bogzna da li svesno, pruži mu ruku, još i sa osmehom. Jevgenije Pavlovič se u prvi mah začudi, ali se sa najozbiljnijim izgledom dotače pružene mu ruke, baš kao da prima oproštenje.\n— Ne mogu da ne dodam — reče on onim istim dvosmislenim učtivim tonom — svoju zahvalnost vama na pažnji sa kojom ste me pustili da govorim, jer, po mojim mnogobrojnim posmatranjima, nikad vam naš liberal nije kadar dozvoliti da ma ko drugi ima svoje lično ubeđenje a da on ne odgovori svome protivniku grdnjom, ili još i nečim žešćim ...\n— To vam je potpuno tačno — primeti general Ivan Fjodorovič, pa stavivši ruke iza leđa, sa izrazom najveće dosade povuče se ka izlazu sa terase, gde od dosade i zevnu.\n— E, a sad dosta, mili — najednom reče Lizaveta Prokofjevna Jevgeniju Pavloviču — dosadili ste mi...\n— Vreme je već! — brižno i skoro uplašeno ustade najednom Ipolit, zbunjeno se osvrćući oko sebe. — Ja sam vas zadržao. Hteo sam sve da vam kažem ... mislio sam da se mi svi... poslednji put... To je bila fantazija...\nVidelo se da je on na mahove oživljavao. Najednom, za koji trenutak, izlazio bi iz skoro pravog buncanja, i s potpunom svesnošću bi se sećao i govorio, većim delom u odlomcima, odavno već možda smišljenim i naučenim u dugim dosadnim časovima bolesti, u postelji, u samoći, kad ne bi mogao da zaspi.\n— E, pa zbogom! — oštro izgovori najednom. — Vi možda mislite: meni je sad lako da vam kažem: zbogom? Ha-ha! — mrzovoljno se osmehnu on sam na svoje nevešto pitanje, pa najednom, kao ozlojeđen što mu nikako ne polazi za rukom da kaže što bi hteo, gromko i ljutito izgovori: — Vaše prevashodstvo! Čast mi je pozvati vas na svoj pogreb, ako me samo udostojite te časti i... sve vas, gospodo, zajedno sa generalom! ...\nOn opet poče da se srne je, ali to je bio smeh bezumnika. Lizaveta Prokofjevna, uplašena, pođe prema njemu i uhvati ga za ruku. Gledao ju je uporno, sa istim smehom, koji je prestao i sledio se na njegovom licu.\n— Znate li da sam došao ovamo zato da vidim drveće? Eto to... (on ukaza na drveće u parku), to nije smešno, a? Tu mislim da nema ničega smešnog? — ozbiljno zapita on Lizavetu Prokofjevnu, pa se najednom zamisli. Zatim, posle jednog trenutka, diže glavu pa radoznalo poče da traži očima nekoga u gomili. Tražio je Jevgenija Pavloviča, koji je stajao sasvim blizu, desno, na istome mestu kao i pre, ali ga je on već zaboravio, pa ga je tražio naokolo.\n— A vi još niste otišli! — pronađe ga najzad — vi ste se maločas neprestano smejali što sam ja hteo da kroz prozor govorim četvrt časa... A znate li da ja nemam osamnaest godina: ja sam toliko preležao na ovom jastuku, i toliko sam se nagledao kroz taj prozor, i o mnogom čemu sam razmišljao... o svima ... da mrtvi nemaju godina, vi to znate. Ja sam se još prošle\nnedelje toga setio kad sam se jednom noću probudio ... A znate li čega se vi najviše bojite? Vi se najviše bojite naše iskrenosti, mada nas prezirete! Ja sam se i toga, tada noću, na jastuku, setio... Vi mislite da sam ja maločas hteo da vam se smejem, Lizaveta Prokofjevna? Ne, nisam hteo da vam se smejem, no samo da vas pohvalim ... Kolja reče da vas je knez nazvao detetom... pa to je lepo... Da, šta sam ja ono ... Još sam nešto hteo ...\nOn pokri lice rukama pa se zamisli.\n— Aha, evo šta: kad ste se maločas praštali, ja najednom pomislih: eto, ovi ljudi, i nikad ih za mene više neće biti, nikad! I ovo drveće takođe, samo u jedan kameni zid, crven, Majerove kuće ... spram mog prozora... no, a probaj da im to kažeš... pokušaj, reci im. Eto i ova lepotica ... pa ti si mrtav, pa joj se i predstavi kao mrtvac, reci: »Mrtav može što god hoće da govori« ... i da kneginja Marija Aleksejevna neće zabraniti, ha-ha... Vi se ne smejete? — prelete on pogledom sve prisutne nepoverljivo. — A vidite li, tako u postelji, mnogo mi je misli dolazilo... Znate li, ja sam se uverio da je priroda veoma podsmešljiva... Vi maločas rekoste da sam bezbožnik, a znate li da ova priroda... što se sad opet smejete? Vi ste strašno nemilosrdni! — izgovori on najednom sa setnim negodovanjem, bacivši pogled na sve. — Ja nisam kvario Kolju — dovrši on sasvim drugim tonom, ozbiljnim i uverenim, baš kao da se najednom toga setio ...\n— Niko, niko se tebi ovde ne smeje, umiri se! — mučila se skoro Lizaveta Prokofjevna. — Sutra će ti nov lekar doći... onaj se prevario. Ta sedi, vidiš da se jedva držiš na nogama! Ti to sad buncaš ... Ah, šta da se radi sad s njime? — užurba se ona, vraćajući ga u naslonjaču. Suza joj zablista u oku.\nIpolit zastade skoro zaprepašćen, diže ruku, bojažljivo je pruži, pa se dotače te suze. I osmehnu se nekakvim detinjim smeškom.\n— Ja ... vas ... — progovori on radosno — vi ne znate kako ja vas... meni je on sa takvim ushićenjem uvek o vama govorio, eto, on, Kolja ... Ja mnogo volim to njegovo ushićenje. I nisam ga kvario! Ja samo njega i ostavljam ... ja sam sve hteo da ostavim, sve, ali nije bilo nikog... nikog nije bilo. Hteo sam nešto da radim, na to sam imao pravo ... O, tako sam mnogo želeo! A sad ništa neću, ništa neću da želim, dao sam sebi reč da odsad već ništa ne želim ... Neka, neka bez mene traže istinu! Da, priroda je podsmešljiva! Jer zašto ona — prihvati on najednom sa žarom — zašto ona stvara najbolja bića zato da im se posle naruga? Eto, ona je učinila tako da jedini stvor koji su ljudi na zemlji priznali kao savršenstvo ... učinila je tako da je, pokazavši ga ljudima, baš njemu namenila da kaže ono zbog čega se posle prolilo toliko krvi da, kad bi se ta krv prolila sva najednom, ljudi bi se sigurno podavili u njoj!\n... O, dobro je što umirem! Jer, ko zna, možda bih i ja iskazao neku užasnu laž, priroda bi već to udesila! ... A nisam kvario nikoga... Hteo sam da živim za sreću svih ljudi, da pronađem i iznesem istinu ... Gledao sam kroz prozor na onaj Majerov zid, pa sam zaželeo da samo četvrt časa govorim, i da sve, sve uverim, a, eto, samo jednom sam se u životu našao... s vama, kad već ne s ljudima! I šta je iz toga izašlo? Ništa! Izašlo je samo to da me prezirete! Znači, budala, znači, nisi im potreban, znači... kucnuo ti je čas! I nikakve uspomene nisam bio kadar ostaviti! Ni glasa, ni traga, nijednog dela, nisam doneo nijednu ideju! Ne smejte se glupanu! Zaboravite! Zaboravite sve ... Zaboravite, molim vas, ne budite tako nemilosrdni! Jer verujte, da mi ne naiđe ova boleština, ja bih se ubio ...\nOn je, kanda, još mnogo šta hteo da kaže, ali ne dogovori, baci se u naslonjaču, pokri lice rukama pa se kao malo dete zaplaka.\n— No, šta sad čovek s njim da radi? — uzdahnu Lizaveta Prokofjevna, žurno mu priđe, prihvati ga za glavu pa je vrlo snažno pritište na svoje grudi. On ridaše grčevito. — No-no-no! No, nemoj tako da plačeš; no, dosta, dobri moj mali, tebi će bog oprostiti, zbog neznanja tvoga; no, dosta, budi junak ... A, osim toga, posle će te i sramota biti...\n— Imam ja — govorio je Ipolit upinjući se da digne glavu — imam brata i sestre, deca, mala, jadna, nevina... Ona će ih razvratiti. A vi ste sveta, vi ste i sama ... dete, spasite ih! Otmite ih od te ... ona ... sram... O, pomozite im, pomozite, vama će bog to stostruko nadoknaditi... tako vam boga, tako vam Hrista! ...\n— Pa govorite, najzad, Ivane Fjodoroviču, šta sad da se radi! — ljutito uz viknu Lizaveta Prokofjevna. — Učinite dobrotu, prekinite već jednom to vaše veličanstveno ćutanje! Jer ako vi ne rešite, onda da znate da ću ja ovde ostati da noćim; dosta ste me već tiranisali samovlašćem.\nLizaveta Prokofjevna je to pitala sa oduševljenjem i srdžbom, i očekivala je neodložan odgovor. Ali u sličnim slučajevima prisutni većinom, ako ih baš ima i poviše, odgovaraju ćutanjem i pasivnom radoznalošću, ne želeći ništa na sebe da uzimaju, te iskazuju svoje misli mnogo docnije. Među prisutnima bilo ih je i takvih koji su gotovi bili da presede tu, ako hoćete i do jutra, ne rekavši ni reči. Na primer, Varvara Ardalionovna, koja je celo veče sedela povučena u stranu, ćutala je, i sve vreme sa neobičnom radoznalošću slušala, a imala je, možda, za to svojih razloga.\n— Moje je mišljenje, mila moja — reče general — da je tu sad potrebna, tako reći, pre bolničarka nego naše uzbuđenje, i, možda, neko pouzdano trezveno lice za noć. U svakom slučaju, da pitamo kneza i... što pre da damo ovom svetu mira ... A sutra možemo opet uzeti učešća.\n— Sad će ponoć, mi ćemo da se odvezemo. Hoće li on s nama poći ili ostaje kod vas? — obrati se Doktorenko knezu nervozno.\n— Ako hoćete, ostanite i vi kraj njega — reče knez — mesta će se naći.\n— Vaše prevashodstvo — iznenada i ushićeno skoknu do generala gospodin Keler — ako je potreban pouzdan čovek za noć, ja sam gotov da se žrtvujem za prijatelja... Jer, to je takva duša! Ja ga već odavno smatram za velikog, vaše prevashodstvo! Ja sam, naravno, u pogledu svog obrazovanja mnogo zaostao, ali kad on nešto kritikuje, to su sve sami biseri, sami biseri se tu sipaju, vaše prevashodstvo! ...\nGeneral se okrenu sa očajanjem.\n— Meni će vrlo milo biti ako Ipolit ovde ostane, jer za njega sad nije vožnja kolima — reče knez na jetka pitanja Lizavete Prokofjevne.\n— Ma i ti si zaspao, kanda? Ako nećeš, dragi, ja ću ga onda k sebi preneti! Gospode, eto, i on se jedva na nogama drži! Pa ti si, kanda, bolestan?\nNedavno je Lizaveta Prokofjevna, ne zatekavši kneza na samrtnom odru, zbilja veoma jako preuveličavala povoljno stanje njegovog zdravlja, sudeći po spoljašnjem izgledu; ali nedavna bolest, teške uspomene koje su je pratile, umor od bučnog večera, slučaj sa »sinom Pavliščeva«, sad ovaj slučaj sa Ipolitom — sve je to dražilo kneževu bolnu osetljivost, skoro do grozničavog stanja. No, osim toga, u njegovim očima se sad videla još i jedna\ndruga briga, čak i bojazan: on se plašljivo zagledaše u Ipolita, čisto još nešto očekujući od njega.\nNajednom se Ipolit diže, užasno bled i sa izgledom strašnog stida, bliskog očajanju na svome unakaženom licu. To se izražavalo, u prvom redu, u njegovom pogledu koji je sa mržnjom i strahom gledao na ovaj skup, i u izgubljenom, iskrivljenom i nesigurnom osmejku na drhtećim usnama. On odmah obori oči pa odgega, ljuljajući se u hodu i neprestano se onako smešeći, ka Burdovskom i Doktorenku, koji su stajali na izlazu sa terase. Polazio je s njima.\n— Eto, toga sam se bojao — uzviknu knez. — Tako je i moralo biti!\nIpolit mu se brzo okrenu sa najbešnjom mržnjom, i svaka crtica na njegovom licu kao da je drhtala i govorila:\n— A! Velite da ste se toga bojali! »Tako je i moralo biti!« po vašem! E, pa znajte onda da ako ja nekoga ovde mrzim — zavapi on sa krkljanjem u grlu, sa šištanjem i sa prskanjem iz usta — ja vas sve, sve mrzim! Ali vas, vas, jezuitska sladunjava dušice, idiote, milionaru-dobrotvoru, vas mrzim više no ikoga i no sve na svetu! Ja sam vas odavno prozreo, i mrzeo sam vas još dok sam slušao o vama, mrzeo sam vas svom mržnjom svoje duše... Ovo ste sve vi udesili! Vi ste me doveli do napada! Vi ste jednog samrtnika do stida doveli, vi, vi ste krivi za ovu moju podlu malodušnost! Ja bih vas ubio kad bih ostao u životu! Nisu mi potrebna vaša dobročinstva, ni od koga ih neću primiti, čujete li, ni od koga, i ništa! Maločas sam u bunilu bio, i vi nemate zbog čega da likujete! Prokleti da ste jednom zasvagda!\nTu se on već sasvim zaguši.\n— Suza se svojih zastideo! — prišapnu Lebedev Lizaveti Prokofjevnoj. — »Tako je i moralo biti!« Što ti je knez, prozreo ga je skroz.\nLizaveta Prokofjevna ga ne udostoji ni pogleda. Ona stajaše, gordo se isprsivši, zabacivši glavu, pa sa prezrivim ljubopitstvom razgledaše »ove čovečuljke«. Kad Ipolit završi, general isturi ramena. Ona ga ljutito odmeri pogledom od glave do pete, kao tražeći objašnjenje tog pokreta, pa se odmah obrati knezu:\n— Hvala vam, kneže, ekscentrični prijatelju naše kuće, za ovo prijatno veče što nam ga prirediste. Vaše srce se sad jamačno raduje što vam je pošlo za rukom da i nas uvučete u svoje budalaštine ... Doista, mili prijatelju, baš vam hvala što ste nam najzad dali mogućnosti da i vas bar malo izbliže upoznamo ...\nOna ljutito poče da doteruje svoj mantil očekujući kad će »oni« da se gube odavde. »Njima« u taj mah dođoše kola po koja j e j oš pre četvrt časa Doktorenko bio poslao Lebedevljevog sina gimnazistu. General, odmah posle žene, reče šta i on misli.\n— Zbilja, kneže, ja se tome od vas nikad ne bih nadao ... Jer posle svega ... posle svih prijateljskih odnosa ... i najzad, Lizaveta Prokofjevna ...\n— Ma kako, kako je to moguće! — uskliknu Adelaida, brzo priđe knezu pa mu pruži ruku. Knez, sav zbunjen, osmehnu se na nju. Najedared, vreo, brz šapat kao da oprlji njegovo uho.\n— Ako vi sad odmah ne ostavite te odvratne ljude, ja ću vas celoga veka, celog svog veka mrzeti! — prošapta mu Aglaja. Ona je bila kao van sebe, ali se okrenu pre no što je knez\nstigao da je pogleda. Uostalom, on sad već nije imao ni šta, niti koga da ostavlja: bolesnog Ipolita su dotle već bili nekako smestili u kola, koja su odmah krenula.\n— No šta je, hoće li ovo još dugo trajati, Ivane Fjodoroviču? Šta mislite vi? Dokle ću ja još da trpim od te pakosne dečurlije?\n— Pa ja sam, mila moja ... ja sam, naravno, gotov i... knez ...\nIvan Fjodorovič ipak pruži ruku knezu, ali ne stiže da je stegne, nego potrča za Lizavetom Prokofjevnom, koja je ljutito i bučno silazila sa terase. Adelaida, njen verenik i Aleksandra se iskreno i toplo oprostiše sa knezom. I Jevgenije Pavlovič bio je sa njima, i jedini on što ostade dobro raspoložen.\n— Dogodilo se kao što sam mislio! Samo mi je žao što ste i vi, jadniče moj, tu postradali — prošapta on sa vrlo ljubaznim osmehom.\nA Aglaja ode ne oprostivši se.\nAli se događaji te večeri time još ne završiše. Lizaveta Prokofjevna imala je da izdrži još jedan veoma neočekivani susret.\nOna još nije ni sišla sa stepenica na put (koji se savijao oko parka), kad najednom neke sjajne kočije, sa zapregom od dva belca, proletoše ispred kneževog letnjikovca. U kočijama su sedele dve raskošno odevene gospođe. Ne prešavši ni deset koraka pored kuće, kočije se najednom zaustaviše. Jedna od dama brzo se okrenu, baš kao da je sasvim iznenada ugledala nekog potrebnog joj poznanika.\n— Jevgenije Pavloviču! Jesi li to ti? — viknu najednom zvučan, divan glas, od koga i knez, a možda i još neko uzdrhta. — Ah, kako mi je milo što te jedva jednom pronađoh! Poslala sam ti u grad slugu; dvojicu! Celi dan te traže!\nJevgenije Pavlovič stajaše na stepenicama kao gromom poražen. I Lizaveta Prokofjevna takođe zastade na mestu, ali ne u užasu i ne zaprepašćena, kao Jevgenije Pavlovič; ona pogleda na tu drsku ženu isto onako gordo i sa istim hladnim prezrenjem kao što je maločas pogledala one čovečuljke, pa odmah prenese svoj pažljivi pogled na Jevgenija Pavloviča..\n— Novost! — nastavi zvučni glas. — Za Kupferove menice se ne boj: Rogožin ih je sve pokupovao za trideset, ja sam ga privolela. Sad bar još jedno tri meseca možeš biti miran. A sa Biskupom i sa svim onim ološem sigurno ćemo se kao sa znancima nagoditi. No, dakle, sve je, znači, u najboljem redu. Budi mi veseo. Do viđenja sutra!\nKočije krenuše i brzo iščezoše.\n— Ta je poludela! — viknu najzad Jevgenije Pavlovič, pocrvenevši od negodovanja i zbunjeno se osvrćući oko sebe. — Pojma nemam o čemu je sad govorila! Kakve menice! Ko je ona?\nLizaveta Prokofjevna je i dalje gledala u njega, još možda dva sekunda. Najzad se brzo i naglo uputi svom letnjikovcu, a za njom svi ostali. Tačno posle jednog minuta javi se na terasu knezu Jevgenije Pavlovič, vanredno uzbuđen.\n— Kneže, pravo da mi kažete: znate li šta to znači?\n— Ništa ne znam — odgovori knez, koji je i sam bio u neobičnoj i bolesnoj živčanoj napetosti.\n— Ne znate?\n— Ne znam.\n— Ni ja ne znam — zasmeja se najednom Jevgenije Pavlovič. — Bogami, nikakve veze sa tim metlicama nisam imao, verujte časnoj reči... Ama, šta je s vama? Vi, kanda, u nesvest padate?\n— O, ne, ne, uveravam vas, ne ...\n4.11 XI\nTek se prekosutra Jepančini sasvim umilostiviše. Knez, mada je samog sebe krivio zbog mnogo čega, kao i obično, i iskreno želeo kaznu, ipak je iz početka bio potpuno uveren da se Lizaveta Prokofjevna nije mogla na njega ozbiljno naljutiti, nego se razljutila na sebe samu. I tako, dugo trajanje neprijateljstva dovelo ga je treći dan u najmračniji i bezizlazan položaj. A dovele su ga dotle i druge okolnosti, no jedna od njih naročito. Sva tri dana ta je okolnost postupno rasla u kneževoj podozrivosti (a knez je sebe u poslednje vreme krivio zbog dve krajnosti: zbog neobične »besmislene i nametljive« svoje poverljivosti, a u isti mah i zbog »mračne i niske« sumnje). Jednom reči: na kraju trećeg dana događaj sa onom ekscentričnom damom, koja je razgovarala iz svojih kočija sa Jevgenijem Pavlovičem, dobi u njegovoj glavi zastrašujuće i zagonetne razmere. Suština zagonetke, osim drugih strana stvari, sastojala se za kneza u tužnom pitanju: da li je on lično kriv i zbog one nove »čudovišnosti«, ili samo ... Ali on ne reče do kraja ko bi još mogao biti kriv ... A što se tiče slova N. F. B., to je, po njegovom shvatanju, bila samo jedna nevina šala, sasvim detinjasta šala, tako da davati se ma i najmanje u misli zbog toga bila bi sramota, a u jednom pogledu čak i nečasno.\nUostalom, već prvi dan posle onog ružnog »večera«, u čijem dar-maru je on bio glavni »uzrok«, knez je imao izjutra zadovoljstvo da primi u svom stanu kneza Š. sa Adelaidom: »oni su svratili pre svega zato da čuju kako je s njegovim zdravljem«. A svratili su posle šetnje. Adelaida odmah uoči u parku jedno drvo, čudesno staro, šuplje i raspuklo drvo, granato, sa dugim krivim granjem, a sve to u mladom zelenilu. Ona neizostavno, neizostavno naumi da ga nacrta! Tako da je skoro samo o tome govorila čitavo pola časa ove posete.\nKnez Š. bio je ljubazan i mio kao i obično, raspitivao se kod kneza o njegovoj prošlosti, sećao se pojedinosti njihovog prvog poznanstva, tako da sinoćnicu skoro nijednom rečju ne pomenuše. Najzad Adelaida ne izdrža, pa, osmehnuvši se, priznade da su oni svratili inkognito; ali time se priznanje i završi, premda se po tom inkognito već moglo uočiti da se roditelji, to jest, što je najglavnije, Lizaveta Prokofjevna, nalaze u nekakvom naročitom neraspoloženju. Ali ni o njoj, ni o Aglaji, pa čak ni o Ivanu Fjodoroviču Adelaida i knez ne pomenuše za vreme svoje posete nijedne reči. Odlazeći opet u šetnju, oni ne pozvaše kneza sa sobom. A da ga pozovu da ih poseti, nije bilo ni pomena. U tom pogledu se Adelaidi izmaknu vrlo karakteristična reč. Pričajući o jednoj svojoj slici u akvarelu, ona najednom zažele da je knezu pokaže. »Kako bismo to učinili što pre? Čekajte! Ja ću vam je ili po Kolji danas poslati, ako naiđe, ili ću vam je sutra, sama, kad ja i knez izađemo u šetnju, doneti«, završi ona najzad svoje kolebanje, obradovavši se što joj j e tako vešto, i za sve zgodno, pošlo za rukom da reši taj problem. Najzad, već skoro oprostivši se, knez Š. kao da se najednom priseti:\n— Ah, da — zapita on — ne znate li bar vi, mili Lave Nikolajeviču, ko je bila ona osoba što je sinoć vikala Jevgeniju Pavloviču iz kočija?\n— To je bila Nastasja Filipovna — reče knez — zar vi još niste doznali da je bila ona? A ono s njom, ne znam ko bi mogao biti.\n— Znam, slušao sam! — prihvati knez Š. — Ali šta je imalo da znači ono što je govorila? To je, priznajem, velika zagonetka za mene... I za mene i za druge.\nKnez Š. je govorio sa velikom i očiglednom zapanjenošću.\n— Ona je govorila o nekakvim menicama Jevgenija Pavloviča — odgovori knez vrlo jednostavno — koje su, po njenoj molbi, od nekog zelenaša prešle u Rogožinove ruke; i da će Rogožin (za isplatu tih menica) pričekati Jevgenija Pavloviča.\n— Čuo sam, čuo sam, dragi kneže, ali to ne može biti! Nikakve menice Jevgenije Pavlovič nije mogao imati! Zar kod onakvog njegovog imanja? ... Doduše, njemu se dešavalo, zbog njegove lakomislenosti, ranije, i čak sam ga i ja spašavao ... Ali kod onakvog njegovog imanja davati menice zelenašu, pa posle zbog njih imati glavobolju ... nemogućno je. I ne može on biti na ti i u tako intimnim odnosima sa Nastasjom Filipovnom, a to je upravo glavna zagonetka. On se kune da on od svega ništa ne razume, a ja mu potpuno verujem. Ali stvar je u tome, mili kneže, što sam hteo da vas pitam: znate li vi tu što? To jest, da nije ne¬kim čudom makar do vas došao neki glas?\n— Ne, ništa ne znam, i uveravam vas da ja u tome ni najmanje nisam učestvovao.\n— Ah, kakvi ste vi, kneže, postali! Ja vas prosto ne mogu poznati danas. Pa zar bih smeo i pomisliti da biste vi mogli biti u takvom poslu saučesnik?... Ali da, vi ste danas mnogo rastrojeni.\nOn ga zagrli i poljubi.\n— To jest, u kakvom »takvom« poslu saučesnik? Ja tu ne vidim nikakav »takav« posao.\n— Bez sumnje, ta osoba je želela nekako i na neki način da napakosti Jevgeniju Pavloviču, pripisavši mu, pred onolikim svedocima, osobine kakve on nema, niti ih može imati — odgovori knez Š. dosta suvo.\nKnez Lav Nikolajevič se zbuni, ali je ipak i dalje pomno i upitno gledao u kneza Š. Ovaj ućuta.\n— Zar nisu obične menice? Zar nije bukvalno onako kao što mu ona sinoć doviknu? — promrmlja knez u nekakvom nestrpljenju.\n— Pa kažem vam, rasudite, evo, i sami: šta može biti zajedničkog između Jevgenija Pavloviča i...nje, pa još uz to i Rogožina? Ponavljam vam: imanje ogromno, što je meni potpuno poznato; pa i drugo imanje koje ima da nasledi od strica. Prosto, Nastasja Filipovna je tu ...\nKnez Š. najednom opet ućuta, očevidno zato što nije želeo da dalje priča knezu o Nastasji Filipovnoj.\n— Ali, u svakom slučaju, on je poznaje? — zapita najednom knez Lav Nikolajevič, poćutavši možda časak.\n— To izgleda da je tačno. Vetropir! No ako se baš i znao s njom, onda je to bilo vrlo odavno, još pre dve-tri godine. Jer on se još sa Tockim znao. A sad ništa slično nije moglo biti, na ti oni nisu mogli biti nikada! Sami znate da odavno ovamo nije dolazila. Mnogi još i ne znaju da se opet pojavila. Te kočije sam primetio pre dva-tri dana, ne ranije.\n— Raskošne kočije! — reče Adelaida.\n— Da, kočije su fine.\nNjih dvoje odoše, sa najprijateljskijim i može se reći sa najbratskijim osećanjima prema knezu Lavu Nikolajeviču.\nA za našeg junaka je ta poseta imala nečeg vrlo značajnog. Recimo, on je i sam podozrevao još od prošle noći (a možda još i ranije); ali pre njihove posete nikako se nije odlučivao da opravda svoju bojazan potpuno. Sada je postajalo jasno: knez Š. je, naravno, tumačio sam događaj pogrešno, ali ipak nije bio daleko od istine, ipak je uočio intrigu. (»Uostalom, on, možda, za sebe lično, sasvim tačno tu stvar shvata«, pomisli knez, »samo što neće da se izkaže, te stoga namerno pogrešno tumači.«) Najjasnije je bilo to što su njemu sada počeli dolaziti (i to baš knez Š.) u nadi da dobiju neka objašnjenja, a ako je tako, onda njega smatraju za stvarnog učesnika u intrigi. Osim toga, ako je to stvarno tako važno, »onda ona i ma nekakvu strašnu nameru, ali kakvu? Strahota!« »A i kako čovek da nju zadrži? Nema snage koja bi nju zadržala ako je ona ubeđena u svoju nameru!« To je knez znao već iz iskustva. »Poludela! Poludela!«\nAli i suviše, i suviše se tog jutra bilo nakupilo i drugih nerazrešivih stvari, i sve nekako i isti mah, a i sve je zahtevalo rešenje odmah, tako da je knez bio vrlo setan. Malo ga razvedri Vera Lebedeva, koja mu dođe s Ljubočkom, pa mu je, smejući se, nešto dugo pričala. Za njom dođe i sestra joj, otvorenih usta. Za njima gimnazist, sin Lebedevljev, koji je uveravao da je ona »Pelen zvezda« u Jovanovom Otkrovenju, što je pala na zemlju, na izvore voda, po tumačenju njegovog oca, mreža železničkih pruga koja se raširila po Evropi. Knez ne poverova da Lebedev to tako tumači, pa odlučiše da pitaju njega samog prvom zgodnom prilikom ...\nOd Vere Lebedev knez doznade da se Keler ugnezdio kod njih još od jučerašnjeg dana, i, po svim znacima, oni ga se skoro neće moći otresti, jer je našao zgodno društvo i prijateljski se zbližio sa generalom Ivolginom. Uostalom, on je rekao da će ostati kod njih jedino zato da popuni svoje obrazovanje.\nUopšte, deca Lebedevljeva iz dana u dan počeše se knezu sve više dopadati. Kolja ceo dan nije dolazio: on se još rano ujutru digao u Petrograd (i Lebedev je takođe otputovao čim je svanulo, nekakvim svojim poslovima). Ali knez nestrpljivo očekivaše posetu Gavrila Ardalionoviča, koji je danas neizostavno trebalo da mu dođe.\nOvaj izvole doći oko sedam časova predveče, odmah posle ručka. Čim ga je pogledao, knezu dođe misao da bar ovaj gospodin mora da zna sve do sitnica, bez pogreške. A i kako da ne zna kad ima takve pomoćnike kao što su Varvara Ardalionovna i njen suprug? Ali odnosi kneževi sa Ganjom bili su nekako naročiti. Knez mu je, na primer, poverio da vodi stvar Burdovskog, i naročito ga je za to molio. Ali kraj sveg poverenja i kraj ponečega što je bilo ranije, među njima su stalno stojale neke tačke o kojima kao da je bilo sporazumno odlučeno da se nikako ne govori. Knezu se činilo neki put da Ganja možda baš želi od svoje strane najpuniju i najprijateljskiju iskrenost. Sad, na primer, tek što je ušao, knezu se odmah učini da je Ganja u najvećoj meri ubeđen kako je baš sada trenutak da se među njima razbije led na svima tačkama. (Gavrilo Ardalionovič je, međutim, hitao: njega je čekala kod Lebedeva sestra. Oni su oboje žurili zbog neke stvari.)\nAli ako je Ganja zbilja očekivao čitav niz nestrpljivih pitanja, spontanih priznanja, prijateljskih izliva, on se, naravno, grdno prevario. Za svih dvadeset minuta posete knez j e bio vrlo zamišljen, skoro rasejan. Očekivanih pitanja ili, bolje reći, jednog glavnog pitanja, koje je Ganja očekivao, nije moglo biti. Tada se i Ganja odluči da govori sa većom uzdržljivošću. On je svih dvadeset minuta neprestano pričao, smejao se, vodio lak, prijatan i živ razgovor, ali najglavnije nije dotakao.\nGanja ispriča, između ostalog, da je Nastasja Filipovna tek četiri dana ovde u Pavlovsku, a već obraća na sebe opštu pažnju. Stanuje u nekakvoj Matroskoj ulici, u omanjem neuglednom kućerku, kod Darje Aleksejevne, a kočije su joj skoro najbolje u celom Pavlovsku. Oko nje se zgrnula već čitava vojska matorih i mladih udvarača; kočije joj neki put prate konjanici. Nastasja Filipovna je, kao i pre, velika probiračica i pazi koga prima u svoje društvo. Ali ipak se oko nje čitava vojska skupila, ima ko da je brani, ako zatreba. Jedan zvanični verenik, jedan od onih što su na l etovanju, već se zbog nje sa svojom verenicom zavadio. Jedan čičica general zbog nje je skoro prokleo svoga sina.\nOna često vodi u šetnju kolima neku divnu devojčicu, svega možda od nekih šesnaest godina, dalju rođaku Darje Aleksejevne. Ta devojčica vrlo lepo peva, tako da uveče njihova kućica obraća na sebe pažnju. Nastasja Filipovna se, uostalom, drži vanredno pristojno, odeva se prilično skromno, ali sa vanrednim ukusom, i sve dame njenom »ukusu, lepoti i kočijama zavide«.\n— Jučerašnji ekscentrični slučaj je — izgovori se Ganja — naravno, unapred smišljen i, svakako, ne treba ga uzimati u obzir. Da joj čovek nađe neku manu, treba tražiti nešto naročito, ili je oklevetati, na šta, uostalom, neće morati dugo čekati — završi Ganja, koji je očekivao da će knez tu neizostavno zapitati: »Zašto sinoćni slučaj naziva unapred smišlje¬nim? I zašto se neće dugo čekati?« A knez ga to ne zapita.\nU pogledu Jevgenija Pavloviča Ganja se upusti u pričanja opet sam, bez naročitih pitanja, a to je bilo vrlo čudnovato stoga što je on Jevgenija Pavloviča bez ikakvog povoda upleo u razgovor. Po mišljenju Gavrila Ardalionoviča, Jevgenije Pavlovič nije poznavao Nastasju Filipovnu; on nju i sad tek samo po imenu zna, i to otud što joj ga je onomad u šetnji neko predstavio, a teško da je bio makar jedanput kod nje u kući zajedno sa ostalim gostima. Što se tiče menice, tu je moglo biti nešto (to Ganja zna već pouzdano); Jevgenije Pavlovič ima, naravno, veliko imanje, ali »neke stvari sa imanjem nisu sasvim u redu«. Na tom zanimljivom predmetu Ganja najednom prekide pričanje. U pogledu jučerašnjeg postupka Nastasje Filipovne, on ne reče nijedne reči, osim ranije mimogred navedenog. Najzad po Ganju svrati Varvara Ardalionovna, zadrža za časak, i nepitana reče da će Jevgenije Pavlovič danas, a možda i sutra provesti u Petrogradu, da je njen muž Ivan Petrovič Pticin takođe u Petrogradu, i teško da ne zbog poslova Jevgenija Pavloviča, i da se tamo zbilja nešto desilo. Odlazeći, ona dodade da je Lizaveta Prokofjevna danas u strašnom duševnom raspoloženju, ali, što je od svega najčudnovatije, da se Aglaja zavadila sa celom porodicom, ne samo sa ocem i materom no čak i sa obema sestrama, i da »to ništa ne valja«. Saopštivši, onako uzgred, ovo poslednje (za kneza neobično značajnu vest), brat i sestra se udaljiše. O stvari sa »Pavliščevljevim sinom« Ganja takođe ni reči ne proslovi, možda\niz lažne skromnosti, a možda i »štedeći kneževa osećanja«. No knez mu ipak još jednom zah¬vali na njegovom brižljivom svršavanju poslova.\nKnezu beše vrlo milo što ga ostaviše najzad samog; on siđe sa terase, pređe preko puta, pa uđe u park. Želeo je da razmisli i da se odluči na jedan korak. Ali taj »korak« nije bio od onih\n0 kojima se mnogo misli, nego na koji se čovek jednostavno odlučuje bez razmišljanja; on najednom strašno zažele da ostavi sve ovo ovde, pa da otputuje nazad otkud je i došao, nekuda, podalje, »za božja leđa«, i to da ovoga časa ode, pa makar i ni sa kim se ne oprostivši. On predosećaše da će, ako sad ostane ovde makar još koji dan, neizostavno biti nepovratno uvučen u taj svet, i da će mu taj svet postati sudbina u budućnosti. Ali ne razmišljaše ni deset minuta, pa odmah uvide da je sad nemogućno pobeći, da bi to bilo skoro malodušnost, da pred njim stoje takvi zadaci da on sada nema ni prava da ih ne reši, ili bar da ne upotrebi sve svoje sile za njihovo rešenje. U takvim mislima vrati se kući, a svega ako je kakvih četvrt časa proveo u šetnji. Beše potpuno nesrećan u tom času.\nLebedev u taj mah ne beše kod kuće, tako da predveče kod kneza upade Keler; istina ne napit, ali sa obilnim izjavama osećanja i sa ispovešću. On otvoreno reče da je došao da ispriča knezu sav svoj život i da je zato ostao u Pavlovsku. Da ga prosto tera — to ne beše mogućno: taj sad ni za šta na svetu ne bi ni hteo ići. Keler se bio naoštrio da priča vrlo dugo,\n1 vrlo neskladno, tek najednom, već posle prvih reči, prebaci se na završetak pa reče da je on u tolikoj meri izgubio »i poslednju senku morala« (jedino usled neverovanja u Svevišnjeg), da je čak i krao.\n— Možete li vi to sebi predstaviti?\n— Čujte, Kelere, da sam na vašem mestu, ja takvo što ne bih bez nevolje pričao — poče knez — uostalom, ko vas zna, vi sve to možda namerno sami protiv sebe izmišljate?\n— Vama, jedino vama, i jedino zato da pomognem sopstveni razvitak! Više nikome; umreću, i svoju tajnu ću odneti u grob. No, kneže, kad biste vi znali, kad biste samo znali kako je teško danas doći do para! Gde da ih čovek nađe, dozvolite da vas zapitam, posle svega toga? Svud vam jedan odgovor: »donesi zlato i brilijante, pa ćemo ti na njih dati«, to jest, traže mi taman ono čega ja nemam, možete li vi to zamisliti? Ja se, najzad, naljutih, stojao sam, stojao ... »A za smaragde«, rekoh, »da li ćete mi dati?« — »I za smaragde ćemo vam« vele, »dati.« »Pa lepo!« rekoh, natakoh šešir i iziđoh. Đavo da vas sve nosi, podlaci ste vi, bogami!\n— A zar ste imali smaragde?\n— A otkud meni smaragdi? O, kneže, kako vi još vedro i nevino, čak moglo bi se reći pastirski idilično, gledate na život!\nKnezu dođe najzad ne baš toliko žao, nego onako, čisto se zastide. I sevnu mu misao: »Da li bi se moglo što istesati od ovog čoveka, nečijim dobrim uticajem?« Sopstveni uticaj on je, iz nekih uzroka, smatrao kao veoma nepodesan, ne samo stoga što je uopšte sebe potcenjivao nego i iz nekih naročitih obzira. Malo-pomalo, oni se upustiše u razgovor, i to to¬liko da prosto nisu mogli da se rastanu. Keler je sa neobičnom gotovošću ispovedao da je takve stvari počinio da čovek prosto zamisliti ne može, kako je uopšte mogućno takve stvari pričati. Pristupajući svakom pričanju, on je odlučno uveravao da se kaje, i da mu je »srce prepuno suza«, a, međutim, pričao je to sve tako kao da se ponosio svojim postupkom; ali neki put i tako smešno da su se i on i knez kao ludi srnejali.\n— Glavno je što vi imate nekakvu detinjastu poverljivost i neobičnu iskrenost — reče, najzad, knez. — I znate li da već samim tim vrlo mnogo ispaštate?\n— Blagorodan, blagorodan, viteški blagorodan! — potvrdi Keler sav razdragan. — A znate li, kneže, sve vam je kod mene samo u maštama i u hrabrosti, a u stvari, nikad mi ništa ne polazi za rukom! A što je to tako? Ne mogu da razumem.\n— Ne klonite duhom. Sad se pozitivno može reći da ste vi celog sebe do sitnica preda mnom otkrili; bar meni se tako čini da se tome što ste sad ispričali već ništa više ne može dodavati. Zar nije tako?\n— Ne može?! — sa nekakvim sažaljenjem uzviknu Keler. — O kneže, u kolikoj meri vi još, tako reći na švajcarski način, shvatate čoveka!\n— Pa zar biste vi još šta na sve ovo mogli dodati? — izgovori knez sa bojažljivim čuđenjem.\n— I šta ste onda upravo od mene očekivali, Kelere, recite mi, molim vas, i zašto ste mi dolazili sa tom svojom ispovešću?\n— Od vas? šta sam očekivao? Pre svega, prijatno je već samo na tu vašu prostodušnost pogledati, s vama posedeti i razgovarati prijatno je; bar znam da je preda mnom čovek pun vrlina, a drugo ... drugo ...\nOn zastade.\n— Da niste možda hteli iskati novaca na zajam? — pomože mu knez vrlo ozbiljno i jednostavno, pa skoro i bojažljivo.\nKeler se čisto sav strese. On se brzo, kao i pre čudeći se, zagleda knezu pravo u oči, pa snažno lupi pesnicom o sto.\n— E, eto, time vi čoveku prosto pamet pomerate! Ako boga znate, kneže: pa to vam je tolika prostodušnost, takva nevinost, za kakve svet ni u zlatno doba nije znao; i u isti mah skroz čoveka probodete, kao strela, najdubljom psihologijom posmatranja! Nego, dozvolite, kneže; ta stvar zahteva objašnjenja, jer ja... ja sam vam sad prosto zbunjen! Naravno, moja je svrha, na kraju krajeva, bila i da od vas ištem na zajam, ali vi ste me o tom zapitali tako baš kao da u tom ne vidite ništa što bi bilo za osudu, baš kao da to tako i treba da bude.\n— Da... od vas to i treba da bude.\n— I ništa vas to ne ljuti?\n— A ... šta tu ima da me ljuti?\n— Čujte, kneže, ostao sam ovde od jučerašnjeg dana u prvom redu iz naročitih uvaženja prema francuskom arhiepiskopu Burdalu (kod Lebedeva smo butelje do tri ujutro otvarali), a drugo, i što je najglavnije (i evo ću vam se svim krstovima prekrstiti da govorim pravu istinu!), stoga sam ostao što sam hteo, tako reći, pošto vam saopštim svoju potpunu, srdačnu ispovest, tim samim da potpomognem svoj lični razvitak; s tom sam mišlju i zaspao oko četiri časa, sav ogrezao u suzama. Verujete li vi sad najblagorodnijem čoveku: u onom momentu kad sam se u san zanosio iskreno pun unutrašnjih i, tako reći, spoljnih suza (jer sam ja, najzad, gorko plakao, ja se toga sećam!), dođe mi jedna paklena misao: »A kako bi bilo da uzmem od njega, na kraju krajeva, posle ispovesti, i malo novaca?« Na taj način, ja sam ispovest spremio, tako reći, kao neki »fenezerf u suzama«, s tim da tim suzama utrem put, pa da mi vi, onako tronuti, izbrojite jedno sto pedeset rubalja. Je li to podlo, po vašem mišljenju?\n— Ali to sigurno nije istina, nego se to prosto jedno s drugim zajedno steklo. Dve misli se sastale, to se vrlo često dešava. Kod mene neprestano. Uostalom, mislim da to nije dobro, i\nznate li, Kelere, ja zbog toga ponajčešće prekorevam samoga sebe. Vi to sad baš kao da ste mi samoga mene opisali. Meni se dešavalo da neki put mislim — nastavi knez vrlo ozbiljno, istinski i duboko zainteresovan — da je to kod svih ljudi tako... pa sam već bio počeo da odobravam u sebi, jer je strašno teško boriti se protiv tih dvojnih misli. Sam sam to iskusio. Bog zna kako one nailaze i kako se rađaju. A vi to jednostavno nazivate podlošću! Sad ću opet početi da se bojim takvih misli. No bilo kako mu drago, ja vam ne mogu biti sudija. Ipak, po mom shvatanju, ne može se to tek teko jednostavno nazvati podlošću. Kako vi mislite? Vi ste mi podvalili da pomoću suza izmamite novac, ali se, eto, sami kunete da je ispovest vaša imala i drugu svrhu, plemenitu, a ne samo novčanu, što se, pak, tiče novca, on vam je potreban za terevenčenje, je l' te? A to je, naročito posle takve vaše ispovesti, malodušnost. Ali kako da se čovek terevenčenja okane naglo? To je prosto nemogućno. Pa šta onda da se radi? Onda je ipak najbolje sve to ostaviti vašoj ličnoj savesti. Je li tako?\nKnez se neobično radoznalo zagleda u Kelera. Pitanje o dvojnim mislima očevidno ga je već odavno zanimalo.\n— Pa, zašto vas, posle svega ovoga, zovu idiotom, ne razumem! —viknu Keler.\nKnez lako porumene.\n— Propovednik Burdalu — nastavi Keler — taj se ne bi tako sažalio na čoveka, a vi, eto, poštedeste čoveka i čovečanski me proceniste! Za kaznu sebi, a i da bih vama dokazao da sam tronut, neću sto pedeset rubalja, nego mi dajte samo dvadeset pet, i dovoljno! To je sve što mi treba, bar za dve nedelje. Pre dve nedelje neću vam doći za pare. Hteo sam Agašku malo da pomazim, ali ona nije vredna toga. O, mili moj kneže, bog vas blagoslovio! Uđe najzad Lebedev, koji se baš u taj mah vratio, pa se namršti primetivši novčanicu od dvadeset pet rubalja u Kelerovim rukama. No Keler, koji je već imao novac, žurio se napolje i očas se izgubi. A Lebedev ga odmah poče ogovarati.\n— Vi ste nepravični: on se zbilja iskreno kajao — primeti najzad knez.\n— Ama, šta vredi to njegovo kajanje? To je isto kao i ono juče: »Podlac! Podlac!« a kad pogledaš, sve su samo prazne reči.\n— Pa zar su to bile samo prazne reći? A ja sam, vidite li, mislio ...\n— No, evo, vama, ali samo vama reći ću jednom istinu, zato što vi skroz vidite čoveka: i reči, i delo, i laž, i istina ... sve vam je to kod mene jedno isto i potpuno iskreno. Istina i delo kod mene, to vam je ovo moje istinsko pokajanje, verovali mi ili ne verovali, kunem vam se, a reči i laž, to je moja paklena (i vazda u meni prisutna) misao: kako bih, ako je mogućno da ukebam čoveka, kako i kroz suze pokajnice da što ućarim! Verujte bogu, tako je. Nekom drugom to ne bih kazao, prsnuo bih u smeh, ili bih pljunuo, Ali vi, kneže vi ćete to čovečanski oceniti.\n— Da, da, taman mi je tako, od reči do reči, i on sad govorio — viknu knez — i vi obojica baš kao da se razmećete time. Vi me, zbilja, začuđavate; samo je on iskreniji od vas, a vi ste zanat od toga načinili. No dosta, ne mrštite se, Lebedeve, i ne mećite ruku na srce. Da niste, možda, hteli što da mi kažete? Jer ja znam: vi uzalud nikad ne dolazite ...\nLebedev poče da se krevelji i uvija.\nCeo dan sam vas čekao da vam postavim jedno pitanje. Odgovorite mi makar jedanput u životu, od prve reči, istinu: jeste 1' učestvovali vi sinoć makar nečim u onim kočijama.\nLebedev opet poče da se krivi, poče da se cereka, da tare ruke, najzad uze čak i da kija, ali se još nikako ne odlučivaše da što rekne.\n— Vidim da ste učestvovali.\n— Ali posredno, samo posredno! Celu istinu vam govorim! Time sam samo učestvovao što sam dotičnoj osobi na vreme dao na znanje da se skupilo kod mene izvesno društvo i da su tu i izvesna lica.\n— Ja znam da ste vi svog sina tamo slali, on mi to sam maločas reče, ali kakva vam je to intriga! — uzviknu knez nestrpljivo.\n— To nije moja intriga, nije moja — branio se Lebedev rukama — tu su drugi, drugi... i to je pre, tako reći, fantazija nego neka intriga.\n— Ama, u čemu je stvar, razjasnite, tako vam Hrista! Zar vi ne vidite da se to uglavnom mene tiče? Tu ocrnjuju Jevgenija Pavloviča.\n— Kneže! Presvetli kneže! — poče opet da se grči Lebedev. — Pa vi, eto, prosto ne date čoveku da kaže pravu istinu. Jer ja sam već počinjao sa istinom; ne jedanput; ali vi mi ne davaste da dovršim ...\nKnez poćuta i zamisli se.\n— No dobro; govorite istinu — reče on s teretom na duši, očigledno posle velike borbe.\n— Aglaja Ivanovna ... — odmah poče Lebedev.\n— Ćutite, ćutite! — razvika se knez kao pomaman, sav pocrvenevši od negodovanja, a možda i od stida. — To ne može biti, sve je to besmislica. Sve ste to vi lično izmislili, ili takvi isti nesrećnici. I to više nikad da mi ne pominjete!\nKasno u noć, oko jedanaest časova dođe Kolja sa čitavom hrpom glasova. Te njegove vesti bile su dvojake: petrogradske i pavlovske. On je ubrzo ispričao najglavnije petrogradske vesti (većinom o Ipolitu i o sinoćnoj istoriji), s tim da se opet vrati na njih posle, i onda je hitno prešao na pavlovske. Pre tri časa se vratio iz Petrograda pa ne svraćajući do kneza, pravo se uputio ka Jepančinima. »Sačuvaj bože, šta je tamo kod njih!« Naravno, na prvom planu su jučerašnje kočije, ali mora da se, međutim, još nešto desilo, nešto takvo što on i knez ne znaju. »Ja, naravno, nisam špijunirao, niti sam ikoga hteo da ispitujem. Uostalom, primili su me dobro, tako dobro da se nisam ni nadao; ali o vama, kneže, ni reči! Najglavnije i najzanimljivije je to što se Aglaja nedavno posvadila sa svojima zbog Ganje. Iz kakvih se pojedinosti sastojala stvar, ne zna se, ali, u svakom slučaju, bilo je zbog Ganje (zamislite to!). I baš se strašno svađaju, ima, znači, nešto važno. General došao kasno, došao natmuren, došao sa Jevgenijem Pavlovičem, koga su vrlo lepo primili i Jevgenije Pavlovič je začudo veseo i mio.\nNo najvažnija vest je to da je Lizaveta Prokofjevna bez ikakve larme dozvala k sebi Varvaru Ardalionovnu, koja je sedela sa njenim kćerima, pa ju je jednom zasvagda isterala iz kuće, uostalom, na najučtiviji način — »to sam od same Varj'e čuo«. No kad Varj'a izađe od Lizavete Prokofjevne pa se oprosti sa devojkama, onda ove nisu još znale da je Varji odsad zanavek otkazan dolazak u kuću, i da se ona tada s njima poslednji put praštala.\n— Pa Varvara Ardalionovna je bila kod mene u sedam časova? — zapita ga začuđeni knez.\n— A isterana je posle sedam, ili u osam. Meni je vrlo žao Varje, a žao mi je i Ganje ... oni, istina, večno snuju neke intrige, i bez toga nisu ni živi. A nikad nisam mogao da znam šta\nsmišljaju, a baš i neću da doznajem. Ali uveravam vas, dobri moj kneže, da Ganja ima srca. Taj je čovek, doduše, u mnogom pogledu propao, ali on često ima i takve crte koje vredi potražiti, i ja sebi nikad neću oprostiti što ga još pre nisam shvatio ... Ne znam da li da sad još produžujem vezu s njima, posle tog neprijatnog slučaja sa Varjom. Istina, ja sam od samog početka zauzeo potpuno nezavisan i zaseban stav, ali ipak moram razmisliti.\n— Vi uzalud tako mnogo žalite svoga brata — primeti mu knez. — Jer kad je stvar već dotle došla, znači da je Gavrilo Ardalionovič postao opasan u očima Lizavete Prokofjevne, a to znači da se izvesne njegove nade učvršćuju.\n— Kako, kakve nade? — preneraženo viknu Kolja. — Tek, valjda, ne mislite da Aglaja ... Ma to ne može biti!\nKnez oćuta.\n— Vi ste strašno sumnjalo, kneže — dodade posle dva minuta Kolja. — Primećujem da vi od nekog vremena postajete neobičan skeptik; vi počinjete ničemu da ne verujete, a sve da pretpostavljate ... A da li sam tačno upotrebio u ovom slučaju reč »skeptik«?\n— Mislim da ste je tačno upotrebili, premda, uostalom, ni sam baš nasigurno ne znam.\n— Ali ja se odričem reči »skeptik«, a našao sam novo, tačnije objašnjenje — povika najednom Kolja — vi niste skeptik, nego ljubomorni! Vi ste đavolski ljubomorni na Ganju zbog izvesne ponosite devojke!\nRekavši to, Kolja skoči pa se tako zacereka kako mu možda nikad nije polazilo za rukom da se smeje. Videvši da je knez do ušiju pocrveneo, Kolja se još žešće zasmeja: njemu se strašno dopade misao da je knez ljubomoran zbog Aglaje; ali ubrzo ućuta, primetivši da se ovaj sneveselio. Zatim vrlo ozbiljno i brižno porazgovaraše još jedan čas ili čas i po.\nSutradan knez po jednoj neodložnoj stvari čitavo prepodne provede u Petrogradu. Vraćajući se u Pavlovsk već pred pet časova po podne, on se nađe na železničkoj stanici sa Ivanom Fjodorovičem. Ovaj ga brzo uhvati za ruku, obazre se oko sebe, kao bojeći se nečega, pa povuče kneza sa sobom u vagon prve klase da putuju zajedno. Sav je goreo od želje da s njim o nečem važnom razgovora.\n— Pre svega, mili kneže, nemoj na mene da se ljutiš, a ako je i bilo što s moje strane, ti zaboravi. Ja bih još juče svratio do tebe, ali nisam znao kako na to gleda Lizaveta Prokofjevna... Kod mene ti je sad u kući prosto pakao, zagonetni sfinks nam se u kuću uselio, a ja idem kao lud i ništa ne razumem. A što se tebe tiče, ti si tu, po mom shvatanju, od svih nas najmanje kriv, premda, naravno, zbog tebe se mnogo šta desilo. Vidiš li kneže, biti čovekoljubac prijatno je, ali ne mnogo. I sam si, možda, to iskusio. Ja, naravno, volim dobrotu i visoko cenim Lizavetu Prokofjevnu, ali...\nGeneral još dugo pričaše u tom duhu, ali reči mu behu, začudo, neskladne. Videlo se da je potresen i neobično zbunjen usled nečega njemu do krajnosti nepojmljivog.\n— Za mene nema sumnje da ti tu ništa nisi kriv — reče on najzad jasnije — ali, neko vreme nemoj da nam dolaziš, molim te prijateljski, dok neki drugi vetar ne dune, što se, pak, tiče Jevgenija Pavloviča — viknu on sa neobičnim žarom — to je sve besmislena kleveta, kleveta nad klevetama! To je spletka, to je intriga, želja da se sve upropasti i da se mi sa čovekom zavadimo. Vidiš li, kneže, to ću na uvo da ti kažem: između nas i Jevgenija Pavloviča nije pala još nijedna odlučna reč, razumeš? Mi nismo vezani ničim, ali ta reč može da bude rečena, i to uskoro; pa čak možda i vrlo uskoro. A ono je bilo da se stvar pokvari! A\nzašto, našto... ne razumem! Žena divna, ekscentrična žena, toliko je se bojim da sam san izgubio! Kakve su to samo kočije, pa oni belci, to ti je šik, to ti je tačno ono što Francuzi kažu: šik! Ko li to sve njoj?... Bogami, greh sam učinio: pomislih prekjuče na Jevgenija Pavloviča. Ali sad se vidi da to ne može biti, a kako ne može biti, zašto onda hoće tu da kvari? Eto, uopšte je zagonetka! Da očuva uza se Jevgenija Pavloviča? Ali, ponavljam ti, tako mi ovog krsta, da se on s njom i ne poznaje, i da su te menice gola izmišljotina! I da mu ona onako nasred ulice dovikuje ti! Prava zavera! Očigledno je da to treba s prezrenjem odbaciti, a uvaženje prema Jevgeniju Pavloviču još udvostručiti. Tako sam odmah i Lizaveti Prokofjevnoj rekao. A sad da ti još kažem svoju najintimniju misao: čvrsto sam uveren da ona to čini iz lične osvete prema meni, sećaš se, ono pre, mada joj ja nikad ništa nisam skrivio. Crvenim već kad se samo setim. Sad se ona, eto, opet pojavila, a ja sam mislio da je sasvim iščezla. Kud li se taj Rogožin zavukao, reci mi, molim te? Ja sam mislio da je ona već odavno gospođa Rogožina.\nJednom reči, general je bio potpuno izbačen iz koloseka. Skoro ceo čas je putem govorio sam, postavljao pitanja, sam odgovarao, stiskao knezu ruku, pa je bar u to uverio kneza da mu ni na pamet ne pada da nešto na njega sumnja. A to za kneza beše važno. General završi pričom o rođenom stricu Jevgenija Pavloviča, šefu nekakve kancelarije u Petrogradu:\n— Na istaknutom mestu, sedamdeset mu je godina, zna da živi, gurman i uopšte zgodan starac ... ha, ha! Znam da je on čuo za Nastasju Filipovnu i da je čak obletao oko nje. Svraćao sam onomad do njega; ne prima, nije mu nešto dobro, ali je bogat, bogat, ima uticaja i ... nek mu bog da da još dugo tako l epo poživi, ali će opet sve to Jevgeniju Pavloviču da ostane... Da, da ... no ja se ipak bojim! Ne znam čega, ali strahujem... Baš kao da u vazduhu nešto lebdi, kao slepi miš ... leti nesreća i bojim se, bojim! ...\nI najzad, posle tri dana, kako smo već rekli ranije, dogodi se formalno izmirenje Jepančinih sa knezom Lavom Nikolajevičom.\n2.12 XII\nBilo je sedam časova uveče; knez se spremao da izađe u park. Najednom Lizaveta Prokofjevna sama dođe k njemu na terasu.\n— Pre svega, nemoj da misliš — poče ona — da sam ti došla da od tebe oproštenje molim. Taman posla! Ti si od glave do pete kriv.\nKnez ćutaše.\n— Jesi li kriv?\n— Isto toliko koliko i vi. Uostalom, ni ja ni vi: nijedno nismo ni zbog čega krivi. Ja sam prekjuče sebe smatrao za krivca, a sad sam uvideo da nije tako.\n— Dakle, tako ti! Najposle, dobro, a sad slušaj, ali na j pre sedi, jer ja nemam volju da stojim. Sedoše.\n— Drugo, ni reči o onim ozlojeđenim deranima! Ja ću tu posedeti i razgovarati s tobom desetak minuta; došla sam da se nešto raspitam, a ti već bogzna šta pomislio. No ako makar jednu jedinu reč prosloviš o tim drskim deranima, odmah se dižem i idem, i s tobom konačno prekidam!\n— Lepo — odgovori knez.\n— Dozvoli da te zapitam: da li si izvoleo pisati, pre dva ili dva i po meseca, oko Uskrsa, Aglaji pismo?\n— P-pisao sam.\n— U kakvom cilju? Šta je bilo u tom pismu? Pokaži mi pismo.\nOči Lizavete Prokofjevne gorele su, ona skoro drhtaše od uzbuđenja.\n— Nemam tu pismo — začudi se knez i strašno ušeprtlja. — Ako postoji i ako je još čitavo, onda će ono biti kod Aglaje Ivanovne.\n— Ne vrdaj sad! O čemu si joj pisao?\n— Ne vrdam ja, niti se ičega bojim. Ali ne vidim nikakvog razloga što da joj ne pišem.\n— Ćuti! Posle ćeš govoriti... Šta si joj pisao? Što si pocrveneo?\nKnez se zamisli.\n— Ne znam šta vi mislite, Lizaveta Prokofjevna. Vidim samo da vam se nešto mnogo ne dopada to pismo. Priznajte da bih mogao i da ne pristanem da odgovorim. Ali vam kažem da nemam čega da se bojim zbog pisma, niti žalim što sam ga pisao, niti i najmanje crvenim zbog njega (tu knez sav pocrvene, ako ne dvaput više); ja ću vam pročitati to pismo stoga što ga se, kanda, svega naizust sećam.\nRekavši to, knez ponovi pismo skoro od reči do reči kako je bilo.\n— Kakvo trabunjanje! Pa šta ti ta besmislica može značiti? — oštro ga zapita Lizaveta Prokofjevna saslušavši pismo neobično pažljivo.\n— Ni sam ne znam nasigurno, znam samo da je moje osećanje bilo iskreno, famo sam imao trenutke potpunog života i neobičnih nada.\n— Kakvih nada?\n— Teško je to objasniti; samo ne onih o kojima vi sad možda mislite. Nada... no, jednom reči, nada o budućnosti i radosti o tome da ja, možda, tamo nisam tuđin, nisam stranac. Meni se najednom u zavičaju dopalo. Te jednog sunčanog jutra uzeh pero pa njoj napisah pismo. Zašto baš njoj ... to ne znam. Jer čovek neki put zaželi uza se prijatelja; pa i ja tada, valjda, zaželeh prijatelja ... — dodade knez poćutavši.\n— Da nisi ti možda zaljubljen?\n— Nne. Ja... ja sam to njoj kao sestri pisao; ja sam se potpisao kao brat.\n— Hm! Namerno, razumem.\n— Meni je vrlo teško da vam dogovorim na takva pitanja, Lizaveta Prokofjevna.\n— Znam da ti je teško, ali mene se sad to ni najmanje ne tiče što je tebi teško. Slušaj, istinu da mi odgovoriš, kao pred bogom: lažeš li ti mene ili ne?\n— Ne lažem.\n— Istinu govoriš da nisi zaljubljen?\n— Čini mi se pravu istinu.\n— E gledaj ga: »čini mi se«! — A je li onaj balavac nosio pismo?\n— Da, umolio sam Nikolaja Ardalionoviča ...\n— Balavac!. Balavac! — strasno ga prekide Lizaveta Prokofjevna. — Neću da čujem ni da znam za nekog tamo »Nikolaja Ardalionoviča«! Balavac!\n— Nikolaj Ardalionovič ...\n— Balavac, kad ti kažem!\n— Ne, nije balavac, nego Nikolaj Ardalionovič — odlučno, premda prilično tiho, odgovori najzad knez.\n— No, dobro, prijatelju, dobro! To ti neću zaboraviti.\nJedan časak je savlađivala svoje uzbuđenje i odmarala se.\n— A kakav vam je to »siromašni vitez« ?\n— To nikako ne znam. To je nešto bez mene bilo; jamačno neka šala.\n— Možeš misliti kako je meni prijatno da sve najednom doznam! Samo, ne znam kako li se ona to mogla zainteresovati za tebe? Jer znam da te je nazivala »nagrdicom« i »idiotom«.\n— Vi biste mogli da mi sve to baš i ne pričate — primeti joj knez prekorno i skoro šapatom.\n— Nemoj da se ljutiš. Devojka osiona, kao da nije pri sebi, razmažena: kad koga zavoli, neizostavno će ga glasno grditi i u oči će mu se podsmevati. Ja sam takva ista bila. Samo, molim te, nemoj još da l ¡kuješ, sokole, j oš ona nije tvoja. Neću prosto da verujem u to, i nikada to neće biti! Govorim ti ovo zato da još sada preduzmeš mere. Čuj, zakuni mi se da nisi oženjen onom.\n— Lizaveta Prokofjevna, ta šta vam je, ako boga znate! — skoro skoči knez od zaprepašćenja.\n— Pa ja znam da ti umalo što se nisi oženio njome.\n— Umalo što se nisam oženio — prošapta knez pa obori oči.\n— No, pa šta, jesi li u nju zaljubljen kad je tako? Jesi li sad radi nje došao? Radi te?\n— Nisam došao zato da se ženim — odgovori knez.\n— Imaš li ti nešto sveto na svetu?\n— Imam.\n— Zakuni mi se da nisi zato došao da se oženiš tom.\n— Kunem se čime god hoćete!\n— Verujem ti; poljubi me. Jedva jednom odahnuh dušom; ali znaj: Aglaja ne voli tebe, preduzmi mere, i ne udade se ona za tebe dok sam ja živa! Jesi li čuo?\n— Čuo sam.\nKnez je toliko pocrveneo da nije smeo da pogleda u oči Lizaveti Prokofjevnoj.\n— Upamti dobro. Ja sam tebe kao Proviđenje očekivala (nisi ti to zaslužio), uzglavlje sam svoje čitave noći suzama topila... ne za tobom, sokole, ne brini se, imam ja drugi svoj teret, vekovečit i vazda jedan te isti. Nego, evo zašto sam te s takvim nestrpljenjem čekala: ja još uvek verujem da mi te je sam bog kao prijatelja i kao rođenog brata poslao. Nemam uza se nikoga, osim stare Bjelokonske, al' i ona mi je odletela, a i oglupavela od starosti, kao ovca. Sad mi odgovaraj obično: da ili ne; znaš li ti zašto je ona onomad iz kola ono vikala?\n— Časna reč, ja tu nisam učestvovao i ništa ne znam.\n— Dosta — verujem ti. Danas ja drukčije mislim o tome, ali još juče, prepodne, za sve sam krivila Jevgenija Pavloviča. Čitav dan i noć prekjuče i juče do podne. A sad, naravno, ne mogu da se složim s njima: jasno ja kao dan da su s njime, kao s nekom budalom, terali šegu... zbog nečega, radi nečeg (već samo to jedno je sumnjivo! a i ružno!). Ali da Aglaja neće poći za njega, to ti ja kažem! Neka je on ne znam kako dobar, ali to neće biti. Ja sam se i pre kolebala, a sad sam se konačno odlučila: »Položite me najpre u samrtnički kovčeg i\nzakopajte me u zemlju, a tada je udajte«, eto šta sam danas Ivanu Fjodoroviču očitala. Vidiš da ti verujem, vidiš li?\n— Vidim i razumem.\nLizaveta Prokofjevna prodorno je gledala knezu u oči, možda je veoma želela da dozna kakav utisak čini na njega ta njena odluka o Jevgeniju Pavloviču.\n— O Gavrilu Ivolginu ništa ne znaš?\n— To jest... upravo mnogo znam.\n— Da li si znao da je on u nekim vezama sa Aglajom?\n— To nisam znao — začudi se, pa čak i zadrhta knez. — Šta? Vi velite da je Gavrilo Ardalionovič u vezi sa Aglajom Ivanovnom! Ama to ne može biti!\n— Sasvim odskora. Za to mu je njegova sestra cele zime put probijala, kao pacov je radila.\n— Ne verujem — odlučno ponovi knez posle kraćeg razmišljanja i uzbuđenja. — Jer da je to tačno, ja bih sigurno znao.\n— Valjda bi ti on sam došao, pa bi se ispovedio plačući ti na grudima. Eh, naivčino moja, naivčino. Svi mi te varaju kao ... kao ... I zar te nije sramota da mu veruješ? Pa zar ti ne vidiš da te je on stalno obmanjivao?\n— Dobro znam da me on koji put obmanjuje — izgovori knez nerado i na po glasa — a vidi i on da ja to znam ... — dodade ali ne dovrši.\n— Zna sve, a ipak mu veruje! Još ti je samo to nedostajalo! Uostalom, kod tebe to mora biti tako. A što se i ja čudim! Gospode! Pa je li bio kada drukčiji? Fuj! A znaš li ti da su taj Ganjka, ili ta Varka, nju doveli u vezu sa Nastasjom Filipovnom?\n— Koga? — uzviknu knez.\n— Aglaju.\n— Ne verujem. To ne može biti! Radi čega?\nOn skoči sa stolice.\n— I ja ne verujem, mada ima dokaza. Devojka samovoljna, devojka fantastična, devojka ludoglava! Devojka zla, zla, zla! Hiljadu godina ću tvrditi da je ona zla! Sve su mi one sad takve, čak i ona pokisla kokoš, Aleksandra... već mi se prosto iz ruku otela. Ali ipak ne verujem. To možda stoga što neću da verujem — dodade ona kao za sebe. — A što nam ti nisi dolazio? — okrenu se najednom opet knezu. — Sva ova in dana zašto nisi dolazio? — nestrpljivo mu viknu ona po drugi put.\nKnez poče da joj priča svoje razloge, ali ga ona opet prekide.\n— Svi te drže za budalu pa te obmanjuju. Ti si se juče vozio u grad? Kladim se da si klečao i na kolenima molio onog podlaca da primi od tebe tih deset hiljada!\n— Ni izdaleka, nisam ni pomislio. Čak ga nisam ni video. Ali on inače nije podlac. Dobio sam pismo od njega.\n— Pokaži mi to pismo.\nKnez izvadi iz tašne pismo pa ga dodade Lizaveti Prokofjevnoj. U pismu je bilo:\n»Poštovani gospodine, ja, naravno, nemam ni najmanjeg prava, u očima sveta, da imam samoljublja. Po ljudskom mišljenju, ja sam i suviše ništavan za takvo što. Ali to je u očima sveta, a ne u vašim. Dosad sam se i suviše uverio da ste vi, poštovani gospodine, možda bolji od drugih. Ne slažem se sa Doktorenkom i razilazim se s njim u tom pogledu. Od vas nikad neću ni kopjejke primiti, ali vi ste pomogli mojoj materi, i zato sam obavezan da vam\nbudem zahvalan, makar i usled svoje slabosti. U svakom slučaju, ja na vas gledam drugačije, te sam smatrao za potrebno da vam to kažem. A zatim, mislim da među nama ne može biti više nikakvih odnosa.\nAntip Burdovski«\n»P. S. Suma novca koja je nedostajala do dve stotine rubalja biće vam sigurno u toku vremena isplaćena.«\n— Kakvo naklapanje! — završi Lizaveta Prokofjevna bacivši mu nazad pismo. — Nije ga vredelo ni čitati, što se smeškaš?\n— Priznajte da je i vama prijatno bilo da ga pročitate.\n— Šta? Zar ovaj taštinom prožeti galimatijas! Pa zar ti ne vidiš da su oni svi pamet izgubili od uobraženosti i taštine?\n— Da, ali on je ipak priznao krivicu, prekinuo sa Doktorenkom, i što je on više tašt, time to priznanje njegovoj taštini teže pada. O, kako ste vi malo dete, Lizaveta Prokofjevna!\n— Ti baš kao da nameravaš da od mene najzad dobiješ šamar?\n— Ne nameravam. Nego ovo govorim stoga što se vi radujete tom pisamcetu, a krijete to.\nŠto se stidite svojih osećanja? I takvi ste u svemu.\n— Da mi nisi odsad kročio preko praga — skoči Lizaveta Prokofjevna, sva pozelenela od jeda — da te nisu više moje oči nikada videle, od ovoga časa!\n— A posle tri dana ćete opet doći pa ćete me zvati... Zar vas nije sramota? Pa to su, zaboga, najlepša osećanja, zašto ih se stidite? Vi tako samu sebe na muke stavljate!\n— Umreću, a nikada te neću zvati! I ime ću ti zaboraviti! I zaboravila sam ga!\nOna polete napolje od kneza.\n— Pa meni je ionako već zabranjeno da k vama dolazim! — doviknu za njom knez.\n— Šta-a-a? A ko ti je zabranio?\nOna se u trenutku osvrnu baš kao da ju je ko iglom ubo. Knez kao da se ne odlučivaše da joj\nodgovori; on oseti da se neočekivano i suviše izgovorio.\n— Ko ti je zabranio? — uzviknu Lizaveta Prokofjevna van sebe.\n— Aglaja Ivanovna mi zabranjuje.\n— Kada? Ama govori!!!\n— Pa jutros mi je poručila da se više ne usudim da k vama dođem.\nLizaveta Prokofjevna stajaše zapanjena, ali je razmišljala.\n— Kako ti je poručila? Po kome? Je li po onom balavcu? Ili usmeno? — uzviknu ona opet.\n— Pisamce sam dobio — reče knez.\n— Gde ti je? Daj ga ovamo. Odmah!\nKnez se zamisli na časak, ali izvadi iz džepa od prsnika obično parčence hartije na kome je pisalo:\n»Kneže Lave Nikolajeviču! Ako i posle svega što je bilo nameravate da me zadivite posetom u našem letnjikovcu, vi me, to da znate, nećete naći među obradovanima.\nAglaja Jepančina.«\nLizaveta Prokofjevna je razmišljala trenutak. Zatim najednom polete prema knezu, zgrabi ga za ruku pa ga povuče za sobom.\n— Odmah! Hodi! Baš sad, ovoga časa! — razvika se ona u nastupu neobičnog uzbuđenja i nestrpljenja.\n— Pa vi mene izlažete...\n— Čemu! Eh, čedna naivčino moja! Pa ti kao da nisi muško! No, sad ću ja sama sve da vidim, svojim rođenim očima ...\n— Pustite me bar šešir da uzmem ...\n— Evo ti tvoja odvratna šeširina ... hajde sad! ona ... to je ona, posle onoga slučaja ... u žestini... — mrmljaše Lizaveta Prokofjevna vukući za sobom kneza, ni za časak mu ne puštajući ruku. — Malopre sam te uzela u odbranu, glasno sam rekla da si budala što nam ne dolaziš ... inače ona ne bi napisala takvo nedotupavno pisamce! Nepristojno pisamce. Nepristojno za dobru, vaspitanu, pametnu, pametnu devojku! ... Hm! ... — nastavi ona — ili... ili, možda se... možda je njoj sad i samoj krivo što te nema, samo nije shvatila da se idiotu ovako ne može pisati, jer će on to primitu bukvalno, kao što se, eto, i desilo. A što prisluškuješ? — viknu ona, trgnuvši se što se izgovorila. — Njoj sad takva budala kao što si ti i treba, davno je nije videla, eto zašto te zove! I baš mi je milo, ne znaš kako mi je milo što će sada da te na zubić uzme, milo mi je. Tako ti i treba! A ona to zna, o, još te kako zna! ...\n3 TREĆI DEO\n4.1 I\nKod nas se često čuju žalbe da nemamo praktičnih ljudi, da, na primer, političara imamo mnogo, generala takođe mnogo, raznih upravitelja koliko god treba moglo bi se odmah naći, i to svih vrsta, ali praktičnih ljudi nema. Bar svi se žale da ih nema. Kažu čak da na pojedinim železnicama nema ni čestite posluge; u po nekom, opet, parobrodskom društvu, kažu nikako ne mogu da zavedu ni takvu administraciju koja bi bila koliko-toliko snošljiva, čuje se kako su se na nekoj novootvorenoj pruzi sudarili ili se survali s mosta vagoni; iz nekog drugog kraja javljaju da jedan ceo voz samo što nije prezimio usred snežnih polja: krenuli ljudi na put od svega nekoliko časova, pa čitavih pet dana stajali u snegu. Na drugom, opet, mestu, kažu, na hiljade pudova robe leži i trune po dva i tri meseca, čekajući da budu otpravljene; međutim, priča se (što, uostalom, izgleda prosto neverovatno) da je jedan administrator, upravo neki nadzornik, umesto da otpravi robu, »administrirao« šakom preko zuba jednog trgovačkog pomoćnika koji mu je dosađivao da se njegova roba već jednom otpravi, a posle je nadzornik objasnio taj svoj »administrativni način« time što se »malo bio naljutio«.\nČini se da u državnoj službi ima toliko nadleštava da je strašno i pomisliti; svi su služili, svi služe, i svi imaju nameru da služe, i kako onda da se od takvog materijala ne sastavi neka solidna administracija parobrodskog društva?\nNa takvo pitanje se ponekad dobij a neobično jednostavan odgovor, toliko jednostavan da čovek takvom objašnjenju čak ne može da veruje. Istina je, kažu, kod nas su svi služili, ili služe, i to se tako već dvesta godina nastavlja po najboljem nemačkom obrascu, od pradedova do praunuka, ali činovnici baš i jesu najnepraktičniji ljudi, pa je zato i došlo do toga da su se nerealnost i nedostatak praktičnog znanja smatrali čak među činovnicima, sve doskora, gotovo kao najveće vrline i preporuke. Uostalom, nije trebalo da govorimo o službenicima, mi smo, u stvari, hteli da govorimo o praktičnim ljudima. Tu već nema nikakve sumnje da su se plašljivost i potpuno odsustvo lične inicijative kod nas oduvek smatrali kao\nnaj glavnije i najbolje osobine praktičnog čoveka, čak se i danas kao takve smatraju. Ali zašto da okrivljujemo sami sebe ako ćemo uopšte to mišljenje da smatramo kao optužbu? Odsustvo originalnosti se svuda, u celom svetu, od pamtiveka, smatralo uvek kao glavna osobina i najbolja preporuka jednog poslovnog čoveka — poslovnog i praktičnog — i najmanje dvadeset devet odsto ljudi (ali to je najmanje) oduvek je bilo toga mišljenja, a samo je, možda, jedan stoti deo stalno gledao i gleda drukčije.\nPronalazači i geniji su skoro uvek na početku svoje delatnosti (a često i na završetku) bili smatrani u društvu za obične budale, i to je već sasvim uobičajeno gledište, svima vrlo dobro poznato. Ako su, na primer, u toku nekoliko desetina godina svi nosili svoj novac u jedan zavod i navukli tamo milijarde po četiri procenta, onda, naravno, kad je tog zavoda nestalo, i svi ostali na ličnoj inicijativi, onda je veći deo tih miliona neizostavno morao propasti u akcionarskoj groznici i u rukama varalica, i to su čak pristojnost i moral zahtevali. I to baš, moral; jer ako su dobronamerna plašljivost i pristojni nedostatak originalnosti sačinjavali dosad kod nas, po opšteusvojenom mišljenju, osnovnu osobinu poslovnog i česititog čoveka, onda bi suviše nečestito, pa čak i nepristojno bilo da se to tako naglo izmeni. Koja se, na primer, mati koja nežno voli svoje dete neće uplašiti ili se i razboleti od straha ako njen sin ili kćer makar i najmanje iziđu iz običnog koloseka: »Ne, ne, bolje neka on bude srećan i neka proživi u blagostanju, i bez originalnosti«, misli svaka mati ljuljajući svoje dete u kolevcu A naše dadilje, uspavljujući decu, od pamtiveka govore i pevuše: »General ćeš majci biti, u zlatu ćeš hoditi!« Naše dadilje su, dakle, generalski čin smatrale za vrhunac ruske sreće, te je stoga on bio najpopularniji narodni ideal spokojnog, divnog blaženstva.\nI zbilja: sa položenim ispitom i trideset pet godina provedenih u službi ko je mogao kod nas da ne postane najzad general i da ne uštedi izvesnu sumu u banci? Na taj način je Rus bez ikakve muke dobijao napokon titulu poslovnog i praktičnog čoveka. U stvari, kod nas je mogao da postane general samo originalan čovek, drugim recima, nemiran. Možda se u tome krije i izvestan nesporazum, ali, govoreći uopšte, izgleda da je to tačno, i naše je društvo bilo potpuno u pravu kad je formulisalo svoj ideal praktičnog čoveka. No mi smo ovde ipak mnogo suvišnog napričali; mi smo, u stvari, hteli da sa nekoliko reci objasnimo poznatu nam porodicu Jepančinih. Ti ljudi, ili bar oni članovi u toj porodici koji su najviše razmišljali, stalno su patili od jedne skoro iste porodične osobine, potpuno suprotne onim vrlinama o kojima smo maločas govorili.\nNe shvatajući tu činjenicu potpuno (jer je nju teško i shvatiti), oni su ipak ponekad slutili da u njihovoj porodici ne ide baš sve onako kao kod ostalog sveta. Kod svih drugih je glatko, a kod njih nekako hrapavo; sav svet ide utrvenom putanjom, a oni malo-malo pa tek ispadnu iz koloseka. Kod svih drugih se svakog časa pojavljuje dobronamerna zebnja, a kod njih ne. Istina, Lizaveta Prokofjevna se i suviše plašila, ali to ipak nije bio onaj dobronameran strah višeg društva, za kojim su oni čeznuli. Uostalom, možda se jedino Lizaveta Prokofjevna i uznemiravala; devojke su bile još mlade, premda vrlo pronicljive i ironične, a general iako je prodirao u suštinu stvari, uostalom, ne bez napora, i pak bi u težim slučajevima govorio samo: hm! — i, na kraju krajeva, polagao sve nade u Lizavetu Prokofjevnu. Prema tome, i odgovornost je ležala na njoj.\nI ne bi se moglo reći da se ta porodica odlikovala nekom svojom i nicijativom i li da je iskakala iz koloseka iz neke svesne težnje za originalnošću, što bi bilo već sasvim neotmeno. O, ne! Ničega toga, u stvari, nije bilo, to jest nikakvog svesno postavljenog cilja, a ipak je, na kraju krajeva, izlazilo tako da porodica Jepančinih, iako vrlo ugledna, nije bila onakva kakva treba da bude ugledna porodica.\nU poslednje vreme Lizaveta Prokofjevna je počela da za sve krivi samu sebe i svoj »nesrećni« karakter, što je još povećalo njene patnje. Ona bi samu sebe svakog čisa nazivala glupom i čudnom osobenjakinjom, i mučila se preteranom osetljivošću, gubila se neprestano, nije nalazila izlaza ni iz najobičnijih situacija i često bi svoje nedaće preuveličavala.\nJoš na početku naše priče mi smo pomenuli da su Jepančini uživali opšte i iskreno poštovanje, čak je i sam general Ivan Fjodorovič, čovek neznatnog porekla, bio svuda priman bez reči i s poštovanjem. On je to poštovanje i zasluživao — prvo kao bogat čovek i »ne baš poslednji«, a drugo, kao čovek potpuno na svome mestu, mada nije bio naročito pametan. Ali izgleda da je izvesna tupost skoro neophodna osobina, ako ne baš svakog javnog radnika, a ono bar svakog ozbiljnog čoveka koji gomila novac. Najzad, general je imao uljudne manire, bio je skroman, umeo je da ćuti, a u isto vreme nije dozvoljavao da mu sednu za vrat, ne samo zbog svog generalstva nego kao častan i blagorodan čovek. Ali najvažnije je bilo to što je on bio čovek sa velikom protekcijom.\nŠto se, pak, tiče Lizavete Prokofjevne, ona je, kao što smo već ranije kazali, bila iz dobre familije, iako se kod nas na familiju mnogo ne polaže ako neko u isti mah nema i neophodnih veza. Ali ona, najzad, i veze steče; nju su poštovala i najzad i zavolela takva lica posle kojih su, prirodno, svi morali da je poštuju i primaju. Nema sumnje da su njene porodične brige bile neosnovane, da im je uzrok bio beznačajan i da su bile preuveličane do smešnog. Ali kad neko ima bradavicu na nosu ili na čelu, onda mu se stalno čini da niko na svetu ništa drugo ne radi već samo gleda u tu njegovu bradavicu, smeje joj se i osuđuje ga zbog nje, pa makar on inače i Ameriku pronašao. Nema sumnje ni u to da su u društvu Lizavetu Prokofjevnu stvarno smatrali za »nastranu«, ali su je ipak neosporno visoko cenili. No Lizaveta Prokofjevna najzad prestade da veruje da nju svet poštuje, i u tome je baš i bila sva nesreća. Gledajući svoje kćeri, ona je sebe mučila sumnjom da ona stalno nečim nanosi štetu njihovoj karijeri, da je njen karakter smešan, nezgodan i nepodnošljiv, zbog čega je, razume se, neprekidno krivila i svoje kćeri i Ivana Fjodoroviča, i po ceo dan se s njima svađala, mada je inače sve njih volela do samozaborava, pa skoro i do strasti.\nNju je najviše mučila sumnja da njene kćeri postaju isto tako »nastrane« kao što je i ona i da takvih devojaka kao što su one na celom svetu nema, a i ne treba da bude. »Odgajam nihilistkinje, i ništa više!« često bi govorila u sebi. Poslednje godine, a naročito poslednjih nekoliko meseci, ta tužna misao počela je u njoj sve više da se ukorenjuje.\n»Pre svega, zašto se ne udaju?« pitala se ona vrlo često. »Zato da muče majku, u tome one gledaju cilj svoga života, i to je, naravno, zato tako što su sve to nove ideje, i sve je to prokleto žensko pitanje. Zar nije Aglaja pre pola godine htela već da ošiša svoju divnu kosu? (Gospode, ta ja u njenim godinama nisam ni imala tako divnu kosu!) I makaze je već imala u rukama, i ja sam je na kolenima jedva odvratila od toga! ... Pa dobro, ona je to činila, recimo, iz neke pakosti, da majku namuči, jer ona je zla devojka, samovoljna, razmažena,\nali uglavnom pakosna, pakosna! Ali zar se posle ona debela Aleksandra nije povela za njom da i ona kosu ošiša, i to već ne iz pakosti, ne iz ćudi, nego iskreno, kao luda, jer ju je Aglaja ubedila da će joj bez kose zgodnije biti kad spava i da je glava neće boleti? I koliko, koliko, koliko su one samo, evo već pet godina, imale prosilaca! I zaista, sve su to bili čestiti ljudi, bilo je i divnih ljudi! Koga one to čekaju, što se ne udaju? Samo da majku namuče, nema nikakvog drugog razloga! Nikakvog! Nikakvog!«\nNajzad ogreja sunce i njeno materinsko srce; bar jedna će njena kći, Adelaida, biti jedva jednom udomljena: »Neka mi se skine makar jedna s vrata«, govorila bi Lizaveta Prokofjevna kada je trebalo govoriti glasno (u sebi se ona izražavala kudikamo nežnije). I kako je lepo, kako je pristojno izvedena cela ta stvar; čak su i po salonima sa respektom o tome počeli govoriti, čovek je poznat, knez, bogat, dobar čovek, a uza sve to joj se i dopao, pa šta bi se više moglo poželeti? Nego, za Adelaidu se ona i ranije manje bojala no za druge kćeri, iako su njene umetničke naklonosti često veoma zbunjivale vazda nepoverljivo srce Lizavete Prokofjevne. »Zato joj je bar narav vesela, a osim toga ima dosta i zdrave pameti, ta devojka sigurno neće propasti«, utešila bi se ona na kraju krajeva.\nZa Aglaju se najviše bojala. Nego, kad smo već na to došli: o najstarijoj, Aleksandri, Lizaveta Prokofjevna ni sama nije znala šta da misli, da li da se plaši za nju ili ne. Čas joj se činilo da je »devojka već sasvim izgubljena«, dvadeset pet godina, znači, ostaće neudata. I to »kod takve svoje lepote! ...« Lizaveta Prokofjevna bi zbog nje često i plakala noću, dok je, međutim, u isto to vreme Aleksandra Ivanovna spavala najmirnijim snom. »I šta je to s njom, je li ona nihilistkinja, ili prosto budala?« — Da nije budala, u to, naravno, ni Lizaveta Prokofjevna nije nimalo sumnjala; ona je veoma cenila mišljenje Aleksandre Ivanovne i volela je s njom da se savetuje. Ali da je »pokisla kokoš«, o tome nije, takođe, bilo nikakve sumnje: mirna je u tolikoj meri da je čovek ne može razdrmati. »Uostalom ni ,pokisle kokoši' nisu mirne, ih! Zbunile su me baš sasvim.«\nLizaveta Prokofjevna je gajila neku neobjašnjivu, sažaljivu simpatiju prema Aleksandri Ivanovnoj, možda još više no prema Aglaji, koja je inače bila njen idol. I jetki ispadi (u kojima se uglavnom i ispoljavala njena materinska briga i simpatija), zajedanja, nazivi kao »pokisla kokoš« mogli su samo da nasmeju Aleksandru.\nDolazilo je nekad i dotle da bi i najneznačajnije stvari strašno ljutile Lizavetu Prokofjevnu i potpuno je izvodile iz takta. Aleksandra Ivanovna je, na primer volela vrlo dugo da spava i obično je mnogo sanjala, ali ti njeni sni su se uvek odlikovali nekom neobičnom prazninom i nevinošću, tako da su odgovarali sedmogodišnjem detetu. Eto i ta nevinost snova poče zbog nečega da jedi mamicu. Jednom je Aleksandra Ivanovna sanjala devet kokošaka, i iz toga se izrodi formalna svađa između nje i majke. A zašto? To je teško objasniti. Jednom, samo jednom uspela je ona da sanja nešto bajagi originalno, videla je monaha, samoga, u nekoj mračnoj sobi, u koju se bojala da uđe. San odmah svečano, ali smejući se ispričaše majci dve sestre, ali mamica se opet naljuti i sve ih tri nazva budalama. »Hm! Mirna je kao budala, i zbilja je prava, pokisla kokoš', da se prosto ne može razdrmati; a tuguje, neki put sasvim tužno gleda! Zbog čega ona to tuži, zbog čega?« Ponekad je postavljala to pitanje i Ivanu Fjodoro viču, i to, po svome običaju, histerično, pa bi često preteći mu, očekivala odmah njegov odgovor. Ivan Fjodorovič bi tada samo procedio hm! kroz zube, namrštio bi se, slegao ramenima i najzad raširivši ruke zaključivao :\n— Muž joj je potreban!\n— Samo da joj ne da bog takvog kao što ste vi, Ivane Fjodoroviču — prasnula bi najzad, kao bomba, Lizaveta Prokofjevna — da u svojim rasuđivanjima i zaključcima ne bude kao vi, Ivane Fjodoroviču, da ne bude takav grubi grubijan kao vi, Ivane Fjodoroviču ...\nIvan Fjodorovič bi se posle toga odmah sklanjao ispred očiju Lizavete Prokofjevne, a ona bi se posle svog praskanja umirivala. Razume se, ona je već toga istog dana uveče postajala neobično pažljiva, tiha, ljubazna i puna poštovanja prema Ivanu Fjodoroviču, prema »svome grubom grubijanu« Ivanu Fjodoroviču, prema svome dobrom i milom, obožavanom Ivanu Fjodoroviču, jer je ona celog svog života volela, pa čak i zaljubljena bila u svoga muža, što je vrlo dobro znao i sam Ivan Fjodorovič, zbog čega je opet, i on beskrajno cenio svoju Lizavetu Prokof jevnu.\nAli glavna i stalna njena briga bila je Aglaja.\n»Sasvim, sasvim kao ja, moja verna slika u svakom pogledu«, govorila je u sebi Lizaveta Prokofjevna, »samovoljan, pogan mali zloduh! Nihilistkinja, osobenjak, bezumnica, zla, zla, zla! O, bože moj, kako će biti nesrećna!«\nAli, kao što smo već kazali, izgrejalo sunce sve je ublažilo i obasjalo na časak. Bio je skoro čitav mesec u životu Lizavete Prokofjevne kad se ona potpuno odmorila od ranijih trzavica. Zbog skore Adelaidine svadbe počeše u društvu da govore i o Aglaji; a Aglaja se ponašala svuda tako lepo, tako odmereno, tako pametno, tako pobedilački, pa pomalo i gordo; ali, to joj je tako lepo stajalo. Tako je umiljata, tako predusretljiva bila celog tog meseca prema majci! (»Istina, tog Jevgenija Pavloviča treba još dobro, dobro razmotriti, treba ga prozreti. Uostalom, sama Aglaja kao da ga ne ceni mnogo više nego druge!« Ipak je ona postala najednom tako čudna devojka, i kako je lepa, bože, kako je lepa, svakim danom je sve lepša! Ali...\nAli tek što se pojavio nesrećni knežić, taj bedni idiot, sve se opet ispreturalo, sve se u kući okrenulo tumbe!\nA šta se to, u stvari, desilo?\nDrugi sigurno ne bi shvatili da se nešto desilo. Ali Lizaveta Prokofjevna se time i odlikovala što je u kombinaciji i zbrci najobičnijih stvari, kroz nespokojstvo koje ju je stalno pratilo, uvek bila u stanju da uoči nešto što ju je ponekad bolno plašilo najpodozrivijim, najneobjašnjivijim pa, prema tome, i najmučnijim strahom. Kako li je njoj bilo kad je najednom kroz sav taj haos smešnih i neosnovanih uznemirenja zbilja počelo da se javlja nešto što kao da je odista bilo važno, nešto što kao da odista opravdavaše i njeno uznemirenje, i sumnju, i podozrenje.\n»I kako su samo smeli da mi napisu to prokleto anonimno pismo, o toj pokvarenoj, da je ona u vezi s Aglajom?« mislila je Lizaveta Prokofjevna celim putem dok je vukla za sobom kneza, a posle kod kuće, kad ga je posadila za okrugao sto za kojim se skupila cela porodica; »kako su samo smeli i pomisliti tako nešto. Ta ja bih umrla od stida kad bih poverovala makar samo jednu mrvicu od toga, ili kad bih to pismo pokazala Aglaji! Takvo ismevanje nas, Jepančinih! I to sve, sve zbog Ivana Fjodoroviča, sve zbog vas, Ivane Fjodoroviču! Ah! Zašto se nismo preselili na Jelagin! Kazala sam da treba ići na Jelagin. Možda je Varka napisala pismo: to znam, ili je, možda... ali za sve, za sve je Ivan Fjodorovič kriv! To je njemu ta pokvarena priredila, za uspomenu na pređašnje odnose, da bi ga nasamarila onako kao što mu se ranije kao budali smejala, vukla ga za nos, kad joj je bisere nosio... Pa ipak smo,\nna kraju krajeva, umešani, ipak su vaše kćeri, Ivane Fjodoroviču, umešane, devojke, gospođice, gospođice iz najboljeg društva, udavače. One su tamo bile, tamo stajale, sve su čule, pa su i u skandal s onim deranima umešane; uživajte! Tamo su bile i sve čule! Ama, neću ja to njemu oprostiti, neću oprostiti tom knežiću, nikad mu neću oprostiti! I zašto je Aglaja već tri dana u histeriji, zašto se sa sestrama zamalo nije posvadila, čak i s Aleksandrom, kojoj je uvek ruke ljubila kao da joj je mati... toliko ju je poštovala? Zašto ona već tri dana svima nama postavlja zagonetke? I šta će tu Gavrilo Ivolgin? Zašto je juče i danas počela toga Gavrila Ivolgina da hvali, pa se rasplakala? Zašto se u tome anonimnom pismu pominje taj prokleti „siromašni vitez\" kad ona pismo od kneza ni sestrama nije pokazivala? I zbog čega... zašto, zašto sam ja tome knezu kao bez pameti otrčala i sama ga ovamo dovela? Bože moj, poludela sam, šta sam sad učinila. Sa jednim mladićem o tajnama svoje kćeri govoriti, i to... i to o takvim tajnama koje se, tako reći, lično njega tiču! Gospode, sreća još što je on idiot, i... i... prijatelj naše kuće! Samo, je li moguće da se Aglaji dopao taj šašavko! Bože moj, šta ja to trućam! Baš smo mi neki originali... trebalo bi nas sve pod staklom pokazivati, a mene na prvom mestu, sa ulaznicom od deset kopjejaka. A, to vam neću oprostiti, Ivane Fjodoroviču, nikad vam neću oprostiti! ... I zašto ga ona sad ne zajeda! Kazala je da će ga zajedati, a sad ga ne zajeda! Eno, eno, pilji u njega, ćuti, ne miče se od njega, stoji, a ovamo mu poručila da ne dolazi... A on sedi, bled kao krpa ... I prokleti, prokleti taj preklapalo Jevgenije Pavlovič, sam vodi celi razgovor. Gle ga samo kako veze, nikome ne da do reči doći. Ja bih sad sve doznala, samo kad bih razgovor na to navela ... «\nKnez je zaista sedeo skoro bled, za okruglim stolom, i kao da je u isti mah bio u velikom strahu i s vremena na vreme opet u nekom i njemu samom nerazumljivom ushićenju koje mu je svu dušu obuzimalo. O, kako se bojao da pogleda na onu stranu, u onaj ugao iz koga su ga uporno gledala dva poznata mu crna oka, a u isto vreme kako je sav trnuo od sreće što sedi opet ovde među njima, što će čuti poznati glas — posle onoga što mu je ona pisala. »Bože moj, šta li će sad reći?« On nije progovorio još nijednu reč i s naprezanjem je slušao Jevgenija Pavloviča kako neprestano priča (ovaj je retko kad bivao u tako radosno uzbuđenom duševnom stanju kao večeras). Knez ga je slušao, i dugo nije mogao da razume ni reči. Osim Ivana Fjodoroviča, koji se još nije vratio iz Petrograda, svi su bili na okupu. I knez Š. takođe. Izgleda da su se spremili da malo posle, još pre čaja, pođu da slušaju muziku. Razgovor je počeo očevidno pre kneževnog dolaska. Uskoro se stvori na terasi i Kolja, koji se najednom odnekud pojavio. »Njega, dakle, oni primaju kao i pre«, pomisli knez.\nLetnjikovac Jepančinih bio je raskošna vila u stilu švajcarske kućice, ukusno ukrašena sa svih strana cvećem i zelenilom. Sa svih strana ju je opkoljavala omalena, ali divna cvetna bašta. Svi su sedeli na terasi, kao i kod kneza, samo što je ovde terasa bila malo prostranija i lepše uređena.\nTema razgovora koji se vodio kao da nije svima godila; razgovor je otpočeo, kao što se moglo pogoditi, posle nestrpljive prepirke i, razume se, svi su želeli da se tema promeni, ali Jevgenije Pavlovič je baš time bivao uporniji i nije se obzirao na utisak koji čini na prisutne. Knežev dolazak kao da ga još više podstače. Lizaveta Prokofjevna se mrštila, mada nije baš\nsve razumela. Aglaja, koja je sedela sa strane, skoro u uglu, nije odlazila, nego je slušala i uporno ćutala.\n— Dozvolite — vatreno se branio Jevgenije Pavlovič — ja ništa ne kažem protiv liberalizma. Liberalizam nije greh; to je neophodan sastavni deo celine koja bi se bez njega raspala ili zamrla. Liberalizam ima isto toliko pravo da postoji kao i najdobronamerniji konzervativizam; ali ja napadam naš, ruski liberalizam, i opet ponavljam da ga zato i napadam što ruski liberal nije ruski liberal, nego je neruski liberal. Dajte vi meni ruskog liberala, pa ću ga pred svima vama poljubiti.\n— Samo ako on pristane da se s vama ljubi — reče Aleksandra Ivanovna, koja beše neobično uzbuđena. Čak joj i obrazi behu zažareni više nego obično.\n»Eto«, pomisli Lizaveta Prokofjevna, »ili samo spava i jede, tako da je ne možeš razdrmati, ili jednom u godini ustane i progovori tako da čovek zine od čuda.«\nKnez u jednom trenutku primeti da se Aleksandri Ivanovnoj, kanda, ne dopada mnogo što Jevgenije Pavlovič tako veselo govori o ozbiljnoj temi, i ostavlja utisak kao da se u isti mah i žesti i šali.\n— Ja sam tvrdio sad, baš pre no što ćete vi doći, kneže — nastavi Jevgenije Pavlovič — da smo mi do danas imali liberale samo iz dva staleža: iz negdašnjeg vlasteoskog (ukinutog) i bogoslovskog. A kako su se oba staleža najzad izmetnula u prave kaste, u nešto potpuno odvojeno od naroda, i to što docnije sve jače, s pokolenja na pokolenje, to je, prema tome, i sve ono što su oni radili i što danas rade, potpuno nenacionalno.\n— Kako? Znači sve što je urađeno, sve to nije rusko? — umeša se knez Š.\n— Sve je to nenacionalno; makar da je i rusko, ipak je nenacionalno; ni naši liberali nisu Rusi, ni konzervativci nisu Rusi. Sve vam je to ... I znajte da nacija ne priznaje ništa od onog što su vlastela i bogoslovi uradili, ni danas ni docnije ...\n— Taman posla! Kako možete iznositi takav paradoks, samo ako to uopšte ozbiljno mislite! Ja ne mogu da dozvolim da se tako nešto govori o ruskoj vlasteli; pa i vi ste ruski vlastelin — vatreno mu dobaci knez Š.\n— Ma, ja ne govorim o ruskom vlastelinu u tome smislu kako vi razumete. To je ugledan stalež, makar i samo zato što mu ja pripadam; naročito danas, kad je on već prestao da postoji...\n— Pa zar ni u književnosti ničeg nacionalnog nije bilo?! — prekide ih Aleksandra Ivanovna.\n— Ja za književnost nisam stručnjak, ali i ruska književnost je, po mome mišljenju, sva neruska, osim, možda, Lomonosova, Puškina i Gogolja.\n— Pre svega, to baš nije tako malo, a, osim toga, jedan je iz naroda, a druga dvojica... vlastela — zasmeja se Adelaida.\n— Sasvim je tako, ali nemojte još da likujete. Pošto je dosad od svih ruskih književnika samo toj trojici pošlo za rukom da svaki od njih kaže nešto zbilja svoje, svoje vlastito, ni od koga nepozajmljeno, to su, samim tim, ta trojica odmah i postiti nacionalni. Koji Rus kaže, napiše ili učini nešto svoje, svoje neosporno i nepozajmljeno, on neminovno postaje nacionalan, pa makar ruski i rđavo govorio. To je za mene aksiom. Ali mi nismo o književnosti počeli da govorimo, mi smo počeli o socijalistima, i povodom njih se razgovor razvio; dakle, ja tvrdim da mi nemamo nijednog ruskog socijalistu; nemamo ga, niti smo ga imali, zato što su svi naši socijalisti ili vlastela ili bogoslovi. Svi naši izvikani i mnogo reklamirani socijalisti, kako ovdašnji\ntako i emigranti, nisu ništa drugo nego liberali iz vlasteoskog staleža, iz doba kmetstva, što se smejete? Dajte mi njihove knjige, dajte mi njihove teorije, njihove memoare, i ja ću se poduhvatiti, mada nisam književni kritičar, da vam napišem najubedljiviju književnu kritiku, u kojoj ću dokazati jasno kao dan da je svaku stranicu u njihovim knjigama, brošurama i memoarima napisao bivši ruski vlastelin. Njihova ozlojeđenost, njihovo negodovanje i njihova duhovitost — sve je to vlasteosko (čak i pre Famusova). Njihovo ushićenje, njihove suze, možda čak i prave i iskrene suze, ipak su samo vlasteoske i bogoslovske... Vi se opet smejete? I vi se smejete, kneže? Zar se ni vi ne slažete?\nI zaista se svi smejahu, pa se i knez nasmeja.\n— Ja vam sad ne bih odmah mogao reći da li se slažem ili se ne slažem — progovori knez, najednom prestavši da se smeje i uzdrhtavši kao đačić kad ga uhvate na delu — ali vas uveravam da vas sa najvećim zadovoljstvom slušam ...\nGovoreći to, on skoro da je gubio dah, čak mu i hladan znoj izbi na čelu. To su bile prve reči koje je izgovorio otkako je došao ovamo. Zatim kao da pokuša da pogleda oko sebe, ali se ne usudi; Jevgenije Pavlovič uhvati taj njegov gest, pa se osmehnu.\n— Ja ću vam, gospodo, izložiti činjenicu — nastavljaše on onim istim tonom, to jest kao s nekim neobičnim oduševljenjem i vatrom, a u isto vreme skoro i podsmevajući se, možda, sopstvenim recima — činjenicu, zapaženje pa čak i otkriće koje ja imam čast da pripišem sebi, štaviše, jedino sebi; u svakom slučaju, o tome nije još nigde ni govoreno ni pisano. U toj činjenici se ogleda sva suština ruskoga liberalizma one vrste o kojoj ja govorim. Pre svega, šta je drugo liberalizam, ako ćemo da govorimo uopšte, nego napad (opravdan ili neopravdan, to je drugo pitanje) na postojeći društveni poredak? Zar nije tako? E, lepo, moja se činjenica sastoji onda u tome da ruski liberalizam nije napad na postojeći društveni poredak, nego je napad na samu suštinu našeg života, na samu stvarnost, a ne samo na poredak... ne na ruske, opšte prilike, nego na samu Rusiju.\nNaš liberal vam je dotle doterao da poriče i samu Rusiju, to jest mrzi i bije svoju rođenu mater. Svaka nezgodna i neuspela stvar u Rusiji izaziva kod njega smeh, pa skoro i ushićenje. On mrzi narodne običaje, rusku istoriju, sve. Ako za njega ima opravdanja, onda je to samo u tome da naš liberal ne shvata šta radi, pa svoju mržnju prema Rusiji smatra za najplodonosniji liberalizam. (O, vi ćete kod nas često naići na liberala kome ostali pljeskaju, a koji je, možebiti, u suštini najgori, najtuplji i najopasniji konzervativac, ne znajući to čak ni on sam!) Tu mržnju prema Rusiji smatrali su, ne baš tako davno, neki naši liberali kao pravu ljubav prema otadžbini, i ponosili se time što oni, tobože, bolje vide no drugi u čemu ta ljubav treba da se sastoji. No sad su postali otvoreniji sad su počeli da se stide reči »ljubav prema otadžbini« čak su i taj pojam izbacili i odstranili kao nešto štetno i ništavno. ... Ta činjenica je tačna, ja to garantujem i... bilo je potrebno kadtad potpuno izreći celu istinu ... prosto i otvoreno; ali ta činjenica je u isto vreme i takva kakve nigde i nikad otkako je sveta i veka ni u kom narodu nije bilo, pa je, prema tome, ta činjenica slučajna, te može i proći, slažem se s tim. Takvog liberala koji mrzi svoju otadžbinu nigde na svetu ne može biti. Pa čime bi se onda sve to kod nas moglo objasniti? Onim čime i ranije: time što ruski liberal za sada uopšte još nije ruski liberal; ničim drugim, po mome shvatanju ...\n— Ja smatram sve to što si rekao, Jevgenije Pavloviču, kao šalu — ozbiljno reče knez Š.\n— Nisam videla sve liberale, te se ne poduhvatam da sudim — reče Aleksandra Ivanovna\n— ali sam vašu misao sa negodovanjem saslušala; vi ste uzeli jedan poseban slučaj pa ste iz njega izveli opšte pravilo i, prema tome, vi ste sad klevetali.\n— Poseban slučaj! A-a! Reč je izrečena — prihvati Jevgenije Pavlovič. — Kneže, kako vi mislite, je li to poseban slučaj ili nije?\n— I ja moram reći da sam malo video i da sam malo bivao u društvu naših liberala — reče knez — ali mi se čini da vi, donekle, možda imate i pravo, i da je taj ruski liberalizam o kome ste govorili delimično zbilja sklon da mrzi i samu Rusiju, a ne samo stanje stvari u njoj. Naravno, samo delimično ... naravno, to se nikako ne može na sve odnositi...\nOn se splete i ne dovrši. I pored sveg svog uzbuđenja neobično se zainteresovao za razgovor. Knez je imao jednu naročitu crtu, koja se sastojala u neobičnoj naivnosti pažnje, s kojom bi on uvek slušao ono što ga je interesovalo, i s kojom bi odgovarao kad bi mu se pri tom obraćali pitanjima. Na njegovom licu, pa i u samom položaju njegovog tela, ogledala se nekako ta naivnost, ta vera koja ni u čem nije podozrevala ni podsmeh ni humor. Ali, iako se Jevgenije Pavlovič njemu već odavno nije nikako drukčije obraćao nego s nekim naročitim podsmehom, on ga je sad i pak, za vreme njegovog odgovora, nekako vrlo ozbiljno pogledao, baš kao da od njega nije očekivao takav odgovor.\n— Dakle, vi to nekako čudnovato ... — progovori on. — Da li ste mi sad ozbiljno odgovorili, kneže?\n— A zar vi niste ozbiljno pitali? — zapita ga ovaj začuđeno.\nSvi prsnuše u smeh.\n— Verujte mu! — reče Adelaida. — Jevgenije Pavlovič uvek i sve magarči! Kad biste samo znali o kakvim sve stvarima on ponekad i te kako ozbiljno govori!\n— Po mome mišljenju, to je težak razgovor i bolje bi bilo da se uopšte nije ni poveo — oštro primeti Aleksandra. — Hteli smo da pođemo u šetnju...\n— Pa lepo, možemo i u šetnju. Gle kako je veće divno! — uzviknu Jevgenije Pavlovič. — Ali da bih vam dokazao da sam ovog puta potpuno ozbiljno govorio, a naročito da bih to dokazao knezu (vi ste me, kneže, veoma zainteresovali, i verujte da ja nisam baš tako prazan čovek kakav mora biti da izgledam... premda sam inače stvarno prazan čovek!) i... ako dozvolite, gospodo, ja ću postaviti knezu još jedno, poslednje pitanje, iz lične radoznalosti, pa ćemo tim i da završimo. To pitanje mi je baš kao naročito pre jedno dva časa palo na pamet (vidite, kneže, ja neki put i o ozbiljnim stvarima premišljam). Ja sam ga rešio, ali da vidimo šta će knez reći. Maločas neko pomenu »poseban slučaj«. Ta rečca je kod nas vrlo značajna, nju čovek često može čuti. Doskora su svi govorili i pisali o onom strašnom ubistvu šestorice ljudi, koje je poubijao onaj ... mladić, i o čudnom braniočevom govoru, u kome se kaže da je u siromašnom i teškom položaju zločincevom ovome sasvim prirodno morala doći u glavu misao da ubije onih šest duša. To nije bukvalno, ali smisao je, izgleda, taj, ili mu je vrlo sličan. Po mom ličnom mišljenju, branilac je, iskazujući tu čudnu misao, bio potpuno ubeđen da govori najliberalniju, najhumaniju i najnapredniju stvar kakva se samo može izreći u današnje vreme. E pa, eto, kako vi sad mislite: da li je ta izvrnutost pojmova i ubeđenja, ta mogućnost takvog nastranog i čudnog pogleda na stvar, da li je to poseban ili opšti slučaj\nSvi se zasmejaše.\n— Poseban, razume se da je poseban — zasmejaše se Aleksandra i Adelaida.\n— Ali dozvoli, Jevgenije Pavloviču, da ti skrenem pažnju — upade u reč knez Š. — da se ta tvoja šala i suviše otrcala.\n— A kako vi mislite, kneže? — Jevgenije Pavlovič ne sasluša onoga do kraja, uhvativši na sebi radoznao i ozbiljan pogled kneza Lava Nikolajeviča. — Kako vam se čini: je li to poseban slučaj ili opšti? Ja sam to pitanje, priznajem, zbog vas i smislio.\n— Ne, nije poseban — tiho ali odlučno izgovori knez.\n— Ali molim vas, Lave Nikolajeviču — viknu knez Š. prilično nestrpljivo — zar vi ne vidite da vas on hvata; on vam se očevidno podsmeva, i baš se resio vas da uzme na zub.\n— Ja sam mislio da Jevgenije Pavlovič ozbiljno govori — pocrvene knez i obori oči.\n— Dragi kneže — nastavi knez Š. — setite se samo šta smo jednom ja i vi razgovarali, tako pre tri meseca. Mi smo govorili baš o tome da se u našim još mladim, novostvorenim sudovima može zapaziti već dosta izvrsnih i darovitih branilaca! A koliko je tek odličnih presuda što su ih izrekli naši porotnici? Kako ste se vi radovali i kako sam se ja tada zbog vaše radosti radovao ... Govorili smo da se možemo ponositi... A ta nespretna odbrana, taj čudni argumenat, to je, naravno, ipak samo slučajnost, jedna među hiljadama.\nKnez Lav Nikolajevič se zamisli, pa odgovori potpuno ubeđeno, iako polako, pa čak i nekako plašljivo.\n— Samo sam hteo da kažem da izopačavanje ideja i pojmova (kako se izrazio Jevgenije Pavlovič) vrlo često biva; da je ono danas, na žalost, mnogo pre opšta nego posebna pojava. I to u tolikoj meri da kad to izopačavanje ne bi bilo toliko opšta pojava, onda, možda, ne bi bilo ni tako neverovatnih zločina kao ti...\n— Neverovatnih zločina? Ali ja vas uveravam da je istih takvih zločina, pa možda još i strasnijih, i ranije bivalo, i uvek ih je bilo, i to ne samo kod nas nego svuda i, po mome mišljenju, oni će se još vrlo dugo ponavljati. Razlika je samo u tome što je ranije kod nas bilo manje javnosti, a sad se počelo glasno govoriti, pa čak i pisati o tome, i zato izgleda da su se ti zločinci tek sad pojavili. Eto u čemu je vaša pogreška, vanredno naivna pogreška, kneže, uveravam vas — podrugljivo se osmehnu knez Š.\n— I sam znam da je zločina i ranije bilo vrlo mnogo, i isto ovako strašnih; baš sam nedavno bio u hapsanama, gde sam uspeo da se sa nekim zločincima i pritvorenicima upoznam. Ima još strasnijih zločinaca nego što je ovaj: ima ih takvih koji su i po deset ljudi ubili, pa se ipak ni najmanje ne kaju. Nego, evo šta sam pri tom primetio: da i taj najokoreliji i najuporniji ubica zna da je zločinac, to jest oseća u svojoj savesti da je rđavo postupio, mada se inače ni najmanje ne kaje. I svaki od njih tako; a ovi, o kojima je Jevgenije Pavlovič počeo da govori, ti neće sebe da smatraju za zločince i misle da su bili u pravu i... da su čak dobro učinili, to jest skoro tako. Eto, u tome se, po mome shvatanju, i sastoji ta strašna razlika. I uzmite samo u obzir da su sve to još mladi ljudi, to jest baš u ono doba u kome najlakše i bez otpora mogu podleći uticaju izopačenih ideja.\nKnez Š. se sad više nije smejao, on je s nedoumicom saslušao kneza. Aleksandra Ivanovna, koja je već odavno htela da nešto primeti, ućuta, baš kao da ju je neka naročita misao zadržala. Jevgenije Pavlovič, pak, gledao je kneza sa pravim čuđenjem i ovog puta bez ikakvog podsmeha.\n— A što mu se toliko čudite, dragi prijatelju? — iznenada upade u razgovor i Lizaveta Prokofjevna. — Mislite li da je on gluplji od vas pa nije mogao kao i vi da rasuđujete?\n— A ne, ja ne o tome — reče Jevgenije Pavlovič— nego samo, kako to vi, kneže (izvinite za pitanje), kad vi sve to tako vidite i zapažate, onda kako vi (opet me izvinite) u toj čudnoj stvari... u toj što se ovih dana desila ... Burdovski se taj, kanda, zvao ... kako da niste primetili takvo izopačenje ideja i moralnih shvatanja? U dlaku takvo isto! Meni se tada učinilo da vi to uopšte niste primetili.\n— A znaš li šta, dragi — pade u vatru Lizaveta Prokofjevna — mi smo svi to primetili, i, eto, sedimo i hvalimo se time pred njim, a on je danas dobio pismo od jednog od njih, baš od onog glavnog, bubuljičavog, sećaš se, Aleksandra? I, eto, taj ga u svom pismu moli za oproštaj, istina na svoj način, i javlja da je prekinuo sa onim drugom što ga je na zlo podbadao ... Sećaš li se, Aleksandra? I još reče da on knezu više veruje. Eto, a mi takva pisma nikad nismo dobijali, premda smo navikli da pred njim dižemo nos.\n— Ipolit je takođe prešao u naš letnjikovac! — viknu Kolja.\n— Kako! Zar je već tu? — uznemiri se knez.\n— Samo što ste vi i Lizaveta Prokofjevna otišli, odmah je došao; ja sam ga dovezao!\n— E smela bih da se kladim — planu najednom Lizaveta Prokofjevna, potpuno zaboravivši da je baš maločas hvalila kneza — smela bih da se kladim da mu je ovaj odlazio juče na mansardu i da ga je na kolenima molio za oproštenje: da se ta ljuta zolja smiluje i pređe ovamo. Jesi li išao juče tamo? I sam si priznao maločas. Je li tako?? Jesi li klečao ili nisi?\n— Nije klečao — viknu Kolja — nego je Ipolit kneza juče uhvatio za ruku i dvaput je poljubio, to sam svojim očima video, i time se i završilo celo objašnjenje, osim što je knez još dodao da će Ipolitu u letnjikovcu biti lakše, a taj je odmah pristao da pređe k nama čim mu malo bolje bude.\n— Ostavite, Kolja — promrmlja knez ustajući i hvatajući šešir — zašto vi to sve pričate? Ja...\n— Kud ste naumili? — zaustavi ga Lizaveta Prokofjevna.\n— Ne uznemirujte se, kneže — nastavi uzbuđeni Kolja — ne idite k njemu i ne uznemiravajte ga: on je, umoran od puta, zaspao. A vrlo je zadovoljan; i verujte mi, kneže, po mome mišljenju, mnogo će bolje biti ako se danas ne vidite s njim, nego to odložite za sutra, jer će se on inače opet zbuniti. Jutros je govorio da se već čitavo pola godine nije tako dobro i snažno osećao; čak i kašlje triput manje.\nKnez primeti da se Aglaja najednom digla sa svoga mesta i da je prišla stolu. On se ne usudi da je pogleda, ali osećaše svim bićem da ona u tom trenutku gleda njega možda ljutito, da joj je u crnim očima negodovanje, a da joj se lice zažarilo.\n— A meni se čini, Nikolaju Ardalionoviču, da nije trebalo ovamo ga dovoditi, ako je to onaj tuberkulozni dečko koji se zaplakao i zvao ljude na svoj pogreb — primeti Jevgenije Pavlovič. — On je tada tako rečito govorio o zidu susedne kuće da će ga sad neizostavno opet osvojiti tuga za tim zidom, u to budite uvereni.\n— To je sasvim tačno: posvadiće se, potući će se s tobom, pa će otići... zapamti što sam ti rekla!\nI tu Lizaveta Prokofjevna s dostojanstvom primače bliže k sebi kotaricu sa vezom, zaboravivši da su se već svi dizali da pođu u šetnju.\n— Ja se sećam kako se tim zidom mnogo razmetao — prihvati opet Jevgenije Pavlovič. — Bez tog zida on neće moći svečano umreti, a njemu je baš stalo do toga da nekako svečano umre.\n— Pa šta onda? — promrmlja knez. — Ako mu vi ne ushtete oprostiti, on će i bez vas umreti... Ovamo je prešao zbog zelenila.\n— O, što se mene tiče, ja mu sve praštam; to mu slobodno možete kazati.\n— To ne treba tako razumeti — odgovori knez tiho i kao ustežući se, naprestano gledajući sve u jednu tačku na podu i ne dižući oči — potrebno je da i vi pristanete da primite od njega oproštenje.\n— A šta ću tu ja? Šta sam ja njemu kriv?\n— Ako ne razumete, onda... Ali vi razumete. On je hteo tada ... sve da vas blagoslovi i od svih nas da dobije blagoslov, eto, u tome je cela stvar...\n— Dragi kneže — prihvati knez Š. nekako obazrivo, izmenjavši poglede s nekolicinom prisutnih — raj na zemlji se ne postiže tako lako, a vi kao da računate na raj; raj je poteška stvar, kneže, mnogo teža nego što se čini vašem divnom srcu. Nego, bolje ostavimo taj razgovor, jer ćemo se opet svi zbuniti, a tada ...\n— Hajdemo da slušamo muziku — oštro progovori Lizaveta Prokofjevna ljutito ustajući s mesta.\nZa njom i svi ostali ustadoše.\n4.2 II\nKnez najednom priđe Jevgeniju Pavloviču.\n— Jevgenije Pavloviču — reče on sa čudnim uzbuđenjem, uhvativši ga za ruku — verujte mi da vas ja i pored svega smatram za veoma blagorodnog i vrlo dobrog čoveka, u to budite uvereni.\nJevgenije Pavlovič skoro ustuknu jedan korak od zaprepašćenja. On se nekoliko trenutaka uzdržavao od neizdržljivog nastupa smeha; ali zagledavši se bolje, primeti da knez kao da nije sasvim pri sebi i da je jamačno u nekom neobičnom stanju.\n— Da se kladimo, kneže — viknu on — da vi uopšte niste hteli to da kažete, i možda nikako ne meni... Ali šta je vama? Da vam nije rđavo?\n— To je mogućno, sasvim je mogućno, a vi ste vrlo fino uočili da ja možda zbilja nisam hteo vama to da kažem.\nRekavši to, on se nekako čudno, pa čak i smešno osmehnu, ali najednom, baš kao da se ražestio, viknu:\n— Ne govorite mi o mome onomadašnjem postupku! Mene je strašno sramota sva ova tri dana... Znam da sam kriv ...\n— Ali ... ali šta ste to tako strašno učinili?\n— Vidim, Jevgenije Pavloviču, da vas je najviše zbog mene stid; vi crvenite, a to je već crta dobroga srca. Odmah ću otići, ništa ne brinite.\n— Ama, šta on to priča! Da li kod njega nastupi tako počinju, šta li? — uplašeno se obrati Lizaveta Prokofjevna Kolji.\n— Ne obraćajte pažnju, Lizaveta Prokofjevna, ovo nije nastup; ja ću odmah otići. Znam da je mene priroda oštetila. Ja sam bio dvadeset četiri godine bolestan, sve do svoje dvadeset četvrte godine. Smatrajte da vam i ovo sada bolesnik govori. Odmah ću otići, odmah, ništa ne brinite. Ja ne crvenim jer bi čudnovato bilo zbog toga crveneti, zar nije tako? Ali u društvu sam suvišan... I ne govorim to iz samoljublja ... Sva tri dana sam razmišljao, pa sam odlučio da vas moram iskreno i časno obavestiti čim se za to ukaže prilika. Ima takvih ideja, ima visokih ideja o kojima ne treba ni da govorim, jer bih time svakako sve vas nasmejao. Knez Š. je baš sad tu misao pomenuo... Ja nemam otmenih gestova, nemam osećanja mere. Ono što govorim ne odgovara mojim mislima, a to ponižava ove misli. I zato ja nemam prava... Osim toga, ja sam preterano osetljiv ja... ja sam ubeđen da mene u ovoj kući neće niko vređati, i da me vole više nego što zaslužujem, ali znam (i to pouzdano znam) da je posle dvadeset godina bolesti, u svakom slučaju, moralo nešto kod mene ostati, tako da čovek ne može da mi se ne smeje ... koji put... Zar nije tako?\nOn se obziraše oko sebe baš kao da je očekivao odgovor i odluku. Svi stajahu ne znajući šta da misle posle tog neočekivanog, bolesnog i, rekao bi čovek, očevidno bezrazložnog ispada. Ali taj ispad posluži kao povod jednoj čudnoj epizodi.\n— Zašto vi to govorite? — viknu najedared Aglaja. — Zašto vi to njima govorite? Njima! Njima!\nIzgledaše da je ona bila u najvećoj meri ljutita: oči joj oštro sevahu. Knez stajaše pred njom nem i bezglasan, pa najednom preblede.\n— Ovde nema nikoga ko bi zaslužio vaše reči! — planu Aglaja. — Ovde niko, niko nije dostojan vašeg malog prsta, ni uma, ni vašeg srca! Vi ste najčasniji, najplemenitiji, najbolji, najpametniji. Ovde ima i takvih koji nisu dostojni da se sagnu i podignu maramicu koju vi ispustite na zemlju... Što sebe toliko ponižavate i stavljate se ispod svih drugih? Zašto ste sve u sebi iskidali, zašto nemate nimalo ponosa?\n— Bože moj, zar je iko mogao pomisliti! — pljesnu rukama Lizaveta Prokofjevna.\n— Siromašni vitez! Ura! — viknu Kolja ushićeno.\n— Ćutite! ... Kako smeju da me vređaju u vašoj kući! — napade najednom Aglaja Lizavetu Prokofjevnu, došavši već u tako histerično stanje kad se čovek ne obazire ni na kakve granice i kada sve prepreke ruši. — Zašto mene svi, svi do poslednjeg mučite? Zašto me oni, kneže, već tri dana more zbog vas? Ja se nipošto neću udati za vas! Znajte, nikada i ni za šta na svetu. Znajte to! Ko bi se još mogao udati za tako smešnog čoveka kao što ste vi? Ta pogledajte samo u ogledalo da vidite kako sad izgledate! ... Zašto, zašto oni mene zajedaju kao da ću se ja udati za vas? Vi to morate znati! Mora da ste i vi s njima u zaveri!\n— Niko je nikada nije zajedao — promrmlja Adelaida uplašeno.\n— Niko ni pomislio nije, ni reči o tome nije bilo izgovoreno! — viknu i Aleksandra Ivanovna.\n— Ko ju je dirao? Kada su je dirali? Ko joj je to mogao kazati? Bunca li ona? — obraćaše se svima Lizaveta Prokofjevna tresući se od ljutine.\n— Svi su to govorili, svi do poslednjeg, sva ova tri dana! Ja se nikad, nikad za njega neću udati!\nIzgovorivši to, Aglaja brižnu u gorak plač, pokri lice maramicom i pade na stolicu.\n— Ali on tebe još nije ni pros ...\n— Ja vas nisam prosio, Aglaja Ivanovna — ote se najedared knezu sa usana.\n— Šta-a? — sa čuđenjem, sa negodovanjem, sa užasom oteže najednom Lizaveta Prokofjevna — Šta vi to?!\nOna nije htela da veruje svojim ušima.\n— Ja sam hteo da kažem... hteo sam da kažem ... — zadrhta knez — hteo sam samo da objasnim Aglaji Ivanovnoj... Uzeo sam tu slobodu da joj objasnim da ja uopšte nisam imao nameru... da uzmem toliku slobodu da zamolim za njenu ruku ... i to nikad... Ja u tome ništa nisam kriv, bogami nisam kriv, Aglaja Ivanovna! Ja to nikad nisam hteo, i nikad mi ni na pamet nije padalo, nikad to neću ni hteti, sami ćete videti: budite uvereni! To me je jamačno neki pakosnik kod vas oklevetao! Budite mirni!\nGovoreći to, on se približi Aglaji. Ona otrže maramicu kojom je bila pokrila lice, brzo pogleda u njega i u svu njegovu uplašenu figuru, brzo razumede njegove reči i najednom prsnu u smeh, pravo njemu u oči, u tako veseo i neodoljiv, u tako smešan i podrugljiv smeh da Adelaida prva ne izdrža, naročito kad i ona pogleda u kneza, polete prema sestri, zagrli je i zasmeja se onakvim istim neodoljivim đačkim veselim smehom kao i ona. Gledajući njih dve, najednom se i knez poče osmehivati, i s radosnim i srećnim izrazom poče ponavljati:\n— E, hvala bogu, hvala bogu!\nTu već ne izdrža ni Aleksandra, pa se i ona od sveg srca zasmeja. Činilo se da tom njihovom smehu nikad kraja neće biti.\n— E, baš su lude! — promrmlja Lizaveta Prokofjevna — Čas uplaše čoveka, čas opet...\nAli sad se već smejao i knez Š., smejao se i Jevgenije Pavlovič, smejao se bez prestanka i Kolja, a smejao se gledajući sve njih i sam knez.\n— Hajdemo u šetnju, hajdemo da malo prošetamo! — viknu Adelaida — svi zajedno, a neizostavno i knez s nama. Nemate zbog čega da odlazite, dobri čoveče! Što je on mio, Aglaja. Je l' te, mamice? I zato ga ja neizostavno moram poljubiti i zagrliti, zbog... zbog ovog njegovog objašnjenja s Aglajom. Maman, mila moja, dozvolite mi da ga poljubim! Aglaja! Dozvoli mi da poljubim tvoga kneza! — viknu ova vragolanka, pa zbilja pritrča knezu\ni usred čela ga poljubi! On je uhvati za obe ruke, čvrsto ih steže tako da se Adelaida jedva uzdrža da ne vrisne, sa beskrajnom radošću se zagleda u nju, pa najednom prinese njenu ruku usnama i triput je poljubi.\n— Hajdemo! — pozivaše Aglaja. — Kneže, vi ćete mene povesti. Može li to, maman? Sa mladoženjom koji me je odbio? Jer vi ste se mene sad zanavek odrekli, kneže? Ama nije tako, ne daje se tako dami ruka, zar ne znate kako se dami daje ruka? Eto tako, hajdemo, mi ćemo ispred svih tete a tete?\nTako je ona bez prestanka govorila smejući se s vremena na vreme.\n— Hvala bogu! Hvala bogu! — ponavljaše Lizaveta Prokofjevna, ni sama ne znajući čemu se raduje.\n»Ovo je nekakav vrlo čudnovat svet!« pomisli knez Š., možda već po stoti put otkako se sprijateljio s njima, ali... njemu se mnogo dopadahu ti čudnovati ljudi. Što se, pak, tiče kneza, on mu se možda nije baš mnogo dopadao. Knez Š. beše malo namršten i nešto brižan kad svi iziđoše u šetnju.\nJevgenije Pavlovič je očevidno bio raspoložen i veseo: on je celog puta do stanice zasmejavao Aleksandru i Adelaidu, koje se sa nekom i suviše naročitom gotovošću smejahu njegovim šalama, toliko da je počeo sumnjati da one možda uopšte njegove dosetke i ne\nslušaju. Usred te misli on se najednom, i ne objašnjavajući uzrok, glasno i potpuno iskreno zasmeja — takva mu je bila narav! Sestre, koje, uostalom, behu u najsvečanijem raspoloženju, neprestano pogledahu na Aglaju i kneza, koji su išli ispred njih. Videlo se da im je najmlađa sestrica zadala veliku zagonetku. Knez Š. se neprestano trudio da govori sa Lizavetom Prokofjevnom o nekim sporednim stvarima, možda u nameri da je razonodi, ali joj je bio strašno dosadan. Ona je očigledno bila vrlo rasejana, često bi mu bez veze odgovarala, neki put uopšte ne bi ni odgovorila. A zagonetke Aglaje Ivanovne se za to veče još nisu završile. Poslednja je bila namenjena samo knezu. Kad su bili odmakli od letnjikovca na jedno sto koraka, Aglaja, pola šapućući, brzo reče svome kavaljeru, koji uporno ćutaše:\n— Pogledajte desno. Knez pogleda.\n— Gledajte pažljivije. Vidite li onu klupu u parku, eno tamo ispod ona tri velika drveta... onu zelenu klupu?\nKnez odgovori da je vidi.\n— Kako vam se dopada to mesto? Ja ponekad rano izjutra, u sedam časova, kada još svi spavaju, dođem tu i sama sedim.\nKnez promrmlja da je mesto zbilja divno.\n— A sad idite od mene, neću više da idem s vama pod ruku. Ili još bolje, držite me pod ruku, ali mi više ništa ne govorite, hoću da razmišljam ...\nOpomena u svakom slučaju suvišna: knez odsad celim putem jamačno ne bi izgovorio ni jedne reči i bez te naredbe. Srce mu poče nekoliko trenutaka da bije kad je čuo ono o klupi. Posle nekoliko trenutaka on se pribra i sa stidom odagna svoju ružnu pomisao.\nNa pavlovskoj stanici se radnim danom, kao što je poznato i kako bar svi pričaju, viđa publika »odabranija« nego nedeljom i praznikom, kad se iskupi »svakojaki svet« iz grada. Toalete nisu praznične, ali su elegantne. Tu se dolazi zbog muzike. Orkestar je možda zaista najbolji od svih naših letnjih orkestara, svira sve nove stvari. Otmenost i dostojanstvo su vanredni, kraj opšte slike familijarnosti, pa čak i intimnosti. Poznanici — svi na letovanju — sastaju se tu da se međusobno posmatraju. Mnogi to čine sa pravim zadovoljstvom i samo zbog toga i dolaze; ali ima ih i takvih koji jedino zbog muzike dolaze. Skandali su veoma retki, mada se i oni dešavaju — čak i radnim danom. Ali bez toga se ne može.\nOvoga puta veče beše divno, a i sveta je bilo dosta. Sva mesta oko orkestra, koji je svirao, behu zauzeta. Naše društvo sede na stolice malo po strani, kraj levog izlaska iz stanice. Silan svet i muzika malo oživeše Lizavetu Prokofjevnu i raspoložiše devojke; one su se već pogledale sa nekim poznanicima i ponekom izdaleka klimnule glavom; imale su vremena da razgledaju haljine, da primete po neku nastranost u toaleti, da je pretresu, da se podrugljivo osmehnu. Jevgenije Pavlovič se takođe vrlo često javljao. Na Aglaju i kneza, koji još uvek behu zajedno, neki već obratiše pažnju. Uskoro mamici i gospođicama priđe nekolicina poznatih mladića; dvojica ili trojica ostadoše da razgovaraju s njima; svi su bili prijatelji Jevgenija Pavloviča. Među njima je bio jedan mlad i vrlo lep oficir, vrlo veseo, vrlo razgovoran; on pohita da se upusti u razgovor sa Aglajom, i svim silama se staraše da obrati njenu pažnju na sebe. Aglaja s njim beše vrlo ljubazna i vanredno vesela.\nJevgenije Pavlovič zamoli kneza za dozvolu da ga upozna s tim svojim prijateljem. Knez jedva razumede šta se traži od njega, ali onaj ih predstavi i upozna. Obojica se pokloniše i\npružiše jedan drugome ruku. Jevgenijev prijatelj postavi jedno pitanje, ali knez mu, kanda, ne odgovori, ili toliko čudnovato promrmlja nešto kroz zube da se oficir oštro zagleda u njega, zatim pogleda Jevgenija Pavloviča, odmah razumede zašto je ovaj izmislio to upoznavanje, jedva primetno se osmehnu pa se opet obrati Aglaji. Samo Jevgenije Pavlovič primeti da je Aglaja pri tom najednom pocrvenela.\nKnez čak nije ni opažao da neko drugi razgovara sa Aglajom i da joj se udvara, pa bi na čas skoro zaboravio da i sam sedi tu kraj nje. S vremena na vreme dolazila mu je volja da ode nekud, da se sasvim izgubi odavde, štaviše, njemu bi se dopadalo neko mračno, pusto mesto, samo da bi mogao da bude sam sa svojim mislima, i da niko ne zna gde se on nalazi. Ili bar da je kod kuće, na terasi, ali tako da pri tom nikoga ne bude, ni Lebedeva ni dece; da se baci na svoj divan, da zagnjuri lice u jastuk, pa da tako preleži dan, noć, i još dan. Trenutno bi maštao i o brdima, i to baš o jednom poznatom mu mestu u planini, kojega je uvek voleo da se seća i kuda je voleo da odlazi kad je živeo tamo, i da posmatra otud s visine dole selo, jedva primetan mlaz vodopada u nizini, bele oblake, zapušten stari dvorac. O, kako bi hteo da se sad tamo stvori pa da misli samo o jednom — o, celog života samo o tom jednom — to bi mu za čitavih hiljadu godina bilo dovoljno! I neka, neka ga ovde sasvim zaborave. O, to je baš i potrebno, čak bi i bolje bilo kad ga uopšte ne bi poznavali i kad bi sve ovo bila samo jedna vizija u snu. Uostalom, zar i nije svejedno da li u snu ili na javi? Pa bi opet počinjao da se zagleda u Aglaju i da po čitavih pet minuta ne skida oči s njenog lica. Ali njegov pogled beše i suviše čudan: reklo bi se da je nju gledao kao neki predmet koji je vrlo udaljen od njega, ili kao njen portret, a ne nju samu.\n— Što se vi tako zagledate u mene, kneže? — reče ona najednom prekidajući veseo smeh i razgovor sa društvom. — Ja vas se bojim; sve mi se čini da hoćete da pružite ruku pa da dodirnete prstom moje lice... da ga opipate. Je l' te, Jevgenije Pavloviču, da me on tako gleda?\nKnez kao da sa čuđenjem sasluša kako mu se neko obratio, primeti, premda možda i ne razumede sasvim, ne odgovori, ali videvši da se i ona i svi ostali smeju, najednom otvori usta pa poče i sam da se smeje. Smeh se naokolo sad još pojača; oficir, jamačno neki smešljiv čovek, prsnuo je u smeh. Aglaja odjednom ljutito prošapta u sebi:\n— Idiot!\n— Gospode! Pa zar ona ovog? ... Ma je li ona sasvim poludela? — proškrguta u sebi Lizaveta Prokofjevna.\n— To je šala? To je ista šala kao i ona sa »siromašnim vitezom« — odsečno joj prošaputa na uvo Aleksandra — i ništa više! Ona ga je sad po svome običaju, opet uzela na zub. Samo je ta šala suviše daleko otišla; to treba prekinuti, maman! Maločas se kao glumica prenemagala, sve nas je zbog svog nestašluka preplašila...\n— Dobro još te je na ovakvog idiota naišla — došapnu joj Lizaveta Prokofjevna. Od čerkine primedbe bi joj lakše.\nKnez je ipak čuo kad ga nazvaše idiotom i uzdrhta, no ne zato što su ga nazvali idiotom. Tog »idiota« on odmah zaboravi. Ali u gomili, nedaleko od onog mesta gde je on sedeo, negde sa strane — on nikako ne bi mogao reći na kojem baš mestu i u kojoj tački — promače jedno lice, bledo lice sa crnom kudravom kosom, sa poznatim, vrlo poznatim osmehom i pogledom — promače i iščeznu. Vrlo je mogućno da se njemu to samo tek pričinilo. Od\nsvega tog priviđenja ostade mu u pameti samo bolan osmeh, oči i svetlozelena gizdelinska mašna, koja beše na tom gospodinu što promače. Da li je taj gospodin iščezao u gomili ili je odjurio na stranicu, knez ni to ne bi mogao pouzdano reći.\nNo posle nekoliko trenutaka on se najednom poče brzo i nemirno osvrtati oko sebe; ta prva vizija mogla je biti vesnik i prethodnik neke druge vizije. To će sigurno tako biti. Zar je on zaboravio na mogućan susret kada su polazili na stanicu? Istina, kad je ulazio u stanicu, onda kao da nije baš dobro ni znao da ide ovamo — u takvom je stanju bio. Da je znao ili mogao da bude pažljiviji, on je još pre četvrt časa mogao primetiti da se Aglaja ovda-onda\ni tako isto nemirno i letimično osvrće, baš kao i da ona traži nešto oko sebe. Sada, kad je njegova uznemirenost postala veoma primetna, porasli su uzbuđenje i uznemirenost i kod Aglaje, i čim bi se on osvrnuo, skoro odmah bi se i ona osvrnula. Uskoro dođe i razjašnjenje tog nemira.\nIz onog istog bočnog izlaza iz stanice, pored koga je sedeo knez sa celim društvom Jepančinih, najednom se pojavi čitava gomila bar od jedno desetak l ica. Na čelu te gomile behu tri žene; dve od njih vanredno lepe, te nije bilo nimalo čudno što za njima ide toliko udvarača. Ali i udvarači i žene — svi su bili nešto naročito, nešto sasvim različito od ostalog sveta koji se pravio kao da ih ne vidi, i samo se možda nekolicina mlađih osmehnu na njih objašnjavajući nešto jedan drugom na po glasa. Bilo je sasvim nemogućno ne primetiti ih: oni su se otvoreno isticali, govorili su glasno, smejali se. Moglo se pretpostaviti da su mnogi od njih i napiti, premda su neki bili i vrlo elegantno odeveni. Među njima je bilo i ljudi sasvim čudnovatog izgleda, u neobičnom odelu, sa čudno zažarenim licima. Bilo je i nekoliko oficira; bilo je i ne baš mladih; bilo je ljudi gizdavo odevenih u širokom i fino sašivenom odelu, sa prstenjem i skupocenim dugmetima na manžetnama, s izvanrednim, kao smola crnim perikama i zaliscima, i sa naročito blagorodnim, iako malo nipodaštavajućim izrazom, ali od kojih se, uostalom, čestit svet kloni kao od kuge ... U našim skupovima na letovanju ima, naravno, i neobično otmenih, koji imaju naročito dobar glas, ali i najobazriviji čovek ne može se u svakome trenutku skloniti od crepa koji pada sa susedne kuće. Taj crep se spremao sada da padne i na uglednu publiku koja se okupila da sluša muziku.\nDa bi se prešlo sa stanice na terasu gde je bio orkestar, trebalo je sići niza tri stepenice. Ona gomila se zaustavi baš kod tih stepenica. Nisu mogli nikako da se odluče da siđu, ali jedna od njihovih dama pođe napred; za njom se usudiše da pođu samo dvojica iz pratnje. Jedan je bio na izgled prilično skroman čovek srednjih godina, ozbiljne spoljašnjosti u svakom pogledu, ali sa izgledom tipičnog neženje, to jest od onih koji nigde nikog ne poznaju, niti ih ko zna. Drugi, koji ne zaostade iza svoje dame, beše pravi odrpanac, veoma sumnjivog izgleda. Niko više ne pođe za ekscentričnom damom; silazeći, ona se i ne okrenu, kao da joj je savršeno svejedno ide l i ko za njom i li ne. Smejala se i glasno govorila kao i ranije. Obučena je bila sa vanrednim ukusom i bogato, ali malo raskošnije nego što bi trebalo. Uputi se pored orkestra na drugu stranu terase, gde je kraj druma nekoga čekao nečiji fijaker.\nKnez nju već više od tri meseca nije video. Otkako je došao u Petrograd, svakog se dana spremao da joj ode; ali ga je, možda, neko potajno predosećanje zadržavalo. U svakom slučaju, on nikako nije mogao da zamisli utisak od budućeg susreta s njom, ali se, premda\nsa strahom, ponekad trudio da ga zamisli. Njemu je samo to bilo jasno da će taj susret biti težak. Za ovih šest meseci on se nekoliko puta sećao prvog osećanja koje je na njega učinilo lice te žene, još onda kad ga je video na slici. Sad se sećao da je čak i u utisku od slike bilo suviše mnogo teškog. Onaj mesec u provinciji, kada se skoro svakog dana viđao s njom, učinio je na njega tako strašan utisak da je knez posle često odgonio i samu uspomenu na to još tako nedavno vreme. U licu te žene uvek je bilo za njega nečeg što ga je mučilo: razgovarajući s Rogožinom, knez je to osećanje nazvao osećanjem beskonačnog sažaljenja... I to je bilo tačno: to lice je još sa slike izazvalo u njegovom srcu pravi bol od sažaljenja. Taj utisak sažaljenja, čak i patnje zbog toga stvorenja, ne napuštaše nikad njegovo srce, pa ni sad ga nije napustio. O, ne, čak je bio još jači.\nAli knez nije bio zadovoljan onim što je govorio Rogožinu; tek sad, u ovom trenutku njenog iznenadnog dolaska, on razumede, možda neposrednim osećanjem, šta je nedostajalo u onome što je o njoj rekao Rogožinu. Tamo su nedostajale reči koje bi mogle izraziti užas... Da, užas! On ga je sad, u ovom trenutku, potpuno osećao; bio je ubeđen, potpuno ubeđen, iz svojih razloga, da ta žena nije pri sebi... Kad bi ko, voleći jednu ženu više od svega na svetu, ili predosećajući mogućnost takve ljubavi, najednom ugledao nju na lancu, iza gvozdene rešetke, pod udarcima čuvara — taj bi utisak bio donekle sličan onome što je sad knez osetio.\n— Šta je vama? — brzo prošapta Aglaja okrenuvši se k njemu i naivno ga trzajući za ruku.\nOn okrete glavu prema njoj, pogleda u nju, zagleda se u njene crne oči koje su u taj mah (nije znao zašto) sevale, pokuša da joj se osmehne, ali najednom, kao da ju je u trenutku zaboravio, opet skrenu pogled udesno i opet poče da prati pogledom svoju čudnu viziju. Nastasja Filipovna je prolazila u tom trenutku bas pored stolica gospođica Jepančinih. Jevgenije Pavlovič nastavio je da priča nešto Aleksandri Ivanovnoj, verovatno vrlo smešno i zanimljivo, i govorio je brzo i oduševljeno. Knez se sećao da je Aglaja najednom polušapatom progovorila: »Kakva! ... «\nReč neodređena i nedorečena. Aglaja se u trenutku zadrža i ne dodade ništa više, ali i to je već bilo dosta. Prolazeći baš kao da nikoga naročito ne primećuje, Nastasja Filipovna se najednom okrenu prema njima i kao da je tek sad primetila Jevgenija Pavloviča.\n— Gle, pa to je on! — uzviknu ona. — Nekad ga ni sa sto kurira ne možeš pronaći, a nekad sedi tamo gde čovek nikad ne bi pomislio da je ... A ja sam mislila da si ti tamo ... kod strica! Jevgenije Pavlovič planu, besno pogleda Nastasju Filipovnu, ali se opet brzo od nje okrenu.\n— Šta-a? Pa zar ti ne znaš? Pomislite samo: on još ništa ne zna!... Ubio se! Jutros ti se stric ubio! Čula sam to još u dva časa, a sad već čitav grad zna. U blagajni se pokazao manjak od trista pedeset hiljada državnog novca, tako kažu, a neki vele i pola miliona. Dok sam ja jednako računala da će ti čiča neko nasledstvo ostaviti, on sve spiskao! Razvratna starkelja! ... Pa zbogom, bonne chance! Zar nećeš otići tamo? A zato ti onako brže-bolje ode u penziju, majstore! Znao si ti to, znao si ranije... možda si još juče znao ...\nMada je to drsko dosađivanje, to isticanje tobožnjeg poznanstva i intimnosti, imalo neizostavno sračunat cilj, i o tome sad nije moglo biti nimalo sumnje — Jevgenije Pavlovič je ipak u prvi mah mislio da se nekako izvuče i da ni po koju cenu ne obrati pažnju na izazivačicu. Ali reči Nastasje Filipovne ga poraziše kao grom. Čuvši za stričevu smrt, on poblede kao krpa i okrete se prema njoj. U tom trenutku Lizaveta Prokofjevna brzo ustade s\nmesta, diže i sve ostale za sobom i skoro trčeći pođe odatle. Samo knez Lav Nikolajevič zastade jedan trenutak, nekako neodlučno, a stajao je i Jevgenije Pavlovič, koji još nije mogao da se pribere. Ali Jepančini se ne odmakoše ni dvadeset koraka, kad buknu strašan skandal.\nOficir, veliki prijatelj Jevgenija Pavloviča, onaj što je razgovarao sa Aglajom, bio je strašno ozlojeđen.\n— Ama tu je potreban bič, inače se sa tom ženskom ne može izići nakraj! — izgovori on skoro sasvim glasno. (On je, izgleda, i ranije bio poverljiva ličnost Jevgenija Pavloviča.) Nastasja Filipovna se u trenutku okrete prema njemu. Oči joj sevnuše; ona potrča jednom mladiću koji stajaše na dva koraka od nje i koga ona uopšte nije poznavala, istrže mu iz ruku tanak pleten štap od trske koji je držao, pa iz sve snage osinu njime uvredioca koso preko lica. Sve se to odigra u jednom trenutku... Sav van sebe, oficir polete na nju; oko Nastasje Filipovne već ne beše pratnje; onaj solidni sredovečni gospodin brže strugnu nekud, a jedan malo nakresan stajao je po strani pa se cerekao da se sve orilo. Posle nekoliko trenutaka bi, naravno, stigla policija, i u ovaj mah bi se Nastasja Filipovna zlo provela da joj ne dođe iznenada pomoć; knez, koji se takođe zaustavio na dva koraka, dohvati s leđa oficira za ruke. Otimajući ruku, oficir ga snažno gurnu u grudi; knez odlete jedno tri koraka i pade na stolicu. Ali tu Nastasja Filipovna dobi još dva zaštitnika. Pred oficirom koji je napadao stajao je bokser, autor čitaocu poznatog članka i aktivan član bivše Rogožinove družine.\n— Keler, poručnik u penziji! — predstavi se on s dostojanstvom. — Ako želite da se pesničamo, kapetane, onda, da bih zamenio slabu ženu, ja vam, evo, stojim na raspolaganju. Prošao sam čitav kurs engleskog boksovanja. Ne gurajte se, kapetane; ja sažaljevam nanesenu vam krvavu uvredu, ali ne mogu dozvoliti pravo pesnice prema ženi naočigled sveta. Ako vi, pak, kao što dolikuje blagorodnome licu, mislite na kakav drugi način, onda... vi me, naravno, valjda razumete, kapetane ...\nAli kapetan se već osvestio i već ga nije slušao. U tom trenutku Rogožin, koji se pojavio iz gomile, brzo dohvati pod ruku Nastasju Filipovnu pa je povede sa sobom. Rogožin, sa svoje strane, izgledaše strašno potresen, bio je bled i drhtao je. Odvodeći Nastasju Filipovnu, on ipak stiže da dobaci jedan pakostan podsmeh oficiru u oči, i da, sa izrazom likujućeg bogatog čaršilije, izgovori:\n— Fuj! šta si postigao? Njuška ti je krvava! Fuj! Ih!\nPribravši se potpuno i uvidevši s kim ima posla, oficir se učtivo (pokrivši lice maramicom)\nobrati knezu, koji već beše ustao sa stolice:\n— Knez Miškin, sa kojim sam imao zadovoljstvo da se upoznam?\n— Ona je pomerila pameću! Poludela je! Uveravam vas! — odgovori knez dršćučim glasom, pruživši zbog nečeg prema njemu svoje uzdrhtale ruke.\n— Ja se, istina, ne mogu pohvaliti da imam takve podatke, ali mi je potrebno da imam vaše ime.\nI klimnu glavom i ode. Policija stiže tačno pet sekundi pošto su nestala i poslednja lica što su učestvovala u skandalu. Uostalom, skandal teško da je trajao više od kakva dva minuta. Nekolicina gostiju ustade sa stolica pa se raziđe, drugi se samo premestiše s jednih mesta na druga; treći su bili vrlo zadovoljni što se desio skandal; četvrti zagrajaše i zainteresovaše se.\nJednom rečju, stvar se svršila kao i obično.\nOrkestar nanovo zasvira. Knez pođe za Jepančinima. Da se nešto setio, ili da je uspeo da pogleda ulevo, dok je sedeo na stolici pošto je bio odgurnut, on bi video Aglaju, na dvadeset koraka od sebe, kako se zaustavila i posmatrala ceo taj skandal. Ona ne htede da se odazove pozivima majke i sestara, koje su bile već daleko otišle. Pritrčavši joj, knez Š. je najzad nagovori da što pre ode odatle. Lizaveta Prokofjevna je zapamtila da se Aglaja vratila strašno uzrujana i teško da je čula njihove pozive. Ali tačno posle dva minuta, pošto su ušli u park, Aglaja progovori svojim običnim, ravnodušnim i ćudljivim glasom.\n— Baš sam htela da vidim čime će se završiti ta komedija.\n4.3 III\nDogađaj na stanici strašno je zaprepastio i majku i ćerke. U onom nemiru i uzbuđenju Lizaveta Prokofjevna je, tako reći, trčala sa kćerima od stanice sve do kuće. Po njenim shvatanjima i pojmovima, u tome događaju se i suviše mnogo odigralo i otkrilo, tako da su se u njenoj glavi, i pored sve zabune i straha, već počele rađati odlučne misli. A i svi ostali shvatahu da se dogodilo nešto naročito i da se, možda, srećom, počinje da otkriva neka naročita tajna. Pored svih ranijih uveravanja i objašnjavanja kneza Š., Jevgenije Pavlovič je sad bio »izveden na čistinu«, izobličen, demaskiran, »a njegove veze sa onom ženskom sad su očigledno obelodanjene«. Tako je mislila Lizaveta Prokofjevna pa čak i obe starije kćeri. Dobitak je od toga zaključka bio u tome što se sad nakupilo još više zagonetaka. Devojke, mada su donekle u sebi negodovale što im se mamica onako uplašila i očigledno pobegla, ipak se u ono prvo vreme zabune ne odlučivahu da mater uznemiravaju pitanjima. Osim toga, njima odnekud izgledaše da njihova sestrica Aglaja Ivanovna zna o tome možda više nego njih dve zajedno s majkom.\nKnez Š. beše turoban kao noć i takođe vrlo zamišljen. Lizaveta Prokofjevna ne progovori s njim celog puta nijedne reči, a on to kao da i ne primeti. Adelaida u jedan mah pokuša da ga zapita: »O kakvom je to stricu sad govoreno i šta se to u Petrogradu dogodilo?« Ali joj on promrmlja, sa strašno kiselim izrazom lica, nešto veoma neodređeno, da će se raspitati, ali da je sve to, naravno, samo glupost i,ništa više. »O tome nema sumnje!« odgovori mu Adelaida, i posle toga ga više ništa ne pitaše. Aglaja postade nekako naročito mirna i samo što putem primeti da idu suviše brzo. Ona se jednom osvrnu i vide kneza, koji ih je sustizao. Primetivši njegov napor da ih stigne, ona se podrugljivo osmehnu, i posle toga se već više ne osvrtaše na nj.\nNajzad, skoro pred samim letnjikovcem, naiđoše na Ivana Fjodorovića, koji im je išao u susret, pošto je pre nekoliko minuta stigao iz Petrograda. On odmah zapita šta je s Jevgenijem Pavlovičem. Ali supruga natmureno prođe pored njega ne odgovorivši mu ni reči, pa ga čak i ne pogleda. Iz očiju kćeri i kneza Š. on pročita da je u kući bura. Ali na njegovom sopstvenom licu se i bez toga ogledaše neka naročita uznemirenost. Uze pod ruku kneza Š., zaustavi ga na ulazu u kuću i skoro šapatom progovori s njim nekoliko reći. Po njihovim zabrinutim licima moglo se zaključiti, kad su se oni posle toga popeli na terasu i uputili se Lizaveti Prokofjevnoj, da su obojica čuli nekakvu neobičnu vest. Malo-pomalo svi se skupiše gore oko Lizavete Prokofjevne, a na terasi ostade samo knez. On je sedeo u uglu baš kao da je očekivao nešto, iako ni sam ne znađaše šta. Njemu ni na pamet nije padalo\nda ode kad je video zabunu u kući. Činilo se da je zaboravio celu vasionu i da je spreman da makar i dve godine na jednom mestu presedi, pa ma gde ga metnuli. Do njega otud odozgo dopirahu s vremena na vreme glasovi uzrujanog razgovora. On nikako ne bi mogao reći koliko je tu presedeo. Dan se bližio kraju i potpuno se smrkavalo. Na terasu najednom iziđe Aglaja; ona na izgled beše mirna, mada malo pobledela. Spazivši kneza, čemu se »očevidno nije nadala«, gde sedi na stolici, u uglu, Aglaja se kao u nedoumici nasmehnu.\n— A šta vi tu radite? — oslovi ga prišavši mu.\nKnez nešto promrmlja, zbuni se i skoči sa stolice, ali Aglaja odmah sede do njega, te i on opet sede. Ona ga za tren oka, ali ipak pažljivo, odmeri i oceni pogledom, zatim pogleda na prozor, baš kao ništa pri tom ne misleći, pa opet u njega. »Možda ona sad hoće da se zasmeje«, prođe knezu kroz glavu, »ali ne, jer ona bi se već zasmejala.«\n— Možda biste hteli čaja? Da kažem da vam donesu — reče ona pošto je ćutala neko vreme.\n— N-ne ... Ne znam ...\n— Ama, kako možete to da ne znate! Ah, da, recite mi, molim vas, kad bi vas neko pozvao na dvoboj, šta biste radili? Još maločas sam htela da vas to pitam.\n— Ali... ko bi... Mene niko neće pozvati na dvoboj.\n— Ali kad bi vas ipak pozvao? Biste li se vi mnogo uplašili?\n— Mislim da bih se mnogo ... bojao.\n— Istina? Pa onda ste vi kukavica.\n— N-ne; možda i nisam. Kukavica je onaj ko se boji i beži, a ko se boji, ali ne beži, taj još nije kukavica — osmehnu se knez razmislivši.\n— A vi ne biste pobegli?\n— Možda i ne bih — nasmeja se najzad on tim Aglajinim pitanjima.\n— Ja, mada sam žensko, ipak ni za šta na svetu ne bih pobegla — primeti ona skoro uvređena. — Uostalom, vi se meni smejete i po svom običaju kreveljite, da biste izgledali važniji. Recite mi, molim vas: na dvobojima se obično puca sa dvanaest koraka daljine? A neki i sa deset? To znači da je tada skoro sigurno da će čovek biti ubijen ili ranjen?\n— Na dvobojima, kanda, retko pogađaju.\n— Kako retko? Pa, eto, Puškina su ubili.\n— To je bilo, možda, slučajno.\n— Nimalo to nije slučajno; to je bio dvoboj na smrt, i on je poginuo.\n— Zrno je pogodilo tako nisko, mada je Dantes jamačno gađao negde više u grudi ili u glavu; onako kako je zrno pogodilo, tako niko ne gađa, znači, zrno je, po svoj prilici, pogodilo Puškina slučajno. Meni su tako objašnjavali stručni ljudi.\n— A meni je govorio jedan vojnik, sa kojim sam jednom razgovarala, da je njima naročito, po pravilu, naređeno kad se razviju u strelce da gađaju »u polovinu čoveka«, baš tako je rečeno kod njih: »u polovinu čoveka«. Dakle, eto vam: ne u grudi, niti u glavu, nego im je naređeno da gađaju u polovinu čoveka. Ja sam posle pitala jednog oficira, i on mi reče da je to sasvim tačno.\n— To je tačno, ali tu se gađa na velikom rastojanju.\n— A umete li vi da gađate?\n— Ja nikad nisam pucao.\n— Zar ni pištolj ne umete da napunite?\n— Ne umem. To jest, ja znam kako to treba uraditi, ali sam nikad nisam punio.\n— E, to znači da ne umete, jer tu je potrebna praksa! Slušajte i zapamtite: prvo, kupite za pištolj dobrog baruta, koji nije vlažan (kažu da ne sme da bude vlažan, nego sasvim suv) pa pazite da barut bude sitan, tražite takav, a ne onaj kojim se iz topova puca. Zrno, kažu, treba čovek sam nekako da izlije. Imate li vi pištolj?\n— Nemam, niti mi je potreban — zasmeja se najednom knez.\n— Ah, kako vi to govorite! Neizostavno kupite dobar francuski ili engleski pištolj, ti su, kažu, najbolji. Zatim uzmite baruta koliko za jedan naprstak, možda i za dva naprstka, pa ga saspite. Ipak je bolje uzeti više. Zapušite kučinom (kažu da je zbog nečeg potrebno baš kučinom), to se može naći u nekom starom dušeku, a često se i žleb vrata oblaže kučinom. Zatim, kad nabijete kučinu, metnite zrno; jeste l i čuli, najpre barut, pa onda zrno, i nače neće ispaliti. A što se smejete? Ja hoću da svakog dana po nekoliko puta gađate i da se neizostavno naučite da pogađate u cilj. Hoćete li učiniti to?\nKnez se smejao. Aglaja l upnu nogom od Ijutine. Njen ozbiljan izraz pri ovom razgovoru pomalo začudi kneza. On je nekako osećao da bi trebalo da nešto sazna, o nečem da pita, u svakom slučaju o nečem ozbiljnijem no što je punjenje pištolja. Ali sve mu to izlete iz glave, a ostade samo da pred njim sedi ona, i da je on gleda, i makar šta ona govorila, njemu je to u ovom trenutku bilo skoro sasvim svejedno.\nNajzad siđe odozgo na terasu Ivan Fjodorovič. On se spremaše negde sa namrštenim, zabrinutim i odlučnim izrazom na licu.\n— A, Lave Nikolajeviču, ti si?... Pa kud ćeš sad? — zapita on, mada Lavu Nikolajeviču ni na pamet nije padalo da se kreće s mesta. — Hajde sa mnom, imam da ti kažem dve-tri reči.\n— Do viđenja — reče Aglaja i pruži knezu ruku.\nNa terasi beše već prilično mračno, te knez u tom trenutku ne vide sasvim jasno njeno lice. Posle nekoliko trenutaka, kad su on i general već izlazili na kapiju, on najednom strašno pocrvene i čvrsto steže svoju desnu ruku.\nPokazalo se da Ivan Fjodorovič treba da ide istim putem kojim i knez; Ivan Fjodorovič, mada je bilo već kasno, žurio je da s nekim o nečem razgovara. Ali, međutim, on poče da govori s knezom, brzo, uzbuđeno, prilično nevezano, često pominjući Lizavetu Prokofjevnu. Da je knez u tom trenutku mogao biti pažljiviji, on bi se možda setio da Ivan Fjodorovič, pored ostalog, želi nešto i od njega da dozna, ili, još bolje rečeno, da ga iskreno i otvoreno o nečem zapita, ali mu nikako ne polazi za rukom da se dotakne glavne tačke. Na svoju sramotu, knez je bio toliko rasejan da u početku nije ništa čuo, i kad se general zaustavio pred njim s nekim vatrenim pitanjem, onda mu knez morade priznati da ništa ne razume. Ivan Fjodorovič sleže ramenima.\n— Svi ste vi danas nekakav čudan svet, u svakom pogledu — poče opet da govori. — Kažem ti da nikako ne razumem brige i uznemirenost Lizavete Prokofjevne. Ona je u histeriji i plače, i govori da su nas osramotili i izvrgli ruglu. Ko? Kako? S kim? Kada i zašto? Ja sam, priznajem ti, kriv (priznajem), mnogo sam kriv, ali drske ispade te ... uspaljene žene (koja se uz to rđavo i ponaša) mogla bi da spreči najzad i policija, i ja, eto, imam nameru da se još danas nađem s nekim l ičnostima pa da i h na nju upozorim. Sve bi se to moglo učiniti\npolako, mirno, pa čak i ljubazno; sve preko poznatih, i sasvim bez skandala. Slažem se i s tim da je budućnost bremenita događajima, i da je mnogo nerazjašnjenih stvari; ima tu i neka spletka; ali dok jedni ništa ne znaju, drugi, opet, ne umeju ništa da objasne; kad ja nisam čuo, ti nisi čuo, peti nije čuo, e pa ko je onda, na kraju krajeva, čuo, pitam ja tebe? Cime se to može objasniti, po tvome mišljenju, ako ne time da je ta stvar upola varka, uopšte ne postoji, kao, na primer, Mesečeva svetlost... ili druga priviđenja.\n— Ona nije pri čistoj svesti — promrmlja knez, najednom se s bolom setivši svega što se dogodilo na stanici.\n— Oteo si mi reč iz usta ako govoriš o njoj. I meni je pomalo ta ideja dolazila, te sam, hvala bogu, mirne duše spavao. Ali ja sad vidim da ovi moji misle pravilnije, i ne verujem u to njeno ludilo. Ona je, da kažemo, ćudljiva žena, a pored toga i fina, ali nije luda. Današnji njen ispad, kad je javila o Kapitonu Aleksejeviču, to suviše jasno dokazuje. To je s njene strane sasvim nečasno, to jest, u najmanju ruku, jezuitsko; sa nekim naročitim namerama.\n— O kakvom to Kapitonu Aleksejeviču?\n— O, bože moj, Lave Nikolajeviču, pa ti ništa ne slušaš. Maločas sam počeo da ti pričam o Kapitonu Aleksejeviču: toliko sam zaprepašćen da još i sad sav drhtim. Zato sam se u gradu i zadržao danas tako dugo. Kapiton Aleksejevič Radomski, stric Jevgenija Pavloviča ...\n— Pa šta je s njim? — viknu knez. \\\n— Ubio se, jutros, u zoru, u sedam časova. Starac ugledan, sedamdesetih godina, zna čovek da živi i, tačno onako kako ona reče: državni novac, pozamašna suma!\n— Ali otkud ona da ...\n— Otkud je doznala? Ha-ha! Pa oko nje se odmah čitav štab stvorio čim se samo pojavila. Znaš, valjda, kakve sve ličnosti nju sad posećuju, i traže tu »čast« da se s njom upoznaju. Naravno, večeras je mogla nešto čuti i od onih što su došli iz grada, jer sad već ceo Petrograd bruji o tome, pa i ovde, pola Pavlovska, a možda i ceo Pavlovsk. A kakva joj je samo ono fina primedba bila: što onaj ne nosi više mundir (kao što su mi pričali)... mislim na to što je Jevgenije Pavlovič uspeo da blagovremeno ode u penziju! Tako fina, vraška aluzija! Ne, to već ne liči na ludilo! Ja, naravno, ne pristajem da verujem da je Jevgenije Pavlovič mogao unapred znati za katastrofu, to jest da će baš tog i tog dana, u sedam časova itd. Ali on je sve to mogao predosećati. A još sam ja, i svi mi, pa i knez Š., računali da će stari njemu ostaviti nasledstvo! Strašno! Strašno! Ali, ipak, razumej me, ja Jevgenija Pavloviča ni za šta ne krivim, i baš to i hoću što pre da ti objasnim, no stvar je, pored svega toga, ipak sumnjiva. Knez Š. je neobično potresen. Sve se to nekako čudnovato dogodilo.\n— Ali čega ima podozrivog u ponašanju Jevgenija Pavloviča?\n— Ničeg! Ponašao se najpristojnije. Ja ne htedoh reći ništa rđavo. Mislim da je svoje lično imanje celokupno sačuvao. Lizaveta Prokofjevna, naravno, neće ni da čuje... A što je glavno, sve te porodične katastrofe ili, još bolje rečeno, sve te prljavštine, ne zna čovek ni kako da ih nazove... Ti si, Lave Nikolajeviču, u pravom smislu reči, prijatelj naše kuće, pa zamisli samo, sad najednom ispada, iako ne baš sasvim jasno, kao da je Jevgenije Pavlovič još pre mesec dana tražio Aglajinu ruku i kao da je ona formalno odbila.\n— To je nemoguće! — viknu knez vatreno.\n— A zar ti, opet, nešto znaš? Vidiš li, dragi moj — trže se i začudi se general zaustavivši se u mestu kao ukopan — ja sam se pred tobom možda neumesno i nepristojno izgovorio, ali to je zato što si ti... može se reći, takav čovek. Možda ti znaš nešto naročito?\n— Ja ništa ne znam... o Jevgeniju Pavloviču — promrmlja knez.\n— Ni ja ne znam! Mene... mene, brate, hoće pošto-poto da zakopaju u zemlju i da me sahrane, a pri tom neće ni da pomisle da je to čoveku teško i da ja to neću moći da podnesem. Sad se odigrala takva scena da je prosto strahota! Ja ti to kažem kao rođenom sinu. Najgore je to što Aglaja baš kao da se podsmeva materi. A to da je ona, kanda, još pre mesec dana odbila Jevgenija Pavloviča, i da je on nju, tako reći, formalno zaprosio, to njene sestre pričaju kao neku svoju pretpostavku ... uostalom, dosta odlučnu pretpostavku. A ona sama, to je tako samovoljno i fantastično stvorenje da se to prosto iskazati ne može! Sve velikodušnosti, sve najlepše osobine srca i uma, sve to ona, mora se priznati, ima, ali naporedo s tim, puna je ćudi, podsmevanja... jednom rečju, đavolji karakter, a s fantazijama. Majci se sad u oči podsmehnula; to isto čini sa sestrama, i sa knezom Š.; o sebi da i ne govorim; jer meni se ona stalno podsmeva, ali me to mnogo ne jedi: ja je volim, volim čak i kad mi se podsmeva, i, kako mi se čini, to đavolče mene zbog toga naročito voli, to jest, kanda, više no sve njih. Smem da se kladim da se ona i tebi već zbog nečega podsmehnula. Ja sam vas zatekao u razgovoru posle one maločašnje bure. Ona je sedela s tobom baš kao da se ništa nije desilo.\nKnez strašno pocrvene i steže desnu ruku, ali oćuta.\n— Mili, dobri moj Lave Nikolajeviču! — reče najednom general sa osećanjem i žarom — ja ... pa čak i Lizaveta Prokofjevna (koja je, uostalom, opet počela da te grdi, a zajedno s tobom i mene, zbog tebe, ne razumem samo zbog čega), ipak mi tebe volimo, iskreno te volimo i cenimo, pored svega, pored svih znakova. Ali reci i sam, dragi prijatelju, reci i sam da li nije zagonetno, i da li nije neprijatno slušati kad najednom to hladnokrvno đavolče (jer ona je stajala pred majkom sa izrazom najdubljeg prezrenja prema svima našim pitanjima, a prema mojima naročito, jer sam ja, na vraga, učinio glupost: resio se, bajagi, da kao glava porodice pokažem strogost, i učinih glupost), dakle, to hladnokrvno đavolče najednom s podsmehom izjavi da je ona »luda« (tako se ona izrazila, i meni je čudnovato da se ona potpuno s tobom slaže: »pa zar vi«, veli, »niste mogli to dosad da uvidite«), »da je ta luda uvrtela sebi u glavu da mene pošto-poto uda za kneza Lava Nikolajeviča, pa se sada svim silama trudi da Jevgenija Pavloviča izbaci iz naše kuće ...« Eto, toliko je rekla: nikakvo objašnjenje više nije dala, smeje se, a mi smo zinuli, a ona zalupila vratima i izišla. Posle su mi ispričali onu današnju scenu između tebe i nje ... i... čuj me, dragi kneže, ti nisi neki uvredljiv čovek, i vrlo si razuman, ja sam to primetio, ali... nemoj da se ljutiš: ona se i tebi podsmeva, veruj bogu. Podsmeva ti se kao dete, i zato na nju nemoj da se ljutiš, ali to je tako. Nemoj nešto da pomisliš... ne, ona tera komediju i s tobom i sa svima nama... prosto iz dugog vremena! A sad, zbogom! Ti znaš naša osećanja. Naša iskrena osećanja prema tebi? Ona se ne menjaju, nikada i ni u čemu ... Evo... ja sad moram ovamo. Do viđenja! Vrlo sam retko bio u ovako gadnom škripcu (kako li se to kaže?) u kakvome sam se sad našao... Presede nam svima letnjikovac!\nOstavši sam na raskrsnici, knez se obazre oko sebe, pređe preko ulice, priđe sasvim blizu do osvetljenog prozora jednog letnjikovca, razvi malu hartijicu koju je čvrsto stezao u desnoj\nruci za sve vreme razgovora sa Ivanom Fjodorovičem, i pročita, hvatajući slabe zrake svetlosti:\n»Sutra u sedam časova izjutra biću na zelenoj klupi u parku i čekaću vas. Rešila sam se da govorim s vama o jednoj vrlo važnoj stvari koja se neposredno vas tiče.«\n»P. S. Nadam se da nećete nikome pokazati ovo pismo. Iako me je stid da vam pišem ovo upozorenje, ipak sam zaključila da vi to zaslužujete, i napisala sam ga crveneći od stida zbog vašeg smešnog karaktera.«\n»P. S. P. S. To je ona zelena klupa koju sam vam danas pokazala. Treba da vas je stid. Bila sam primorana i to da vam napišem!«\nTo pisamce beše napisano na brzinu i nepravilno ispresavijano, najverovatnije pred sam Aglajin izlazak na terasu. U neopisanom uzbuđenju, koje je ličilo na strah, knez opet čvrsto steže hartijicu u ruci i brzo odskoči od prozora, sa svetlosti, baš kao preplašen kradljivac, ali se pri tome pokretu najednom neposredno sudari s jednim gospodinom koji se našao iza njegovih leđa.\n— Ja tragam za vama, kneže — progovori gospodin.\n— Jeste li to vi, Kelere? — viknu knez začuđen.\n— Tražim vas, kneže. čekao sam vas kod vile Jepančinih; naravno, nisam mogao ući. Išao sam za vama dok ste išli sa generalom. Stojim vam na usluzi, kneže, raspolažite Kelerom. Spreman sam da se žrtvujem, pa čak i da glavu dam ako zatreba.\n— Ali... zašto?\n— Pa sigurno će vas zvati na dvoboj. Onaj poručnik Molovcev, ja njega znam, to jest ne lično... on neće tako lako ostaviti tu uvredu. Ovakve kao mi, to jest kao ja i Rogožin, on je, naravno, sklon da smatra za fukaru, i to, možda, i s pravom, te tako odgovornost pada jedino na vas. Moraćete platiti ceh, kneže. On se raspitivao o vama, to sam čuo, i sutra će njegov prijatelj sigurno izvoleti do vas, a možda vas i sad već čeka. Ako me udostojite te časti pa me izaberete za sekundanta, ja sam gotov za vas i na robiju da pođem; zato sam vas i tražio, kneže.\n— Dakle, i vi govorite o dvoboju? — zasmeja se najednom knez, na Kelerovo najveće čuđenje. Knez se i dalje glasno smejao. Keler, koji je bio kao na iglama sve dok se nije zadovoljio time što se ponudio za sekundanta, skoro se nađe uvređen gledajući kako se knez slatko smeje.\n— Pa vi ste, kneže, njega danas za ruke zgrabili. Poštenom čoveku, pa još na javnom mestu, pred publikom, to je teško podneti.\n— A on je mene u grudi gurnuo! — viknu knez smejući se. — Nemamo zbog čega da se tučemo! Ja ću ga zamoliti za oproštenje, i svršena stvar. A ako on baš hoće da se bije, lepo, možemo i da se bijemo! Neka puca; ja čak to i želim. Ha-ha! Ja sad umem da napunim pištolj. Znate li da sam danas naučio kako se pištolj puni? Umete li vi da napunite pištolj, Kelere? Najpre treba kupiti baruta, ne vlažnog, i ne onog krupnog kojim se iz topova puca; zatim metnuti barut, izvaditi iz nekih vrata kučine, pa onda metnuti zrno, a nikako zrno pre baruta, jer tada vam neće ispaliti, čujete li, Kelere, zato što neće opaliti. Ha-ha! Zar to nije fini razlog, prijatelju Kelere? Ah, Kelere, znate li da ću vas ovog časa zagrliti i poljubiti. Ha-ha- ha! Kako ste se to onda tako odjednom stvorili pred njim? Dođite k meni što pre da pijemo šampanjac. Svi ćemo se opiti! Znate li da imam dvanaest boca šampanjca kod Lebedeva\nu podrumu? Lebedev mi je to prodao pre tri dana kao »okazion« ... odmah drugog dana pošto sam se preselio k njemu, i ja sam ih sve kupio! Sakupiću celo društvo! A vi, hoćete li spavati ove noći?\n— Kao i svake, kneže.\n— E, onda vam želim da što lepo sanjate! Ha-ha!\nKnez pređe preko puta i nestade u parku ostavivši u razmišljanju prilično zbunjenog Kelera. On još nikad nije video kneza u tako čudnovatom raspoloženju, čak ga dotle takvog nije mogao ni zamisliti.\n»To je možda groznica, jer on je nervozan čovek, a sve je ono uticalo na njega... No, u svakom slučaju, on se neće pokazati kukavica. Takvi se nikad ne pokazuju kao kukavice, bogami!« razmišljaše Keler. »Hm! Šampanjac! Zbilja interesantno! Dvanaest boca: čitavo tuce, kao neki poveći garnizon. A smem da se kladim da je Lebedev taj šampanjac uzeo od nekoga kao zalogu za zajam što mu ga je dao. Hm... a ovaj knez prilično je mio čovek; bogami, volim takve ljude; u svakom slučaju, ne treba gubiti vreme, i... ako je tu i šampanjac onda je prava zgoda ...«\nDa je knez bio kao u groznici, to je, naravno, bilo tačno.\nOn dugo lutaše po mračnome parku i najzad »zateče sebe« kako šeta po jednoj aleji... U njegovoj svesti je ostalo sećanje da je tom alejom već prolazio, počevši od klupe pa do jednog starog visokog drveta koje odmah pada u oči — svega sto koraka — i da je prolazio trideset ili četrdeset puta tamo i natrag. A da se seti šta je mislio za to vreme u parku, gde je proveo najmanje jedan čas, to nikako ne bi mogao baš i kad bi hteo. Odjednom uhvati sebe u jednoj pomisli, usled koje se najednom zaceni od smeha; istina, nije imao čemu da se smeje, ali mu se stalno smejalo. Učinilo mu se da se pretpostavka o dvoboju mogla roditi još u nečijoj glavi osim Kelerovoj, i da, prema tome, ona priča kako se pune pištolji nije morala biti baš sasvim slučajna...\n»Eto!« stade on najednom, ozaren i drugom idejom, »danas je ona sišla na terasu kad sam ja sedeo u uglu i strašno se začudila kad je mene tamo zatekla, i... toliko se smejala ... pa poče da mi nudi da pijem čaj. Međutim, u to vreme je ona već imala ovu hartijicu u ruci i, prema tome, ona je sigurno znala da ja sedim na terasi; no zašto se onda začudila? Ha-ha- ha!«\nOn izvadi pisamce iz džepa i poljubi ga, ali se odmah trže i zamisli se.\n»Kako je to čudno! Kako je to čudno!« progovori posle nekoliko trenutaka, i to sa izvesnom tugom: u trenucima osećanja velike radosti on bi se uvek rastužio, ni sam ne znajući zašto. Pažljivo se obazre oko sebe i začudi se da je čak ovamo zalutao. Bio se već vrlo umorio te priđe jednoj klupi i sede na nju. Svuda unaokolo vladala je potpuna tišina. Muzika na stanici nije više svirala. U parku verovatno ne beše više nikoga; očevidno je bilo najmanje jedanaest i po. Noć mirna, topla, svetla — petrogradska noć početkom meseca juna; ali u gustom, senovitom parku, u aleji gde se on nalazio, beše skoro sasvim mračno.\nDa mu je kogod u tom trenutku kazao da se zaljubio, da se zaljubio strasnom ljubavlju, on bi sa čuđenjem, pa čak možda i sa negodovanjem, odbacio tu misao. I da je kogod na to još dodao da je Aglajino pisamce ljubavno — zakazivanje ljubavnog sastanka — on bi u zemlju propao od stida zbog tog čoveka, a možda bi ga pozvao i na dvoboj. Sve je to bilo potpuno iskreno, i on nijednom ne posumnja i ne dopusti ni najmanju »zadnju« pomisao o\nmogućnosti da ta devojka njega voli ili o mogućnosti da on voli tu devojku. Od te pomisli bi se on zastideo; mogućnost ljubavi prema njemu, »prema takvome čoveku kao što je on«, on bi smatrao kao nešto čudovišno. Njemu se činilo da je to običan nestašluk s njene strane, ako tu uopšte šta postoji; i beše nekako sasvim ravnodušan prema toj misli i smatrao je da to ne može ni biti drukčije. Bio je, međutim, zauzet i zabrinut nečim sasvim drugim. Rečima koje su se danas omakle uzbuđenom generalu, o tome da ona ismejava sve redom, a njega, kneza, naročito — on potpuno poverova. I pri tom nije osećao nikakvu uvredu; po njegovom shvatanju, tako je i trebalo da bude. Za njega se sad uglavnom sve sastojalo u tome što će se on sutra opet sastati s njom, rano izjutra, sedeće zajedno s njom na zelenoj klupi, slušače kako se pune pištolji i gledaću je. Njemu više ništa nije ni bilo potrebno. Samo, pak, pitanje: šta ona hoće njemu da kaže, i kakva je to važna stvar koja se neposredno njega tiče, jedared ili dvared mu ipak prođe kroz glavu. Osim toga, on ni za trenutak nije posumnjao u to da ta »važna stvar«, zbog koje ga je ona zvala, zaista postoji; ali sad skoro nije ni mislio o toj važnoj stvari, i to u tolikoj meri da ne osećaše čak nikakvu potrebu da o njoj misli.\nŠum polaganih koraka po pesku aleje primora ga da podigne glavu, čovek čije lice beše teško raspoznati u pomrčini priđe klupi i sede pored njega. Knez se primače skoro sasvim do njega i raspoznade Rogožinovo bledo lice.\n— Znao sam da tu negde lutaš, i nisam te dugo tražio — promrmlja Rogožin kroza zube.\nTo im beše prvi sastanak posle njihovog susreta u kafanskom hodniku. Zaprepašćen iznenadnom pojavom Rogožina, knez neko vreme ne mogade da se pribere, i u njegovom srcu se pojavi neko teško osećanje. Rogožinu beše jasno kakav je utisak učinio; on, mada je u početku bio nesrećan, ipak je govorio sa izgledom neke unapred spremljene neusiljenosti. No knezu se uskoro učini da kod njega nema ničeg spremljenog, pa čak ni nikakve naročite zbunjenosti: ako je bilo izvesne nespretnosti u pokretima i govoru, to je moglo biti samo spolja; u duši se taj čovek nije mogao izmeniti.\n— Kako me nađe ovde? — zapita ga knez, tek da nešto kaže.\n— Čuo sam od Kelera (svraćajući do tebe). »Otišao je«, reče, »u park.« Pa da, pomislih, naravno, gde će sad i da bude?\n— Kako to »naravno«? — uzbuđeno prihvati knez reč koja se Rogožinu slučajno omače. Rogožin se osmehnu, ali ne dade nikakvo objašnjenje.\n— Dobio sam tvoje pismo, Lave Nikolajeviču. Sve to nema nikakvog smisla... I šta će ti to! Ja ti sad dolazim od nje: naredila mi je da te neizostavno pozovem, ima nešto vrlo važno da ti kaže. Molila je da još danas dođeš.\n— Doći ću sutra. Sad idem kući; hoćeš da svratiš... do mene?\n— Zašto? Kazao sam ti sve; zbogom.\n— Zar nećeš da svratiš? — tiho ga zapita knez.\n— Baš si ti čudan, Lave Nikolajeviču, mora čovek da ti se čudi — zajedljivo se osmehnu Rogožin.\n— Zašto? Zbog čega si sad tako ljut na mene? — prihvati knez tužno i sa žarom. — Pa ti sad i sam znaš da sve ono što si mislio nije istina. Uostalom, ja sam očekivao da se ti još na mene ljutiš. A znaš zašto sam očekivao? Zato što si na mene digao ruku, baš zbog toga te i ta tvoja ljutnja ne prolazi. Ja ti, pak, kažem da se uvek sećam samo onoga Partena Rogožina s\nkojim sam se onog dana pred krstom pobratio: i u jučerašnjem pismu sam ti pisao da na celu tu besmislicu zaboraviš, i da o tome sa mnom i ne počinješ razgovor, što se tuđiš od mene? Što sklanjaš ruku od mene? Kažem ti da sve ono što se tada desilo smatram samo za pometnju tvog uma: ja tebe, kakav si bio u toku celog onog dana, sad napamet znam, kao samoga sebe. Ono što si bio uobrazio nije bilo, niti je moglo biti. Pa zašto onda da ta mržnja između nas i dalje traje?\n— A zar možeš ti nekoga mizeti! — zasmeja se Rogožin u odgovor na te kneževe iznenadne i plamene reči. On je zaista stajao po strani, odstupivši dva-tri koraka i krijući svoje ruke.\n— Odsad uopšte više nemam da dolazim k tebi, Lave Nikolajeviču — polagano i sentenciozno dodade on kao završetak.\n— Zar me toliko mrziš?\n— Ja tebe ne volim, Lave Nikolajeviču, i onda šta imam da ti dolazim? Eh, kneže, ti si pravo dete: prohtela ti se igračka, pa zaokupio: daj i daj, a stvar ne razumeš. Ti si sve tačno u pismu izložio, kao i sad što govoriš; ali zar ja tebi ne verujem? Svakoj tvojoj reči verujem, i znam da me ti nikad nisi obmanjivao, niti ćeš me odsad obmanjivati. Ali ja te ipak ne volim. Ti mi, eto, pišeš da si sve zaboravio i da se sećaš samo svog pobratima Rogožina, a ne onog Rogožina koji je na tebe potegao nož. Ali otkud znaš kakva su moja osećanja? (Rogožin se opet osmehnu.) Jer ja se zbog toga možda još nijednom otada nisam pokajao, a ti mi već svoj bratski oproštaj šalješ. Možda sam ja tog istog večera mislio o nečem sasvim drugom, a\no onom...\n— Zaboravio si i da misliš? — prihvati knez. — Pa, naravno! I smem da se kladim da si tada otišao pravo na voz, doputovao ovamo u Pavlovsk na koncert, i da si joj u gomili, isto ovako kao i danas, vrebao svaki mig. Našao si čime da me začudiš! Jer da ti tada nisi bio u takvom stanju, da si mogao da misliš samo o jednoj jedinoj stvari, ti tad nož možda i ne bi na mene potezao ... Ja sam izjutra imao predosećanje, posmatrajući te... Znaš li kakav si tada bio? Kad smo ono izmenjali krstiće, tu se možda i začela u meni ta misao. Zašto si me tada vodio svojoj majci? Jesi li time hteo da zadržiš svoju ruku? Ali ne može biti da si pomislio to, nego si samo osetio, kao i ja... Mi smo to onda u isti mah osetili. Da ti tada nisi digao ruku na mene (koju je bog otklonio), kakav bi ja sad pred tobom izgledao? Jer ja sam u tebe i tako sumnjao, naš je greh podjednak, sasvim isti! (Ma ne mršti se! I što se sad smeješ?) »Nisam se«, veliš, »kajao!« A baš i da si hteo, ko zna da li bi mogao da se pokaješ, pošto me, pored svega ostalog, još i ne voliš. I makar ja bio kao anđeo nevin pred tobom, ti me ipak nećeš podnositi dokle god budeš mislio da ona voli ne tebe, nego mene. To je baš ljubomora... Nego, evo do kakvog sam zaključka u toku ove nedelje došao, i šta ću ti, Partene, reći: znaš li ti da ona sad tebe možda više nego ikoga drugoga voli, čak možda toliko da što te više muči, tim više te voli? Ona tebi to neće reći, ali to treba znati videti. Jer zašto ona, na kraju krajeva, polazi za tebe? Kad bilo kazaće ti to i lično. Po neke žene hoće da ih čovek tako voli, a njen je karakter baš takav! A tvoj karakter i tvoja ljubav moraju na nju delovati! Znaš li ti da je žena sposobna da izmuči čoveka nemilosrdnošću i podsmevanjem, i da pri tom nijednom ne oseti grižu savesti, jer gledajući te, uvek u sebi misli: »Eto, sad ću ga namučiti do smrti, ali ću mu zato posle sve to ljubavlju nadoknaditi...«\nSaslušavši kneza, Rogožin se glasno zasmeja.\n— Ma da nisi, kneže, i ti na takvu neku naišao? Ja sam ponešto o tebi i čuo, ako je to samo istina?\n— Šta, šta si ti mogao da čuješ? — uzdrhta najednom knez i zaustavi se neobično zbunjen. Rogožin se i dalje smejao. Sa interesovanjem, pa možda i sa uživanjem, saslušao je kneza; radosno i vatreno kneževo uzbuđenje veoma ga i porazi i ohrabri.\n— A i da nisam čuo, sad i sam vidim da je istina — dodade on. — Pa kad si ti još tako govorio kao sad? Ovaj tvoj govor kao da ne dolazi od tebe. Da nisam čuo o tebi takvo što, ja ne bih sad ni dolazio ovamo, i još u park, u ponoć.\n— Ništa te ne razumem, Partene Semjonoviču.\n— Ona je meni već odavno o tebi govorila, a danas sam i sam video kako si za vreme koncerta sa onom sedeo. Klela mi se juče, i danas mi se klela, da si ti u Aglaju Jepančinu zaljubljen do ušiju. Meni je to, kneže, sasvim svejedno, a nema šta ni da me se tiče : možda si ti i prestao nju da voliš, ali ona tebe nije prestala voleti... I sam znam da ona pošto-poto hoće sa Aglajom da te venča, tako se zarekla, he-he! Ona meni kaže: »Inače se ja neću udati za tebe ... oni u crkvu, i mi u crkvu.« Šta je tu u stvari, nikako ne mogu da razumem, i još nijednom nisam razumeo: ili te voli beskrajno, ili... Ali ako te voli, onda kako to da hoće sa drugom da te venča? Kaže: »Hoću da ga vidim srećnog«, znači, voli te ...\n— Ja sam tebi i govorio i pisao da ona... nije pri čistoj svesti — reče knez sa bolom saslušavši Rogožina.\n— A bog će je znati. Možda se ti i varaš... Uostalom, ona je meni danas i dan odredila, kad sam je doveo sa koncerta: kroz tri nedelje, veli, a možda i pre, sigurno ćemo se venčati. Zaklela se, skinula ikonu pa je poljubila. Sad, dakle, kneže, red je na tebe. He-he!\n— Sve je to buncanje! To što ti govoriš o meni nikad, nikad se neće ostvariti! Ja ću doći sutra k vama ...\n— Kako to: »nije pri čistoj svesti«? — primeti Rogožin — kako to da je ona za sve druge pametna, a samo za tebe poludela? Kako bi ona onda mogla da piše pisma tamo? Da je ona luda, onda bi to i oni tamo po pismima primetli.\n— Kakva pisma? — zapita knez uplašeno.\n— Pa tamo, ona piše... njoj, a ta čita. Zar ti to ne znaš? E, pa doznaćeš; sigurno će ti ona i sama kazati.\n— To ne mogu da verujem! — viknu knez.\n— Eh! Ti si, Lave Nikolajeviču, kao što vidim, tek malo tim putem dosad išao, pa si još početnik. Pričekaj malo: držaćeš ti privatne detektive, sam ćeš i danju i noću vrebati i svaki ćeš korak znati koji se tamo učini ako samo ...\n— Ostavi, molim te, i ne govori mi o tome nikad! — viknu knez. — Slušaj, Partene, ja sam sad, pre nego što si ti došao, ovuda išao i najednom sam se počeo smejati, a čemu... ni sam ti ne bih znao kazati; ali je povod bio taj što se setih da je sutrašnji dan, kao da je to naročito udešavano, moj rođendan. Sad je već skoro dvanaest časova. Hajdemo da dočekamo dan! Ja imam vina, pa ćemo popiti koju čašu. Ti mi nazdravi i poželi mi ono što ja sad ne znam sebi da poželim, i to mi baš ti poželi, a i ja ću tebi poželeti potpunu sreću. Ako nećeš, daj mi natrag krst! Jer mi nisi krst sutradan vratio! On je na tebi? Je li i sad na tebi?\n— Na meni je — odgovori mu Rogožin.\n— E onda hajdemo. Ja neću da dočekam i otpočnem svoj novi život bez tebe, jer za mene je nov život otpočeo! Ti, valjda, ne znaš, Partene, da je moj novi život danas otpočeo.\n— Sad vidim i znam da ti je otpočeo; tako ću i njoj reći. Nisi ti sasvim pri sebi, Lave Nikolajeviču!\n4.4 IV\nKnez se veoma začudi kad primeti, prilazeći sa Rogožinom svojoj vili, da se na njegovoj jarko osvetljenoj terasi okupilo neko bučno i veliko društvo. Veselo društvo se smejalo i glasno govorilo; izgledaše da su se tamo o nečem prepirali i vikali. Moglo se slutiti na prvi pogled da se vrlo lepo provode. I zaista, ispevši se na terasu, on vide da svi piju, i to šampanjac, a kako se čini već prilično odavno, tako da su mnogi bili već dosta »zagrejani«. Gosti, sve sami kneževi poznanici; ali čudnovato je bilo to što su se skupili svi odjedared, baš kao na nečiji poziv, iako knez nije nikoga zvao, a svog rođendana se i sam tek maločas slučajno setio.\n— Ti mora da si nekome pomenuo da ćeš izneti šampanjac, a oni se skupili — promrmlja Rogožin penjući se za knezom na terasu. — Znamo mi te stvari: njima samo namigni... — dodade on skoro ljutito sećajući se, naravno, svoje nedavne prošlosti.\nSvi dočekaše kneza sa uzvicima i čestitanjima, okupivši se oko njega. Jedni su bili vrlo bučni, drugi, opet, mnogo mirniji, ali svi su se žurili da mu čestitaju kad su čuli za njegov rođendan i svaki je čekao da dođe na red. Prisustvo izvesnih lica, na primer Burdovskog, zainteresova kneza; ali najčudnovatnije mu je bilo to što se usred tog društva najednom našao i Jevgenije Pavlovič. Knez u prvi mah skoro ne htede da veruje, i zamalo se nije uplašio kad ga je ugledao.\nDotle mu Lebedev, sav crven i skoro ushićen, pritrča i poče da mu objašnjava; on je bio već prilično nakresan. Iz njegovog naklapanja moglo se razabrati da su se svi iskupili sasvim spontano i čak slučajno. Pre svih došao je pred veće Ipolit, pa osećajući se danas mnogo bolje, rešio je da pričeka kneza na terasi. On leže na divan; zatim k njemu siđe Lebedev, a posle njega i cela porodica, to jest general Ivolgin i kćeri. Burdovski je dopratio Ipolita. Ganja i Pticin su svratili, izgleda, tek maločas, prolazeći pored letnjikovca; njihov dolazak bio je u isto vreme kad i događaj na stanici. Zatim se pojavio Keler, saopštio da je danas knežev rođendan i zatražio šampanjac. Jevgenije Pavlovič naiđe tek pre pola časa. Da se otvori šampanjac i da se priredi čast, najenergičnije je navaljivao i Kolja. Lebedev im odmah iznese vino.\n— Ali svoje, svoje! — govorio je knezu. — O sopstvenom trošku da proslavim i da vam čestitam. Biće i posluženje, zakuska, to moja kći već sprema. Ali kad biste vi, kneže, samo znali o čemu se sad govori. Sećate li se onoga »biti ili ne biti« iz Hamleta? E, to vam je sad savremena tema, sasvim savremena! Pitanja i odgovori... A gospodin Terentijev neće ni da čuje da spava! Šampanjac je samo srknuo, samo jedan gutljaj... neće mu škoditi... Hajdete, kneže, priđite i odlučite! Svi su vas čekali, svi su samo očekivali vašu visoku pamet...\nKnez opazi mio i blag pogled Vere Lebedeve, koja se takođe žurila da se do njega kroz gomilu progura. I pored svih, on najpre njoj pruži ruku; ona, sva srećna, porumene i požele\nmu »srećan život od samog onog dana«. Zatim kao bez duše odlete u kuhinju, gde je i spremala zakusku. Ali ona je i pre kneževog dolaska — čim bi makar samo na časak mogla da ostavi posao — izlazila na terasu i vrlo pažljivo slušala vatrenu debatu o najapstraktnijim i za nju najčudnijim stvarima, koja se među podnapitim gostima neprekidno vodila. Njena mlađa sestra, koja je iz početka samo zevala, zaspala je u susednoj sobi na jednom sanduku, dok je dečko, Lebedevljev sin, stajao pored Kolje i Ipolita. Već i sam izgled njegovog oduševljenog lica pokazivao je da je spreman da prestoji ovde, na jednome mestu, slušajući i uživajući, makar i čitavih deset časova uzastopce.\n— Ja sam vas naročito očekivao i veoma mi je milo što ste došli tako srećni — reče Ipolit kad knez, odmah posle Vere, priđe da se rukuje s njim.\n— A otkud vi znate da sam ja »tako srećan«?\n— Na licu vam se čita. Pozdravite se s gospodom pa sedite što pre ovde kod nas. Ja sam vas naročito čekao — dodade on, značajno naglašavajući to da ga je čekao. Na kneževu primedbu: neće li mu možda škoditi što tako kasno sedi, Ipolit odgovori da se i sam sebi čudi kako je pre tri dana skoro već umirao, a nikad se nije osećao bolje nego večeras.\nBurdovski skoči pa promrmlja da je on ovde »onako«: dopratio je Ipolita, ali da je i njemu vrlo prijatno; da je u onom pismu »pisao gluposti«, a da mu je sad »prosto milo« ... Ne dovršivši, on čvrsto steže kneževu ruku i sede na stolicu.\n— Ja bih da vam kažem samo dve-tri reči — prošapta on na po glasa — i to o nečem\nneobično važnom. Da se uklonimo na časak.\n— Samo dve reči — prošaputa neki drugi glas na kneževo drugo uho, i neka druga ruka ga s druge strane uze pod ruku. Knez se zaprepasti kad ugleda strašno razbarušenu pocrvenelu pojavu, koja se smejala i namigivala, a u kojoj on odmah poznade Ferdiščenka, koji se stvorio bog zna kako.\n— Sećate li se Ferdiščenka? — zapita ga ovaj.\n— A otkud vi ovde? — viknu knez.\n— Pokajao se! — viknu Keler, koji u taj mah pritrča — on se sakrio, nije hteo na oči da vam\nizlazi, sakrio se bio tamo u uglu ... On se kaje, kneže, oseća da je kriv.\n— Ama zbog čega, zbog čega?\n— Ja sam ga našao, kneže, maločas sam ga našao i doveo ga. To vam je moj veliki prijatelj, ali kažem vam: pokajao se.\n— Vrlo mi je milo, gospodo. Izvolite, sedite tu sa ostalima, eto mene odmah — jedva se oslobodi knez od njih, žureći se Jevgeniju Pavloviču.\n— Tu kod vas je vrlo zanimljivo — primeti ovaj — i ja sam sa zadovoljstvom proveo ovo pola časa dok sam vas čekao. Evo o čemu je reč, dragi moj Lave Nikolajeviču. Ja sam sa Kurmiševim sve udesio, pa sam svratio da vas umirim; nemate šta da se uznemirujete, on je vrlo, vrlo pametno shvatio stvar, tim pre što je, po mome mišljenju, on sam više kriv.\n— Sa kakvim to Kurmiševim?\n— Pa s onim što ste ga danas zgrabili za ruke... On je bio tako razjaren da je već hteo da vam sutra sekundante pošalje.\n— Ama nemojte, molim vas, to je tako glupo!\n— Dabogme da je glupo, a sigurno bi se glupošču i završilo; ali ti naši ljudi...\n— Nego, vi ste verovatno još zbog nečega došli, Jevgenije Pavloviču?\n— O, pa naravno, još zbog nečega — zasmeja se ovaj _ Dragi kneže, sutra čim svane, idem povodom tog nesrećnog slučaja (ono zbog strica), u Petrograd. Zamislite samo: sve je istina, i znaju već svi, osim mene. Sve me je to tako porazilo da k Jepančinima nisam ni stigao da odem. Neću moći ni sutra jer ću biti u Petrogradu, razumete li? Možda čitava tri dana neću biti ovde ... jednom rečju, moje stvari su pošle nizbrdicom. Mada to nije toliko važno, ipak sam odlučio da je potrebno da s vama o izvesnim okolnostima najiskrenije govorim, i to bez odlaganja, to jest još pre nego što odem. Ja mogu posedeti i pričekati, ako želite, dok se društvo ne raziđe; jer sad i tako nemam kud da idem: toliko sam uznemiren da neću ni da spavam. Najzad, mada je to ružno i neučtivo tako direktno goniti čoveka, ja vam otvoreno kažem, dragi kneže: došao sam da tražim vaše prijateljstvo; vi ste čovek kome nema ravnog, to jest čovek koji ne laže na svakom koraku, a možda i uopšte ne laže, a meni je u jednoj stvari potreban prijatelj i savetnik, jer sad potpuno spadam među nesrećne.\nOn se opet zasmeja.\n— Evo šta je nezgodno — zamisli se knez na časak — vi kažete da hoćete da pričekate dok se ovi raziđu, ali ko zna kad će to biti. Zar ne bi bilo bolje da sad odmah siđemo u park, a oni nek pričekaju; ja ću im se izviniti.\n— Ne, ne, ja imam svoje razloge da na vas ne treba da se posumnja kako imate razgovore sa naročitim ciljem; ima ovde ljudi koje veoma interesuju naši odnosi, vi to možda ne znate, kneže. I mnogo će bolje biti ako oni vide da smo mi i inače u najprijateljskijim, a ne samo u nekim naročitim odnosima; razumete li me? Oni će za jedno dva sata otići; ja ću vam oduzeti dvadeset minuta, najviše pola časa.\n— Ah, molim vas, samo izvolite; meni je vrlo milo i bez naročitih objašnjenja; ja sam vam na vašim lepim rečima o prijateljskim odnosima veoma zahvalan. Samo mi oprostite što sam danas rasejan; znate, u ovaj mah nikako ne mogu da budem pribran.\n— Vidim, vidim — promrmlja Jevgenije Pavlovič lako se osmehnuvši. On je te večeri bio vrlo smešljiv.\n— Šta vidite? — trže se knez.\n— A vi i ne slutite, mili kneže — osmejkivao se i dalje Jevgenije Pavlovič, ne odgovarajući direktno na pitanje — vi i ne slutite da sam ja možda došao prosto zato da vam podvalim i da uzgred od vas nešto ispipam, a?\n— Da ste došli da štogod ispipate, u to se ne može sumnjati — zasmeja se najzad i knez — pa ste čak možda rešili da mi malo i podvalite. Ali to ništa ne čini, ja se vas ne bojim; sem toga, meni je sad nekako svejedno, verujete li? I... i... i pošto sam ja pre svega ubeđen da ste vi ipak krasan čovek, to ćemo verovatno, na kraju krajeva, zbilja završiti time što ćemo se kao prijatelji složiti. Vi ste se meni veoma dopali. Jevgenije Pavloviču, vi ste... vrlo, vrlo valjan čovek, po mome mišljenju.\n— No, s vama je, u svakom slučaju, vrlo prijatno imati posla, i svejedno kakav taj posao bio\n— zaključi Jevgenije Pavlovič. — Hajdemo, popiću čašicu vina u vaše zdravlje. Neobično sam zadovoljan što sam vam se večeras pridružio. A! — zaustavi se on najedared — a je li se taj gospodin Ipolit sad k vama preselio?\n— Jeste.\n— Ali on, valjda, neće odmah umreti?\n— A što?\n— Onako, pitam samo; sedeo sam ovde sa njim čitavo pola časa ...\nIpolit za sve to vreme čekaše kneza i neprestano pogledaše na njega i na Jevgenija\nPavloviča dok su oni razgovarali po strani. Grozničavo živahnu kad priđoše stolu. Bio je brižan i uzbuđen; znoj mu izbijaše po čelu. U njegovim zažarenim očima ogledaše se, osim nekog grozničavog stalnog nemira, još i neko neodređeno nestrpljenje: njegov pogled besciljno preletaše s predmeta na predmet, s jednog lica na drugo. Mada je on u opštem bučnom razgovoru sve dosad ozbiljno učestvovao, ipak je njegova zagrejanost bila samo grozničava pojava: njega razgovor, u stvari, nije zanimao; njegovo raspravljanje bilo je bez veze, podsmešljivo i nemarno paradoksalno. On ne bi dovršavao rečenice i očas bi napuštao ono o čemu je nekoliko trenutaka ranije sam počinjao da govori sa grozničavom vatrom. Knez sa čuđenjem i žaljenjem saznade da su mu te večeri dozvolili da nesmetano popije pune dve čaše šampanjca i da je načeta čaša koja je stajala pred njim bila već treća. Ali on je to tek docnije doznao; u tom trenutku pažnja mu nije bila mnogo budna.\n— A znate li da je meni veoma milo što je baš danas vaš rođendan? — viknu Ipolit.\n— Zašto?\n— Videćete; brže sedajte; pre svega, već samo zato što se skupila sva ova naša... publika. Ja sam i računao da će biti mnogo sveta: ovo mi sad prvi put u životu račun tačno ispada! A krivo mi je što nisam znao za vaš rođendan, inače bih došao s poklonom ... Ha-ha! A možda sam ja poklon i doneo! Ima li još dugo do zore?\n— Do svanuća nije ostalo ni dva časa — primeti Pticin pogledavši na časovnik.\n— A šta će vam svanuće kad se sad i bez njega napolju može čitati? — primeti neko.\n— Zato što treba da ugledam krajičak sunca. Može li se piti u zdravlje sunca, kneže, šta vi mislite?\nIpolit je to zapitao oštro, obraćajući se svima sasvim neposredno, kao da je komandovao.\nAli kako se činilo, on to ni sam nije opažao.\n— Pa, da ispijemo; samo vi, Ipolite, trebalo bi da se umirite, a?\n— Vi neprestano o spavanju; vi ste, kneže, moja dadilja! čim sunce na nebu izgreje i »zazvoni« (ko to reče u jednoj pesmi: »Sunce je na nebu zazvonilo«? Nesmisleno, ali lepo!), odmah ćemo ići da spavamo. Lebedeve! Zar nije sunce izvor života? šta to znači »izvor života« u Otkrovenju? Jeste li vi, kneže čuli što o »Pelen-zvezdi«?\n— Čuo sam kako Lebedev tumači da je ta »Pelen-zvezda« mreža železničkih pruga rasprostrtih po Evropi.\n— Ne, dozvolite, molim vas, to tako ne ide! — viknu Lebedev poskočivši i mašući rukama, kao da želi da zadrži sveopšti smeh koji je već počinjao — dozvolite! Sa ovom gospodom ... sva ova gospoda — okrenu se on najednom knezu — to je u izvesnim tačkama evo šta... — i on bez ustezanja čuknu dvaput po stolu, što još više pojača smeh.\nMada je Lebedev bio u svom običnom »večernjem« stanju, ipak je ovog puta bio više nego dotad uzbuđen i ljut, usled duge i »visokoučene« prepirke koja se dotle vodila. A u tim slučajevima on se prema svojim protivnicima držao sa beskrajnim i u najvećem stepenu otvorenim prezirom.\n— To ne ide tako! Mi smo, kneže, pre pola časa sklopili ugovor da jedan drugog ne prekidamo, da se ne smejemo dok jedan od nas govori, da mu damo da sve slobodno iskaže, a ako hoće, neka posle i ateisti kažu svoje. Generala smo izabrali za predsednika,\nda! ... Jer inače kako bismo? Inače, svako se može zbuniti kad izlaže neku visoku i duboku misao...\n— Ama govorite, govorite: niko vas ne zbunjuje! — začuše se glasovi. — Govorite, i ne udaljujte se od teme.\n— Kakva je to »Pelen-zvezda«? — zapita neko.\n— Nemam pojma! — odgovori general Ivolgin zauzimajući sa dostojanstvenim izrazom svoje doskorašnje predsedničko mesto.\n— Ja neobično volim sve te diskusije i tu uzrujanost, kneže, naravno kad su naučne — promrmlja, međutim, Keler s pravim ushićenjem i nestrpljenjem, klateći se na stolici — naučne i političke — obrati se on najednom i iznenadno Jevgeniju Pavloviču, koji je sedeo skoro pored njega. — Znate, ja strašno volim da čitam u novinama o engleskom parlamentu, to jest ne u tom smislu o čemu oni tamo raspravljaju (ja, znate, nisam političar), nego u tom kako se oni tamo između sebe objašnjavaju, ponašaju, tako reći, kao političari: »plemeniti vikont, koji sedi prema meni«, »plemeniti grof, koji deli moje mišljenje«, »moj plemeniti oponent koji je zadivio Evropu svojim predlogom«, to jest sve te fine izraze, sav taj parlamentarizam slobodnog naroda ... eto šta je za nas ovde primamljivo! Ja sam očaran, kneže. Ja sam, Jevgenije Pavloviču, u dubini duše uvek bio umetnik, bogami.\n— Pa šta onda? Po vašem mišljenju — žestio se u drugom uglu Ganja — ispada da su\nželezničke pruge proklete, da one znače propast za čovečanstvo, da su one živa rana koja\nje pala na Zemlju da zamuti »izvore života« ?\nGavrilo Ardalionovič beše tog večera u vrlo uzbuđenom stanju i vrlo veselo, čak bi se moglo reći skoro svečano raspoložen, kako se knezu učinilo. On se sa Lebedevom, naravno, samo šalio i bockao ga, ali uskoro i sam pade u vatru.\n— Železničke pruge to nisu, ne kažem ja to! — odgovaraše Lebedev u isti mah i van sebe i osećajući neizmerno uživanje. — U stvari, železničke pruge neće poremetiti tokove života, a sve je to prokleto: sav taj duh poslednjih naših vekova, u njegovoj opštoj celini, naučnoj i praktičnoj, možda je zbilja proklet.\n— Je l i sigurno proklet, i li samo možda? Jer to je važno znati u ovom slučaju — upita Jevgenije Pavlovič.\n— Proklet je, proklet, sigurno je proklet! — strasno potvrdi Lebedev..\n— Ne žurite se, Lebedeve, vi ste pred zoru uvek mnogo bolji čovek — primeti Pticin\nosmehujući se.\n— Ali sam zato u toku noći iskreniji! Noću sam srdačniji i iskreniji! — okrenu mu se Lebedev sa žarom — prostodušniji i određeniji, časniji i čestitiji, i mada vam time otkrivam svoju slabu stranu, to mi ništa ne smeta. Ja vas sad sve pitam, sve bezbožnike: čime ćete spasti svet i u čemu ste mu našli pravi put, vi, ljudi nauke, industrije, kompanija, zarada i ostalog? Čime? Kreditom? A šta je to kredit? Čemu će vas dovesti kredit?\n— Oho, vi ste nešto mnogo radoznali! — primeti Jevgenije Pavlovič.\n— A ja sam toga mišljenja da je onaj ko se tekvim pitanjima ne interesuje obična velikosvetska protuva.\n— Ako ništa drugo, ali kredit će čovečanstvo dovesti do sveopšte solidarnosti i do ravnoteže interesa — primeti Pticin.\n— I ni do čega više, ni do čega više! Ne uzimajući nikakve moralne osnove, osim zadovoljavanja ličnog egoizma i materijalnih potreba! Opšti mir, opšta sreća — zbog potrebe! Da li ja ovo vas dobro razumem, ako smem pitati, dragi moj prijatelju?\n— Ta sveopšta preka potreba živeti, piti i jesti, a najviše, najzad, naučno uverenje o tome da se ta potreba ne može zadovoljiti bez opšteg udruživanja i solidarnosti... to je, izgleda, dovoljno jaka misao da može poslužiti kao oslonac i kao »životni izvor« za buduće vekove čovečanstva — primeti Ganja, koji se ozbiljno ražestio.\n— Potreba da se jede i pije, to jest isključivo osećaj samoodržavanja ...\n— A ko vam je to kazao? — viknu najednom Jevgenije Pavlovič. — Da je zakon, to je istina, ali on je toliko isto normalan kao i zakon uništavanja, pa, bogami, i samouništavanja. Zar je samo u samoodržanju ceo normalan zakon čovečanstva?\n— Oho! — progovori Ipolit brzo se okrenuvši Jevgeniju Pavloviču i posmatrajući ga sa neobičnom radoznalošću. Ali videvši da se onaj smeje, zasmeja se i sam, gurnu Kolju, koji stojaše kraj njega, i opet ga zapita koliko je časova, privukavši Koljinu ruku sa srebrnim časovnikom i grozničavo pogledavši na kazaljku. Zatim se, baš kao da je sve zaboravio, ispruži na divanu, zabaci ruke pod glavu, pa se zagleda u tavanicu. Posle nekoliko trenutaka on je opet sedeo za stolom, ispravivši se i pažljivo slušajući trabunjanje Lebedeva, koji je sasvim pao u vatru.\n— To vam je misao lukava i podrugljiva, bodljikava misao! — strasno prihvati Lebedev paradoks Jevgenija Pavloviča — misao iskazana sa svrhom da se protivnici podstaknu na tuču, ali misao potpuno tačna! Jer vi, velikosvetski podsmešljivac i kavaljerist (mada ne bez sposobnosti!), ni sami ne znate koliko je ta vaša misao duboka i istinita! Da, zakon samouništenja i zakon samoodbrane, oba su podjednako jaka u čovečanstvu! Đavo takode vlada čovečanstvom do granice vremena, koje su nam još nepoznate. Vi se smejete? I ne verujete u đavola? Neverovanje u đavola je francuska misao, to je plitka misao, to je plitka misao. A znate li vi ko je đavo? Znate li kako je njemu ime? Ne znajući mu ni ime, vi se, sledujući Volteru, smejete njegovom obliku, njegovim kopitima, repu i njegovim rogovima, koje ste sami izmislili. A nečisti duh je velik i strahotan duh, i on nema ni kopita ni rogova koje ste mu vi izmislili. Nego, sad nije o njemu reč.\n— Otkud vi znate da sad nije o njemu reč? — viknu najednom Ipolit i zasmeja se kao da je dobio napad.\n— Misao vam je duhovita i značajna! — pohvali ga Lebedev — ali stvar ipak nije u tome, nego je naše pitanje sad: da nisu slučajno »životni izvori« oslabeli sa jačanjem ...\n— Železničkih pruga? — viknu Kolja.\n— Ne železničkih pruga, mladi ali hazardni dečače, nego celog onog pravca kome železničke pruge mogu da posluže, tako reći, kao njegova slika, kao umetničko oličenje. Žure, grme, tutnje i hitaju, tobože radi sreće čovečanstva! »U čovečanstvu postaje i suviše hučno i poslovno, malo je duhovnog mira«, žali se jedan od sveta povučeni mislilac. »Neka, ali lupa kola koja gladnome čovečanstvu dovoze hleb bolja je nego duhovni mir«, pobednički odgovara ovome drugi mislilac, koji putuje svuda i odlazj od prvoga oholo. Ne verujem ja, gnusni Lebedeve, kolima što dovoze hleb čovečanstvu! Jer kola što dovoze\nhleb čovečanstvu bez moralne podloge u svom poslu mogu da najhladnokrvnije isključe iz uživanja onoga što dovozi veliki deo čovečanstva, što se već i dešavalo.\n— Zar to kola mogu najhladnokrvnije da isključe? — prihvati neko.\n— Sto se već dešavalo — potvrdi Lebedev, ne udostojivši to pitanje pažnje — postojao je Maltus prijatelj čovečanstva. Ali prijatelj čovečanstva sa labavim moralnim osnovama, to je ljudožder čovečanstva, a da i ne govorimo o njegovoj sujeti: jer, uvredite samo sujetu jednog od tih bezbrojnih prijatelja čovečanstva, i on je gotov da zapali svet sa sve četiri strane zbog najsitnije osvete; uostalom, onako isto kao i svaki od nas, ako ćemo iskreno da govorimo, kao i ja, koji sam najodvratniji, jer bih baš ja možda drva za potpalu prvi doneo i pobegao. Ali reč, opet, nije o tome!\n— Pa o čemu je, na kraju krajeva!\n— Ala je dosadan!\n— Stvar je u sledećoj anegdoti iz prošlih vekova. U naše vreme, u našoj otadžbini, koju vi, kao što se nadam, volite kao i ja, gospodo, jer ja sam, što se mene tiče, spreman i krv svoju da žrtvujem ...\n— Dalje! Dalje!\n— U našoj otadžbini, isto kao i u celoj Evropi, sveopšta i strahovita glad posećuje čovečanstvo prema mogućoj statistici i koliko mogu da se setim, posećuje ga ne češće nego jedanput u četvrt veka, drugim recima o svakoj dvadesetpetogodišnjici jedanput. Ne tvrdim da je cifra tačna, ali srazmerno prilično retko.\n— Sa čime srazmerno?\n— Sa dvanaestim vekom, i sa najbližim vekovima i s jedne i s druge strane. Jer onda su, kako pišu i tvrde pisci, sveopšte gladi posećivale čovečanstvo jedared u dve ili bar tri godine, tako da su ljudi pri takvom stanju stvari pribegavali čak i ljudožderstvu, naravno, krijući to. Jedan od takvih badavadžija, zalazeći već u starost, bez ikakvog primoravanja sam je rekao da je u toku svog dugog bednog života pobio i l ično u najvećoj tajnosti pojeo šezdeset monaha i nekoliko građanske dece, jedno šest komada, ne više, to jest vrlo malo u poređenju sa brojem sveštenika koje je pojeo. Sto se, pak, tiče odraslih građanskih lica, njih se sa tim ciljem nikako nije doticao.\n— To nije moguće! — viknu predsednik, general, skoro uvređenim glasom. — Ja, gospodo, s njim često razgovaram, i diskutujem uvek o sličnim stvarima; ali on najčešće iznosi takve gluposti da se čovek zgrozi, i pri tom ni trunke istine!\n— Generale, seti se opsade Karsa, a vi, gospodo, znajte da je moja priča gola istina. Sa svoje strane ću primetiti da je skoro svaka stvarnost, iako ima svoje neminovne zakone, bezmalo uvek neverovatna i ne liči na istinu. I, čak, ukoliko je stvarnija, tim manje ponekad liči na istinu ...\n— Ama, zar bi neko bio u stanju da pojede šezdeset monaha? — smejahu se svi naokolo.\n— Pa nije ih pojeo sve odjednom, to je očevidno, nego možda u toku petnaest ili dvadeset godina, a to je već potpuno razumljivo i prirodno ...\n— I prirodno?\n— I prirodno! — branio se Lebedev s pedantnom upornošću. — A pored svega ostalog, katolički kaluđer je, već po samoj svojoj prirodi, povodljiv i radoznao, te ga je vrlo lako domamiti u šumu ili na neko drugo mesto, samotno mesto, a posle tamo postupiti sa njim na\nranije pomenuti način, ali ja ipak ne osporavam da je broj pojedenih lica ogroman i da se skoro graniči sa neodmerenošću.\n— Može biti, gospodo, da je to i istina — primeti najednom knez.\nOn je sve dosad ćuteći slušao prepirku i nije hteo da se meša u razgovor. Često se od srca smejao kad bi svi ostali prsnuli u smeh. Videlo se da mu je vrlo milo što je društvo tako raspoloženo i veselo; čak i to što svi tako mnogo piju. On možda cele večeri ne bi ni reči rekao, ali najednom mu nekako pade na pamet da počne da govori sa neobičnom ozbiljnošću, tako da se svi radoznalo okretoše prema njemu.\n— Ja, gospodo, hoću da kažem kako su nekada gladi bile česte. O tome sam i ja čuo, premda slabo znam istoriju. Ali, izgleda, tako je i moralo biti. Kad sam dospeo u švajcarske planine, strašno sam se čudio razvalinama starih riterskih zamkova, sagrađenih po planinskim padinama, po strmim stenama, i, bar na pola kilometra okomito (to predstavlja nekoliko kilometara puta stazama). I sami znate šta je to zamak: to je čitavo brdo kamenja. To je rad strašan, nemoguć! I to su, naravno, sazidali svi ti jadni ljudi, vazali. Sem toga, oni su morali da plaćaju razne dažbine i da izdržavaju sveštenstvo. I kako onda mogu dospeti da obrađuju zemlju i da se ishrane? Njih je tada bilo vrlo malo, mora da su strašno umirali od gladi i da možda nisu imali bukvalno ništa da jedu. Ja sam neki put mislio čak i o tome: kako to da taj narod nije sasvim izumro ili da se nije s njime nešto drugo desilo, kako je mogao da se održi i sve to podnese. Da je bilo ljudoždera, pa čak možda i vrlo mnogo, u tome Lebedev nesumnjivo ima pravo; ja ne znam samo zašto je on tu upleo baš monahe, i šta time hoće da kaže?\n— Sigurno to da su se u dvanaestom veku jedino monasi i mogli jesti, jer su samo monasi bili ugojeni — primeti Gavrilo Ardalionovič.\n— Sjajna i tačna misao! — viknu Lebedev — jer onaj se običnih građana nije ni doticao. Nijednog građanina a šezdeset sveštenika, i to je strašna misao, istorijska misao, statistička misao, najzad od takvih činjenica i izgrađuje istoriju onaj koji ume, jer na osnovu tačnih cifara dokazuje se da je sveštenstvo, u najmanju ruku, šezdeset puta srećnije i zadovoljnije živelo nego ostalo tadašnje čovečanstvo. I, možda je šezdeset puta bilo gojaznije nego ostalo čovečanstvo ...\n— Preteruješ, preteruješ, Lebedeve! — smejahu se svi uglas.\n— Ja se slažem da je to istorijska misao, ali šta hoćete time da kažete? — nastavi da pita knez. (On je govorio sa tolikom ozbiljnošću i sa tolikim odsustvom i najmanje šale i podsmeha Lebedevu, kojem su se inače svi smejali, da njegov ton postajaše i nehotice komičan usred opšteg tona celog društva. Malo je nedostajalo pa da počnu i njega da ismevaju, ali on to nije opažao.)\n— Zar vi, kneže, ne vidite da je on lud? — naže se prema njemu Jevgenije Pavlovič. — Meni večeras rekoše da je uobrazio da je advokat i da drži advokatske govore, a čujem da hoće da polaže i advokatski ispit. Ja sad očekujem izvrsnu parodiju.\n— Na kraju ću doći do ogromnog zaključka — grmeo je, međutim, Lebedev. — Ali da razmotrimo, pre svega, zločinčevo psihološko i pravno stanje. Mi vidimo da zločinac, ili, tako reći, moj klijent, i pored sve nemogućnosti da nađe drugu hranu, u toku svoje zanimljive karijere nekoliko puta ispoljava želju da se pokaje i da odbija od sebe sveštenstvo. Mi to jasno vidimo iz sledećih činjenica; pominje se da je on pojeo i petoro, šestoro nejake dece,\nto je cifra relativno ništavna, ali je zato u drugom pogledu vrlo značajna. Vidi se da je on, mučen strahovitom grižom savesti (jer moj klijent je religiozan i moralan čovek, što ću ja i dokazati), da bi što je moguće više umanjio svoj greh, kao radi neke probe, šest puta zamenjivao kaluđersko meso svetovnom hranom. Da je to učinio isključivo radi opita, to takođe ne podleže sumnji, jer da je to činio samo radi gurmanske promene jelovnika, tada bi cifra šest bila suviše neznatna: zašto samo šest primeraka, a ne trideset? (Ja uzimam pola; pola i pola.) Ali ako je to bila samo proba, jedino iz očajanja pred strahom bogohulstva i obesvećenja crkve, onda cifra šest postaje potpuno razumljiva; jer šest proba, da bi se zadovoljila griža savesti, i više je nego dovoljno, pošto probe nikako nisu mogle da budu uspešne. Jer, pre svega, po mome mišljenju, detence je i suviše malo, to jest nije krupno, tako da bi za jedno određeno vreme bio potreban triput, pa i pet puta veći broj dece nego kaluđera, tako da bi greh, ako bi se i smanjivao na jednoj strani, na kraju krajeva, na drugoj strani rastao, ako ne po kakvoći, a ono po količini. Tako rezonujući, gospodo, ja se, naravno, udubljujem u dušu zločinca iz dvanaestog veka. što se, pak, tiče mene, čoveka iz devetnaestog veka, ja bih možda stvar i drukčije posmatrao, o čemu vam saopštavam, tako da vi, gospodo, nemate razloga da kezite zube na mene, a već vam to, generale, nikako i ne liči... Sem toga, detence, po mom ličnom mišljenju, nije hranljivo, i možda je i suviše slatko i otužno, tako da ono ne može da zadovolji glad, a uzalud izaziva grižu savesti. ... A sad završetak, finale, gospodo, koje sadrži rešenje jednog od najvažnijih pitanja i tadašnjeg i današnjeg vremena! Zločinac završava time što odlazi sveštenstvu i optužuje sebe predajući se u ruke vlastima. Sad je pitanje kakve su njega muke očekivale u ono vreme, kakvi točkovi, lomače i vatre? Ko ga je gonio da ide i da optužuje samoga sebe? Zašto se jednostavno nije zaustavio na cifri šezdeset, čuvajući tajnu do svog umrlog časa? Zašto prosto nije ostavio kaluđere na miru, pa kao pustinjak živeo u pokajanju? Zašto, najzad, i sam nije stupio u kaluđere? Eto, u tome je i odgonetka! Znači da je postojalo nešto što je jače od lomača i vatre, pa čak i od dvadesetogodišnje navike! Znači da je postojala neka misao jača od svih nesreća, nerodica, mučenja, kuge, more i sveg onog pakla koji ono čovečanstvo ne bi ni preživelo bez te misli koja sve obuhvata, koja upravlja srcem i oplođava životne izvore misli. A pokažite mi nešto slično toj snazi u današnje doba poroka i železnikih pruga... upravo, trebalo bi reći, u naše doba parobroda i železničkih pruga, ali ja kažem u naše doba poroka i železničkih pruga zato što sam pijan, ali sam pravičan! Pokažite mi jednu misao koja međusobno vezuje današnje čovečanstvo, koja ima makar polovinu onakve snage kao u onim vekovima. I usudite se da kažete posle svega toga da nisu oslabeli, niti se pomutili životni izvori pod tom »zvezdom«, pod tom mrežom koja je sputala ljude. I ne plašite me svojim blagostanjem, svojim bogatstvima, retkom gladi i brzinom saobraćaja! Bogatstva ima više, ali je snage manje; nema više misli koja sve povezuje; sve je omlitavelo, sve je uvenulo, i svi su uvenuli! Svi, svi smo mi pouvenuli! ... Ali dosta, a i nije sad reč o tome, nego o ovome: da li bi već trebalo, mnogouvaženi kneže, da počnemo zakuskom koja je spremljena za goste?\nLebedev, koji umalo što ne dovede nekoliko slušalaca do pravog negodovanja (treba imati na umu da su se boce sa šampanjcem neprestano praznile), neočekivanim završetkom svoga govora o zakusci odmah pomiri i pridobi za sebe sve svoje protivnike. Sam on nazivaše takav završetak »veštim advokatskim obrtom«. Veseli smeh se ponovo zaori, svi\ngosti oživeše; svi poustajaše od stola da se razmrdaju i da se prošetaju po terasi. Samo Keler i dalje ostade nezadovoljan Lebedevljevim govorom i beše neobično uzbuđen.\n— Napada prosvetu, propoveda fanatizam dvanaestog stoleća, krevelji se i šegači, i to bez ikakve nevinosti srca; a čime je on sam stekao kuću, dozvolite da vas zapitam? — govorio je glasno, zaustavljajući sve i svakoga.\n— Ja sam poznavao pravog tumača Otkrovenja — govorio je general u drugom uglu, drugim slušaocima, među kojima beše i Pticin, koga on uhvati za dugme — pokojnog Grigorija Semjonoviča Burmistrova; on je, tako reći, svojim govorom palio srca. I, pre svega, nameštao je naočari, rasklapao veliku starinsku knjigu u crnom kožnom povezu, a sem toga još i seda brada i dve medalje za humane akcije. Počinjao bi grubo i strogo, pred njim su se klanjali generali, a dame su u nesvest padale... a ovaj završava zakuskom! Na šta to liči? Slušajući generala, Pticin se smešio i kao da se spremao da uzme šešir, ali kao nikako nije mogao da se odluči, ili je neprestano zaboravljao svoju nameru. Ganja je, još pre nego što su se digli od stola, najednom prestao da pije, i sklonio ispred sebe čašu; nešto mračno pređe mu preko lica. Kad ustadoše od stola, on priđe Rogožinu i sede pored njega. Moglo se pomisliti da su oni u najboljim prijateljskim odnosima. Rogožin, koji se u početku i sam nekoliko puta spremao da krišom ode, sedeo je sad nepomično, oborivši glavu, i kao da je i on zaboravio da je hteo da ide. Cele večeri nije popio ni kapi vina, i bio je vrlo zamišljen; samo bi s časa na čas podizao oči i zagledao se u sve i svakoga. Sad se, pak, moglo pomisliti da tu iščekuje nešto za sebe vrlo važno i da se izvesno vreme odlučio da ne odlazi. Knez je popio svega dve ili tri čaše, te beše samo veseo. Ustavši od stola, on se susrete s pogledom Jevgenija Pavloviča, seti se objašnjenja koje mu je predstojalo i osmehnu mu se ljubazno. Jevgenije Pavlovič klimnu glavom i najednom ukaza očima na Ipolita, koga je baš u tom trenutku uporno posmatrao. Ipolit je spavao ispružen na divanu.\n— Recite mi, kneže, molim vas, zašto se to derište dovuklo k vama — reče on najednom sa tako neprikrivenom mrzovoljom, pa čak i ljutito, da se knez začudi. — Smem da se kladim da je nešto ružno naumio!\n— Ja sam primetio — reče knez — bar se meni tako učinilo, da se vi danas za njega i suviše interesujete, Jevgenije Pavloviču. Je li to tačno?\n— A dodajte još i to: da bih ja u ovim sopstvenim neprilikama i bez njega imao zbog čega da se zamislim, tako da se, eto, samom sebi čudim, što celo veče ne mogu da odvojim oči od tog odvratnog lica.\n— On ima lepo lice ...\n— Eto, eto, gledajte! — viknu Jevgenije Pavlovič trgnuvši kneza ra rukav — eto! ...\nKnez se još jednom začuđeno zagleda u Jevgenija Pavloviča.\n4.5 V\nIpolit, koji pred kraj Lebedevljeve rasprave najednom zaspa na divanu, sad se naglo probudi, kao da ga je neko u slabinu gurnuo, strese se, pridiže se, obazre se oko sebe i poblede. On se osvrtao kao u nekom strahu; i kad se svega prisetio i shvatio, na licu mu se ocrta skoro pravi užas:\n— Šta, oni se razilaze? Je li svršeno? Je li sve svršeno? Je li izgrejalo sunce? — pitaše on uznemireno hvatajući kneza za ruku. — Koliko je časova? Tako vam boga, koje je doba? Ja sam prespavao. Jesam li dugo spavao? — dodade on sa skoro očajničkim pogledom, kao da je prespavao nešto važno od čega je, u najmanju ruku, zavisila sva njegova sudbina.\n— Spavali ste sedam ili osam minuta — odgovori mu Jevgenije Pavlovič.\nIpolit žudno pogleda u njega i zamisli se za nekoliko trenutaka.\n— A ... samo toliko! Ja sam, dakle ...\nI on duboko i pohlepno predahnu, baš kao da je zbacio sa sebe neki ogroman teret. Najzad shvati da ništa nije »svršeno«, da još nije svanulo, da su gosti ustali od stola samo zbog zakuske, a da se svršilo samo Lebedevljevo naklapanje. On se osmehnu, a bolesna rumen, u obliku dve jarke mrlje, zaigra mu na obrazima.\n— A vi ste, Jevgenije Pavloviču, i minute brojali dok sam ja spavao — prihvati on podsmešljivo — vi celo veče niste skidali oka s mene, ja sam video. A! Rogožin! Njega sam baš sanjao — šapnu on knezu namrštivši se i klimajući glavom prema Rogožinu, koji je sedeo za stolom. — Ah, da — pređe on opet najednom na nešto drugo — gde je naš besednik, gde je Lebedev? Lebedev je, dakle, završio? O čemu li je govorio? Je l' te, kneže, da li ste vi jednom govorili da će svet spasti »lepota«? Gospodo — viknu on glasno svima — knez tvrdi da će lepota spasti svet! A ja, opet, tvrdim da su njegove misli otud tako nestašne što je on zaljubljen. Gospodo, knez je zaljubljen; ja sam se u to ubedio večeras, čim je ušao. Ne crvenite, kneže, biće mi vas žao. Koja će lepota spasti svet? Meni je to Kolja ispričao ... Jeste li vi revnostan hrišćanin? Kolja kaže da vi sebe nazivate hrišćaninom.\nKnez se pažljivo zagleda u njega, ali mu ništa ne odgovori.\n— Vi mi ne odgovarate? Vi možda mislite da vas ja bogzna koliko volim? — dodade najedared Ipolit, kao iz puške.\n— Ne, to ne mislim. Ja znam da vi mene ne volite.\n— Oho! Zar ni posle onog juče? Pa ja sam juče bio iskren prema vama.\n— Ja sam još juče video da me ne volite.\n— To jest zato što vam zavidim, što vam zavidim? Vi ste to uvek mislili, pa i sad mislite, ali... Ali zašto vam ja govorim o tome? Hoću da popijem još koju čašu šampanjca. Naspite mi, Kelere!\n— Vi više ne smete piti, Ipolite, ja vam neću dati...\nI knez odmače čašu ispred njega.\n— I zbilja... — pristade on odmah i kao da se zamisli — zaista bi neko mogao još reći... Ali šta se to, opet, mene sad tiče šta će ko reći! ... Zar nije tako, zar nije tako? Neka govore oni posle šta hoće, je 1' te, kneže? I šta se to svih nas tiče šta će biti posle! ... Ja sam, uostalom, još bunovan. Kakav sam samo. strašan san usnio, tek sam se sad setio... Ja vam, kneže, ne želim da sanjate takve snove, iako vas možda i zbilja ne volim. Uostalom, kad neko jednog čoveka ne voli, on mu zato još ne mora želeti zla, zar nije tako? Ali što ja sad sve to pitam? Neprestano nešto pitam! Dajte mi svoju ruku; ja ću vam je čvrsto stisnuti, evo ovako ... Vi ste mi ipak pružili ruku. To znači da znate da vam je ja iskreno stežem?... Nego, zaista neću više da pijem. Koliko je časova? Uostalom, nije potrebno, znam koliko je. Kucnuo je moj čas! Sad je pravo vreme. A šta, je l' to tamo u uglu donose zakusku? Znači da je ovaj sto slobodan?\nVrlo dobro! Gospodo, ja... Ali sva ta gospoda i ne slušaju... Ja imam nameru da pročitam jedan članak, kneže; naravno, zakuska je zanimljivija, ali...\nI on odjednom, sasvim iznenada, izvadi iz gornjeg bočnog džepa jedan veliki koverat kancelarijskog formata sa velikim crvenim pečatom. I stavi ga ispred sebe na sto.\nTaj neočekivani postupak učini efekat na društvo, koje na njega nije bilo pripremljeno, ili, bolje reći, bilo je »pripremljeno«, ali ne za to. Jevgenije Pavlovič čak poskoči na svojoj stolici; Ganja se brzo primače stolu; to isto učini i Rogožin, ali s nekom gadljivom mrzovoljom, baš kao da razumevaše o čemu je reč. Lebedev, koji se zadesio u blizini, priđe sa radoznalim očicama i gledaše u koverat, trudeći se da pogodi o čemu je reč.\n— Šta vam je to? — zapita knez uznemireno.\n— Kad prvi krajičak sunca izgreje, ja ću leći da spavam, kneže, to sam vam kazao; dajem vam časnu reč: videćete! — viknu Ipolit. — Ali... ali... zar vi mislite da ja nisam u stanju da raspečatim ovaj koverat? — dodade on posmatrajući sve redom sa nekim izazivanjem, baš kao da se obraćaše svima, od prvog do poslednjeg.\nKnez primeti da on sav drhti.\n— Niko od nas to ne misli — odgovori knez u ime svih — i po čemu vi mislite da neko od nas ima takvu misao? Ali kakva... kakva vam je to čudnovata ideja da nam sad čitate? Sta vam je to tu, Ipolite?\n— Šta j e to tu? Šta se, opet, s njim desilo? — pitahu svi naokolo. Svi prilažahu, neki j oš žvaćući; koverat sa crvenim pečatom sve je privlačio, kao magnet.\n— To sam ja juče napisao, odmah pošto sam vam dao reč da ću se preseliti, kneže. Pisao sam juče ceo dan, zatim celu noć, i tek sam jutros završio. Kad je bilo pred zoru, onda sam sanjao ...\n— Zar nije bolje da ostavimo to za sutra? — prekide ga knez neodlučno.\n— Sutra »već vremena neće biti«! — osmehnu se Ipolit histerično. — Uostalom, ne uznemirujte se, ja ću to pročitati za četrdeset minuta, najviše za čas... I pogledajte samo kako se svi interesuju; svi su prišli; svi posmatraju moj pečat, i eto, da nisam ovaj članak ovako u koverat zapečatio, nikakvog efekta ne bi bilo! Ha-ha! Eto vam šta znači tajanstvenost! Hoću li, gospodo, da raspečatim ili ne? — viknu on smejući se svojim čudnim smehom i sevajući očima. — Tajna! Tajna! A sećate li se, kneže, ko je to rekao da »vremena više biti neće« ? To govori ogromni moćni anđeo u Otkrovenju.\n— Bolje da ne čitate! — najednom viknu Jevgenije Pavlovič, sa takvim uzbuđenjem kakvom se od njega niko ne bi nadao, tako da se to mnogima učini čudnovato.\n— Ne čitajte! — viknu i knez, položivši ruku na koverat.\n— Kakvo sad opet čitanje? Sad je zakuska — primeti neko.\n— Članak? Je li za časopis? — zapita drugi.\n— Sigurno nešto dosadno? — dodade treći.\n— Ama, šta je sve to? — pitahu ostali. Ali knežev plašljiv gest baš kao da uplaši i samog Ipolita.\n— Dakle... da ne čitam? — prošapta mu on nekako obazrivo, sa iskrivljenim osmehom na pomodrelim usnama. — Da ne čitam? — promrmlja on prelazeći pogledom preko svih gostiju, svih očiju i lica, zagledajući se opet u sve sa pređašnjom ekspanzivnošću koja baš kao da beše protiv svih njih uperena. — Vi se ... bojite? — okrete se on opet knezu.\n— Čega? — zapita ovaj menjajući se u licu sve više.\n— Ima li kogod dvadeset kopjejaka? — skoči Ipolit najednom sa stolice kao da ga je neko gurnuo. — Kakav bilo novčić?\n— Evo! — dade mu odmah Lebedev; njemu sevnu misao da je bolesni Ipolit poludeo.\n— Vera Lukijanovna! — žurno viknu Ipolit — uzmite i bacite na sto; glava i li pismo? Ako padne pismo, onda da čitam!\nVera uplašeno pogleda u novac, u Ipolita, zatim u oca, pa zabacivši glavu unazad, kao da beše ubeđena da ona sama nikako ne treba da gleda u novac, nevešto ga baci na sto. Pade pismo.\n— Da se čita! — prošaputa Ipolit, kao zgažen tom odlukom sudbine. Ne bi većma prebledeo ni da mu je smrtna osuda pročitana. — Uostalom — strese on najednom, poćutavši nekoliko trenutaka — šta je to? Zar sam ja sad zaista bacio kocku? — obiđe on pogledom sve prisutne sa istom nametljivom otvorenošću. — Nego, to je vanredna psihološka crta! — viknu on najednom, obraćajući se knezu sa iskrenim čuđenjem. — To je... neshvatljiva crta, kneže! — potvrdi on živahnuvši i kao došavši k sebi — vi to, kneže, zapišite ili zapamtite, jer vi, kanda, skupljate materijal o smrtnoj kazni... Meni su pričali, ha-ha! O, bože, kolika je ovo nesmislena glupost!\nOn sede na divan, podlakti se na sto obema rukama i uhvati se za glavu.\n— Pa to je prosto sramota! ... — nastavljaše. — A šta se, opet mene tiče što je to sramota — podiže on skoro u istom trenutku glavu. — Gospodo! Gospodo! Ja otvaram koverat — objavi sa nekom iznenadnom odlučnošću — ja... ja, uostalom, nikoga ne gonim da sluša! ... Uzdrhtalim od uzbuđenja rukama raspečati koverat, izvadi iz njega nekoliko sitno ispisanih tabačića hartije za pisma, metnu ih ispred sebe pa poče da ih sređuje.\n— Ama, šta je to? Šta je tu u pitanju? Šta će se to čitati? — mrgodno gunđahu neki gosti. Ostali ćutahu. Ali svi posedaše, pa sa radoznalošću počeše gledati. Možda su zaista očekivali nešto neobično. Vera se pribi uz očevu stolicu pa od straha samo što ne zaplaka; skoro isto se tako uplašio i Kolja. Lebedev, koji beše već seo, najednom ustade, dohvati sveće i primače ih bliže Ipolitu, da bolje vidi pri čitanju.\n— Gospodo, ovo je... vi ćete odmah videti šta je ovo — dodade zbog nečeg Ipolit i poče da čita: — »Neophodno objašnjenje!« Epigraf: »Apres moi le deluge«... Ih, do đavola! — viknu on kao da se opekao — kako sam mogao metnuti ovako glup epigraf? ... Slušajte, gospodo! ... uveravam vas da su sve ovo, na kraju krajeva, možda strahovite tričarije! Tu su samo izvesne moje misli... Ako vi držite da je ovde nešto tajanstveno ili... zabranjeno ... jednom rečju...\n— Bolje čitajte bez uvoda — prekide ga Ganja.\n— Počeo da vrda! — dodade neko.\n— Mnogo se ovde priča — ubaci Rogožin, koji je za sve to vreme ćutao.\nIpolit se najedared zagleda u njega, a kad im se pogledi sukobiše, Rogožin se gorko i žučno iskezi i polagano izgovori čudnovate reči:\n— Ne radi se tako taj posao, momče, ne radi se to tako ...\nŠta je Rogožin hteo time da kaže, to, naravno, niko ne razumede, ali njegove reči učiniše dosta čudan utisak na sve prisutne; svakoga jednim krajičkom dotače ista zajednička misao. Na Ipolita, pak, učiniše te reči strašan utisak: on tako zadrhta da knez već ispruži ruku\nda ga zadrži, i on bi jamačno i viknuo da ga u taj mah ne izdade glas. Čitav minut ne mogade ni reči progovoriti, već samo gledaše u Rogožina, teško dišući. Najzad, gubeći dah i sa neobičnim naporom, izgovori:\n— Dakle, to ste vi... bili... vi?\n— Šta sam ja bio? Šta? — odgovori mu Rogožin u nedoumici, ali Ipolit, planuvši i skoro van sebe od jarosti, koja ga najednom obuze, oštro i glasno viknu:\n— Vi ste bili prošle nedelje kod mene, noću, u dva časa, onoga dana kad sam ja k vama izjutra dolazio, vi!!! Priznajte, jeste li vi bili?\n— Prošle nedelje? Ama, da nisi ti, momče, zbilja pameću pomerio?\n»Momče« opet nekoliko trenutaka poćuta, stavivši kažiprst na čelo, kao da se prisećaše; ali u njegovom bledom osmehu koji se i sad krivio od straha najednom sinu nešto, baš kao neko lukavstvo koje likovaše.\n— Vi ste ono bili! — ponovi on najzad skoro šapatom, ali sa neobično jakim ubeđenjem — vi ste bili kod mene i ćutke sedeli na stolici kod prozora čitav čas; i više, između jedan i dva časa po ponoći; zatim ste oko tri časa ustali i otišli... To ste bili vi, vi! Zašto ste me plašili, zašto ste dolazili da me mučite... to ne razumem, ali ste to bili vi! ...\nI tu u njegovom pogledu najednom sevnu beskrajna mržnja, i pored drhtavice od straha koja ga još nikako ne ostavljaše.\n— Vi ćete, gospodo, sve to odmah sad čuti, ja... ja ... slušajte ...\nStrašno brzajući, opet dohvati listiće; oni su se rasturili u neredu; on se trudio da ih složi; drhtahu u njegovim rukama; dugo ne mogade da ih sredi.\n— Ovaj ili je poludeo ili bunca! — promrmlja Rogožin jedva čujno.\nČitanje najzad otpoče. Prvih pet minuta autor neočekivanog članka beše još neprestano zaduvan, te je čitao nevezano i neravnomerno; ali docnije njegov glas očvrsnu i poče da potpuno izražava smisao onoga što .je čitao. Ponekad bi ga samo prekidao jak kašalj. Oko polovine članka on jako promuknu; neobično oduševljenje, koje ga obuzimaše sve više što je duže čitao, dostiže pri kraju svoj vrhunac, kao i bolan utisak učinjen na slušaoce.\nMOJE NEOPHODNO OBJAŠNJENJE\nApres moi le deluge\n»Juče izjutra bio je kod mene knez; između ostalog, on me je pri voleo da pređem k njemu u letnjikovac. Ja sam znao da će on na tom neizostavno nastojati, i bio sam uveren da će mi prosto izvaliti kako će mi u njegovoj vili »biti lakše da umrem među ljudima i u zelenilu« — kako se on izražava. Ali danas ne reče: da umrem, nego da ,lakše proživim' što je za mene, u mome položaju, skoro sasvim svejedno. Ja ga zapitah šta to on podrazumeva pod svojim neprekidnim ,zelenilom' i zašto mi toliko nameće svoje ,zelenilo', pa na svoje veliko čuđenje doznah kako sam se ja sam one večeri izrazio da sam došao u Pavlovsk da se još poslednji put nagledam zelenila.\nA kad mu primetih da je, na kraju krajeva, meni svejedno gde ću umreti, da li u zelenilu ili gledajući kroz prozor na komšijske ćeramide, i da još za ovih desetak-petnaest dana nema smisla toliko se uznemiravati, on se odmah složi sa mnom. Ali zelenilo i čist vazduh će, po njegovome mišljenju, ipak izazivati neku fizičku promenu, i moje uzbuđenje i moji snovi će se\npromeniti, pa možda i ublažiti. Ja mu tad, smejući se, primetih da govori kao materijalist. On mi, sa svojim osmehom, odgovori da je materijalist oduvek i bio. Kako, pak, on nikad ne laže, onda te reči sigurno nešto znače. Njegov osmeh je dobar; ja sam njega sad bolje upoznao. Ne znam da li ga volim ili ga ne volim; sad nemam vremena da se oko toga bakćem. Treba uzeti u obzir da je moja petomesečna mržnja prema njemu u toku poslednjeg meseca počela sasvim da popušta. Ko zna, možda sam dolazio u Pavlovsk uglavnom zato da njega vidim. Ali... zašto sam napuštao svoju sobu? Ko je na smrt osuđen, taj ne treba da napušta svoj ugao. I da nisam sad doneo definitivnu odluku, nego da sam se, naprotiv, odlučio da čekam do poslednjeg trenutka, onda, naravno, ja ne bih napuštao svoju sobu ni za šta na svetu, niti bih prihvatio njegov predlog da se preselim u Pavlovsk da umrem kod njega.\nMoram da pohitam i da dovršim celo ovo ,Objašnjenje' neizostavno do sutra. Prema tome, neću imati vremena da ga pročitam i da ga popravim, pročitaću ga sutra, kad ga budem čitao knezu i dvojici-trojici svedoka, koje se nadam da ću naći kod njega. Kako, pak, ovde neće biti nijedne neistinite reči, nego samo istina, poslednja i svečana, to sam još sada radoznao kakav će utisak ona učiniti na mene lično u onom času u trenutku kad je budem čitao.\nUostalom, nije ni trebalo da pišem reči: ,istina poslednja i svečana'. Za dve nedelje nema smisla lagati, jer dve nedelje ne vredi ni živeti, i to je najbolji dokaz da ću napisati samo istinu. (N.B. Ne zaboraviti misao: da nisam ja možda lud u ovom trenutku, tj. trenucima? Meni je neko ubedljivo kazao da ljudi u poslednjem stupnju tuberkuloze neki put polude za neko vreme. Proveriti to sutra za vreme čitanja po utisku koji ću učiniti na slušaoce. To pitanje neizostavno i sa najvećom tačnošću rešiti; inače se ničemu ne može pristupiti.)\nĆini mi se da sam sad veliku glupost napisao; ali za popravljanje nemam vremena, to sam već rekao. Osim toga, dajem sebi reč da u ovom rukopisu neću ispravljati ni jedan red, čak i ako bih primetio da sam sebi, posle svakog reda protivrečim. Hoću sutra pri čitanju naročito to da utvrdim da li je tok mojih misli logičan, da li opažam svoje greške i da li je, prema tome, tačno sve ono što sam za ovih šest meseci u ovoj sobi razmišljao, ili je sve to bilo jedno bunilo.\nDa sam pre dva meseca imao sasvim da napustim svoju sobu, kao ovo sad, i da se oprostim sa Majerovim zidom, ja sam uveren da bi mi bilo žao. Sad, pak, ništa ne osećam, iako sutra napuštam i sobu i zid zauvek! To znači da je moje ubeđenje - da za dve nedelje ne vredi ni žaliti, niti se predavati kakvim bilo osećanjima - ovladalo mojom prirodom, te ono sad već može da zapoveda svim mojim osećanjima. No da li je to tačno? Je li tačno da je moja priroda sad sasvim pobeđena? Jer kad bi mene sad počeli da muče, ja bih sigurno odmah stao da zapomažem, i ne bih rekao da ne vredi vikati i osećati bol kad mi ostaje svega još dve nedelje da živim.\nAli da li je to istina da meni ostaje da živim još svega dve nedelje, a ne više? Ja sam onda u Pavlovsku slagao: meni profesor B. ništa nije govorio, niti me je ikad video, ali pre nedelju dana su k meni doveli studenta Kislorodova; on je po svojim ubeđenjima materijalist, ateist i nihilist, eto zašto sam baš njega pozvao: bio mi je potreban jedan čovek koji će mi najzad reći golu istinu bez ikakve sentimentalnosti i uvijanja. On je tako i učinio, i to ne samo sa gotovošću i bez uvijanja nego čak i sa očevidnim zadovoljstvom (što je, po mome mišljenju,\nbilo i suvišno). On mi kresnu pravo u oči da mi je preostalo da živim još mesec dana; a možda i koji dan više, ako prilike budu povoljne. Ali mi reče da mogu i mnogo ranije umreti. Po njegovome mišljenju, ja mogu i iznenada da umrem, čak i sutra: takvi su se slučajevi dešavali, tako se baš pre tri dana jedna mlada dama, bolesna od tuberkuloze, i u položaju sličnom ovome mom, u Kolomni, spremala da ide na pijacu da kupi namirnice, kad najednom oseti da joj je pozlilo, leže na divan, uzdahnu i umre.\nSve mi je to saopštio Kislorodov, čak koketujući donekle svojom neosetljivošću i neobazrivošću, i baš kao čineći mi čast, to jest dajući mi time na znanje da i mene smatra za takvog istog sveodričućeg višeg stvora, kao što je i on sam, za koga smrt, razume se, ne predstavlja ništa naročito. Na kraju krajeva, fakat je ipak utvrđen: mesec dana i nikako više! Da on nije pogrešio, u to sam ja potpuno ubeđen.\nMene je mnogo začudilo kako je knez danas pogodio da ja sanjam ,ružne snove1; on je rekao bukvalno to da će se u Pavlovsku ,moje uzbuđenje i moji snovi' promeniti. A što snovi? On ili je medicinar ili ja zaista vanredno uman čovek, te može mnogo štošta da pogodi. (Ali da je on, na kraju krajeva, ipak ,idiot', o tome nema nimalo sumnje.) Ja sam baš pre nego što će on doći usnio jedan neobičan san (jedan od onih, uostalom, koji mi sad stotinama dolaze). Zaspao sam — možda jedan čas pre njegovog dolaska — i video kao da sam u jednoj sobi (ali ne u svojoj). Soba je bila veća i viša od moje, bolje nameštena, svetla, orman, komoda, divan i moja postelja, velika i široka, pokrivena zelenim svilenim prošivenim pokrivačem.\nAli u toj sobi ja videh jednu strašnu životinju — nekakvo čudovište. Ličilo je na škorpiju, ali nije bilo škorpija, nego nešto odvratnije i mnogo strašnije, izgleda baš stoga što takvih životinja u prirodi i nema, nego da se ona to naročito meni pojavila i da se u tome skriva neka tajna. Ja sam je vrlo pažljivo razgledao, ona je mrke boje i ima oklop, odvratan gmizavac, četiri pedlja dug, kod glave dva prsta debeo, a idući prema repu sve tanji tako da mu sam krajičak repa nije bio deblji od jedne desetine palca. Na jedan pedalj od glave izlaze iz trupa, pod uglom od četrdeset pet stepeni, dve šape, sa svake strane po jedna, dugačke nekoliko santimetara, tako da kad se posmatra odozgo, onda cela životinja izgleda kao trozubac.\nGlavu joj nisam razgledao, ali sam video dva brka, ne mnogo dugačka, u vidu dve jake igle. I ti brkovi behu mrki. Takva ista dva brka na kraju repa i na kraju svake šape, prema tome: svega osam brkova, životinja trčaše po sobi vrlo brzo, oslanjajući se šapama i repom, pri čemu joj se i trup i šape izvijahu kao zmijice, neobičnom brzinom, i pored oklopa; beše vrlo odvratno gledati to. Ja sam se strašno bojao da će me to čudovište ujesti; rekoše mi da je otrovno, ali mene je najviše mučila misao: ko li ga je to mogao poslati u moju sobu, šta hoće neko time da mi učini, i u čemu je tu tajna? Ono se krilo pod komodu, pod orman, zavlačilo se u uglove. Ja sedoh na stolicu i podavih noge poda se. Ono brzo pretrča ukoso preko cele sobe pa nestade negde oko moje stolice. U strahu se osvrtoh na sve strane, ali kako sam sedeo podavivši noge, nadao sam se da se ono neće uspuzati na stolicu. Najedared čuh iza sebe, skoro pored glave, neko praskavo šuštanje; osvrnuh se i videh da pogan puzi po zidu i da je već dospela naspram moje glave, da čak moju kosu dotiče repom koji se vanredno brzo okretaše i izvijaše. Skočih, a životinjice nestade.\nBojao sam se da legnem na krevet, da mi ona ne bi dopuzila pod jastuk. U sobu uđe moja mati i neki njen poznanik. Oni počeše hvatati gmizavca, ali behu mirniji nego ja, uopšte ga se nisu bojali. No oni ništa ne razumevahu. Najedared gad opet izmile; ovog puta je mileo po zemlji vrlo polako, i baš kao s nekom naročitom namerom, polagano se izvijajući, što beše još odvratnije, opet koso preko sobe, prema vratima. Tada moja mati otvori vrata i viknu Normu, našeg psa, ogromnog terijera, crnog i čupavog; lipsao je pre pet godina. Pas skoči u sobu pa zastade nad gmizavcem kao ukopan. Zastade i gmizavac, samo se još uvek onako izvijaše i lupkaše po podu krajevima šapa i repa. Ako se ne varam, životinje ne mogu osećati mistični strah, ali meni se u tom trenutku učini kao da u Norminom strahu ima nečeg vrlo neobičnog, što je bilo skoro sasvim mistično i da ona, prema tome, isto kao i ja, predoseća da ta životinja ima u sebi nešto sudbonosno i nešto tajanstveno. Pas se lagano povlačio ispred gmizavca, koji je polako i oprezno puzio prema njemu; izgledaše kao da je gad hteo da se iznenada baci na psa pa da ga ujede. Kraj svega straha Norma ga gledaše strašno ljutito, premda joj celo telo drhtaše. Ona najedared iskezi svoje strašne zube, rastvori celu ogromnu crvenu čeljust, malo se zguri, namesti se, odluči i najedared ščepa gada zubima. Mora biti da se gad jako trgnuo da bi umakao, tako da ga Norma još jednom u letu dohvati i dva puta ga svom čeljusti uvuče u sebe, sve u letu, kao da ga je gutala. Oklop zapucketa pod psećim zubima; repić i šape, koji su virili iz čeljusti, mrdahu ogromnom brzinom. Najednom Norma tužno skiknu: gmizavcu pođe za rukom da je ujede za jezik. Sa cikom i zavijanjem rastvori ona od bola čeljust, i ja videh da se zdrobljeni gad još miče u čeljusti, puštajući iz svog polusmrvljenog trupa na Normin jezik veliku količinu belog soka, sličnog soku zgažene crne bubašvabe... Tu se ja probudih, a u sobu mi uđe knez.«\n— Gospodo — reče Ipolit, prekinuvši najednom čitanje, čak se skoro i zastidevši — ja ovo nisam dosad pročitao, ali mi se čini da sam mnogo nepotrebnog napisao. Taj san ...\n— Ima toga! — požuri se da ubaci Ganja.\n— Tu ima suviše mnogo ličnog, priznajem, to jest, uglavnom o meni...\nGovoreći to, Ipolit je imao umoran i klonuo izgled i brisao je maramicom znoj sa čela.\n— Da, i suviše se svojom ličnošću interesujete — prošišta Lebedev.\n— Ja, gospodo, nikoga ne prisiljavam, to sam vam već rekao: ko neće da sluša, neka se slobodno udalji.\n— Tera nas ... iz tuđe kuće — progunđa Rogožin jedva čujno.\n— A ako svi mi najednom ustanemo po odemo? — progovori iznenada Ferdiščenko, koji se sve dotle ne usuđivaše da govori.\nIpolit najednom obori oči pa dohvati rukopis, ali u tom istom trenutku diže opet glavu, i sevajući očima, sa crvenilom na obrazima, oštro se zagledavši u Ferdiščenka, reče:\n— Vi mene baš nikako ne možete da trpite!\nZaori se smeh; uostalom, većina se nije smejala. Ipolit strašno pocrvene.\n:— Ipolite — reče knez — prekinite čitanje, a rukopis dajte meni, pa ležite da spavate ovde u mojoj sobi. Možemo još razgovarati pred spavanje, pa i sutra, ali pod uslovom da više nikad ne otvarate ove tabake. Hoćete li?\n:— Zar je to moguće? — pogleda ga Ipolit začuđeno. — Gospodo! — viknu on živnuvši opet grozničavo — glupa epizoda, u kojoj nisam umeo da se snađem. Više neću prekidati čitanje. Ko će da sluša, neka sluša.\nOn brže otpi gutljaj vode iz čaše, brže se nalakti na sto pa se sakri od pogleda i uporno\npoče da čita. A stid ga uskoro prođe ...\n»Ideja o tome (nastavi on čitanje) da ne vredi živeti ovih nekoliko nedelja počela je da me u punoj meri osvaja, mislim, još pre mesec dana, kad mi je preostajalo da živim još četiri\nnedelje, ali je potpuno ovladala mnome tek pre tri dana, kad sam se vratio iz Pavlovska\nposle one večeri. Prvi trenutak kad me je ta misao potpuno i neposredno prožela doživeo sam na terasi kod kneza, baš u onom momentu kad sam mislio da učinim poslednji pokušaj da živim, kada sam hteo da vidim ljude i zelenilo (priznajem da sam to ja sam rekao), kad sam padao u vatru, zastupao prava Burdovskoga, ,moga bližnjeg', i sanjao da će svi oni raširiti ruke, primite me u svoj zagrljaj i zamoliti me za oproštaj, a tako isto i ja njih — jednom rečju, završio sam kao prava budala. Eto, u tim trenucima pojavilo se u meni ,poslednje ubeđenje'. Sad se čudim kako sam samo mogao da živim čitavih šest meseci bez tog ubeđenja! Ja sam pozitivno znao da imam sušicu i da je ona neizlečiva; nisam obmanjivao sebe i shvatio sam to sasvim jasno. Ali što sam je ja jasnije razumevao, tim mi se grčevitije htelo da živim; hvatao sam se za život i pošto-poto hteo da živim.\nPriznajem da sam se tada mogao ljutiti na svoj mračan i težak udes, koji je resio da me zgazi kao mušicu, i to, naravno, ne znajući zašto; ali zašto pri toj ljutnji nisam i ostao? Zašto sam stvarno počinjao da živim, znajući da mi je to već nemogućno? Zašto sam pokušavao kad sam lepo znao da više nemam šta da pokušavam? Međutim, nisam mogao nijednu knjigu da pročitam, te sam i prestao da čitam; šta vredi čitati i saznavati za šest meseci? Ta misao me je često nagonila te sam bacao knjigu.\nDa, taj Majerov zid mnogo bi mogao ispričati! Mnogo sam štošta na njemu zapisao. Nije bilo nijedne mrlje na tom prljavom zidu koju ja nisam napamet znao. Prokleti zid! Pa ipak mi je on miliji od sveg pavlovskog zelenila, to jest trebalo bi da mi je miliji, kad mi sad ne bi sve bilo svejedno.\nSećam se sa kakvim sam požudnim interesovanjem počeo tada da pratim tok njihovog života; takvog interesovanja pre nikad nisam imao. Neki put sam s nestrpljenjem i s grdnjom očekivao Kolju, u trenucima kad sam bio toliko bolestan da nisam mogao izlaziti iz sobe. Ja sam u tolikoj meri ulazio u sve sitnice, interesovao se za sve moguće vesti, da sam skoro postao spletkaš. Nisam mogao, na primer, da razumem kako ti ljudi, imajući u sebi toliko života, ne znaju da postanu bogataši (a to ni danas ne razumem).\nZnao sam jednog sirotana o kome su mi posle pričali da je umro od gladi, i, sećam se, to me je strašno revoltiralo: da je bilo mogućno tog jadnika povratiti u život, ja bih ga, valjda, pogubio. Neki put bi mi po čitave nedelje bivalo lakše, te sam mogao da izlazim na ulicu; ali ulica poče, najzad, toliko da me jedi da sam po čitave dane namerno sedeo u sobi, kao u hapsu, mada sam mogao izlaziti kao i drugi svet. Prosto nisam mogao očima da vidim taj narod koji je tumarao i žurio tamoamo, stalno nešto zabrinut, mrgodan i uzrujan, koji je jurio oko mene po trotoarima. Čemu ta njihova večita tuga, njihova večita briga i žurba; večita turobna ljutnja (jer oni su zli, zli, zli). Ko je kriv što su svi oni tako nesrećni i što ne umeju da žive, mada imaju pred sobom po šezdeset godina života? Zašto je Zarnjicin dozvolio sebi da umre od gladi, imajući pred sobom šezdeset godina života? I svaki vam pokazuje svoje rite, svoje žuljevite ruke, svaki se ljuti i viče: ,Mi radimo kao stoka, mučimo se, gladni smo kao psi, a nemamo hleba! Drugi ne rade i ne muče se, a imaju svega u izobilju!' (Večiti pripev!)\nZajedno s njima od jutra do mraka trči i žuri nekud neki nesrećni smolja ,iz boljeg društva', Ivan Fomič Surikov — stanuje nad nama u našoj kući — uvek sa pocepanim laktovima, otpalom dugmadi, nabavljajući nešto za razne ljude, uvek za nekim tuđim poslom, od jutra do mraka. Ako stupite s njim u razgovor, vi ćete stalno čuti: ,Siromah sam, jadan i ubog, žena mi je umrla, nisam imao lekove da joj kupujem, a zimus mi se dete smrznulo. Najstarija ćerka živi s nekim tamo...' I uvek tako slini, uvek kuka! O, ni truni, ni truni sažaljenja nisam imao prema tim budalama, ni sad ni pre, i to s ponosom govorim!\nZašto on nije Rotšild? Ko je kriv što i on nema milione kao Rotšild, što nema hrpe zlatnih dukata i napoleona, onakve hrpe, tačno onako visoke hrpe kao pod vašarskim šatrama o Beloj nedelji! Kad već živi, znači — sve je u njegovoj vlasti. Ko mu je kriv što on to ne razume? Ali meni je sve to sad već svejedno, i nemam vremena da se ljutim, no tada, tada, ponavljam, bukvalno sam grizao jastuk noću i cepao pokrivač od besa. O, kako sam tada sanjao, kako sam želeo, kako sam naročito želeo da me kao osamnaestogodišnjeg mladića, nedovoljno odenutog, jedva pokrivenog, najednom izbace na ulicu i ostave potpuno samog, bez stana, bez posla, bez zalogaja hleba, bez rodbine, bez ijednog poznatog čoveka, u nekom ogromnom gradu, gladnog, isprebijanog (tim bolje!), ali zdravog, pa da im ja pokažem ...\n— Šta da im pokažem?\nO zar vi mislite da ja ne znam koliko sam se i bez toga ponizio samim ovim svojim „Objašnjenjem\"! Eto, ko me neće smatrati za šmokljana koji ne zna šta je život — zaboravljajući da meni nije više osamnaest godina; zaboravljajući da živeti onako kao što sam ja živeo za ovih šest meseci znači doživeti sede vlasi! Ali neka se srmeju i neka govore da su sve to bajke. Ja sam, zbilja, i pričao sebi bajke. Ispunjavao sam njima čitave svoje noći; ja ih se i sad sećam.\nAli zar da ih sad opet prepričavam, sad, kad; je već i za mene prošlo vreme bajki? I kome? A ja sam se tada njima tešio, kad sam već jasno video da mi je zabranjeno čak i grčku gramatiku da učim, te sam baš jednom i pomislio: ,Neću ni do sintakse doći, a već ću umreti' — to pomislih već na prvoj stranici i bacih knjigu pod sto. Ona i sad tamo leži; zabranio sam Matrjoni da je diže.\nNeka me onaj kome padne u ruke ovo moje „Objašnjenje\" i ko bude imao strpljenja da ga pročita — neka me proglasi i za luđaka, ili čak i za gimnazistu, a još najtačnije će biti: za osuđenog na smrt, kome je, sasvim prirodno, počelo da izgleda da svi ljudi, osim njega, i suviše malo cene život, da ga troše suviše nemarno i da se suviše leno, suviše nesavesno životom koriste, te da, prema tome, svi do poslednjeg nisu ni dostojni života. Pa šta onda! Ja tvrdim da će se moj čitalac prevariti i da je moje ubeđenje potpuno nezavisno od moje smrtne osude. Zapitajte, zapitajte ih samo kako svi oni, od prvog do poslednjeg, shvataju u čemu je sreća? O, budite uvereni da Kolumbo nije bio srećan tada kada je pronašao Ameriku, nego dok ju je tražio. Budite uvereni da je najuzvišeniji momenat njegove sreće bio možda baš na tri dana pre pronalaska Novoga sveta, kad pobunjena posada iz očajanja umalo nije vratila brod nazad u Evropu! Nego, ovde nije stvar u Novom svetu, đavo neka ga njegov nosi. Kolumbo je umro skoro i ne videvši ga, i ne znajući, u stvari, šta je pronašao. Stvar je u životu, jedino u životu, njegovom neprekidnom i večnom traženju, a nikako u pronalasku! Ali šta vredi govoriti! Ja sumnjam da sve što sad govorim toliko liči na\nnajobičnije fraze da će me svako smatrati za učenika nekog nižeg razreda gimnazije koji podnosi svoj školski zadatak o »izlasku sunca«, ili će reći da sam možda i hteo nešto da iskažem, ali da pri svoj svojoj dobroj volji nisam umeo to... ,da objasnim'. Da, ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečjoj misli, ili prosto čak u svakoj ozbiljnoj čovečjoj misli koja se rodi u nečijoj glavi, uvek ostaje nešto takvo što se nekako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao, trideset pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za šta na svetu neće hteti izići iz vaše lobanje, i ostaće u vama zauvek; pa ćete tako i umreti, ne objasnivši možda baš ono što je bilo najglavnije u vašoj ideji. Ali, ako ni ja sad nisam umeo da objasnim sve ono što me je za ovih šest meseci mučilo, ipak će neko razumeti bar to da sam, dospevši do svog sadašnjeg ,poslednjeg ubeđenja', možda i suviše skupo platio za njega; eto, to sam iz nekih svojih razloga smatrao za potrebno da istaknem u svom ,Objašnjenju'.\nNego, da nastavim dalje.«\n4.6 VI\n»Neću da lažem: stvarnost je i mene lovila na udicu u tih šest meseci, a ponekad me toliko zanosila da sam zaboravljao na svoju presudu ili, još bolje, nisam hteo na nju da mislim, te sam čak i izvesne poslove obavljao. Ali da kažem ovde nešto o tadašnjim svojim prilikama. Kad sam pre osam meseci postao već sasvim bolestan, onda sam prekinuo sve svoje veze i ostavio sve svoje negdašnje drugove. A kako sam i inače uvek bio prilično sumoran čovek, to su me drugovi lako zaboravili. Naravno, oni bi me i bez te činjenice zaboravili. Usled prilika kod kuće, tj. ,u porodici', osećao sam se takođe usamljen. Ja sam se pre pet meseci jednom zasvagda zaključao iznutra i potpuno se odvojio od svoje porodice. U kući su me uvek slušali, k meni niko nije smeo ući, osim kad je u određeno vreme trebalo spremiti sobu i ručak mi doneti. Mati je drhtala pred mojim naredbama, i nije smela preda mnom da plače kad bih se ja ponekad rešio da je pustim k sebi. Zbog mene je stalno tukla decu da ne larmaju i da me ne uznemiruju; ja sam se ipak često žalio na njihovu viku; mogu misliti kako me sad ta deca vole! I ,vernog Kolju', kako sam ga bio nazvao, mora biti da sam dosta namučio. Ali u poslednje vreme je i on mene mučio. Sve je to bilo prirodno, ljudi su zato i stvoreni da jedan drugog muče. Ali ja primetih da on moju razdražljivost podnosi kao da je unapred dao sebi reč da će štedeti bolesnika. Naravno, mene je to jedilo. Ali on kao da se odlučio da podražava kneza u ,hrišćanskoj smirenosti', što je donekle bilo i smešno. Naravno, on je mlad i vatren dečko, pa sve podražava; ali meni se ponekad činilo da je njemu već vreme da počne i svojom pameću da živi. Ja ga veoma volim. Mučio sam i Surikova, koji je stanovao iznad nas i od jutra do mraka jurio nekim tuđim poslovima. Njemu sam stalno dokazivao da je za svoju sirotinju on sam kriv, tako da se čovek najzad uplašio pa prestao da mi dolazi. To je vrlo pitom čovek, najpitomije stvorenje. (N. B. Kažu da je smirenost ogromna sila - o tome se treba raspitati kod kneza, to je njegov izraz.) Ali kad sam se u martu popeo gore k njemu da vidim kako se tamo, po njegovim recima, ,smrznulo' dete — pa sam se i nehotice osmehnuo pred lešom njegovog deteta, jer sam opet počeo da objašnjavam Surikovu da je on ,sam kriv' — onda tom jadniku najednom zadrhtaše usne pa, uhvativši me jednom rukom za rame, a drugom pokazavši mi vrata, tiho, upravo skoro\nšapatom reče: ,Izvolite napolje!' Ja izađoh i to mi se veoma dopalo, dopalo mi se još u onom trenutku kad me je on izvodio. Ali njegove su reči, kad sam ih se sećao još dugo posle toga, činile na mene težak utisak nekog čudnog prezrivog sažaljenja prema njemu, sažaljenja kakvo uopšte ne bih želeo nikad da osećam. I taj čovek čak ni u trenutku takve uvrede (jer ja osećam da sam ga uvredio iako nisam i mao tu nameru), čak ni u tom trenutku ne mogade da se razljuti! Njegove usne ne zadrhtaše tada od ljutine, smem da se zakunem u to: on me je uhvatio za ruku i izgovorio svoje sjajno ,Izvolite napolje!' ali ni najmanje se ne ljuteći. Ponosa je tu bilo, čak i suviše, čak koliko njemu i nije ličilo (tako da tu beše zaista mnogo komičnog), ali ljutine nije bilo. Možda me je on prosto najednom počeo da prezire. Otada, u dva-tri maha, kad bih ga sretao na stepenicama, poče da mi skida šešir, što ranije nikad nije činio, ali se sad već ne bi zadržavao kao pre, nego bi, zbunivši se, samo protrčao pored mene. Ako me je i prezirao, on je to činio na svoj način: on je ,prezirao smireno'. A možda mi je i šešir skidao prosto iz straha, kao sinu svoje poveriteljke, jer on je mojoj majci večito dužan i nikako ne može da se iskobelja iz dugova. I to će od svega biti najverovatnije. Ja kao da htedoh s njim da se objasnim, i siguran sam da bi me on posle deset minuta molio za oproštenje; ali uvideh da će još najbolje biti da ga ostavim na miru. Baš u to isto vreme, to jest u vreme kad se Surikovu ,smrznulo' dete, oko polovine marta, ja se najednom počeh osećati mnogo bolje, i to tako potraja čitave dve nedelje. Počeh da izlazim, najčešće predveče. Voleo sam martovske sutone, kad mraz počinje da steže, i kada se pale fenjeri.\nJednom me u Bakalskoj ulici u pomrčini prestiže jedan čovek ,iz boljeg društva'. Nisam ga dobro video. On je nosio nešto zavijeno u hartiju i bio obučen u neki kratak i bedan kaputić koji beše suviše lak za to doba godine. Kad na jedno deset koraka preda mnom dođe spram jednog fenjera, primetih da mu je nešto ispalo iz džepa. Požurih se da to dignem, a bilo je i vreme, jer je jedan u dugačkom kaftanu već potrčao, no kad vide stvar u mojim rukama, ne htede da se otima, hitro mi pogleda u ruke i izgubi se. Ta stvar bio je velik, safijanski, starinski i dobro nabijen novčanik; ali ja nekako na prvi pogled naslutih da je u njemu sve što hoćeš, samo ne novac. Prolaznik koji ga je izgubio odmakao je već na jedno četrdeset koraka ispred mene i uskoro se i izgubi u gomili. Potrčah, počeh da ga dovikujem; ali kako nisam mogao da mu doviknem ništa drugo osim ,ej', on se i ne osvrnu. Najednom šmugnu ulevo u jednu kapiju. Kad dotrčah do te kapije, u kojoj beše vrlo mračno, tamo već ne beše nikoga. Kuća beše ogromna, jedna od onih grdosija što ih zidaju razni špekulanti, sa malim stanovima. U nekim od njih može da bude ponekad po čitava stotina takvih stanova.\nKad utrčah u kapiju, meni se učini kao da u desnom uglu, u dnu ogromnog dvorišta, ide jedan čovek, iako sam kroz pomrčinu jedva nazirao. Dotrčavši do tog ugla, primetih jedan ulaz na stepenice; stepenice su bile uzane, neobično prljave i vrlo mračne; ali moglo se čuti da je tamo gore onaj čovek još išao po stepenicama, i ja požurih uza njih, računajući da ću ga stići dok mu negde otvore vrata. Tako se i desilo. Stepenice behu neobično kratke, ali ih zato beše beskonačno mnogo tako da sam se strašno zaduvao. Jedna vrata se otvoriše i opet zatvoriše na petom spratu, to sam razabrao još kad sam bio za tri savijutka niže. Dok sam ustrčao, dok sam se pred vratima izduvao, dok sam tražio zvonce, prođe nekoliko minuta.\nNajzad mi otvori vrata jedna žena koja je u nekoj majušnoj kuhinji spremala samovar. Ona ćuteći sasluša moja pitanja, ne razumede, naravno, ništa, pa mi onda opet ćuteći otvori vrata od susedne sobe, tako isto malene, strašno niske, sa bednim, samo najpotrebnijim nameštajem, i sa ogromnom, širokom posteljom sa zavesama, na kojoj je ležao ,Terentjič' (tako viknu žena), koji je bio, kako se meni učinilo, pijan. Na stolu je dogorevalo parčence sveće u gvozdenom svećnjaku i stojala jedna boca, skoro sasvim ispražnjena.\nTerentjič mi promrmlja nešto, ležeći, i pokaza rukom na susedna vrata, a ona žena izađe, tako da meni ništa drugo ne ostade nego da otvorim ta vrata. Ja to i učinih, i uđoh u susednu sobu.\nTa soba beše još uža i teskobnija nego ona prva, tako da nisam mogao skoro da se okrenem u njoj. Jedna uzana postelja u uglu zauzimaše nesrazmerno mnogo prostora; ostali nameštaj sačinjavahu svega tri obične stolice, pretrpane raznim ritama, i sasvim prost kuhinjski drveni sto pored jednog oveštalog divana, prevučenog mušemom, tako da se između stola i kreveta skoro nikako nije moglo proći. Na stolu se nalazio onakav isti svećnjak, u kom je gorela lojana svećica, kao i u prvoj sobi, a na postelji je cvilelo jedno majušno detence, koje je, sudeći po glasu, imalo možda svega tri nedelje. Njega je prepovijala bolesna i bleda žena, izgleda mlada, sasvim u negližeu, koja je možda tek bila počela da ustaje posle porođaja. No detence se nije moglo da umiri i plakalo je očekujući majčine slabe grudi. Na divanu spavaše drugo dete, jedna trogodišnja devojčica, pokrivena, kako mi se učini, frakom. Pored stola stajao je gospodin u vrlo pohabanom geroku (on je već skinuo gornji kaput i ostavio ga na krevet) i razvijao plavu hartiju u kojoj su bile zamotane jedno dve funte hleba i dve male kobasice. Na stolu, osim toga, beše čajnik sa čajem, oko koga je ležalo nekoliko komada crnoga hleba. Ispod kreveta je virio nezaključan kofer i dva zavežljaja s nekim ritama.\nJednom rečju, strašan nered. Meni se na prvi pogled učini da su oni oboje, i gospodin i žena, pristojni ljudi, ali da ih je sirotinja dovela u ovakvo ponižavajuće stanje, u kome nered najzad u klici ubija svaki pokušaj borbe protiv njega i dovodi ljude do žalosne potrebe da baš u tome neredu, koji svakim danom postaje sve veći, nalaze neko gorko i baš kao osvetničko osećanje zadovoljstva.\nKad uđoh, taj gospodin, koji beše samo nekoliko trenutaka pre mene ušao, i sad razvijaše svoj paket, govorio je o nečem brzo i vatreno sa ženom koja j e već počela da plače, premda još ne beše završila sa povijanjem deteta. Vesti su, jamačno, kao i obično, bile rđave. Lice toga gospodina, kojem je po izgledu moglo biti dvadeset osam godina, crnomanjasto i mršavo, uokvireno u crne zaliske, sa bradom tako dobro obrijanom da se koža svetlela, to lice učini mi se otmeno, pa čak i prijatno. Ono beše sumorno i snuždeno, ali sa nekim bolnim prisenkom gordosti, koja zna vrlo lako da plane. Kad ja uđoh, odigra se čudna scena.\nIma ljudi koji u svojoj prgavoj uvredljivosti nalaze vanredno uživanje, a naročito kad ona kod njih dospe (što se događa vrlo često) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvređeni nego neuvređeni. Te osetljive ljude posle strašno muči kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se žestili deset puta više nego što je trebalo. Ovaj gospodin se zagleda u mene jedno vreme sa zaprepašćenjem, a žena sa strahom, kao da je to bilo neko veliko čudo što je i k njima neko mogao da dođe. Ali on me\nnajednom skoro besno napade; nisam stigao još ni dve reči da kažem, a on se, naročito kad je video da sam uljudno obučen sigurno nađe strašno uvređen time što sam se bez ustezanja usudio da zavirim u njegov ćumez i da vidim svu tu njegovu bedu koje se on i sam toliko stideo. Naravno, obradovao se što mu se dala prilika da iskali makar na kome svoj jed zbog svih svojih nedaća. Nekoliko trenutaka sam mislio da će skočiti čak i da me bije; on poblede, baš kao žena u histeriji, i strašno uplaši ženu.\n— Kako ste smeli tako da uđete? Napolje! — vikaše on sav dršćući i jedva izgovarajući reči. Ali tu najednom primeti u mojoj ruci svoj novčanik.\n— Ovo ste, kanda, vi izgubili — rekoh ja što sam mogao mirnije i hladnije. (Tako je, uostalom, i bilo potrebno.)\nOn je stajao preda mnom grdno uplašen i nekoliko trenutaka kao da nije mogao ništa da shvati. Zatim brzo opipa svoj bočni džep, zinu od straha i lupi se rukom po čelu.\n— Gospode bože, pa gde ste ga našli? Kako je to bilo?\nObjasnih mu na najkraći način i što je moguće hladnije kako sam našao novčanik, kako sam trčao za njim i zvao ga i kako sam se, najzad, nagađajući i skoro pipajući, popeo za njim uza stepenice.\n— Gospode bože! — viknu on obraćajući se ženi — pa tu su svi naši dokumenti, tu su moji poslednji instrumenti, tu je sve... O, dragi gospodine, znate li vi šta ste meni sad učinili? Pa ja bih bez toga propao!\nJa, međutim, uhvatih za kvaku u nameri da idem, bez ikakvog razgovora, ali sam se pre toga bio zaduvao, te se sad moje uzbuđenje najednom ispolji u tako jakom napadu kašlja da se jedva održah na nogama. Videh kako se domaćin ustumarao po stanu da mi nađe neku praznu stolicu, kako je najzad zgrabio s jedne stolice neke rite, bacio ih na pod i žurno mi dodao stolicu i pažljivo me posadio na nju. Ali moj kašalj ne prestajaše i potraja još dva-tri minuta. Kad se povratih, on je već sedeo pored mene na drugoj stolici, sa koje je verovatno bio zbacio rite na pod, pa se pažljivo zagledao u mene.\n— Vama kao da nije dobro? — progovori onim tonom kojim obično govore lekari kad prilaze bolesniku. — Ja sam medicinar (ne reče: lekar) — pa rekavši to, on mi zbog nečega pokaza rukom sobu, baš kao da bi protestovao protiv svoga sadašnjeg stanja. — Ja vidim da ste vi...\n— Ja imam sušicu — rekoh što je moguće kraće i ustadoh. I on odmah skoči na noge.\n— Vi možda i preterujete, i... ako biste preduzeli mere ...\nBio je vrlo zbunjen i još nikako nije mogao da se povrati; novčanik mu je neprestano bio u levoj ruci.\n— O, nemojte se uznemiravati — prekidoh ga ja ponovo hvatajući bravu — mene je prošle nedelje pregledao B. (tu opet upletoh B.), i sa mnom je svršeno. Izvinite...\nJa opet htedoh da otvorim vrata, pa da ostavim svog zbunjenog, zahvalnog doktora, koji je goreo od stida, ali me prokleti kašalj, kao za pakost, iznova obuze. Tu moj doktor navali na mene da sednem, da se odmorim. Obrati se ženi, i ova mi, ne napuštajući svoje mesto, reče nekoliko zahvalnih i ljubaznih reči. Pri tom se i ona veoma zbuni, tako da joj čak rumenilo izbi po bledožutim suvim obrazima. Ja ostadoh, ali sa izrazom koji kao da je u svakom trenutku pokazivao da se strašno bojim da im ne budem na smetnji (tako je i bio red). Kajanje je mog doktora strašno izmučilo, to sam opazio.\n— Ako ja... — poče on, svakog časa prekidajući i preskačući — ja sam vam toliko zahvalan i tako se osećam kriv pred vama... ja sam... vi i sami vidite... — on opet pokaza sobu — trenutno se nalazim u takvom položaju ...\n— O — rekoh ja — šta imam da gledam! Stvar je jasna: vi ste svakako izgubili službu pa ste doputovali ovamo da se objasnite i da ponovo tražite službu.\n— Po čemu ste... vi to poznali? — zapita on začuđeno.\n— Pa vidi se na prvi pogled — odgovorih i nehotice podsmešljivo. — Mnogi dolaze ovamo iz unutrašnjosti sa nadama, trče tamo-amo, pa, eto, tako žive.\nOn najednom poče da govori vatreno, a usne mu drhtahu. Poče da se žali, da priča i, priznajem mnogo me zainteresova. Ostadoh kod njega skoro ceo čas. Ispriča mi svoj slučaj, uostalom, vrlo običan. Bio je lekar u guberniji, imao je državnu službu, ali otpočeše neke spletke, u koje umešaše čak i njegovu ženu. On se pokaza ponosita i pretera. Gubernijske vlasti se promeniše u korist njegovih neprijatelja; njemu potkopaše zemlju ispod nogu, optužiše ga; on izgubi službu i sa poslednjim novcem dođe u Petrograd da se žali. U Petrogradu ga, naravno, dugo nisu hteli ni da čuju, zatim ga saslušaše, odgovoriše mu negativno, zatim ga zagolicaše obećanjem, zatim odgovoriše strogošću, rekoše mu da napiše nešto kao izjašnjenje, a posle ne htedoše da mu prime ono što je napisao, nego mu rekoše da podnese molbu — jednom reči, on tako obija pragove već peti mesec, pojeo je već sve; i poslednje ženine rite behu založene, a tu se rodilo i dete i, i,.. .danas su mi molbu konačno odbili a ja skoro ni hleba nemam, ništa nemam, žena mi se, eto, porodila. Ja, ja ...' On skoči sa stolice pa se okrenu od mene. Žena je u uglu plakala, dete opet poče da cvili. Ja izvadih beležnicu iz džepa, pa počeh da u nju zapisujem. Kad završih i ustadoh, on je opet stajao preda mnom pa me posmatrao sa bojažljivom radoznalošću.\n— Zapisao sam vaše ime — rekoh mu ja — i sve ostalo: mesto u kome ste služili, ime vašeg gubernatora, datume, mesece. Imam jednog školskog druga, Bahmutova, a njegov stric je Petar Matvejevič Bahmutov, viši savetnik i direktor ...\n— Petar Matvejevič Bahmutov! — viknu moj doktor i skoro zadrhta — pa od njega skoro sve i zavisi!\nStvarno, u ovoj priči o mom lekaru, i u završetku njenom, pri čemu sam ja neočekivano pomogao, sve se podudaralo i udesilo kao da je unapred bilo pripremljeno, baš kao u nekom romanu. Ja rekoh tim sirotim ljudima da se od mene uopšte ničem ne nadaju, da sam ja samo siromašan gimnazist (naročito uvećah samoponiženje, jer sam već odavno završio maturu, te nisam bio gimnazist), i da nemaju potrebe ni da znaju moje ime, ali da ću ja sad smesta da pođem na Vasiljevsko ostrvo, k svome drugu Bahmutovu, pa pošto pouzdano znam da njegov stric, aktivni državni savetnik, neženja i bez dece, prosto obožava svog sinovca, i ludo ga voli jer u njemu gleda poslednji izdanak svoje porodice, to će ,moj drug možda moći kod svog strica učiniti nešto za vas, i time, naravno, i za mene ...'\n— Samo da mi se dozvoli da ja govorim sa njegovim prevashodstvom! Ta samo kad bih uzmogao da dobijem tu čast da svoj slučaj objasnim usmeno! — viknu on dršćući kao u groznici i sevajući očima. On baš tako reče: samo kad bih uzmogao ... Ponovivši im još jednom da od čitavog posla verovatno neće biti ništa i da će sve ispasti »obećanje ludom radovanje', ja dodadoh: ako sutra izjutra ne dođem k njima, onda znači da je stvar propala te da se nemaju čemu nadati. Oni me ispratile klanjajući mi se, i bili su skoro izvan sebe od\nradosti. Nikad neću zaboraviti izraz njihovih lica. Uzeh kola pa se odmah uputih na Vasiljevsko ostrvo.\nSa tim Bahmutovim sam u gimnaziji u toku nekoliko godina bio u stalnoj zavadi. On je među nama važio kao aristokrata, bar ja sam ga tako uvek zvao. Fino se nosio, dovozio se svojim kolima, nimalo nije bio uobražen, uvek je bio krasan drug, uvek neobično veseo, često čak i duhovit, iako je bio vrlo osrednje pameti (mada stalno prvi u razredu). Ja, ipak, nikad ni u čemu nisam bio prvi. Svi drugovi su ga voleli, samo ja nisam. On mi je u toku tih nekoliko godina u više mahova prilazio; ali sam mu ja uvek namršteno i ćutljivo okretao leđa. Sad ga već skoro godinu dana nisam video; studirao je na univerzitetu. Kada oko devet časova uđoh k njemu (posle velikih ceremonija; morali su najpre da me prijavljuju), on me u prvi mah dočeka začuđeno, čak sasvim neljubazno, ali se odmah razvedri, pa zagledavši se u mene, odjedared prsnu u smeh.\n— Ali, Terentijeve, otkud vam pade na pamet da k meni dođete? — viknu on sa svojom svagdašnjom, ljupkom odrešitošću, ponekad drskom, ali nikad uvredljivom, koju sam kod njega tako voleo i zbog koje sam ga toliko mrzeo. — Ali šta je to — uzviknu on poplašeno — ta vi ste vrlo bolesni!\nKašalj me spopade, ja klonuh na fotelju, i jedva sam mogao da povratim dah.\n— Ne uznemirujte se, ja imam sušicu — rekoh mu — k vama sam došao sa jednom molbom. On sede, začuđen, i ja mu odmah izložih ceo doktorov slučaj, pa mu objasnih da bi tu on, pošto ima izvanredno veliki uticaj na strica, možda mogao nešto učiniti.\n— Učiniću, neizostavno ću učiniti, još koliko sutra ću zamoliti strica. Baš mi je milo što ste mi došli, a vi ste to tako lepo ispričali... Ali otkud vam pade na pamet, Terentijeve, da se meni obratite?\n— Ova stvar uglavnom od vašeg strica zavisi, a osim toga smo ja i vi, Bahmutove, oduvek bili neprijatelji, no pošto ste vi plemenit čovek, to sam pomislio da neprijatelja nećete odbiti\n— dodadoh ironično.\n— Kao Napoleon kad se obratio Engleskoj! — viknu on zasmejavši se. — Učiniću, učiniću! štaviše, idem sad odmah, samo ako se još može! — dodade on užurbano, videvši da ja ozbiljno ustajem sa stolice.\nI zbilja, mi tu stvar, preko svakog očekivanja, udesismo što može bolje biti. Kroz mesec i po dana naš doktor dobi mesto u drugoj guberniji, dobi i selidbeni trošak, još i novčanu pomoć. Meni se čak čini da je Bahmutov, koji se mnogo na vadio da odlazi k njima (onda, kad sam ja zbog toga naročito prestao da idem k njima, a doktora, koji je pokatkad svraćao k meni, primao skoro suvo), Bahmutov je, rekao bih, privoleo doktora da primi od njega još i novac na zajam. Sa Bahmutovim sam se u toku tih šest nedelja video jedno dvaput, a treći put smo bili zajedno kad smo ispraćali doktora. Oproštaj je priredio Bahmutov u svojoj kući, u vidu ručka sa šampanjcem. Na obedu je bila i doktorova žena. Uostalom, ona je uskoro otišla natrag detetu.\nTo je bilo početkom maja, veče je bilo vedro, ogroman sunčev krug je tonuo u zaliv. Bahmutov me je pratio kući; prelazili smo Nikolajevskim mostom, obojica smo bili malo zagrejani od vina. Bahmutov mi je govorio o svom ushićenju što se stvar tako lepo svršila, na nečem mi je zahvaljivao, objašnjavao mi kako mu je prijatno sad posle dobrog dela, uveravao me kako cela zasluga pripada meni i da je pogrešno što sad mnogi uče i\npropovedaju da pojedinačna dobra dela ne znače ništa. Tu i ja dobih volju da se izgovorim.\n— Ko ustaje protiv pojedinačne »milostinje' — počeh ja — taj ustaje protiv čovečje prirode i prezire ljudsko lično dostojanstvo. A organizacija ,društvene milostinje' i pitanje lične slobode: to su dva pitanja različita, i ona jedno drugo ne isključuju. Pojedinačno dobro delo će večno ostati, jer je ono potreba ličnosti, živa potreba nepotrebnog uticanja jedne ličnosti na drugu. U Moskvi je živeo jedan starac, jedan general, to jest aktivni državni savetnik, sa nemačkim prezimenom. On je celog svog veka odlazio u tamnice, među zločince. Svaka partija sibirskih prognanika je već unapred znala da će je na ,Vrapčijim brdima', pre no što ih proteraju u Sibir, posetiti ,stari general'. On je svoj posao radio u najvećoj meri ozbiljno i pobožno. Dolazio je, prolazio kroz redove prognanika, koji bi se kupili oko njega, zaustavljao se pred svakim, svakog bi pitao za njegove nevolje i potrebe, skoro nikom nije držao ,lekcije', sve ih je zvao »sokolovima'. Davao bi im novac, slao im potrebne stvari — obojke, platna, ponekad bi im donosio i moralno poučne knjižice pa ih davao svakom koji je znao čitati, potpuno uveren da će ih oni putem čitati i da će ih pismeni čitati nepismenima.\nZa njihove zločine ih je retko kad pitao, osim što bi slušao ako bi neki zločinac sam počeo da priča. Njemu su svi osuđenici bili jednaki, nije bilo razlike. Govorio je s njima kao sa braćom, a oni ga najzad počeše smatrati skoro kao rođenog oca. Ako bi primetio kakvu osuđenicu sa detetom u rukama, on bi joj prilazio, milovao bi dete, pucketao prstima da se dete nasmeje. Činio je to mnogo godina, do same svoje smrti. Došlo je bilo dotle da su za njega znali svi osuđenici širom cele Rusije i Sibira. Meni je pričao jedan što se vratio iz Sibira da su pred njim i oni najokoreliji zločinci pominjali generala, a general je, posećujući osuđeničke grupe, retko kad mogao da razdeli više od dvadeset kopjejaka na čoveka. Doduše, nisu ga pominjali vatreno ili nekako odveć ozbiljno. Neki od tih ,Jadnika', koji je umlatio nekih dvanaest ljudi i zaklao šestoro dece, i to samo iz pustog svog zadovoljstva (pričaju da je bilo i takvih), najednom, iz čista mira, nekada i možda svega jednom za svih dvadeset godina, tek samo uzdahne, pa rekne: ,Šta li je, bože, sad sa starim generalom? Da li je još živ?' Pri tom se možda čak i osmehne — i to je sve! A otkud čovek može da zna kakvo j e seme bacio u njegovu dušu stari general, koga, eto, ne zaboravlja dvadeset godina? I kako možete znati vi, Bahmutove, kakav će značaj imati dodir jedne ličnosti sa drugom u sudbini ove dodirnute ličnosti? ... Jer tu je ceo život i beskrajno mnoštvo mogućnosti skrivenih od nas.\nNajbolji šahista, najoštroumniji od njih, i taj može da predvidi svega nekoliko poteza unapred. O jednom francuskom igraču, koji je znao da predvidi deset poteza, pisalo je kao\no čudu. A koliko je ovde poteza, i koliko nama nepoznatoga? Bacajući svoje ime, bacajući svoju milostinju, svoje dobro delo ma u kom obliku, vi dajete deo svoje ličnosti, a primate opet u sebe deo tuđe ličnosti. Vi se uzajamno povezujete. Još samo malo pažnje, i vi već bivate nagrađeni poznavanjem i najnenadnijim otkrićima. Neizostavno ćete početi da najzad svoje delo posmatrate kao nauku; ona će obuhvatiti i primiti u sebe sav vaš život i možda će vam i ispuniti sav vaš život. S druge strane, sve vaše misli, sve seme koje ste bacili i koje ste možda i zaboravili, ovaplotiće se i porasti. Onaj koji je dobio od vas daće dalje drugome. I kako možete znati kakvog ćete udela imati u budućem rešavanju sudbine\nčovečanstva? Ako vas, pak, znanje i ceo život u takvom poslu uzdignu dotle da budete u stanju da bacite ogromno seme, da ostavite svetu u nasledstvo veliku misao, onda ... I tako dalje, mnogo sam tada govorio.\n— I kad čovek sad pomisli da se baš vama uskraćuje život! — viknu Bahmutov kao da vatreno prebacuje nekome.\nU tom trenutku smo stajali na mostu, naslonjeni na ogradu i gledali smo u Nevu.\n— A znate li šta mi je sad palo na pamet? — rekoh ja nagnuvši se još više preko ograde.\n— Ne valjda da se bacite u vodu? — viknu Bahmutov skoro preplašeno. Možda mi je pročitao misao na licu.\n— Ne, ovo je zasad samo teorijsko razmišljanje, i to ovo: meni ostaje još dva-tri meseca da živim, možda, četiri; ako, recimo, kad mi ostane još samo dva meseca, i kad bih strašno zaželeo da učinim neko dobro delo za koje bi bilo potrebno mnogo posla, zauzimanja i trčanja, na primer, kao što je ovo sad sa našim doktorom bilo, ja bih u tom slučaju morao da se odreknem tog dela pošto ne bih imao dovoljno vremena, pa bih morao da tražim drugo ,dobro delo', sitnije, a koje bi odgovaralo mojim ,sredstvima' (kad me već bude toliko gonilo da činim dobra dela). Priznajte, ovo je zbilja zanimljiva misao!\nSiromah Bahmutov se mnogo bio uznemirio zbog mene. On me otprati do same kuće i bio je tako pažljiv da se nijednom nije upustio da me teši, skoro za sve vreme je ćutao. Na rastanku mi je toplo stisnuo ruku i zamolio za dozvolu da me posećuje. Ja mu odgovorili: ako mi bude dolazio kao ,utešitelj' (ako bi i ćutao, on bi ipak dolazio kao utešitelj, to mu objasnili), time će me svaki put još više podsećati na smrt. On sleže ramenima, ali se složi sa mnom. Rastadosmo se prilično ljubazno, što nisam očekivao.\nA tog večera i te noći bi bačeno prvo seme mog ,poslednjeg ubeđenja'. Ja se plaho uhvatih za tu novu misao, požudno sam je analizirao u svim njenim savijucima, u svim njenim oblicima (cele te noći nisam trenuo), i što sam se više unosio u nju, ukoliko sam je više u sebe primao, utoliko sam se više plašio. Najzad u meni se ukoreni strahovita bojazan, i ona me nije ni docnijih dana ostavljala. Neki put, kad bih razmišljao o tome svom stalnom strahu, ja bih se najednom čisto sledio od novog užasa; po toj plašnji ja zaključili da se moje .poslednje ubeđenje' u meni i suviše ozbiljno uvrežilo i da će me neizostavno dovesti do svog rešenja. Ali za to rešenje mi je nedostajala odlučnost. Tri nedelje docnije bilo je sve gotovo, i odlučnost se pojavi, ali usled jedne vrlo čudne okolnosti.\nOvde u svom objašnjenju beležim sve te cifre i datume. Meni će, naravno, biti svejedno, ali sad (i možda samo u ovom trenutku) želim da oni koji budu sudili o mome postupku mogu jasno da vide iz kakvog je lanca logičnih zaključaka moje ,poslednje ubeđenje' izašlo. Maločas pomenuh kao da se konačna odlučnost koja mi je nedostajala za izvršenje mog ,poslednjeg ubeđenja', javila u meni nikako ne iz nekog logičkog zaključka, nego od nekog čudnog podstreka, usled jedne čudnovate okolnosti koja, možda, uopšte nikakve veze nema s tokom stvari. Pre deset dana svratio je k meni Rogožin, nekim svojim poslom, o kome ovde nije potrebno opširno izlagati. Rogožina ranije nikad nisam viđao, ali sam o njemu mnogo slušao. Dao sam mu sva potrebna obaveštenja, a on uskoro ode, pa pošto je samo po ta obaveštenja i dolazio, stvar bi se među nama na tome i svršila. Ali on me je i suviše zainteresovao, i ja sam celog tog dana bio pod utiskom nekih čudnih misli, tako da odlučih da sutradan odem do njega da mu vratim posetu. Rogožin mi se očevidno nije obradovao,\npa mi je čak ,delikatno' dao na znanje da nas dvojica nemamo rašta da produžujemo poznanstvo; no ja ipak provedoh vrlo zanimljiv čas, kao, verovatno, i on. Između nas je postojao takav kontrast da nije mogao da nam ne padne u oči, a naročito meni; ja sam bio čovek koji je svoje dane već izbrojao, a on — čovek koji živi najpunijim, neposrednim životom, samo za današnjicu, bez ikakve brige o ,poslednjim' zaključcima, ciframa, ili ma o čemu drugom što se ne bi ticalo onoga od čega... od čega... no, recimo, od čega mu se zamutilo u glavi. Neka me gospodin Rogožin izvini za ovaj izraz, pa makar i kao neveštog pisca koji nije umeo da izrazi svoju misao.\nI pored sve njegove neljubaznosti, meni se učini da je on bistar čovek i da mnoge stvari može da razume, premda ga ono što se njega neposredno i lično ne tiče slabo interesuje. Ja mu ni izdaleka nisam pominjao svoje ,poslednje ubeđenje', ali mi se odnekud učini da ga je on, slušajući me, ipak naslutio. On tu ućuta — on je uopšte velika ćutalica. Pri odlasku ja mu onako uzgred dadoh na znanje da i pored svekolike razlike i svih suprotnosti među nama — les extremites se touchent (ja mu to objasnih ruski) — možda baš on sam nije tako daleko od mog ,poslednjeg ubeđenja', kako izgleda. On mi na to odgovori vrlo mrgodnom i kiselom grimasom, ustade, nađe mi moju kapu, ponašajući se kao da ja od svoje volje odlazim, pa me prosto izvede iz svoje mračne kuće pod vidom da me iz učtivosti ispraća! Njegova kuća je veoma delovala na mene. Nalik je na groblje, ali njemu se ona, kanda, dopadala. To je, uostalom, razumljivo: pun i neposredan život kojim on živi i suviše je već sam po sebi pun te ne traži neki naročit dekor.\nTa poseta Rogožinu veoma me je zamorila. Osim toga, ja se celo to jutro nisam dobro osećao. Predveče sam mnogo oslabio, te legoh u postelju, i čas po čas sam osećao jaku vatru — u trenucima sam čak i u bunilo padao. Kolja je ostao sa mnom do jedanaest časova. Kraj svega toga, ja se sećam do sitnica o čemu je on govorio i o čemu smo govorili. A kad bi mi se oči na trenutak zatvorile, meni se sve prikazivao Ivan Fomič i kao da dobija neke milione. Pa sve ne zna kuda da ih smesti, lupa glavu zbog njih, trese se od straha da će mu ih ukrasti, i najzad se kao rešava da ih u zemlju zakopa. Ja mu tad posavetovah da je bolje, umesto da uzalud zakopava toliku gomilu zlata u zemlju, da od cele te hrpe salije zlatan mrtvački sanduk onom svom smrznutom detetu; ali za to treba dete iskopati. To moje podsmevanje Surikov kao primi sa suzama zahvalnosti, pa odmah pristupi izvršenju plana. Meni se tu smuči i odoh od njega.\nKolja me je docnije, kad sam sasvim došao k sebi, uveravao da uopšte nisam spavao, nego da sam celo to vreme s njim o Surikovu razgovarao. Ja sam u pojedinim trenucima bivao vanredno tužan i zbunjen, tako da i Kolja ode vrlo brižan i uznemiren. Kad ustadoh da za njim zaključam vrata, najednom se setih slike koju sam tog dana video kod Rogožina, u jednoj od najmračnijih sala u njegovoj kući, iznad vrata. On mi ju je sam pokazao, u prolazu. Stajao sam pred njom, mislim, pet minuta. U umetničkom pogledu ta slika nije imala ničeg lepog, ali je stvorila u meni neko čudno uzbuđenje.\nNa toj slici bio je predstavljen Hristos, tek skinut sa krsta. Čini mi se da su svi slikari uobičajili da prikazuju Hrista i na krstu, i skinutog sa krsta, još neprestano sa prisenkom neobične lepote na licu. Oni se trude da mu tu lepotu sačuvaju čak i u njegovim najstrašnijim mukama. Na Rogožinovoj slici, pak, od l epote Hristove nema ni traga; to je u punom smislu reči l eš čoveka koji je pretrpeo beskrajne muke još pre krsta, rane, mučenje, udarce od straže i\nudarce od naroda dok je nosio krst i kad je pod krstom pao, i, najzad, neiskazane muke na krstu, u toku čitavih šest časova (bar po mom računu, u najmanju ruku toliko). Istina, to je lice čoveka tek skinutog sa krsta, ono je sačuvalo u sebi vrlo mnogo života, toploga. Još ništa nije stiglo da se ukoči, tako da se na licu umrlog čita patnja koju on kao da još i sad oseća (to je umetnik vrlo dobro uhvatio); ali zato samo lice nimalo nije pošteđeno, tu je sama priroda, i zaista takav i mora biti leš čoveka, pa ma ko taj čovek bio, posle onolikih muka. Znam da je hrišćanska crkva utvrdila još prvih vekova da se Hristos na krstu nije mučio samo simbolički nego stvarno i da je, prema tome, njegovo telo na krstu potpuno bilo potčinjeno prirodnom zakonu. To lice na slici strašno je od udaraca izubijano, podnadulo, sa strašnim, otečenim i raskrvavljenim modricama... Oči su mu otvorene, zenice razroke; velike otvorene beonjače sijaju nekakvim samrtničkim, staklenim odbleskom.\nAli, čudnovato, kad se čovek zagleda u taj leš izmučenog čoveka, dolazi mu na pamet jedno naročito i zanimljivo pitanje: ako su doista takav leš — a on je neizostavno morao biti baš takav — videli svi njegovi učenici, njegovi glavni budući apostoli, i videle ga i žene koje su išle za njim i stajale kod krsta, i svi koji su verovali u njega, i obožavali ga: — na koji način su mogli poverovati, gledajući takav leš, da će taj mučenik vaskrsnuti? Tu čoveku i nehotice pada na pamet : ako je smrt tako strašna i ako su zakoni prirode tako jaki, onda kako je mogućno savladati ih? Kako da ih savladamo kad ih nije pobedio čak ni onaj koji je za svog života pobeđivao i prirodu, kome se ona potčinjavala, koji je uzviknuo: ,Talati Kumi' — a preminula devojka ustade, ,Lazare, izađi' — i izađe pokojnik?\nČoveku se, kad gleda tu sliku, priroda privida u obličju nekakvog ogromnog, neumoljivog i nemuštog zvera, ili tačnije, mnogo je tačnije rečeno iako je čudnovato — u obliku neke ogromne mašine najmodernije konstrukcije, koja je besmisleno zahvatila, razdruzgala i progutala potpuno i bezosećajno — veliko i dragoceno biće, takvo biće koje je samo za sebe vredelo koliko i cela priroda sa svim zakonima svojim, i koliko cela Zemlja, koja se, možda, i stvarala samo zato da bi se to biće pojavilo! Tom slikom kao da se izražava baš taj pojam, u tamnoj, bezobzirnoj i besmisleno večnoj sili, kojoj je sve potčinjeno, i koja vam se mimo volje nameće, te nas taj pojam i nehotice osvaja. Ti ljudi, koji su stalno boravili oko pokojnika, a od kojih na slici nema nijednoga, morali su osetiti strašnu tugu i pometenost one večeri koja je u jedan mah zdrobila sve njihove nade, pa skoro i verovanja. Oni su se morali razići u najgroznijem strahu, iako je svaki od njih nosio u sebi ogromnu misao, koja više nikada nije mogla iz njih biti iščupana. I da je sam učitelj mogao vide ti taj svoj lik uoči pogubljenja, da li bi se on onako sam popeo na krst i da li bi onako umro kao što jeste? Evo, to pitanje se i nehotice nameće čoveku kad posmatra onu sliku.\nSve se to i meni u odlomcima pri viđalo, možda zbilja između nekih zanosa, neki put čak u živim likovima, još čitavih sat i po posle Koljinog odlaska. Može li se čoveku priviđati u živim likovima ono što nema lika? Ali meni kao da se ovda-onda činilo da vidim, u nekakvom čudnom i nemoćnom obliku, tu beskrajnu silu, to potmulo, mračno i nemo biće. Sećam se, neko me je kao poveo za ruku, sa svećom u ruci, pokazao mi neku ogromnu i odvratnu škorpiju i počeo me uveravati da je to ono mračno, potmulo i svemoćno biće, i smejao se mome gnušanju. U mojoj sobi, pred ikonom, uvek preko noći pale kandilo — svetlost je prituljena i slaba, no ipak se sve može razabrati, a spram kandila se može čak i čitati. Mislim\nda je već prošla bila ponoć; ja sam bio još sasvim budan i ležao sam otvorenih očiju; najednom vrata se od moje sobe otvoriše i uđe Rogožin.\nOn uđe, zatvori vrata, ćuteći me pogleda pa prođe u ugao kod stolice što stoji skoro pod samim kandilom. Ja se veoma začudih i zagledah se u njega očekujući nešto. Rogožin se nalakti na stočić pa me stade ćuteći posmatrati. Tako prođoše dva-tri minuta, i ja se sećam da me je to njegovo ćutanje vređalo i jedilo, što li neće da progovori? To što je došao tako dockan meni se, naravno, učinilo čudno, ali se sećam da me samo to nije baš bogzna koliko začudilo. Čak, naprotiv, iako mu tog jutra nisam jasno iskazao svoju misao, znam da ju je razumeo; ta misao, pak, bila je takve vrste da je povodom nje zaista mogao svratiti na dalji razgovor, pa makar i ovako dockan. Tako sam i mislio da je on zbog toga došao. Mi smo se jutros rastali skoro neprijateljski, i sećam se da me je on tada jedno dvaput vrlo podsmešljivo pogledao. I taj podsmeh sam i sad u njegovom pogledu pročitao i vređao me je. A da je to zbilja bio Rogožin, a ne utvara, ne bunilo, ja u prvi mah ni najmanje nisam sumnjao. Čak mi to na pamet nije padalo.\nMeđutim, on je i dalje sedeo i neprestano me gledao sa istim onim podsmehom. Ja se ljutito prevrnuh na postelji, pa se nalaktih na jastuk i namerno odlučili da i ja ćutim, makar sve vreme tako presedeli. Zbog nečeg sam naročito hteo da on prvi počne. Tako je moglo proći jedno dvadeset minuta, kad mi na jednom sevnu misao: A šta ako to nije Rogožin, nego samo priviđenje? ...\nNi u bolesti, niti ikada pre, nisam video priviđenja; no meni se uvek činilo, još dok sam bio dečko, pa i sad, to jest nedavno, da ako samo jednom vidim utvaru, da ću odmah onde na mestu umreti bez obzira na to što uopšte ni u kakva priviđenja ne verujem ... Ali kad mi sad dođe misao da to nije Rogožin, nego utvara, ja se, sećam se, nimalo nisam uplašio. Ne samo to nego sam se još razjedio.\nI još jedna čudna stvar: mene rešenje pitanja da li je to utvara ili sam Rogožin nekako nije uznemiravalo i zanimalo onako kako bi to, izgleda, moralo biti; čini mi se da sam tada o nečem sasvim drugom mislio. Mene je, na primer, mnogo više zanimalo: zašto je Rogožin, koji je jutros bio u domaćoj haljini i u papučama, sada u fraku, belom prsluku i beloj mašni? Javljala se i misao: ako je to utvara, a ja se nje ne bojim, onda zašto ne ustanem, zašto joj ne priđem i ne uverim se sam? Mogućno je, uostalom, da sam se i bojao i da nisam smeo. Ali tek što pomislih da se bojim, odjednom kao da mi komad leda pređe po celom telu. Ja osetih kako mi uz kičmu idu ledeni trnci i kolena mi stadoše klecati. Istog tog trenutka, baš kao da je osetio da se ja bojim, Rogožin skloni ruku na koju se naslanjao, uspravi se, pa poče da otvara usta, kao da se spremao da se zasmeje; gledao me je netremice. Mene obuze bes u tolikoj meri da sam bio gotov da kidišem na njega, ali pošto sam se zarekao da neću prvi početi da govorim, ostadoh na krevetu, tim pre što još nikako nisam bio načisto je li ono Rogožin ili nije.\nNe sećam se tačno koliko je to moglo trajati; isto tako se ne sećam pouzdano ni da li sam koji put padao u zanos ili nisam. Tek, najzad, Rogožin ustade, isto me onako lagano i pažljivo odmeri pogledom kao i prvi put kad je ušao, ali se sad nije osmehivao, nego tiho, skoro na vrhovima prstiju priđe vratima, otvori ih, zatvori i ode... Ne ustadoh s kreveta; ne sećam se koliko sam ležao otvorenih očiju neprestano misleći. Ko zna o čemu sam mislio; ne sećam se\nni kad sam zaspao. Idućeg jutra se probudih kad mi stadoše lupati u vrata, već posle devet časova. Kod nas postoji sporazum: ako ja sam do devet časova ne otvorim vrata i ne viknem da mi donesu čaj, onda Matrjona ima da mi lupa na vrata. Kad otvorih, meni najednom iskrsnu misao: pa kako je mogao on ući kad su vrata bila zaključana? Raspitah se i uverih da stvarni Rogožin nije mogao ući jer se i sva ostala naša vrata noću zaključavaju. Eto, taj naročiti slučaj koji sam tako potanko opisao bio je uzrok što sam se konačno ,odlučio'. Moju konačnu odluku potpomagala je, dakle, ne logika, ne logično ubeđenje, nego odvratnost. Nema smisla ostajati i dalje u životu kad on dobija tako čudne oblike koji vređaju. To priviđenje me je ponizilo. Ja nisam u stanju da se potčinjavam mračnoj sili koja prima obličje škorpije. I tek tada kad sam već u sumrak osetio najzad u sebi konačni momenat potpune odlučnosti, laknu mi na srcu. To je bio tek prvi momenat; zbog drugog momenta odlazio sam u Pavlovsk, ali to je već dovoljno objašnjeno.«\n4.7 VII\n»Imao sam mali džepni pištolj; počeo sam da ga nosim još dok sam bio dečak, u onim smešnim godinama u kojima počinju da nam se dopadaju priče o dvobojima, o razbojničkim napadima, o tome kako će i mene neko izazvati na dvoboj i kako ću i ja viteški stajati pred pištoljem. Pre jedno mesec dana pogledao sam ga i pripremio. U futroli gde je stajao nađoše se dva metka, a u barutnom rogu beše baruta za jedno tri metka. Taj pištolj ništa ne vredi, trza u stranu i bije jedva na petnaest koraka. No, naravno, on će ipak razmrskati lobanju ako ga čovek pritisne uz samu slepoočnicu.\nOdlučio sam da umrem u Pavlovsku, u ranu zoru, sišavši u park, da ne bih nikoga uznemiravao u letnjikovcu. Moje ,Objašnjenje' će policiji dovoljno celu stvar objasniti. Ljubitelji psihologije i oni kojima je to potrebno mogu zaključiti iz njega sve što im se bude svidelo. No ja ipak ne bih želeo da ovaj rukopis bude predmet javnosti. Kneza molim da jedan primerak ,Objašnjenja' zadrži kod sebe, a drugi da pošalje Aglaji Ivanovnoj Jepančinoj. Takva je moja volja. Svoj leš zaveštavam medicinskoj akademiji u naučne svrhe. Ja ne priznajem nikakve sudije nad sobom, i znam da sam izvan svake sudske vlasti. Sasvim nedavno me je veoma nasmejala ova pretpostavka: šta bi bilo kad bi meni najednom palo na pamet da nekoga ubijem, ili možda i deset ljudi odjednom, ili da učinim nešto najstrašnije, nešto što se smatra kao najstrašnije na svetu, u kakvom bi se škripcu našao sud sa mojim rokom od dvetri nedelje života i sa nemogućnošću mučenja i torture? Ja bih lepo umro u njihovoj bolnici u toploj sobi, pored pažljivog doktora, vrlo verovatno mnogo udobnije i prijatnije nego kod svoje kuće. Ne razumem zašto ljudima koji su u položaju kao i ja ne dolazi ista takva misao u glavu, makar samo šale radi? Uostalom, možda ta misao isto ovako i njima dolazi: veseljaka se i kod nas može naći dosta.\nAli iako suda nad sobom ne priznajem, i pak znam da će meni suditi kad već budem optuženik gluv i bezglasan. Neću da odem ne ostavivši odgovor — odgovor slobodan, a neiznuđen, i to ne zbog opravdanja — o, ne! Ja nemam od koga i nemam za šta da molim oproštaj, nego onako, zato što sam tako želim.\nTu, pre svega, ima jedna čudna misao: kome bi, u ime kog prava i iz kog razloga, palo na pamet da meni osporava moje pravo na te dve-tri nedelje moga roka? Šta tu sud ima posla? Kome je baš potrebno da ja budem ne samo osuđen nego i da poslušno izdržim taj rok osude? Zar je to zaista kome potrebno? Zbog morala? Mogao bih to da razumem kad bih u cvetu zdravlja i snage prekratio svoj život, koji bi mogao biti koristan mome bližnjem itd.\n— da bi me tada, dakle, moral još i mogao prekoreti, po staroj rutini, zbog toga što sam raspolagao svojim životom samovoljno, ili već šta on tu pronađe. Ali sad, sad, kada je meni već saopšten rok izvršenja presude? Kakvom je to moralu potreban osim vaše smrti još i onaj poslednji hropac s kojim ćete ispuniti i poslednju mrvicu, slušajući utehe kneza, koji će neizostavno u svojim hrišćanskim dokazivanjima doći do srećne misli da je, u stvari, i bolje što vi umirete. (Takvi hrišćani kao što je on uvek dolaze do te ideje: to im je najomiljenija tema.) I šta li se samo hoće s tim komičnim ,pavlovskim zelenilom'? Da mi zaslade poslednje trenutke života?\nZar oni ne shvataju da što se ja više zaboravim, što se više predam poslednjem prizraku života i ljubavi — kojim oni hoće da zaklone od mene moj Majerov zid i sve što je na njemu tako iskreno i prostodušno napisano — da će me time samo nesrećnijim učiniti? Šta će meni vaša priroda, vaš pavlovski park, vaša praskozorja i sunčevi zraci, vaše plavo nebo i vaša prezadovoljna lica, kad je ceo taj vaš pir, kome nema kraja, otpočeo time što je jedinog mene oglasio za suvišnog? Šta ja imam od sve te lepote kad sam svakog minuta, svakog sekunda primoran da znam da je, eto, čak i ona u svemu tom piru i horu učesnica, zna svoje mesto, voli ga i srećna je, a samo sam ja odgurnut, i jedino zbog svog kukavičluka nisam hteo da to dosad uvidim? O, ta ja vrlo dobro znam koliko bi i knez i svi oni voleli da me dovedu dotle da i ja, umesto svih ovih ,podmuklih i zlobnih' reči — pobuđen moralom, a i radi trijumfa vrline — zapevam čuvenu i klasičnu strofu od Milvoa:\nO, puissent voir votre beaute sacree Tant d'amis, sourds d mes adieux!\nQu'ih meurent pleins de jours, que leur mort soit pleuree,\nQu'un ami leur fermç les yeux!\nAli verujte, verujte, prostodušni ljudi, da se i u toj plemenitoj strofi, u tom akademskom blagoslovu, upućenom svetu u francuskim stihovima, nakupilo toliko pritajenog jeda, toliko nepomirljive, samozadovoljne mržnje izražene u stihovima, da je možda i sam pesnik naišao na lepak pa tu ozlojeđenost shvatio kao razdragane suze, i u tom uverenju i umro — bog da mu dušu prosti!\nAli znajte da postoji jedna krajnja granica sramote u svesti o sopstvenom ništavilu i nemoći, od koje čovek dalje već ne može ići, i posle koje počinje da i u samoj sramoti svojoj oseća neko ogromno uživanje... Naravno, smirenost je ogromna sila u tome smislu, ja to priznajem, premda i ne u onom smislu u kome religija smatra smirenost za snagu.\nReligija! Večni život priznajem, i možda sam ga oduvek i priznavao. Neka je ljudska svest i zapaljena voljom najviše sile, nek je ta svest pogledala ovaj svet pa rekla: ,Ja postojim!' i nek je toj svesti najednom najviša sila naredila da se uništi, jer to tamo zbog nečega — a najzad i bez objašnjenja zbog čega — treba, dobro, neka — sve to dopuštam, ali ipak je tu još\nuvek večito pitanje: čemu je tu bila potrebna i moja smirenost? Zar ne mogu biti progutan onako jednostavno, a ne da se traži od mene da još hvalim ono što me je progutalo? Zar će se tamo zbilja neko naći uvređen što neću da pričekam još dve nedelje? Ja u to ne verujem; a i mnogo bi tačnije bilo kad bi se pretpostavilo da je tu prosto zatrebao moj ništavni život, život atoma, radi popunjavanja neke opšte harmonije i celine, radi nekog plusa ili minusa, radi nekog kontrasta i slično, isto onako kao što su svakodnevno potrebne žrtve nekoliko miliona bića, bez čije smrti ostali svet ne može opstati (mada moram da primetim da ova misao sama po sebi nije mnogo velikodušna). Ali neka! Slažem se s tim da se drukčije, to jest bez neprekidnog proždiranja, svet nikako ne bi mogao da uredi, pristajem da se složim i s tim da ja u celom tom uređenju ništa ne razumem; ali evo šta ja, zato, nasigurno znam: kad je meni već jednom dato da sam svestan da postojim, šta se mene onda tiče što je svet stvoren sa pogreškama i što on drukčije ne može da opstane? Ko će meni i zbog čega posle toga suditi? Recite šta hoćete, ali je sve to nemogućno i nepravično.\nMeđutim, ja i pored najbolje svoje želje nikad nisam mogao da zamislim da budućeg života i Proviđenja nema. Najverovatnije je da sve to postoji, samo mi ništa ne razumemo o tom budućem životu i njegovim zakonima. Ali kad je već tako teško i skoro sasvim nemogućno da se to razume, zar ja onda da odgovaram što nisam bio u stanju da shvatim ono što je nedostižno?\nIstina, oni govore, a već, razume se, i knez zajedno s njima, da je baš poslušnost tu i potrebna, da se pokoravati treba bez pogovora, već zbog same smernosti, i da ću ja za nju neizostavno na onom svetu biti nagrađen. Mi i suviše ponižavamo Proviđenje pripisujući mu svoje pojmove, od jeda što nismo kadri da ga shvatimo. S druge strane, opet, kad mi njega ne možemo da shvatimo, onda je — to ponavljam — nezgodno i da odgovaramo za ono što čovek ne treba da shvata. Kad je tako, onda kako će mi tamo suditi zbog toga što nisam mogao da shvatim pravu volju i zakone Proviđenja? Ne, bolje će biti da ostavimo religiju.\nA i dosta. Dok stignem do ovih redova, sigurno će već sunce izgrejati i ,na nebu zazvoniti', i razliće se ogromna, neizmerna snaga po svoj vasioni. Pa neka! Ja ću umreti gledajući pravo na izvor snage i života, i neću poželeti taj život! Da je do mene stajalo da li ću da dođem na Ovaj svet ili ne, sigurno ne bih pristao ni da postojim uz tako uvredljive uslove. Ali još imam vlast da svršim sa životom, premda dajem već izbrojane dane. Nije mi velika vlast, pa nije velika ni pobuna!\nPoslednje objašnjenje: ja ne umirem ni u kom slučaju zato što nemam snage da izdržim još ove tri nedelje; o, snage bi se kod mene još našlo kad bih samo hteo, ja bih bio utešen već samom svesnošću o nanesenoj mi uvredi; ali ja nisam francuski pesnik, niti su mi potrebne takve utehe. Najzad, tu je nešto što me i sablažnjava: jer priroda je moju delatnost tim svojim rokom od tri nedelje toliko ograničila da je samoubistvo, možda, jedina stvar koju ja još mogu stići i da počnem i da svršim po sopstvenoj volji. E pa, ja možda i hoću da se koristim poslednjom mogućnošću da nešto činim? A protest je neki put još te kakav pothvat!« »Objašnjenje« beše završeno; Ipolit najzad stade...\nPostoji u krajnjim slučajevima jedan takav stupanj poslednje cinične iskrenosti, kad se osetljiv čovek, ozlojeđen i izvan sebe već ničega ne boji, i kad je gotov na svaki ispad, pa mu se još\ni raduje; kidiše na ljude, a ima pri tom nejasnu ili čvrstu odluku da se posle jednog minuta strmoglavi sa visine i da time odjednom reši sve sumnje, ukoliko ih u tome trenutku ima. Znak takvoga stanja obično je sve veća iscrpenost fizičke snage. Izvanredna, skoro neprirodna napregnutost, koja je sve dosad održavala Ipolita, došla je do tog poslednjeg stupnja. Taj osamnaestogodišnji, bolešću iznureni dečak, sam po sebi izgledaše slab kao drhtavi listić koji pada s drveta; ali tek što pređe pogledom sve svoje slušaoce — prvi put u toku ovog časa — najnaduvenija, najprezrivija i najuvredljivija odvratnost pokaza se odmah i u njegovom pogledu i osmehu. On je hitao sa svojim izazivanjem. No slušaoci su već uveliko počeli da negoduju. Svi stadoše da sa galamom mrzovoljno ustaju od stola. Zamor, vino i napregnutost pojačavahu nered, i kao neku prljavštinu utisaka, ako se može tako reći. Najednom Ipolit skoči sa stolice kao da ga je neko gurnuo.\n— Sunce je izašlo! — viknu on ugledavši obasjane vrhove drveća i pokazujući ih knezu kao neko čudo: — izašlo je!\n— A što, zar ste vi mislili da neće izaći? — zapita ga Ferdiščenko.\n— Opet će danas biti velika vrućina — promrmlja Ganja s namernom ljutnjom, držeći u rukama šešir, tegleći se i zevajući — šta će tek biti ako ova pripeka još mesec dana potraje! ... Hoćemo li da idemo, Pticine?\nIpolit slušaše sa čuđenjem koje prelazaše u zaprepašćenje; on najednom strašno preblede i sav uzdrhta.\n— Vi vrlo nevešto izigravate svoju ravnodušnost kojom biste hteli da me vređate — obrati se on Ganji gledajući mu pravo u oči — vi ste nevaljalac!\n— Đavo će ga znati šta je to: tako se raspojasati! — povika Ferdiščenko — kakav je to fenomenalan kukavičluk!\n— Prosto budala! — reče Ganja. Ipolit se malo pribra.\n— Ja razumem, gospodo — poče on još uvek dršćući i zastajući pri svakoj reči — da sam sad možda zaslužio vašu ličnu osvetu, i... žao mi je što sam vas namučio ovom svojom besmislicom — on pokaza na rukopis. — Uostalom, žalim što vas nisam potpuno namučio ... (pa se glupo osmehnu). A i pak sam vas namučio, Jevgenije Pavloviču? — prelete on najednom na ovoga sa pitanjem. — Jesam li vas namučio? Govorite!\n— Malo je razvučeno bilo, uostalom ...\n— Govorite sve! Makar jednom u životu nemojte lagati! — zadrhta i zapovedi mu Ipolit.\n— O, meni je to sasvim svejedno! Budite tako ljubazni, molim vas, pa me ostavite na miru — okrenu se od njega Jevgenije Pavlovič sa gađenjem.\n— Laku noć, kneže — priđe Pticin knezu.\n— Ama, on će se sad ubiti, šta gledate? Pogledajte ga samo! — viknu Vera, priskoči Ipolitu u najvećem strahu pa ga uhvati za ruke. — Pa rekao je da će se pri sunčevom izlasku ubiti, a vi gledate!\n— Neće se taj ubiti! — pakosno promrmlja nekoliko glasova, a među njima i Ganja.\n— Gospodo, čuvajte se — viknu Kolja, pa i on uhvati Ipolita za ruku — pogledajte ga samo! Kneže! Kneže, pa šta gledate?\nOko Ipolita se okupiše Vera, Kolja, Keler i Burdovski. Sve četvoro ga uhvatiše.\n— On ima pravo, ima pravo! ... — mrmljao je Burdovski, koji se i sam unezverio.\n— Molim vas, kneže, kakve su vaše naredbe? — knezu priđe Lebedev, pijan i ljut do drskosti.\n— Kakve naredbe?\n— Nemojte, molim vas; dozvolite, ja sam domaćin, pa ne bih hteo da ispadnem nepažljiv prema vama ... Ono, istina, i vi ste domaćin, ali ja neću da se to u mojoj kući... Dabogme.\n— Neće se ubiti; samo se pravi dečko! — s negodovanjem i sa samopouzdanjem iznenada viknu general Ivolgin.\n— Bravo, generale! — pohvali ga Ferdiščenko.\n— Znam i ja da se neće ubiti, generale, mnogopoštovani generale, no ipak... jer ja sam domaćin.\n— Slušajte, gospodine Terentijeve — reče najednom Pticin, oprostivši se s knezom i pružajući ruku Ipolitu — vi tamo u svojoj sveščići čini mi se govorite o svom kosturu i zaveštavate ga medicinskoj akademiji? Mislite li vi tu na svoj kostur, svoj sopstveni, to jest zaveštavate li vi to svoje kosti?\n— Da, svoje kosti...\n— A, tako. Jer može čovek i da se prevari; kažu da je već bio jedan takav slučaj.\n— A što dirate tog mladića? — viknu knez.\n— Do suza su ga doveli! — dodade Ferdiščenko.\nNo Ipolit nije ni mislio da plače. On htede da krene sa svoga mesta, ali četvoro što stajahu oko njega najednom ga uhvatiše za ruke. Razleže se smeh.\n— To je i hteo da ga drže za ruke, zato je i svesku pročitao — primeti Rogožin. Zbogom, kneže! Gle, koliko smo se zasedeli; krsta me zaboleše!\n— Ako ste vi, Terentijeve, zbilja hteli da se ubijete — nasmeja se Jevgenije Pavlovič — ja sad, da sam na vašem mestu, posle ovakvih komplimenata, namerno se ne bih ubio, samo da im prkosim.\n— Oni bi sad strašno voleli da vide kako ću se ubiti! — grozničavo mu se obrati Ipolit.\nGovorio je kao da kidiše.\n— Krivo im je što neće videti.\n— Dakle, i vi mislite da neće videti?\n— Ja vas ne raspaljujem; naprotiv, mislim da je vrlo verovatno da ćete se ubiti. Molim vas samo nemojte se ljutiti... — oteže Jevgenije Pavlovič pokroviteljski rastežući svoje reči.\n— Sad tek vidim da sam učinio grdnu pogrešku time što sam im pročitao ovu svesku! — reče Ipolit zagledavši se u Jevgenija Pavloviča sa tako iznenadnim poverljivim izrazom kao da je od prijatelja molio drugarski savet.\n— Položaj je smešan, i... bogami, ne znam šta da vam savetujem — odgovori Jevgenije Pavlovič smešeći se.\nIpolit ozbiljno i netremice gledaše u njega, ne skidajući očiju i ćutaše. Moglo se pomisliti da se na mahove zaboravljao.\n— Ne, dozvolite, kakav mu je to samo ton — progovori Lebedev — »ubiću se«, veli, »u parku\n— da nikoga ne uznemirujem!« On misli da nikoga neće uznemiravati ako siđe tri koraka niza stepenice u baštu.\n— Gospodo ... — zausti knez da nešto kaže.\n— Ne, dozvolite, veleštovani kneže — jarosno upade Lebedev — pošto već vi i sami vidite da to nije šala, i kako je, u najmanju ruku, i polovina vaših gostiju tog istog mišljenja, i uvereni\nsu da se on sad posle svih tih izjava neizostavno mora ubiti, ako ima časti, to vas, evo, ja, kao domaćin, i pred svedocima, pozivam da mi pomognete da ga sprečimo!\n— Pa dobro, šta da radimo, Lebedeve? I ja bih želeo da vam pomognem.\n— Evo šta: pre svega neka nam odmah da svoj pištolj kojim se tu pred nama hvalio i sve ostalo. Ako nam ga da, ne branim; nek prenoći ovu noć u ovoj kući pošto se nalazi u bolesnom stanju, naravno, pod uslovom da bude pod mojim nadzorom. No sutra da se neizostavno gubi kud zna. Izvinite, kneže! Ako, pak, neće da nam preda oružje, ja ga onda odmah uzimam za ruke, ja za jednu, general za drugu, i ovog trenutku šaljem nekoga da izvesti policiju, i tada sve prelazi u njenu nadležnost. Gospodin Ferdiščenko će, kao prijatelj, otići tamo.\nPodiže se graja; Lebedev je sve vatreni je govorio, pa poče već da preteruje; Ferdiščenko se spremao da ode u policiju; Ganja energično ostajaše pri tome da do samoubistva neće doći. Jevgenije Pavlovič je ćutao.\n— Kneže, da li vam se dešavalo da padate strmoglavce sa visokog tornja? — zapita najednom Ipolit šapatom.\n— Ne ... nije ... — odgovori knez naivno.\n— A zar ste vi mislili da ja nisam predvideo svu ovu mržnju? — prošapta opet Ipolit, sevajući očima i zagledavši se u kneza, baš kao da zbilja očekivaše da će mu ovaj odgovoriti. — Dosta! — viknu on najednom svima u sobi. — Ja sam kriv ... više od svih! Lebedeve, evo vam ključ (on izvadi novčanik i iz njega čeličnu alku sa tri ili četiri ključića). Eto taj pretposlednji... Kolja će vam pokazati... Kolja! Gde je Kolja? — viknu on pogledavši u Kolju, ali ne opažajući ga. — Da... eto, on će vam pokazati; on je zajedno sa mnom pakovao torbu. Odvedite ga. Kolja; kod kneza u kabinetu je, ispod stola... moja torba... Tim ključićem, na dnu ... u futroli su ... moj pištolj i rog sa barutom. On je pakovao, gospodine Lebedeve, on će vam pokazati; ali pod tim uslovom da mi sutra rano izjutra, kad pođem u Petrograd, pištolj vratite. Razumete li? Ja to činim knezu za ljubav a ne vama.\n— E tako je najbolje! — zgrabi Lebedev ključ i, zajedljivo se smeškajući, potrča u susednu sobu.\nKolja zastade, htede nešto da primeti, ali ga Lebedev odvuče za sobom.\nIpolit posmatraše goste koji se smejahu. Knez opazi da mu zubi cvokoću kao da je u najvećoj groznici.\n— Kakvi su podlaci svi oni! — opet prošapta Ipolit knezu, izvan sebe. Govoreći sa knezom, on se stalno naginjao i šaputao.\n— Ostavite ih; vi ste vrlo malaksali.\n— Odmah, odmah ... odmah ću otići.\nOn najednom zagrli kneza.\n— Vi možda mislite da sam lud? — pogleda ga pa se nekako čudnovato zasmeja.\n— To ne, ali vi ste ...\n— Čekajte, čekajte, ćutite; ne govorite ništa. Stojte ... hoću da vidim vaše oči... Stojte tako, a ja ću da ih gledam. Hoću s čovekom da se oprostim.\nStojao je i gledao u kneza nepomično i ćuteći jedno deset sekundi, vrlo bled, sa slepoočnicama vlažnim od znoja i nekako čudno hvatajući rukom kneza, bojeći se da ga ne ispusti iz ruku.\n— Ipolite, Ipolite, šta je vama? — viknu knez.\n— A sad je ... dosta... Sad ću da legnem. Još ću u zdravlje sunca da popijem jedan gutljaj... Ja to hoću, hoću, pustite me!\nOn brzo dohvati sa stola čašu, naglo se pokrenu pa se za tren oka nađe kod stepenica što sa terase vode u vrt. Knez već potrča za njim, ali u taj isti mah se baš kao naročito desi da mu Jevgenije Pavlovič pruži ruku, praštajući se. Prođe jedan sekund i najednom se na terasi iz svih grla razleže strašan vapaj... Zatim nastupi nekoliko trenutaka neobične zbunjenosti.\nEvo šta se desilo.\nDošavši do samih stepenica, Ipolit zastade, držeći u levoj ruci čašu s vinom a desnu zavukavši u bočni džep svoga kaputa. Keler je docnije tvrdio da je Ipolit i pre toga desnu ruku neprestano držao u džepu, još dok je s knezom govorio i hvatao ga levom rukom za rame i za okovratnik, i da je ta desna ruka — uveravao je Keler — baš i pobudila u njemu prvo podozrenje. Kako bilo da bilo, tek izvesna slutnja primora i njega da potrči za Ipolitom. Ali ni on ne stiže na vreme.\nOn samo vide kako u Ipolitovoj desnoj ruci nešto najednom zablista i kako se tog istog trenutka mali džepni revolver nađe priljubljen uz njegovu slepoočnicu. Keler skoči da ga uhvati za ruku, ali u taj mah Ipolit okide. Razleže se oštar, suh udar oroza, ali pištolj ne opali. Kad Keler obuhvati Ipolita, ovaj mu pade na ruke kao bez svesti, može biti zbilja uobrazivši da je mrtav. Revolver već beše u Kelerovim rukama. Ipolita prihvatiše, donesoše stolicu, posadiše ga na nju i svi se zgrnuše oko njega. Svi su vikali, svi su pitali. Svi su čuli udar oroza i videli čoveka živog, bez i najmanje ogrebotine. A I polit je sedeo ne shvatajući šta se dešava, i svojim besmislenim pogledom razgledao je sve koji se skupiše oko njega. U taj mah Lebedev i Kolja utrčaše unutra.\n— Slagao revolver? — pitali su okolo.\n— Možda nije bio ni napunjen? — nagađahu drugi.\n— Pun je — reče Keler razgledajući revolver — ali...\n— Zar zbilja slagao?\n— Kapisle u njemu nije bilo — objasni Keler.\nTeško je opisati žalosni prizor koji je sad nastupio. Prvobitnu zbunjenost i opšti strah brzo zameni smeh; neki se čak grohotom nasmejaše, nalazeći u tome zluradu nasladu. Ipolit je jecao kao u histeriji, kršio ruke, obraćao se svima, čak i Ferdiščenku, koga je uhvatio obema rukama i kleo mu se da je zaboravio — »zaboravih sasvim slučajno, a ne namerno« — da metne kapislu, da su »te kapisle, eto, sve tu, u njegovom džepu od prsluka, deset komada« (on ih pokazivaše svima redom); da kapislu nije metnuo ranije bojeći se da revolver ne opali još u džepu; da je računao da će imati vremena i docnije da je metne, kad ustreba, ali je, eto, zaboravio. On se obraćao knezu, Jevgeniju Pavloviču, molio je Kelera da mu vrati revolver, da će on odmah svima dokazati da je »njegova čast čast«, da je on sad »lišen časti zauvek! ...«\nI pade, najzad, onesvešćen. Odnesoše ga u knežev kabinet, a Lebedev, koji se potpuno rastreznio, posla odmah po doktora. Lebedev sa ćerkom, sinom, Burdovskim i generalom ostade pored bolesnikove postelje. Kad iznesoše onesvešćenog Ipolita, Keler stade nasred sobe i sa najvećim nadahnućem glasno reče razdvajajući i naglašavajući svaku reč:\n— Gospodo, ako makar ko od vas preda mnom još jednom glasno posumnja da je kapisla namerno zaboravljena i počne da dokazuje da je nesrećni mladić samo komediju igrao, taj će sa mnom imati posla!\nAli mu niko ne odgovori. Gosti se najzad raziđoše, svi najednom i žureći se. Pticin, Ganja i Rogožin pođoše zajedno.\nKnez je bio vrlo začuđen što je Jevgenije Pavlovič promenio svoju nameru i što bez objašnjenja odlazi.\n— Pa vi rekoste da imate sa mnom da govorite kad se svi raziđu? — zapita ga on.\n— To je istina — reče Jevgenije Pavlovič, sedajući najednom na stolicu, u isto vreme\nponudivši i knezu mesto prema sebi — ali sam se predomislio. Priznajem vam da sam\ndonekle i zbunjen, a i vi takođe. U mojim mislima je nastala pometnja; sem toga ono o čemu bih želeo da s vama govorim, to je za mene i suviše važna stvar, a i za vas takođe. Vidite, kneže, ja bih želeo da makar jednom u životu učinim neku sasvim poštenu stvar, to jest potpuno bez zadnje misli. Ali mislim da sad u ovom trenutku nisam sasvim sposoban za neku potpuno časnu stvar, a ni vi, po svoj prilici... Dakle ... i... objasnićemo se docnije. Možda će i sama stvar postati jasnija i za mene i za vas ako pričekamo jedno tri dana, koja ću ja sad provesti u Petrogradu.\nTu on opet ustade sa stolice, tako da je nerazumljivo bilo zašto je i sedao. Knezu se učini da je Jevgenije Pavlovič nezadovoljan i ljut, da izgleda neprijateljski raspoložen, da je njegov pogled sasvim drukčiji od malopređašnjeg.\n— A, zbilja, hoćete li vi sad k bolesniku?\n— Da ... bojim se... — reče knez.\n— Ne bojte se. Proživeće on sigurno bar još šest nedelja, pa će se, po svoj prilici, ovde još i popraviti. A najbolje će biti da ga sutra oterate.\n— Možda sam ga ja zbilja podstakao time što ... nisam ništa rekao. On je možda pomislio da\ni ja sumnjam da će se on ubiti? Kako vi smatrate, Jevgenije Pavloviču?\n— A, to već nikako... Vi ste i suviše dobri kad se još o njemu brinete. Da, ja sam o tome slušao, ali nisam imao prilike da to u životu i vidim, da će se neko ubiti zato da ga posle toga hvale, ili od besa što neće da ga hvale. Uglavnom, ja toj bolesnoj iskrenosti ne bih verovao! Nego, vi njega sutra na svaki način otpravite odavde.\n— Mislite da će on još jednom pucati na sebe?\n— Ne, sad se već neće ubiti. Ali vi se ipak čuvajte tih naših domaćih Lesenera. Ponavljam vam, zločin je i suviše obično utočište za ta nedarovita, netrpeljiva i gramziva ništavila.\n— Pa zar je on Lesener?\n— Suština je ista; jedino ako su možda uloge drukčije. Videćete da li taj gospodin nije kadar da ucmeka deset duša, prosto tek onako: u dlaku kako nam je pročitao u svome objašnjenju. Ja sad zbog tih njegovih reči neću moći spavati.\n— Vi se, po svoj prilici, i suviše uznemiravate.\n— Čudan ste vi čovek, kneže. Vi, dakle, ne verujete da je on sposoban da sada ubije deset duša?\n— Ja se bojim da vam odgovorim; to je sve čudnovato; ali...\n— Pa sad, kako vam drago! — jetko završi Jevgenije Pavlovič. — Ja znam da ste vi hrabar čovek; pazite samo da ne pogodite među onu desetoricu.\n— Nejverovatnije je da on neće nikoga ubiti — reče knez zamišljeno se zagledavši u Jevgenija Pavloviča. Ovaj se opet ljutito zasmeja.\n— Do viđenja, već je vreme! A jeste li primetili da je kopiju svoje ispovesti zaveštao Aglaji Ivanovnoj?\n— Jesam, primetio sam i... mislim o tome.\n— I treba da mislite... zbog onih deset duša što vam pomenuh — opet se zasmeja Jevgenije Pavlovič, pa ode.\nJedan čas docnije, već posle tri, siđe knez u park. On je bio pokušao da zaspi kod kuće, ali nije mogao usled lupanja srca. Kod kuće je inače bilo sve sređeno, i, koliko je moguće, umireno; bolesnik je zaspao, a lekar koji je došao reče da nema nikakve naročite opasnosti. Lebedev, Kolja i Burdovski polegaše u bolesnikovoj sobi da naizmenično dežuraju; prema tome, nije se imalo čega bojati.\nNo kneževo nespokojstvo svakog trenutka postajaše sve veće. On lutaše po parku, rasejano gledajući oko sebe, pa se sa čuđenjem zaustavi kad dođe do terase pred stanicom i ugleda prazne klupe i pultove za orkestar. Njega iznenadi to mesto i učini mu se nekako veoma ružno. Okrenu se pa pođe nazad — onim istim putem kojim je išao juče sa Jepančinima na stanicu — dođe do zelene klupe koja mu je bila određena za sastanak, sede na nju i najednom se glasno zasmeja, usled čega se odmah veoma naljuti. Njegov duševni teret nikako ga ne napuštaše; osećao je potrebu da nekud ode... Ali ne znađaše kud. Iznad njega na drvetu pevala je jedna ptičica, i on poče da je očima traži između lišća. Najednom ptičica prhnu sa drveta, a njemu tog istog trenutka zbog nečeg pade na pamet ona »mušica«, na »toplom sunčevom zraku«, o kojoj je Ipolit pisao, kako i »ona zna svoje mesto, i učesnica je u opštem radosnom horu, samo je on jedini — odgurnut«. Njega je ta rečenica još tada iznenadila, i sad je se seti. Jedna davno zaboravljena uspomena zatreperi u njemu, zatim najednom postade sasvim jasna.\nTo je bilo u Švajcarskoj, prve godine, pa možda i prvih meseci njegovog lečenja. On je tada bio još sasvim kao idiot, nije čak znao dobro ni da kaže šta hoće, a neki put ni da razume šta se od njega zahteva. Jednom je bio zašao u planinu, jednog vedrog, sunčanog dana, i dugo je išao sa nekom mučnom mišlju koja nikako nije mogla da dobije oblik. Pred njim je bilo sjajno nebo, ispod njega jezero, svuda okolo vidokrug svetao, i kome se nigde kraja nije moglo sagledati. On je to dugo posmatrao i mučio se. Seti se sada kako je tada pružao ruke u to sjajno beskonačno plavetnilo i plakao. Mučilo ga je što je za sve to sasvim tuđ. Kakav je to pir, kakav je to večit veliki praznik kome kraja nema, kome ga nešto već davno, oduvek, od samog detinjstva privlači, a u kome on nikako ne može da uzme učešće.\nSvako jutro izgreva ovako isto jarko sunce; svako jutro na vodopadu sijaju dugine boje, svako veče snežna, najviša planina tamo u daljini, na samom vidiku, gori purpurnim plamenom. Svaka »i najmanja mušica koja zuji oko njega u vrelom sunčevom zraku učesnica je u svem tom horu: zna svoje mesto, voli ga i srećna je«. I sve to ima svoj put, sve to zna svoj put, s pesmom odlazi i s pesmom dolazi; jedini on što ništa ne zna, ništa ne razume, ni ljude, ni zvuke — svemu je on tuđ i od svega odgurnut. O, on, naravno, nije mogao govoriti tada ovim rečima i ovako iskazati svoje pitanje; on se mučio potmulo i nemo; no sad mu se činilo da je sve to i pre govorio; baš te iste reči, i da je ono o »mušici«\nIpolit od njega i uzeo — iz tadašnjih njegovih reči i suza. Bio je u to uveren, i njegovo je srce odnekud silno kucalo usled te misli.\nOn se zanese na klupi, ali njegov nemir se nastavi i u snu. Pre nego što će da zaspi, seti se da će Ipolit poubijati deset ljudi, pa se nasrne ja besmislenosti te pretpostavke. Oko njega beše divna, vedra tišina, samo sa šuštanjem lišća, od koga, rekao bi čovek, sve oko njega postaje još tiše i samotnije. Sanjao je mnoge snove i sve neke nemirne, od kojih bi svaki čas zadrhtao. Najzad mu dođe žena... On ju je znao, toliko ju je znao da ga je to već bolelo; on je oduvek mogao reći ko je ona i kako se zove, ali čudno, ona sad kao da je imala neko ni blizu onakvo lice kakvo je on oduvek poznavao, i sad do bola nije htela da prizna da je to ona žena. Na njenom licu beše tako mnogo pokajanja i užasa kao da je bila neka strašna prestupnica, i da je maločas izvršila užasan zločin. Suza drhtaše na njenom bledom obrazu. Ona ga zovnu rukom da lagano pođe za njom... Srce mu pretrnu; nipošto, nipošto ne htede da prizna da je ona prestupnica, ali je osećao da će se sad desiti nešto strašno, za ceo njegov vek. Ona kao da je htela da mu nešto pokaže, tu u blizini, u parku. On ustade da pođe za njom, kad se najednom razleže pored njega nečiji vedar, svež smeh; nečija ruka se najednom nađe u njegovoj; on uhvati tu ruku, snažno je stište i probudi se.\nPred njim je stajala Aglaja i glasno se smejala.\n4.8 VIII\nOna se smejala, ali se i ljutila.\n— On spava! Vi ste spavali! — viknu sa prezrivim čuđenjem.\n— A, vi ste to! — promrmlja knez, još ne došavši sasvim k sebi, i sa čuđenjem poznavši je — a jeste! Ovo je sastanak ... a ja tu zaspao.\n— Videla sam.\n— Niko me nije budio sem vas? Zar niko nije bio tu sem vas? Ja sam mislio da je tu bila... druga žena.\nNajzad se sasvim rasani.\n— To je, dakle, bio samo san — reče zamišljeno — čudno da baš u ovakvom trenutku to sanjam... Sedite.\nOn je uze za ruku i posadi je na klupu; i sam sede kraj nje pa se zamisli. Aglaja ne započinjaše razgovor, nego se samo pomno zagledala u svog sabesednika. I on se u nju zagledao, ali neki put tako kao da je nikako i ne vidi pred sobom. Rumen poče da joj preliva lice.\n— Ah, da! — uzdahnu knez. — Ipolit se ubio.\n— Kada? Je li kod vas? — zapita ga ona, ali bez velikog čuđenja. — Sinoć je, kanda, bio još živ? A kako ste mogli ovde spavati posle svega toga? — viknu ona najedared živahnuvši.\n— Pa on nije poginuo ... pištolj mu slagao.\nNa Aglajino navaljivanje knez je morao da joj odmah vrlo potanko ispriča ceo događaj od prošle noći. Ona ga je za vreme pričanja svaki čas žurila, ah ga je i sama prekidala neprestanim pitanjima, i sve nekim sporednim. Između ostaloga, ona je sa velikim interesovanjem slušala ono što je govorio Jevgenije Pavlovič, i čak je nekoliko puta molila da joj to ponovi.\n— No, dosta, treba se žuriti — završi ona saslušavši sve — jer ovde možemo ostati svega jedan čas, do osam; u osam moram neizostavno biti kod kuće, da ne saznaju da sam tu sedela jer sam došla poslom. Imam mnogo šta da vam kažem. Samo ste me sad sasvim zbunili. A o Ipolitu mislim da je prirodno što mu pištolj nije opalio... to više liči na Ipolita. A jeste li vi možda uvereni da je on zaista hteo da se ubije i da tu nije bilo kakve obmane?\n— Nikakve obmane.\n— To je i verovatnije. On vam je, dakle, pisao da mi donesete njegovu ispovest. Pa što niste doneli?\n— Pa on nije umro. Pitaću ga.\n— Svakako mi donesite, nemate šta da ga pitate. Njemu će to jamačno biti vrlo prijatno jer on je možda u toj nameri i pucao na sebe da ja posle njegovu ispovest pročitam. Molim vas, ne smejte se mojim recima, Lave Nikolajeviču, jer to vrlo lako može da bude tako.\n— Ja se ne smejem jer sam i sam uveren da to donekle lako može biti tako.\n— Uvereni ste? Zar vi zbilja tako mislite? — strašno se najednom začudi Aglaja.\nOna je užurbano pitala, govorila brzo, ali neki put kao da se bunila i često nije dovršavala misao; svaki čas bi se žurila da ga na nešto upozori — uopšte, bila je neobično uznemirena, pa mada se hrabrila i čisto izazivala, ipak se, kanda, malo i bojala. Na njoj je bila sasvim svakidašnja, jednostavna haljina koja joj je vrlo lepo stajala. Cesto bi podrhtavala, crvenela\ni sedela je na kraju klupe. Potvrda kneževa da je Ipolit pucao na sebe zato da ona pročita njegovu ispovest veoma je začudi.\n— Naravno — objasni knez — on je želeo da ga osim vas i svi mi pohvalimo ...\n— Kako to pohvalite?\n— To jest, to je... kako da vam kažem? To je vrlo teško iskazati. On je jamačno želeo da se svi skupe oko njega pa da mu kažu da ga veoma vole i cene, i da ga svi nagovaraju i mole da ostane živ. Vrlo je mogućno da je on tu najviše imao vas u vidu, jer vas je u takvom času pomenuo... mada on, kanda, ni sam nije znao da vas ima u vidu.\n— E, to već nikako ne razumem: imao je u vidu, a nije znao da ima u vidu! Uostalom, ja, kanda, ipak razumem: znate li da sam ja sama valjda trideset puta još kad sam bila od trinaest godina, htela da se otrujem, i sve to da napišem i pismu roditeljima, pa sam još mislila kako ću ležati u samrtničkom kovčegu, a svi će nada mnom plakati i sebe kriviti što su prema meni bili tako okrutni... što se vi, opet, smejete? — brzo dodade ona skupivši obrve.\n— A šta li vi sve o sebi mislite kad usamljeni maštate? Možda zamišljate da ste kakav vojskovođa i da ste Napoleona do nogu potukli?\n— No, eto časne reči da baš to zamišljam, naročito kad me hvata san — zasmeja se knez — samo ja ne tučem Napoleona, nego uvek Austrijance.\n— Ni najmanje ne želim da se s vama šalim, Lave Nikolajeviču. Sa Ipolitom ću se još videti; molim vas samo da ga upozorite. A što se vas tiče, nalazim da je sve to vrlo ružno, jer je vrlo grubo tako shvatiti i suditi o čovekovoj duši kao što vi sudite o Ipolitu. Vi nemate nežnosti: samo ako je istina, onda je nepravedno.\nKnez se zamisli.\n— Meni se čini da ste vi prema meni nepravični — reče on — jer ja ne vidim ništa rđavo u tom što je on tako mislio, zato što su svi skloni da tako misle; a osim toga, možda on nije ni mislio, nego je samo to hteo ... hteo još poslednji put da se vidi s ljudima, pa da zasluži\nnjihovo poštovanje i ljubav. A to su vrlo dobra osećanja, samo kod njega sve to nije ispalo kako treba; tu je i bolest, a i još nešto! Osim toga, kod jednih uvek dobro ispada, a kod drugih... koješta.\n— To ste vi sad sigurno o sebi dodali — primeti Aglaja.\n— Da, o sebi — odgovori knez ne primetivši nikakvu zluradost u pitanju.\n— Samo, ipak, ja nikako ne bih mogla zaspati da sam na vašem mestu; znači, vi gde padnete, tu i zaspite. A to nikako nije lepo od vas.\n— Pa celu noć nisam oka sklopio: još sam posle šetao, šetao, bio sam kod muzike ...\n— Kod kakve muzike? ...\n— Tamo gde su sinoć svirali, a posle dođoh ovamo, sedoh, pa sam mislio, mislio, pa tako i zaspao.\n— A, dakle, tako? To već menja čitavu stvar u vašu korist... A što ste tamo išli?\n— Ne znam ... Tako ...\n— Lepo, l epo, uostalom. Vi me neprestano prekidate, jer šta se mene tiče što ste išli do muzike. A kakvu ste to ženu sanjali?\n— To je bilo ... o ... vi ste je videli...\n— A, razumem, potpuno razumem. A vi nju vrlo ... Pa kako ste je sanjali? U kakvom vidu?... Uostalom, neću ništa da čujem — odseče ona ljuti to. — Ne upadajte mi, molim vas, više u reč ...\nOna očeknu malo, kao pribirajući se ili trudeći se da rastera jed.\n— Nego, evo u čemu je stvar, zašto sam vas zvala: hoću da vam predložim da budete moj prijatelj. Što ste se tako odjednom zagledali u mene? — dodade ona skoro ljutito.\nKnez se zbilja zagledao u nju u tom času, primetivši da je ona opet počela da strašno crveni. U takvim prilikama, što bi više crvenela, tim više se, kanda, ljutila na sebe zbog onoga što se očevidno odražavalo u njenim blistavim očima; i obično posle jednog minuta ona bi već prenosila svoj gnev na onoga s kime bi govorila, pa bio taj kriv ili ne bio, i počela bi se s njim svađati. Znajući i osećajući svoju divljačnost i stidljivost, ona se retko i upuštala u razgovor, i bila j e ćutljivija od svojih sestara, a neki put čak i odviše ćutljiva. A kada bi, naročito u nekim tugaljivim slučajevima, neizostavno trebalo progovoriti, ona bi počinjala razgovor sa neke velike visine i čisto s nekakvim izazivanjem. Uvek je predosećala kad počne, ili pre nego što će da počne da crveni.\n— Vi možda nećete primiti moj predlog — pogleda ona oholo u kneza.\n— O, ne, hoću! ... Samo, to je sasvim izlišno ... to jest, ja nisam ni mislio da treba činiti takav predlog — splete se knez.\n— A da šta ste vi mislili? Zašto bih vas ja ovamo zvala? Šta imate vi na umu? Uostalom, vi mene možda smatrate za malu i glupavu, kao što me svi moji kod kuće smatraju?\n— Nisam znao da vas ko za glupavu smatra, ja, ja ne smatram ...\n— Ne smatrate? Vrlo pametno od vas... To ste sad vrlo duhovito kazali.\n— Po mom shvatanju, vi ste neki put i vrlo pametni — nastavi knez — maločas ste rekli jednu vrlo pametnu reč. Povodom mog mišljenja o Ipolitu vi rekoste: »Samo ako je istina, onda je nepravedno.« To ću da zapamtim i o tome ću razmisliti.\nAglaja se najednom sva zažari od zadovoljstva. Sve su se te promene zbivale kod nje neobično iskreno i vanredno brzo. I knez se obradova, pa se čak i zasmeja od radosti gledajući je.\n— Čujte, dakle — poče ona opet — dugo sam vas čekala da vam sve ovo ispričam, još od onda sam vas čekala kad ste mi pisali, pa još i ranije... Polovinu ste juče od mene čuli: ja vas smatram za najpoštenijeg i najiskrenijeg čoveka, od svih poštenijeg i iskrenijeg i kad ko kaže da je vaš um... to jest da ste vi neki put umobolni, to je netačno... ja sam tako zaključila, i prepirala sam se, jer mada je vaš um stvarno bolestan (vi se, naravno, nećete stoga na mene ljutiti, ja tu s višega gledišta govorim), onaj glavni um u vas bolji je no u njih svih, čak takav kakav oni ne sanjaju; jer postoje dva uma: glavni i ne glavni. Je li tako? Mislim da je tako?\n— Možda je i tako — jedva progovori knez. Njemu je samo srce strašno drhtalo i kucalo.\n— Znala sam da ćete razumeti — nastavi ona ponosito. — Knez Š. i Jevgenije Pavlovič vam se ništa u tim umovima ne razumeju, pa ni moja Aleksandra ... A zamislite samo: maman je razumela.\n— Vi veoma ličite na Lizavetu Prokofjevnu.\n— Kako to? Zar? — začudi se Aglaja.\n— Bogme, ličite.\n— Hvala vam — reče ona razmislivši — veoma mi je milo što ličim na maman. Vi nju, znači, mnogo cenite? — dodade ona i ne primećujući koliko joj je naivno bilo pitanje.\n— Veoma, veoma, i meni je milo što ste vi tako neposredno razumeli.\n— I meni je milo, jer sam primetila kako joj se neki put smeju. Ali čujte sad najglavnije: ja sam dugo mislila, pa sam najzad baš vas izabrala. Neću da mi se kod kuće smeju; neću da me smatraju za malu i glupavu; neću da me zadirkuju ... Ja sam sve odmah prozrela, pa sam črvsto odbila Jevgenija Pavloviča, jer neću da me neprestano udaju! Ja hoću... ja hoću... no, hoću da bežim iz naše kuće, a vas sam izabrala da mi u tome pomognete.\n— Da bežite iz roditeljske kuće! — viknu knez.\n— Da, da, da, da bežim iz kuće! — viknu ona najednom, planuvši neobičnim gnevom — neću, neću da me tamo stalno primoravaju da crvenim. Neću da crvenim ni pred njima ni pred knezom Š., ni pred Jevgenijem Pavlovičem, i ni pred kim, te sam stoga izabrala vas. S vama hoću o svemu, o svemu da govorim, pa čak i o najglavnijem, kad zaželim. Od svoje strane, i vi ne treba ništa da krijete od mene. Hoću da makar sa jednim čovekom govorim o svemu kao sa samom sobom... Oni moji su sad najednom počeli da govore da ja vas čekam i da vas volim. To je bilo još pre vašeg dolaska, a ja i m pismo nisam htela da pokažem, a sad već svi govore. Hoću da budem smela i ničega da se ne bojim. Neću da me vuku po njihovim balovima, hoću da budem društvu od koristi. Već sam odavno htela da ih ostavim. Evo sam već dvadeset godina kod njih kao okovana i neprestano me udaju. Još kad sam bila od četrnaest godina htela sam da bežim, mada sam tada bila još ludo dete. Sad sam već sve mislila i vas čekala da se raspitam kako je u inostranstvu. Još nijednu gotsku katedralu nisam videla, hoću da vidim Rim, hoću da razgledam sve naučne ustanove, hoću u Parizu da studiram. Ja sam se celu ovu godinu spremala i učila, i vrlo sam mnogo knjiga pročitala; sve sam zabranjene knjige pročitala. Aleksandra i Adelaida čitaju sve knjige, one smeju, a meni ne daju sve, ja sam pod nadzorom... Ja sa sestrama neću da\nse svađam, ali sam i materi i ocu već odavno rekla da hoću da iz temelja izmenim svoj socijalni položaj. Naumila sam da se posvetim vaspitavanju i računala sam na vas jer ste rekli da volite decu. Možemo se zajedno baviti vaspitanjem, ako ne sad odmah, ono u budućnosti. Mi ćemo zajednički biti korisni; neću više da sam generalska kći... Recite mi, jeste li vi veoma učen čovek?\n— O, ni izdaleka.\n— Šta, a ja sam mislila... A po čemu sam ja to mislila? No vi ćete me ipak upućivati, jer ja sam vas izabrala.\n— To nema smisla, Aglaja Ivanovna.\n— Ali ja hoću, ja hoću da bežim iz kuće! — viknu ona, pa joj opet oči stadoše sevati — a ako vi ne pristanete, ja ću se udati za Gavrila Ardalionoviča. Jer neću da me neprestano tamo u kući smatraju za gadnu ženu i da me sumnjiče bogzna za šta.\n— Ama jeste li vi pri sebi? — samo što ne skoči knez s mesta. — Zbog čega vas okrivljuju? Ko vas krivi?\n— Kod kuće, svi, mati, sestre, otac, knez Š., čak i taj vaš odvratni Kolja! Iako otvoreno ne kazuju, ali svi to misle. Ja sam im sve to u oči očitala, i materi, i ocu. Maman je posle ceo dan odbolovala: a sutradan mi Aleksandra i tata rekoše da ja sama ne znam šta lupam i kakve reči govorim. A ja im tada odsekoh da već sve razumem, sve reči, da nisam mala, da sam još pre dve godine namerno dva Pol de Kokova romana pročitala, da sve znam. Maman, kad je to čula, umalo što nije pala u nesvest.\nKnezu najednom sevnu čudna misao u glavi. On se pomno zagleda u Aglaju i osmehnu se. Lepo nije mogao da veruje da pred njim tu sedi ona ista uobražena devojka koja mu je pre onako oholo i sa nipodaštavanjem pročitala pismo Gavrila Ardalionoviča. On nije mogao pojmiti kako se tako gorda i stroga lepotica mogla najednom pretvoriti u ovakvo dete koje možda ne shvata sve svoje reči.\n— Jeste li vi sve vreme kod kuće živeli, Aglaja Ivanovna? — zapita je on. — Hoću da kažem: niste u neku školu išli, niste išli u institut?\n— Nikad i nikud nisam išla; stalno sam kod kuće sedela kao u kavezu zatvorena, pa ću sad, eto, pravo iz kaveza da se udam. Što se opet smeškate? Primećujem da mi se, kanda, i vi smejete i njima držite stranu — dodade ona ljutio i mrgodno — ne ljutite me, jer ja i tako već ne znam šta mi je. Uverena sam da ste došli ovamo potpuno ubeđeni da sam se zaljubila u vas i da sam vas zvala na sastanak — odseče ona ljutito.\n— Ja sam se zbilja juče bojao da je to — izbrblja se knez prostodušho (bio je vrlo zbunjen) — ali sam sad uveren da ste vi...\n— Šta! — viknu Aglaja, a donja joj usnica najednom zadrhta — vi ste se bojali da sam ja ... vi ste se usudili pomisliti da sam ja... Gospode! Vi ste, valjda, sumnjali da sam vas ovamo zvala da vas domamim u svoje mreže, a posle da nas tu zateknu i prisile vas da se sa mnom oženite! ...\n— Aglaja Ivanovna! Kako vas nije stid? Kako se mogla tako prljava misao začeti u vašem čistom, nevinom srcu? Kladim se da ni vi sami nijednoj svojoj reči ne verujete i... ne znate ni sami šta govorite!\nAglaja je sedela uporno gledajući u zemlju, kao da se i sama uplašila od onoga što je rekla.\n— Nimalo me nije stid — promrmlja ona. — I otkud vi znate da je moje srce nevino? Kako ste mi smeli slati takvo ljubavno pismo?\n— Ljubavno pismo? Zar je ono moje pismo ljubavno? Pa to je pismo puno poštovanja, to mi se pismo izlilo iz srca u najtežem trenutku mog života! I ja se tada setih vas, kao neke svetlosti... ja sam...\n— No dobro, dobro — prekide ga ona najednom, ali sad već ni izdaleka ne onim tonom, nego sasvim pokajnički i skoro uplašena; čak se i naže prema njemu, ali još neprestano izbegavajući da gleda pravo u njega, i htede već da mu se dotakne ramena da ga još ubedljivije zamoli da se ne ljuti. — Dobro — dodade ona strašno postiđena — osećam da sam upotrebila vrlo glup izraz. To sam ja onako... da vas iskušam. Uzmite kao da ništa nije ni rečeno. Ako sam vas uvredila, oprostite! Ne gledajte, molim vas, na mene tako pravo, okrenite se. Rekoste da je to vrlo prljava misao: ja sam to namerno i rekla, da vas ubodem. Neki put se i sama bojim onoga šta hoću da kažem, ali tek najednom reknem. Vi kazaste maločas da ste napisali pismo u najtežem času svog života... Ja znam u kakvom je to času bilo — izgovori ona polako, opet gledajući u zemlju.\n— O, kad biste mogli sve znati!\n— Sve ja znam! — viknu ona sa novim uzbuđenjem — živeli ste tada u iznajmljenim sobama, čitav mesec, sa onom propalom ženom s kojom ste pobegli...\nOna sad već i ne pocrvene, nego preblede govoreći o tome, pa najednom kao zaneta ustade s mesta, ah se odmah prenu i sede. Usna joj je još dugo podrhtavala, ćutanje potraja možda jedan minut. Knez je bio strašno zaprepašćen njenim iznenadnim ispadom i nije znao čemu da ga pripiše.\n— Ja vas nimalo ne volim — reče ona najednom baš kao da preseče.\nKnez joj ne odgovori. Opet zaćutaše na časak.\n— Ja volim Gavrila Ardalionoviča... — progovori ona brzo, ali jedva čujno i još većma oborivši glavu.\n— To nije istina — reče knez takođe skoro šapatom.\n— Znači, ja lažem? To je istina; ja sam mu dala reč, prekjuče, baš na ovoj klupi.\nKnez se uplaši i na časak se zamisli.\n— To nije istina — ponovi on odlučno — sve vi to sad izmišljate.\n— Vanredno ste galantni. Ali znajte da se on popravio, on me voli više no svoj život. On je preda mnom na plamenu palio ruku da mi dokaže da me voli više no svoj život.\n— Palio ruku?\n— Da, svoju ruku. Verovali vi ili ne, meni je sasvim svejedno.\nKnez opet zaćuta. U Aglajinim recima sad nije bilo šale; ona se očevidno ljutila.\n— A kako, je li poneo ovamo sveću, ako je to tu bilo? Inače ne mogu da razumem ...\n— Da ... sveću, šta vam je tu neverovatno?\n— Da li celu ili u svećnjaku?\n— Pa da ... ne ... polovinu sveće ... neizgorelo parčence ... čitavu sveću ... ama, svejedno, ostavite! ... I žigice je, kad baš hoćete, doneo, zapalio je sveću pa pola časa držao prst na plamenu; zar to ne može biti?\n— Ja sam ga video juče — svi su mu prsti zdravi.\nAglaja najednom prsnu u smeh, sasvim kao dete.\n— Znate li zašto sam vas sad slagala? — okrenu se ona najednom knezu sa pravom detinjskom poverljivošću i sa smehom koji je još treperio na njenim usnama. — Stoga što kad čovek laže, i vesto umetne nešto ne sasvim obično, nešto ekscentrično, no, znate, nešto što sasvim retko ili uopšte nikako i ne biva, laž mu postaje mnogo verovatnija. Ja sam to primetila. Meni je ovo sad samo rđavo ispalo jer nisam bila dovoljno vešta...\nPa se najednom opet namrgodi, kao da se trgnula.\n— Kad sam vam ono pre — obrati se ona ponor vo knezu zagledavši se u njega ozbiljno, pa čak i tužno — kad sam vam tada pročitala ono o »siromašnom vitezu«, time sam htela... da vas i pohvalim i u isti mah da vas žigošem zbog vašeg vladanja i da vam pokažem da ja sve znam ...\n— Vi ste vrlo nepravični prema meni... prema onoj jadnici o kojoj ste se maločas onako užasno izrazili, Aglaja!\n— Zato što ja sve znam, sve! Zato sam se tako i izrazila! Ja znam kako ste joj vi pre pola godine pred svima ponudili svoju ruku. Ne upadajte mi u reč, vidite, ja govorim bez komentara. Posle toga ona je odbegla sa Rogožinom; zatim ste živeli s njom u nekom selu, ili u gradu, pa je ona otišla od vas nekome. (Tu Aglaja strašno pocrvene.) Zatim se opet vratila Rogožinu, koji je voli... kao lud. Zatim ste vi... tako pametan čovek! ... dotrčali, evo, za njom ovamo, čim ste čuli da se ona u Petrograd vratila. Sinoć ste se digli da je branite, a maločas ste je i sanjali... Eto, vidite da sve znam: jer vi ste zbog nje, zbog nje ovamo doputovali.\n— Da, zbog nje — tiho odgovori knez, setno i zamišljeno oborivši glavu, i ne sumnjajući sa kakvim ga je plamenom u očima pogledala Aglaja — zbog nje, samo da vidim... Ne verujem da će ona biti srećna sa Rogožinom, mada... jednom rečju, upravo ne znam šta bih ja sad tu mogao za nju učiniti i čime joj pomoći, ali sam došao.\nOn zadrhta i pogleda i Aglaju; ona ga je sa mržnjom slušala.\n— Ako ste doputovali a ni sami ne znate zašto, znači da je mnogo volite — dobaci mu najzad.\n— Ne — odgovori knez — ne volim je. O, kad biste znali sa kakvim se užasom sećam onog vremena koje sam proveo s njom!\nČak mu drhtavica pri tim recima pređe po svem telu.\n— Govorite sve — reče Aglaja.\n— Pa tu nema ničega što vi ne biste mogli čuti. Zašto sam baš vama želeo da sve to ispričam, vama jedinoj, ne znam; možda stoga što sam vas zbilja veoma voleo. Ta jadna žena je duboko uverena da je ona u najvećoj meri propala, najporočniji stvor na svetu. O, ne sramotite je, ne bacajte kamen na nju. Ona je ionako suviše namučila samu sebe svesnošću o svojoj nezasluženoj sramoti. I šta je ona skrivila, bože moj! Ona svakog časa kao van sebe viče da nikako ne priznaje da je što kriva, veli da je žrtva ljudi, žrtva razvratnika i zlikovca. Ali ma šta da vam govori, znajte da ona sama, prva ne veruje sebi i da svom svojom savešću veruje, naprotiv, da je ona ... sama kriva. Kad sam pokušao da odagnam od nje taj mrak, dolazila je do takvih patnji da se moje srce nikad neće isceliti dokle god se budem sećao tog užasnog vremena. Moje srce kao da je tada jednom zasvagda probodeno. Ona je pobegla od mene, znate li zašto? Baš zato da mi dokaže koliko je nisko pala. Ali najstrašnije je tu to što ona možda ni sama nije znala da je htela samo meni to da dokaže, i pobegla je stoga što je neizostavno u duši htela da učini nešto sramno pa da\nsama sebi rekne: »Eto ti, učinila si opet novu sramotu, znači, zbilja si jedno nisko stvorenje!« O možda vi to nećete ni razumeti, Aglaja! Znate li da u toj njenoj neprestanoj svesnosti o svojoj sramoti leži možda neka za nju užasna, neprirodna naslada, baš kao osveta nekome. Ja sam je neki put dovodio dotle da nekako opet ugleda oko sebe svetlost; ali bi se odmah bunila i terala tako daleko da je mene sa bolom u srcu krivila zbog toga što sebe smatram višim od nje (dok meni takvo što ni na pamet nije padalo), i najzad mi je, na moj predlog da se uzmemo, otvoreno izjavila da ona ni od koga ne traži ni oholog sažaljenja, ni pomoći, niti da je neko »diže do sebe«.\nVideli ste je juče. Zar mislite da ona može biti srećna sa ovim društvom, da je to društvo za nju? Vi ne znate kako je ona inteligentna, i kako je u stanju da sve može da razume! Koliko puta me je prosto zadivila.\n— Jeste li vi i njoj držali ovakve... propovedi?\n— O, ne — nastavi knez zamišljeno, ne osećajući ton pitanja — ja sam skoro uvek ćutao. često sam hteo da govorim, ali, verujte, neki put nisam znao šta da kažem. Znate li, u nekim slučajevima je još najbolje ništa ne govoriti. O, ja sam je voleo; još te kako voleo ... Ali posle ... posle ... posle je ona sve prozrela.\n— Šta je prozrela?\n— Da ja nju samo žalim, ali da je više ne volim.\n— A otkud vi znate, možda se ona zbilja zaljubila u onog ... spahiju s kojim je otišla?\n— Ne, ja sve znam: ona mu se samo podsmeva.\n— A vama se nikad nije podsmevala?\n— N-ne. Ona se smejala od jeda; o, tada me je strašno korila, onako ljuta... a i sama je patila. Ali... posle... O, ne pominjite mi to, ne pominjite mi to.\nOn pokri lice rukama.\n— A znate li vi da ona meni skoro svaki dan piše pisma?\n— Znači, istina je! — viknu knez uznemiren. — Ja sam to čuo, ali sve nisam hteo da verujem.\n— Od koga ste čuli? — bojažljivo se trže Aglaja.\n— Rogožin mi reče juče, samo ne sasvim jasno.\n— Juče? Juče pre podne? Kad to, juče? Pre koncerta ili posle?\n— Posle; uveče, posle jedanaest časova.\n— A-a, no, ako Rogožin... A znate li o čemu mi ona piše u tim pismima?\n— Ja se ničemu ne čudim; ona je bezumna.\n— Evo tih pisama (Aglaja izvadi iz džepa tri pisma u tri koverta i baci ih pred kneza). Evo, već čitavu nedelju moli me, privoleva, namamljuje me da se udam za vas. Ona... No da, ona je pametna, mada je luda, i vi pravo kažete da je ona kudikamo pametnija od mene... Ona mi piše da se zaljubila u mene, da svaki dan traži priliku da me vidi, makar iz daljine. Ona mi piše da vi mene volite, da ona to zna, odavno je, kaže, primetila; da ste vi s njom o meni razgovarali. Ona želi da vas vidi srećnog, ona je uverena da ću vas samo ja moći usrećiti... Tako neobuzdano piše ... čudnovato ... Ja nikome nisam pokazivala pisma, vas sam očekivala. Vi znate šta to znači? Zar ništa ne pogađate?\n— Pa to je duševna bolest; dokaz njenog bezumlja — reče knez, a usne mu zadrhtaše.\n— Vi, kanda, plačete?\n— Ne, Aglaja, ne plačem — pogleda u nju knez.\n— Pa šta ja tu da radim? Šta biste mi vi savetovali? Ne mogu, valjda, i dalje primati ta pisma!\n— O, ostavite je, molim vas — viknu knez. — Nemate šta da radite u ovom mraku. Učiniću sve da vam ne piše više.\n— Ako je tako, vi ste čovek bez srca! — viknu Aglaja. — Pa zar vi ne vidite da ona nije u mene zaljubljena, nego u vas ... ona samo vas voli! Pa zar vi, koji ste sve kod nje tako tačno uočili, to niste primetili? Znate li vi šta znače ta pisma? To je ljubomora, to je više nego ljubomora! Ona... zar vi mislite da će se ona zbilja za Rogožina udati, kao što piše u ovim pismima? Pa ona će se ubiti, sutradan pošto se ja i vi venčamo!\nKnez uzdrhta; srce mu pretrnu. Pa se začuđeno zagleda u Aglaju: čudnovato mu beše da sebi prizna da je ovo dete odavno već žena.\n— Bog mi je svedok, Aglaja, da joj povratim spokojstvo i da je učinim srećnom, ja bih život svoj dao, ali... ja je više ne mogu voleti, i ona to zna.\n— A vi se žrtvujte! To bi tako ličilo na vas! Jer vi ste tako veliki dobrotvor. I neću da mi kažete: »Aglaja« ... Vi ste mi i maločas kazali prosto »Aglaja« ... Vi morate, vi ste dužni da je vaskrsnete, vi morate otići s njom opet da umirite i ublažite njeno srce. Pa vi nju volite!\n— Ja ne mogu da tako žrtvujem sebe, mada sam jednom već hteo, pa... možda i sad hoću. Ali ja znam pouzdano da bi ona sa mnom propala, i stoga je ostavljam. Trebalo je da odem do nje večeras u sedam, ali sad možda neću ići. U svojoj gordosti ona mi nikad ne bi oprostila moju ljubav te bismo oboje propali! To je neprirodno, ali tu je sve neprirodno. Vi kažete: ona voli mene; ali zar je to ljubav? Zar je mogućna takva ljubav posle svega što sam prepatio! Ne, tu je drugo nešto, a ne ljubav!\n— Kako ste pobledeli! — uplaši se najednom Aglaja.\n— Ništa to; malo sam spavao, oslabio sam... mi smo stvarno govorili o vama tada, Aglaja ...\n— To je, dakle, istina? Vi ste zar zbilja mogli s njom o meni govoriti i... kako ste me mogli zavoleti kad ste me svega jednom videli?\n— Ne znam kako. U mom tadašnjem mraku ja sam sanjao ... meni se priviđala možda nova zora. Ne znam kako sam tada pomislio najpre na vas. Ja sam vam istinu tada pisao da ne znam. Sve je to bilo samo sanjarenje, usled tadašnjeg užasa ... Posle sam počeo da radim; i tri godine ne bih ovamo dolazio ...\n— Znači, došli ste zbog nje?\nTu nešto zadrhta u Aglajinom glasu.\n— Da, zbog nje.\nProđoše dva minuta mračnog ćutanja sa obe strane. Aglaja se diže.\n— Kad velite — poče ona neodlučnim glasom — kad vi sami verujete da je ta ... žena ... bezumna, onda ja neću da znam za njene bezumne fantazije ... Molim vas, Lave Nikolajeviču, da uzmete ova tri pisma od mene i da joj ih bacite u moje ime! I ako se ona — uz viknu najednom Aglaja — ako se drzne samo još jednom da mi pošalje jedan redak, kažite joj da ću se žaliti ocu i da će je u ludnicu oterati...\nKnez skoči pa se uplašeno zagleda u Aglaju koja je iznenada pala u jarost; i najednom kao da neka magla pade pred njega ...\n— Ne može biti da vi zbilja tako osećate... to nije istina! — promrmlja on.\n— Istina je! Istina! — vikala je Aglaja skoro van sebe.\n— Šta je istina? Kakva istina? — ču se najednom kraj njih uplašen glas.\nPred njima stajaše Lizaveta Prokofjevna.\n— Istina je da se udajem za Gavrila Ardalionoviča! Da Gavrila Ardalionoviča volim, i bežim s njim već sutra iz kuće! — obrecnu se Aglaja na mater. — Jeste li čuli? Je li zadovoljena vaša radoznalost? Jeste li zadovoljni tim?\nPa otrča kući.\n— Ne, vi sad, dragi, nemojte da odete — zadrža kneza Lizaveta Prokofjevna — učinite dobrotu, izvolite k meni da se objasnite... Oh, što je to mučenje, a već svu noć ni trenula nisam! ...\nKnez pođe za njom.\n4.9 IX\n:Ušavši u kuću, Lizaveta Prokofjevna zastade već u prvoj sobi; dalje nije mogla ni kročiti; spusti se na otoman sasvim iznemogla, zaboravivši čak da kneza ponudi da sedne. To beše povelika sala sa okruglim stolom u sredini, sa kaminom i mnogo cveća na policama kod prozora, i sa drugim staklenim vratima u zadnjem zidu, koja su vodila u vrt. Odmah za njima uđoše Adelaida i Aleksandra, zagledavši se upitno i sa nedoumicom u kneza i u mater. Devojke su u letnjikovcu ustajale obično oko devet časova; samo je Aglaja poslednja dva- tri dana uobičajila da ustane malo ranije pa bi izlazila u vrt da šeta, ali ipak ne u sedam časova, nego u osam pa i docnije. Lizaveta Prokofjevna, koja zbilja prošle noći zbog raznih svojih briga nije spavala, digla se jutros oko osam časova, u naročitoj nameri da nađe u vrtu Aglaju, pretpostavljajući da je ova već ustala; ali je ne nađe ni u vrtu ni u spavaćoj sobi. Zato se vrlo uznemiri i probudi obe kćeri.\nOd služavke doznadoše da je Aglaja Ivanovna još u sedam časova izašla u park. Devojke se nasmejaše na tu novu ludoriju svoje fantastične sestre, pa primetiše mami da će se Aglaja možda razljutiti ako ona pođe u park da je traži i da Aglaja sada sedi s knjigom na zelenoj klupi, o kojoj je još pre tri dana govorila, i zbog koje umalo što se nije posvadila sa knezom Š., jer ovaj u položaju te klupe nije nalazio ništa naročito. Videći ih na sastanku i čuvši čudne reči kćerine, Lizaveta Prokofjevna se strašno uplašila, iz mnogih uzroka; ali, pošto je dovela sada sa sobom kneza, zbunila se što je i počela stvar: »Zašto Aglaja ne bi mogla da se sastane i stupi u razgovor s knezom u parku — pa makar to bio i sastanak koji su oni unapred ugovorili?«\n— Nemojte misliti, dragi kneže — pribra se ona najzad — da sam vas ovamo domamila da vas uzmem na ispit... jer ja, dragoviću moj, posle onog sinoćnjeg možda još dugo ne bih poželela ni da se vidim s tobom!\nPri tom kao da se malo trže.\n— Ali vi biste, kanda, ipak želeli da čujete kako smo se ovo danas ja i Aglaja Ivanovna sastali — dovrši knez vrlo mirno.\n— No, pa šta onda: i htela sam! — planu odmah Lizaveta Prokofjevna. — Ne bojim se ja ni otvorenih reči. Stoga što ja nikog ne vređam, niti sam želela da vređam...\n— Ama, molim vas, tu nema nikakve uvrede, i sasvim je prirodno što hoćete to da doznate: mati ste! Ja sam se danas sastao sa Aglajom Ivanovnom kod zelene klupe, jutros tačno u\nsedam časova, na njen jučerašnji poziv. Ona me je sinoć jednim pisamcetom izvestila da joj je potrebno da me vidi i da govori sa mnom o važnoj stvari. Mi smo se našli i čitav sat razgovarali o poslovima koji se tiču upravo samo Aglaje Ivanovne, i to je sve.\n— Naravno da je sve, i bez svake sumnje sve — reče Lizaveta Prokofjevna dostojanstveno.\n— Odlično, kneže! — reče Aglaja upavši najednom u sobu — hvala vam od sveg srca što ste i mene smatrali nesposobnom da se ponižavani do laži. Je li vam dosta, maman, ili nameravate i dalje da ispitujete?\n— Ti znaš da ja još do danas nisam morala pred tobom ni zbog čega da cireriim, mada bi ti to možda volela — odgovori Lizaveta Prokofjevna poučno. — Zbogom, kneže, oprostite mi što sam vas uznemirila. I nadam se da ćete ostati uvereni u moje svagdašnje poštovanje prema vama.\nKnez im se odmah obema pokloni pa ćuteći iziđe. Aleksandra i Adelaida se osmehnuše i šapnuše nešto jedna drugoj. Lizaveta Prokofjevna ih strogo odmeri pogledom.\n— Mi zbog toga, maman — zasmeja se Adelaida— što se knez tako fino klanjao, neki put je prava klada, a danas je, eto, najednom kao... Jevgenije Pavlovič.\n— Delikatnosti i dostojanstvu čoveka uči samo srce, a ne učitelj igranja — završi sentencom Lizaveta Prokofjevna pa ode gore u svoju sobu i ne pogledavši Aglaju.\nKad se knez vrati kući, već oko devet časova, zateče na terasi Veru Lukijanovnu i služavku. One su zajedno spremale i čistile posle sinoćnjeg darmara.\n— Hvala bogu, stigosmo da dovršimo pre vašeg dolaska! — radosno reče Vera.\n— Zdravo; meni se nešto vrti u glavi; rđavo sam noćas spavao: sad bih da legnem.\n— Hoćete li ovde na terasi, kao sinoć? Dobro. Ja ću reći svima da paze da vas ne bude. Tata je otišao nekuda.\nDevojka izađe; Vera već pođe za njom, ali se vrati pa zabrinuto priđe knezu.\n— Kneže, sažalite se na tog... jadnika; ne terajte ga danas iz kuće.\n— Nipošto ga neću terati; onako kako on sam hoće.\n— On sad ništa rđavo neće učiniti i... i ne budite s njim strogi.\n— O, ne, a zašto?\n— I... i ne smejte mu se; a to je najglavnije.\n— O, nikako ne!\n— Glupa sam što takvom čoveku kao što ste vi govorim o tome — pocrvene Vera. — No mada ste umorni — zasmeja se ona, upola se okrenuvši da ode— vaše su oči tako mile u ovom trenutku... srećne.\n— Zar baš srećne? — živahno je zapita knez i radosno se zasmeja.\nA Vera, prostodušna i jednostavna, kao dečko, odjednom se nešto zbuni, pocrvene još više, pa smejući se i dalje, brzo izađe iz sobe.\n»Kakva je ... zlatna ...«, pomisli knez, pa odmah zaboravi na nju. Ode u ugao terase gde je bio divan, a pred njim stočić. Tu sede, pokri lice rukama i osta tako desetak minuta. Najednom brzo i nemirno spusti u bočni džep ruku pa izvadi tri pisma.\nAli se opet otvoriše vrata i uđe Kolja. Knez kao da se obradova što morade da vrati pisma u džep i da odloži trenutak čitanja.\n— A, to je događaj! — reče Kolja sedajući na divan i pravo prelazeći na stvar, kao i svi njemu slični. — Kako vi sad gledate na Ipolita? Izgubio je vaše poštovanje?\n— A što? ... Nego, Kolja, ja sam umoran... A sam toga, vrlo mi je teško da sad opet o tome govorimo ... A kako je on, zbilja?\n— Spava, i još će dva časa odspavati. Razumem; vi kod kuće niste spavali, šetali ste u parku... naravno, uzbuđenje ... kako ne bi!\n— A otkud vi znate da sam šetao u parku i da nisam spavao kod kuće?\n— Vera mi sad reče. Molila me je da ne ulazim k vama; ali ne izdržali... samo na časak. Ja sam ova dva časa prodežurao pored Ipolitove postelje; sad sam Kostju Lebedeva ostavio mesto sebe. Burdovski je otišao. Dakle, ležite, kneže. Laku n... to jest lak vam dan želim. Samo, znate li, ja sam zgranut!\n— Naravno ... sve to ...\n— Ne, kneže, ne; ja sam zgranut »Ispovešću«. A najviše onim mestom gde govori o Promisli i\no budućem životu. Tamo ima jedna ispolinska misao.\nKnez toplo pogleda u Kolju, koji je, naravno, zato i svratio da što pre razgovara o ispolinskoj misli.\n— Ali glavno, glavno je ne u samoj misli, nego u čitavoj situaciji. Da je to napisao Volter, Prudon, ja bih pročitao, uočio bih, ali ne bih bio zgranut u tolikoj meri. No čovek koji zna pouzdano da mu ostaje još deset minuta života, pa ipak tako govori... pa to je ponosno. To je viši stepen nezavisnosti ličnog dostojanstva, jer to znači prosto praviti bravure ... Ne, to je ispolinska sila duha! I posle toga još tvrde da namerno nije metnuo kapislu... to je nisko, neprirodno! A znate li, on nas je ipak obmanuo sinoć, podvalio nam: ja uopšte nikad s njim nisam nikakvu torbu pakovao, niti sam kakav pištolj video; on je sam sve pakovao, tako da me je odjednom prosto zbunio. Vera mi kaže da mu dopuštate da ostane ovde; kunem vam se da to neće biti opasno, tim pre što smo mi svi neprestano kraj njega.\n— A ko je od vas tamo bio noćas?\n— Ja, Kostja Lebedev, Burdovski; Keler se zadržao malo, a posle je prešao kod Lebedeva da spava, jer kod nas nije imao na šta da legne. I Ferdiščenko je spavao kod Lebedeva, u sedam časova je otišao. General je stalno kod Lebedeva, sad je i on otišao... Lebedev će vam možda doći za koji čas; on vas je, ne znam zbog čega, tražio, dvaput me pitao. Da ga pustim ili da ga ne puštam kad vi legnete? I ja idem da spavam... Ah, da, rekao bih vam još nešto. Začudio me je jutros general; Burdovski me probudi pre sedam časova da dežuram, a, bogami, kanda još u šest. Izađem na časak, kad najednom sretnem generala, i toliko pijanog da me nije poznao; ukipio se preda mnom kao direk. Navali na mene kad dođe k sebi: »šta nam radi«, veli, »bolesnik? Ja pođoh da se raspitam za njega.« Ja mu odraportovah: ovo, ono. »To je sve lepo«, kaže, »ali ja sam uglavnom došao, zato sam se digao, da te upozorim: imam razloga da pretpostavljam da pred gospodinom Ferdiščenkom ne možeš šta hoćeš govoriti i da se... treba uzdržavati.« Razumete li, kneže?\n— Doista? Uostalom ... nama je svejedno.\n— Da, bez sumnje, svejedno nam je, mi nismo masoni! Tako da sam se čak i začudio da je general namerno išao da me noću zbog toga budi.\n— A Ferdiščenko je, velite, otišao?\n— U sedam časova je svratio k meni uz put; ja sam dežurao. Reče mi da ide do Vilkina da još dospava, ima tu jedna drevna pijanica, nekakav Vilkin. No, a sad odoh! A evo i Lukijana Timofejiča... Knez hoće da spava, Lukijane Timofejiču; dakle, gubi se!\n— Samo za trenutak, mnogouvaženi kneže, radi jedne stvari značajne, po mome mišljenju\n— usiljeno, i nekakvim tronutim tonom, na po glasa progovori Lebedev, koji uđe, pa se nekako svečano pokloni. Tek što se vratio, i ni u svoju sobu ne beše stigao da svrati, tako da je šešir još u rukama držao. Lice mu je bilo brižno, i sa nekim naročitim, neobičnim prisenkom dostojanstva. Knez ga ponudi da sedne.\n— Dvaput ste me tražili? Vi se možda još neprestano brinete zbog onog sinoć? ...\n— Zbog onog dečka juče, mislite, kneže? O ne, juče su moje misli bile nesređene ... ali danas već ne mislim ni u čemu vaše namere kontrekarirati.\n— Kontreka ... kako rekoste to?\n— Rekoh: kontrekarirati; reč francuska, koja je kao i mnoštvo drugih reči ušla u sastav ruskog jezika, ali mi nije stalo do nje.\n— Što ste vi to, Lebedeve, danas tako važni i zvanični, i govorite kao da iz bukvara sričete?\n— osmehnu se knez.\n— Nikolaju Ardalionoviču! — obrati se Lebedev Kolji skoro umiljavajući se — budući da imam da saopštim knezu o stvari koja se tiče isključivo ...\n— Pa da, razume se, to nije za mene! Do viđenja, kneže! — odmah se udalji Kolja.\n— Volim tog dečka što sve razume — reče Lebedev gledajući za Koljom — bistar dečko, premda nametljiv. Neobičnu sam nesreću doživeo, mnogouvaženi kneže, sinoć ili jutros u svanuće... još nisam siguran da tačno odredim vreme.\n— A šta je bilo?\n— Nestalo mi četiri stotine rubalja iz bočnog džepa, mnogouvaženi kneže; digli su mi! — dodade Lebedev sa kiselim osmehom.\n— Vi ste izgubili četiri stotine rubalja? Grdna šteta!\n— A naročito za sirotog čoveka, koji pošteno živi od svoje muke.\n— Naravno, naravno; pa kako vam se to desilo?\n— Zbog pića. Ja vama kao Proviđenju, mnogopoštovani kneže. Sumu od četiri stotine rubalja u srebru dobio sam juče u pet časova po podne od jednog dužnika, i vozom sam se vratio ovamo. Novčanik mi je bio u džepu. Presvukavši se iz mundira u gerok, premestio sam novac u njega, imajući u vidu da ga držim kod sebe i računajući da ga uveče dam po jednoj molbi... očekujući punomoćnika.\n— Zbilja, Lukijane Timofejiču, je li istina da ste u novinama objavili da dajete novac na zaloge, za zlatne i srebrne stvari?\n— Preko punomoćnika; sopstveno ime moje tamo nije označeno, niti adresa. Imajući neznatan kapital, a s obzirom na to da se familija povećava, priznaćete i sami da skroman procenat...\n— Naravno, naravno; ja to samo tako pitam; izvinite što sam vas prekinuo.\n— Punomoćnik ne dođe. U taj mah dovezoše našeg jadnika; ja sam već bio u dobrom raspoloženju posle ručka. Naiđoše ti gosti, popismo čašicu, dve... zatim čaj, i... ja se raspoložih, u zao čas! Kad, pak, već kasno uveče, dođe taj Keler, pa nas izvesti o vašem svečanom danu i o naredbi odnosno šampanjca, meni tada, dragi i mnogouvaženi kneže, budući čovek od srca (što ste vi jamačno već primetili, jer ja to zaslužujem), budući, dakle, čovek od srca... ne velim osetljivog, ali zahvalnog, čime se i ponosim... meni tada, radi veće svečanosti spremanog dočeka, i u nadi da vam lično čestitam, pade na pamet da pođem\nda promenim staru ritu moju pa da obučem po povratku skinuti mundir, što sam i učinio, kao što ste, verovatno, kneže, i primetili, videći me u mundiru celo veče. Promenivši odeću, zaboravih u geroku novčanik... E baš što kažu: kad bog hoće nekog da kazni, on mu najpre razum oduzme. I tek jutros, već u sedam i po, probudivši se, prvo mi je bilo što sam se trgao i pogledao u kaput... kad tamo, a džep prazan! Od novčanika ni traga.\n— Ah, kako je to neprijatno!\n— Još te kako neprijatno, i vi ste to sa pravim taktom našli sad odgovarajući izraz — dodade Lebedev ne bez lukavstva.\n— Pa šta ćete sad... — uznemiri se knez, zamislivši se — to je ozbiljna stvar ...\n— Naravno da je ozbiljna... još jedna iznađena od vas, kneže, reč ... radi tačnog označenja\n— Ta idite, molim vas, Lukijane Timofejiču, šta ima tu da se iznalazi? Nisu važne reči... Mislite li vi da ste mogli u pijanom stanju izgubiti novčanik iz džepa?\n— Mogao sam. Sve je mogućno kad je čovek napit, kao što ste se vi sa iskrenošću izrazili, veleštovani kneže! Molim vas da ocenite: ako sam ja istresao novčanik iz džepa kad sam menjao gerok, onda je taj istreseni predmet morao ležati onde na podu. A, međutim, gde je taj predmet?\n— A da ga niste ostavili negde u fioci, u stolu?\n— Sve sam pretražio, svud sam preturao, tim pre što nigde nisam sklanjao, niti sam ikakvu fioku otvarao, čega se jasno sećam.\n— U ormanče jeste li gledali?\n— Pa tu sam najpre gledao, i već nekoliko puta od jutros ... A i kako bih mogao stavljati u ormanče, zaista, poštovani kneže?\n— Priznajem vam, Lebedeve, da me to uznemiruje. Onda mora da je neko našao na podu.\n— Ili mi izvukao iz džepa. Dve alternative.\n— Mene to mnogo uznemiruje, jer ko bi to mogao? To je sad pitanje.\n— Bez svake sumnje, u tom je glavno pitanje. Vi, začudo, tačno nalazite izraze i misli, i određujete okolnosti, svetli kneže.\n— Ah, Lukijane Timofejiču, prođite se sad ismevanja, jer ovde je ...\n— Ismevanje! — viknu Lebedev pljesnuvši rukama.\n— No-no-no, dobro, ne ljutim se, ali ovde je sasvim drugo... Ja se zbog ljudi bojim. Na koga sumnjate?\n— Pitanje veoma teško i... složeno! Na služavku ne mogu da sumnjam; ona je u svojoj kuhinji sedela. Na svoju rođenu decu, takođe ...\n— No, taman posla!\n— Znači, morao je neko od gostiju.\n— No je li to mogućno?\n— Potpuno i u najvećoj meri nemogućno, ali je neizostavno tako moralo biti. Ipak, dopuštam, pa sam čak i uveren, ako je bila krađa, onda je učinjena ne uveče, kad su svi bili na okupu, nego tek noću ili čak pred zoru, od nekog ko je tu noćio.\n— Ah, bože moj!\n— Burdovskog i Nikolaja Ardalionoviča, naravno, isključujem: oni nisu ni ulazili k meni.\n— Tek štogod! Pa da su baš i ulazili! Ko je kod vas noćio?\n— Računajući i sebe, noćili smo nas četvorica, u dve susedne sobe: ja, general, Keler i gospodin Ferdiščenko. Znači, jedan od nas četvorice!\n— To jest, od trojice. Ali koji?\n— Ja sam uračunao i sebe, iz pravičnosti i radi reda. Ali priznaćete i sami da pokrasti samoga sebe nisam mogao, mada su se slični slučajevi dešavali na svetu...\n— Ah, Lebedeve, kako je to dosadno! — nestrpljivo viknu knez — pređite na stvar; što toliko otežete? ...\n— Ostaju, dakle, trojica, i u prvom redu gospodin Keler, čovek nepostojan, pijanica i u nekim slučajevima slobodouman, to jest što se tiče džepa. Uostalom, sa naklonostima, tako reći, više staroriterskim nego liberalnim. On je ostao da noći s početka tu, u bolesnikovoj sobi, pa se tek noću preselio k nama, pod izgovorom da mu je go pod tvrd za spavanje.\n— Vi na njega sumnjate?\n— Sumnjao sam. Kad sam posle sedam časova izjutra skočio kao oparen, pa se udario u\nčelo rukom, odmah sam probudio generala, koji je spavao snom pravednika. Uzevši u obzir Ferdiščenkov čudnovati nestanak, što je samo po sebi izazvalo kod nas sumnju, mi se obojica odmah rešismo da pretresemo Kelera, koji je ležao kao ... kao ... skoro kao vreća. Pretresosmo ga potpuno: u džepovima mu ni prebijene pare, čak mu nijedan džep nije bio pocepan! Džepna plava maramica, sa četvrtastim šarama, pamučna, nemogućnog izgleda. Zatim ljubavno pisamce od neke sobarice koja zahteva pare i preti, i komadići poznatog vam feljtona. General zaključi da je nevin. Radi što potpunijih podataka mi ga ipak probudismo, s teškom mukom ga nekako razdrmasmo; jedva nekako razumede u\nčemu je stvar; zinuo, trešten pijan, izraz lica besmislen i nevin, čak glup; nije on!\n— O! kako mi je milo! — radosno odahnu knez — a ja sam se već bojao ... da ne bude on.\n— Bojali se? Znači, morali ste imati nekih razloga za to? — zažmiri Lebedev.\n— O, ne, onako — ujede se knez za jezik — ja sam strašno glupo rekao da sam se bojao. Molim vas, Lebedeve, nemojte to nikom da kažete ...\n— Kneže, kneže! Reči vaše u mojem srcu su, u dubini moga srca! Tamo im je grob! ... — ushićeno izgovori Lebedev, stiskajući šešir na srce.\n— Lepo, lepo ... Znači, Ferdiščenko? To jest, ja hoću da kažem, vi sumnjate na Ferdiščenka?\n— Da, na koga inače? — tiho reče Lebedev zagledavši se u kneza.\n— Pa da, naravno... da na koga drugog... ali, ipak, gde su dokazi?\n— Dokazi su tu. Pre svega, najednom se nekud izgubio u sedam časova izjutra, ili možda još\nodmah posle šest.\n— Znam, meni Kolja reče da je svraćao k njemu i rekao mu da ide da dospava kod... zaboravio sam kod koga, kod nekog svog prijatelja.\n— Kod Vilkina. Znači, Nikolaj Ardalionovič vam je već govorio.\n— Ne, on mi o krađi nije rekao.\n— Pa on i ne zna, jer ja stvar zasad u tajnosti držim. Dakle, ide do Vilkina... Rekao bi sad čovek: pa lepo, čega tu ima čudnovatog što pijan čovek ide k takvom kakav je i on sam, pijanici, pa makar pre zore, i bez ikakvog povoda? Ali, eto, tu se i pomalja trag; odlazeći, ostavlja adresu? ... Zašto on naročito svraća do Nikolaja Ardalionoviča, zaobilazeći, pa mu saopštava: »Idem«, veli, »da dospavam kod Vilkina.« Jer ko bi se mogao interesovati tim što on ide, i to baš k Vilkinu? Sta ima on to kome da kazuje? Ne, nego tu je lukavstvo, lopovsko\nlukavstvo! To znači: »Eto«, veli, »naročito ne krijem tragove svoje... pa kakav sam vam onda ja l opov, posle toga? Zar bi vam l opov pričao kuda ide? ...« Suvišna briga da odvrati podozrenje i da, tako reći, izbriše svoje tragove na pesku... Jeste li me razumeli, mnogopoštovani kneže?\n— Razumeo sam, vrlo sam vas dobro razumeo, ali sve je to malo.\n— A sad drugi dokaz: trag se pokazuje da je lažan, a adresa što ju je dao netačna. Posle jednog časa, to jest u osam časova, ja sam već zakucao Vilkinu na vrata; on je tu u Petoj ulici, ja ga i poznajem. Kad tamo ... nema vam tamo Ferdiščenka. Premda sam nekako ispipao od služavke, gluve kao top, da je pre jednog časa zbilja neko lupao, i čak dosta jako, tako da je i zvonce pokvario. Ali služavka nije htela da otvori jer nije htela da budi gospodina Vilkina, a možda ni sama nije htela da ustaje. To se dešava...\n— I to su vam svi dokazi? To je malo.\n— Kneže, pa na koga onda da sumnjam, promislite, molim vas! — umilno zaključi Lebedev, i nešto lukavo ukaza se u njegovom osmehu.\n— Bolje razgledajte još jednom sve sobe, i po fiokama! — izgovori knez zabrinuto posle izvesnog razmišljanja.\n— Ama, razgledao sam! — još umilnije uzdahnu Lebedev.\n— Hm! ... I šta ste, šta ste samo imali da presvlačite taj svoj gerok! — uzviknu knez, ljutito lupivši šakom po stolu.\n— Pitanje iz jedne starinske komedije. Ali, slatki moj kneže! Vi već suviše primate k srcu moju nedaću! Ja to ne zaslužujem, to jest ja l ično ne zaslužujem, nego vama je teško i zbog prestupnika... Zbog ništavnog gospodina Ferdiščenka?\n— Pa, dabogme, dobogme, vi ste me, eto, zbilja bacili u brigu — prekide ga knez rasejan i nezadovoljan. — A šta nameravate sad da činite... kad ste već toliko uvereni da je to Ferdiščenko?\n— Kneže, veleštovani kneže, pa da ko bi drugi mogao biti? — uvijao se Lebedev sa sve jačim umiljavanjem. — Jer pošto nema nekog drugog na koga bi se moglo pomisliti, i, tako reći, nemoguće je sumnjati na nekoga osim na gospodina Ferdiščenka, pa to je, tako reći, još jedan dokaz protiv gospodina Ferdiščenka, i to treći dokaz. Jer, najposle, ko da bude drugi? Tek, valjda, neću posumnjati u gospodina Burdovskog, hehehe!\n— A što govorite koješta!\n— Ili, valjda, na generala, najzad ... he-he-he!\n— Besmislica! — odbi knez nestrpljivo se premestivši na svom sedištu.\n— Pa naravno da je besmislica. He-he-he! I kako me je samo nasmejao čovek, isti general! Pošli ja i on rano, još za vruća traga, k Vilkinu. A moram vam reći da je general bio iznenađen još više no ja kad sam, posle te svoje štete, najpre njega probudio, i to tako da se čovek sav promenio u l icu, pocrveneo, pobledeo i, najzad, najednom pao u tako žestoko i blagorodno negodovanje da se ja tome od njega nikad ne bih nadao. Jedan skroz blagorodan čovek! On, doduše, dok zine, slaže; to mu je slabost, ali je to, inače, čovek veoma uzvišenih osećanja, uz to priglup čovek, koji vam svojom bezazlenošću uliva puno poverenje. ... Ja sam već pominjao, velepoštovani kneže, da osećam prema njemu ne samo slabost nego čak i ljubav ... On tek najednom stade na ulici, raskopča kaput, obnažuje grudi: »Pretresi me!« veli. »Ti si i Kelera pretresao, pa što i mene ne pretreseš? To«,\nveli, »pravičnost zahteva!« Pa mu se i ruke i noge tresu, sav prebledeo čovek, došao nekako strašan. Ja se zasmejah pa mu kažem: »Čuj, generale, kad bi mi ko drugi to kazao za tebe, ja bih tu odmah sopstvenim rukama glavu svoju sa ramena skinuo, stavio bih je na veliki poslužavnik pa bih je lično podneo svima koji sumnjaju: Evo vam, rekao bih im, vidite ovu glavu: tom svojom glavom ću da vam jamčim za njega, i ne samo glavom nego ću čak i u vatru za njega. Eto.«, rekoh, »kako sam gotov da za tebe dobar stojim!« Tu mi se čovek baci u zagrljaj, sve to nasred ulice, rasplaka se, sav drhti, i tako me snažno pritište na grudi da se jedva iskašljah: »Ti si mi«, veli, »jedini prijatelj koji si mi još ostao u nevoljama mojim!« Osetljiv čovek! No, naravno, tu mi uz put i anegdotu, uz ovaj moj slučaj, ispriča: kako su tako i na njega, još u mladosti, posumnjali da je ukrao pet stotina hiljada rubalja, ali da je on već sutradan skočio u vatru zapaljene kuće i izneo iz ognja baš onog grofa koji je na njega posumnjao, i Ninu Aleksandrovnu, koja je tada još devojka bila. Grof ga zagrli, i tako je došlo do njegovog braka sa Ninom Aleksandrovnom. A sutradan na zgarištu nađoše šatulu sa nestalim novcem, šatula je bila gvozdena, engleske konstrukcije, sa potajnom bravom, pa je nekako dospela pod patos, te je niko nije primetio, i tek se usred tog požara našla. Prava laž! Ali kad Ninu Aleksandrovnu pomenu, on se zaplaka. Veoma je blagorodna osoba Nina Aleksandrovna, mada se na mene ljuti.\n— Ne poznajete je?\n— Pa skoro ne, ali bih od sveg srca želeo, makar samo zato da se opravdam u njenim očima. Nina Aleksandrovna me bedi da joj, bajagi, njenog supruga pijanstvom sablažnjavam. Ali ja ne samo da ga ne sablažnjavam nego ga još pre ukroćujem; ja ga, možda, odvlačim od propalog društva... Osim toga, on mi je i prijatelj, i ja ga, priznaću vam, sad već neću ostaviti: kud on, tuda i ja, jer kod njega vam čovek samo osećanjem može nešto postići. On, znate, više nikako ne ide svojoj kapetanici, mada ga potajno vuče srce k njoj, i neki put i kuka za njom, naročito ujutru kad ustane i obuva cipele, ne znam zašto baš u tom času. Novaca nema, u tom j e sva nevolja, a kod nje se bez para ne srne živ pokazati... Nije li iskao od vas novac, veleštovani kneže?\n— Ne, nije iskao.\n— Sramota ga je. On je već hteo; čak je meni govorio da hoće da vas uznemiri, ali ga je sramota, jer ste mu skoro dali, a osim toga, računa da mu sad nećete ni dati. Kao prijatelj mi se ispovedio.\n— A zar mu vi ne dajete novac?\n— Kneže! Velecenjeni kneže! Ne samo novac nego ja bih za tog čoveka i život svoj... ali ne, što da preuveličavam, ne bih život, no neku, tako reći, groznicu, ili čir kakav, ili čak i kašalj, to sam bogami gotov da podnesem kad bi mu bila golema nevolja, jer ga smatram za velikog ali propalog čoveka! Eto vam; a ne samo novac.\n— Znači, dajete mu novac?\n— N-ne; pare mu nisam davao, i on sam zna da mu ih neću dati, i to jedino radi uzdržavanja i popravljanja njegovog. Sad me napao: hoće sa mnom u Petrograd; a ja u Petrograd idem da gospodina Ferdiščenka još za vruća traga nađem, jer pouzdano znam da je on tamo. Moj vam je general kao na vatri, ali ja podozrevam da će on u Petrogradu da strugne od mene, da poseti svoju kapetanicu. A ja ću ga, priznajem vam, namerno i pustiti, kao što smo se već i sporazumeli: da se po dolasku odmah na razne strane raziđemo,\nda tako lakše ukebamo gospodina Ferdiščenka. Dakle, ja ću ga pustiti, i posle ću tek najednom da ga kod njegove kapetanice iznenadim, upravo da ga ukorim kao porodičnog čoveka, a i kao čoveka uopšte.\n— Samo ne pravite larmu, Lebedeve, ako boga znate, ne larmu — reče knez na po glasa i veoma uzbuđeno.\n— O, ne, ja samo hoću da ga postidim i da vidim kakav će izraz načiniti... jer se mnogo šta može iz izraza zaključiti, velecenjeni kneže, a naročito još kod takvog čoveka! Ah, kneže! Mada je velika i moja lična nevolja, ali ne mogu čak ni sada da ne mislim na njega i popravljanje njegovog morala. Veliku molbu imam na vas, veleštovani kneže, pa vam priznajem da sam zato i došao: sa njihovom kućom vi ste već poznati, vi ste i boravili kod njih; pa kad biste se vi, najblagorodniji kneže, odlučili da me u tome pomognete, upravo samo radi generala i radi njegove sreće...\nLebedev tu čak sklopi ruke, kao da moli.\n— A šta to? Cime bih ja tu mogao pomoći? Budite uvereni da želim da vas potpuno razumem, Lebedeve.\n— Jedino u tom uverenju sam do vas sad i došao! Preko Nine Aleksandrovne bi se moglo uticati; motreći i, tako reći, prateći njegovo prevashodstvo stalno, u krugu njegove porodice. Ja, na žalost, nisam poznat... a osim toga, tu je i Nikolaj Ardalionovič, koji vas obožava, tako reći svom dubinom svoje mladalačke duše, i on bi tu mogao pomoći...\n— N-ne ... Ninu Aleksandrovnu u tu stvar ... Bože sačuvaj! A i Kolju... Uostalom, ja vas možda još i ne razumem, Lebedeve?\n— Ama, tu i nema šta da se razume! — Lebedev skoro podskoči na stolici. — Jedino, jedino osetljivost i nežnost... eto vam sav lek za našeg bolesnika. Dozvoljavate li mi, kneže, da ga smatram za bolesnika?\n— To dokazuje čak vašu delikatnost i inteligenciju.\n— Objasniću vam primerom uzetim, radi jasnosti, iz prakse. Vidite kakav je to čovek: kod njega postoji slabost prema toj kapetanici, kojoj on bez para ne sme ni na oči izići, i kod koje ja danas hoću da ga uhvatim, samo radi njegove sreće. Ali, recimo, kad ne bi bila samo kapetanica, nego da on učini čak neki pravi prestup, no, recimo, neki najnečasniji postupak (mada je on potpuno nesposoban za takvo što), i tada biste, velim ja, jedino blagorodnom, tako reći, nežnošću s njim mogli sve postići, jer je to veoma osetljiv čovek! Verujte da on ni pet dana ne bi izdržao, sam bi došao pa se odao, zaplakao bi i sve bi priznao, a naročito ako se večito i blagorodno na njega deluje putem porodičnog i vašeg nadzora nad svima, tako reći, crtama i stopama njegovim... O, najblagodušniji kneže! — podskoči Lebedev kao u nekom nadahnuću — ja ne tvrdim da je baš on sigurno... Ja sam, tako reći, svu krv svoju za njega gotov, ako ćete odmah, proliti, mada, priznaćete, strast i pijanstvo, i kapetanica, i sve to skupa uzeto mogu dovesti do svega.\n— Takvu stvar ja sam, naravno, svagda gotov da pomažem — reče knez ustajući — samo, reći ću vam, Lebedeve, strašno sam zabirnut: recite mi, vi još uvek... jednom reč ju, vi sami kažete da sumnjate na gospodina Ferdiščenka.\n:— A da na koga još? Koga i nače, najiskreniji kneže? — sklopi ruke Lebedev, opet se umiljavajući i smešeći se.\nKnez se namrgodi i diže se s mesta.\n— Vidite, Lukijane Timofejeviču, to je strašno ako čovek tu pogreši. Taj Ferdiščenko... ja ne bih hteo da reknem o njemu što ružno... ali taj Ferdiščenko ... to jest, ko će ga znati... možda je baš i on! ... Ja hoću da kažem da je, možda, on stvarno više kadar takvo što učiniti nego... nego drugi ko.\nLebedev otvori oči i uši.\n— Vidite li — spletao se, i sve se više i više mrštio knez, hodajući gore-dole po sobi i trudeći se da ne gleda u Lebedeva — meni su rekli za gospodina Ferdiščenka kao da je on, pored svega, takav čovek pred kojim se treba uzdržati i ne govoriti ništa... suvišno; razumete li? Ja to velim stoga što je on, možda, tu stvar mogao pre nego drugi... ali da se vi tu ne prevarite ... eto šta je glavno, razumete li?\n— A ko vam je to saopštio o gospodinu Ferdišćenku? — unese se Lebedev.\n— Tako ... došapnuli su mi. Ali ja sam u to ne verujem... Meni je strašno krivo što sam, eto, bio primoran da vam to kažem, uveravam vas, ja u to ne verujem... To je neka besmislica... Ih, kako sam glupo učinio!\n— Vidite li, kneže — sav se zatrese Lebedev — to je važno, to je i suviše važno sada, to jest ne u pogledu gospodina Ferdiščenka, nego kako je došao do vas taj glas (govoreći to, Lebedev je trčao ustopce za knezom goredole trudeći se da uhvati sa njime korak). Evo šta ću vam, kneže, i ja sada reći: jutros, general, kad smo ja i on išli tome Vilkinu, pošto mi je već ispričao o požaru i, naravno, sav uzavreo od gneva najednom poče da me navodi na isto ono o gospodinu Ferdiščenku; ali tako nespretno i nevešto da sam morao da mu stavim neka pitanja, te sam se usled toga potpuno uverio da je sve to samo jedno ... nadahnuće njegovog prevashodstva... upravo, tako reći, jedino usled njegove blagodušnosti. Jer on i laže jedino stoga što svoju razdraganost ne može da drži na uzdi... I sada, izvolite videti: ako je on slagao, a ja sam u to uveren, onda na koji ste način mogli vi o tome čuti? Razumite, kneže, to je kod njega bilo trenutno nadahnuće; a ko je vama to saopštio? To je važno, to je ... tako reći...\n— Meni je to maločas rekao Kolja, a njemu jutros otac, s kim se sreo posle šest časova u hodniku kad je zbog nečeg izašao.\nI knez mu ispriča sve potanko.\n— No, eto, to je ono što se kaže naići na trag! — nečujno se zasmeja Lebedev trljajući ruke.\n— Ja sam tako i mislio! To znači da su njegovo prevashodstvo navlas prekinuli svoj san nevinosti, pre šest časova, da idu buditi ljubimca sina, pa da mu kažu da je neobično opasno biti u susedstvu sa gospodinom Ferdiščenkom! Kakav je onda, posle svega toga, opasan čovek taj gospodina Ferdiščenko, i kakva roditeljska briga njegovog prevashodstva, he-he-he! ...\n— Čujte, Lebedeve — potpuno se zbuni knez — čujte, postupajte oprezno! Ne dižite larmu! Ja vas molim, Lebedeve! Preklinjem vas ... I u tom slučaju, kunem vam se, ja ću vas pomagati, ali da niko ne zna; da niko ne zna!\n— Budite uvereni, najblagodušniji, najiskreniji i najplemenitiji kneže — uzviknu Lebedev u očiglednom nadahnuću — budite uvereni da će sve ovo umreti u mom najblagorodnijem srcu! Laganim stopama, zajedno! Laganim stopama, zajedno! A ja ću, ako treba, i svu krv svoju ... Presvetli kneže, ja sam nizak i dušom i duhom, ali zapitajte koga hoćete, čak i podlaca, ne samo niskog čoveka, s kim mu je milije i lakše imati posla: da li sa takvim kao i\non podlacem, ili sa najblagorodnijim čovekom kao što ste vi, najiskreniji kneže? On će vam odgovoriti: sa najblagorodnijim čovekom, i u tom je pobeda vrline! Do viđenja, mnogopoštovani kneže. Laganim stopama ... laganim stopama, i zajedno ...\n4.10 X\nKnez razumede, najzad, zašto se ledio svaki put kada bi dodirnuo ona tri pisma, i zašto je odlagao trenutak da ih čita — do samog večera. Kad se još jutros zaneo bio u težak san na divanu, još nikako se ne odlučujući da otvori neki od tri koverta, njemu se opet prisnio težak san, i opet mu je u san dolazila ona ista »prestupnica«. Opet je gledala u njega sa blistavim suzama na dugim trepavicama, opet ga je zvala da pođe za njom, a on se opet trgao iza sna, kao maločas, bolno se sećajući njenoga lica. I već htede da pođe k njoj odmah, ali nije mogao; najzad, skoro u očajanju otvori pisma, pa poče da ih čita.\nI ta su pisma ličila na san. Neki put u snu vidite čudna priviđenja, nemogućna i neprirodna: kad se probudite, vi se jasno sećate, i, čudite se neobičnoj činjenici. Pre svega se sećate da vas razum nije ostavljao za sve vreme vašeg sna; sećate se čak da ste postupili neobično razborito i logično za sve to dugo, dugo vreme kad su vas okružavale ubice, kad su vas nadmudrivali, krili svoje namere, ponašali se s vama prijateljski, dok im je oružje već bilo spremno i oni samo čekali nekakav znak. Sećate se kako ste ih najzad oštroumno obmanuli\n— sakrili se od njih; posle ste primetili da oni skroz provide svu vašu prevaru i samo od vas kriju da znaju gde ste se sakrili; ali vi ste se izvukli, pa ih opet obmanuli — svega se toga jasno sećate. A kako je u isto vreme vaš razum mogao da se pomiri s takvim očevidnim besmislicama i nemogućnostima kojima je, između ostalog, bio skroz ispunjen vaš san? Jedan od vaših ubica na vaše oči pretvorio se u ženu, a iz žene u malog, podmuklog, odvratnog kepeca, i vi ste sve to primili odmah kao svršenu činjenicu, skoro bez i najmanje sumnje, i baš u trenutku kad se vaš razum najjače naprezao, kad je ispoljavao neobičnu jačinu, oštroumnost, dosetljivost, logiku. I zašto, kad ste se probudili iz sna pa se već sasvim preneli u stvarnost, osećate skoro svaki put, i neki put sa neobičnom jačinom utiska, da zajedno s tim snom ostavljate nešto za vas neodgonetnuto? Vi se smešite besmislenosti svoga sna i osećate u isti mah da se u spletu tih besmislenosti krije nekakva misao, ali stvarna misao, nešto što pripada vašem pravom životu, nešto što postoji i oduvek je postojalo u vašem srcu; vama baš kao da je vašim snom rečeno nešto novo, proročansko, ono što ste očekivali; utisak je vaš jak, on je radostan ili mučan, ali u čemu se sastojao i šta vam je njime bilo rečeno, to ne možete da shvatite ni da se setite.\nSkoro isto to je nastalo i posle onih pisama. Ali još i ne otvorivši ih, knez oseti da već sama činjenica njihovog postojanja, i da su ona mogućna, liči na košmar. Kako se odlučila ona da njoj piše? — pitao se, šetajući večerom sam (neki put ni sam ne znajući kuda ide). Kako je mogla o tome pisati, i kako se mogla takva bezumna misao u njenoj glavi roditi? Ali ta misao je ostvarena, i najčudnovatije mu je bilo to što je, dok je čitao ta pisma, i sam skoro verovao u mogućnost, pa čak i u opravdanost te misli. Da, naravno, to je bio san, košmar i bezumlje; ali tu se krilo i nešto što je bilo mučilački stvarno i patnički pravedno, što je opravdavalo i san, i košmar, i bezumlje. Nekoliko časova uzastopce njemu se kao u bunilu javljalo ono što je pročitao; sećao se svaki čas pojedinih mesta, zadržavao se na njima,\nudubijivao se u njih. Neki put je čak hteo da kaže sebi da je sve to već predosećao i slutio; čak mu se činilo kao da je sve to već čitao, davno nekada, davno... I sve zbog čega mu je od onog doba teško bilo na srcu, sve što ga je tištalo i od čega je strahovao — sve se to sadržavalo u tim pismima koja je još davno čitao.\n»Kad otvorite ovo pismo (tako je počinjala prva poslanica), vi ćete najpre pogledati potpis. On će vam sve kazati i razjasniti, tako da nemam zbog čega da se pred vama pravdam niti da vam išta objašnjavam. Da sam koliko-toliko ravna vama, vi biste se mogli još i naći uvređenom zbog ovakve drskosti, ali ja prema vama toliko nisko stojim da vas nikako ne mogu uvrediti, čak kad bih i htela.«\nZatim je na drugom mestu pisala:\n»Ne smatrajte ove moje reči samo za bolesno ushićenje nezdravog uma, ali vi ste za mene savršenstvo! Ja sam vas videla, ja vas vidim svaki dan. Ja tu ne donosim neki sud o vama; nisam razmišljanjem došla dotle da ste savršenstvo, nego sam u to jednostavno poverovala. Ali ja imam i greha prema vama: ja vas volim. A savršenstvo ne možeš voleti; na savršenstvo treba samo gledati kao na savršenstvo, zar nije tako? A, međutim, ja sam se zaljubila u vas. Mada ljubav izjednačuje ljude, ne bojte se, ja vas ne izjednačujem sa sobom, čak ni u najskrivenijoj misli svojoj. Ja rekoh: ,ne brinite', a zar vi možete o nečem brinuti?... Kad bi bilo mogućno, ja bih ljubila trag vaših nogu. O, ja se ne izjednačujem s vama... Jer ... pogledajte potpis, brže pogledajte potpis!«\n»Ali ja primećujem (pisala je ona u drugom pismu) da ja vas s njim povezujem, a nijedanput vas još nisam pitala volite li vi njega. On vas je zavoleo mada vas je video samo jedanput. On se vas kao ,svetlosti' sećao; to su njegove sopstvene reči, ja sam ih od njega čula. Ali sam i bez reči razumela da ste vi njegova svetlost. Čitav mesec dana sam kraj njega živela, i tu sam shvatila da i vi njega volite: vi i on ste za mene jedno.«\n»Šta je to (piše ona dalje)? Juče sam prošla mimo vas, a vi baš kao da ste pocrveneli. Ne može biti, meni se to učinilo. Jer da vas neko dovede i u najprljaviju jazbinu i da vam pokaže razgolićeni porok, vi opet ne treba da crvenite; vi nikako ne možete negodovati zbog uvrede. Vi možete mrzeti sve podle i niske, ali ne zbog sebe, već zbog drugih, zbog onih koje oni vređaju. Vas, pak, niko nije kadar uvrediti. Znate li, meni se čak čini da vi mene volite. Meni ste vi isto ono što i njemu: svetao duh; a anđeo ne može da mrzi niti može da ne voli. Može li čovek da voli, sve, sve ljude, sve svoje bližnje? — ja sam često postavljala sebi to pitanje. Naravno, ne, i to je čak neprirodno. U apstraktnoj ljubavi prema čovečanstvu čovek voli uvek samo sebe. Ali to mi ne možemo, a vi ste drugo, jer kako biste vi mogli nekoga ne voleti kad vi sebe ni sa kim ne možete uporediti, kad ste vi iznad svake uvrede, iznad svakog ličnog negodovanja. Vi ste jedini kadri da volite bez sebičnosti, vi ste jedini u stanju da volite ne zbog sebe, nego zbog onoga koga volite. O, kako bi mi teško palo kad bih doznala da vi zbog mene osećate stid ili gnev? To bi odmah bila vaša propast: vi biste se tada odjednom sa mnom izjednačili...«\n»Juče sam, sretnuvši se s vama, došla kući pa sam zamislila jednu sliku. Slikari slikaju Hrista sve po jevanđelskim predanjima, ali ja bih njega drukčije naslikala: ja bih ga predstavila samog, jer učenici su ga ponekad ostavljali samog. Ostavila bih s njime samo jedno nejako dete. Dete bi se igralo kraj njega; možda bi mu što pričalo na svom detinjem jeziku. Hristos ga sluša, pa se zamisli; ruka mu je i nehotice, kao zaboravljena, ostala na svetloj glavici deteta.\nOn se zagledao u daljinu, u horizont. Misao, velika kao čitava vasiona, počiva u njegovom pogledu; lice mu je setno. Dete je ućutalo, naslonilo se na njegova kolena, pa podnimivši ručicom obraz, diglo je glavicu pa se zamišljeno, kao što se deca neki put znaju da zamisle, zagledalo u njega. Sunce zalazi... To je, eto, moja slika! Vi ste nevini, i u vašoj nevinosti sve vaše je savršenstvo. O, imajte na umu uvek samo to! Šta se vas tiče moja strast prema vama? Vi ste sad već moji, ja ću dok sam živa biti kraj vas... Ja ću skoro umreti.«\nNajzad, u poslednjem pismu bilo je:\n»Tako vam boga, ne mislite o meni ništa; ne mislite ni to da se ponižavam time što vam ovako pišem, ili što spadam u stvorove koji uživaju da sebe ponižavaju, pa makar i iz gordosti. Ne, ja imam svojih uteha; ali meni bi teško bilo da vam to razjasnim. Meni bi teško bilo čak i sebi da to jasno kažem, premda me to muči. Ali ja znam da sebe ne mogu poniziti, čak ni u nastupu gordosti. Za samoponižavanje po čistoti srca ja sam nesposobna. I znači da ja nikako sebe ne ponižavam.\nZašto vas dvoje hoću da sjedinim: zbog vas, ili zbog sebe? Zbog sebe, razume se; u tome je za mene sav rasplet, ja sam to sebi već odavno kazala ... Čula sam kako je vaša sestra Adelaida kazala o mojoj slici da se s ovakvom lepotom može svet okrenuti. Ali ja sam se odrekla sveta. Vama je smešno da čujete ovo od mene, jer me vidite u čipkama i brilijantima, u društvu bekrija i ološa. Ne gledajte na to, ja skoro kao i da ne postojim, i ja to znam. Bogzna šta sad mesto mene živi u meni. Čitam to svaki dan u dva strašna oka koja stalno na mene gledaju, čak i onda kada ih nema preda mnom. Te oči sada ćute (one jednako ćute), ali ja znam njihovu tajnu. Njegova je kuća mračna, dosadna, i u njoj se krije neka tajna. Uverena sam da on ima u fioci skriven brijač, umotan svilom, kao što je imao onaj moskovski ubica. I onaj je živeo sa majkom u jednoj kući, i onaj je vezao brijač svilom, da preseče jedno grlo. Za sve vreme dok sam bila u njihovoj kući meni se neprestano činilo da je negde pod patosom možda još njegov otac zakopao nekoga koga je ubio, pa ga pokrio mušemom kao i onaj moskovski, pa su oko njega onako isto bočice sa tečnošću za dezinfekciju. Čak bih vam mogla pokazati i ugao. On samo ćuti; ali ja znam da me on toliko voli da nije mogao da me stoga baš ne omrzne. Vaša svadba i moja biće zajedno — tako smo ja i on odlučili. Od njega nemam tajni. Ja bih ga ubila zbog straha ... Ali on će mene ubiti pre... baš se sad zasmejao, i kaže da ja to u bunilu govorim — on zna da vama pišem.«\nI mnogo, mnogo je bilo takvog buncanja u tim pismima. Jedno od njih, drugo, bilo je na dva tabaka, sitno ispisano, velikog formata.\nKnez izađe najzad iz mračnog parka u kom je dugo lutao, kao i sinoć. Svetla i vidna noć učini mu se još svetlijom no obično. »Pa zar je još tako rano?« pomisli on. (Časovnik je zaboravio da ponese.) Odnekud kao da mu se priču udaljena svirka. »Mora da je na stanici«, pomisli on opet, »ali oni, naravno, nisu danas otišli tamo.« Zaključivši to, primeti da stoji kod samog njihovog letnjikovca; on je pouzdano znao da će najzad neizostavno morati dospeti tu, pa, strepeći u srcu, kroči na terasu. Nikoga ne zateče — terasa beše prazna. On očeknu i otvori vrata koja vode u salu. »Ova vrata se kod njih nikad ne zaključavaju«, sevnu mu kroz glavu; ali je i sala bila prazna; u njoj beše skoro sasvim mračno. On zastade nasred sobe, neodlučan.\nNajednom se otvoriše vrata i uđe Aleksandra Ivanovna sa svećom u rukama. Ugledavši kneza, ona se začudi i zastade pred njim kao da ga pita. Očevidno, ona je samo prolazila kroz ovu sobu iz jednih vrata na druga, i ne pomišljajući da će nekoga tu zateći.\n— A otkud vi ovde? — reče ona najzad.\n— Ja ... svratih.\n— Mami nešto nije dobro. Aglaji takođe. Adelaida je legla da spava, a i ja ću sad. Mi smo večeras celo veče bile same kod kuće. Tata i knez su u Petrogradu.\n— Došao sam... došao sam k vama... sad je...\n— Znate li vi koje je ovo doba?\n— N-ne ...\n— Dvanaest i po. Mi uvek u jedan ležerno.\n— Ah, a ja sam mislio da je... devet i po.\n:— Lepo, bogami! — prsnu ona u smeh. — A što večeras niste došli? Možda vas je neko i čekao.\n— Ja sam ... mislio ... — mrmljao je on odlazeći.\n— Do viđenja! Ala ću sutra sve da ih nasrnejem!\nOn pođe putem koji je savijao oko parka, ka svome letnjikovcu. Srce mu je jako lupalo, misli su mu se mrsile, i sve oko njega ličilo mu je na san. I najednom, isto kao i nedavno, kad se oba puta iza sna probudio sa jednom istom slikom, ista slika sad opet izađe pred njega. Ona ista žena izađe iz parka i stade pred njega, baš kao da ga je čekala tu. On sav uzdrhta i stade; ona uze njegovu ruku pa je snažno steže. »Ne, ovo nije priviđenje.«\nI, eto, najzad, ona je stajala pred njim lice u lice, prvi put posle njihovog rastanka. Nešto mu je govorila, no on je ćuteći gledao u nju; srce mu se prepuni i zadrhta od bola. O, nikada posle nije mogao zaboraviti taj sastanak s njom, sećao ga se svagda sa istim bolom. Ona pade pred njim na kolena onako nasred ulice, kao van sebe; on ustuknu u strahu, a ona hvataše njegovu ruku da je poljubi, i isto onako kao i maločas u njegovom snu suze su blistale na njenim dugim trepavicama.\n— Ustani, ustani! — govorio joj je on uplašenim šapatom dižući je — ustani brže!\n— Jesi li srećan? Srećan? — pitaše ga ona. — Meni samo jednu reč reci: jesi li srećan ti sada? Danas, u ovaj mah? Kod nje? Šta ti je kazala?\nOna se ne dizaše, ona ga ne slušaše. Ona ga pitaše žureći se, i žurila se da govori, kao da je gone.\n— Ja idem sutra, kao što si zapovedio. Neću... A sad te poslednji put vidim, poslednji! To je već sasvim poslednji put.\n— Umiri se, ustani! — progovori on u očajanju. Ona se žudno zagleda u njega, uhvativši se za njegove ruke.\n— Zbogom! — reče mu najzad, ustade pa brzo pođe od njega, skoro otrča. Knez primeti da se kraj nje najednom obrete Rogožin, prihvativši je za ruku, i povede je.\n— Pričekaj, kneže — viknu mu Rogožin — ja ću se za pet minuta vratiti na časak.\nPosle pet minuta zbilja dođe; knez ga je čekao na onom istom mestu.\n— U kola sam je metnuo — reče on — tamo su na raskršću još od deset časova čekala. Ona je pouzdano znala da ćeš ti kod one sve veče provesti. A što si mi nedavno pisao tačno sam joj preneo. Više onoj neće pisati; tako mi je obećala; i odavde će, po tvojoj želji, sutra\notputovati. Zaželela je da te vidi još na rastanku, mada si ti odbio. Tu, na tome mestu, čekali smo dok se otud ne vratiš, eno onde, na onoj klupi.\n— Je li te ona sama povela?\n— A što? — iskezi se Rogožin — pa ja sam video ono što sam inače znao. A ona pisma si, valjda, pročitao?\n— A zar si ih ti zbilja čitao? — zapita ga knez zaprepašćen tom mišlju.\n— Kako ne bih; svako pismo mi je ona sama pokazivala. Sećaš li se brijača, he, he?\n— Poludela je! — viknu knez kršeći prste.\n— Ko to zna, možda i nije — tiho izgovori Rogožin, čisto za sebe.\nKnez ne odgovori.\n— Pa, zbogom — reče mu Rogožin. — I ja sutra idem. Ne pominji me po zlu! A što, brate — dodade on brzo se okrenuvši — što joj ništa ne odgovori? Da li si srećan ili nisi?\n— Nisam, nisam, nisam! — viknu knez s bezgraničnom tugom.\n— Taman posla da kažeš: »Jesam!« — ljutito se zasmeja Rogožin, pa ode ne osvrnuvši se.\n4 ČETVRTI DEO\n4.1 I\nProšla je možda nedelja dana od onog sastanka na zelenoj klupi dvaju lica naše pripovetke. Jednog vedrog jutra, oko deset i po, Varvara Ardalionovna Pticina, koja je izašla da poseti neke svoje poznanike, vrati se kući veoma tužna i zamišljena.\nIma ljudi o kojima je teško reći nešto što bi ih predstavilo odjednom i potpuno u njihovom najtipičnijem i najkarakterističnijem vidu. To su ljudi koje obično nazivaju »prosečnim«, »većinom«, i koji stvarno čine ogroman deo svakog društva. Pisci se u svojim romanima i pripovetkama najčešće trude da uzmu tipove iz društva i da ih predstave slikovito i umetnički, tipove koji se vanredno retko susreću u celini, u stvarnosti, a koji su, međutim, skoro stvarniji i od same stvarnosti. Potkolesin kao tip možda je i preuveličan ali nikako nije ono što ne postoji. Koliko li je pametnih ljudi koji su, doznavši od Gogolja za Potkolesina, odmah počeli nalaziti da desetine i stotine njihovih dobrih poznanika i prijatelja neobično liče na Potkolesina. Oni su i pre Gogolja znali da su ti njihovi prijatelji isti kao i Potkolesin, samo što još nisu znali da se baš tako zovu. Istina, mladoženje vanredno retko iskaču kroz prozor uoči samog venčanja stoga što je to, da i ne govorimo o drugom, nezgodno; no i pored toga, koliko li je mladoženja, i to ljudi uglednih i pametnih, bilo gotovo da već na venčanju sami sebe u dubini svesti priznaju za Potkolesine. Isto tako, ne viču svi muževi na svakom koraku: »Tu l'as voulu, Georges Dandin!« Ali, zaboga, koliko li se miliona i biliona puta taj uzvik oteo iz srca muževa celoga sveta posle njihovog medenog meseca, a ko zna, možda već i drugoga dana po svadbi?\nTe tako, ne upuštajući se u dublja razmatranja, reći ćemo samo da u životu tipičnost lica kao da se razblažuje vodom, i svi ti Zorž Dandeni i Potkolesini zaista postoje, trče i promiču ispred nas svakodnevno, ali u nešto razblaženom stanju. Ogradivši se, najzad, radi potpune istine, time da se i ceo Zorž Danden, onakav kakvog ga je Molijer sazdao, takođe može sresti u stvarnosti, premda retko, mi ćemo završiti naša razmatranja, koja počinju da liče na\nkritički članak u časopisu. Ali zato ipak pred nama ostaje pitanje: šta da radi romansijer sa ljudima prosečnim, potpuno »običnim« i na koji način da ih iznese pred čitaoce pa da budu bar koliko-toliko zanimljivi? Potpuno ih u priči obići ne ide nikako, stoga što su obični ljudi stalno i u većini neophodna karika u lancu svakodnevnih životnih događaja; mimoići ih značilo bi narušiti istinitost. Puniti, pak, romane jedino pravim tipovima, ili prosto, zanimljivosti radi, ljudima čudnim i izmišljenim bilo bi nerealno, pa čak i nezanimljivo. Po našem mišljenju, pisac treba da se potrudi da pronađe zanimljive i poučne crte čak i kod prosečnih. Kad se, na primer, suština pojedinih prosečnih l ica sastoji baš u njihovoj stalnoj i nepromenljivoj prosečnosti, ili, što je još bolje, kad ta lica — i pored svih svojih neobičnih napora da pošto- poto iziđu iz koloseka običnosti i rutine — ipak ostaju, nepromenljivo i večno, jedino i samo rutina, onda takva lica dobijaju čak i neku tipičnost svoje vrste, kao prosečnost, koja nipošto neće da ostane ono što jeste, i hoće po svaku cenu da postane originalnom i samostalnom nemajući pri tom ni najmanjih uslova za samostalnost.\nU tu klasu »običnih« ili »prosečnih« ljudi spadaju i neka lica naše pripovetke koja su (to priznajem) dosad ostala čitaocu malo razjašnjena. Takva je, naime, Varvara Ardalionovna Pticina, pa njen suprug gospodin Pticin, i Gavrilo Ardalionovič, njen brat.\nU stvari, nema ničeg neprijatnijeg nego biti, na primer, bogat, iz bolje porodice, lepe spoljašnjosti, dosta obrazovan, inteligentan, čak i dobar, i istovremeno nemati nikakav talenat, ničeg originalnog, čak nikakve nastranosti, nemati nijedne svoje ideje, nego biti potpuno »kao svi«. Bogatstvo je tu, ali nije Rotšildovo; ime je čisto, ali se nikad ničim nije odlikovalo; spoljašnjost pristojna, ali ništa ne izražava; obrazovanje solidno, ali ne znaš na šta da ga upotrebiš; tu je inteligencija, ali bez svojih ideja; i srce je tu, ah bez velikodušnosti, itd., itd. u svakom pogledu.\nTakvih je ljudi na svetu ogroman broj, čak mnogo više nego što to izgleda. Oni se dele, kao i svi ljudi, na dve klase: jedni su ograničeni, a drugi »daleko pametniji«. Prvi su srećniji. Ograničenom »običnom« čoveku nije, na primer, ništa lakše nego da uobrazi da je neobičan i originalan, i da u tom uživa bez ikakvog ustezanja. Trebalo je nekolicini naših gospođica da ošišaju kosu, da nataknu plave naočari i da se nazovu nihilistkinjama, pa da se ubede da su, nataknuvši naočari, odmah počele imati i sopstvena »ubeđenja«. Trebalo je da neko oseti u svom srcu samo nešto od nekog opštečovečanskog i dobrog osećanja pa da se smesta uveri da već niko tako ne oseća kao on i da on prednjači u opštem razvitku. Trebalo je da neko na reč primi neku misao ili da pročita jednu stranicu nečega bez početka i kraja pa da odmah poveruje da su to »njegove sopstvene misli«, i da su se rodile u njegovom sopstvenom mozgu.\nDrskost naivnosti, ako se tako može reći, dostiže u takvim slučajevima do razmera koje zaprepašćuju; sve je neverovatno, ali se svakog časa događa. Tu drskost naivnosti, tu uverenost glupog čoveka u sebe i u svoj talenat, prikazao je na vanredno lep način Gogolj u sjajnom tipu poručnika Pirogova. Pirogov ne sumnja da je genije, da je čak viši od svakog genija; to je za njega toliko nesumnjivo da on sebi nijednom čak ni pitanje o tome ne postavlja. Pitanja za njega i ne postoje. Veliki pisac bio je, najzad, prinuđen da ga, radi zadovoljenja uvređenog moralnog osećanja čitaočevog, išiba, ali, opazivši da se taj »veliki čovek« samo stresao i, radi okrepljenja, posle izdržane kazne pojeo paštetu, zabezeknuto je\nraširio ruke i tako ostavio svoje čitaoce. Ja sam uvek žalio što nam je Gogolj velikog Pirogova prikazao u tako malom činu, jer Pirogov je u tolikoj meri samim sobom zadovoljan da mu ništa nije lakše nego da uobrazi, naporedo sa epoletama, koje mu po godinama službe, a i po sreći, stalno debljaju i prepliću se, da je, na primer, izvanredan vojskovođa; pa čak i da ne uobrazi, no prosto da ne sumnja u to; jer, eto, proizveden je za generala, pa kako onda da nije vojskovođa? A koliko li samo takvih docnije, na bojnom polju, prouzrokuje užasne poraze? A koliko li je samo bilo Pirogova među našim piscima, naučnicima, propagandistima. Rekoh »bilo«, ali, naravno, ima ih i danas ...\nLičnost iz naše pripovetke, Gavrilo Ardalionovič Ivolgin spadao je u drugu klasu: on je spadao u klasu ljudi »mnogo pametnijih«, premda je ceo, od glave do pete, bio obuzet željom za originalnošću. Ali ta klasa, kao što smo već napomenuli, znatno je nesrećnija od prve. U tome i jeste stvar što pametan »običan« čovek, ako čak i uobražava neki put (pa, bogme, i u toku celog života) da je genijalan i vrlo originalan, ipak zato čuva u svome srcu crvića sumnje, koji dovodi dotle da takav jedan pametan čovek završuje ponekad potpunim očajanjem; a ako sagne glavu, on to čini potpuno zatrovan taštinom, koju u sebi potiskuje. Uostalom, mi smo, u svakom slučaju, uzeli krajnost: kod ogromne većine pametnijih ljudi te klase stvari ne uzimaju tako tragičan obrt; u najgorem slučaju, pod starost im jetra više ili manje oboli, pa se na tome sve svrši. No, ipak pre no što se smire i pokore, ti ljudi se ponekad neobično dugo kočopere, počinjući u mladosti, pa sve do godina kad se klone, a sve iz želje za originalnošću.\nDešavaju se i čudnovati slučajevi: iz želje za originalnošću mnogi pošten čovek gotov je da se odluči čak i na niskost; događa se da je po neki od tih nesrećnika ne samo pošten nego čak i dobar, proviđenje svoje porodice, izdržava i hrani svojim radom i tuđine, a ne samo svoje. I šta? Celog života ne može da se smiri! Za njega ni najmanje nije umirujuća niti utešna misao što je tako lepo ispunio svoje čovečanske obaveze; naprotiv, ta misao ga još jedi: »Gle«, veli, »u šta sam utucao ceo svoj život, eto šta mi je vezalo i ruke i noge, eto šta mi je smetalo da izmislim barut! Da nije toga bilo, ja bih, možda, neizostavno pronašao ili barut ili Ameriku, pouzdano baš ne znam šta, samo neizostavno bih pronašao!« Najkarakterističnije je kod te gospode to što oni zbilja celog svog veka ne mogu pouzdano da uoče šta bi kao imali da pronađu barut ili Ameriku? Ali patnje usled čežnje za onim što treba da pronađu našlo bi se u njih koliko u Kolumba ili Galileja.\n:Gavrilo Ardalionovič baš je u tom duhu počinjao; ali samo je tek počinjao. Dugo je još imao da se batrga. Duboko i stalno osećanje svoje nedarovitosti i u isto vreme neodoljiva želja da sebe uveri kako je neobično samostalan čovek, veoma su izranjavili njegovo srce, gotovo još od dečačkih godina. Bio je to mladić sa zavidljivim i nenurnim željama, a, izgleda, već se rodio sa razdraženim živcima. On je tu nestalnost svojih želja shvatio kao njihovu snagu. Pri svojoj strasnoj želji da se ističe, on je bio gotov ponekad i na sasvim nerazmišljen korak; ali čim bi došlo do nerazumnog koraka, naš junak bi se uvek pokazivao suviše pametan da se na njega odluči. To ga je ubijalo. On bi se, možda, odlučio u zgodnom trenutku i na najpodlije delo, samo da bi dostigao nešto od onoga čemu je težio; ali kao za pakost, čim bi stvar dolazila do odlučujućeg trenutka, on bi se svagda pokazivao i suviše pošten za podlost. (Na neku sitniju podlost on je, inače, uvek bio gotov.)\nSa odvratnošću i sa mržnjom gledao je na sirotinju i na pad svoje porodice. Čak se i majci obraćao s neke visine, prezrivo, i pored toga što je vrlo dobro shvatio da su ugled i karakter njegove majke zasad još bili glavni oslonac i njegove karijere. Stupivši u službu kod Jepančina, on je odmah rekao sebi: »Kad već moram biti podlac, onda ću da budem podlac do kraja — samo da se postigne cilj«, ali skoro nikada nije u podlosti terao do kraja. A i zašto je uobrazio da će neizostavno morati da čini podlosti? On se tada od Aglaje prosto uplašio, ali od nje nije dizao ruke, nego je stvar otezao — »za svaki slučaj« — premda nikad nije ozbiljno verovao da će se ona spustiti do njega. Zatim, za vreme svoje veze sa Nastasjom Filipovnom, on je najednom uobrazio da je krajnji cilj novac.\n»Ako moraš da budeš podlac, budi podlac do kraja«, ponavljaše on sebi tada svakog dana sa samozadovoljstvom, ali i s izvesnim strahom. »A ako već postupam kao podlac, onda bar da dođem do vrha«, hrabrio je sebe svakog časa. »Šablonski čovek bi se u takvim slučajevima uplašio, a mi se nećemo uplašiti!« Izgubivši Aglaju i utučen zbog okolnosti, on sasvim klonu duhom, i zbilja donese knezu novac koji mu je tada bacila sumanuta žena, a koji je njoj doneo jedan takođe lud čovek.\nZbog tog vraćanja novca docnije se hiljadu puta kajao, premda je to hranilo njegovu taštinu. On je zbilja plakao tri dana dok je knez bio u Petrogradu, ali je za tri dana omrznuo kneza jer je ovaj na njega gledao već sa suviše sažaljenja, dok se »ne bi svaki odlučio da učini ono što je učinio on« vrativši onoliki novac. Ali plemenito priznanje da je njegova tuga samo taština koju on stalno potiskuje — to ga je užasno mučilo. Tek mnogo docnije uvideo je i uverio se kakav je ozbiljan obrt mogla uzeti njegova stvar sa tako nevinim i ćudljivim bićem kao što je Aglaja. Kajanje ga je mučilo; on napusti službu i utonu u tugu i utučenost. Živeo je kod Pticina, koji je sad izdržavao i njega i njegove roditelje, a prezirao je Pticina otvoreno, premda je u isti mah slušao njegove savete i bio toliko pametan da ih uvek od njega traži. Gavrilo Ardalionovič se ljutio, na primer, i na to što Pticin i ne pomišlja da bude Rotšild, niti stavlja sebi takav zadatak.\n»Kad si već zelenaš, onda bar idi do kraja: cedi poslednje sokove iz ljudi, kuj od njih pare, budi karakter, budi judejski car!« Pticin je bio skroman i tih; on se samo smeškao ali jednom je našao za potrebno da se sa Ganjom ozbiljno objasni, i učinio je to čak sa izvesnim dostojanstvom. Dokazao je Ganji da on ne radi ništa nečasno, te da ga Ganja sasvim neopravdano naziva derikožom; da on ništa nije kriv što je novac na takvoj ceni; da on postupa pravično i pošteno i da je, u stvari, samo posrednik u »tim« poslovima, i da, najzad, blagodareći njegovoj tačnosti u poslovima, njega najugledniji ljudi već poznaju sa vrlo dobre strane, te se stoga njegov posao širi. »Neću biti Rotšild, a nemam ni potrebe za to«, dodade on smejući se, »a kuću ću u Livničkoj ulici već imati, pa možda i dve, i time ću se zadovoljiti.«\n»A ko zna, možda ću i tri steći!« mislio je no to nikad nije izgovarao glasno i krio je tu svoju želju. Priroda voli i mazi takve ljude: ona će nagraditi Pticina ne sa tri, već sigurno sa četiri kuće, i to baš stoga što je on još od samog detinjstva znao da Rotšild nikad neće postati. Ali zato od četiri kuće dalje priroda neće nipošto ići, i stvar će se kod Pticina na tome i završiti. Potpuno druga osoba bila je sestra Gavrila Ardalionoviča. Ona je takođe imala jake želje, ali više uporne nego nagle. Imala je dovoljno razuma kad bi stvar dolazila do odlučnog momenta, ali je on nije ostavljao ni pre no što do tog momenta dođe. Istina, i ona je bila iz\nreda »običnih« ljudi, koji sanjaju o originalnosti, ali zato je vrlo brzo uvidela da nema ni mrvice neke naročite originalnosti, i nije za tim mnogo ni žalila — ko zna, možda zbog nekog naročitog ponosa. Ona je načinila svoj prvi praktični korak sa izvanrednom odlučnošću time što se udala za gospodina Pticina; ali udajući se, ona nikako nije sebi rekla: »Kad već moram biti podla, onda bar i da budem sasvim podla — samo cilj da postignem«, kao što bi se jamačno u takvoj prilici izrazio Gavrilo Ardalionovič (a on umalo što se nije tako i izrazio, i to još u njenom prisustvu, kad je, kao stariji brat, odobravao njenu odluku).\nVarvara Ardalionovna je tada postupila sasvim protivno: ona se udade pošto se dobro uverila da je njen budući muž čovek skroman, prijatan, moglo bi se reći obrazovan, i da on neku veliku podlost nikad ni za šta neće učiniti. O sitnim podlostima Varvara Ardalionovna, kao o sitnicama, nije ni vodila računa: jer gde tih sitnica nema? Tek, valjda, neće tražiti ideal! Osim toga, ona je znala da udadbom daje sklonište svojoj materi, ocu i braći. Videći brata u nesreći, htela je da mu pomogne, i pored svih ranijih porodičnih nesporazuma.\nPticin bi nagovarao neki put Ganju, prijateljski, naravno, da nađe službu. »Ti, eto, prezireš i generale i generalski čin«, govorio bi mu on ponekad u šali, »a pogledaj samo, svi će ,oni' završiti time što će u svoje vreme i oni postati generali; živ bio pa video.« »Ama otkud oni to misle da ja prezirem generale i generalski čin?« mislio je Ganja sarkastično. Da bi pomogla bratu, Varvara Ardalionovna se odluči da proširi svoj delokrug; ona se uvuče kod Jepančinih, čemu su mnogo pomogle uspomene iz detinjstva. I ona i brat su se još u detinjstvu igrali s Jepančinima. Ovde ćemo primetiti: da je Varvara Ardalionovna imala u glavi kakvu neobičnu maštu posećujući Jepančine, ona bi, možda, odjednom, samim tim izišla iz one klase ljudi u koju je samu sebe uvrstila; ali ona nije imala za cilj nikakvu maštu, nego je tu bio prilično realan račun sa njene strane, koji se zasnivao na karakteru te porodice.\nAglajin karakter je neumorno proučavala. Stavila je sebi u zadatak da ih, svog brata i Aglaju, okrene ponovo jedno drugom. Možda je donekle i uspela; možda je i u greške padala, računajući, na primer, i suviše mnogo na brata, i očekujući od njega ono što on nikada i ni na koji način ne bi mogao dati. U svakom slučaju, ona se držala kod Jepančinih prilično vešto: čitave nedelje ne bi pominjala brata, bila bi uvek vanredno iskrena i govorila istinu, ponašala se jednostavno, ali dostojanstveno. Što se tiče dubine njene savesti, ona se nije bojala da u nju zagleda, i nije sebi uopšte ništa prebacivala. A to joj je baš davalo snagu. Samo jedno bi u sebi primećivala: da, eto, i ona zna da se ozlojedi, da i ona ima vrlo mnogo samoljublja i maltene i ugušene taštine; a naročito je to zapažala u izvesnim trenucima, skoro svaki put kad bi odlazila od Jepančinih.\nI eto sad, ona se vraćala baš od njih i, kao što smo već rekli, setna i zamišljena. Kroz tu setu izbijao bi i neki gorak podsmeh. Pticin je stanovao u Pavlovsku u jednoj neuglednoj ali prostranoj drvenoj kući, u prašnjavoj ulici, koja je imala uskoro da pređe u njegovu potpunu svojinu, tako da je već počeo nekome da je prodaje.\nPenjući se na ulazne stepenice, Varvara Ardalionovna ču neobičan žagor gore u kući i razabra oštre glasove svoga brata i oca. Ušavši u salu i videvši Ganju, koji se ustumarao gore-dole po sobi, bled od besa, i samo što nije čupao kosu na glavi, ona se namršti, pa se s izrazom umora na licu spusti na divan ne skidajući šešir. Vrlo dobro shvatajući: ako ćuti još\nsamo jedan minut i ne zapita brata zašto se tako uznemirio, da će se ovaj neizostavno razljutiti, Varja pohita, dakle, da kaže u vidu pitanja:\n— Vi još uvek po starom?\n— Kakvo staro! — uzviknu Ganja. — Staro! Sad već sam đavo neka zna šta se dešava, a ne staro! Starac je počeo da besni... mati kuka i plače. Tako mi boga, Varja, ti kako znaš, ali ja ću ga isterati iz kuće ili... ili ću sam od vas otići — dodade on, verovatno se setivši da ne može nikoga terati iz tuđe kuće.\n:— Treba biti snishodljiv — promrmlja Varja.\n— Prema čemu snishodljiv? Prema kome? — planu Ganja. — Zar prema njegovom čudu i\npokoru? Ne, ti kako znaš, ali ovako dalje ne ide! Ne ide, ne ide, ne ide! I kakav je to samo\nnačin: sam je kriv, a ovamo se sve više kočoperi. To je ono: »Neću na kapiju, razvaljuj plot!«\nA što si se ti tako najednom skupila? Sva si propala.\n— Ja kao i uvek — odgovori mu Varja nezadovoljno.\nGanja se pažljivije zagleda u nju.\n— Jesi li tamo bila? — upita je on najednom.\n— Tamo.\n— Čekaj, opet tamo larma! Kolika sramota, pa još u ovo vreme!\n— Kakvo sad, opet, vreme? Nema tu nikakvog naročitog vremena.\nGanja se zagleda u sestru još pažljivije.\n— Jesi li doznala što? — upita je on.\n— Ništa naročito. Doznala sam da je sve istina. Moj muž je bio više u pravu nego ja i ti; kako je rekao još od samog početka, onako je i ispalo. A gde je on?\n— Nije kod kuće. No, pa šta je ispalo?\n— Knez je formalan verenik, svršena stvar. Sestre su mi njene to rekle. Aglaja pristaje; čak su prestali i da kriju. Jer dosad je bar sve bilo obavijeno u nekakvu tajanstvenost. Adelaidinu će svadbu opet odložiti, da bi obe svadbe obavili odjedared, istog dana, što je poetično. Liči na pesmu. Bolje sroči kakvu pesmu povodom braka nego što tako uzaludno juriš po sobi. Večeras će kod njih biti Bjelokonska; kao da je znala, pa baš danas doputovala; biće gostiju. Predstaviće ga Bjelokonskoj, premda se on s njom već poznaje; izgleda da će se veridba objaviti. Boje se samo da on što ne ispusti i ne razbije kad pođe pred gostima u sobu, ili da se ne spotakne; on to lako može učiniti.\nGanja sasluša vrlo pažljivo, ali, na sestrino čuđenje, ta za njega porazna vest kao da ga nije baš tako strašno zaprepastila.\n— Tja! Stvar je bila jasna — reče on zamislivši se na časak — znači, bilo i prošlo — dodade sa nekakvim čudnim osmehom lukavo se zagledajući u sestrino lice i stalno još hodajući gore¬dole po sobi, ali već znatno mirnije.\n— Sreća još što ti to tako filozofski primaš, baš mi je milo — reče Varja.\n— Skinuo mi se teret s leđa; ili bar sa tvojih.\n— Ja sam ti, mislim, iskreno poslužila, ne ulazeći u stvar i ne dosađujući ti; nisam te pitala kakvu si sreću želeo da nađeš kod Aglaje.\n— Pa zar sam ja... neku sreću kod Aglaje tražio!\n— Molim te, samo se ne upuštaj u filozofiju! Razume se da je tako, i dosta nam je: ostali smo u bubnju. Ja to, priznajem ti, nikad nisam ozbiljno ni uzimala; latila sam se toga samo »za\nsvaki slučaj«, računajući na njen smešan karakter, a, što je glavno, da tebe zadovoljim. Bilo je devedeset šansa da će stvar propasti. Ja još ni danas ne znam šta si želeo da postigneš.\n— Sad ćete okupiti i ti i tvoj muž da me terate u službu; da mi držite pridike o istrajnosti i čvrstini volje, da treba i s nečim manjim da budem zadovoljan, i tako dalje, napamet već znam — prsnu Ganja u smeh.\n»Mora da ima opet nešto novo na umu«, pomisli Varja.\n— A roditelji kako? Raduju li se? — zapita najedared Ganja.\n— N-ne, ne bih rekla. Uostalom, možeš i sam da zaključiš: Ivan Fjodorovič je zadovoljan; mati se boji. Ona je i dosad nerado gledala na kneza kao na mladoženju, zna se.\n— Ne mislim ja to; mladoženja je nemoguć, ne može se ni zamisliti, to je jasno. Nego pitam kako je sad tamo? Je li ona dala formalan pristanak?\n— Ona još dosad nije rekla »neću«, i to je sve. Ali drugo što se od nje nije moglo ni očekivati. Ti znaš kako je ona sve dosad bila snebivljiva i stidljiva: ona se u detinjstvu u orman zavlačila i tamo bi po dva, po tri časa presedela, samo da ne izađe pred goste; odrasla devojka, ali još uvek onakva kakva je i bila. Znaš, ja odnekud mislim da tamo mora da ima nešto ozbiljno, a naročito s njene strane. Čujem da se ona knezu podsmeva od jutra do mraka, samo da se ne oda, ali jamačno ume da mu svakog dana rekne nešto onako kradom, jer on ti je sad na sedmom nebu, sav sija ... Kažu da je neverovatno smešan. Od njih sam tamo baš i čula. A učinilo mi se da su se i meni u oči smejale ... one starije.\nGanja poče najzad da se mršti. Možda se Varja baš namerno udubljivala u tu temu da bi\ndokučila njegove prave misli. Ali odozgo se opet začu vika.\n— Isteraću ga! — prodera se Ganja baš kao da se obradovao što može iskaliti svoj jed.\n— A on će tada opet poći da nas sramoti gde god stigne, kao juče.\n— Kako: kao juče? Sta to znači kao juče? Ama, zar ... — strašno se najednom uplaši Ganja.\n— Ah, bože moj, pa zar ti ne znaš? — trže se Varja.\n— Kako... pa zar je istina da je tamo bio? — uzviknu Ganja planuvši od stida i besa. — Bože,\npa ti dolaziš odande! Jesi li saznala što? Je li bio starac onde? Je li bio, odista?\nI Ganja jurnu vratima; Varja polete za njim i uhvati ga obema rukama.\n— Šta ti je? Kuda ćeš? — govorila je ona. — Ako ga pustiš, on će još gore učiniti: zaći će od kuće do kuće!\n— Šta je on tamo počinio? šta je govorio?\n:— Ama oni ni sami ne znaju da kažu, niti su ga razumeli. Samo ih je sve uplašio. Došao je k Ivanu Fjodoroviču, ali njega nije našao kod kuće; potražio je Lizavetu Prokofjevnu. Najpre ju je molio da mu nađe mesto, službu, a zatim je počeo na nas da se žali, na mene, na mog muža, a naročito na tebe... Svašta im je napričao.\n— Nisi zar mogla da doznaš? — drhtao je Ganja kao u histeriji.\n— Ama kako? Jer on sam jedva da je shvatio šta im je pričao, a možda mi ni oni nisu sve kazali...\nGanja se uhvati za glavu i potrča ka prozoru; Varja sede kraj drugog prozora.\n— Smešna je Aglaja — primeti ona najednom — zadržava me i veli: »Isporučite moje naročito poštovanje svojim roditeljima; ja ću na svaki način naći ovih dana priliku da se vidim s vašim tatom.« I sve tako ozbiljno govori. Strašno čudnovato.\n— A da nije to podsmevanje? A da nije podsmevanje?\n— To baš i jeste što nije; i baš stoga je i čudno.\n— Zna li ona ili ne o starom, šta misliš?\n— Da kod njih u kući ne znaju, to je za mene van sumnje. Ali ti si me sad naveo na jednu misao: Aglaja možda i zna. I samo ona i zna, jer i sestre su bile iznenađene kad je onako ozbiljno slala pozdrav ocu. I otkud baš njemu? Ako zna, onda joj je to morao knez pričati!\n— Pa to nije teško doznati ko joj je pričao! Lopov! Samo nam je još to nedostajalo. Lopov u našoj porodici, »glava porodice«!\n— Koješta! — viknu Varja razljutivši se potpuno — čovek bio pijan, i ništa više. I ko li je to izmislio? Lebedev, knez... A i oni su mi krasni! Pametnjakovići! Ja ih ni ovolicno ne cenim!\n— Stari je lopov i pijanica — nastavi Ganja jetko — ja sam prosjak; sestrin muž je zelenaš; imala je Aglaja u šta i da se zagleda! Nema šta; divota!\n— Ali taj sestrin muž, zelenaš, tebe ...\n— Hrani, je li? Nemoj se ustručavati, molim te.\n— A što se ljutiš? — trže se Varja. — Baš ništa ne razumeš, kao osnovac. Ti misliš da je to moglo tebi nauditi u Aglajinim očima? Ne znaš ti njen karakter: ona će najboljem mladoženji okrenuti leđa, pa će sa uživanjem dobeći nekom studentu na mansardu da s njim skapava od gladi, eto ti njene mašte! Ti nikad nisi mogao shvatiti koliko bi u njenim očima postao interesantan samo da si odlučno i ponosito znao da podnosiš naše prilike. Knez ju je tako i upecao, prvo, što je uopšte nije lovio, a, drugo, što je on u očima svih idiot. Već samo to što će sad celu porodicu zbog njega tumbe da preturi, eto šta joj je sad drago. E-eh, ništa vi ne razumete!\n— No to ćemo tek videti, razumemo li ili ne — zagonetno promrmlja Ganja. — Samo, ja ipak ne bih želeo da ona dozna o starom. Mislio sam, knez će se uzdržati pa neće ispričati. On je Lebedeva zadržao. Ni meni nije hteo sve da kaže kad sam jednom navalio ...\n— Znači, kako vidiš, da se i bez njega sve već zna. A i šta bi ti sad? Čemu se nadaš? A kad bi bilo još kakve nade, onda bi u njenim očima.ti izgledao kao patnik.\n— No, od skandala bi se i ona uplašila, i pored sve romantike. Sve do izvesne granice, i svi do izvesne granice, svi ste vi takvi.\n— Zar Aglaja da se uplaši? — planu Varja prezrivo pogledavši brata. — Bože, kako je niska u tebe dušica! Svi vi ništa ne vredite. Neka je ona i smešna i nastrana, ali je zato plemenitija od svih nas hiljadu puta.\n— No ništa, ništa, nemoj da se ljutiš — opet promrmlja Ganja samozadovoljno.\n— Meni je jedino majke žao — nastavi Varja. — Bojim se da taj očev slučaj ne dopre i do nje, ne znaš kako se bojim!\n— Sigurno je već dopro — primeti Ganja. Varja kao ustade da pođe gore Nini Aleksandrovnoj, ali se zaustavi, pa pažljivo pogleda u brata.\n— A ko bi joj mogao reći?\n— Svakako Ipolit. Ja mislim da je njemu najveće uživanje bilo da to mami raportira čim je prešao k nama.\n— Ali otkud on da zna, reci mi, molim te? Knez i Lebedev su odlučili da nikom ništa ne govore, i Kolja ništa o svemu ne zna.\n— I polit? Sam je doznao. Ti ne možeš zamisliti kakva je to l ukava životinja, kakav je to spletkar, kakav nos ima da nanjuška sve što ne valja, sve što miriše na skandal. Ti možeš\nverovati ili ne, ali ja sam ubeđen da je njemu uspelo da Aglaju uzme u svoje ruke! A ako je još nije uzeo, on će je uzeti. Rogožin se takođe vezao s njim. Kako to samo knez ne primećuje! A već koliko on sad želi da meni podvali! Za ličnog me neprijatelja smatra, ja sam to odavno prozreo; a da bar znam zašto, šta će mu to? Ta on će umreti... ne mogu prosto da razumem. Ah ja ću mu podvaliti, videćeš da ću ja njega natociljati, a ne on mene.\n— Pa što si ga onda dovodio ovamo kad ga toliko mrziš? I vredi li da njega čovek natociljava?\n— Pa ti si savetovala da ga k nama domamim.\n— Ja sam mislila da će nam on biti od koristi; a znaš li da se sad i on u Aglaju zaljubio i da joj je pisao? Pa su me pitali za njega... Teško da nije i Lizaveti Prokofjevnoj pisao.\n— No, u tom pogledu on nije opasan! — reče Ganja i pakosno se zasmeja. — Uostalom, biće da nije sve tako. A da je zaljubljen, to je vrlo mogućno zato što je balavac! Ali... taj neće pisati staroj anonimna pisma. To je jedna pakosna, ništavna, uobražena ograničenost! ... Uveren sam, pouzdano znam da me je on kod nje predstavio kao intriganta, time je počeo. Priznajem, s početka sam mu se kao budala izgovorio; mislio sam da će mi držati stranu, samo da bi se osvetio knezu. On je strašno podmuklo stvorenje! O, sad ga skroz vidim! A za onu krađu je čuo od svoje majke, od kapetanice. Ako se starac odlučio na to, to je bilo zbog kapetanice. Najednom mi onako iz čista mira saopštava da je »general« obećao njegovoj majci četiri stotine rubalja, i to bez ikakva razloga i povoda, bez kakvog ustezanja... Tada sam sve razumeo. A meni se samo zagleda u oči, sa nekakvim uživanjem; i majci je sigurno rekao isto samo stoga što uživa da joj srce cepa. Ta što neće već jednom bog da ga uzme, kaži mi, molim te? On reče da će umreti kroz tri nedelje, a tu se, eto još ugojio! Prestao da kašlje; sinoć sam reče da već drugi dan ne izbacuje krv.\n— Oteraj ga.\n— Ja njega ne mrzim, nego ga prezirem — oholo reče Ganja. — Da, da, iako ga mrzim, neka! — viknu on najednom sa neobičnom jarošću. — I to ću mu u oči reći, čak i kad bude umirao na jastuku! Da si čitala njegovu ispovest, bože, kakva je to naivna drskost! To je poručnik Pirogov, to je Nozdrev u tragediji, a glavno: balavac! ... O, sa kakvim bih ga zadovoljstvom tada bio išibao, baš zato da ga začudim. Sad se on svima sveti zbog toga što tada nije uspeo ... Ali šta je tamo? To je opet galama! Sta je sad opet? Ja to najzad neću više da trpim — uzviknu on Pticinu, koji je ulazio u sobu — šta je to, dokle ćemo tako dospeti, najzad? To je ... to ...\nAli galama se brzo približavala, vrata se odjednom otvoriše, i stari Ivolgin, ljutit, sav pocrveneo, potresen, izvan sebe, sad nasrnu na Pticina. Za starcem su išli Nina Aleksandrovna, Kolja, a iza njih — Ipolit.\n4.2 II\nVeć je peti dan kako je Ipolit prešao k Pticinu. To se desilo nekako prirodno, bez naročitih razgovora i bez i kakvog nesporazuma između njega i kneza. Oni ne samo što se nisu posvađali nego su , na izgled, još kao prijatelji rastali. Gavrilo Ardalionovič, onako\nneprijateljski raspoložen prema I politu one večeri, dođe sam da ga obiđe, doduše tek trećeg dana posle događaja, rukovođen verovatno nekakvom iznenadnom mišlju. Nekako i Rogožin poče da dolazi k bolesniku. Knezu se u prvo vreme činilo da će bolje biti za »jadnog dečka« ako pređe u drugu kuću. Za vreme preseljenja Ipolit je govorio da ide k Pticinu, »koji je tako dobar da mu daje kutak« i, kao naročito, nijednom se nije izrazio da prelazi k Ganji, iako se Ganja zauzimao da ga prime u kuću. Ganja je to odmah primetio i uvređeno zatvorio u svoje srce.\nOn je bio u pravu kad je rekao sestri da se bolesnik popravio. Zbilja, Ipolitu je bilo nešto bolje nego ranije, što se moglo primetiti već na prvi pogled. On uđe u sobu mirno, posle svih, sa podsmešljivim i pakosnim osmejkom. Nina Aleksandrovna uđe veoma uplašena. (Ona se mnogo promenila za ovo pola godine i izmršavela je. Kad je udala kćer i prešla k njoj, skoro je prestala da se otvoreno meša u poslove svoje dece.) Kolja je bio zabrinut i čisto zbunjen; on mnogo štošta nije shvatao u »generalovom ludilu« — kao što je govorio, naravno ne poznavajući osnovne uzroke ove nove pometnje u kući. Ali mu je bilo jasno da otac već takve gluposti čini svakog časa i gde god stigne, i da se odjednom tako promenio kao da je sasvim drugi čovek postao. Uznemiravalo ga je i to što je starac poslednja tri dana sasvim prestao da pije. Znao je da se razišao, pa čak i zavadio, sa Lebedevom i sa knezom. Kolja se taman vratio sa polokom rakije za oca, koju je nabavio za svoj novac.\n— Bogami, mama — ubeđivao je on još na gornjem spratu Ninu Aleksandrovnu — bogami, bolje nek pije. Evo već tri dana kako nije ni okusio; znači, tužan je. Bogami, bolje je; ja sam mu tako i u zatvor rakiju nosio ...\nGeneral otvori vrata naglo pa zastade na pragu dršćući od gneva.\n— Gospodine! — viknu on gromoglasno Pticinu — ako ste zbilja resili da zbog jednog balavca i ateiste žrtvujete uvaženog starca, oca vašeg, ili u svakom slučaju oca vaše žene, za svoga cara zaslužnog, onda moja noga od ovog časa neće više ostati u vašoj kući! Birajte, gospodine, birajte odmah: ili ja, ili ova... burgija! Da, burgija! Ja to sad slučajno rekoh, ali on je zbilja burgija! Jer on burgijom buši moju dušu, i bez i najmanjeg obzira ... burgijom!\n— Da nije vadičep? — ubaci Ipolit.\n— Ne, nisi ti vadičep, jer sam ja za tebe general, a ne boca. Ja imam ordenje, odlikovanja ... a ti imaš šipak... Ili on ili ja! Odlučujte, gospodine, odmah, ovog trenutka! — viknu on opet izvan sebe Pticinu. Tu mu Kolja podmetnu stolicu, a on se skljoka na nju sav iznemogao.\n— Verujte, za vas bi bolje bilo... da spavate — promrmlja zaprepašćeni Pticin.\n— I on još preti! — reče poluglasno Ganja sestri.\n— Da spavam! — viknu general — ja nisam pijan, poštovani gospodine, i vi me vređate. Ja vidim — nastavi on opet ustajući — vidim da su ovde svi protiv mene, svi i svi. Dosta! Ja odlazim ... Ali znajte, poštovani gospodine, znajte ...\nNe dadoše mu da dovrši i opet ga posadiše. Stadoše ga moliti da se smiri. Ganja se u besu povuče u kraj sobe. Nina Aleksandrovna je sva drhtala i plakala.\n— Ama šta sam mu učinio? Na šta se on tuži? — viknu Ipolit iskezivši zube.\n— A zar niste učinili? — primeti najednom Nina Aleksandrovna. — Vas treba da je naročito sramota i... nečovečno je da tako starca mučite... Pa još na vašem mestu.\n— Pre svega, koje je to moje mesto, gospođo? Ja vas neobično cenim, vas, naročito, lično, ali...\n— To je burgija! — vikaše general — on moju dušu i srce buši! On hoće da ja u njegov ateizam poverujem! Znaj, žutokljunče jedan, da se ti još nisi ni rodio kad sam ja bio obasut počastima. A ti si samo jedna zavidljiva glista, nadvoje prekinuta, sa kašljem ... i umireš od pakosti i bezbožnosti... I zašto te je Gavrilo preselio ovamo? Svi ste protiv mene, od tuđina pa do rođenog sina!\n— Ama, dosta! Tu nam izigrava tragediju! — viknu Ganja. — Da nas niste sramotili po celoj varoši, bolje bi bilo!\n— Šta, ja tebe sramotim, žutokljunče jedan? Zar tebe? Pa ja tebi mogu samo čast da činim, a ne da te sramotim.\nOn skoči i više ga ne mogaše zadržati. Ah i Gavrilo Ardalionovič je, očevidno, eksplodirao.\n— I on sme o poštenju! — viknu Ganja pakosno.\n— Šta reče ti to? — grmnu general, bled, i koraknu prema njemu.\n— Pa to da je dovoljno da ja samo usta otvorim pa da vi... — za vapi odjednom Ganja, ali ne dovrši. Obojica su stajali jedan spram drugog, preko mere potreseni, naročito Ganja.\n— Ganja, šta ti je? — viknu Nina Aleksandrovna skočivši da zadrži sina.\n— Kakvo ludilo sa svih strana! — odseče Varja negodujući — ostavite, mama — uhvati je ona.\n— Samo ga zbog majke štedim — tragično reče Ganja.\n— Govori! — urlao je general, sasvim izvan sebe — govori, inače ću te kao otac prokleti... govori!\n— Mnogo se ja, opet, bojim vašeg prokletstva! I ko vam je kriv što vi već osmi dan kao da ste pameću pomerili? Osmi dan, vidite, ja po datumu znam... Pazite, nemojte me dovoditi do krajnosti; sve ću reći... Sta ste tražili juče tamo kod Jepančinih? Starac sede vlasi, otac porodice! Krasni ste mi vi!\n— Ćuti, Ganjka! — viknu Kolja. — Ćuti, budalo!\n— Ama, čime sam ga ja, čime sam ja to njega uvredio? — navaljivaše Ipolit ali sve kao onim istim podsmešljivim tonom. — Zašto on mene burgijom naziva, svi ste čuli? A sam se nameće. Maločas došao pa počeo o nekom kapetanu Jeropjegovu. Ja uopšte ne želim vaše društvo, generale; izbegavao sam ga i ranije, znate i sami. šta se mene tiče kapetan Jeropjegov, recite i sami! Ja ovamo nisam prešao zbog kapetana Jeropjegova. Ja sam mu samo glasno iskazao svoje mišljenje da možda taj kapetan Jeropjegov uopšte nikad nije ni postojao. A on, eto, kuću na glavu digao!\n— Bez sumnje da nije postojao! — odseče Ganja.\nA general je stajao kao gromom pogođen i samo se besmisleno obazirao. Sinovlje reči su ga zaprepastile svojom neobičnom otvorenošću. U prvom trenutku nije mogao ni reči da nađe. I, najzad, tek kada je Ipolit na Ganjin odgovor prsnuo u smeh i viknuo: »No, eto, jeste čuli? I vaš rođeni sin vam kaže da nikakav kapetan Jeropjegov nije postojao« — starac progunđa, sasvim zbunjen:\n— Kapiton Jeropjegov, a ne kapetan... Kapiton ... potpukovnik u penziji. Jeropjegov ... Kapiton!\n— Ama ni taj Kapiton nije postojao! — sasvim se već razljuti Ganja.\n— Zašto nije postojao? — promrmlja general, pa najednom sav pocrvene.\n— Ta prestanite već jednom! — umirivahu ih Pticin i Varja.\n— Ćuti, Ganjka! — doviknu opet Kolja.\nPosredovanje kao da i generala urazumi.\n— Kako da nije postojao? Zašto nije postojao? — navali on na sina preteći.\n— Zato što nije postojao. Nije ga nikad bilo, i gotova stvar, niti je ikad i mogao biti! Eto vam. Ostavite me, kad vam kažem.\n— I to još sin... Još moj rođeni sin, koga sam ja ... o, bože! Jeropjegov, Jeroška Jeropjegov mu nije postojao.\n— Eto, čas vam je Jeroška, čas Kapitoška! — ubaci Ipolit.\n— Kapitoška, gospodine, Kapitoška, a ne Jeroška! Kapiton, Kapiton Aleksejevič, to jest Kapiton ... potpukovnik ... u penziji... oženio se Marijom ... Marijom Petrovnom Su ... Su ... prijatelj i drug ... Sutugovom... još dok smo bili u vojnoj akademiji. Prolio sam za njega krv ... Zaklonio sam ga ... Poginuo je. Nije bilo Kapitoške Jeropjegova! Nije postojao!\nGeneral je vikao kao u zanosu, ali tako da se moglo pomisliti da je bilo reči o jednom, a da se galamilo o drugom. Istina, u nekom drugom trenutku on bi, naravno, progutao i nešto mnogo uvredljivije od ove tvrdnje da Kapitona Jeropjegova nikad nije bilo na svetu. Izvikao bi se, načinio bi skandal, pomamio bi se, na kraju krajeva, pošao gore u svoju sobu da spava. Ali, zbog toga što je ljudsko srce toliko neobično, desilo se da je takva uvreda kao što je sumnja u Jeropjegova morala prepuniti čašu. Starac veoma pocrvene, diže ruke i viknu:\n— Dosta! Prokleti da ste! Bežim iz ove kuće! Nikolaju, ponesi moju torbu, idem ... odavde!\nOn izađe, žurno i strašno ljut. Za njim potrčaše Nina Aleksandrovna, Kolja i Pticin.\n— Eto šta si sad učinio! — reče Varja bratu — on će se sad jamačno opet odvući onamo... Kakva sramota, kakva sramota!\n— Ne bio krasti! — viknu Ganja skoro se zagrcnuvši od ljutine, i odjednom mu se pogled sukobi sa Ipolitovim; Ganja samo što ne zadrhta. — A vi, gospodine — viknu mu on — vi treba da znate da ste ipak u tuđoj kući... da ovde uživate gostoprimstvo, pa da ne dražite starca koji je očevidno poludeo...\nIpolit takođe kao da se tresao, ali se u trenutku ipak savlada.\n— Ja se donekle s vama ne slažem da je vaš tata poludeo — mirno odgovori on. — Meni se čini da je, naprotiv, postao pametniji u poslednje vreme, verujte. Vi ne verujete? Postao je tako obazriv, preterano osetljiv, sve nešto istražuje, svaku reč meri... O tom Kapitoški je on sad sa mnom namerno poveo razgovor: zamislite, hteo da me navede na ...\n— Mnogo je mene briga na šta je hteo vas da navede! Molim vas da ne vrdate, i da se ne uvijate, gospodine! — ciknu Ganja. — Ako i vi znate pravi uzrok zašto je starac u ovakvom stanju (a vi ste tu toliko špijunirali poslednjih pet dana da sigurno znate), onda nikako ne bi trebalo da jedite... jadnika, niti da mučite moju majku preuveličavajući stvar, jer je sve to koješta, samo jedna pijana epizoda, ništa više, čak ničim nije ni dokazana i ja joj ni ovolišno značaja ne pridajem. Ali vama je potrebno da zajedate i špijunirate, jer ste vi... vi...\n— Burgija — nasmeja se Ipolit.\n— Jer ste vi... ološ! Pola časa ste mučili ljude želeći da ih uplašite kako ćete se ubiti praznim revolverom, s kojim ste se onako sramno obrukali, neuspeli samoubico, razlivena žuči... na\ndve noge! Ja sam vam pružio gostoprimstvo, ugojili ste se, prestali ste kašljati, a gle kako mi se odužujete!\n— Samo dve reči, dozvolite. Ja sam tu kod Varvare Ardalionovne, a ne kod vas; vi mi niste ukazivali nikakvo gostoprimstvo, i ja čak mislim da i vi uživate gostoprimstvo gospodina Pticina. Pre četiri dana molio sam svoju majku da potraži za mene stan u Pavlovsku pa da i sama tamo pređe jer se zbilja osećam ovde bolje, mada se nisam ugojio i još uvek kašljem. Majka me je sinoć obavestila da je stan spreman, i ja, evo, žurim da vas od svoje strane obavestim, pošto se od srca zahvalim vašoj majci i sestri, da već danas prelazim u svoj stan, što sam odlučio još sinoć. Izvinite, prekinuo sam vas, vi ste hteli još mnogo štošta da kazete.\n— O, ako je tako ... — uzdrhta Ganja.\n— A ako je tako, onda mi dozvolite da sednem — dodade Ipolit spokojno sedajući na stolicu na kojoj je sedeo general — jer ja sam ipak bolesnik. A sad sam, evo, spreman da vas slušam, utoliko pre što je ovo naš poslednji razgovor, a možda i poslednje viđenje.\nGanja se odjednom oseti postiđen.\n— Verujem da se neću poniziti da se obračunavam sa vama — reče on — i ako vi...\n— A što vi tako s visine? — prekide ga Ipolit. — Ja sam, od svoje strane, još prvog dana svog boravka ovde dao sebi reč da neću uskratiti sebi zadovoljstvo da vam očitam sve, i to na potpuno otvoren način, kad se budemo rastajali. I, evo, hoću da to učinim baš sad, samo posle vas, naravno.\n— A ja vas molim da napustite ovu sobu.\n— Bolje govorite jer ćete se kajati što niste sve kazali.\n— Prestanite, Ipolite; sve je to velika sramota; kad vas molim, prestanite! — reče mu Varja.\n— Jedino dami za ljubav — nasmeja se Ipolit ustajući. — Izvolite, Varvara Ardalionovna, vama za ljubav pristajem da skratim, ali samo da skratim, jer je izvesno objašnjenje između mene i vašeg brata postalo neminovno, i nipošto ne bih mogao pristati da odem i da ostavim nešto nejasno.\n— Prosto rečeno: vi ste jedan spletkaš — viknu Ganja — zato i ne možete da odete bez spletaka.\n— Eto vidite — hladnokrvno primeti Ipolit — već se niste uzdržali. Verujte, kajaćete se posle što niste sve rekli. Još jednom vam ustupam reč. Pričekaću.\nGavrilo Ardalionovič je ćutao i gledao ga prezrivo.\n— Nećete. Hoćete da pokažete karakter, vaša volja. Od svoje strane ja ću po mogućnosti biti kratak. Dva ili tri puta čuo sam danas prebacivanje zbog gostoprimstva; to je nepravično. Znači, kad ste me k sebi zvali, vi ste me hvatali u zamku; računali ste da hoću da se osvetim knezu. Čuli ste, osim toga, da je Aglaja Ivanovna pokazala prema meni saučešće i pročitala moju »Ispovest«. Računajući, ne znam na osnovu čega, da ću se ja sav posvetiti vašim interesima, vi ste se nadali da ćete u meni možda dobiti potporu. Neću da objašnjavam podrobnije! S vaše strane, takode, ne tražim ni priznanja ni potvrde; dovoljno je to što vas ostavljam da odgovarate svojoj savesti i što se nas dvoje sad izvrsno razumemo.\n— Ali vi od najobičnije stvari pravite ko zna šta! — viknu Varja.\n— Rekao sam ti: »spletkaš i derište« — reče Ganja.\n:— Dozvolite, Varvara Ardalionovna, nastavljam. Ja kneza, naravno, ne mogu ni voleti ni poštovati; no, on je čovek nesumnjivo dobar, iako je inače... prilično smešan. Ali nikako ne\nbih imao razloga da ga mrzim; vašem bratu ništa nisam kazao kad me je podbadao protiv kneza; računao sam baš da se pri raspletu nasmejem. Znao sam da će mi se vaš brat izgovoriti i da će strašno promašiti. Pa tako se i desilo ... Ja sam sad gotov da ga poštedim, no jedino iz poštovanja prema vama, Varvara Ardalionovna. Ali pošto sam vam objasnio da mene nije tako lako na udicu uhvatiti, ja ću vam objasniti i to zašto sam baš toliko hteo da nasamarim vašeg brata. Znajte da sam to učinio iz mržnje, to vam otvoreno priznajem. Umirući (jer ja ću ipak umreti iako sam se, kao što vi tvrdite, ugojio), umirući, ja sam osetio da ću otići u raj neuporedivo mirniji ako mi pođe za rukom da nasamarim makar jednog predstavnika one neizbrojne vrste ljudi koji su me kroz moj život progonili, koje sam mrzeo celog svog veka, i čija je tako izrazita slika vaš uvaženi brat. Ja vas mrzim, Gavrilo Ardalionoviču, samo zbog toga, vama će to možda, izgledati čudno, samo zbog toga što ste vi tip i ovaploćenje, oličenje i vrhunac najdrskijeg, sobom zadovoljnog, najvulgarnijeg i odvratnog ćiftinstva! Vi ste naduti ćifta, ćifta koji ne sumnja, nego je olimpijski miran; vi ste banalnost svih banalnosti!\n... Ni najmanjoj sopstvenoj ideji nije suđeno da se zametne ni u vašem umu ni u vašem srcu\n— nikada! Ali vi ste beskonačno zavidijivi; vi ste čvrsto ubeđeni da ste najveći genije, ali vas ipak sumnja poseti ovda-onda, u crnim trenucima, i tada besnite i zavidite. O, imate vi još crnih tačaka na horizontu; njih će nestati kad konačno oglupavite, što nije daleko. No, ipak, vama predstoji dug i šarolik put, ali ne bih rekao veseo, i to mi je baš milo. Prvo i prvo, proričem vam da nećete uspeti kod izvesne osobe ...\n— Ali ovo je neizdržljivo! — viknu Varja. — Hoćete li završiti već jednom vi, odvratni pakosniče?\nGanja beše prebledeo, drhtao je i ćutao. Ipolit prestade, netremice i sa nasladom se zagleda u njega, prenese pogled na Varju, osmehnu se, pokloni se i izađe ni reči više ne dodavši...\nGavrilo Ardalionovič bi se s pravom mogao požaliti na sudbinu i neuspeh. Neko vreme Varja se nije usuđivala da počne razgovor s njim, čak ga i ne pogleda dok koračaše pored nje krupnim koracima; najzad on ode k prozoru i okrenu joj leđa. Varja razmišljaše o ruskoj poslovici da motka ima dva kraja. Odozgo se opet začu galama.\n— Ti ideš? — obrnu joj se odjednom Ganja, čuvši da ona ustaje s mesta. — Pričekaj, pčgledaj časkom ovo.\nOn priđe i baci pred nju na stolicu malo parče hartije, savijeno u vidu malene ceduljice.\n— Bože! — viknu Varja i pljesnu rukama.\nNa cedulji beše tačno sedam redova:\n»Gavrilo Ardalionoviču! Uverivši se o vašem dobrom raspoloženju prema meni, usuđujem se da vas pitam za savet u jednoj za mene važnoj stvari. Želela bih da se vidim s vama sutra, tačno u sedam časova izjutra, na zelenoj klupi. To je u blizini naše vile. Varvara Ardalionovna, koja neizostavno treba da pođe s vama, vrlo dobro zna to mesto. A. J.«\n— Hajde, razumi ti nju, posle ovoga! — zaprepasti se Varvara Ardalionovna.\nMa koliko da je Ganja želeo da se u ovom trenutku pokaže važan i bajagi ravnodušan, ipak nije mogao da ne istakne trijumf, pa još posle onako ponižavajućeg Ipolitovog proricanja ... Osmeh samozadovoljstva otvoreno sinu na njegovom licu, a Varja se sva ozari od radosti.\n— I to baš u isti dan kad se objavljuje zvanična veridba! E pa razumi sad ti nju!\n— Kako ti misliš, o čemu se sprema ona sutra da govori? — zapita je Ganja.\n— To je svejedno. Glavno je da je htela da se vidi s tobom, prvi put posle šest meseci. Čuj me, Ganja; šta bilo da bilo, ma kako da se stvar okrene, znaj da je ovo važno! Ovo je suviše važno! Nemoj da se praviš važan, nemoj opet da promašiš, a i ne plaši se, pazi! Zar bi mogla ona da se doseti zašto sam ja pola godine obigravala njihovu kuću? I zamisli: ni reči mi nije rekla danas, pravila se nevešta. A ja sam svratila k njima krišom, stara nije znala da sam tamo, inače bi me možda i oterala. Rizikovala sam zbog tebe, išla sam da pošto-poto doznam...\nOpet se vika i galama začuše odozgo; nekoliko osoba silazilo je niza stepenice.\n— Nipošto se to sad ne sme dopustiti! — viknu Varja užurbano i uplašeno. — Sad ne sme ni senka nekog skandala da se desi! Idi, zamoli ga za oproštaj!\nAli otac porodice već je bio na ulici. Kolja je nosio za njim torbu. Nina Aleksandrovna je stajala na stepeništu i plakala; ona kao da htede već da potrči za njim, ali je Pticin zadrža.\n— Vi ga samo više raspaljujete time — govorio joj je on — nema on kuda. Posle pola časa će ga opet dovesti natrag, ja sam sa Koljom već govorio; pustite ga nek se malo izludira.\n— Šta se hrabrite? Kuda ćete? — doviknu starcu Ganja kroz prozor. — Nemate kuda da odete!\n— Vrati se, tata! — viknu Varja. — Susedi sve čuju. General stade, okrete se, ispruži ruku i viknu:\n— Prokletstvo moje nek padne na ovaj dom!\n— I uvek obavezno teatralnim tonom! — promrmlja Ganja zalupivši prozor.\nSusedi su zbilja sve čuli. Varja istrča iz sobe.\nKad Varja izađe, Ganja uze sa stola pisamce, poljubi ga, coknu jezikom i poskoči.\n4.3 III\nUzbuna sa generalom u svako drugo vreme ostala bi bez posledica. I ranije je bilo s njim iznenadnih ludorija, sličnih ovoj, iako retko, jer je, uopšte govoreći, bio čovek veoma miran i sa skoro dobrim naklonostima. On je možda sto puta stupao u borbu sa pometnjom koja ga je bila obuzela poslednjih godina. Odjedared bi se sećao da je »otac porodice«, mirio se sa ženom, plakao bi iskreno. Do obožavanja je poštovao Ninu Aleksandrovnu zbog toga što mu je ona tako mnogo, ćuteći, praštala i volela ga čak i u njegovom luđačkom i ponižavajućem stanju. Ali ta velikodušna borba sa pometnjom obično nije dugo trajala; general je bio suviše nagao čovek, iako na svoj način; on obično nije mogao podneti pokajnički i prazan život u svojoj porodici i završavao bi pobunom; padao bi u vatru, zbog čega bi sam sebi možda već istog trenutka prebacivao, ali nije mogao izdržati. Svađao se, počinjao je da govori nekim kitnjastim stilom i krasnorečivo; zahtevao je da mu se odaje prekomerno i nemoguće poštovanje, i, na kraju krajeva, nestajao bi iz kuće, ponekad čak i na duže vreme. Za poslednje dve godine prilike njegove porodice bile su mu poznate samo uopšte, ili po čuvenju; inače je prestao da u njih podrobnije ulazi, ne osećajući nimalo volje za to.\nAli ovog puta se u »uzbuni sa generalom« pojavilo nešto neobično; svi su kao znali nešto, a svi kao da su se bojali da nešto pomenu. General se »zvanično« pojavio u porodici, to jest kod Nine Aleksandrovne, tek pre tri dana, ali nekako ne smireno i ne pokajnički, kako se to pri pređašnjim njegovim »pojavama« dešavalo, nego, naprotiv, neobično ljut i jedak. Bio je govorljiv, nemiran, započinjao je razgovor sa svima s kojima se susretao, vatreno, i kao da je naletao na sabesednike, ali sve o stvarima toliko raznolikim i neočekivanim da se nikako nije moglo dokučiti šta ga, u stvari, toliko uznemiruje.\nU pojedinim trenucima bivao je veseo, ali bi češće padao u zamišljenost, uostalom, ni sam ne znajući zbog čega. Odjednom bi počinjao da priča o nečem — o Jepančinima, o knezu, o Lebedevu — pa bi tek najedared prekidao i prestajao sasvim da govori, a na dalja pitanja bi odgovarao samo tupim osmehom, uostalom, i ne primećujući da ga neko pita i da se on smeši... Poslednju noć je proveo uzdišući i ječeći, i namučio je Ninu Aleksandrovnu, koja mu je cele noći, bogzna zašto, grejala obloge. Pred zoru je odjednom zaspao, odspavao četiri časa i probudio se sa neobično jakim i mučnim napadom hipohondrije, koji se završio svađom sa Ipolitom i »prokletstvom domu ovome«. Primetilo se, isto tako, da ga je za tri dana neprekidno obuzimalo izvanredno jako častoljubije, i kao posledica toga i neobična uvredljivost. Kolja je ostajao pri svome, ubeđujući majku da je to sve zato što ocu sad nedostaje alkohol, a možda i zbog Lebedeva, sa kojim se u poslednje vreme vanredno bio sprijateljio. Pre tri dana se, međutim, odjednom posvađao sa Lebedevom i razišao se s njim u najvećem gnevu; pa je i sa knezom imao nekakvu scenu. Kolja je molio kneza da mu objasni, i počeo je najzad da sumnja da i knez kao da nešto neće da mu kaže. Ako je i bio, kao što je Ganja sa potpunom verovatnoćom pretpostavljao, nekakav naročiti razgovor između Ipolita i Nine Aleksandrovne, onda je čudno kako da taj pakosni gospodin, koga je Ganja prosto nazvao spletkašem, nije smatrao za zadovoljstvo da na isti način obavesti i Kolju. Vrlo je verovatno da on nije bio baš onakvo zlo i pakosno »derište« kako ga je Ganja predstavljao razgovarajući sa sestrom, nego pakosnik na neki naročit način; pa čak i Nini Aleksandrovnoj teško da je rekao neko svoje zapažanje samo radi toga da bi njoj »parao srce«.\nNe zaboravimo da su uzroci ljudskih postupaka obično mnogo zapleteniji i raznovrsniji nego što ih uvek docnije objašnjavamo, i da se oni retko jasno ocrtavaju. Najbolje je za pripovedača da se ponekad ograniči na prosto izlaganje događaja. Mi ćemo tako i postupiti pri daljem objašnjavanju sadašnje katastrofe sa generalom; jer, ma kako se mučili, ipak smo konačno primorani da toj drugostepenoj ličnosti naše povesti posvetimo nešto više pažnje i mesta nego što smo dosad nameravali.\nDogađaji su sledili jedan za drugim sledećim redom:\nKad se Lebedev posle svog odlaska u Petrograd da pronađe Ferdiščenka vratio istog dana zajedno sa generalom, on ništa naročito nije rekao knezu. Da kneza u to vreme nisu zanimali i obuzimali drugi važni utisci, on bi brzo mogao primetiti da mu i sledeća dva dana Lebedev ne samo nije dao nikakva objašnjenja nego da je još, naprotiv, zbog nečeg kao izbegavao susret sa njim.\nObrativši, najzad, pažnju na to, knez se začudi što je za ta dva dana pri slučajnim susretima sa Lebedevim — Lebedeva viđao ne drukčije nego uvek u najsjajnijem raspoloženju, i skoro\nuvek zajedno sa generalom. Oba prijatelja se ni za trenutak nisu rastavljala. Knez je čuo pokatkad glasne i brze razgovore koji su dolazili odozgo, vesele prepirke sa smehom; čak jednom, sasvim kasno uveče, doleteše do njega najednom i iznenada zvuči raskalašne vojničke pesme, i on odmah poznade grubi generalov bas. Ali započeta pesma se ne završi, odjednom prestade. Zatim je još približno jedan čas trajao vrlo živ i, sudeći po svemu, pijan razgovor. Moglo se razabrati da se prijatelji, koji se gore zabavljaju, grle i ljube i da se neko, najzad, i zaplakao. Zatim se najednom izrodi žestoka svađa, no ona takođe brzo prestade.\nSve to vreme Kolja je bio u nekom naročito zabrinutom raspoloženju. Knez većinom nije ostajao kod kuće i vraćao se kući ponekad vrlo kasno. Redovno su ga izveštavali da ga je Kolja ceo dan tražio i raspitivao se za njega. Ali pri susretima Kolja nije mogao da kaže ništa naročito osim to da je sasvim »nezadovoljan« generalom i njegovim sadašnjim ponašanjem: »vuku se, pijanče tu u jednoj krčmi, grle se i grde na ulici, raspaljuju jedan drugog i nikako da se rastanu«. Kad mu knez primeti da se i ranije to isto, tako reći, svakog dana dešavalo, Kolja nikako nije znao šta da mu na to odgovori i kako da objasni u čemu je baš njegova sadašnja briga.\nIzjutra, posle one raskalašne pesme i svađe, kada je knez oko jedanaest časova izlazio iz kuće, pred njega odjedared ispade general, nečim neobično uzbuđen, skoro potresen.\n— Odavno sam tražio čast i slučaj da vas vidim, mnogoštovani Lave Nikolajeviču, odavno, vrlo odavno — promrmlja on stežući kneževu ruku vrlo snažno, tako da je ovoga to zabolelo.\n— Vrlo, vrlo odavno.\nKnez ga ponudi da sedne.\n— Ne, neću da sednem, a osim toga, ja vas i zadržavam, nego drugi put. Izgleda da mogu pri tom i da vam čestitam na ... ispunjenju ... želja vašeg srca.\n— Kakvih želja moga srca?\nKnez se zbuni. Njemu se, kao i mnogima u njegovom položaju, činilo da niko ništa ne vidi, ne sluti i ne razume.\n— Budite mirni, budite mirni! Neću dirati u vaša najdelikatnija osećanja. I ja sam sam prošao kroz to, i sam znam kad neko tuđ ... tako reći, nos ... što veli poslovica... zabada kuda ne treba... Ja to svakog jutra osećam. Nego, došao sam zbog jedne druge stvari, važne. Zbog neobično važne stvari, kneže.\nKnez ga još jednom ponudi da sedne, pa sede i sam.\n— Samo na trenutak ... Došao sam da me posavetujete... Ja, naravno, živim bez praktične svrhe, ali ceneći samog sebe i... svoj smisao za posao, koji nedostaje Rusima, uopšte govoreći... ja želim da postavim i sebe, i svoju ženu, i decu svoju u položaj ... jednom reči, kneže, meni je potreban savet.\nKnez oduševljeno pohvali njegovu nameru.\n— Nego, sve su to gluposti — brzo prekide general. — Ja, uglavnom, nisam hteo to, nego nešto drugo i važno. I odlučio sam da baš vama kažem, Lave Nikolajeviču, kao čoveku i čiju sam iskrenost i plemenitost osećanja uveren kao ... kao ... Vi se ne čudite mojim rečima, kneže?\nKnez je ako ne sa naročitim čuđenjem, a ono sa izvanrednom pažnjom i radoznalošću pratio reči svoga gosta. Starac je bio nešto bled, usne su mu pokatkad lako podrhtavale, ruke kao da nisu mogle da nađu mirno mesto. On je sedeo svega nekoliko minuta, a već je dvaput zbog nečega naglo ustajao sa stolice i opet tako naglo ponovo sedao — očevidno ne obraćajući nimalo pažnje na te svoje manevre.\nNa stolu su ležale knjige; on uze jednu, produžujući da i dalje govori, pogleda u otvorenu stranicu, odmah je opet sklopi i ostavi na sto, dohvati drugu knjigu, koju sad već nije otvarao, nego je držaše sve ostalo vreme u desnoj ruci neprestano mlatarajući njome po vazduhu.\n— Dosta! — uzviknu on najednom. — Vidim da sam vas mnogo uznemirio.\n— Ni najmanje, molim vas, izvolite samo! Ja, naprotiv, pažljivo slušam i želim da saznam ...\n— Kneže! Ja želim da se stavim u častan položaj ... želim da poštujem sebe i... svoja prava.\n— Čovek sa takvim željama već samim tim je dostojan svakog poštovanja.\nKnez izgovori svoju šablonsku frazu čvrsto uveren da će ona odlično delovati. On kao da se instinktivno doseti da se nekom sličnom praznom, ali zvučnom i prijatnom frazom, rečenom u pravo vreme, može začas osvojiti i umiriti duša ovakvog čoveka, a naročito u ovakvom položaju u kakvom je general. U svakom slučaju, ovakvog gosta je trebalo otpustiti sa olakšanim srcem — u tome je i bio zadatak.\nGeneralu je fraza polaskala, ganula ga i veoma mu se dopala; on se odjednom razneži, tog trenutka promeni ton, pa se upusti u oduševljeno dugačka razlaganja. Ali ma koliko da se knez naprezao, ma koliko da je želeo da uđe u stvar, on prosto ništa nije mogao da razume. General je govorio desetak minuta, vatreno, brzo, ne stižući da izgovori svoje misli, koje su jedna drugu vijale i prestizale. Čak mu najzad i suze zablistaše u očima, pa ipak se sav njegov govor sastojao iz samih rečenica bez početka i kraja. To behu neočekivane reči i neočekivane misli, koje su brzo i neočekivano izbijale i jedna drugu preskakale.\n— A sad je dosta! Vi ste me razumeli i ja sam miran — završi on odjednom ustavši. — Srce kao što je vaše ne može da ne razume paćenika. Kneže, vi ste plemeniti kao ideal! Sta su drugi prema vama? Ali vi ste mladi, i ja vas blagosiljam. Na kraju krajeva, ja sam došao da vas zamolim da mi odredite vreme za važan razgovor, u tome je sada moja najglavnija nada. Meni je potrebno samo prijateljstvo i srce, kneže. Ja nikada nisam mogao da savladam težnje svoga srca.\n— Ali zašto ne sad odmah? Spreman sam da vas slušam...\n— Ne, kneže, ne! — vatreno ga prekide general — ne sad! Ovo je san. Ovo je suviše, suviše važno, suviše važno! Taj čas razgovora biće presudan čas sudbine. To će biti moj čas, i ne bih želeo da nas u takvom svetom trenutku može prekinuti prvi posetilac, prvi nasrtljivac, i često takav nasrtljivac — naže se starac odjednom prema knezu sa čudnim, tajanstvenim i skoro uplašenim šapatom — takav nasrtljivac koji ne vredi ni potpetice sa cipele vaše, ljubljeni kneže! O, ja neću da kažem: s moje cipele! Naročito obratite pažnju da nisam spomenuo svoju nogu; jer ja i suviše cenim sebe da bih to mogao reći bez ograde; ali samo ste vi kadri da razumete da, odbacujući u ovom slučaju i svoju potpeticu, ja pokazujem, možda, vanredan ponos svoga dostojanstva. Osim vas niko drugi neće me razumeti, a on najmanje od svih. On ništa ne razume, kneže; potpuno, potpuno je nesposoban da razume! Da čovek razume, treba da ima srca!\nNajzad se knez skoro uplaši, te odredi generalu sastanak za sutra u isto vreme. Ovaj ode bodar, neobično utešen i skoro umiren. Uveče, oko sedam časova, knez posla da na časak zovnu Lebedeva.\nLebedev dođe sa neobičnom žurbom, »smatrao je za čast«, kao što odmah, još s vrata, reče: ni senke nije bilo od toga da se tri dana skoro krio i izbegavao da se vidi s knezom. On sede na krajičak stolice sa grimasama, osmesima, sa nasmejanim i izvirujućim očima, trljajući ruke i sa izgledom najnaivnijeg očekivanja da čuje kao neko vrlo važno saopštenje, davno očekivano, koje sad već svi naslućuju. Knez se sav naježi; njemu postajaše jasno da su svi odjednom počeli da od njega nešto očekuju, da svi pogledaju na njega kao da žele da mu na nečem čestitaju, sa aluzijama, osmesima i značajnim podmigivanjem. Keler je već triput svraćao na časak, sa očiglednom željom da čestita; počinjao bi svaki put ushićeno i nejasno, ništa nije dovršavao i brzo bi iščezavao. (On se poslednjih dana negde neobično mnogo zapio, i galamio u nekakvoj kafani sa bilijarom.) Čak i Kolja, pored sve svoje žalosti, jedno dvaput je započinjao nekakav nejasan razgovor s knezom. Knez otvoreno i donekle ljutito zapita Lebedeva šta misli o sadašnjem stanju generalovom i zašto je ovaj tako uznemiren. U nekoliko reči mu ispriča malopređašnju scenu.\n— Svako ima svoju brigu, kneže, a... naročito danas, u ovom našem čudnom i nemirnom vremenu; da — odgovori Lebedev nekako suvoparno, pa uvređeno zaćuta, sa izrazom čoveka veoma prevarenog u svom očekivanju.\n— Kakva filozofija! — nasmehnu se knez.\n— Filozofija je potrebna, i veoma bi nam bila potrebna u ovo naše doba, u praktičnoj primeni, ali nju zanemaruju, to je ono. S moje strane, mnogoštovani kneže, iako sam bivao počastvovan vašim poverenjem u nekoj poznatoj vam stvari, ali samo do izvesne mere, i nikako ne dalje od okolnosti koje se tiču samo te stvari ... To shvatam i nimalo se ne žalim.\n— Vi kao da se zbog nečeg ljutite, Lebedeve?\n— Ne, ni najmanje, veleštovani i najsvetliji kneže, ni najmanje! — viknu Lebedev ushićeno, stavljajući ruku na srce. — Naprotiv, odmah sam i shvatio da ni položajem u svetu, ni razvijenošću uma i srca, ni stečenim bogatstvom, ni pređašnjim svojim ponašanjem, niti znanjima — ničim vaše cenjeno i moje nade znatno nadmašujuće poverenje ne zaslužujem; a ako bih i mogao da vas poslužim, to samo kao rob i najamnik, ne drukčije... Ja se ne ljutim, nego žalim.\n— Lukijane Timofejeviču! Zaboga!\n— Ne drukčije! Tako je i sad, tako je i u ovom slučaju! Dolazeći u dodir s vama i prateći vas srcem i mislima, govorio sam sebi: prijateljsko poverenje ne zaslužujem, ali u svojstvu stanodavca možda bih mogao dobiti u svoje vreme, za očekivani rok, tako reći, nalog ili bar obaveštenje zbog izvesnih predstojećih i očekivanih promena ...\nIzgovarajući to, Lebedev se sav upi svojim oštrim očicama u kneza, koji ga je sa čuđenjem posmatrao; on se još uvek nadao da će zadovoljiti svoju radoznalost.\n:— Baš ništa ne razumem — viknu knez skoro ljutito — i... vi ste jedan strašan intrigant! — nasmeja se odjednom najiskrenijim smehom.\nU isti čas se nasmeja i Lebedev, a pogled mu zasija i jasno izrazi da su se njegove nade razvedrile, pa čak i udvostručile.\n— I znate li šta ću vam još reći, Lukijane Timofejeviču? Nemojte, molim vas, samo da se ljutite na mene, ali ja se čudim vašoj naivnosti, i to ne samo vašoj. Vi sa takvom naivnošću očekujete nešto od mene, eto baš sad, ovog trenutka, da mi je čisto nezgodno, i sramota me je pred vama što nemam ništa čime bih vas zadovoljio; ali kunem vam se da prosto ništa nemam, možete li to da zamislite!\nKnez se opet zasmeja.\nLebedev zauze svečan stav. Istina je da je neki put znao da bude čak i suviše naivan i nametljiv u svojoj radoznalosti; ali u isto vreme bio je čovek dosta lukav i snalažljiv, a u nekim slučajevima i suviše podmuklo ćutljiv. Neprekidnim odbijanjem knez ga je načinio skoro svojim neprijateljem. Ali knez ga nije odbijao stoga što ga je prezirao, nego stoga što je tema njegove radoznalosti bila delikatna. Na neke svoje snove knez je još do pre nekoliko dana gledao kao na zločin. Međutim, Lukijan Timofejevič je smatrao kneževo odbijanje kao čistu odvratnost, nepoverenje prema njemu lično, odlazio je sa žaokom u srcu i bio zbog kneza ljubomoran ne samo na Kolju i Kelera nego čak i na svoju rođenu kćer Veru Lukijanovu. Čak je u tom trenutku možda mogao, i iskreno želeo, da saopšti knezu jednu novost, krajnje interesantnu za kneza, ali turobno ućuta i ne reče ni reči.\n— Pa čime vam onda mogu služiti, veleštovani kneže, jer vi ste me maločas ipak ... zovnuli?\n— progovori on najzad posle izvesnog ćutanja.\n— Ama, eto... ja sam, u stvari, hteo o generalu — prenu se knez iz trenutnog zanosa — i... zbog one krađe kod vas što ste mi je neki dan pomenuli...\n— A o čemu li ono beše? ...\n— Eto sad, kao da me ne razume. O, bože, Lukijane Timofejeviču, vi večito glumite! Novac, novac! Četiri stotine što ste tada izgubili iz novčanika, i o čemu ste dolazili posle ovamo da mi pričate, izjutra, pre nego što ćete poći u Petrograd; razumete li najzad?\n— A, to za onih četiri stotine rubalja! — oteže Lebedev kao da se tek sad jedva setio. — Zahvaljujem vam, kneže, za vaše iskreno interesovanje; to je za mene i suviše laskavo, ali... ja sam ih našao, i to već odavno.\n— Našli ste ih! O, hvala bogu!\n— Taj uzvik je s vaše strane veoma plemenit, jer četiri stotine rubalja nisu mala stvar za siromašnog čoveka koji se izdržava napornim radom, a opterećen je mnogobrojnom porodicom, siročićima ...\n— Ama nisam vas za to pitao! Naravno, ja se veoma radujem i tome što ste našli — popravi se brže knez. — Ali... kako ste vi to našli?\n— Vanredno prosto! Našao sam pod stolicom, preko koje je kaput bio prebačen, tako da je, očevidno, novčanik iskliznuo iz džepa i pao na pod.\n— Kako pod stolicom? Nije mogućno, ta vi mi sami rekoste da ste sve budžake pretresli! Kako to da ste to najglavnije mesto prevideli?\n— Ama, baš to i jeste što sam svuda gledao! I suviše, i suviše se dobro sećam da sam gledao! Četvoronoške sam puzio, pipao sam na tome mestu rukama, stolicu sam izmakao, svojim rođenim očima nisam verovao; lepo, vidim da nema ništa, samo prazno golo mesto, evo kao ovaj moj dlan, pa ipak i dalje pipam. Slična malodušnost se uvek ponavlja kod čoveka kad mu je mnogo stalo do toga da nešto pronađe ... kad vam nešto značajno\nnestane i kad vam je strašno žao: vidite lepo ... nema ništa, samo prazno mesto, i ipak po petnaest puta pregledate.\n— Da, naravno; samo, kako to?... Ja ipak ne mogu da razumem — mrmljao je knez sasvim zbunjen. — Najpre sami kažete nije bilo ništa i tražili ste baš na tome mestu, a posle se najednom našlo.\n— A posle se najednom našlo.\nKnez se nekako čudnovato zagleda u Lebedeva.\n— A general? — zapita on najednom.\n— To jest, kako to, general? — ne razumede opet Lebedev.\n— O, bože! Pa pitam vas šta je rekao general kad ste našli novčanik pod stolicom. Jer vi ste pre toga zajedno tražili.\n— Pre toga zajedno. Ali ovoga puta sam, priznajem, oćutao, i smatrao sam za bolje da mu ne pominjem da sam novčanik našao posle, kad sam ostao sam.\n— Ali... kako to? ... A novac ostao nedirnut?\n— Otvorio sam novčanik; novac sav u njemu: do poslednje rublje.\n— Pa mogli ste bar meni reći — reče knez zamišljeno.\n— Bojao sam se da vas ne uznemirim, kneže, u vašim ličnim, i možda izvanrednim, tako reći, doživljajima. A osim toga, ja sam se držao kao da ništa nisam našao. Otvorio sam novčanik, pregledao ga, zatim ga zatvorio, pa opet ostavio pod stolicu.\n— Ama, zašto to?\n— Pa tako! Iz dalje radoznalosti — zakikota se najednom Lebedev tarući ruke.\n— I novac još uvek leži tamo, od prekjuče?\n— A, ne; ležao je samo jedan dan. Ja sam, vidite li, donekle želeo da ga i general nađe. Jer ako sam ga ja, najzad, našao, zašto i general ne bi primetio predmet koji, tako reći, pada u oči, štrči ispod stolice. Ja sam nekoliko puta dizao tu stolicu i premeštao je, tako da je novčanik baš sasvim na vidiku stajao, ali general ga nikako nije primećivao, i tako je trajalo: dan i noć. Vidi se, i suviše je rasejan od nekog vremena i ne može čovek da ga razume. Govori, priča, smeje se, kikoće se, pa onda najednom strašno plane na mene, a nikako ne znam zašto. Počeli smo najzad i da izlazimo iz sobe, ja namerno ostavljam otvorena vrata; on se kao pokoleba, htede nešto da kaže, svakako se uplašio zbog novčanika sa onolikim parama, ali se odjednom strašno naljuti i ništa ne reče. Nismo načinili ni dva koraka zajedno na ulici, a on me ostavi i ode na drugu stranu. Tek smo se uveče u kafani našli.\n— Ali vi ste, najzad, ipak uzeli novčanik ispod stolice?\n— Nisam; iste noći ga je nestalo ispod stolice.\n— Pa gde je sad?\n— Ovde je — nasmeja se najednom Lebedev ustajući sa stolice, ispravljajući se i prijatno gledajući na kneza — odjednom se našao ovde, u skutu mog rođenog kaputa. Evo, izvolite sami pogledati, pipnite.\nZbilja, u levom skutu kaputa, sasvim spreda, na najvidnijem mestu, stvorila se kao neka torba, i pod prstima se odmah poznavalo da je tu kožni novčanik koji je propao kroz poderan džep.\n— Vadio sam ga i pregledao, sve je u redu. Opet sam ga vratio i tako od juče izjutra idem, nosim ga u postavi, neprestano me po butinama udara.\n— A vi ne primećujete?\n— A ja ne primećujem, he-he! I zamislite, velecenjeni kneže, iako stvar i nije dostojna takve osobite pažnje vaše, džepovi su mi uvek celi celcati, a sad najednom za jednu noć ovolika rupa! Kad bolje razgledah, baš kao da je neko perorezom rasekao ... skoro neverovatno!\n— A ... general?\n— Celog dana se ljutio, i juče, i danas; strašno je mrzovoljan; čas je radostan i oduševljen, pa se skoro umiljava, čas se, opet, razneži tako da plače, a čas se, opet, odjednom naljuti, ali tako da se i ja uplašim, verujte bogu. Jer ja, kneže, ipak nisam vojnik. Juče tako sedimo u kafani, a ovaj moj skut kao slučajno izišao sasvim na vidik, čitav plast; on me gleda nekako ispod oka, ljuti se. Već odavno on mi ne gleda pravo u oči, sem kad se mnogo napije ili se što razneži. Ali me je juče jedno dvaput tako pogledao da mi se prosto koža naježila. Ja, uostalom, ja nameravam da novčanik sutra nađem, a dotle ću još jedno veče s njim da se malo poigram ...\n— Ali što ga tako mučite? — viknu knez.\n— Ne mučim ga, kneže, ne mučim — prihvati Lebedev vatreno. — Ja ga iskreno volim i... cenim; i sad mi je, verovali vi ili ne verovali, postao još miliji; još više sam ga počeo ceniti! Lebedev izgovori sve to toliko ozbiljno i iskreno da se knez skoro razljuti.\n— Volite ga, a ovamo ga mučite! Pa molim vas, već samim tim što vam je tako na vidno mesto ostavio nestalu stvar, pod sto i u kaputu, već samim tim vam je otvoreno pokazao da neće da vas zaluduje, nego da vas iskreno moli za oproštaj. Čujete li: moli vas za oproštaj! On se, dakle, uzda u delikatnost vaših osećanja; veruje, dakle, u vaše prijateljstvo prema njemu. A vi dovodite do takvog poniženja takvog... najpoštenijeg čoveka!\n— Najpoštenijeg, kneže, najpoštenijeg! — prihvati Lebedev sevajući očima. — I baš ste samo vi jedini, plemeniti kneže, bili sposobni da tako pravilnu reč kažete. Zbog toga sam vam i odan čak do obožavanja, mada sam sav istrunuo od raznih poroka! Odlučeno je! Nalazim novčanik sad, odmah, a ne sutra; evo, vadim ga na vaše oči; evo ga; evo, i novac je sav tu; evo, uzmite, plemeniti kneže, uzmite i pričuvajte mi ga do sutra. Sutra ili prekosutra ću ga uzeti; nego, znate li, kneže, očevidno je ovo prve noći posle nestanka prespavalo negde u mojoj baštici, pod nekim kamenom; kako vi mislite?\n— Pazite, nemojte mu reći odmah, onako u oči, da ste našli novčanik. Bolje neka on prosto vidi da u skutu nema više ništa, pa će razumeti.\n— Zar tako? Zar ne bi bilo bolje reći da sam ga našao, pa da se napravim kao da nisam ništa ni slutio?\n— N-ne — zamisli se knez — n-ne, sad je vec dockan; to je opasnije; zbilja, bolje nemojte ništa govoriti! A prema njemu budite pažljivi, ali... nemojte mnogo da se odajete, i... i... znate ..\n— Znam, kneže, znam... To jest, znam da skoro neću moći izvršiti, jer za to čovek treba da ima srce kao što je vaše. A osim toga on je prgav i nestalan: često hoće nekako i suviše sa visine da se ponaša sa mnom. Čas slini i grli se sa mnom, čas odjednom počne da me ponižava i prezrivo da me ismeva; e, a ja onda dohvatim, pa namerno izbacim skut od kaputa, he-he! Do viđenja, kneže, jer ja vas očevidno zadržavam i smetam vam, tako reći, u vašim najintimnijim osećanjima...\n— Ali, tako vam boga, čuvajte tajnu!\n— Laganim korakom, laganim korakom!\nIako je stvar bila svršena, knez ipak ostade zabrinut, skoro još više nego dotle. On je nestrpljivo čekao sutrašnji sastanak s generalom.\n4.4 IV\nUgovoreno vreme bilo je dvanaest časova, ali knez sasvim iznenadno zadocni. Vrativši se kući, tamo zateče generala, koji ga je čekao. Na prvi pogled primeti da je ovaj nezadovoljan, i to baš stoga što je morao da čeka. Izvinivši se, knez brže sede, ali nekako čudno se plašeći, baš kao da mu je gost bio od porculana, pa se neprestano bojao da ga ne razbije. Pre se on nikad nije snebivao pred generalom, nije mu padalo ni na pamet da se snebiva. No sad uvide da je ovo sasvim drugi čovek od onog jučerašnjeg: umesto zbunjenosti i rasejanosti, danas se na njemu opažala neka neobična uzdržanost; moglo se zaključiti da je pred vama čovek koji se na nešto konačno odlučio. Mir je, uostalom, bio više spoljašnji nego stvaran. Ali, u svakom slučaju, gost je bio otmeno slobodan, mada sa uzdržanim dostojanstvom. Čak se u prvi mah ponašao prema knezu kao s nekom snishodljivošću — baš onako kao što bivaju neki put otmeno slobodni poneki ponositi, ali nepravično uvređeni ljudi. Govorio je toplo, iako ne bez izvesne gorčine u tonu.\n— Vaša knjiga, što sam je juče uzeo od vas — značajno klimnu on prema knjizi koju je doneo i koja je ležala na stolu — hvala.\n— A, da; jeste li pročitali onaj članak, generale? Kako vam se dopao? Interesantan je, zar ne? — obradovao se knez mogućnosti da što pre otpočne razgovor o nečem što je malo podalje.\n— Pa, da kažem, zanimljivo je, ali je grubo i, naravno, budalaština. A uza sve to, možda je još i gola laž.\nGeneral je govorio sa pouzdanjem pomalo otežući pojedine reči.\n— O, to je tako prostodušna priča, priča starog vojnika-očevica o boravku Francuza u Moskvi; neke pojedinosti su prosto sjajne. Osim toga, zapisi očevidaca su uvek dragoceni, pa ma ko bio taj očevidac. Zar ne?\n— Da sam urednik, ja to ne bih štampao; što se, pak, tiče beležaka očevidaca uopšte, to se uvek radije veruje grubom lažljivcu, samo neka je zanimljiv, nego čoveku solidnom ili uvaženom. Ja znam neke uspomene o dvanaestoj godini, koje... A doneo sam odluku, kneže, da ostavim ovu kuću, kuću gospodina Lebedeva.\nGeneral značajno pogleda u kneza.\n— Vi imate svoj stan, u Pavlovsku, kod... kod vaše kćeri... — reče knez ne znajući šta da kaže. On se seti da je general došao da se posavetuje povodom izvanredne stvari, od koje mu zavisi sudbina.\n— Kod moje žene; drukčije rečeno, u svojoj kući, i u kući moje kćeri.\n— Izvinite, nisam ...\n— Napuštam ovu kuću zato, dragi kneže, što sam sa tim čovekom prekinuo; prekinuo sam sinoć, i kajem se što to ranije nisam učinio. Ja tražim poštovanje, kneže, i želim da mi ga\nukazuju čak i oni kojima, tako reći, poklanjam svoje srce. Kneže, ja često poklanjam svoje srce, i skoro uvek sam prevaren. Taj čovek je nedostojan mog poklona.\n— On je vrlo nesrećan — obazrivo primeti knez — i po neke crte... Ali pored svega toga oseća se i srce, zatim lukav, a ponekad i zanimljiv um.\nFinoća izražavanja i učtiv ton očevidno polaskaše generalu, iako je još uvek ponekad pogledao sa iznenadnim nepoverenjem. Ali knežev ton je bio tako prirodan i iskren da se nije moglo sumnjati.\n— Da on ima i dobrih osobina — prihvati general — to sam ja prvi rekao i umalo što nisam poklonio svoje prijateljstvo toj individui. Ali ja nemam potrebe za ovom kućom i za njegovim gostoprimstvom jer imam svoju rođenu porodicu. Svoje poroke neću da pravdam; ja sam neumeren, zajedno sam sa njim pio, te se sad, možda, kajem zbog toga. Ali nisam se, valjda, samo zbog pića (izvinite, kneže, grubu iskrenost ozlojeđenog čoveka), nisam se, valjda, samo zbog pića združio s njim? Zavele su me, kao što vi kažete, njegove osobine. No sve ima svojih granica, pa čak i osobine; i kad on odjednom ima drskosti da me u oči ubeđuje da je dvanaeste godine još kao mali, u detinjstvu, izgubio levu nogu i sahranio je u Moskvi, na Vaganjkovskom groblju, onda to već prevazilazi granice, te otkriva nepoštovanje i svedoči o drskosti...\n— Možda je to bila samo šala, da vas razveseli i nasmeje.\n— Razumem. Nevina šala radi veselog smeha, pa ma i gruba, ne vređa ljudsko srce. Poneki i laže, ako hoće, samo iz čistog prijateljstva, da time pričini zadovoljstvo svom sabesedniku; ali ako tu proviruje nepoštovanje, ako se svojim takvim nepoštovanjem možda naročito želi pokazati da je nečije društvo teret, onda jednom plemenitom čoveku ne ostaje ništa drugo nego da okrene leđa i da raskine vezu, uputivši onoga koji ga vređa na njegovo pravo mesto.\nGovoreći to, general čak pocrvene.\n— Pa Lebedev nije mogao ni biti dvanaeste godine u Moskvi, on je i suviše mlad za to; to je smešno.\n— To je prvo; ali, recimo, mogao je tada biti već rođen. No kako može čoveka u oči da uverava da je francuski šaser nanišanio i ispalio na njega top, i otkinuo mu nogu tek onako... što nije i mao druga posla; da je on tu nogu podigao i odneo je kući, zatim j u je na Vaganjskom groblju sahranio, i još kaže da je podigao nad njom spomenik na kome piše s jedne strane: »Ovde je sahranjena noga koleškog sekretara Lebedeva«, a sa druge: »Spavaj, mili pepele, do radosnog svanuća!« i da joj, najzad, svake godine drži parastos (što je već bogohulstvo!), te da zbog toga svake godine odlazi u Moskvu. A da bi me uverio, zove me u Moskvu da mi pokaže i grob, pa čak i onaj zarobljeni francuski top u Kremlju. Uverava me da je to jedanaesti top od kapije ... francuski falkonet starog tipa.\n— A pri tom su mu obe noge čitave, to se vidi — nasmeja se knez. — Uveravam vas da je to nevina šala; ne ljutite se.\n— Molim vas, dozvolite da i ja razumem; što se tiče »nogu koje se vide«, to još, recimo, nije sasvim neverovatno; on tvrdi da je noga černosvitovska...\n— A, jeste, kažu da se sa černosvitovskom nogom može čak i igrati.\n— Sigurno znam. Kad je Černosvitov izumeo svoju nogu, prvo mu je bilo da dojuri do mene da mi je pokaže. Ali černosvitovska noga je pronađena kudikamo docnije... I, osim toga, on\ntvrdi da čak ni njegova pokojna žena za vreme celog njihovog braka nije znala da on, njen muž, ima drvenu nogu. »Kad si ti«, kaže on kad sam mu ja prebacio za sve te besmislice, »kad si ti dvanaeste godine bio Napoleonov kamerpaž, onda dozvoli i meni da sahranim svoju nogu na Vaganjkovskom.«\n— A zar ste vi... — poče knez, ali se zbuni. I general takođe kao da se malo zbuni, ali u istom trenutku pogleda kneza s visine i gotovo podsmešljivo.\n— Izgovorite do kraja, kneže — oteže on naročito polako — izgovorite do kraja. Ja dopuštam, govorite sve; priznajte da vam je smešna čak i pomisao da vidite čoveka danas tako poniženog i... nekorisnog, a u isti mah i da doznate da je taj čovek bio lično svedok ... velikih događaja. Onaj nije uspeo još ništa da vam ... naspletkari?\n— Ne; od Lebedeva nisam čuo ništa, ako mislite na Lebedeva ...\n— Hm... ja sam obrnuto pretpostavljao. Upravo, ceo razgovor je i počeo povodom tog... čudnog članka u arhivu. Ja sam primetio njegovu besmislenost, pa pošto sam gledao stvari svojim rođenim očima ... vi se smešite, kneže, vi gledate na moje lice.\n— N-ne, ja ...\n— Ja sam mladolik — razvlačio je reči general — ali sam nešto stariji nego što izgledam. Dvanaeste godine sam imao jedno deset ili jedanaest godina. Svoje godine ni sam ne znam baš tačno. U mom službeničkom listu su mi zapisali manje; a i ja sam u toku života imao tu slabost da samom sebi smanjujem godine.\n— Uveravam vas, generale, da mi ne izgleda nimalo čudno to što ste dvaneste godine bili u Moskvi i... naravno, vi možete da nam pričate ... kao i svi drugi koji su tamo bili. Jedan od naših autobiografa počinje svoju knjigu baš time kako su ga dvanaeste godine, kao bebu, u Moskvi francuski vojnici hranili hlebom.\n— Eto, vidite — odobri general snishodljivo — moj slučaj se, naravno, izdvaja od običnih, ali ne sadrži ništa neobično. Istina vrlo često izgleda nemoguća. Kamerpaž! Čudno zvuči, to je tačno. Ali doživljaj desetogodišnjeg dečaka treba, možda, objašnjavati baš njegovim godinama. Petnaestogodišnjem se to ne bi desilo, i to je sasvim pouzdano, jer da sam ja tada imao petnaest godina, ja ne bih na dan Napoleonovog ulaska u Moskvu pobegao iz naše drvene kuće u staroj Basmonoj ulici, od svoje majke, koja je zadocnila da pobegne iz Moskve dršćući od straha. Da mi je bilo petnaest godina, i ja bih se uplašio, a onako od deset nisam se ni od čega plašio, nego sam se čak progurao kroz gomilu do samog ulaza u dvor kad je Napoleon silazio s konja.\n— Nesumnjivo, to ste odlično primetili da se dečak od deset godina neće uplašiti... — odobri knez plašeći se i mučeći se pri pomisli da će sad morati sav pocrveneti.\n— Svakako, i sve se desilo tako jednostavno i prirodno kako samo u stvarnosti može biti. Kad bi to kakav pisac hteo da obradi, on bi tu natrpao još vazdan kojekakvih nemogućnosti i neverovatnosti.\n— O, to je istina! — viknu knez. — Toj misli sam se i začudio baš tu skoro. Meni je poznato jedno ubistvo zbog časovnika. O njemu se sad već i po novinama piše. Kad bi takvo što izmislio kakav književnik, poznavaoci narodnog života i kritičari bi odmah digli galamu da je to neverovatno. A kad pročitate to isto u novinama kao činjenicu, vi osećate da se baš iz takvih činjenica i učite da upoznajete rusku stvarnost. Vi ste to odlično primetili, generale! — oduševljeno završi knez neobično obradovan što mu pođe za rukom da ne pocrveni.\n— Zar nije tako? Zar nije? — viknu general, kome se oči zasjaše od zadovoljstva. — Dečko, dete koje ne shvata opasnost, provlači se kroz gomilu da bi videlo sjaj, uniforme, svitu i, najzad, velikog čoveka, o kome su mu napunili uši. Jer u ono doba je ceo svet nekoliko uzastopnih godina samo o njemu i pričao. Ceo svet je bio ispunjen tim imenom; ja sam ga, tako da se izrazim, s majčinim mlekom usisao. Napoleon, prolazeći na dva koraka od mene, slučajno primeti moj pogled; ja sam bio u odelu gospodičića, lepo su me odevali. Bio sam jedini takav u celoj gomili, priznaćete i sami ...\n— Bez sumnje, to ga je moralo iznenaditi i uverilo ga je da nisu svi izbegli i da je ostala i vlastela sa decom.\n— To! Baš to! On je naročito želeo da privuče vlastelu. A kad je bacio svoj orlovski pogled na mene, moje oči, mora biti, sevnule su u susret njegovim. »Voila un garcon bien eveille! Qui est ton pere?« Ja mu odmah odgovorih, skoro gušeći se od uzbuđenja: »General, koji je pao na polju časti.« — »Le fils d'un boyard et d'un brave pardessus le marche! J'aime les boyards. M'aimes-tu, petit?« Na to brzo pitanje ja isto tako brzo odgovorih: »Rusko srce je sposobno čak i u neprijatelju svoje domovine da uoči velikog čoveka!« To jest, sad se već ne sećam da li sam se baš doslovce tako izrazio... bio sam dete ... ali smisao je sigurno bio taj! Napoleon je bio zapanjen. On se malo zamisli, pa reče svojima iz svite: »Dopada mi se ponositost ovog deteta! I ako svi Rusi misle kao ovo dete, onda ćemo ...« On ne dovrši i uđe u dvor. Ja se odmah umešah u svitu i potrčah za njim. U sviti su mi pravili put i posmatrali me kao favorita. Ali sve je to bilo u trenutku ... Sećam se samo da je imperator, ušavši u prvu salu, odjednom zastao pred portretom carice Katarine, dugo ga zamišljeno gledao i najzad rekao: »To je bila velika žena!« — pa prošao dalje.\n... Kroz dva dana mene je već znao ceo dvor i Kremij, i zvali su me »le petit boyard«. Kući sam odlazio samo na spavanje. Kod kuće, moji, samo što nisu poludeli. Dva dana docnije umre Napoleonov kamerpaž, baron de Bazankur, koji nije mogao da podnese pohod. Napoleon se seti mene; mene uzeše, dovedoše, ne objašnjavajući mi u čemu je stvar, isprobaše na meni uniformu pokojnog barona, dečka od dvanaest godina, pa kad me već odvedoše u mundiru pred imperatora i kad mi on klimnu glavom, saopštiše mi da sam udostojen milosti te sam proizveden za paža njegovog veličanstva. ... Ja sam bio sav srećan jer sam zbilja osećao prema njemu, i to već odavno, tople simpatije... I onda, osim toga, priznaćete, sjajna uniforma, koja za dete znači mnogo ... Nosio sam zatvorenozelen frak sa dugim i uzanim repovima; zlatna dugmad, crven pervaz na rukavima izvezenim zlatom; visok, krut, otvoren okovratnik sa zlatnim vezom, vez na skutima, bele pantalone od jelenske kože zategnute na nogama, beli svileni prsnik, svilene čarape, cipele sa pređicama... a za vreme carevih šetnji na konju, ako sam i ja učestvovao u sviti, visoke čizme. Iako položaj Francuza nije bio sjajan, i svi su već predosećali strašnu nevolju, ipak se etikecija održavala što je mogućno više, i to baš utoliko tačnije ukoliko se nesreća jače predosećala.\n— Da, naravno... — promrmlja knez skoro zaprepašćen — vaše uspomene bile bi... neobično zanimljive.\nGeneral, naravno, sad je već pričao ono što je juče pričao Lebedevu, i priča je, prema tome, tekla glatko; ali tu on opet nepoverljivo i ispod oka pogleda kneza.\n— Moje uspomene — izgovori on sa udvojenom gordošću — da napišem svoje uspomene? Mene to ne sablažnjava, kneže! Ali, ako baš hoćete, moje su uspomene već i napisane... ali\nleže kod mene u fioci. Neka ih, kad mi zaspu oči zemljom, neka ih onda objave. One će, bez sumnje, biti prevedene i na druge jezike, ne zbog njihove literarne vrednosti, to ne, ali zbog važnosti ogromnih fakata, kojih sam ja bio očevidac, iako sam bio dete; a još tim pre što sam, kao dete, mogao da prodrem u najintimniju, tako reći, spavaću sobu »velikog čoveka«! Ja sam slušao noću vapaje tog »velikana u nesreći«, on pred jednim detetom nije morao da se usteže od plača i jecanja, mada sam i pak već razumevao da je uzrok njegovih patnji ćutanje cara Aleksandra.\n— Da, on je pisao pisma ... predlažući mir ... — bojažljivo mu potvrdi knez.\n— Mi stvarno ne znamo šta je on u tim pismima predlagao, ali on je pisao svakog dana, svakog časa, jedno pismo za drugim! Strašno se uzbuđivao. Jednom, noću, kad smo bili nasamo, ja padoh pred njim, sav u suzama (o, kako sam ga voleo!): »Molite, molite cara Aleksandra da vam oprosti!« viknuh mu ja. To jest, trebalo je da mu kažem: »Pomirite se sa carem Aleksandrom«, ali kao dete, ja naivno izrekoh celu svoju misao. »O, dete moje!« odgovori mi Napoleon, on je šetao gore-dole po sobi, »o, dete moje!« on kao da nije tada primećivao da je meni tek deset godina, pa je voleo da razgovara sa mnom. »O, dete moje, ja sam spreman da caru Aleksandru noge poljubim, ali zato pruskom kralju, austrijskom caru, o, njima večna mržnja i... najzad... ti se još ništa ne razumeš u politici!« Tu on kao da se seti s kim govori te ućuta, a oči su mu sevale kao varnice ... — Eto, da opišem ja sam sve te činjenice... a bivao sam svedok i najsudbonosnijih... pa da to sad izdam, i svi ti kritičari, sve te književne taštine, sve te zavisti, grupe i... ne, hvala vam lepo!\n— To o grupama ste, naravno, sasvim tačno primetili, i ja se slažem s vama — tiho odgovori knez malo poćutavši. — Eto, baš sam nedavno čitao Šarasovu knjigu o bici kod Vaterloa. Knjiga je, očevidno, ozbiljna, i stručnjaci tvrde da je napisana sa izvanrednim poznavanjem stvari. Ali se između redova čita zluradost zbog Napoleonovog poniženja, i kad bi bilo mogućno osporiti Napoleonu svaki trag talenta i u ostalim operacijama, Šaras bi se, izgleda, tome veoma radovao. To je već ružno u tako ozbiljnom delu, jer to je već grupaški duh. Pa jeste li mnogo bili zauzeti svojom službom kod ... imperatora?\nGeneral je bio oduševljen. Kneževa primedba svojom ozbiljnošću i prostodušnošću razveja i poslednje ostatke njegovog nepoverenja.\n— Šaraš! O, ja sam i sam bio strašno ogorčen! Ja sam mu odmah i pisao, ali... sad se baš tačno ne sećam ... Pitate me da li sam bio mnogo zauzet službom? O, ne! Mene su postavili za kamerpaža, ali ja ni tada to nisam smatrao za nešto ozbiljno. Osim toga, Napoleon je vrlo brzo izgubio svaku nadu da približi sebi Ruse, pa bi, naravno, vrlo brzo zaboravio i mene, koga je uzeo iz političkih obzira, da... da me nije lično zavoleo, ja to sad mogu slobodno da kažem. Mene je, pak, srce vuklo njemu. Od mene se nije zahtevala služba; imao sam samo da se javim neki put u dvor i... da pratim imperatora u njegovim šetnjama na konju, to je bilo sve. Ja sam još tada dobro jahao. On bi obično izjahao pred ručak, pratnja se obično sastojala od Davua, mene, mameluka Rustana...\n— Konstana — ote se najednom odnekud knezu.\n— N-ne, Konstana tada nije bilo; bio je poslat da odnese pismo... carici Žozefini, a mesto njega dva ordonansa, nekoliko poljskih ulana .. . eto, to je sva pratnja, osim čitave vojske generala, razume se, i maršala, koje je Napoleon vodio sa sobom da zajedno razgledaju položaje, razmeštaj vojske, da se savetuje ... Najčešće je uz njega bivao Davu. Sećam se\nkao da je sad tu; krupan, pun, hladnokrvan čovek sa naočarima i čudnim pogledom. S njime se imperator najčešće savetovao. Cenio je njegovo mišljenje. ... Sećam se, jednom, već nekoliko dana su većali. Davu mu je dolazio i izjutra, i predveče, često su se čak i prepirali. Najzad, Napoleon kao da poče da pristaje. Bili su samo njih dvojica u kabinetu, i ja treći, ali mene skoro nisu ni primećivali. Najednom Napoleonov pogled pade na mene, čudna misao mu sinu u očima: »Mali!« reći će on meni odjednom, »Šta misliš: ako ja pređem u pravoslavlje pa oslobodim vaše robove, hoće li Rusi poći za mnom?« »Nikad!« povikao sam ja negodujući. Napoleon je bio zaprepašćen. »U patriotskom sjaju očica ovog deteta«, reče on, »pročitao sam mišljenje celog ruskog naroda. Dosta, Davu! Sve su to fantazije! Izložite drugi projekat.«\n— Da, ali i taj projekat bio je velika misao! — reče knez, očevidno zainteresovan. — Dakle, vi taj projekat pripisujete Davuu?\n— U svakom slučaju, zajedno su se savetovali. Naravno, misao je bila Napoleonova, orlovska misao, ali i drugi projekat bio je takođe misao ... To je bio onaj znameniti »conseil du lion«, kako je sam Napoleon nazvao taj Davuov savet. On se sastojao u tome da se Francuzi zatvore u Kremlj sa ćelom svojom vojskom, da sagrade dovoljno baraka, opkole se utvrđenjima, rasporede topove, ubiju što je moguće više konja i usole njihovo meso, nabave i napljačkaju što više žita, pa tako prezime do proleća, a u proleće da se probiju kroz Ruse. Taj projekat je veoma oduševio Napoleona. Mi smo svakog dana ja ha li oko zidina Kremlja, on je pokazivao gde da se ruši, gde da se grade lineti, gde ravelin, gde niz blokhauza — oko sokolovo, brzina, udar. Najzad je sve bilo odlučeno; Davu je navaljivao da se donese konačna odluka. Opet su bili njih dvojica, i samo ja još, treći. Opet je Napoleon šetao po sobi skrštenih ruku. Ja nisam mogao da odvojim pogled od njegova lica, srce mi je jako udaralo. »Ja idem«, reče Davu. »Kuda?« upita ga Napoleon. »Da solim konjetinu«, reče Davu. Napoleon zadrhta... rešavala se sudbina. »Mali«, reče mi on najednom, »šta misliš ti o našoj nameri?« Razume se, on me je to zapitao onako, kao što ponekad čovek najjačeg uma u poslednjem trenutku baca kocku: »glava ili pismo«. Umesto Napoleonu, ja se obratih Davuu, pa mu, kao nadahnut, kažem: »Kidajte vi, generale, što pre kući!« Njegov projekat bio je odbačen. Davu sleže ramenima pa izlazeći reče šapatom: »Bah! Il devient superstitieux!« A sutradan bi naređen pokret.\n— Sve je to neobično zanimljivo — reče knez strašno tiho — ako je to sve zbilja tako i bilo ... to jest, hteo sam reći... — pohita on da se popravi.\n— O, kneže! — uzviknu general, toliko zanet i opijen svojom pričom da se, možda, više ne bi mogao ni pred najvećom neobazrivošću zaustaviti — vi kažete »sve je to bilo!« Ali bilo je i više, uveravam vas da je bilo mnogo više! Sve su ovo činjenice mizerne, političke. Ali, ponavljam vam, ja sam bio svedok noćnih suza i vapaja tog velikog čoveka; a to osim mene niko nije video! ... U poslednje vreme, doduše, nije više ni plakao, nije već ni imao suza, nego bi samo ponekad zajecao. Ali na lice kao da mu se sve više navlačio neki mrak. Kao da ga je večnost već počela senčiti svojim mračnim krilom. Pokatkad smo noću po čitave časove provodili sami, ćuteći; samo što se čulo hrkanje mameluka Rustana iz susedne sobe: strašno čvrst san je imao taj čovek. »Ali je veran meni i dinastiji«, govorio bi o njemu Napoleon.\n... Jednom sam bio neobično tužan, i on najednom primeti moje suze; pogleda me sav blažen: »Ti me žališ!« viknu on, »ti, dete, i još će me, možda, požaliti opet jedno dete, moj sin le roi de Rome; ostali me svi mrze, svi do jednoga, a braća će me prva prodati ako me zadesi nesreća!« ... Ja zajecah i potrčah prema njemu; tu ni on ne izdrža; mi se zagrlismo i naše suze se pomešaše. »Napišite, napišite pismo carici Žozefini!« jedva izgovorili kroz plač. Napoleon se trže pa mi posle kraćeg razmišljanja reče: »Ti si me podsetio na treće srce koje me voli; hvala ti, mili!« I odmah sede te napisa ono pismo Žozefini koje je sutradan poneo Konstan.\n— Vi ste učinili divno delo — reče knez — usred zlih misli vi ste ga naveli na jedno lepo osećanje.\n— Tako je, kneže, i kako vi sve to divno shvatate: onako kakvo vam je srce! — oduševljeno viknu general, i čudna stvar! istinske suze zablistaše na njegovim očima. — Da, kneže, to je bio veliki prizor! I, zamislite, umalo što nisam otišao s njim u Pariz, pa bih, naravno, otišao s njim na »žarko ostrvo zatočenja«, ali, avaj! Naše sudbe se razdeliše! Mi se razdvojismo: on na žarko ostrvo, gde se makar jedanput u trenucima užasne tuge setio i suza sirotnog dečka, koji ga je grlio i oprostio mu u Moskvi. ... Ja sam, pak, bio poslat u kadetski korpus, gde sam našao samo disciplinu, grubost drugova i... Avaj! Sve je propalo! »Ja neću da te oduzmem tvojoj majci, i zato te ne vodim sa sobom!« reče mi on na dan povlačenja, »ali bih hteo da učinim nešto za tebe.« Već se peo na konja. »Napišite mi nešto za uspomenu u album moje sestre«, rekoh mu ja skoro dršćući, jer je on bio vrlo setan i turoban. On se vrati, zatraži pero i uze album. »Koliko je godina tvojoj sestri?« upita me on držeći već pero. »Tri godine«, odgovorih ja. »Petite fille, alors.« I napisa brzo u album:\n\"Ne mentez jamais. Napoleon, votre ami sincere.\"\nTakav savet, i u takvom trenutku... priznajte sami, kneže!\n— Da, vrlo značajno!\n— Taj listić je u zlatnom ramu, pod staklom, celog života visio kod moje sestre, u salonu, na najvidnijem mestu, do same njene smrti... umrla je na porođaju ... Gde je on sad, ne znam ... nego ... o bože! Već je dva! Kako sam vas zadržao, kneže! To je neoprostivo.\nGeneral ustade sa stolice.\n— O, naprotiv! — promumla knez. — Vi ste me tako zainteresovali i... najzad... to je tako zanimljivo; ja sam vam veoma zahvalan!\n— Kneže! — reče general, opet mu vrlo jako stežući ruke i zagledavši se u njega zažarenim očima, kao da je i sam tek sad došao k sebi i kao iznenađen nekom iznenadnom mišlju — kneže! Vi ste toliko dobri, toliko prostodušni, da mi vas je pokatkad i žao. Sav se raznežim kad vas gledam! ... O, neka vas bog blagoslovi! Neka vam život i počne i procveta... u ljubavi. A moj život je svršen! O, oprostite mi, oprostite!\nOn brzo izađe pokrivši lice rukama. U iskrenost njegovog uzbuđenja knez nije mogao posumnjati. On je shvatio da je starac otišao opijen svojim uspehom, ali je ipak slutio da je starac bio od ove vrste lažova koji, iako lažu do sladostrašća i do samozaborava, na vrhuncu svog zanosa ipak podozrevaju u sebi da im se ne veruje, i da im se čak i ne može verovati. U sadašnjem svom stanju starac je mogao da se trgne, da se strašno zastidi i da pomisli da ga knez neizmerno sažaljava, pa da se uvredi. »Da nisam ja time još gore učinio što sam ga pustio da dođe do onakvog zanosa?« zabrinu se knez, ali najednom ne izdrža,\npa se smejaše glasno, nezadržljivo, jedno deset minuta. On već poče da prebacuje sebi zbog tog smeha; ali odmah razumede da nema šta da prebacuje sebi, jer je generala ipak beskrajno žalio.\nNjegova predosećanja se obistiniše. Još isto veče on dobi čudno pisamce, kratko, ali odlučno. General ga je izveštavao da se i sa njim zauvek rastaje, da ga ceni i da mu je zahvalan, ali da čak ni od njega neće da primi »znake sažaljenja, koji ponižavaju dostojanstvo i inače nesrećnog čoveka«. Kad knez ču da se stari skrasio kod Nine Aleksandrovne, on se uskoro umiri. Ali mi smo već videli da je general napravio neko čudo i kod Lizavete Prokofjevne. Ovde ne možemo iznositi podrobnosti, ali ćemo kratko reći da je suština posete bila u tome što je general preplašio Lizavetu Prokofjevnu i što ju je strašno naljutio gorkim aluzijama na Ganju. Iz kuće je izveden sa skandalom. Eto zašto je proveo onakvu noć i onakvo jutro, zašto je pamet konačno izgubio i izleteo na ulicu, tako reći, lud. Kolja još nikako nije potpuno shvatio stvar i nadao se da nešto postigne strogošću.\n— No, kuda ste sad naumili, kako mislite, generale? — reče on. — Kod kneza nećete, sa Lebedevom ste se zavadili, para nemate, a ja ih nikad nemam; sad smo ostali na cedilu, nasred ulice ...\n— Bolje ostati na cedilu nego biti proceđen — promrmlja general. — Tim kalamburom ja sam izazvao oduševljenje ... u oficirskom društvu ... četrdeset četvrte, da! ... Ne sećam se već... O, ne pominji mi, ne pominji mi! »Gde je moja mladost, gde li ona svežina!« Kao što je uzviknuo... ko je to uzviknuo, Kolja?\n— To je kod Gogolja, u Mrtvim dušama, tata — odgovori Kolja, pa uplašeno pogleda postrance u oca.\n— Mrtve duše! O, da, mrtve! Kad me sahraniš, napiši mi na grobu: »Ovde leži mrtva duša!« »Sram i stid me ljuto gone!« — Ko je to rekao, Kolja?\n— Ne znam, tata.\n— Jeropjegov nije postojao! Jeroška Jeropjegov! ... — viknu on van sebe, zaustavljajući se nasred ulice — i to mi kaže sin, rođeni sin! Jeropjegov je čovek koji mi je jedanaest meseci bio mesto brata, mesto koga sam ja na dvoboj ... Kaže mu knez Vigorjecki, naš kapetan, pri čaši: »Gde si ti, Grišo, dobio svoju Anu, to da mi kažeš!« »Na bojnom polju moje otadžbine, eto, gde sam je dobio!« Ja mu viknem: »Bravo, Grišo!« I tu ti ispadne taj dvoboj, a posle se oženio ... sa Marijom Petrovnom Su ... Sutiginom, i poginuo je na polju... Metak se odbije od mog krsta na grudima, pa pravo njega u čelo. »Doveka neću zaboraviti!« viknu on i pade na mestu mrtav. ... Ja... ja sam služio časno, Kolja; služio sam blagorodno, ali sramota, »sramota me progoni«! Ti i Nina ćete doći k meni na grob ... »Sirotica, Nina!« ja sam je nekad tako zvao, Kolja, odavno, još u prvo vreme, a ona je to tako volela ... Nina, Nina! šta učinih ja od tvoje sudbine! Zbog čega me možeš još voleti, strpljiva dušo! Tvoja mati ima anđeosku dušu. Kolja, čuješ li, anđeosku!\n— Znam ja to, tata. Tatice, zlatni moj, hajdemo natrag, kući, k mami! Ona je potrčala za nama. No, što ste stali? Kao da ne razumete... Ali zašto plačete?\nKolja je i sam plakao i ljubio ocu ruke.\n— Ti mi ljubiš ruke ... meni!\n— Jeste, vama, vama. šta ima tu tako čudno? Ta šta vam je, što plačete tu, nasred ulice, a ovamo ste general, vojnik ... no hajdemo.\n— Bog mi te blagoslovio, čedo moje, zato što poštuješ osramoćenog, da! Osramoćenog starca, oca svog ... neka i tebi bog da takvog dečka... le roi de Rome... O, »prokletstvo, prokletstvo domu ovome!«\n— Ama šta vam je to sad? — planu najednom Kolja. — Šta se to desilo? Zašto nećete da se sad vratite kući? šta vi tu ludujete?\n— Objasniću ti, objasniću ti... sve ću ti reći; ne viči, čuće nas ... le roi de Rome ... Oh, teško mi je, tužno mi je!\n»Dado, gde je tvoj grob?« — Ko je to uzviknuo, Kolja?\n— Ne znam, ne znam ko je uzviknuo! Hajdemo kući odmah, odmah! Ja ću Ganju istući, ako hoćete ... Ama kud ćete sad opet?\nAli general ga je vukao prema ulazu jedne obližnje kuće.\n— Kuda ćete? To je tuđa kuća!\nGeneral je seo na stepenice pa je neprestano vukao Kolju za ruku k sebi.\n— Sagni se, sagni se! — mrmljao je on — sve ću ti reći... sramota ... sagni se ... primakni uvo! Na uvo ću ti reći...\n— Ama šta vam je! — strašno se uplaši Kolja ipak podmećući uvo.\n— Le roi de Rome... — prošaputa general, sav kao u groznici.\n— Šta?... Ama šta vam se neprestano vrti le roi de Rome? ... Šta hoćete?\n— Ja ... ja... — poče opet da šapuće general, sve čvršće i čvršće se hvatajući za rame »svog dečka« — ja... hoću ... ja ću ti... sve, Marija, Marija ... Petrovna Su-su-su ...\nKolja se istrže, dograbi generala za ramena pa se unezvereno zagleda u njega. Starac pocrvene, usne mu pomodreše, sitni grčevi mu preletahu preko lica. Najednom se opusti i poče lagano da pada na Koljine ruke.\n— Kaplja! — uzviknu ovaj što je mogao jače, setivši se najzad u čemu je stvar.\n4.5 V\nIstina, Varvara Ardalionovna je u razgovoru s bratom donekle preuveličala tačnost svojih vesti o veridbi kneza sa Aglajom Jepančinom. Možda je, kao dalekovida žena, naslutila ono što se imalo dogoditi u bliskoj budućnosti; možda ona, ozlojeđena zbog nada koje se sad kao dim rasturiše (u koje ni sama stvarno nije verovala), zbog ljudske slabosti nije mogla da se odrekne zadovoljstva da preuveličavanjem nevolje ulije još više otrova u srce brata, mada ga je, uostalom, iskreno i saosećajno volela.\nAli, u svakom slučaju, ona nije mogla dobiti od svojih drugarica, Jepančinih, tako tačna obaveštenja; bilo je samo aluzija, nedovršenih reči, prećutkivanja i zagonetki. A možda su Aglajine sestre i namerno nešto više rekle da tako i one što od Varvare Ardalionovne doznaju. Moglo je biti, najzad, i to da ni one nisu htele da se odreknu ženskog uživanja da malo najede drugaricu, pa makar bila iz detinjstva, jer nije mogućno da one ne prozru u toku tolikog vremena makar jedan delić njenih planova.\nS druge strane, možda se i sam knez varao, iako je bio potpuno u pravu kad je uveravao Lebedeva da nema šta da mu saopšti i da se kod njega nije ništa naročito desilo. Stvarno, svima kao da se desilo nešto čudnovato; ništa se nije desilo, a u isti mah kao da se mnogo\nštošta desilo. To poslednje je pogodila Varvara Ardalionovna svojim pouzdanim ženskim instinktom.\nKako je, pak, došlo do toga da su kod Jepančinih svi odjednom bili obuzeti istom jednodušnom mišlju da se Aglaji desilo nešto značajno i da se odlučuje njena sudbina, to je vrlo teško jasno izložiti. Ali čim je ta misao sinula, kod svih u isti mah, odmah svi najednom zaključiše da su oni već odavno sve to prozreli, i da su jasno predviđali; da je sve bilo jasno još od »siromašnog viteza«, čak i pre, samo što tada još nisu hteli da veruju u takvu besmislicu. Tako su tvrdile sestre; naravno, i Lizaveta Prokofjevna je pre svih sve prozrela i saznala i odavno ju je »bolelo srce«, ali otkad je da je, misao o knezu sad joj nije nikako bila po volji, i to baš stoga što je zbunjuje... Tu se postavljalo pitanje koje je moralo biti odmah rešeno; ali ne samo da ga je nemogućno bilo resiti nego čak ni pitanje jadna Lizaveta Prokofjevna nije mogla da postavi sebi u punoj jasnosti, ma koliko da se mučila.\nStvar je bila poteška: »Da li je knez dobar čovek ili nije dobar? Je li dobro sve to ili nije dobro? Ako nije dobro (što je nesumnjivo), onda zašto to nije dobro? A ako je, možda, dobro (što je takođe mogućno), onda zašto je opet dobro?« Otac porodice, Ivan Fjodorovič, bio je, razume se, pre svega začuđen, ali zatim priznade da se »bogami, i njemu nešto u tom duhu sve vreme pričinjavalo; malo-malo, pa mu se tek najedanput pričini!« On odmah ućuta pred strogim pogledom svoje supruge, ali zaćutao je izjutra, a uveče, nasamo sa suprugom, i prinuđen opet da govori, odjednom i kao sa naročitom hrabrošću iskaza nekoliko neočekivanih misli:\n»Jer, najzad, šta je u stvari?« (Kratka pauza.) »Naravno, sve je to vrlo čudnovato ako je samo istina i da on ne protivreči, ali...« (Opet pauza.) »A, s druge strane, ak,o se na stvari gleda otvoreno, pa knez je, bogami, čestito momče, i... i, i, no, najzad, ime, naše loze ime, sve će to imati izgled, tako reći, održavanja imena loze, koja je sad u padu, to jest u očima sveta. I, posmatrajući s tog gledišta, to jest stoga... naravno, svet: svet kao svet; ali ipak, knez nije ni bez imetka, pa makar to bilo ... koliko-toliko. On ima ... i... i... i. ..« (Dugotrajno ćutanje i... ni maći dalje! ) Saslušavši svog supruga, Lizaveta Prokofjevna izgubi sasvim strpljenje.\nPo njenom mišljenju, sve što se desilo bilo je »neoprostiva, pa čak i zločinačka glupost, nekakva fantastična slika, glupa i besmislena!« Pre svega, to što je »taj knežić bolestan idiot, drugo — budala, koji ni otmen svet ne poznaje, niti položaja u društvu ima. Kome da ga pokažeš, gde da ga prikačiš? Nekakav nemoguć demokrat, ni činčića nikakvog nema, i... i... šta će reći Bjelokonska? I, najzad, zar smo takvog, zar smo takvog muža mi našoj Aglaji želeli i zamišljali?« Taj poslednji argumenat je, naravno, bio ponajglavniji. Majčino srce je drhtalo od te pomisli, prelivalo se krvlju i suzama, a opet je u isto vreme nešto u srcu postojalo što joj je govorilo: »A po čemu knez nije onakav kakvog biste vi hteli?« Eto, ta kolebanja njenog rođenog srca su zadavala najveću brigu Lizaveti Prokofjevnoj.\nAglajinim sestrama se odnekud dopade misao o knezu; to im čak nije izgledalo mnogo čudnovato. Jednom reči, one su iznenada mogle da se nađu sasvim na njenoj strani. Ali obe odlučiše da ćute. Jednom zauvek znalo se u porodici: ukoliko je ponekad upornije i jače, u nekom opštem i spornom porodičnom pitanju, raslo protivljenje i otpor Lizavete\nProkofjevne, utoliko je to pre moglo da služi kao znak svima da se ona možda već i slaže sa tim pitanjem.\nAli Aleksandra Ivanovna nije mogla sasvim da ućuti. Pošto ju je već odavno priznala za svoju savetnicu, mama ju je sad svaki čas zivkala i tražila njeno mišljenje, a glavno — njena sećanja, to jest: »Kako se sve to desilo? Kako da to niko ranije ne primeti? Pa što još onda niste govorile? Šta vam je značio tada taj vaš odvratni ,siromašni vitez'? Zašto je baš samo ona, Lizaveta Prokofjevna, osuđena da se o svima brine, da sve zapaža i unapred pogađa, a svi ostali samo da gledaju kud vrane lete?« i tako dalje, i tako dalje. Aleksandra Ivanovna je isprva bila obazriva, te samo primeti, kako se njoj čini, da je tatina pretpostavka prilično tačna, da u očima otmenog sveta udaja jedne od Jepančinih za kneza Miškina može načiniti dobar utisak. Malo-pomalo, zagrejavši se, ona dodade da knez uopšte nije budala, i da nikada to nije ni bio, a što se tiče ugleda, to samo bog zna po čemu će se kroz nekoliko godina meriti ugled čestitog čoveka kod nas u Rusiji: da li po ranijim obaveznim uspesima u službi ih po nečem drugom? Na sve to mama odmah odseče da je Aleksandra nihilistkinja i da je sve to njihovo prokleto »žensko pitanje«. Zatim kroz pola časa ona ode u grad, a posle na Kameno ostrvo, da nađe Bjelokonsku, koja se kao naručena u to vreme desila u Petrogradu, ali koja će, međutim, uskoro opet otputovati. Bjelokonska je bila Aglajina kuma.\n»Baba« Bjelokonska sasluša grozničavu i očajničku ispovest Lizavete Prokofjevne; nimalo je nisu tronule suze zbunjene majke porodice, nego ju je još i podsmešljivo pogledala. Ona je bila strašna despotkinja; u prijateljstvu, čak ni u najstarijem, nije podnosila jednakost, a Lizavetu Prokofjevnu je stalno smatrala kao svoju protege kao i pre trideset pet godina, i nikako nije mogla da se pomiri sa oštrinom i nezavisnošću njenog karaktera. »Baba« primeti, između ostalog, da su se sigurno »oni tamo, po svojoj stalnoj navici, suviše zatrčali i od muve načinili medveda; da se nije uverila, ma koliko da je pokušavala da uđe u stvar, da se kod njih zaista desilo nešto ozbiljno. I stoga, zar ne bi bilo bolje pričekati da se još nešto dogodi? Knez je, po njenom mišljenju, pristojan mladić, mada slabunjav, čudan i suviše neupadljiv. Ali najgore je to što tako javno izdržava ljubaznicu.«\nLizaveta Prokofjevna vrlo dobro razumede da je Bjelokonska malo ljuta zbog neuspeha Jevgenija Pavloviča, koga im je ona preporučila. Vratila se kući u Pavlovsk još ljuća nego kad je pošla Bjelokonskoj, i odmah svi dobiše svoje, uglavnom zbog toga što su »poludeli«, što se tako ne radi prosto nigde, osim kod njih. »Kud ste se zaleteli? Šta se to desilo? Ma koliko da gledam, nikako ne mogu da zaključim da se nešto dogodilo! Pričekajte dok se još što dogodi! Zar se malo šta moglo Ivanu Fjodoroviču da prividi, ne treba odmah od muve praviti medveda!« itd., itd.\nIzlazilo je, dakle, da se treba umiriti, hladnokrvno posmatrati stvari i čekati. Ali, na žalost, mir ne potraja ni deset minuta. Prvi udarac hladnokrvnosti zadade vest o tome šta se desilo u toku maminog odlaska na Kameno ostrvo. (Odlazak Lizavete Prokofjevne desio se sutradan pošto je knez dolazio u jedan čas mesto u deset.) Sestre na nestrpljiva mamina pitanja odgovarahu vrlo iscrpno i, prvo, da se »kanda, savršeno ništa nije desilo dok je ona bila u gradu«; da je knez dolazio; da Aglaja dugo nije htela da izađe, čitavo pola časa. Posle je izašla, i čim se pojavila, odmah je predložila knezu da igraju šaha; da knez u šahu ne zna ni da makne, te ga je Aglaja odmah pobedila. Veoma se obradovala i strašno je prebacivala\nknezu njegovo neznanje, mnogo mu se smejala, tako da ga je žalost bila gledati. Zatim je predložila da igraju karata, »magarca«. Ali ovde je ispalo sasvim obratno: knez se pokazao tako jak igrač kao... kao neki profesor. Igrao je majstorski; Aglaja je i varala, i karte menjala, i na njegove mu oči krala »štihove«, pa ipak je uvek ostajala »magarac«, jedno pet puta uzastopce.\nAglaja se strašno naljutila, pa se sasvim zaboravila; bila je prema knezu tako zajedljiva i drska da je on već prestao da se smeje i sav je prebledeo kad mu reče naposletku da »neće ni kročiti više u ovu sobu dok je on u njoj i da je ružno s njegove strane što im uopšte i dolazi, i to još noću, u jedan čas, posle svega što se desilo«. Zatim zalupi vrata i izađe.\nKnez ode kao pokisao iako su ga njih dve tešile. Kad, najednom, četvrt časa po kneževom odlasku, Aglaja strča odozgo na terasu, i to tako užurbano da nije stigla ni oči da ubriše, a oči su joj bile uplakane. A dotrčala je stoga što je došao Kolja i doneo ježa. Sve počeše da gledaju ježa; na njihova pitanja, Kolja objasni da nije njegov, nego da je on tu sa svojim drugom, opet gimnazistom, Kostjom Lebedevom, koji je ostao na ulici i stidi se da uđe jer nosi sekiru; a da su i ježa i sekiru kupili maločas od nekog seljaka. Ježa je seljak prodavao i uzeo im je za njega pedeset kopjejaka, a za sekiru su ga već oni sami nagovorili da im proda kad je već tu; a sekira se desila neka vrlo dobra.\nSad Aglaja najednom poče da navaljuje na Kolju da joj odmah proda tog ježa. Bila je stražno uzrujana, čak poče da naziva Kolju »mili«. Kolja dugo nije pristajao, ali najzad ne izdrža nego pozva Kostju Lebedeva, koji doista uđe sa sekirom i strašno se zbuni. Ali sad se najednom pokaza da jež uopšte nije njihov, nego da pripada nekom trećem dečaku, Petrovu, koji je njima dvojici dao novaca da za njega kupe od nekog četvrtog dečaka Šloserovu »Istoriju«, koju je ovaj, pošto su mu bile potrebne pare, jevtino prodavao; da su pošli da kupe Šloserovu »Istoriju«, ali kad su videli ježa, nisu mogli srcu odoleti, nego su ga kupili, tako da, prema tome, i jež i sekira pripadaju onom trećem dečaku, kome ih oni sad i nose, mesto Šloserove »Istorije«!\nAli Aglaja je toliko navaljivala da su dečaci najzad pristali i prodali joj ježa. Čim Aglaja dobi ježa, odmah ga, sa Koljinom pomoću, metnu u kotaricu, pokri ga ubrusom, pa poče moliti Kolju da odmah, nigde se ne zadržavajući, odnesu ježa knezu, u njeno ime, sa molbom da ga primi »u znak njenog najdubljeg poštovanja«. Kolja radosno pristade i obeća da će ga odneti, ali odmah stade da ispituje: »Šta znači jež i takav jedan poklon?« Aglaja mu odgovori da se to njega ništa ne tiče. On odgovori da je ubeđen da se u tome krije neka alegorija. Aglaja planu i na njega da je derište i ništa više. Kolja joj odmah reče da kad ne bi u njoj poštovao ženu, i osim toga još i svoja ubeđenja, on ni časa ne bi oklevao da joj dokaže kako ume da odgovori na takvu uvredu.\nSvršilo se, uostalom, time što je Kolja ipak sa ushićenjem pošao da odnese ježa, a za njim je potrčao i Kostja Lebedev. Aglaja ne izdrža, nego videći da Kolja suviše jako maše kotaricom, viknu za njim sa terase: »Kolja, mili, pazite, molim vas, da ga ne upustite!« kao da se nije još maločas svađala sa njim. Kolja stade i isto tako kao da ništa među njima nije bilo doviknu joj predusretljivo: »Ništa ne brinite, Aglaja Ivanovna, neću ga ispustiti«, pa potrča što je brže mogao. Aglaja se posle toga zasmeja i otrča u svoju sobu neobično zadovoljna, i celog dana je bila vrlo vesela.\nTa vest potpuno zbuni Lizavetu Prokofjevnu. Rekao bi čovek: šta tu ima? Ali, očevidno, takvo beše kod nje raspoloženje. Njena uzbuđenost poraste neobično, a što je najglavnije\n— jež! šta joj znači taj jež? Šta je tu ugovoreno? Šta se tu podrazumeva? Kakav je to znak? Kakav je to telegram? Osim toga, siromah Ivan Fjodorovič, koji se zadesi tu pri ispitivanju, potpuno upropasti celu stvar svojim odgovorom. Po njegovom mišljenju, taj jež nije nikakav telegram, jež je — »prosto jež, i ništa više — sem možda što znači prijateljstvo, zaboravljanje uvreda i pomirenje — jednom reči, sve je to šala, ali, u svakom slučaju, nevina i oprostiva«.\nUz put napominjemo da je on potpuno pogodio. Knez je, vrativši se kući od Aglaje, koja ga je ismejala i oterala, sedeo već pola časa i najcrnjem očajanju, kad najednom stiže Kolja s ježom. Nebo se odmah razvedri; knez kao da vaskrsnu iz mrtvih, ispitivaše Kolju, gutao je svaku njegovu reč, zapitkivao ga je za istu stvar po deset puta, smejao se kao dete i svaki čas stezao ruke obojici dečaka, koji su se smejali i vedro ga gledali. Izlazilo je, dakle, tako da mu Aglaja prašta, i knez opet može da ode do nje, još večeras, a za njega to ne samo da je bilo glavno nego čak i sve.\n— Kako smo mi još deca, Kolja! I... i... kako je to divno što smo deca! — oduševljeno uskliknu on najzad.\n— Prosto-naprosto, ona je u vas zaljubljena, kneže, i više ništa! — odgovori Kolja autoritativno i ubedljivo.\nKnez se zacrvene, ali ovog puta ne reče ni reči, a Kolja se samo smejao i pljeskao rukama. Posle jednog trenutka zasmeja se i knez, a zatim je do samog večera svakih pet minuta gledao na časovnik, koliko je već prošlo, i da li još mnogo ostaje do večeri.\nAli uzbuđenje prevlada: Lizaveta Prokofjevna, najzad, ne izdrža, nego podleže histeričnom trenutku. Ne obazirući se na sva odvraćanja muža i kćeri, ona odmah posla po Aglaju, s tim da je pita poslednji put i da od nje dobije najjasniji i poslednji odgovor. »Da se sve to već jednom svrši, i da mi se skine s vrata, pa da se više i ne pomene! Inače«, reče ona, »noć živa dočekati neću!« I tek sad svi uvideše koliko su zapleli celu stvar. Osim izveštačenog čuđenja, negodovanja, smeha i podsmevanja knezu i svima, oni koji su Aglaju ispitivali od nje ne izvukoše više ništa. Lizaveta Prokofjevna leže u postelju i izađe tek na večeru, u ono vreme kad su očekivali kneza. Ona je kneza očekivala sa zebnjom, i kad on dođe, umalo ne pade u histeriju.\nA i knez uđe plašljivo, tako reći, nesigurno, čudno se smešeći, zagledajući svima u oči, kao da bi svima postavljao pitanje, jer Aglaje opet ne beše u sobi, što ga odmah uplaši. To veče ne beše nikog od stranih, nego samo članovi porodice. Knez Š. se još bavio u Petrogradu povodom slučaja sa stricem Jevgenija Pavloviča. »Bar da je on kojom srećom ovde, pa da nam nešto kaže«, jadikovala je za njim Lizaveta Prokofjevna. Ivan Fjodorovič je sedeo neobično zabrinut; sestre su bile ozbiljne i, kao za inat, ćutale su. Lizaveta Prokofjevna nije znala čime da počne razgovor. Najzad, najednom poče da grdi nered na železnicama, pa pogleda kneza sa odlučnim izazivanjem.\nNa žalost, Aglaja nikako nije izlazila, a knez se osećao izgubljenim. Jedva mrmljajući i snebivajući se, on izrazi mišljenje da bi opravka železničkog koloseka bila vrlo korisna, ali se Adelaida najednom zasmeja, i knez se opet skunji. Baš u tom trenutku uđe Aglaja. Mimo i dostojanstveno, nekako zvanično odgovori knezu na pozdrav i svečano zauze najvidnije\nmesto za okruglim stolom. Ona upitno pogleda u kneza. Svi razumedoše da će se odgonetnuti sve zagonetke.\n— Jeste li dobili mog ježa? — zapita odsečno i skoro ljutito.\n— Dobio sam ga — odgovori knez crveneći i sav pretrnuo.\n— Onda mi odmah objasnite šta vi o tome mislite. To je neophodno zbog mira moje mame i cele naše porodice.\n— Ama čuj, Aglaja... — uznemiri se najednom general.\n— To... pa to prevazilazi sve granice! — uplaši se neočekivano od nečega Lizaveta Prokofjevna.\n— Nema tu nikakvih svih granica, maman — strogo i odmah joj dobaci kći. — Ja sam danas poslala knezu ježa i htela bih da čujem njegovo mišljenje. Dakle, kneže?\n— To jest, kakvo mišljenje, Aglaja Ivanovna?\n— O ježu.\n— To jest... ja mislim, Aglaja Ivanovna, da vi hoćete da čujete kako sam primio ... ježa ... ili, bolje rečeno, kako sam shvatio... tu pošiljku... ježa... to jest... ako je tako, nalazim da ... jednom rečju...\nOn se zagrcnu i ućuta.\n— Pa, niste nam baš mnogo rekli — pričeka jedno pet sekundi Aglaja. — Dobro, pristajem da ostavimo ježa; ali sam veoma zadovoljna što mogu najzad da raščistim sve zagonetke, kojih se dosta nakupilo. Dozvolite, dakle, da doznam lično od vas, iz vaših usta, prosite li vi mene ili ne?\n— Ah, bože! — ote se Lizaveti Prokofjevnoj. Knez zadrhta i trže se, Ivan Fjodorovič se skameni; sestre se namrštiše.\n— Nemojte da lažete, kneže, nego recite istinu. Zbog vas me progone nekim čudnim saslušavanjima; imaju li ta saslušavanja kakve osnove? No?\n— Ja vas nisam prosio, Aglaja Ivanovna — progovori knez najednom živahnuvši. — Ali... vi i sami znate koliko vas volim i kako verujem u vas ... čak i sad ...\n— Ja vas pitam: prosite li vi moju ruku ili ne?\n— Prosim — odgovori knez sav premro. Zatim nastade opšti pokret.\n— Ne radi se to tako, dete moje — reče Ivan Fjodorovič, veoma uzbuđen. — To je... ama to je skoro nemogućno, ako je to tako, Glaša... Izvinite, kneže, izvinite, dragi moj! ... Lizaveta Prokofjevna! — obrati se on ženi za pomoć — tu bi sad trebalo ... udubiti se ...\n— Ja ne mogu, ne mogu! — odmahnu rukama Lizaveta Prokofjevna.\n— Dozvolite, maman, da i ja nešto kažem; jer, valjda, i ja nešto značim u ovakvoj jednoj stvari. Odlučuje se izvanredan momenat moje sudbine (Aglaja se baš tako izrazila) i ja bih htela da to sama doznam, osim toga, milo mi je što će to ovako, pred svima... Dozvolite da vas zapitam, kneže, ako vi »gajite takve namere«, onda čime upravo mislite da me usrećite?\n— Ja, verujte, ne znam, Aglaja Ivanovna, kako da vam odgovorim. Tu ... šta tu ima da se odgovara? A i... treba li?\n— Vi ste se, izgleda, zbunili i gubite dah; odmorite se malo i priberite snagu; uzmite malo vode. Ili čekajte .. . sad ćete dobiti čaj.\n— Ja vas volim, Aglaja Ivanovna, veoma vas volim; ja volim vas samo, i... molim vas, nemojte zbijati šalu, mnogo vas volim.\n— Ali ipak, ovo je važna stvar. Nismo deca pa treba da gledamo trezveno... Moliću vas da mi izložite iz čega se sastoji vaš imetak?\n— No-no-no, Aglaja! šta ti je! To ne ide tako, ne ide... — uplašeno promrmlja Ivan Fjodorovič.\n— Sramota! — glasno prošapta Lizaveta Prokofjevna.\n— Poludela je! — isto tako glasno prošapta Aleksandra.\n— Imetak ... to jest, novac? — začudi se knez.\n— Da.\n— Ja imam ... sada imam sto trideset pet hiljada— promuca knez pocrvenevši.\n— Svega? — začudi se Aglaja glasno i otvoreno, ni najmanje ne pocrvenevši. — Uostalom, ne smeta, naročito ako se bude štedelo ... Nameravate li da stupite u službu?\n— Hteo sam da polažem ispit za domaćeg učitelja.\n— Vrlo zgodno; naravno, to će nam povećati sredstva. A nameravate l i da postanete kamerjunker?\n— Kamerjunker? Na to nikada nisam pomišljao, ali...\nDve sestre ne izdržaše, nego prsnuše u smeh. Adelaida je već odavno primetila u sitnim grčevima Aglajinog lica znake naglog i nezadrživog smeha, koji je ona zasad još iz sve snage savlađivala. Aglaja isprva strogo pogleda u sestre, pa zatim, ni sekunda ne izdržavši, prsnu u najluđi, skoro histerični smeh. Najzad skoči i pobeže iz sobe.\n— Znala sam da će ispasti samo lakrdija i ništa više! — viknu Adelaida — još od samog početka, još od ježa.\n— A ne, to već ne dozvoljavam, ne dozvoljavam! — najednom se strašno razljuti Lizaveta Prokofjevna, pa se brzo zalete za Aglajom. Za njom odmah potrčaše i sestre. U sobi ostadoše samo knez i domaćin.\n— Ovo je, ovo je... Jesi li ti mogao da zamisliš nešto nalik na ovo, Lave Nikolajeviču? — odsečno viknu general, očevidno ni sam ne razumevajući šta je hteo reći. — Ne, da govorimo ozbiljno?\n— Ja vidim da mi se Aglaja Ivanovna podsmevala — setno odgovori knez.\n— Pričekaj, molim te. Ja odoh tamo, a ti tu pričekaj... Jer... Objasni mi makar ti, Lave Nikolajeviču, makar ti: kako se to sve desilo, i šta znači sve to, kako da kažem, ukupno? Priznaćeš, brate, i sam, ja sam otac; ipak sam ja otac, zato ništa i ne razumem. Pa ded mi bar ti objasni?\n— Ja volim Aglaju Ivanovnu; ona to zna i... mislim da odavno zna.\nGeneral sleže ramenima.\n— Čudna stvar, čudna stvar! ... A mnogo je voliš?\n— Mnogo.\n— Čudnovato, sve mi je to čudnovato. To jest, takvo iznenađenje i udar, da... Vidiš li, dragi moj, ja tu ne mislim na tvoj novac (mada sam računao da ćeš imati više), nego meni je sreća moje kćeri... Najzad ... da li si ti kadar, kako da kažem, da stvoriš tu ... sreću? I... i... šta je to: šala ili zbilja s njene strane? To jest, ne s tvoje, nego s njene strane?\nIz susedne sobe se ču glas Aleksandre Ivanovne: Zvali su tatu.\n— Pričekaj, molim te, pričekaj! Pričekaj i razmisli, a ja ću sam odmah... — izgovori on užurbano, pa skoro uplašeno otrča na Aleksandrin poziv.\nZateče ženu i ćerke zagrljene i ogrezle u suzama. To su bile suze sreće, razdraganosti i pomirenja. Aglaja je ljubila majci ruke, obraze, usta; obe su se uzajamno od srca grlile.\n— Evo, pogledaj je, Ivane Fjodoroviču, to ti je sad ona sva! — reče Lizaveta Prokofjevna. Aglaja odvoji svoje srećno i uplakano lice od materinih grudi, pogleda u oca, glasno se nasmeja, priskoči mu, čvrsto ga zagrli pa ga nekoliko puta poljubi. Zatim opet otrča majci, sasvim zagnjuri lice u njene grudi da je niko ne vidi, pa se odmah opet rasplaka. Lizaveta Prokofjevna je pokri krajem svoga šala.\n— Ali šta radiš, šta radiš ti to s nama? Ti si bez srca, posle svega ovog, mogu ti reći — reče joj\nmati, no već radosno, kao da odjednom poče lakše da diše.\n— Bez srca! Da, bez srca! — prihvati odjednom Aglaja. — Zla! Razmažena! Recite to i tati. A, pa on je tu. Tata, jeste li vi tu? čujete li? — zasmeja se ona kroz suze.\n— Drago dete, anđele moj! — ljubio joj je ruku general, koji je sav sijao od sreće. (Aglaja nije povlačila ruku.) Ti, dakle, voliš tog mladića? ...\n— Ne-ne-ne! Ne mogu ni da ga vidim... tog vašeg mladića, ni da ga vidim! — odjednom planu Aglaja i diže glavu — i ako se vi, tata, samo još jednom usudite... Ja vam ozbiljno govorim; čujete li: ozbiljno vam govorim!\nOna je doista i govorila ozbiljno: čak se sva zacrvenela i oči su joj sijale. Otac naglo ućuta i uplaši se, ali mu Lizaveta Prokofjevna dade znak iza Aglajinih leđa i on je razumede: »Ne pitaj!«\n— Kad je tako, anđele moj, dobro, kako ti hoćeš ... tvoja volja; on tamo čeka, sam. Kako bi\nbilo da mu ipak daš na znanje, uvijeno, da ide kući?\nTu general namignu Lizaveti Prokofjevnoj.\n— Ne, ne, to je suvišno; naročito tako, »uvijeno«. Nego najpre idite k njemu vi, a ja ću posle, odmah. Hoću da tog... mladića zamolim za oproštenje jer sam ga uvredila.\n— I te kako si ga uvredila — ozbiljno potvrdi Ivan Fjodorovič.\n— Onda bolje ostanite svi tu... idem najpre ja sama, a vi odmah za mnom, istog trenutka dođite, tako je bolje.\nOna već dođe do vrata, ali se odjednom vrati.\n— Ja ću se smejati! Umreću od smeha! — objasni ona snuždeno.\nAli se istog trenutka okrenu, pa otrča knezu.\n— Pa šta je ovo? Kako ti misliš? — odmah zapita Ivan Fjodorovič.\n— Bojim se i da progovorim — odgovori isto tako brzo Lizaveta Prokofjevna — ali mislim da je ovo jasno.\n— I ja mislim da je jasno. Jasno je kao dan. Voli ga.\n— Ne samo što ga voli nego je zaljubljena! — javi se Aleksandra Ivanovna. — Samo ne znam u koga se zagledala.\n— Neka je bog blagoslovi, ako joj je to sudbina! — pobožno se prekrsti Lizaveta Prokofjevna.\n— Znači, sudbina — potvrdi i general — a od sudbine se ne može pobeći!\nI svi pođoše u salon, ali tamo ih opet očekivaše iznenađenje.\nAglaja ne samo da se nije smejala, prilazeći knezu, čega se malopre bojala, nego mu je skoro plašljivo rekla:\n— Oprostite glupoj, rđavoj, razmaženoj devojci (ona ga uze za ruke) i budite uvereni da vas mi svi beskrajno poštujemo. A ako sam se ja usudila da zbijam šalu sa vašom divnom ... dobrom prostodušnošću, oprostite mi kao vetrenjastom detetu; oprostite što sam nastojala na besmislici, koja, naravno, ne može imati ni najmanjih posledica ...\nPoslednje reči Aglaja izgovori sa naročitim naglaskom.\nOtac, mati i sestre pohitaše u salon da sve vide i čuju, i sve ih zaprepasti: »besmislica koja ne može imati ni najmanjih posledica«, a još više Aglajino ozbiljno raspoloženje sa kojim se izražavala o toj besmislici. Svi se upitno zagledaše; a knez kao da nije razumeo te reči, te je bio na vrhuncu sreće.\n— Zašto govorite tako — mrmljao je on — zašto vi... molite za oproštenje ...\nOn zausti već da rekne da nije dostojan toga da se od njega traži oproštenje. Ko zna, možda je i primetio značaj reči o »besmislici koja ne može imati ni najmanjih posledica«, ali se, kao čudan čovek, možda još obradovao tim rečima. Bez sumnje, za njega je vrhunac sreće bilo već samo to što će opet slobodno moći dolaziti k Aglaji, što će mu ona dozvoliti da s njom razgovora, da sedi s njom, da šeta, i, ko zna, možda bi se on time i do kraja svog života zadovoljio ... (A, tog se »zadovoljstva« Lizaveta Prokofjevna, kanda, i bojala u sebi; ona ga je naslućivala: mnogo čega se ona potajno bojala, što sama nije umela da iskaže.) Teško je opisati koliko je knez živnuo i obodrio se to veče. Bio je toliko veseo da je bilo milina gledati ga — tako su docnije govorile Aglajine sestre. On postade razgovoran, a to mu se nije desilo još od onog jutra kada se pre pola godine upoznao sa Jepančinima. Jer, po povratku u Petrograd, on je postao primetno i namerno ćutljiv, i sasvim nedavno se pred svima izrekao knezu Š. da mora da se uzdržava i da ćuti, pošto nema prava da ponižava misao kad je sam izlaže.\nCelo to veče je govorio, tako reći, samo on — mnogo je pričao. Jasno je, radosno i podrobno odgovarao na pitanja. Ah iz njegovih reči nije provirivalo ništa što bi ličilo na ljubavni razgovor. Sve su to bile tako ozbiljne, čak ponekad i neobične misli. Knez izloži nekoliko svojih pogleda, svojih ličnih, skrivenih zapažanja, tako da bi sve to ispalo bezmalo i smešno da nije bilo tako »lepo izloženo«, kako su se docnije složili svi koji su ga slušali. Mada je general voleo ozbiljne razgovore, on i Lizaveta Prokofjevna zaključiše u sebi da u kneževom pričanju ima već i suviše mnogo učenosti, tako da se pred kraj te večeri skoro sneveseliše. Uostalom, knez najzad dođe dotle da ispriča i nekoliko vrlo smešnih anegdota, kojima se on prvi smejao, tako da su se drugi smejali više njegovom radosnom smehu nego samim anegdotama, što se, pak, tiče Aglaje, ona skoro cele večeri nije ni reči rekla; zato je neprekidno slušala Lava Nikolajeviča, upravo nije ga toliko ni slušala koliko ga je gledala.\n— Samo pilji u njega, oči ne skida; svaku njegovu reč upija; samo guta, samo guta! — govorila je docnije Lizaveta Prokofjevna mužu — a da joj ko kaže da ga voli, rđavo bi se proveo!\n— Šta da radiš: sudbina! — sleže ramenima general, i dugo je još ponavljao tu rečcu, koja mu se veoma dopala. Treba dodati da se ni njemu, kao poslovnom čoveku, takođe mnogo štošta nije dopadalo u sadašnjim okolnostima, a u prvom redu — sama neodređenost stvari; ali on se odlučio da zasad ćuti i gleda... u oči Lizaveti Prokofjevnoj.\nRadosno raspoloženje u porodici ne potraja dugo. Sutradan se Aglaja opet posvađa sa knezom, i tako je išlo neprekidno i idućih dana. Ona bi po čitave časove ismevala kneza, i\npravila bi od njega skoro budalu. Istina, oni bi ponekad, po sat i po dva sedeli u njihovoj domaćoj baštici, u hladnjaku, ali je primećeno da knez u to vreme skoro redovno čita Aglaji novine ili kakvu knjigu.\n— Čujte — reče mu jednom prilikom Aglaja prekidajući čitanje novina — zapazila sam da ste vi strašno neobrazovani; vi skoro ništa ozbiljno ne znate; kad vas čovek što pita: ni ko, ni kad, ni po kom ugovoru. Vi ste prilično jadni.\n— Ja sam vam već rekao da nisam bogzna kako školovan — odgovori joj knez.\n— Pa šta onda ima u vama? Kako mogu ja onda da vas cenim? Čitajte dalje; uostalom, ne treba, dovoljno smo čitali.\nI onda, istog večera, ukaza se opet s njene strane nešto za sve vrlo zagonetno. Vratio se knez Š. Aglaja je bila vrlo ljubazna s njim, mnogo se raspitivala o Jevgeniju Pavloviču. (Knez Lav Nikolajevič još nije bio došao.) Najednom knez Š. dozvoli sebi da napravi aluziju na »blisku i novu promenu u porodici«, povodom nekoliko reči koje se oteše Lizaveti Prokofjevnoj da će se, možda, opet morati odložiti Adelaidina svadba, da bi obe svadbe bile zajedno. Nemogućno je zamisliti kako je tad Aglaja planula na »sve te glupe pretpostavke«, i, između ostalog, njoj se ote da »ona ne namerava da zamenjuje ničije ljubavnice«.\nTe reči zapanjiše sve prisutne ali u prvom redu roditelje. Lizaveta Prokofjevna je u tajnom razgovoru s mužem nastojala da se konačno objasne s knezom u pogledu Nastasje Filipovne.\nIvan Fjodorovič se kleo da je to samo ispad koji dolazi usled Aglajine »stidljivosti«, i da knez Š. nije pomenuo svadbu, ne bi bilo ni tog ispada, pošto i sama Aglaja zna, i to zna pouzdano, da je to sve samo kleveta rđavih ljudi, i da se Nastasja Filipovna udaje za Rogožina; da tu knez nema nikakvog udela, a kamoli da je u vezi; i čak nije nikada ni bio, ako ćemo istinu da govorimo.\nA knez se, međtuim, ničim nije davao zbunjivati, nego je i dalje bio u sedmom nebu... O, naravno, primećivao bi i on ponekad u Aglajinim očima nešto mračno i nestrpljivo; ali je više verovao u nešto drugo i taj mrak bi sam od sebe nestajao. Kad je jednom poverovao, onda ga više ništa nije moglo pokolebati. Možda je bio i suviše miran, tako se bar učinilo Ipolitu, koji se jednom slučajno srete s njim u parku.\n— Zar nisam pogodio tada da ste zaljubljeni? — poče on prvi prilazeći knezu, i zaustavi vši ga. Ovaj mu pruži ruku i čestitaše mu kako »dobro izgleda«. Bolesnik je zaista izgledao ohrabren, što je obična pojava kod grudobolnih.\nOn je prišao knezu radi toga da mu kaže nešto zajedljivo povodom njegovog srećnog izgleda, ali se odmah smete i poče da govori o sebi. Poče da se tuži, pa se tužio mnogo i dugo, i prilično bez veze.\n— Nećete mi verovati — završi on — koliko su oni tamo svi bolno osetljivi, sitničavi, sebični, sujetni, prozaični; verujete li vi da su me uzeli samo pod uslovom da što pre umrem, pa su sad svi besni što ne umirem, nego mi je, naprotiv, bolje. Komedija! Kladim se da mi ni vi ne verujete.\nKnez ne htede da mu protivreči.\n— Ja ponekad pomišljam da opet pređem k vama — nehatno dodade I polit. — A vi, dakako, ne smatrate da su u stanju da prime čoveka s tim da taj neizostavno i što je mogućno pre umre?\n— Mislio sam da su vas pozvali s nekom drugom namerom.\n— Oh, pa vi niste baš sasvim onako... naivni, kao što se o vama govori! Sad nije vreme, ali ja bih vam mogao ponešto otkriti o tom Ganječki i o njegovim nadama. Vama potkopavaju kuću, kneže, nemilosrdno potkopavaju kuću, kneže, nemilosrdno potkopavaju i... čak je žalostno što ste vi ipak tako bezbrižni. Ali, na žalost, vi ne možete drukčije!\n— Gle, to li vi želite! — nasmeja se knez. — šta mislite: da bih ja možda bio srećniji kad bih bio manje bezbrižan?\n— Bolje je biti makar i nesrećan, ali znati, nego srećan, a živeti... nasamaren. Vi, izgleda, nikako ne verujete da imate suparnika i... sa te strane?\n— Vaše reči o suparništvu su donekle cinične, Ipolite; žao mi je što nemam prava da vam odgovorim, što se, pak, tiče Gavrila Ardalionoviča, to ćete priznati i sami da on ne može ostati miran posle svega što je izgubio, ako makar unekoliko znate njegov položaj. Meni se čini da je bolje posmatrati stvar s toga gledišta. On će još moći da se promeni; on ima još mnogo da živi, a život je bogat... Uostalom... uostalom — splete se odjednom knez — što se tiče potkopavanja... ja ne razumem o čemu govorite. Nego, bolje da ostavimo taj razgovor, Ipolite.\n— Ostavićemo ga zasad; osim toga, već ne može ništa proći bez velikodušnosti, sa vaše strane. Tako je, kneže, vi morate prstom da opipate da biste mogli ne verovati, ha-ha! Nego, vi sad mora da me mnogo prezirete, zar ne?\n— Zbog čega? Zato što ste više od nas prepatili, i patite?\n— Ne, nego zato što sam nedostojan svojih patnji.\n— Ko je mogao da mnogo pati, znači da je i dostojan mnogih patnji. Aglaja Ivanovna je, kad je pročitala vašu ispovest, zaželela da vas vidi, ali...\n— Odlaže... Ona ne može, razumem, razumem ... — prekide ga Ipolit, kao trudeći se da promeni razgovor. — Zbilja, rekoše mi da ste joj baš vi i čitali naglas celi onaj galimatijas; ono je zbilja u bunilu pisano i... učinjeno. I ne shvatam do koje mere je potrebno da čovek bude, neću da kažem surov (to je za mene ponižavajuće), nego detinjski sujetan i osvetoljibiv, pa da mi se ta ispovest prebacuje i iskorišćuje protiv mene kao oružje! Ne uznemirujte se, ja tu ne mislim na vas ...\n— Ali meni je žao što se vi odričete one sveščiće, Ipolite. Ona je iskrena; i znate li da su i njene najsmešnije strane, a njih ima mnogo (tu se Ipolit veoma namršti), iskupljene patnjom, jer sve ono priznati bila je takođe patnja, i... možda velika hrabrost. Misao koja vas je vodila pri tom nesumnjivo je imala plemenitu osnovu, pa ma kako stvari izgledale, što više mislim, sve mi je to jasnije, kunem vam se. Ja vas ne osuđujem, nego govorim da bih rekao svoje mišljenje, i žao mi je što sam tada ćutao ...\nIpolit viknu. Njemu sinu misao da se knez pretvara i da ga hvata; ali zagledavši mu se bolje u lice, on ne mogade da ne poveru je u njegovu iskrenost, i lice mu se razvedri.\n— Pa ipak se mora mreti! — reče on umalo ne dodavši: »i to još ovakav čovek kao ja!« — A zamislite kako mi dosađuje Ganječka: sad je izmislio, u vidu zamerke, da će možda od onih što su slušali moju svesku trojica-četvorica pre mene umreti! A! On misli da je to meni neka\nuteha, ha-ha! Pre svega, oni, eto, još nisu umrli; a kad bi ti ljudi baš i poumirali, šta bih ja\nimao od toga, recite i sami! On sudi po sebi; uostalom, on je otišao još dalje; sad me porsto\ngrdi, kaže da čestit čovek u takvom slučaju umire ćuteći, i da je sve ono bila samo obična sebičnost s moje strane! Kakva prefinjenost ili, bolje rečeno, u isti mah životinjska grubost njihove sebičnosti, koju oni nikako ne mogu kod sebe da primete! ... Jeste li čitali, kneže, o smrti nekog Stepana Gljebova, u osamnaestom veku? Ja sam slučajno juče pročitao ...\n— Kog Stepana Gljebova?\n— Bio je nabijen na kolac za vreme cara Petra.\n— Ah, bože, znam! Bio je živ još petnaest sati na kocu, na mrazu, u bundi, i umro neobično\nhrabro. Kako da ne! Čitao sam ... pa šta?\n— I daje bog takvu smrt ljudima a nama, eto, neće! Vi, možda mislite da ja nisam kadar umreti onako kao Gljebov?\n— O, nikako ne — zbuni se knez — ja sam samo hteo da kažem da vi... to jest, ne da ne biste ličili na Gljebova, nego... da bi... da biste onda pre ličili na...\n— Znam: na Ostermana, a ne na Gljebova, to ste hteli da kažete!\n— Kakvog Ostermana! — začudi se knez.\n— Ostermana, diplomatu Ostermana, Ostermana iz doba Petra Velikog — promrmlja Ipolit, najednom se nekako zbunivši. Zavlada izvesna nelagodnost.\n— O, n-n-ne! Nisam to hteo da kažem — oteže knez posle izvesnog ćutanja — meni izgleda... da vi nikad ne biste bili Osterman.\nIpolit se namršti.\n— Uostalom, zašto ja to tako tvrdim! — prihvati knez najednom, očevidno želeći da se\npopravi. — Zato što ondašnji ljudi (kunem vam se da sam se tome oduvek strašno čudio)\nnisu bili kao mi danas što smo: nije bila ova rasa, kao danas, u naše doba, nego kao neka\ndruga pasrnina: Onda su ljudi imali jednu ideju, a sad su nervozniji, razvijeniji, osetljiviji, kao sa dve, sa tri ideje odjedared ... Današnji čovek je širi, i, verujte mi, to mu baš i smeta da bude onako jednostavan čovek kao oni iz onog doba ... Ja ... ja sam to samo zbog onog gore rekao, a ne ...\n— Razumem. Zbog svoje naivnosti, usled koje se niste složili sa mnom, vi sad pokušavate da me tešite, ha-ha! Vi ste pravo dete, kneže. No ipak ja zapažam da vi sa mnom neprestano postupate kao... kao sa porculanskom šoljom... Ništa, ništa, ne ljutim se. U svakom slučaju, ovaj naš razgovor je ispao prilično smešan; vi ste pokatkad pravo dete, kneže. Uostalom, znajte da sam ja ponekad želeo da budem i nešto bolje od Ostermana. Zbog Ostermana ne bi vredelo vaskrsavati iz mrtvih ... Uostalom, ja već vidim da treba što pre da umrem, inače ću sam... Ostavite me. Do viđenja! Pa lepo, hajde, recite mi sami, no, kako vi mislite: kako je najbolje da umrem? I to da ispadne što je mogućno čestitije. Ded, recite mi!\n— Prođite pored nas i oprostite nam što smo srećni! — reče knez tihim glasom.\n— Ha-ha-ha! To sam i mislio. Očekivao sam kao sigurno nešto u tom duhu. Ipak ste vi... ipak ste vi... No, no! Krasnorečiv svet! Do viđenja! Do viđenja!\n4.6 VI\n:O večernjem skupu u vili Jepančinih, na koji je očekivana Bjelokonska, Varvara Ardalionovna potpuno tačno izvesti brata. Goste su očekivali baš toga dana; ali i ovoga puta ona se izrazi o tome nešto oštrije nego što je trebalo. Istina, stvar se dogodila suviše žurno i čak sa nekim potpuno suvišnim uzbuđenjem, baš stoga što se u toj kući »sve radilo onako kako se nigde ne radi«. Sve se to objašnjavalo nestrpljivošću Lizavete Prokofjevne, koja »nije htela više da sumnja«, i toplom nežnošću oba roditeljska srca zbog sreće svoje ljubimice kćeri.\nOsim toga, Bjelokonska je uskoro imala da otputuje; a pošto je njena protekcija u otmenim krugovima zbilja mnogo značila, i pošto su se nadali da će ona biti knezu naklonjena, roditelji su računali da će ti krugovi primiti Aglajinog verenika iz ruku uticajne babe, a osim toga, ako u tome baš i bude nečeg neobičnog, to će pod takvim pokroviteljstvom izgledati mnogo manje neobično. Cela stvar je baš i bila u tome što roditelji nikako nisu bili u stanju da reše: »ima li, i u kolikoj baš meri ima u svemu tome nečeg neobičnog? Ili uopšte nema?« Prijateljsko i otvoreno mišljenje uglednih i merodavnih ljudi baš bi dobro došlo u ovom času, kada, zbog Aglajinog držanja, još ništa konačno nije bilo rešeno. U svakom slučaju, pre ili posle, knez je morao biti uveden u više krugove, o kojima nije imao ni najmanjeg pojma. Ukratko, nameravali su da ga »pokažu«. Međutim, večernje poselo je ipak predviđeno skromno. Očekivani su samo »domaći prijatelji« u najmanjem broju. Osim Bjelokonske trebalo je da dođe još jedna dama, žena vrlo uglednog gospodina i čoveka od visokog položaja. Od mladih ljudi računalo se gotovo samo na Jevgenija Pavloviča. On je imao doći kao pratilac Bjelokonske.\nO dolasku Bjelokonske knez je bio obavešten možda na čitava tri dana ranije. On je, naravno, primetio uzrujan izgled članova porodice, čak je po nekim brižnim napomenama i nedovršenim rečenicama osetio da oni strahuju zbog utiska koji bi on mogao učiniti. Ali Jepančini, svi do jednog, stekoše uverenje da on u svojoj naivnosti nikako nije u stanju da se dose ti da su oni zbog njega tako brižni. Zato su, gledajući ga, svi u sebi bili setni. On sam, pak, gotovo i nije pridavao nikakvu važnost predstojećem događaju; bio je zauzet nečim sasvim drugim: Aglaja je postajala svakog časa sve ćudljivija i sumornija — to ga je ubijalo. Kad je doznao da očekuju i Jevgenija Pavloviča, on se veoma obradova, pa reče kako i on već odavno želi da ga vidi. Te reči nekako se nikome ne dopadoše; Aglaja ljutito izađe iz sobe, i tek dockan uveče, oko ponoći, kad je knez već odlazio, ona nađe priliku da mu kaže nekoliko reči nasamo, ispraćajući ga.\n— Volela bih da nam sutra ceo dan ne dolazite, nego da dođete tek uveče, kad se već skupe ti... gosti. Vi znate da ćemo imati goste?\nOna je to govorila nestrpljivo i namerno strogo; tada je prvi put povela reč o poselu. Njoj je misao o gostima bila skoro nepodnošljiva — to su svi zapazili. Možda je strašno želela da se zbog toga i posvađa sa roditeljima, ali joj ponos i stidijivost nisu dopuštali da započne razgovor. Knez odmah razumede da se ona zbog njega boji (a neće da prizna da se boji), pa se i sam najednom uplaši.\n— Da, ja sam pozvan — odgovori on.\nNjoj je očevidno teško padalo da produži razgovor.\n— Može li se s vama govoriti nešto ozbiljno? Makar jednom u životu? — naljuti se ona najednom prekomerno, ni sama ne znajući zašto, ali nije mogla da se uzdrži.\n— Dabome da može, i ja vas slušam, meni je vrlo milo — promrmljao je knez. Aglaja opet poćuta kratko vreme, pa poče s očevidnim nezadovoljstvom:\n— Ja o tome nisam htela da se s njima prepirem: njima čovek neki put ne može dokazati. Ta pravila što ih maman ponekad ima oduvek su mi bila odvratna. Ne govorim o tati, od njega se ne može ni tražiti. Maman je, naravno, plemenita žena; neka se neko usudi da joj predloži nešto nisko, pa će videti. Ali onoj rđi se klanja! Time ne mislim na Bjelokonsku: ništavna baba, ništavna i karakterom, ali je mudra i zna sve da ih drži u rukama, te joj je makar to jedno dobro. Da čudne niskosti! A i smešno; mi smo oduvek bili ljudi srednjeg kruga, sasvim srednjeg, kako samo može biti; što će nam sad da se trpamo u te velikosvetske krugove? I sestre bi htele tamo; sve ih je povukao taj knez Š. A što se vi radujete što će Jevgenije Pavlovič doći?\n— Čujte, Aglaja — reče knez — meni se čini da se vi mnogo bojite zbog mene da vas ja sutra ne obrukam ... u tom društvu?\n— Zbog vas? Ja se bojim? — planu Aglaja. — Šta imam ja da se bojim zbog vas, pa makar vi... makar se vi i potpuno obrukali? Šta se to mene tiče? I kako možete da upotrebljavate takve reči? Šta vam znači to »obrukam«? To je gadna reč, vulgarna.\n— To je ... školska reč.\n— Pa da, školska reč! Gadna reč! I vi kao da nameravate da sutra govorite sve ... takvim rečima? Potražite kod kuće još poviše takvih reči u svom rečniku; njima možete učiniti vanredan efekt. Šteta što, izgleda, umete I epo da uđete u salon. Gde ste to naučili? Hoćete li umeti i da popijete pristojno šolju čaja kad svi budu gledali u vas?\n— Mislim da ću znati.\n— To je šteta; a baš bih se slatko nasmejala! Ali bar razbijte kinesku vazu u salonu! Ona je vrlo skupa; molim vas, razbijte to; to je poklon, mama će biti očajna, pred svima će zaplakati, toliko je zaljubljena u tu vazu! Učinite neki gest kao što vi to već umete; gurnite i razbijte. Sedite namerno bliže do nje.\n— Naprotiv, potrudiću se da sednem što je mogućno dalje; hvala vam što ste me upozorili.\n— Znači da se unapred bojite da ćete krupne gestove praviti. Smem da se kladim da ćete povesti razgovor o nekoj »temi«, o nečem ozbiljnom, naučnom, uzvišenom. Bože, što će to biti... otmeno!\n— Ja smatram da bi bilo glupo... ako ne bi bilo umesno.\n— Slušajte jednom zauvek — ne izdrža najzad Aglaja — ako započnete o nečem kao o smrtnoj kazni, ili o ekonomskom stanju Rusije, ili o tome da će »svet spasti lepota« ... ja ću se, naravno, obradovati i slatko ću se smejati, ali... unapred vas opominjem: ne izlazite mi posle toga na oči! čujete li: ozbiljno vam govorim! Ovog puta vam sasvim ozbiljno govorim.\nOna zaista ozbiljno izgovori svoju pretnju, tako da čak nešto neobično odjeknu u njenom glasu i zasja u njenom pogledu — nešto što knez nikada dotle nije primetio i što, naravno, već nije ličilo na šalu.\n— E, sad ste postigli to da ću baš neizostavno »pokrenuti razgovor«, pa ću čak... možda i vazu razbiti. Maločas se ničega nisam bojao, a sad se bojim svega. Sigurno ću se obrukati.\n— Onda ćutite. Sedite i ćutite.\n— To neću moći. Uveren sam da ću od straha progovoriti, i od straha ću vazu razbiti. Možda ću i pasti na glatkom parketu, ili će mi se nešto takvo desiti ... meni se to već dešavalo. Ja ću o tome sad cele noći sanjati; što ste mi to pominjali?\nAglaja ga mračno pogleda.\n— Znate šta? Najbolje da ja sutra nikako ne dolazim! Raportiraću da sam bolestan, i svršena stvar! — odluči on najzad.\nAglaja lupi nogom, pa i poblede od ljutine.\n— Bože! Je li još ko video ovakvo što? On neće da dođe kad se naročito zbog njega i... O, bože! Teško svakom onom ko ima posla sa takvim smetenjakom kao što ste vi!\n— Dobro, doći ću, doći ću! — brže je prekide knez. — I dajem vam časnu reč da ću celo veče presedeti, i ni usta otvoriti neću. Za to vam dobar stojim.\n— Vrlo dobro ćete učiniti. Maločas rekoste: »Raportiraću da sam bolestan« ... Gde samo pronalazite takve izraze? Kakvo vam je to zadovoljstvo da govorite sa mnom takvim rečnikom? Da li vi to navlaš hoćete da me jedite, šta li?\n— Oprostite; i ovo je školski izraz; neću više. Ja vrlo dobro razumem da se vi... bojite za mene ... (ama, ne ljutite se!) i meni je to neobično milo. A nećete mi verovati koliko se sad bojim, i kako se radujem vašim rečima. Ali sva ta bojazan, kunem vam se, sve su to trice. Bogami, Aglaja! A radost će ostati. Ja strašno volim što ste vi takvo dete, tako lepo i dobro dete. Ah, kako divni umete da budete, Aglaja!\nAglaja bi se, naravno, naljutila pa je to već i htela, ali joj odjednom neko neočekivano osećanje obuze svu dušu, u jednom trenutku.\n— A nećete mi prebaciti sadašnje grube reči... nekad ... docnije? — upita ona najednom.\n— Šta to govorite! I zašto ste sad opet planuli? Eto, opet sumorno gledate. Počeli ste da ponekad suviše sumorno gledate, Aglaja ... kako nikad ranije niste gledali. Ja znam otkud je to ...\n— Ćutite, ćutite!\n— Ne, bolje je da kažem. Ja već odavno hoću da vam kažem; već sam i rekao, ali... to je malo, jer vi mi niste poverovali. Između nas ipak postoji jedna osoba...\n— Ćutite, ćutite, ćutite, ćutite! — prekide ga Aglaja naglo, čvrsto ga uhvativši za ruku i skoro užasnuto ga gledajući. U taj mah je pozvaše. Ona kao da se obradova, pa ga ostavi i pobeže.\nKnez celu noć provede u groznici. Čudnovato, već nekoliko noći uzastopce imao je groznicu. Ovog puta u polubunilu njemu dođe pomisao: šta će biti ako sutra, pred svima, dobije napad? Jer on je već dobijao napad u budnom stanju. Ledio se od same te misli; cele noći se zamišljao u nekakvom čudnovatom nečuvenom društvu, među nekim čudnim ljudima. Glavno je bilo to da je »poveo razgovor«; znao je da ne treba govoriti, ali je sve vreme govorio — ubeđivao ih je u nešto. I Jevgenije Pavlovič i Ipolit su bili među gostima, i činilo se da su se veoma sprijateljili.\nKnez se probudi oko devet časova sa glavoboljom i velikom zbrkom u mislima, sa čudnim utiscima. Odnekud strašno zažele da vidi Rogožina; da ga vidi i da mnogo razgovara s njim;\no čemu, to ni sam nije znao; zatim se odjednom nekako odluči da ode do Ipolita. Nešto mutno ispunjavalo mu je srce, toliko da sve što mu se toga jutra dogodilo učini na njega\nistina neobično jak, no ipak nepotpun utisak. Jedan od tih događaja bila je Lebedevljeva poseta.\nLebedev dođe dosta rano, tek što je prošlo devet, i gotovo sasvim pijan. I ako knez u poslednje vreme nije mnogo zapažao, ipak mu sad pade u oči da se Lebedev već tri dana, otkako se odselio general Ivolgin, vrlo ružno ponaša. Nekako je najednom postao prljav i musav, mašna mu se iskrivila u stranu, a jaka od kaputa se raspala. U svom stanu je pravio lom, i to se čulo napolju. Vera jedared dođe sva uplakana i nešto je pričala. Kada se sad pojavio, on nekako vrlo čudno poče da govori busajući se u grudi i optužujući sebe...\n— Dobio sam... dobio sam odmazdu za izdajstvo i podlost svoju... Šamar sam dobio! — završi on, najzad, tragično.\n— Šamar! Od koga? ... Pa još ovako rano?\n— Rano? — sarkastično se osmehnu Lebedev. — Tu vreme ne znači ništa ... čak ni za fizičku odmazdu... a ja sam moralan... moralan sam šamar dobio, a ne fizički!\nI najednom sede bez ustezanja, pa poče da priča. Njegovo pričanje beše skoro sasvim bez veze; knez se namršti i gotovo već htede da ode; ali ga najednom nekoliko reči začudi. Zapanji se od čuda ... Neobične stvari je pričao gospodin Lebedev.\nIsprva se ticalo, očevidno, nekakvog pisma; pomenuo je i ime Aglaje Ivanovne. Zatim Lebedev poče odjednom gorko da prebacuje samom knezu; moglo se razumeti da ga je knez uvredio. Prvo ga je, veli, knez počastvovao svojim poverenjem u pogledu svojih odnosa sa izvesnom »personom« (Nastasjom Filipovnom); ali posle je sasvim raskinuo s njim, oterao ga od sebe sramno, i to tako ponižavajuće da je poslednji put grubo odbio »nevino pitanje o skorim promenama u kući«.\nSa pijanim suzama priznade Lebedev da »posle toga već nikako nije mogao da izdrži — tim pre što je on mnogo štošta znao ... vrlo mnogo ... i od Rogožina, i od Nastasje Filipovne, i od prijateljice Nastasjine, i od Varvare Ardalionovne ... lično ... i od ... čak i od same Aglaje Ivanovne. — Možete li vi to da zamislite ... preko moje ljubimice Vere, jedinice moje ... da... nego, uostalom, nije mi jedinica, jer ih imam tri. A ko je izveštavao pismima Lizavetu Prokofjevnu, i to u najdubljoj tajanstvenosti, he-he! Ko joj je pisao o svima odnosima i... o kretanju persone, Nastasje Filipovne, he-he-he! ko — ko je taj anonimus, dozvolite da vas zapitam?«\n— Valjda tek niste vi? — viknu knez.\n— Ja glavom — dostojanstveno odgovori pijanica — i danas, oko osam i po, svega pre pola časa... ne, biće već tri četvrti časa kako sam izvestio poštovanu majku da imam da joj javim o jednom događaju ... i to značajnom. Ceduljicom sam je izvestio, preko devojke, sa sporednog ulaza. Primila me je.\n— Vi ste sad bili kod Lizavete Prokofjevne? — zapita knez jedva verujući svojim ušima.\n— Sad sam bio s njom, i dobio šamar ... moralan. Vratila mi je pismo, i to ga ljutito bacila neotvoreno ... a mene je isterala kao psa... Uostalom, samo moralno, ne fizički... ali, bogami, skoro i fizički ... malo je nedostajalo.\n— Kakvo vam je to pismo bacila, neotvoreno?\n— Pa zar vam... he-he-he! Pa ja vam još nisam rekao! A mislio sam da sam vam već rekao ... Dobio sam neko, izvesno pismo, da ga predam ...\n— Od koga? Kome?\nAli neka Lebedevljeva »objašnjenja« bilo je neobično teško razumeti, ili makar nešto u njima uočiti. Knez ipak shvati, koliko je mogao, da je pismo bilo dato rano izjutra, preko služavke, Veri Lebedevoj da ga ova preda dalje adresantu ... »kao i ranije ... isto kao i ranije, izvesnoj personi, i to od istog lica... (jer jednu od njih ja označavam nazivom ,lice', a drugu samo sa ,persona', radi nipodaštavanja i razlike; jer postoji velika razlika između nevine i visokoblagorodne generalske devojke i... kamelije), dakle, to pismo bilo je od ,lica' čije ime počinje slovom A ... «\n— To nije mogućno! Nastasji Filipovnoj? Koješta! — viknu knez.\n— Jeste, jeste, ako ne njoj, ono Rogožinu, svejedno. Rogožinu... pa čak je jednom i za gospodina Terentijeva buo, da mu se preda od lica na slovo A — namignu i nasmeši se Lebedev.\nPošto je on često preskakao sa jednog predmeta na drugi i zaboravljao o čemu je počeo da govori, knez sasvim ućuta, da bi mu dao mogućnost da se iskaže. Pa ipak je bilo vrlo nejasno: da li su pisma išla baš preko njega lično ili preko Vere? Kako je on tvrdio da je »Rogožinu isto što i Nastasji Filipovnoj« to znači, verovatno, da ta pisma nisu išla preko njega, ako je uopšte i bilo kakvih pisama. Na koji je, pak, način pismo dospelo sada u njegove ruke, to je ostalo potpuno neobjašnjeno; najverovatnije se moglo pretpostaviti da ga je on nekako ukrao od Vere... potajno uzeo, pa ga sa nekakvom namerom odneo Lizaveti Prokofjevnoj. Tako zaključi i razumede najzad knez.\n— Vi ste poludeli! — viknu on neobično zbunjen.\n— Ali ne sasvim, veleštovani kneže — odgovori Lebedev ne bez ljutnje. — Istina, ja sam već skoro hteo da vam ga predam, vama, lično vama u ruke, da vam učinim uslugu... ali sam zaključio da je bolje da učinim uslugu tamo, i da o svemu poštovanu majku obavestim ... isto kao što sam i ranije jednim pismom izvestio, anonimno. I kad sam jutros napisao ceduljicu, prethodno moleći da me primi, u osam časova i dvadeset minuta, ja sam se potpisao: »vaš tajni izveštač«. Odmah su me pustili, onog časa, čak sa preteranom žurbom, na sporedna vrata... k poštovanoj majci.\n— Pa?\n— Posle se već zna: umalo što me nije istukla, to jest za dlaku je falilo, tako da se čak može smatrati i da me je istukla. A pismo mi je bacila. Istina, već je, kanda, htela da ga zadrži, video sam, primetio sam, ali se predomislila pa mi ga baci. »Kad su tebi, takvom, poverili da ga predaš, a ti ga i predaj ...« Čak se našla uvređena! Jer kad se ni preda mnom nije postidela da to kaže, onda se, znači, našla uvređena. Plahovit karakter.\n— Pa gde je sad to pismo?\n:— Još uvek je kod mene. Evo ga.\nI on predade knezu Aglajino pismo za Gavrila Ardalionoviča, koje je ovaj, likujući, još istog jutra, dva sata docnije, pokazao sestri.\n— Ovo pismo ne može ostati kod vas.\n— Vama, vama! Vama ga i podnosim — vatreno prihvati Lebedev — sad sam opet vaš, sav, vaš sam od glave do srca, sluga, posle trenutne izdaje! Kaznite srce, ali poštedite bradu, što rekao Tomas Mor.. u Engleskoj i u Velikoj Britaniji. Mea culpa, mea culpa, što rekla rimska papa... to jest, on je rimski papa, a ja ga zovem rimska papa.\n— Ovo pismo mora biti odmah poslato — užurba se knez — ja ću ga predati.\n— A zar nije bolje, zar nije bolje, najblagovaspitaniji kneže, a zar nije bolje... ovako ... Lebedev načini čudnu, sladunjavu grimasu; strašno se najednom uzmuva na mestu, kao da ga je iznenada neko iglom ubo, pa lukavo namigujući poče nešto da radi i da pokazuje rukama.\n— Šta mislite?! — upita knez ljutito.\n— Prethodno ... da se otvori! — prošapta on sladunjavo i nekako poverljivo.\nKnez skoči tako razjaren da Lebedev već naže da beži; ali dotrčavši do vrata, zastade očekujući hoće li biti milosti.\n— E, moj Lebedeve! Može li, može li se čovek spustiti do tako podle niskosti do koje ste vi došli? — viknu knez ožalošćeno.\nLebedevljevo lice se razvedri.\n— Nizak sam! Nizak sam! — približi se on odmah, busajući se u prsa.\n— Ali to je odvratno!\n— Pravo kažete: odvratno. To je prava reč!\n— I kakva vam je samo to navika da tako... čudno postupate? Pa vi ste ... prosto ... špijun! Zašto ste pisali anonimno i uznemiravali... tu plemenitu dobru ženu? Po čemu, najzad, Aglaja Ivanovna nema pravo da piše kome je njoj volja? Što ste išli danas tamo: da se žalite, šta li? Cemu ste se tamo nadali? šta vas je navelo da potkazujete?\n— Samo iz prijatne radoznalosti i... iz uslužnosti blagorodne duše, to je! — mrmljao je Lebedev. — A sad sam opet vaš, opet sav! Obesite me ako hoćete!\n— Pa jeste li takvi kakvi ste sad išli i do Lizavete Prokofjevne? — zainteresova se knez sa gnušanjem.\n— Ne ... bio sam svežiji... i čak pristojniji. Ja sam tek posle poniženja dobio ovakav izgled.\n— Dobro, ostavite me sad.\nUostalom, ova molba je morala biti ponovljena nekoliko puta pre nego što se gost najzad rešio da ode. Pošto je bio već sasvim otvorio vrata, on se opet vrati, dođe do sredine sobe na prstima, ponovo poče da pravi rukama znake pokazujući kako se otvara pismo; da recima kaže svoj savet, to se nije usuđivao. Zatim izađe smešeći se tiho i ljubazno.\nĆuti sve to bilo je vrlo teško. Iz svega toga se isticala jedna činjenica, glavna i neobična: Aglaja je bila veoma uznemirena, u velikoj neodlučnosti, na velikoj muci ko zna zbog čega (»zbog ljubomore«, šapnu u sebi knez). Izlazilo je, takođe, i to da su je, naravno, zbunjivali rđavi ljudi, a bilo je i suviše čudno što im se ona toliko poveravala. Naravno, u toj neiskusnoj, ali plahovitoj i ponosnoj glavici sazrevali su neki naročiti planovi, možda i ubitačni i... izuzetni. Knez je bio neobično uplašen i u svojoj zbunjenosti nije znao na šta da se odluči. Nešto se neizostavno moralo preduzeti, to je osećao. Još jednom pogleda na adresu zapečaćenog pisma: o, nije osećao sumnju i nemir jer je verovao. Drugo je nešto njega u tom pismu mučilo: nije verovao Gavrilu Ardalionoviču.\nPa, ipak, odlučio se da mu preda to pismo, lično, i već izađe u toj nameri iz kuće ali se putem predomisli. Skoro pred samom Pticinovom kućom naiđe odnekud, kao poručen, Kolja, i knez mu poveri da preda pismo lično bratu, kao da ono dolazi neposredno od same Aglaje Ivanovne. Kolja se nije raspitivao nego ga uruči, tako da Ganja nije mogao ni sanjati kroz koliko ruku je to pismo prošlo. Vrativši se kući, knez pozva Veru Lukijanovnu k sebi, ispriča joj što je bilo potrebno i umiri je, jer je ona sve dotle tražila pismo i plakala. Ona se užasnu\nkad doznade da je pismo odneo otac. (Knez od nje docnije doznade da je ona već više puta tako potajno poslužila Rogožinu i Aglaji Ivanovnoj; njoj ni na pamet nije padalo da je tu moglo biti nečega štetnog po kneza ...) A knez postade najzad toliko rastrojen da kad mu je kroz dva časa dotrčao glasnik od Kolje sa vešću o očevoj bolesti on u prvom trenutku skoro ne mogade da shvati u čemu je stvar. Ali taj događaj ga i povrati, jer ga je veoma dirnuo. On provede kod Nine Aleksandrovne (kuda su, razume, se, preneli bolesnika) skoro do samog mraka. Nije im ničim bio od koristi ali ima ljudi koje je prijatno videti kraj sebe u izvesnim trenucima.\nKolja je bio kao ubijen, grčevito je jecao, ali je i pak neprestano trčao poslom: čas po doktora, i našao trojicu, čas u apoteku, u berbernicu. Generala povratiše u život, ali nisu mogli da ga osveste; lekari su se izražavali da je »pacijent svakako u opasnosti«. Varja i Nina Aleksandrovna nisu se micale od bolesnika; Ganja je bio zbunjen i potresen ali nije hteo da ide gore, i čak se bojao da vidi bolesnika. On je kršio ruke, i u isprekidanom razgovoru sa knezom pođe mu za rukom da kaže: »Takva nesreća i kao za pakost baš u ovakvom trenutku!«\nKnezu se učini da je razumeo o kome trenutku. Ipolita knez ne zateče u Pticinovoj kući. Predveče dotrča Lebedev, koji je posle jutrošnjeg »objašnjenja« spavao neprekidno. Sad je bio skoro trezan i plakao nad bolesnikom pravim suzama, kao nad rođenim bratom. Priznavao je svoju krivicu glasno, no ipak ne objašnjavajući u čemu je stvar. Neprestano je dosađivao Nini Aleksandrovnoj, stalno je uveravajući da je »to on, lično on kriv, i niko drugi nego on... jedino iz prijatnog ljubopitstva«, i da je »pokojni« (on je, bog bi ga znao zašto, još živog generala neprestano tako zvao!) bio najgenijalniji čovek! Ozbiljno je ukazivao na genijalnost, kao da bi to u ovom času moglo biti od neke velike koristi.\nNina Aleksandrovna, videći njegove iskrene suze, reče mu najzad, bez ikakvog prebacivanja, i gotovo toplo: »Ta šta vam je... no, ne plačite, no, bog će vam oprostiti.« Lebedeva su te reči i njihov ton toliko zaprepastili da celo to veče nije hteo ni da se makne od Nine Aleksandrovne. (Pa i svih idućih dana, do generalove smrti, on je skoro od jutra do mraka provodio vreme u njihovoj kući.) U toku dana Nini Aleksandrovnoj dođe dvaput momak, poslat od Lizavete Prokofjevne, da pita kako je bolesniku. Kad se knez uveče, u devet sati, pojavi u salonu Jepančinih, već punom gostiju, Lizaveta Prokofjevna, odmah poče da ga ispituje o bolesniku, saosećajući, i sve potanko, a kneginji Bjelokonskoj, na njeno pitanje : »Ko je bolesnik i ko je ta Nina Aleksandrovna?« odgovori dostojanstvenim tonom. Knezu se to vrlo dopade. On, pak, pričajući Lizaveti Prokofjevnoj, govorio je »divno«, kako se docnije izraziše Aglajine sestre: »skromno, lagano, bez suvišnih reči, bez gestikulacije, dostojanstveno; ušao je otmeno, odeven je bio izvanredno«, i ne samo što nije pao na glatkom parketu, kao što se juče bojao, nego je očevidno učinio na sve prijatan utisak.\nSa svoje strane, pošto sede i obazre se, odmah primeti da ceo ovaj skup nimalo ne liči na jučerašnja priviđenja kojima ga je plašila Aglaja, niti na košmare koje je imao prošle noći. Prvi put u životu vide delić onoga što se zove strašnim imenom »visoko društvo«. Već je odavno, usled nekih svojih naročitih namera, razloga i naklonosti, žudeo da prodre i u taj začarani krug ljudi, pa ga je veoma zanimao prvi utisak. Taj prvi utisak beše upravo\nčaroban. Nekako odjednom, i odmah, njemu se učini da su se svi ti ljudi tako i rodili da budu zajedno, da kod Jepančinih nema nikakvog »primanja« tog večera, niti kakvih zvanih gostiju, nego da su to sve sami »svoji ljudi«, i kao da im je i on već odavno odan prijatelj i jednomišljenik, koji se sad vratio među njih posle nedavnog rastanka. Privlačnost finog ophođenja, jednostavnosti i prividne srdačnosti skoro je volšebna.\nNjemu ni na um nije moglo pasti da je sva ta prostosrdačnost i blagorodstvo, duhovitost i visoko lično dostojanstvo blistava umetnička majstorija. Većina gostiju se sastojala, i pored otmene spoljašnjosti, uglavnom iz prilično praznih ljudi koji, budući vrlo zadovoljni sami sobom, ni sami nisu znali da je mnogo štošta što je bilo dobro u njima samo majstorija, za šta oni, uostalom, nisu krivi, jer su je dobili nesvesno, po nasleđu. Očaran svojim prvim utiskom knez na to nije hteo ni da misli. On je video, na primer, da onaj starac, onaj dostojanstveni visoki činovnik, koji bi mu po svojim godinama mogao biti deda, prekide svoj razgovor da bi njega slušao, njega tako mladog i neiskusnog ... Pa ne samo što ga sluša nego i ceni njegovo mišljenje, tako je ljubazan s njim, tako iskreno dobrodušan, a, međutim, oni su strani i prvi put se vide. Možda je na živu kneževu prijemčivost najviše uticala baš ta prefinjena učtivost. Možda je, pak, još unapred bio i suviše naklonjen, pa čak i pripremljen da mu utisci budu srećni.\nMeđutim, svi ti ljudi — iako su, naravno, svi bili »domaći prijatelji«, a prijatelji i među sobom — ipak ni izdaleka ne behu toliko odani ni ovoj kući ni međusobno kako se to knezu učinilo kad su ga predstavili i upoznali s njima. Tu je bilo ljudi koji nikada i nipošto ne bi priznali Jepančinima da su im bar donekle jednaki. Tu je bilo ljudi koji su se veoma mrzeli; stara Bjelokonska je celog svog života »prezirala« ženu »čičice visokog činovnika« a ova, opet, sa svoje strane, nikako nije trpela Lizavetu Prokofjevnu. Taj »velikodostojnik«, njen muž, iz nekih razloga pokrovitelj Jepančinih još od same njihove mladosti, koji je ovde i predsedavao, bio je u očima Ivana Fjodoroviča toliko značajna ličnost da on u njegovom prisustvu osim straha i strahopoštovanja nije mogao ništa drugo da oseća, čak bi samog sebe iskreno prezreo kad bi makar samo za trenutak smatrao sebe ravnim njemu, i kad ne bi u njemu gledao Zevsa olimpijskog.\nTu je bilo ljudi koji po nekoliko godina nisu jedan drugog viđali i koji jedan prema drugom nisu osećali ništa osim ravnodušnosti, ako ne i gnušanja, ali koji su se sad našli ovde kao da su koliko juče bili zajedno u prisnom i prijatnom društvu. Uostalom, društvo nije bilo mnogobrojno. Pored Bjelokonske i »čičice-velikodostojnika«, koji je zbilja bio vrlo uticajna ličnost, osim njegove supruge, tu je bio, prvo, jedan vrlo solidan general, baron ili grof sa nemačkim prezimenom, čovek neobično ćutljiv, sa reputacijom vanrednog poznavaoca državnih poslova i maltene i sa reputacijom učenosti, jedan od onih olimpijskih administratora koji znaju sve »osim, možda, Rusije«, čovek koji je pet godina ponavljao jednu »po svojoj dubini izvanrednu« misao ali koja je bila, uostalom, takva da je neizostavno postajala izreka i koja je dopirala čak do najvišeg kruga; jedan od onih birokratskih rukovodilaca koji obično posle izvanredno duge (čak čudnovato duge) službe umiru sa velikim činom, na divnom položaju i sa grdnim parama, premda bez nekih velikih podviga, pa čak i sa izvesnom netrpeljivošću prema podvizima...\nTaj general bio je Ivanu Fjodoroviču u službi neposredno pretpostavljen, a ovaj ga je, zbog topline svog zahvalnog srca, a i iz naročitog samoljublja, smatrao za svog dobrotvora, premda general samog sebe nije smatrao za dobrotvora Ivana Fjodoroviča; on se držao prema Ivanu Fjodoroviču sasvim hladno, iako je sa zadovoljstvom primao njegove mnogostruke usluge; a inače bi ga smesta zamenio drugim činovnikom samo kad bi se za to ukazali neki razlozi, pa makar ti razlozi i ne bili »viši«. Bio je tu još jedan ugledan gospodin, u godinama, izgleda čak i rođak Lizavete Prokofjevne (mada je to bilo sasvim netačno), čovek sa visokim činom i na položaju, imućan i od dobra roda, jakog sastava i vrlo dobrog zdravlja, vrlo govorljiv; važio je čak za nezadovoljnika (iako, uostalom, u najblažem smislu reči), čovek žučan (ali i ovo je kod njega bilo prijatno), sa navikama engleskih aristokrata i sa engleskim ukusom (u pogledu, na primer, krvavog bifteka, konjske opreme, lakeja itd.). On je bio veliki prijatelj »velikodostojnika«, zabavljao ga je, a osim toga je Lizaveta Prokofjevna iz nekih razloga gajila čudnovatu nadu da će tom starijem gospodinu (inače nešto lakomislenom i donekle ljubitelju ženskog pola) najednom pasti na pamet da zatraži Aleksandrinu ruku i da je usreći.\nPosle tog najvišeg i najsolidnijeg sloja ovog skupa dolazio je sloj mlađih gostiju, a i oni su se odlikovali vrlo finim osobinama. Osim kneza Š. i Jevgenija Pavloviča, tom sloju je pripadao i poznati, neodoljivi knez N., nekadašnji zavodnik, i osvajač ženskih srdaca u celoj Evropi, čovek koji je sada već bio blizu četrdeset pete, no još uvek vrlo lepe spoljašnjosti, neobično vešt pripovedač, čovek sa imanjem, istina malo poljuljanim, ali koji je, po navici, živeo više u inostranstvu.\nNajzad, tu je bilo ljudi koji kao da su sačinjavah još i treći, zaseban sloj, i koji sami po sebi nisu pripadali nekom »zavetnom krugu« društva, ali koji su mogli, isto onako kao i Jepančini, pokatkad na neki način da se vide u tom »zavetnom krugu«. Po nekakvom taktu, koji je kod njih bio usvojen kao pravilo, Jepančini su voleli da mešaju na svojim vrlo retkim primanjima najviše društvo sa ljudima iz nižeg sloja, sa odabranim predstavnicima »ljudi srednjeg staleža«. Jepančine su zbog toga često hvalili i govorili o njima da pravilno shvataju svoje mesto, da su ljudi sa puno takta, a Jepančini su se ponosili takvim mišljenjem o sebi.\nJedan od predstavnika ljudi tog srednjeg staleža bio je te večeri neki inženjer, pukovnik, vrlo ozbiljan čovek, vrlo blizak prijatelj kneza Š., koji ga je i doveo Jepančinima, inače čovek vrlo ćutljiv u društvu. On je na dugačkom kažiprstu desne ruke nosio veliki i upadljivi prsten, po svoj prilici poklon od cara. Bio je tu, najzad, još i jedan književnik-pesnik, poreklom Nemac, ali ruski pesnik, i uz to vrlo pristojan, tako da ga je čovek bez bojazni mogao uvesti u bolje društvo. Imao je izgled srećnog čoveka, mada zbog nečeg pomalo odvratan, imao je oko trideset osam godina, odevao se besprekorno, bio je iz nemačke porodice, u najvećoj meri buržoaske, ali i u najvećoj meri čestite. Umeo je da se koristi radnim prilikama da se smesti pod okrilje visokih osoba i da očuva njihovu naklonost. U svoje vreme preveo je s nemačkog neko značajno delo nekakvog značajnog nemačkog pesnika, u stihu, znao je kome da posveti svoj prevod, znao je da se pohvali prijateljstvom sa jednim čuvenim, ali pokojnim ruskim pesnikom (postoji čitava grupa književnika koja neobično voli da preko štampe ubraja sebe u lične prijatelje velikih, ali umrlih pisaca); njega je nedavno dovela Jepančinima žena »čičice-velikodostojnika«.\nTa dama je uživala glas pokroviteljke književnika i naučnika, i zbilja je jednom ili dvojici pisaca izdejstvovala penziju posredovanjem ljudi na velikim položajima, kod kojih je ona imala uticaja, a uticaja svoje vrste ona je zaista imala. To je bila gospođa od svojih četrdeset pet godina (dakle, vrlo mlada žena za onakvog starca kao što je bio njen muž), nekadašnja lepotica koja je još i sad, zbog manije svojstvene mnogim četrdesetogodišnjim damama, volela da se i suviše raskošno oblači. Nekom osobitom pameću nije se odlikovala, a njeno poznavanje književnosti bilo je vrlo sumnjivo. Ali pokroviteljstvo je kod nje bilo takva ista manija kao i luksuzna toaleta. Njoj su posvećivana mnoga dela i prevodi; dva-tri pisca su, sa njenom dozvolom, odštampali svoja pisma pisana njoj, pisma o vrlo važnim stvarima ... I, eto, celo to društvo knez je primio kao zdrav novac, kao najčistije zlato, bez primese. Uostalom, i svi ti ljudi bili su, baš kao poručeno, u najzgodnijem raspoloženju te večeri i vrlo zadovoljni sami sobom. Svi su oni do jednog znali da svojom posetom čine Jepančinima veliku čast. Na žalost, knez nije ni slutio takve tančine. On, na primer, nije slutio da Jepančini, nameravajući tako krupnu stvar kao što je rešavanje sudbine njihove kćeri, ne bi ni smeli da ne pokažu njega, kneza Lava Nikolajeviča, starom »velikodostojniku«, priznatom pokrovitelju njihove porodice.\n»Čičica-velikodostojnik«, pak, premda bi potpuno ravnodušno saslušao vest o najstrašnijoj nesreći kod Jepančinih, neizostavno bi se naljutio kad bi Jepančini verili svoju kćer bez njegova saveta i , tako reći, bez njegovog odobrenja. Knez N., taj prijatni i neosporno duhoviti i tako prostosrdačni čovek bio je u najvećoj meri ubeđen da je on neka vrsta sunca, koje je te noći obasjalo salon Jepančinih. On ih je smatrao kao beskrajno niže od sebe, i baš ta prostodušna i plemenita misao je i rađala u njemu onu vanredno milu, ležernu neusiljenost i prijateljstvo prema Jepančinima. On je vrlo dobro znao da te večeri neizostavno mora nešto ispričati da bi očarao društvo, pa se pripremao sa nekom vrstom nadahnuća. Kad je posle knez Lav Nikolajevič tu priču saslušao, on priznade da nikada dotle nije imao prilike da čuje tako sjajan humor, tako zadivljujuću veselost i naivnost, akoro dirljivu u ustima takvog donžuana kakav je bio knez N.\nA, međutim, da je znao knez kako je ta priča stara, otrcana, kako je napamet naučena i kako se već pohabala i dojadila po svim salonima, i samo se još kod nevinih Jepančinih smatrala kao neka novost, iznenadna, iskrena i blistava uspomena jednog sjajnog i divnog čoveka! Najzad, čak i Nemac-pesničić, iako se držao neobično ljubazno i skromno, teško te i on nije smatrao da svojom posetom čini čast ovoj kući... Ali knez ne primeti naličje, nije zapazio pozadinu. Tu nevolju Aglaja nije predvidela. Ona beše vanredno lepa te večeri. Sve su tri gospođice bile elegantno obučene, iako ne suviše raskošno. Bile su i nekako osobito očešljane. Aglaja je sedela sa Jevgenijem Pavlovičem i vrlo se prijateljski s njim razgovarala i šalila.\nJevgenije Pavlovič se držao solidnije nego inače, takođe, možda, iz pažnje prema tolikim visokim gostima. On je, uostalom, bio već odavno poznat u višem svetu; on je tamo već bio svoj čovek, premda još mlad. Tog večera došao je k Jepančinima sa florom na šeširu i Bjelokonska ga pohvali zbog tog flora; drugi neki aristokratski sinovac u sličnoj prilici možda ne bi za onakvim stricem metnuo flor. I Lizaveti Prokofjevnoj se to vrlo dopalo, ali ona je večeras izgledala nekako i suviše brižna. Knez primeti da ga Aglaja jedno dvaput pažljivo\npogleda, i kao da beše zadovoljna njime. Malo-pomalo on se osećaše sav srećan. Njegove nedavne »fantastične« misli i strahovanja (posle razgovora sa Lebedevom), kad ih se iznenada ali često sećao, izgledali su mu kao nemogućan pa i smešan san! (I bez toga, njegova prva, iako nesvesna želja, malopre i celog dana beše da nekako tako udesi da ne veruje u onaj san.)\nGovorio je malo, pa i to samo na pitanja, tako da najzad sasvim ućuta, te je samo sedeo i slušao, ah se videlo da se sav topi od miline. Malo-pomalo i u njemu samom se pripremi nešto nalik na neko nadahnuće, gotovo da izbije pri prvoj prilici... Progovorio je, pak, slučajno, opet odgovarajući na pitanje, i, izgleda, sasvim bez naročite namere ...\n4.7 VII\n:Dok je sa uživanjem gledao u Aglaju, koja je veselo razgovarala sa knezom N. i Jevgenijem Pavlovičem, najednom onaj stariji gospodin angloman, koji je zanimao »velikodostojnika« u drugom uglu i oduševljeno mu nešto pričao — najednom pomenu ime Nikolaja Andrejeviča Pavliščeva. Knez se brzo okrenu prema njima pa poče da sluša.\nReč je bila o današnjem stanju i nekim neredima na vlasteoskim imanjima, u n-skoj guberniji. Anglomanovo pričanje je, svakako, imalo u sebi i nešto veselo, jer starac poče najzad da se smeje zajedljivom govornikovom raspoloženju. Ovaj je pričao tečno i nekako mrzovoljno otežući reči, sa lakim naglaskom na samoglasnicima; pričao je kako je bio primoran, i to baš današnjim stanjem, da proda jedno svoje krasno imanje u n-skoj guberniji, premda nemajući naročitu potrebu za novcem, upola cene, a u isto vreme da zadrži drugo imanje, upropašćeno, nerentabilno, i pod parnicom, i povrh svega još da doplati za njega. »Da bih izbegao još i parnicu sa naslednicima Pavliščevljevog imanja, digoh ruke i — pobegoh! Još jedno ili dva takva nasledstva, i ja sam propao. A imao sam tamo da dobijem tri hiljade lanaca najbolje zemlje!«\n— Eto vidiš... Ivan Petrovič je rod pokojnom Nikolaju Andrejeviču Pavliščevu. A ti si, čini mi se, tražio rodbinu — tiho reče knezu Ivan Fjodorovič, koji se odnekud nađe u blizini, pa mu pade u oči kneževa napregnuta pažnja s kojom je slušao taj razgovor. Dotle je Jepančin zanimao svog šefa, generala, ali je već odavno primetio potpunu povučenost Lava Nikolajeviča, pa je počeo da se uznemiruje. On je želeo da ga malo uvuče u razgovor, te da ga tako po drugi put pokaže i preporuči »visokim osobama«.\n— Lava Nikolajeviča je vaspitao posle smrti njegovih roditelja Nikolaj Andrejevič Pavliščev — ubaci on uhvativši pogled Ivana Petroviča.\n— Vrlo mi-i je mi-ilo — primeti ovaj. — Vrlo dobro se sećam. Maločas kad nas je Ivan Fjodorovič upoznao, odmah sam vas i po liku poznao. Vi ste se, bogami, izgledom vrlo malo izmenili, premda ste bili još dete kad sam vas video, tako možda od deset, jedanaest godina. I sad imate nešto u crtama što podseća...\n— Vi ste me videli kao dete? — zapita ga knez sa nekim neobičnim čuđenjem.\n— O, vrlo davno — nastavi Ivan Petrovič — u Zlatovrhovu, gde ste tada boravili kod mojih kuzina. Ja sam nekad prilično često odlazio u Zlatovrhovo; vi me se ne sećate? Vrlo ve- erovatno da me se ne sećate ... Vi ste tada imali neku bolest, tako da ste me jednom prilikom čak začudili...\n— Ničega se ne sećam! — vatreno potvrdi knez.\nJoš nekoliko reči objašnjenja, savršeno mirnog od strane Ivana Petroviča i neobično uzrujanog od strane kneza, i pokaza se da su dve vlastelinke, starije devojke, rođake pokojnog Pavliščeva — koje su živele na njegovom imanju Zlatovrhovu, i kojima je knez bio poveren da ga vjspitaju — bile kuzine i Ivana Petroviča. Ivan Petrovič, uostalom, kao ni drugi, nije mogao da objasni razloge iz kojih se Pavliščev tako brinuo o malom knezu, svom posvojčetu.\n»Tada mi ne padaše na pamet da se zainteresujem time« — ali se ipak pokaza da Ivan Petrovič ima izvrsno pamćenje jer se odjednom setio kako je starija rođaka, Marta Nikitišna, bila stroga prema malom pitomcu, »tako da sam s njom imao i reči oko vas, zbog njenog načina vaspitanja ... Jer, stalno batine, i samo batine, jednom bolešljivom detetu — pa to je ... priznajte i sami« ... Zatim se još seti kako je, naprotiv, mlađa kuzina, Natalija Nikitišna, bila vrlo nežna prema sirotom dečku ...\n»Njih dve sad«, objasni on dalje, »žive u n-skoj guberniji (samo ne znam da li su još žive), gde su nasledile od Pavliščeva jedno prilično imanjce. Marta Nikitišna je, mislim, htela u manastir da ide; uostalom, ne smem da tvrdim, možda sam to za neku drugu čuo... Da, to su mi o doktorki onomad pričali ...«\nKnez to sasluša sa očima zažarenim od ushićenja i razdraganosti. On neobično vatreno izjavi, sa svoje strane, da nikad neće sebi oprostiti što za svih šest meseci svog bavljenja po gubernijama u unutrašnjosti nije našao vremena da pronađe i obiđe te svoje nekadašnje starateljke.\n»Svakog dana je nameravao, ah bi ga svaki put okolnosti sprečile... ali sad one žive već u n- skoj guberniji« — objasni on dalje. — Dakle, vi znate Nataliju Nikitišnu? Kakva divna, kakva sveta duša! Ali i Marta Nikitišna... oprostite, vi, izgleda, grešite u pogledu Marte Nikitišne! Ona jeste da je bila stroga, ali... nemogućno je ne izgubiti strpljenje... sa onakvim idiotom kakav sam ja tada bio (hi-hi!). Jer ja sam onda bio potpun idiot, nećete mi verovati (ha-ha!). Uostalom... uostalom, vi ste me tada videli i... Nego, kako to, molim vas, da se ja vas ne sećam? Dakle, vi ste... o, bože, pa zar ste vi zbilja rođak Nikolaja Andrejeviča Pavliščeva?\n— U-ve-ravam vas — osmehnu se Ivan Petrovič, zagledavši se u kneza.\n— O, ne kažem ja to stoga što... što sumnjam... i, najzad, zar se u to može sumnjati (he-he!)... makar i najmanje? To jest, čak i najmanje! (He-he!) Nego stoga što je pokojni Nikolaj Andrejevič Pavliščev bio tako divan čovek! Retko velikodušan čovek, bogami, uveravam vas!\nKnez ne da se gušio, nego je prosto »grcao od predobrog srca«, kako se izrazila o tome sutra ujutru Adelaida u razgovoru sa svojim verenikom, knezom Š.\n— O, bože moj! — zasmeja se Ivan Petrovič. — A što ja ne bih bio rođak baš i velikodušnog čoveka?\n— Bože! — viknu knez zbunivši se, žureći se i padajući u vatru sve više — ja... ja sam, eto, opet rekao glupost, ali tako je i moralo biti, jer sam ja ... ja... ja ... uostalom, nije o tome reč! Uostalom, šta značim tu sad ja, molim vas, gde je reč o tako krupnim stvarima ... o tako ogrornnim stvarima! I to još u poređenju sa tako retko velikodušnim čovekom ... jer on je, bogami, bio najvelikodušniji čovek, zar nije? Pa zar nije?\nKnez je čak drhtao. Zašto se najednom tako uzbudio, zašto je pao u tako razdragano ushićenje, potpuno bez povoda, i ne u skladu sa predmetom razgovora — to bi teško bilo reći. On je bio već u takvom raspoloženju i skoro je osećao u tom trenutku prema nekome, i zbog nečega, najtopliju i najiskreniju zahvalnost — možda prema samom Ivanu Petroviču, a teško da ne i prema svima gostima uopšte. On se prosto topio od sreće. Ivan Petrovič poče, najzad, da se zagleda u njega mnogo pažljivije, a vrlo pažljivo ga je posmatrao i »velikodostojnik«. Bjelokonska uperi u kneza ljutit pogled i steže usne. Knez N., Jevgenije Pavlovič, knez Š. i devojke — svi prekidoše razgovor pa slušahu. Činilo se da se Aglaja uplašila, a Lizaveta Prokofjevna se prosto zaprepastila ... Čudne su bile i one — ćerke i mamica: smatrale su i zaključile da je za kneza najbolje da celo veče presedi ćuteći; ali čim su ga videle u uglu salona, u potpunoj usamljenosti i sasvim zadovoljnog svojom sudbinom, one se odmah uznemiriše. Aleksandra već htede da ode do njega pa da ga pažljivo, kroz celu sobu, priključi društvu, to jest društvu kneza N., blizu Bjelokonske. A sad, kad knez sam poče da govori, one se još više uznemiriše.\n— Da je bio izvanredan čovek, to imate pravo — ubedljivo i već bez osmeha reče Ivan Petrovič. — Da, da ... to je bio divan čovek! Divan i uzorit — dodade on, poćutavši. — I slobodno se može reći, dostojan svakog poštovanja — dodade još ubedljivije posle treće pauze — ... i vrlo je prijatno videti da i vi...\n— Ama, da li je taj Pavliščev imao aferu nekakvu ... čudnovatu ... sa opatom, sa opatom ... sad sam zaboravio sa kakvim opatom, ali znam da je tada ceo svet pričao nešto o tome — reče, kao prisećajući se, »velikodostojnik«.\n— Sa opatom Guroom, jezuitom — podseti ga Ivan Petrovič — da, eto, takvi su naši najbolji i najvrliji ljudi! Jer on je zaista bio čovek od stare loze, imućan, bio je kamerher, i da je ... nastavio da služi... Nego tako: napušta odjednom službu, i sve samo zato da bi prešao u katoličanstvo i da postane jezuit, i to, tako reći, otvoreno, sa nekakvim ponosom. Bogami, sreća te je umro... da; jer tada su svi govorili.\nKnez je bio izvan sebe.\n— Ko? Pavliščev?... Pavliščev prešao u katoličanstvo? To nije mogućno! — viknu on užasnut.\n— Eh, »nije mogućno«! — progunđa sa visine Ivan Petrovič. — To je već mnogo kad se tako nešto kaže, priznajte, dragi moj kneže, i sami... Uostalom, vi toliko cenite pokojnika... doista, on je bio krasan čovek, čime ja i tumačim, u glavnim potezima, uspeh one protuve Guroa. Ali pitajte vi mene, koliko sam muke i posla imao zbog te stvari... i to baš sa tim istim Guroom! ... Zamislite — obrati se on najednom starcu — oni su čak polagali pravo na nasledstvo, tako da sam bio prinuđen da pribegnem najenergičnijim merama... da ih urazumim... jer to su vam bili majstori! Jošte kakvi majstori! Ali sve se, hvala bogu, dešavalo u Moskvi, ja odmah odem do grofa, te smo ih ... urazumili.\n— Vi ne možete da zamislite koliko ste me ožalostili i zaprepastili! — viknu opet knez.\n— Sažaljevam, ali sve su to, u stvari, sitnice, pa bi se sitnicama i završilo kao i uvek; u to sam uveren. Prošlog leta — obrati se on opet čičici — i grofica K. je, kažu, stupila u nekakav katolički manastir, u inostranstvu. Naš svet nekako ne može da se održi samo ako padne pod uticaj tih ... protuva ... naročito u inostranstvu.\n— To je sve zbog naše, mislim... premorenosti — sa autoritetom prošušljeta čičica. — Nego, oni tamo imaju i način da propovedaju... elegantan, svoj ... i znaju da zastraše čoveka. I\nmene su trideset druge godine, u Beču, tako zaokupili, verujte, samo ja im se nisam dao, nego sam utekao, ha-ha! Verujte mi da sam pobegao ...\n— Ja sam čula da si ti tada, dragi moj, sa lepoticom groficom Livickom pobegao iz Beča u Pariz i da si svoju dužnost napustio, a ne od jezuita — ubaci najednom Bjelokonska.\n— Pa ipak od jezuita, opet na to izlazi da sam baš od jezuita pobegao! — prihvati čičica, zasmejavši se pri prijatnom sećanju. — A vi ste, kanda, vrlo pobožni, što je tako retko kod današnjeg mladog sveta— ljubazno se obrati on knezu Lavu Nikolajeviču, koji je slušao otvorenih usta, i još neprestano zapanjen, ćičica je očevidno želeo da upozna kneza izbliže; iz izvesnih razloga on se zainteresovao za kneza.\n— Pavliščev je bio blistav um i hrišćanin, pravi hrišćanin — izgovori najednom knez — pa kako se onda mogao potčiniti veri... nehrišćanskoj ? ... Jer katoličanstvo je isto što i nehrišćanska vera! — dodade on najednom sevnuvši očima i gledajući preda se, obuhvatajući pogledom sve zajedno.\n— No, to je već mnogo — promrmlja čičica pa se začuđeno zagleda u Ivana Fjodoroviča.\n— Kažete da nije katoličanstvo hrišćanska vera? — okrenu se na stolici Ivan Petrovič — nego kakva?\n— Pre svega nehrišćanska! — neobično uzbuđeno i prekomerno oštro poče opet knez. — To prvo, a drugo, rimski katolicizam je gori i od ateizma, to je moje mišljenje! Da! Takvo je moje mišljenje! Ateizam propoveda samo nulu, dok katolicizam ide dalje: on unakaženog Hrista propoveda, Hrista koga su oni sami oblagali i narugali mu se, izopačenog Hrista! Oni propovedaju antihrista, kunem vam se, uveravam vas! To je moje lično davnašnje ubeđenje, i ono je i mene mnogo namučilo ... Rimski katolicizam veruje da se bez vasionske državne vlasti crkva ne može održati na Zemlji, pa viče: Non possumus! Po mome mišljenju, rimski katolicizam nije uopšte ni vera, nego neposredan nastavak Zapadne Rimske Imperije, i kod njega je sve potčinjeno toj misli, počevši od vere.\nPapa je zauzeo zemlju, zemaljski presto, i uzeo je mač. I od to doba sve tako i ide, samo su maču dodali još i laž, podmuklost, prevaru, fanatizam, praznovericu, zločin; titraju se najsvetijim pravednim, prostodušnim, plamenim osećanjima narodnim! Sve, sve su za novac prodali, za nisko zemaljsko carstvo. Pa zar to nije antihristova nauka? Zar je moglo da se iz toga ne izrodi ateizam? Ateizam je od njih rođen, od tog rimskog katolicizma! Ateizam se i začeo prvi put kod njih; jer, zar su mogli oni verovati sami sebi? On je i ojačao zbog odvratnosti prema njima. On je proizvod jezuitske laži i slabosti duhovne! Ateizam! Kod nas ne veruju samo još pojedini staleži, kako onomad lepo reče Jevgenije Pavlovič ... oni što su izgubili koren. Ali tamo, u Evropi, tamo već ogromne mase naroda počinju da ne veruju... nekada zbog mračnjaštva i laži, a sad već iz fanatizma, iz mržnje prema crkvi i hrišćanstvu. Knez se zaustavi da predahne, strašno je brzo govorio. Bio je bled i nestajalo mu je daha. Svi se zagledahu; ali se najzad čičica otvoreno nasmeja. Knez N. izvadi lornjon pa se, ne skidajući pogled, zagleda u kneza. Nemac-pesnik izmili iz ugla, primače se bliže stolu, smešeći se zloslutnim osmejkom.\n— Vi mnogo pre-te-ruje-te — oteže Ivan Petrovič sa izvesnom dosadom i kao da zazire od nečega — i njihova crkva ima svojih predstavnika dostojnih svakog poštovanja i punih vrlina\n— Ja nikada nisam ni govorio o pojedinim predstavnicima crkve. Govorio sam o rimskom katolicizmu u njegovoj suštini, govorio sam o Rimu. Zar može crkve sasvim nestati? Ja to nikada nisam rekao!\n— Slažem se, ali sve je to poznato, pa i... nepotrebno i... spada u bogoslovlje ...\n— A, ne! A, ne! Ne samo u bogoslovlje, uveravam vas da nije tako! To se svih nas tiče, mnogo više nego što vi mislite. U tome baš svi mi i grešimo što još nikako ne uviđamo da to nije samo i isključivo bogoslovska stvar! Jer i socijalizam je proizvod katoličanstva i njegove suštine! I on je, kao i njegov brat ateizam, ponikao iz očajanja, kao moralna suprotnost katolicizmu, da sobom zameni izgubljenu moralnu vlast religije, da utoli duhovnu žeđ ožednelog čovečanstva, i da ga spase ne preko Hrista, nego nasiljem! I to je sloboda preko nasilja, to je takođe ujedinjenje pomoću mača i krvi. »Ne smeš verovati u boga, ne smeš imati svojine, ne smeš imati ličnosti fraternite ou la mort, dva miliona glava!« »Po delima njihovim poznaćete ih«, tako je rečeno u jevanđelju.\nI ne mislite da je to sve tako nevino i bezopasno za nas; o, tu je potreban otpor, i što pre, što pre! Potrebno je da nasuprot Zapadu zasija naš Hristos, koga smo mi sačuvali, a koga oni nikad nisu poznavali! Ne da se ropski hvatamo na jezuitski mamac, nego noseći im našu, rusku civilizaciju ... Treba da stanemo pred njih, i neka niko ovde kod nas ne priča kako je njihova propoved fina, kao što to maločas neko reče ...\n— Ali dozvolite, dozvolite — strašno se uznemiri Ivan Petrovič, obzirući se okolo i već počinjući da se plaši — sve vaše misli su, naravno, pohvalne i pune patriotizma, ali sve je to u najvećoj meri preuveličano i... i bolje će biti da to ostavimo ...\n— Ne, nije preuveličano, pre je još umanjeno; baš je umanjeno, jer ja nemam snage da se izrazim, ali...\n— Ama, do-zvo-lite!\nKnez ućuta. On je sedeo, uspravljen na stolici, i nepomično je zažarenim pogledom posmatrao Ivana Petroviča.\n— Meni izgleda da je vas preterano potresao slučaj sa vašim dobrotvorom — primeti čičica ljubazno i ne gubeći hladnokrvnost — vi padate u vatru... možda zbog svoje usamljenosti. Kad biste malo više živeli sa ljudima, u društvu — a u otmenom svetu će vas, nadam se, lepo dočekati, kao izvanrednog mladog čoveka — vaše oduševljenje bi se, naravno, malo staložilo i vi biste videli da je sve to mnogo jednostavnije... a, osim toga, takvi retki slučajevi... se dešavaju. Po mome mišljenju, delimično zbog naše prezasićenosti, a delimično od ... dosade ...\n— Tako je, baš tako! — viknu knez — sjajna misao! Baš »od dosade, od ove naše dosade«. Ne zbog prezasićenosti, nego, naprotiv, zbog žeđi... Ne zbog prezasićenosti, u tome ste pogrešili! Ne samo zbog žeđi, nego zbog vatre, zbog grozničave žeđi! I... i nemojte misliti da je to u tako neznatnoj meri da se čovek tome može samo smejati. Oprostite mi, ali treba umeti predosećati! Naši ljudi kad stignu do obale, kad poveruju da je to obala, oni joj se toliko obraduju da odmah prevrše meru, zašto to? Vi se, eto, čudite Pavliščevu, vi sve pripisujete njegovoj ludosti ili dobroti, ali to nije tačno! Jer ne samo nas nego celu Evropu začuđava, u takvim slučajevima, naša ruska strasnost: kad se naš čovek pokatoliči, on odmah ide u jezuite, i to u one naj zatrovanije. Ako postane ateist, neizostavno će tražiti da se vera u boga nasilno iskoreni, dakle, ognjem i mačem! Otkud to, zašto najednom takav\nfanatizam? Zar vi to ne znate? On to čini stoga što je našao svoj zavičaj koji ovde nije zapazio, pa mu se obradovao. Obalu, kopno je našao pa je pohrlio da ga ljubi! Jer nije to sve samo zbog sujete, ne postaju samo zbog rđavih sujetnih osećanja ruski ateisti i ruski jezuiti, nego zbog duhovnog bola, zbog duhovne žeđi, zbog žudnje za višim delom, za čvrstim tlom, za otadžbinom, u koju su prestali da veruju stoga što je nikad nisu poznavali! Rusu je tako lako da postane ateist, lakše nego svim drugima u celom svetu! Naš čovek ne postaje prosto ateista, nego neizostavno poveruje u ateizam kao u novu veru nikako ne primećujući da je poverovao u nulu. Eto vam naše žeđi! »Ko nema tla pod sobom, taj ni boga nema ...« To nije moj izraz. To je izraz jednog trgovca, sektaša, kojeg sam sreo na putu. On se, istina, nije tako izrazio, nego je rekao: »Ko se rođene zemlje odrekao, taj se i boga svoga odrekao.« Kad čovek samo pomisli da su naši najobrazovaniji ljudi prelazili čak u sektu hlistovaca... Uostalom, po čemu je u tom slučaju hlistovština gora od nihilizma, jezuitstva, ateizma? čak je možda i dublja od njih! Eto do čega je dovodila čežnja! ... Otkrijte žednim i grozničavim Kolumbovim saputnicima obalu Novog sveta, otkrijte Rusima ruski »Svet«, dopustite i m da pronađu to zlato, to blago, skriveno od njega u zemlji! Pokažite i m u budućnosti preporod celog čovečanstva, i njegov vaskrs možda samo pomoću ruske misli, pomoću ruskog boga i Hrista, pa ćete videti kakav će gorostas, moćan i pravičan, mudar i krotak, da izraste pred zadivljenim svetom, zadivljenim i uplašenim, jer oni od nas očekuju samo mač, mač i nasilje, jer, sudeći prema sebi, oni ne mogu da nas zamisle drukčije no kao varvare ... I to je tako dosad, ali što dalje, to sve više! I...\nTu se najednom desi nešto, i govornikova beseda bi prekinuta na sasvim neočekivan način. Cela ta plahovita beseda, sva ta bujica strasnih i nemirnih reči i nesređenih ushićenih misli, koje kao da su se gurale u neredu i preskakale jedne preko drugih — sve je to nagoveštavalo nešto opasno, nešto naročito u raspoloženju ovog mladog čoveka, tako nenadno uzavrelog, na izgled bez ikakvog povoda. Oni prisutni u salonu koji su poznavali kneza čudili su se bojažljivo (a neki stideći se) njegovom ispadu koji se toliko nije slagao sa njegovom svagdašnjom bojažljivom uzdržijivošću, sa njegovim retkim i osobitim taktom u po nekim slučajevima i sa urođenim osećanjem prave pristojnosti.\nNije se moglo razumeti kako je to izbilo jer vest o Pavliščevu ipak nije mogla biti uzrok. U ženskom uglu su smatrali da je pomerio pameću, a Bjelokonska docnije priznade da »još samo trenutak, i ona je već htela da beži«. Čičice se skoro prenaraziše od prvog iznenađenja; general-pretpostavljeni, nezadovoljno i mrko posmatraše sa svoga mesta. Inženjerski pukovnik je sedeo potpuno nepomično. Nemac čak. preblede, ali se još uvek smešio svojim izveštačenim osmejkom, pogledajući na ostale, kako će oni primiti. Uostalom, sve to, »ceo skandal« mogao se završiti na najobičniji i najprirodniji način, možda već posle nekoliko trenutaka jer, veoma začuđen, ali došavši k sebi pre svih, Ivan Fjodorovič je već nekoliko puta pokušavao da zadrži kneza; ne uspevši u tome, on krenu sada prema njemu sa čvrstom i odlučnom namerom. Još trenutak i on bi se, ako bi to bilo potrebno, možda odlučio da prijateljski izvede kneza iz sobe, izvinivši ga njegovom bolešću, što bi možda doista bilo tačno, i u šta je Ivan Fjodorovič u sebi tvrdo verovao ... Ali stvar uze sasvim drugi pravac.\nJoš u početku, čim je ušao u salon, knez sede što je moguće dalje od kineske vaze, kojom ga je onako naplašila Aglaja. Izgleda skoro neverovatno da se posle jučerašnjih Aglajinih\nreči u njemu ugnezdilo nekakvo neiskorenljivo uverenje, nekakvo čudno i nemogućno predosećanje da će on neizostavno, i baš sutra, razbiti tu vazu, pa ma kako je obilazio i ma koliko izbegavao tu nesreću. Ali bilo je tako. U toku večera, drugi, i svetli utisci počeše da obuzimaju njegovu svest, o čemu smo već govorili. On tako zaboravi svoje predosećanje. I kada ču ono o Pavliščevu, i kad ga Ivan Fjodorovič dovede i ponovo predstavi Ivanu Petroviču, on se premesti bliže stolu i nađe se taman u naslonjači pored ogromne divne kineske vaze koja je stajala na postolju skoro pored samog njegovog lakta, nešto malo pozadi njega.\nPri svojim poslednjim recima on se najednom diže, nepažljivo razmahnu rukom, krenu nekako ramenom i.. . začu se opšti uzvik! Vaza se nakrivi, iz početka kao neodlučno da li da padne na glavu nekom od staraca, ali se najedanput nakrenu na suprotnu stranu, ka Nemcu, koji užasnut jedva odskoči u stranu, i — tresnu na zemlju. Lom, Vika i skupoceni komadi koji se razleteše po ćilimu, strah, preneraženost — o, šta je osećao knez, to je teško, pa skoro i nepotrebno opisati! Ali ne možemo da ne pomenemo jedno čudno osećanje koje ga prenerazi baš u tom trenutku i izdvoji se iz gomile svih drugih mutnih i strašnih osećanja; nije to bio stid, ni skandal, ni strah, ni iznenadnost, što ga je najviše zaprepastilo, nego ostvareno proročanstvo! Čega je to bilo u toj misli tako neodoljivog, on to ne bi mogao sebi objasniti, samo je osećao da je usred srca pogođen, i stajao je u skoro mističnom strahu. Još trenutak, i pred njim kao da se sve raširi, namesto užasa — svetlost i radost, ushićenje; nešto poče da ga guši i... ali trenutak prođe. Hvala bogu, nije bilo ono! On predahnu i pogleda oko sebe ...\nZadugo kao da nije razumevao onu zabunu oko sebe, to jest razumevao je potpuno, i sve je video, ali je stajao kao izdvojen čovek, koji ni u čemu ne učestvuje, i koji je kao nevidljiv iz bajke ušao u sobu, pa posmatra nepoznate, ali zanimljive ljude. Video je kako kupe razbijeno komade, čuo je brze razgovore, video je Aglaju, bledu, i kako ga čudno gleda, vrlo čudno: u njenim očima ne beše ni truni mržnje, nimalo Ijutine. Ona ga je gledala uplašenim, ali simpatičnim pogledom, dok je na druge bacala poglede koji su sevali... Njemu se najednom slatko steže srce. Najzad, on vide, na svoje veliko iznenađenje, da su svi opet posedali, pa čak i da se smeju, kao da se ništa nije dogodilo! Idućeg trenutka smeh se još jače pojača: sad su se već njemu smejali, njegovoj zapanjenoj ukočenosti, ali su se smejali prijateljski, veselo. Mnogi su ga oslovljavali i govorili mu prijatno, a prva Lizaveta Prokofjevna: ona je govorila kroz smeh, i to nešto vrlo, vrlo lepo. Najednom on oseti da ga Ivan Fjodorovič prijateljski tapše po ramenu; Ivan Petrovič se takođe smejao; ali još bolji, još privlačniji, i još simpatičniji bio je »velikodostojnik«; on uze kneza za ruku, pa mu, pola stežući je, a pola tapkajući po njoj dlanom druge ruke, savetovaše da se pribere, baš kao malom uplašenom mališanu, što se strašno dopade knezu, i najzad ga posadi do sebe. Knez je sa uživanjem posmatrao njegovo lice i još nikako nije imao snage da progovori, nestajalo mu je daha. Lice čičino mu se veoma dopadalo.\n— Kako? — promrmlja on najzad — vi mi zbilja praštate? I... vi, Lizaveta Prokofjevna?\nSmeh se pojača; knezu navreše suze na oči; on nije mogao sebi da veruje, i bio je očaran.\n— Naravno, vaza je bila izvanredna. Ja je pamtim ovde već jedno petnaest godina, da...\n— poče nešto Ivan Petrovič.\n— Ama, nije to ništa! I čoveku dođe kraj, a kako neće zemljanom loncu! — glasno reče Lizaveta Prokofjevna. — Pa zar si se ti baš toliko uplašio, Lave Nikolajeviču? — dodade ona bojažljivo — nemoj, mili, nemoj; bogami, ti me zbilja plašiš.\n— I baš sve mi praštate? Za sve, osim vaze? — ustade knez naglo sa svog mesta, ali ga čičica odmah opet povuče za rukav. Nije hteo da ga pušta.\n— C'est tres curieux et c'est tres serieux! — šapnu on preko stola Ivanu Petroviču, uostalom prilično glasno; knez je to možda i čuo.\n— Dakle, ja nikoga od vas nisam uvredio? Nećete mi verovati koliko sam srećan zbog te misli. Ali tako je i moralo biti! Zar bih mogao nekoga ovde uvrediti? Ja vas, opet, vređam ako tako mislim.\n— Umirite se, dragi moj, to je preuveličavanje, uopšte nemate šta da zahvaljujete. To je divno osećanje, ali je preterano.\n— Pa ja vam i ne zahvaljujem, nego samo ... uživam u vama: ja sam srećan kad vas gledam. Možda i glupo govorim, ali moram da govorim, da objasnim ... pa makar iz poštovanja prema sebi.\nKod njega je sve bilo naglo, maglovito i grozničavo; vrlo je lako mogućno da neke reči koje je govorio nisu bile one koje je želeo da kaže. Svojim pogledom kao da je pitao da li može da govori. Pogled mu je padao na Bjelokonsku.\n— Ništa, sinovče, nastavi ti, nastavi, samo nemoj da se gušiš — primeti ona. — Jer si i maločas počeo gušeći se, pa eto dokle si dospeo. Govori slobodno. Ova gospoda su videla dosad i čudnije ljude nego što si ti, nećeš ih iznenaditi, a ti nisi baš neka bogzna kakva zagonetka, samo što si, eto, vazu razbio i poplašio nas.\nKnez je sasluša smešeći se.\n— Jeste li to vi — obrati se on najednom čičici — jeste li vi pre tri meseca spasli od progonstva studenta Potkumova i činovnika Švabrina?\nTu čičica čak malo pocrvene, pa promrmlja da knez treba da se umiri.\n— A za vas sam čuo — obrati se on odmah Ivanu Petroviču — da ste u n-skoj guberniji svojim seljacima-pogorelcima, već oslobođenim, mada su vam načinili mnogo neprijatnosti, besplatno dali građu da podignu nove kuće.\n— No, to je preterivanje — promrmlja Ivan Petrovič prijatno se, uostalom, isprsivši. Tog puta je imao potpuno pravo rekavši da j e »preterivanje«, j er j e bila vrlo netačna vest koja je doprla do kneza.\n— A vi, kneginjo — obrati se on najednom Bjelokonskoj sa vedrim osmejkom — zar me niste vi pre pola godine primili u Moskvi kao rođenog sina, posle pisma Lizavete Prokofjevne, i zbilja ste mi kao rođenom sinu dali jedan savet koji ja nikad neću zaboraviti. Sećate li se?\n— Ama, kud si se to zatrčao! — progovori nezadovoljno Bjelokonska. — Dobar si čovek, samo si smešan: da ti čovek dve pare, a ti zahvaljuješ kao da ti je život spasao. Ti misliš da je to nešto lepo, a u stvari je odvratno.\nOna se skoro naljuti, ali se odjednom nasmeja, i to ovog puta blagim smehom. Razvedri se lice i Lizavete Prokofjevne, ozari se i Ivan Fjodorovič.\n— Ja sam oduvek govorio da je Lav Nikolajevič čovek ... čovek... jednom reči, samo kad se ne bi gušio od uzbuđenja, što kaže kneginja... — dobaci general u radosnom oduševljenju, ponavljajući reči Bjelokonske, kojima se divio.\nJedina Aglaja bila je nekako tužna; ali lice joj je plamtelo; možda i od ljutine.\n— Zbilja krasan mladić — promrmlja opet čičica Ivanu Petroviču.\n— Ja sam ovamo došao teška srca — nastavi knez još uvek sve više se zbunjujući, sve brže i brže, sve čudnije i oduševljenje — ja... ja sam se bojao vas, a bojao sam se i sebe. Još najviše sebe. Dolazeći ovamo, u Petrograd, obećao sam samom sebi da ću neizostavno videti naše prve ljude, od starinskog roda, iskonske, kojima i sam pripadam, a među kojima sam od prvih po rodu. Eto sad i sedim sa kneževima, kao i sam što sam, zar ne? ... Hteo sam da vas upoznam, i to je bilo potrebno, vrlo, vrlo potrebno ... Uvek sam slušao o vama i suviše rđavog, više nego dobrog; o vašem sitničarstvu i jednostranosti vaših interesa, o zaostalosti,\no vašem oskudnom obrazovanju, o smešnim navikama... o, tako se mnogo o vama piše i govori! Išao sam ovamo danas radoznao i zbunjen; trebalo je da sam vidim i da se lično osvedočim da li taj najviši sloj ruskog društva doista već nije ni za šta, da li ga je vreme pregazilo, da li su presahnuli izvori nekadašnje snage i samo je kadar da umre, ali još uvek u sitnoj, zavidljivoj borbi sa ljudima budućnosti, smetajući im i ne primećujući da sam umire. Ja ni ranije nisam u to potpuno verovao, jer kod nas ranije ta najviša klasa nije ni postojala, osim, možda, na dvoru: birokratija ili... ljubimci slučaja, a sad je sasvim iščezla, zar ne?\n— E, to već nikako nije tačno — zajedljivo se nasmeja Ivan Petrovič.\n— Eto ga, opet je pojahao svog konjića! — ne izdrža i reče Bjolokonska.\n— Laissez le dire, on, eto, sav drhti — upozori ih opet čičica na po glasa.\nKnez je bio potpuno van sebe.\n— A šta je u stvari? Ja, u stvari, videh ljude otmene, prostosrdačne, inteligentne; video sam starca koji je pažljiv i ljubazan prema dečku kao što sam ja, i hoće da ga sasluša; vidim ljude sposobne da razumeju i praštaju, ljude ruske i dobre, skoro isto onako dobre i srdačne kao oni koje sam našao i tamo, ništa gore. Pa sad pomislite koliko sam radosno začuđen! O, dozvolite mi da to iskažem! Mnogo su mi kazivali, a i sam sam mnogo verovao da je u svetu sve manir, sve preživela forma, a da je suština života učmala; ali sada vidim da to ne može biti kod nas; to je negde drugde, ali nikako ne kod nas. Zar ste vi svi ovde jezuiti i varalice? ... Maločas sam slušao kako knez N. priča: zar to nije prostodušan, nadahnut humor, zar ne sušta dobrodušnost? Zar mogu onakve reči da izađu iz usta čoveka... mrtvog, sparušena srca i talenta? Zar bi se mrtvaci mogli prema meni ponašati onako kao vi? Pa zar to nije bogat materijal... za budućnost, za nadanje? Zar takvi ljudi mogu da ne shvate i da zaostanu?\n— Još jednom vas molim, umirite se, dragi moj; mi ćemo o svemu tome drugi put razgovarati i meni će biti drago... — nasmehnu se »velikodostojnik«.\nIvan Petrovič se nakašlja i promeškolji u svojoj naslonjači; Ivan Fjodorovič se pomače; general-pretpostavljeni je razgovarao sa »velikodostojnikovom« ženom ne obraćajući više ni najmanju pažnju na kneza; ali njegova sabesednica često osluškivaše i bacaše poglede.\n— Ne, zbilja, bolje je i pak da govorim! — nastavi knez sa novim grozničavim poletom, nekako naročito poverljivo i čak intimno obraćajući se čičici. — Aglaja Ivanovna mi je juče zabranila da govorim, pa mi je čak nabrojila teme o kojima ne smem govoriti; ona zna da ja sa tim temama ispadam smešan! Meni je već dvadeset sedma godina, a znam da sam detinjast! Nemam prava da izražavam svoje misli, to sam već odavno rekao; samo sam u Moskvi, sa Rogožinom, otvoreno govorio... Ja i on smo čitali Puškina, celog smo ga pročitali;\non ništa nije znao, čak nije ni čuo bio za Puškina... Ja se uvek bojim da svojim smešnim izgledom ne kompromitujem misao i glavnu ideju. Nemam potrebno ponašanje. Moje ponašanje je uvek naopako, a to izaziva smeh i ponižava ideju. I osećanje mere mi nedostaje, a to je važno, to je upravo glavno... I vrlo dobro znam da je bolje da sedim i da ćutim. Kad se uzjogunim i ćutim, onda izgledam čak i vrlo mudar, a osim toga razmišljam. Ali sad je bolje da govorim. Počeo sam da govorim stoga što me vi tako divno gledate; vi imate divno lice! Juče sam Aglaji Ivanovnoj dao reč da ću celo veče ćutati.\n— Vraiment? — osmehnu se čičica.\n— Ali pokatkad nalazim da nisam u pravu što tako mislim: jer iskrenost ipak više vredi nego način držanja, zar ne?\n— Ponekad.\n— Ja hoću sve da objasnim, sve, sve, sve! O, da! Vi mislite da sam utopist? Ideolog? O ne, ja imam, verujte mi, sve samo jednostavne misli... Ne verujete? Vi se smešite? Znate li da sam ja ponekad podlac jer gubim veru; eto, večeras idem ovamo pa mislim: »Kako ću samo da započnem s njima razgovor? Kojim rečima treba početi pa da me makar koliko- toliko razumeju?« Kako sam se samo bojao, ali od vas sam se najviše strašio! A, međutim, zar sam se mogao bojati, zar nije bilo sramota bojati se? Sta je s tim što na jednog naprednog čoveka dolazi čitav bezdan zaostalih i rđavih? U tome se baš i sastoji moja radost što sam se uverio da uopšte nema bezdana, nego je sve sam živi materijal! Ne treba da se bunimo što smo smešni, zar ne? Jer to je doista tako; mi smo smešni, lakomisleni, imamo ružne navike, život nam je dosadan, ne umemo da posmatramo, ne znamo da shvatimo ... svi smo takvi... svi, i vi, i ja, i oni!\nEto, na primer, vi se ne nalazite uvređeni što vam ja u oči kažem da ste smešni! A kad je tako, zar vi onda niste materijal? Znate li da je, po mome mišljenju, ponekad dobro biti smešan, pa i bolje je: ljudi tada lakše mogu da praštaju jedan drugom, pa se lakše i sami smire: jer ne može se sve odjednom razumeti, nemoguće je početi savršenstvom! Da bi se došlo da savršenstva, mora se isprva mnogo štošta i ne razumevati. Ako budemo suviše brzo shvatili, lako se može desiti da nećemo shvatiti kako treba. Ja ovo govorim vama, vama, jer vi ste umeli već tako mnogo da razumete i... da ne razumete.\nSada se već za vas ne plašim; vi se, nadam se, ne ljutite što vam takve reči govori ovakav dečak? Naravno da ne! O, vi ćete umeti da oprostite onima koji vas uvrede, pa čak i onima koji vas ne uvrede; jer najteže je oprostiti onima koji nas ničim nisu uvredili, i to baš zbog toga što nas nisu uvredili, i što je, prema tome, naša tužba neosnovana... Eto šta sam očekivao od najboljih ljudi, eto šta sam hitao, dolazeći ovamo, da im kažem, a nisam znao kako da kažem ...\nVi se smejete, Ivane Petroviču? Mislite li možda da sam se ja zbog onih bojao, da sam njihov advokat, demokrata, pobornik jednakosti? — nasmeja se on histerično (on se svakog časa smejao kratkim i ushićenim smehom). — Ja se za vas bojim, za sve vas i za sve nas skupa. Jer i ja sam knez od davnina i sedim sa kneževima. I govorim zato da spasem sve nas, da se našem staležu ne utre trag, tek onako, u mraku, ne shvativši ništa, gložeći se oko svačega i sve proćerdavši. Zašto da iščeznemo i da ustupimo mesto drugima kad možemo i da ostanemo vođi i starešine? Ako budemo vođi, bićemo i starešine. Postanimo sluge da bismo bili starešine.\nOn pokušavaše da ustane sa naslonjače, ali ga starac neprestano zadržavaše gledajući ga sa nemirom koji se stalno povećavao.\n— Čujte me! Znam da nije lepo samo pričati, mnogo više vredi običan primer, bolje prosto početi... Ja sam već počeo... i, i zar je zbilja moguće biti nesrećan? O, šta su moji jadi i moje nevolje ako sam sposoban da budem srećan? Verujte, ja ne razumem kako je mogućno da neko prolazi pored drveta i da se ne oseti srećnim što ga vidi? Da razgovara sa čovekom i da ne bude srećan što ga voli! O, ja samo ne umem da iskažem... ali na svakom koraku ima toliko mnogo stvari, tako divnih, da i onaj u najvećoj meri zabludeli čovek mora uvideti kako je lep ovaj svet. Pogledajte dete, pogledajte zoru božju, pogledajte travku kako raste; pogledajte oči koje vas gledaju i vole vas ...\nOn je već odavno govorio stojeći. Starčić ga uplašeno gledaše. Lizaveta Prokofjevna viknu: »Jao, bože!« — osetivši prva šta je kod njega, pa pljesnu rukama. Aglaja mu brzo pritrča, stiže da ga prihvati na svoje ruke, i sa užasom, sa unakaženim od bola licem ču divlji krik »duha koji protrese i obori« nesrećnoga. Bolesnik je ležao na ćilimu. Neko stiže da mu brže podmetne pod glavu jastuče.\nTome se niko nije nadao. Četvrt časa docnije su knez N., Jevgenije Pavlovič i čičica pokušali da goste opet razvesele, ali se već posle pola časa svi raziđoše. Izgovoreno je mnogo reči saučešća, mnogo sažaljenja, nekoliko mišljenja. Ivan Petrovič se, između ostalog, izrazi da je »mladi čovek slavenofil, ili nešto slično, ali da to, uostalom, nije opasno«. »Čičica- velikodostojnik« ne reče ništa.\nIstina, posle toga su se svi dva-tri dana pomalo i ljutili: Ivan Petrovič se čak našao i uvređen, ali ne mnogo. General-pretpostavljeni beše neko vreme nešto hladan prema Ivanu Fjodoroviču. »Pokrovitelj« porodice, »velikodostojnik«, takođe nešto prognjavi ocu porodice kao pouku, pri čemu ljubazno izrazi da se veoma interesuje za Aglajinu sudbinu. On je zbilja bio veoma dobar čovek; ali među uzrocima njegovog interesovanja za kneza u toku večera bio je i stari slučaj kneza i Nastasje Filipovne. On je o tome nešto načuo i vrlo se zainteresovao. Čak je hteo da se raspita.\nBjelokoska, odlazeći od Jepančinih, reče Lizaveti Prokofjevnoj:\n— Paa, i dobar je, i ne valja; a ako baš hoćeš da ti kažem svoje mišljenje, više ne valja. I sama vidiš kakav je čovek ... bolestan čovek!\nLizaveta Prokofjevna odluči konačno u sebi da je mladoženja »nemogućan«, i preko noći se zareče da »dok je ona živa, neće knez biti Aglajin muž«. S tom mišlju i ustade izjutra. Ali tog istog dana oko jedan, za doručkom, ona dođe u veliku protivrečnost sa sobom.\nNa jedno, uostalom, neobično oprezno pitanje sestara, Aglaja odjednom odgovori hladno, ali oholo, kao da odseče:\n— Ja mu nikad nikakvu reč nisam dala, niti sam ga ijednog trenutka smatrala za svog verenika. On je meni tuđ kao i svaki drugi.\nTu Lizaveta Prokofjevna najednom planu.\n— Tome se od tebe ne bih nadala — reče ona ogorčeno — on je kao mladoženja nemogućan, to znam, i hvala bogu što se ovako desilo; ali od tebe takve reči nisam očekivala. Mislila sam da ćeš sasvim drukčija biti. Ja bih sve one od juče rasterala, a njega bih zadržala ... eto kakav je on čovek!...\nTu najednom stade, čisto i sama uplaši vši se onoga što je rekla. Ali da je samo znala koliko je nepravična bila prema svojoj kćeri u tom trenutku! U Aglajinoj glavi je sve već bilo odlučeno. Ona je samo čekala trenutak koji je imao sve da reši, i svaka napomena, svaki nepažljiv dodir je kao duboka rana razdirao njeno srce.\n4.8 VIII\nI za kneza to jutro poče pod uticajem teških predosećanja; njih je mogućno bilo objasniti njegovim bolesnim stanjem, ali on je bio i suviše tužan bez određenog uzroka i to ga je najviše tištalo. Istina, pred njim su bile jarke, teške i bolne činjenice, no njegova tuga je išla dalje od svega čega se sećao; on je shvatio da se ovako sam ne može umiriti. Malo- pomalo, u njemu se ukoreni očekivanje da će mu se baš danas desiti nešto značajno i odlučujuće. Sinoćni njegov napad beše od lakših; osim teškog neraspoloženja, nekog pritiska u glavi i bola u rukama nije osećao nikakve druge tegobe. Glava mu je radila dosta jasno, mada mu je duša bila bolna. Ustao je prilično kasno i odmah se jasno seti sinoćne večeri. Premda ne sasvim podrobno, ali ipak se seti i toga kako su ga pola časa posle napada doveli kući. Doznade da je već dolazio čovek od Jepančinih da čuje kako mu je. Oko jedanaest i po dođe i drugi; to mu beše prijatno. Vera Lebedeva stigla je među prvima da ga poseti i da ga podvori. U prvom trenutku kad ga je videla, ona se zaplaka, ali kad je knez odmah zatim umiri, ona se zasmeja. Njega nekako najednom iznenadi veliko sažaljenje te devojke prema njemu; on dohvati njenu ruku pa je poljubi. Vera planu.\n— Ah, šta vam je, šta radite? — viknu ona, uplašena, brzo trgnuvši ruku.\nOna ode nekako čudno zbunjena. Uostalom, ipak stiže da ispriča knezu da je njen otac još rano u zoru otišao do »pokojnika«, kako je nazivao generala, da dozna da li nije možda umro prekonoć. I još mu reče da se čuje kako pričaju da će sigurno uskoro umreti. Pred dvanaest Lebedev se vrati kući i dođe knezu, ali, u stvari, »samo na časak: da čuje kako je sa dragocenim zdravljem« itd. — i osim toga da zaviri u »ormanče«. Samo je uzdisao i stenjao, te ga knez uskoro isprati. No Lebedev ipak pokuša da se raspita za jučerašnji napad iako se videlo da je već o svemu do pojedinosti obavešten.\nPosle njega svrati Kolja, takođe na časak; ovaj se zbilja žurio i bio je veoma jako i sumorno uzbuđen. Poče time što otvoreno i uporno zatraži od kneza da mu objasni sve što se od njega krilo, dodavši da je juče skoro sve i doznao. Bio je veoma i duboko potresen. Sa svim mogućim saosećanjem za koje je bio sposoban knez ispriča celu stvar, potpuno tačno prikazavši činjenice, i kao gromom porazi jadnog dečaka. On ne mogade ni reči da izgovori, nego se samo ćuteći zaplaka. Knez oseti da je to bio jedan od onih utisaka koji večno ostaju i čine prelom u mladićevom životu zauvek. Pokuša da mu izloži svoje gledište na tu stvar, dodavši da je po njegovom shvatanju možda i smrt starčeva došla uglavnom zbog užasa koji mu je ostao u srcu posle one greške, jer za to nije svako sposoban. Koljine oči sevnuše kad sasluša kneza.\n— Gadovi su svi oni: i Ganja, i Varja, i Pticin! Ja s njima neću da se svađam, ali od ovog časa naši putevi se razdvajaju! Ah, kneže, ja sam od juče osetio tako mnogo novog; to mi je bila lekcija! I majku sad smatram kao da je ostala samo na meni; istina, ona je kod Varje obezbeđena, ali sve to nije ono...\nPa skoči, setivši se da čekaju na njega, na brzu ruku zapita za stanje kneževog zdravlja i, saslušavši odgovor, najednom žurno dodade:\n— Da nemate možda još što? Ćuo sam da je juče... (uostalom, ja nemam prava), ali ako vam kad bilo u nečem zatreba veran sluga, on je pred vama. Meni se čini da obojica nismo mnogo srećni, zar ne? Ali... ja se ne raspitujem, ne raspitujem ...\nOn ode, a knez se još više zamisli: svi slute neku nesreću, svi su već stvorili zaključke, svi gledaju kao da nešto znaju, i to nešto što on ne zna. Lebedev ispituje, Kolja otvoreno nagoveštava, a Vera plače. Najzad, on ljutito odmahnu rukom: »Prokleta bolesna osetljivost!« pomisli on.\nKad oko dva časa opazi Jepančine gde dolaze da ga »jedan časak« obiđu, lice mu se razvedri. Oni su doista svratili na časak. Lizaveta Prokofjevna, ustavši od doručka, reče da će se ići u šetnju, i to svi zajedno, i odmah. To obaveštenje beše izdato u obliku naredbe, odsečno, suvo, bez objašnjenja. Izađoše svi, to jest majka, devojke i knez Š. Lizaveta Prokofjevna se odmah uputi pravcem suprotnim od onoga kojim su svakog dana šetali. Svi su videli u čemu je stvar, i svi su ćutali, bojeći se da ne naljute majku, a ona je, kao krijući se od prebacivanja i protivljenja, išla ispred svih, ne osvrćući se. Najzad Adelaida primeti da kad se šeta, ne treba toliko žuriti, i da majku ne mogu da stignu.\n— Slušajte — okrenu se najednom Lizaveta Prokofjevna — sad smo baš pored njegove kuće. Ma šta tamo Aglaja mislila i ma šta se desilo docnije, on nama nije tuđin, a sad ga je još povrh svega i nesreća zadesila, i bolestan je. U svakom slučaju, ja ću svratiti da ga obiđem. Ko hoće sa mnom, neka pođe, ko neće, nek ide dalje. Put je širok!\nRazume se, uđoše svi. Knez, kao čovek od reda, požuri da još jednom zatraži oproštenje zbog jučerašnje vaze i... skandala.\n— Ne, to ne mari ništa — odgovori Lizaveta Prokofjevna — ne žalim ja vazu, nego tebe. Dakle, sad i sam uviđaš da je ispao skandal: eto ti šta znači »Jutro je mudrije od večeri« ... Ali nije ni to ništa, jer sad svako vidi da se od tebe ne može mnogo tražiti. Nego, zasad do viđenja; ako možeš, a ti malo šetaj, pa opet spavaj — to ti je moj savet. A kad god zaželiš, uvek dođi do nas, kao i pre. Budi uveren, jednom zasvagda, ma šta se desilo, ma kako se stvari okrenule, ti ćeš uvek ostati prijatelj naše kuće: u svakom slučaju, moj prijatelj, za sebe, svakako mogu dobra stajati...\nNa to izazivanje odgovoriše svi, te i oni potvrdiše mamina osećanja. Odoše, ali u toj njihovoj prostodušnoj hitnji da se kaže nešto ljubazno i ohrabrujuće krilo se mnogo štošta surovo, što Lizaveta Prokofjevna nije zapazila. U pozivu da dolazi »kao i pre«, i u recima »u svakom slučaju, moj« — opet se oseti neka slutnja. Knez stade da se seća Aglaje; istina, ona mu se divno nasmešila i pri ulasku i pri rastanku, ali ni reči ne reče, čak ni tada kad su ga svi uveravali u svoje prijateljstvo, mada se dvaput pažljivo zagledala u njega. Lice joj beše bleđe nego obično, kao da je te noći rđavo spavala. Knez odluči da neizostavno tog večera ode do njih, »kao i pre«, pa grozničavo pogleda na časovnik. Tačno tri minuta posle odlaska Jepančinih uđe Vera.\n— Lave Nikolajeviču, Aglaja Ivanovna mi je maločas krišom dala jednu poruku za vas.\nKnez sav zadrhta.\n— Pisamce?\n— Ne, usmeno. Pa i to je jedva ugrabila. Mnogo vas moli da celog današnjeg dana nijednog trenutka ne odlazite od kuće, da ostanete sve do sedam časova uveče, ili čak do devet, to nisam mogla dobro da čujem.\n— Ali... zašto? Šta znači to?\n— To vam ja ništa ne znam; samo mi je rekla da vam to sigurno poručim.\n— Je li ti baš tako rekla: »sigurno«?\n— Ne, nije baš otvoreno kazala: jedva je stigla okrenuvši se da mi dobaci, a ja sam srećom priskočila. Ali joj se na licu videlo, kad mi je naređivala, da je »sigurno«. Tako me je pogledala da sam sva pretrnula.\nJoš nekoliko pitanja, i knez, premda ništa više ne doznade, ipak se još više uznemiri. Kad ostade sam, leže na divan, pa poče opet da misli. »Možda će opet imati neke goste, do devet časova, pa se ona boji za mene da pred gostima opet kakvu glupost ne učinim«, izmisli najzad i opet poče da nestrpljivo čeka veče i da gleda na sat. Ali rešenje zagonetke dođe mnogo pre večeri, rešenje u obliku jedne nove, mučne zagonetke: tačno pola časa posle odlaska Jepančinih dođe Ipolit, toliko iznemogao i iscrpen da, ušavši i ne govoreći ni reči, kao bez svesti bukvalno pade na naslonjaču i tog časa ga obuze neizdržljiv kašalj. Kašljao je do krvi. Oči su mu sevale, a crvene mrlje mu izbiše na obrazima. Knez mu nešto promrmlja, ali on ne odgovori, i dugo još nije odgovarao — samo je odmahivao rukama da ga sad ostavi na miru. Najzad dođe k sebi.\n— Ja odlazim! — teško izgovori naposletku, promuklim glasom.\n— Hoćete li da vas otpratim? — reče mu knez, podigavši se sa stolice, ali se prekide, setivši se nedavne zabrane da izlazi iz kuće.\nIpolit se osmehnu.\n— Ne odlazim ja od vas — nastavi on teško dišući i kašljucajući — ja sam, naprotiv, smatrao za nužno da dođem k vama, i to poslom ... i nače vas ne bih ni uznemiravao. Nego... odlazim onamo, i ovoga puta, kanda, ozbiljno. Svršeno je. Ja ovo ne govorim što tražim sažaljenja, verujte mi... jer sam danas još u deset časova legao s tim da više i ne ustanem do onog časa, ali sam se predomislio pa sam, evo, ustao da dođem do vas... Prema tome, bilo mi je potrebno.\n— Žao mi je što vas vidim takvog; bolje da ste me zvali umesto što ste se sami trudili.\n— No, a sad dosta toga. Požalili ste me, i time je zadovoljena društvena pristojnost... Da, umalo ne zaboravih: kako vaše zdravlje?\n— Zdrav sam. Juče sam nešto bio ...\n— Čuo sam, čuo sam. Kineska vaza je rđavo prošla; žao mi je što i ja nisam bio tamo! Nego, ja sam došao poslom. Pre svega, danas sam imao zadovoljstvo da vidim Gavrila Ardalionoviča na sastanku sa Aglajom Ivanovnom, kod zelene klupe, čudio sam se tome: koliko čovek može ponekad da izgleda glup. To sam baš i Aglaji Ivanovnoj rekao, po odlasku Gavrila Ardalionoviča... A vi, kneže, kao da se ničemu ne čudite — dodade on, nepoverijivo se zagledavši u kneževo mirno lice. — Ne čuditi se ničemu, to je, kažu, znak velikog uma, a ja smatram da bi to isto tako mogao biti znak i velike gluposti... Ja, naravno, tu ne mislim na vas, izvinite... Danas nekako nemam sreće sa svojim izrazima.\n— Još sam juče znao da Gavrilo Ardalionovič ... — prekide se knez, očevidno se zbunivši, iako je Ipolitu bilo krivo što se on ne čudi.\n— Znali ste? To je zanimljivo! Nego, uostalom, ne morate mi pričati... A niste bili danas svedok sastanka?\n— Mogli ste videti da nisam bio ako ste bili tamo vi.\n— Znam, ali ste mogli negde iza žbuna presedeti. Uostalom, u svakom slučaju mi je milo, zbog vas, naravno, jer sam već pomislio da vam pretpostavljaju Gavrila Ardalionoviča!\n— Molim vas da ne govorite o tome sa mnom, Ipolite, i to takvim rečima.\n— Tim pre što vi već sve znate.\n— Varate se. Ja skoro ništa ne znam, i Aglaja Ivanovna je čvrsto uverena da ja ništa ne znam. Ja čak ni o tom sastanku uopšte ne znam... Dakle, vi kažete da su imali sastanak? Pa lepo, ostavimo sad to ...\n— Ama, kako to, čas ste znali, čas opet niste? Kažete: »lepo, ostavimo to«? Ne, nemojte, ne treba da ste tako poverljivi! A naročito ako ništa ne znate. Vi ste zato i poverljivi što ne znate. A da li vam je poznato kakve planove snuju ono dvoje; bratac i sestrica? To već jamačno slutite? ... Dobro, dobro, neću više ... — dodade on, primetivši knežev nestrpljiv pokret. — Nego, ja sam došao zbog svoje stvari i o tome hoću da... se objasnim. Đavo neka me nosi, nikako ne mogu da skončam bez objašnjenja. Strahota jedna, koliko mnogo objašnjavam! Hoćete li da me slušate?\n— Govorite, slušam vas.\n— Ali, eto, ja opet menjam nameru: ipak ću da počnem od Ganje. Zamislite da je i meni danas bilo poručeno da dođem na zelenu klupu. Uostalom, neću da lažem: ja sam sam tražio, nametnuo sam se, obećao sam da ću obelodaniti tajnu. Ne znam, možda sam suviše rano došao (izgleda da sam zbilja rano došao), ali tek što sam seo pored Aglaje Ivanovne, kad vidim, idu Gavrilo Ardalionovič i Varvara Ivanovna, idu pod ruku, kao da šetaju. Izgleda da su se oboje zaprepastili kad su me ugledali; tome se nisu nadali, pa se oboje zbuniše. Aglaja Ivanovna pocrvene i, nećete mi verovati, čak se malo zbunila! Da li stoga što sam ja tu bio, ili prosto kad je videla Gavrila Ardalionoviča ... jer taj vam je zaista krasan! Tek ona sva pocrvene i završi stvar u trenutku vrlo komično: pridiže se, uzvrati poklon Gavrilu Ardalionoviču, i na sladunjav osmeh Varvare Ardalionovne odjednom odseče: »Htela sam samo da vam izrazim svoje lično zadovoljstvo zbog vaših iskrenih i prijateljskih osećanja, i ako mi kadgod zatrebaju, onda znajte...« Tu im se pokloni, a njih dvoje odoše — da li nasamareni ili pobedonosno, to ne bih mogao kazati. Ganja, naravno, namagarčen, jer ništa nije razumeo, nego je samo pocrveneo kao kuvan rak (on ponekad ima prosto neverovatan izraz lica!), ah Varvara Ardalionovna kao da razumede da treba što pre da se čiste i da je i to već sasvim dosta od Aglaje Ivanovne, te odvuče brata. Ona je pametnija od njega, i verujem da je sad sva srećna. Ja sam, ipak, bio došao da porazgovaram sa Aglajom Ivanovnom, te da se ugovori sastanak sa Nastasjom Filipovnom.\n— Sa Nastasjom Filipovnom? — viknu knez.\n— Aha! Vas kao da napušta hladnokrvnost, pa počinjete da se čudite? Neobično mi je milo što hoćete da ličite na čoveka. Zato ću vam sad ispričati nešto zanimljivo. Evo šta znači biti uslužan prema mladim devojkama uzvišene duše: dobio sam danas šamar od nje!\n— M-moralni? — nekako nehotice upita knez.\n— Da, ne fizički. Mislim da niko ne bi ni mogao dići ruku na mene ovakvog, čak me ni žena\nsad ne bi udarila; čak ni Ganja me ne bi udario! Iako sam juče jedno vreme mislio da će\nskočiti na mene... Smem da se kladim da znam šta sad mislite. Vi sad mislite: »Ne treba ga\ntući, njega čovek može jastukom da uguši, ili mokrom krpom u snu, to bi skoro i trebalo ...« Vama na licu piše da to mislite, baš ovog trenutka.\n— Nikad takvo što nisam mislio! — reče knez sa gnušanjem.\n— Ne znam, noćas sam sanjao da me je ugušio mokrom krpom ... jedan čovek... Pa, eto, reći ću vam i ko: zamislite ... Rogožin! šta vi mislite, da li je mogućno ugušiti nekog mokrom krpom?\n— Ne znam.\n— Ja sam čuo da se može. Ali sad svejedno, ostavimo to. Nego, molim vas, zbog čega sam ja spletkaš? Zašto me je ona danas nazvala spletkašem? I to, obratite pažnju, tek pošto je sve do poslednje rečce saslušala, pa čak i ponovo ispitala... Ali to su vam žene! Zbog nje sam se stavio u vezu i sa Rogožinom, sa tim interesantnim čovekom; u njenom interesu sam udesio i sastanak sa Nastasjom Filipovnom. Nije li zbog toga što sam dirnuo u njeno samoljublje, primetivši da se ona obradovala »ogrizinama« Nastasje Filipovne? Pa ja sam joj to baš u njenom interesu govorio, ne poričem, dva pisma sam joj napisao u tom smislu, i evo danas treće, sastanak ... A osim toga, ni taj izraz »ogrizine« nije moj, nego tuđ; u svakom slučaju, kod Ganjinih su svi to govorili: pa i ona sama je potvrdila. E, pa otkud sam ja onda spletkaš? Vidim, vidim: vama je strašno smešno sad dok me gledate, i kladim se da mislite da bi se vrlo dobro mogli na mene primeniti oni glupi stihovi:\nI ko zna — možda će na moj zalazak tužan Zablistati ljubav oproštajnim osmehom.\nHa-ha-ha! — zasmeja se on najednom histeričnim smehom i zakašlja se. — Pazite samo — promuklo progovori kroz kašalj — kakav je Ganja: govori o »ogrizinama«, a, eto, i on sam hoće sad da se koristi! Knez dugo ćutaše; bio je užasnut.\n— Vi rekoste nešto o sastanku sa Nastasjom Filipovnom? — promrmlja on najzad.\n— Ama zar vi zbilja ne znate da će danas Aglaja Ivanovna imati sastanak sa Nastasjom Filipovnom i da je Nastasja Filipovna naročito zbog tog i pozvana iz Petrograda, preko Rogožina i mojom pomoći, na poziv Aglaje Ivanovne, i sad je, zajedno sa Rogožinom, tu nedaleko od vas, u pređašnjoj kući kod one gospođe Darje Aleksejevne ... vrlo problematične dame, njene prijateljice, i da će danas Aglaja Ivanovna tamo, u tu problematičnu kuću otići radi prijateljskog razgovora sa Nastasjom Filipovnom i radi rešenja raznih zadataka. Hoće da se malo aritmetikom zabave. Zar niste znali? Na časnu reč?\n— To je neverovatno!\n— Dobro, kad je neverovatno; uostalom, otkud vi da znate? Iako se ovde odmah sazna i kad muva proleti... takvo vam je ovo mestance! Ali ipak, ja sam vas unapred obavestio, i vi možete da mi budete zahvalni. A sad, do viđenja, verovatno na onom svetu. Nego, još nešto: ja, iako sam se podlo prema vama ponašao, jer... zašto bih gubio svoje, recite mi, molim vas? Da li radi vaše koristi, je li? Ta ja sam njoj i svoju »Ispovest« posvetio (to niste znali?). I još kako je ona to primila! He-he! Ali pred njom se nisam nikad pokazao podlac, prema njoj nisam ni za šta kriv; ona me je sama na tanak led navela i osramotila... A,\nuostalom, ni pred vama nisam ništa kriv; ako sam tamo i pominjao one »ogrizine«, i sve u tom smislu, zato vam evo sad, u naknadu, i dan, i čas, i mesto sastanka saopštavam, i celu tu igru vam otkrivam ... naravno, zbog jeda, a ne iz velikodušnosti. Zbogom ostajte, ja sam brljiv kao zamuckivalo ili kao jektičav. Ali pazite, preduzmite mere, i to što pre, ako ste samo dostojni da se nazovete čovekom. Sastanak je večeras, to vam je tačno.\nIpolit se uputi vratima, ali ga knez viknu, a on zastade na vratima.\n— Dakle, prema vašem pričanju, Aglaja Ivanovna će danas doći k Nastasji Filipovnoj? — zapita ga knez. Crvene mrlje mu izbiše po obrazima i po čelu.\n— Ne znam baš pouzdano, ah je verovatno — odgovori Ipolit napola se okrenuvši — a drukčije ne može ni biti. Neće, valjda, Nastasja Filipovna k njoj? A ne može ni kod Ganje; kod njih je, tako reći, samrtnik u kući. A šta velite za storog Ivolgina?\n— Već samo zbog toga je nemogućno! — prihvati knez. — Kako će ona izaći, baš kad bi i htela? Vi ne znate običaje u toj kući: ne može otići k Nastasji Filipovnoj; to je besmislica!\n— Ama, čujte, kneže: ljudi obično ne skaču kroz prozore, ali nek se desi požar, onda će, bogami, i prvi džentlmen i najfinija dama skočiti kroz prozor. Kad dođe nužda, onda se nema kud, te će naša gospođica otići do Nastasje Filipovne. A zar njih nikuda same iz kuće ne puštaju, te vaše gospođice?\n— Ne, ja nisam o tome ...\n— A ako niste o tome, onda ona ima samo da siđe niza stepenice i da pođe pravo, a posle, makar se i ne vratila kući. Ima slučajeva kad se i lađe mogu spaljivati, pa se i kući ne mora vraćati: život se ne sastoji samo iz doručka, ručkova i kneževa Š. Meni se čini da vi Aglaju Ivanovnu smatrate za neku gospođicu ili devojčicu iz pansionata; ja sam joj o tome govorio; ona se, izgleda mi, složila sa mnom ... Čekajte oko sedam ih osam časova... Da sam na vašem mestu, ja bih poslao nekoga tamo da stražari, pa da se tačno dozna trenutak kad ona izađe iz kuće. Eto, pošaljite Kolju, on će sa zadovoljstvom da vam prošpijunira, uveravam vas, to jest radi vas ... jer sve je to relativno ... Ha-ha!\nIpolit ode. Knez nije imao potrebe da nekoga moli da uhodi, čak i kad bi on mogao pristati na takvo što. Aglajina naredba da sedi kod kuće sad se, kanda, objašnjavala: možda je htela da svrati po njega. Doduše, možda je baš želela da se on ne pojavi tamo, pa mu je zato i poručila da sedi kod kuće... I to je mogućno. U glavi mu se mutilo; soba se okretala. On leže na divan i zatvori oči.\nKako je da je, stvar beše došla u odlučnu, završnu fazu. Ne, knez nije smatrao Aglaju za gospođicu ili devojčicu iz pansionata: on je sad osećao da već strahuje baš od takvog nečeg. Ali zašto ona hoće da se vidi s njom? Jeza ga je obuzimala, opet je bio u groznici. Ne, nije on nju smatrao za dete! Njega su užasavali pojedini njeni nazori u poslednje vreme, po neke njene reči. Pokatkad bi mu se činilo kao da se ona suviše mnogo uzdržavala, da se još suviše obuzdava, i on se sećao da ga je to plašilo. Istina, on se stalno poslednjih dana trudio da o tome ne misli, odgonio je od sebe te teške misli, ali šta se skrivalo u toj duši? To pitanje ga je odavno mučilo, iako je verovao u tu dušu. I eto, sve je to imalo još danas da se resi i da izbije na videlo. Strašna misao! I opet »ta žena«! I zašto mu se uvek činilo da će se ta žena pojaviti baš u poslednjem trenutku, i da će mu sudbinu raskinuti kao truo konac? Da mu se to doista uvek činilo, u to bi se sad smeo zakleti, iako je bio skoro u bunilu. A što se u poslednje vreme trudio da nju zaboravi, to je bilo samo stoga što se nje bojao. I, najzad,\nšta? Da li je on voleo tu ženu ili ju je mrzeo? To pitanje nije postavljao nijednom toga dana; tu je njegovo srce bilo čisto: znao je koga je voleo ...\nOn se nije bojao toliko samog sastanka njih dveju, ni neobičnosti, ni uzroka tog sastanka, njemu nepoznatog, niti njegovog raspleta, ma kakav on bio — on se bojao same Nastasje Filipovne. Setio se docnije, već nekoliko dana posle toga, da su mu u tim grozničavim časovima skoro stalno izlazile pred oči njene oči, njen pogled, čuo je njene reči — čudne neke reči, iako mu je malo šta ostalo u glavi posle tih časova, grozničavih i tužnih. On se, na primer, jedva sećao kako mu je Vera donela ručak i kako je ručao, i nije mogao da se seti da l i je spavao posle ručka i h nije. Znao je samo da je počeo potpuno jasno da sve razaznaje te večeri tek onog trenutka kad se odjednom Aglaja popela k njemu na terasu, a on skočio sa divana i došao do sredine sobe njoj u susret; bilo je sedam i četvrt. Aglaja je bila potpuno obučena, jednostavno i kao na brzinu, ogrnuta lakom pelerinom. Lice joj je bilo bledo kao i prošli put, a oči su blistale jarkim i suvim sjajem. Takav izraz očiju on kod nje nikada nije video. Ona ga pažljivo osmotri.\n— Vi ste potpuno spremni — primeti ona polako i na izgled mirno — obučeni ste, i šešir imate u ruci; znači da vas je neko obavestio; ja znam i ko: Ipolit?\n— Da, on mi je govorio... — promrmlja knez skoro polumrtav.\n— Onda hajdemo! Vi znate da me neizostavno morate pratiti. Nadam se da ste se oporavili toliko da možete izaći.\n— Ja mogu, ali... zar je to moguće?\nPa zastade u trenutku i više ništa ne mogade izgovoriti. To je bio njegov jedini pokušaj da zadrži bezumnicu, a zatim on sam, kao rob, pođe za njom. Ma koliko da su mu misli bile mutne, on je ipak uviđao da će ona i bez njega onamo otići, te je, prema tome, u svakom slučaju, morao sad poći s njom. Slutio je koliko je čvrsta bila ta njena odluka; nije on bio taj koji bi mogao zadržati tu stihijsku težnju. Išh su ćuteći; celim putem skoro ni reči ne progovoriše. On samo opazi da ona dobro zna put, a kad on htede da zaobiđu jednom daljom ulicom zato što je taj put bio zabačen, te joj to i predloži, ona sasluša, kao naprežući pažnju, pa odsečno odgovori: »Svejedno!«\nKad već skoro sasvim priđoše kući Dar je Aleksejevne (jednoj velikoj i staroj drvenoj kući), na ulazu se pojavi raskošno obučena gospođa i sa njom mlada devojka; obe sedoše u luksuzna kola, koja su ih čekala pred ulazom, glasno se smejući i razgovarajući, i nijednom čak ne pogledavši na dolaznike, kao da ih nisu ni opažale. Tek što kola odoše, vrata se odmah po drugi put otvoriše, i Rogožin, koji ih je čekao, pusti kneza i Aglaju, pa zaključa vrata za njima.\n— U celoj kući sad nema nikog osim nas četvoro — primeti on glasno, pa se čudno zagleda u kneza.\nOdmah u prvoj sobi ih je i Nastasja Filipovna očekivala, obučena takođe jednostavno — sva u crnom. Ona ustade da ih dočeka, ali se ne osmehnu, i knezu čak ne pruži ruku.\nNjen prodoran i nemiran pogled nestrpljivo se uperi u Aglaju. Obe žene sedoše podalje jedna od druge, Aglaja na divan u uglu sobe, Nastasja Filipovna kraj prozora. Knez i Rogožin ne sedoše, a niko i h i ne ponudi da sednu. Knez u nedoumici i skoro bolno pogleda Rogožina, ah ovaj se samo smeškao svojim osmehom. ćutanje potraja još nekoliko trenutaka.\nNekakvo zloslutno osećanje prelete najzad preko lica Nastasje Filipovne. Pogled joj postajaše ukočen, krut i skoro pun mržnje, i ni na trenutak se nije odvajao od gošće. Aglaja je očevidno bila zbunjena, ali se nije plašila. Kad je ušla, jedva je pogledala svoju suparnicu, i sve ovo vreme je sedela oborenih očiju, kao u nekom razmišljanju. Jedno dvaput ona kao slučajno baci pogled po sobi; gadljivost joj se primetno izrazi na licu kao da se bojala da se ovde ne uprlja. Ona je mehanički doterivala haljinu, i jednom čak nemirno promeni mesto, prešavši više u ugao divana. Teško da je i ona sama bila svesna svih svojih pokreta; ali njihova nesvesnost samo je još više povećavala uvredljivost. Najzad ona uporno i otvoreno pogleda u oči Nastasji Filipovnoj, i odmah jasno pročita sve što je blistalo u zlom pogledu njene suparnice, žena razumede ženu; Aglaja uzdrhta.\n— Vi, naravno, znate zašto sam vas zvala — progovori ona najzad, ali vrlo polako i dvaput se zaustavi vši u toj rečenici.\n— Ne, ništa ne znam — odgovori Nastasja Filipovna suvo i oštro.\nAglaja pocrvene. Njoj se može biti učini strašno čudnovato i neverovatno što ona, eto, sedi sa ovom ženom u kući »ove žene«, i čeka njen odgovor. Kad ču glas Nastasje Filipovne, njoj kao da po celom telu prođe grč. Sve je to, naravno, »ta žena« vrlo dobro uočila.\n— Sve vi razumete... ali se namerno pravite da ne razumete — skoro prošapta Aglaja sumorno se zagledavši u pod.\n— A zašto bih to? — reče Nastasja Filipovna, malo se osmehnuvši.\n— Vi hoćete da se koristite mojim položajem... što sam u vašoj kući — nastavi Aglaja nekako smušeno i nespretno.\n— Za taj položaj krivi ste vi, a ne ja! — planu najednom Nastasja Filipovna — jer nisam ja vas zvala, nego vi mene, a ni dosad još ne znam zbog čega.\nAglaja oholo diže glavu.\n— Zadržite svoj jezik; nisam došla da se s vama tim vašim oružjem borim ...\n— A, dakle, ipak ste došli da se »borite«? A ja sam držala, zamislite, da ste vi ipak... oštroumniji...\nI jedna i druga su se gledale, već više ne krijući mržnju. Jedna od ovih žena bila je ona koja je, tako reći, juče pisala drugoj onakva pisma. I sad se, eto, sve razvejalo u prah, pri prvom susretu, i pri prvoj reči! Pa, ipak! U tom trenutku, kao da niko od četvoro prisutnih u toj sobi nije nalazio da je to nešto čudnovato. Knez, koji još juče ne bi verovao da čovek ovako što može i sanjati, sada je stajao, gledao i slušao kao da je sve odavno predosećao. Najfantastičniji san postaje odjednom najjasnija i najočiglednija java. Jedna od ovih žena je u tom trenutku u tolikoj meri onu drugu prezirala, i toliko je želela da joj to i kaže (možda je zbog toga samo i došla, kako se sutradan izrazio Rogožin) — da, ma koliko da je ona druga bila fantastična, sa svojim rastrojenim umom i bolesnom dušom — nikakva unapred usvojena ideja ne bi mogla da se održi pred pakosnim ženskim prezirom njene suparnice. Knez je bio uveren da Nastasja Filipovna svoja pisma neće sama pomenuti. Po njenim sevajućim očima on poznade šta mogu da je staju sad ta pisma; a on bi dao pola života da ni Aglaja ne počne da govori o njima.\nAli Aglaja kao da se pribra i odjednom ovlada sobom.\n— Niste me dobro razumeli — reče ona. — Ja ... ja nisam došla k vama da... se svađamo, premda vas ne volim. Ja ... ja sam vam došla ... da govorim kao čovek. Kad sam vas zvala,\nveć sam bila odlučila o čemu ću vam govoriti, i od te odluke neću odustati, pa makar me vi nimalo ne razumeli. Tim gore po vas, a ne po mene. Htela sam da vam odgovorim na ono što ste mi pisali, i to lično, jer mi se to činilo zgodnije. Sad čujte moj odgovor na sva vaša pisma: ja sam se sažalila na kneza Lava Nikolajeviča prvi put onog dana kad sam se upoznala s njim i kad sam docnije doznala za sve što se dogodilo kod vas na prijemu. Požalila sam ga zato što je on toliko prostodušan čovek da je u svojoj bezazlenosti mogao poverovati da bi mogao srećan biti... sa ženom ... takvog karaktera. Čega sam se bojala, to se i dogodilo: vi ga niste mogli zavoleti, izmučili ste ga pa odbacili. Vi ga niste mogli voleti stoga što ste suviše oholi... ne, ne oholi, pogrešila sam, nego zato što ste sujetni... Ali nije čak ni to: vi ste sebični do ... ludila. A kao dokaz za to služe vaša pisma koja ste mi pisali. Vi njega, tako jednostavnog, niste mogli zavoleti, nego ste ga, možda u sebi još i prezirali i smejali mu se. Vi ste mogli da zavolite jedino svoju sramotu, i neprekidnu pomisao na to da ste osramoćeni i da ste uvređeni. Da ste doživeli manje sramote, ili da je uopšte nije bilo, vi biste bili nesrećniji... — Aglaja je sa uživanjem izgovorila te reči, koje su nešto suviše brzo iskazane, smišljene kad još nije ni sanjala o ovom sastanku. Otrovnim pogledom je pratila njihov utisak na licu Nastasje Filipovne unakaženom od uzbuđenja. — Sećate se — nastavi ona — on mi je tada napisao pismo; on kaže da vi znate za to pismo, pa da ste ga čak i čitali. Iz onog pisma sam razumela sve, i tačno sam razumela; on mi je sam to nedavno potvrdio, to jest sve ovo što vam sad govorim, sve doslovce. Posle pisma sam čekala. Pogodila sam da morate doći ovamo, jer vi ne možete bez Petrograda; vi ste još suviše mladi i lepi za unutrašnjost... Uostalom, ovo takođe nisu moje reči — dodade ona, strašno pocrvenevši, i od tog trenutka crvenilo joj se više ne izgubi sa lica, sve do samog završetka govora. — Kad sam ponovo videla kneza, mene je sve mnogo zabolelo i uvredilo, zbog njega. Ne smejte se, jer ako se budete smejali, znači da niste dostojni da ovo razumete ...\n— Vi vidite da se ja ne smejem — tužno i ozbiljno je odbi Nastasja Filipovna.\n— Uostalom, svejedno mi je, smejte se ako hoćete. Kad sam ga počela ispitivati, on mi reče da vas već odavno ne voli, da mu je čak i sećanje na vas mučno, da vas žali, i kad vas se seti, njegovo »srce kao da je probodeno zauvek«. Moram vam još reći da nikad u životu nisam našla čoveka koji bi mu bio sličan po plemenitoj prostodušnosti i beskrajnom verovanju ljudima. Ja videh posle njegovih reči da njega može obmanuti svako ko to samo zaželi, a ma ko da ga obmane, on će posle svakome oprostiti, i, eto, zbog toga sam ga i zavolela ...\nAglaja zastade za časak, kao začuđena, kao sama sebi ne verujući da je mogla izgovoriti tu reč. Ah u istom času skoro bezgranični ponos sinu u njenom pogledu; činilo se da bi joj sad bilo sasvim svejedno baš kad bi se »ova žena« i podsmehnula priznanju koje joj se ote ...\n— Sad sam vam sve rekla, i sad ste, naravno, razumeli šta hoću od vas?\n— Možda sam i razumela, ali recite sami — tiho joj odgovori Nastasja Filipovna. Aglajino lice planu gnevom.\n— Htela sam da čujem od vas — čvrsto i jasno izgovori ona — po kom pravu se vi mešate u njegova osećanja prema meni? Na osnovu čega ste se usudili da mi pišete ona pisma? Na osnovu čega svakog časa izjavljujete, i njemu i meni, da ga volite, kad ste ga sami odbacili pa pobegli od njega sa onakvom uvredom i... sramotom?\n— Ja nisam govorila ni njemu ni vama da ga volim — sa naporom izgovori Nastasja Filipovna. — A ... to pravo kažete: ja sam pobegla od njega ... — dodade ona jedva čujno.\n— Kako to: »niste govorili ni njemu ni meni«? — uz viknu Aglaja. — A vaša pisma? Ko vas je molio da nam provodadžišete, i da mene nagovarate da se udam za njega? Zar to nije izjavljivanje? Što se namećete nezvani? Ja sam u prvi mah pomishla da vi želite da ga, naprotiv, učinite meni nesimpatičnim time što ćete se među nas umešati, te da ga ja zato ostavim; a tek posle sam se setila u čemu je stvar: vi ste prosto uobrazili da činite veliki\npodvig svim tim izmotavanjem I jeste li ga vi uopšte i mogli voleti kad toliko volite svoju\ntaštinu? Zašto niste prosto otišli odavde, umesto što ste mi pisali ona smešna pisma? Zašto se sad ne udajete za blagorodnog čoveka, koji vas tako voli i koji vam je učinio čast kad je zatražio vašu ruku? I suviše je jasno zašto: jer ako pođete za Rogožina, kakva vam uvreda onda ostaje? Staviše, bićete i suviše mnogo počastvovani! Jevgenije Pavlovič kaže za vas da ste suviše mnogo romana pročitali i da ste »suviše obrazovani za svoj ... položaj«, knjiška žena i neradnica. Dodajte još i svoju sujetu, i eto vam svih uzroka...\n— A zar vi niste »neradnica« ?\nSuviše naglo, suviše otkriveno dođe stvar do ovako neočekivane tačke, neočekivano jer je Nastasja Filipovna polazeći u Pavlovsk još maštala o nečem, premda je, pak, konačno bila ponesena u jednom trenutku, kao da pada niz strminu i nije mogla da se zaustavi pred užasnom slašću osvete. Nastasji Filipovnoj je bilo čak čudno da vidi Aglaju ovakvu; gledala ju je, pa čisto nije mogla da veruje; u prvom trenutku nikako nije mogla da se snađe. Da li je ona žena koja je pročitala mnogo romana, kako je to zamišljao Jevgenije Pavlovič, ili je prosto poludela, u šta je verovao knez — svakako je to žena sa ponekad tako ciničnim i drskim manirama bila, u stvari, mnogo stidljivija, nežnija i naivnija nego što bi se moglo misliti\no njoj. Doista, ona je u sebi imala mnogo knjiškog, sanjalačkog, u sebe povučenog i fantastičnog, ali zato snažnog i dubokog. Knez je to razumevao; patnja i bol ispisaše mu se na licu. Aglaja to primeti, pa zadrhta od mržnje.\n— Kako smete da mi tako govorite? — reče ona sa neopisane visine odgovarajući na primedbu Nastasje Filipovne.\n— Vi mora da nešto niste dobro čuli — začudi se Nastasja Filipovna. — Šta sam to rekla?\n— Kad ste hteli da budete poštena žena, zašto onda niste ostavili svog zavodnika, Tockog, prosto... bez teatralnih predstava? — reče najednom Aglaja bez ikakvog povoda.\n— A šta znate vi o mom položaju da biste smeli da me osuđujete? — sva zadrhta Nastasja Filipovna strašno prebledevši.\n— Znam to da niste otišli da radite, nego ste pošli za bogatašem Rogožinom da od sebe načinite palog anđela. Sad se ne čudim što je Tocki zbog toga palog anđela hteo da se ubije!\n— Ostavite to! — reče Nastasja Filipovna sa odvratnošću i kao sa bolom. — Vidim da ste me razumeli kao ... sobarica Darje Aleksejevne, koja se ovih dana sudila sa svojim verenikom kod gradskog sudije. Pa i ona bi bolje od vas razumela ...\n— Ona je verovatno poštena devojka i živi od svog rada. A s kakvim pravom vi tako prezrivo gledate na tu sobaricu?\n— Ja ne gledam sa prezrenjem na rad, nego na vas kad govorite o radu.\n— Da si htela da ostaneš poštena, otišla bi u pralje!\nObe ustadoše i, pobledele, gledahu jedna u drugu.\n— Aglaja, prestanite! To je grehota! — viknu knez kao izgubljen. Rogožin se sad već nije smešio, nego je slušao skrstivši ruke i stisnuvši usne.\n— Evo, gledajte je — reče Nastasja Filipovna dršćući od gneva — gledajte ovu gospođicu! Eto nju sam smatrala za anđela! Jeste li bez guvernante k meni izvoleli, Aglaja Ivanovna? ... A hoćete li... hoćete da vam sad otvoreno kažem, bez ulepšavanja, zašto ste izvoleli k meni doći? Uplašili ste se, pa ste zato i došli.\n— Od vas se uplašila? — upita Aglaja izvan sebe od naivnog i drskog čuđenja što se ona usudila da joj takvo što kaže.\n— Naravno, od mene! Bojite me se čim ste se rešili da dođete k meni. Koga se bojimo, tog ne preziremo. I kad samo pomislim da sam vas poštovala, sve do ovog poslednjeg trenutka! A znate li zašto me se bojite i šta vam je sad najvažniji cilj? Vi ste hteli da se sami, lično uverite: da li me on voli više nego vas, jer vi ste strahovito ljubomorni...\n— On mi je već rekao da vas mrzi... — jedva promuca Aglaja.\n— Može biti; može biti ja njega nisam ni dostojna, samo... samo ste vi to, smatram, ipak slagali! On mene ne može mrzeti, i nije mogao takvo što reći! Ja sam, uostalom, spremna da vam oprostim... uzimajući u obzir vaš položaj... ipak sam o vama imala lepše mišljenje; mislila sam da ste inteligentniji, pa i lepši, bogami! ... A sad, uzmite svoje blago... evo ga, gleda vas, pa ne može da dođe k sebi, uzmite ga za sebe, ali pod jednim uslovom: odmah da se gubite odavde! Ovoga časa!\nOna pade u naslonjaču pa briznu u plač. Ali joj najednom nešto novo zablista u očima; pažljivo se i oštro zagleda u Aglaju, pa ustade sa svog mesta.\n— A hoćeš li da sad... na-redim, čuješ li? Samo da mu na-re-dim, pa da te ovog časa ostavi i ostane kod mene, zanavek, da me uzme za ženu, a ti sama kući da trčiš? Hoćeš li? Hoćeš?\n— viknu ona kao bezumna valjda ni sama ne verujući da je mogla takve reči izgovoriti. Aglaja, preplašena, već potrča prema vratima, ali na vratima zastade kao ukopana, pa slušaše.\n— Hoćeš da oteram Rogožina? Ti si, valjda, mislila da sam se ja već i venčala sa Rogožinom, da učinim tebi po volji? Eto, sad tu pred tobom da viknem: »Rogožine, odlazi!« a knezu ću reći: »Sećaš li se šta si obećao?« Bože! Zašto sam se toliko unizila pred njima? Nisi li me ti, kneže, sam uveravao da ćeš poći za mnom, pa ma šta se desilo, i da me nikada nećeš ostaviti? Da me voliš i da mi sve praštaš i da me u ... važ... Da, ti si i to kazao! A ja sam, samo da te oslobodim, pobegla od tebe, ali sad neću! ... Zašto se ona prema meni ponaša kao prema bludnici? Zar sam ja bludnica? Pitaj Rogožina, on će ti reći! Sad kad me je osramotila, pa još tu na tvoje oči, sad ćeš mi i ti okrenuti leđa, a nju ćeš ispod ruke sa sobom odvesti? Neka si proklet za sve ovo, zato što sam samo u tebe poverovala... Odlazi, Rogožine, nisi više potreban! — vikaše ona skoro izvan sebe, sa velikim naporom izbacujući reči iz grudi, unakažena lica i zapečenih usana, očevidno ni sama nijedne mrve ne verujući svom razmetanju, ali u isti mah želeći da makar za jedan sekund produži ovaj trenutak, i da obmane sebe. Izliv je bio tako jak da je mogla i presvisnuti, tako se bar učini knezu.\n— Evo ga, gledaj ga! — viknu ona najzad Aglaji pokazujući rukom na kneza — ako mi on sad ne priđe, ne uzme mene a tebe ne napusti, onda ga uzmi, ustupam ti ga, ne treba mi... I ona i Aglaja zastadoše kao u nekom očekivanju, i obe kao mahnite gledahu u kneza. A on\nmožda nije ni shvatio svu jačinu izazivanja, čak se to pouzdano moglo reći. On je pred sobom video samo očajničko, bezumno lice, od koga je — kao što je jednom Aglaji rekao\n— njegovo »srce zanavek probodeno«. I ne mogade više izdržati, pa se s molbom i prekorom obrati Aglaji pokazujući Nastasju Filipovnu:\n— Ama, to je nemoguće! Ta ona je, jadnica, tako nesrećna!\nAli samo to stiže da izrekne, zanemevši pod Aglajinim užasnim pogledom. Taj pogled je izražavao toliki bol, i u isto vreme beskrajnu mržnju, da knez pljesnu rukama, zavapi, pa polete prema njoj. No bilo je već dockan. Ona ne izdrža ni jedan trenutak njegovog kolebanja, pokri lice rukama, uzviknu: »Ah, bože!« pa istrča iz sobe, a za njom Rogožin da joj otvori rezu na izlaznim vratima.\nPotrča i knez, ali ga na pragu zadržaše nečije ruke. Utučeno i unakaženo lice Nastasje Filipovne ga je gledalo staklenim pogledom, a pomodrele usne su se micale pitajući:\n— Za njom? Za njom?\nOna mu pade na ruke onesvešćena. On je podiže, unese je u sobu, položi u naslonjaču pa stade iznad nje u tupom očekivanju. Na stočiću je stajala čaša sa vodom; Rogožin, koji se vratio, dohvati čašu pa Nastasju poprska po licu vodom. Ona otvori oči, neko vreme ništa ne razumevajući; ali odjednom pogleda oko sebe, uzdrhta i polete ka knezu.\n— Moj si! Moj si! — kriknu ona. — Je li otišla ta gorda gospođica? Ha-ha-ha! — smejala se histerično — ha-ha-ha! A ja ga davala toj gospođici! Zašto? Radi čega? Luda sam! Luda sam! ... Odlazi, Rogožine, ha-ha-ha!\nRogožin ih ukočeno pogleda, ne reče ni reči, uze šešir pa izađe. Deset minuta docnije knez je sedeo pored Nastasje Filipovne ne skidajući pogled sa nje, pa ju je obema rukama milovao po glavi i po licu, kao malo dete. Smejao se na njen smeh, a bio je gotov da plače gledajući njene suze. Ništa nije govorio, nego je samo pažljivo osluškivao njeno šaputanje, na mahove ushićeno i bez veze. Teško da je šta mogao razumeti, nego se tiho smešio, i čim bi mu se učinilo da je njoj opet teško ili da plače, da prebacuje ili da se žali, on bi odmah opet počinjao da je miluje po glavi i da je nežno gladi po obrazima tešeći je i tepajući joj kao detetu.\n4.9 IX\nProšle su dve nedelje od događaja ispričanog u prošloj glavi, a položaj lica iz našeg romana se toliko izmenio da nam je sad veoma teško da pristupimo produženju priče bez naročitih objašnjenja. Međutim, mi osećamo da se moramo ograničiti na jednostavno izlaganje činjenica, po mogućstvu bez naročitih objašnjenja, i to iz vrlo prostog razloga: jer je i nama samima u mnogim slučajevima vrlo teško da objasnimo prošle događaje. Takvo upozorenje sa naše strane mora čitaocu izgledati veoma čudno i nejasno: jer kako se može pripovedati ono o čemu čovek sam nema prečišćene pojmove, niti svoje lično mišljenje? Da ne bismo doveli sebe u još lažniji položaj, najbolje da pokušamo da objasnimo na primeru, pa će možda blagonakloni čitalac razumeti šta upravo nama čini teškoće, tim pre što taj primer neće biti neko odstupanje, već, naprotiv, direktan i neposredan nastavak naše priče.\nPosle dve nedelje, to jest već početkom jula i u toku te dve nedelje, povest o našem junaku, a naročito poslednji događaj u toj povesti, pretvaraju se u čudnu, veoma zanimljivu,\nskoro neverovatnu, a u isto vreme skoro očiglednu senzaciju koja se širila malo-pomalo po svima ulicama, u susedstvu Lebedeva, Pticina, Darje Aleksejevne, Jepančinih — kratko rečeno, skoro po celom gradu, pa čak i po njegovoj okolini. Skoro celokupno društvo — domaći, svet koji je došao na letovanje, ili prosto dolazio da sluša orkestar — svi počeše da pričaju jednu istu priču, u hiljadu raznih varijanata: kako se neki knez, počinivši skandal u uvaženoj i uglednoj kući i odrekavši se devojke iz te kuće, sa kojom je već bio veren, zaljubio u poznatu demimondkinju, prekinuo sve pređašnje veze, pa ne obzirući se ni na šta, ni na pretnje, ni na opšte negodovanje društva, namerava da se za koji dan i venča sa osramoćenom ženom i to u Pavlovsku, otvoreno, javno, uzdignute glave i pravo gledajući svima u oči.\nSenzacija je postajala toliko nakićena skandalima, toliko je u nju bilo umešano poznatih i uglednih ličnosti, toliko joj je bilo dodato raznih fantastičnih i zagonetnih prisenaka, a s druge strane, ona se prikazivala u tako očiglednim i neoborivim činjenicama da su sveopšta radoznalost i spletkarenje bili, naravno, potpuno razumljivi. Najprefinjenije, najlukavije i u isto vreme najverovatnije tumačenje poticalo je od nekoliko ozbiljnih spletkaša iz onog kruga razumnih ljudi koji uvek, u svakom društvu, hitaju da pre svega drugima razjasne događaje, u čemu nalaze svoj poziv, a često i utehu. Prema njihovom tumačenju, taj mladić iz dobre porodice, knez, bezmalo bogat, malo ćaknut ali demokrata i zanet modernim nihilizmom — koga je otkrio g. Turgenjev — i koji skoro ne zna da govori ruski, zaljubio se u kćer generala Jepančina i uspeo je da ga u kući prime kao mladoženju.\nAli baš kao onaj francuski bogoslov, o kome je nedavno u novinama izašla anegdota, a koji je namerno pustio da ga posvete u sveštenički čin, namerno molio za to posvećenje, ispunio sve obrede, sva poklonjenja, celivanja, zakletve i ostalo, da bi sutradan javno izvestio pismom svoga episkopa da on pošto ne veruje u boga, smatra da je nečasno da obmanjuje narod, da ga taj narod zabadava hrani, te da pismo štampa u slobodoumnim novinama — slično tom bezbožniku na svoj način, navodno, zgrešio je i knez.\nPričalo se kao da je on namerno čekao svečani prijem kod roditelja svoje verenice, na kome je bio predstavljen mnogim uglednim ličnostima, pa tu glasno i pred svima izneo svoja ubeđenja, izgrdio uvažene velikodostojnike, odrekao se svoje verenice javno i uvredljivo i, najzad, otimajući se od slugu koji su ga izvodili napolje, razbio jednu skupocenu kinesku vazu. Na to su dodavali, u vidu karakteristike savremenih naravi, da je taj neuravnoteženi mladić zbilja voleo tu svoju verenicu, generalsku kćer, ali se odrekao nje samo zbog nihilizma i zbog predstojećeg skandala: da ne bi uskratio sebi zadovoljstvo da se na oči celog sveta oženi jednom izgubljenom ženskom, te da time dokaže kako za njegove pojmove nema ni izgubljenih ni časnih žena, nego da postoji samo slobodna žena; da on u staru, u društvu postojeću podelu ne veruje, nego da veruje samo u »žensko pitanje«. Najzad, da je u njegovim očima izgubljena žena još i nešto više od neizgubljene. To tumačenje se učini vrlo verovatno, te ga većina gostiju na letovanju primi, tim pre što je to svakodnevno i činjenicama bilo potvrđivano. Istina, mnoge stvari ostale su neobjašnjene: pričalo se da je ta jadna devojka toliko volela svog verenika — po tvrđenju nekih »sablaznitelja« — da je dotrčala k njemu odmah sutradan pošto ju je napustio, u času kad je\non sedeo kod svoje ljubaznice. Drugi su, naprotiv, tvrdili da ju je on namerno odmamio k svojoj ljubaznici, sve iz nihilizma, to jest radi veće sramote i skandala. Ali, kako je da je — interesovanje za događaj je iz dana u dan raslo, tim pre što nije moglo biti ni najmanje sumnje da će se skandalozna svadba zbilja obaviti.\nI, eto, kad bi neko od nas zatražio objašnjenje — ne u pogledu nihilističkih nijansa događaja,\n0 ne! — nego prosto samo u pogledu toga: ukoliko ta predstojeća svadba odgovara stvarnoj kneževoj želji, u čemu se upravo sastoje, u ovom trenutku, te želje, kako bi se moglo označiti pravo duševno stanje našeg junaka u ovom trenutku i drugo u tom smislu — mi bismo bili, to moramo priznati, u velikoj nedoumici kako da odgovorimo. Nama je poznato samo toliko da je dan svadbe doista određen i da je knez sam ovlastio Lebedeva, Kelera i još nekog Lebedevljevog poznanika, koga je ovaj knezu za ovu priliku dobavio, da uzmu na sebe svu brigu oko te stvari, kako crkvenu tako i domaćinsku, i da je dato uputstvo da se novac ne žali; da je Nastasja Filipovna sama nastojala i žurila sa svadbom; da je knezu za svedoka određen Keler, i to na njegovu ličnu vatrenu molbu, a za svedoka Nastasje Filipovne Burdovski, koji je tu dužnost primio ushićeno; i da je dan svadbe određen za početak jula.\nNo osim ovih sasvim tačnih podataka nama su poznate još neke činjenice koje nas veoma zbunjuju, naročito stoga što stoje u opreci sa prethodnim. Imamo razloga da ozbiljno sumnjamo, na primer, da, ovlastivši Lebedeva i one druge da se pobrinu za sve, knez kao da je već tog istog dana zaboravio da ima i ceremonijal-majstora, i svedoke, i svadbu; i mada je požurio s tim naredbama prenesavši na druge brigu o svemu, on je to učinio jedino zato da ne bi morao sam misliti o tome, pa čak i da bi što pre zaboravio na to. A šta je on sam mislio, u ovom slučaju, čega je voleo da se seća, čemu je težio? Isto tako, nema sumnje da nad njim nije bilo nikakvog primoravanja (na primer, od strane Nastasje Filipovne), da je, doduše, Nastasja Filipovna neizostavno zahtevala što pre svadbu i da je tu svadbu baš ona i izmislila, a nikako knez, ali je knez slobodno dao svoj pristanak; čak nekako rasejano, baš kao da je od njega tražena neka sasvim obična stvar. I takvih čudnih činjenica vidimo vrlo mnogo; no one ne samo što ne objašnjavaju nego, po našem mišljenju, još zamračuju objašnjenje, pa ma koliko tih činjenica mi ovde navodili. Ipak ćemo dati još jedan primer.\nTako nam je, na primer, potpuno poznato da je knez u toku te dve nedelje čitave dane i večeri provodio zajedno sa Nastasjom Filipovnom, da ga je ona vodila u šetnju i da slušaju muziku; da se svakog dana izvozio s njom u kolima; da bi se odmah uznemirio čim je makar jedan čas ne bi video (dakle, sudeći po svemu, voleo ju je iskreno); da ju je slušao sa blagim\n1 krotkim osmehom, pa ma o čemu ona govorila, po čitave sate, a sam skoro nijedne reči nije govorio. Ali mi znamo, isto tako, i da je on tih dana nekoliko puta, pa čak i mnogo puta, najednom odlazio i do Jepančinih, ne krijući to od Nastasje Filipovne, zbog čega ova samo što nije padala u očajanje. Mi znamo da ga kod Jepančinih, sve dok su bili na letovanju u Pavlovsku, nisu primali, sastanak sa Aglajom Ivanovnom mu stalno uskraćivali; da se on, tako odbijen, vraćao kući ni reči ne govoreći, a drugog dana opet išao k njima kao da je potpuno zaboravio jučerašnje odbijanje, pa naravno, ponovo bivao odbijen.\nNama je poznato još i to da je jedan čas docnije, pošto je Aglaja Ivanovna pobegla od Nastasje Filipovne, a možda i posle nepunog časa, knez već bio kod Jepančinih, naravno\nuveren da će tamo naći Aglaju, i da je njegova pojava kod Jepančinih izazvala strašnu zabunu i zabrinutost, jer se Aglaja još nije bila vratila kući, i što su tek od kneza čuli da je išla s njim k Nastasji Filipovnoj. Govorilo se da su se tom prilikom Lizaveta Prokofjevna, njene kćeri, pa čak i knez Š. ponašali prema knezu izvanredno hladno i neljubazno, da su mu smesta odlučnim recima otkazali i poznanstvo i prijateljstvo, naročito kad se najednom kod Lizavete Prokofjevne pojavila i Varvara Ardalionovna i javila im da je Aglaja Ivanovna već više od časa kod nje, u strahovitom stanju, i da kući, izgleda, neće da ide.\nTa poslednja vest najviše zaprepasti Lizavetu Prokofjevnu, a bila je potpuno tačna. Izašavši od Nastasje Filipovne, Aglaja bi se zbilja odlučila pre da umre nego da izađe svojima kod kuće na oči, pa je stoga i požurila k Nini Aleksandrovnoj. Varvara Ardalionovna je, pak, smatrala da je sa svoje strane dužna da odmah o svemu tome izvesti Lizavetu Prokofjevnu. I mati, i kćeri, sve odmah otrčaše do Nine Aleksandrovne, a za njima i otac porodice, koji baš u to vreme stiže kući. Za njima se diže i knez Lav Nikolajevič, kraj svega toga što su ga maločas isterali, i pored svih onih oštrih reči. Ali, prema naredbi Varvare Ardalionovne, njega ni tamo k Aglaji ne pustiše. Stvar se svrši, uostalom, time što Aglaja, kad vide majku i sestre kako zbog nje plaču i ni najmanje joj ne prebacuju, polete im u naručje i odmah se vrati kući s njima.\nPričalo se, iako glasovi nisu bili baš potpuno tačni, da Gavrilo Ardalionovič opet nikako nije imao sreće; da je, ulučivši priliku kad je Varvara Ardalionovna bila kod Lizavete Prokofjevne, najednom odlučio, dok je bio nasamo sa Aglajom, da joj pomene o svojoj ljubavi; da je Aglaja, slušajući ga, i pored svoje tuge i suza, tog časa prsnula u smeh pa mu stavila čudnovato pitanje: bi li on pristao da kao dokaz svoje ljubavi odmah tu spali svoj prst na plamenu sveće. Gavrilo Ardalionovič je, kažu, bio zapanjen takvim zahtevom, i na licu mu se čitala tolika zbunjenost da je Aglaja opet prsnula skoro u histeričan smeh, pa pobegla od njega gore k Nini Aleksandrovnoj, gde su je posle roditelji i zatekli.\nTa priča je dospela do kneza preko Ipolita, odmah sutradan. Ipolit, koji se sad već nije ni dizao iz postelje, naročito je bio poslao po kneza da ga izvesti o svemu. Kako je sve to došlo do Ipolita, nije nam poznato, ali se knez, kad je čuo za sveću i za prst, zasmeja tako da je Ipolita začudio. Zatim odjedared zadrhta, pa brižnu u plač... On je uopšte tih dana bio veoma uznemiren i veoma zbunjen, nekako neodređeno i teško. Ipolit je otvoreno tvrdio da smatra da knez nije pri čistoj svesti. No to se tada još nikako nije moglo pouzdano tvrditi. Izlažući sve te činjenice i ne želeći da ih objašnjavamo, mi niukoliko nemamo nameru da pravdamo našeg junaka u očima naših čitalaca. I ne samo to, nego smo još potpuno spremni da i sami učestvujemo u negodovanju koje je on prema sebi izazvao čak i kod svojih prijatelja. Čak i Vera Lebedeva se neko vreme ljutila na njega; pa i Kolja je negodovao; negodovao je i Keler, dok još nije bio izabran za svedoka, a da ne govorimo o Lebedevu, koji je počeo čak i da intrigira protiv kneza — opet zbog negodovanja, i to vrlo iskreno. No o tome ćemo govoriti docnije. Uopšte, mi se potpuno i u velikoj meri slažemo sa nekim vrlo jakim i po svojoj psihologiji dubokim rečima Jevgenija Pavloviča, koje je ovaj otvoreno i bez uvijanja rekao knezu, u prijateljskom razgovoru — šest ili sedam dana posle onog događaja kod Nastasje Filipovne. Uzgred ćemo napomenuti da su ne samo Jepančini nego i svi drugi koji su neposredno ili posredno pripadali kući Jepančinih smatrali za potrebno da sa knezom potpuno prekinu sve odnose.\nKnez Š., na primer, kad se sreo s njim, nije mu odgovorio na pozdrav, nego se okrenuo od njega. A Jevgenije Pavlovič se nije bojao da se kompromituje posetivši kneza, premda je opet počeo da k Jepančinima svakodnevno dolazi, i bivao je tu priman sa očevidno većim gostoprimstvom. On svrati do kneza odmah sutradan po odlasku svih Jepančinih iz Pavlovska. Dolazeći k njemu, on je već znao za sve glasove što su kružili među svetom, čak ih je, možda, i sam donekle širio. Knez mu se mnogo obradova, pa odmah povede reč o Jepančinima. Tako prostodušan i iskren uvod potpuno odreši jezik i Jevgeniju Pavloviču, te i on bez okolišenja pređe odmah na stvar.\nKnez još nije znao da su Jepančini otputovali. On se zaprepasti i sav preblede; ali već idućeg trenutka odmahnu glavom, zbunjen i zamišljen, pa priznade da je »tako i trebalo da bude«; a zatim odmah zapita: »A kada su otputovali?«\nJevgenije Pavlovič ga je, međutim, pažljivo posmatrao, i sve to, to jest brzina pitanja, njihova prostodušnost, zbunjenost, i istovremeno neka čudnovata iskrenost, briga i uzbuđenje, sve ga to prilično začudi. On, uostalom, ispriča knezu sve, vrlo ljubazno i podrobno. Ovaj još mnogo štošta nije znao: to mu je bio prvi glasnik iz one kuće. Jevgenije Pavlovič potvrdi da je Aglaja zbilja bila bolesna i da tri dana i tri noći, sva u vatri, skoro nikako nije oka sklopila; da joj je sad lakše i da je izvan opasnosti, ali u vrlo nervoznom, histeričnom stanju ... »Sreća je još što je u kući sasvim mirno! O minulim događajima se trude da ne govore, čak ni među sobom, ne samo pred Aglajom. Roditelji su se već dogovorili da na jesen svi otputuju u i nostranstvo, odmah posle Adelaidine svadbe. Aglaja je ćuteći primila sve nago vesta je o tome.« I on će, Jevgenije Pavlovič, možda, poći u inostranstvo. Cak će se i knez Š., možda, nakaniti na mesec-dva dana, zajedno sa Adelaidom, ako mu poslovi dozvole. Samo će general ostati. Sad su prešli na svoje imanje Kolmino, oko dvadeset vrsta od Petrograda, gde imaju veliku vlasteosku kuću. Bjelokonska još nikako da ode u Moskvu, i čini se da je namerno ostala.\nLizaveta Prokofjevna je uporno tvrdila da im je posle svega što se dogodilo nemogućno da i dalje ostanu u Pavlovsku. On, Jevgenije Pavlovič, svakodnevno je izveštavao šta se u gradu govori. Zaključiše da je nemogućno da pređu u Jelagino.\n— Pa zbilja — dodade Jevgenije Pavlovič — recite i sami, zar se to može izdržati? ... Naročito kad se zna šta se ovde kod vas svakog momenta zbiva, u vašoj kući, kneže, i posle vaših svakodnevnih poseta tamo, i pored toga što vas ne primaju ...\n— Da, da, vi ste u pravu, ja sam želeo da vidim Aglaju Ivanovnu... — knez opet odmahnu glavom.\n— O, dragi moj kneže — uzviknu najednom Jevgenije Pavlovič oduševljeno i tužno — kako ste mogli da dozvolite... da se sve ono onda dogodi? Naravno, naravno, sve je to bilo za vas tako iznenadno... Ja uviđam da ste se i vi morali zbuniti i... niste nikako mogli zaustaviti bezumnu devojku, to je bilo izvan vaše moći! Ali, ipak, vi ste morah razumeti koliko je ozbiljno i duboko bilo ... osećanje te devojke ... prema vama. Ona nije htela da vas deli sa drugom, a vi... vi ste bili u stanju da odbacite i uništite takvu dragocenost!\n— Da, da, imate pravo; da, ja sam kriv — poče knez opet u dubokoj tuzi — a znate li, samo je ona, samo je Aglaja imala takvo mišljenje o Nastasji Filipovnoj ... Jer niko od ostalih nije na nju tako gledao ...\n— Pa to baš i jeste strašno što u svemu tome ničeg ozbiljnog nije bilo! — uzviknu Jevgenije Pavlovič planuvši. — Izvinite me, kneže, ali... ja... ja sam o tome mislio, kneže; mnogo sam razmišljao; meni je poznato sve što se ranije dešavalo, znam sve što je bilo pre pola godine, sve, i... ništa od svega toga nije bilo ozbiljno! Sve je to bio samo zanos misli, slika, fantazija, dim, i samo je uplašena ljubomora potpuno neiskusne devojke mogla gledati u tome nešto ozbiljno ...\nTu Jevgenije Pavlovič već sasvim bez ustezanja dade maha svom negodovanju. Razborito i jasno i, ponavljamo, čak sa izvanrednom psihologijom, razvi on pred knezom sliku svih bivših odnosa kneza prema Nastasji Filipovnoj. Jevgenije Pavlovič je oduvek imao govorničkog dara, a ovom prilikom dostiže i do krasnorečivosti.\n— Od samog početka — reče on — među vama se počelo lažju, a što se lažju započne, lažju se mora i završiti — to je prirodan zakon. Ja se ne slažem i čak se ljutim kad vas neko, no, ko bilo, naziva idiotom. Vi ste i suviše pametni za takvu reč; ali vi ste i toliko čudnovati, niste kao ostali svet, to morate priznati. Ja sam došao do zaključka da osnov svih ovih događaja leži u vašoj, tako reći, urođenoj neiskusnosti (skrećem vam pažnju, kneže, na reč »urođenoj«), zatim u vašoj neobičnoj prostodušnosti; dalje, u fenomenalnom nedostatku osećanja mere (što ste vi već u nekoliko mahova i sami priznali) i, najzad, u ogromnoj masi apstraktnih ubeđenja, koja vi, sa vašim neobičnim poštenjem, držite još i sad za istinska, prirodna i neposredna.\nPriznajte i sami, kneže, u vaše odnose sa Nastasjom Filipovnom se od samog početka umešalo nešto uslovno-demokratsko (ja se tako izražavam da budem kraći), tako reći čar »ženskog pitanja« (da budem još kraći). Jer ja potpuno tačno znam celu onu čudnu skandaloznu scenu što se odigrala kod Nastasje Filipovne kad je Rogožin doneo novac. Hoćete li da vas analiziram, vas lično da raščlanim, da vam vas samog iznesem kao u ogledalu, toliko tačno ja znam u čemu je bila stvar i zašto se onako okrenula?\nVi ste kao mladić žudeli u Švajcarskoj za zavičajem, hrlili ste u Rusiju kao u nepoznatu, ali obećanu zemlju. Pročitali ste mnogo knjiga o Rusiji, možda i izvrsnih, ali po vas štetnih; pojavili ste se sa prvim žarom želje za delatnošću, bacili ste se, tako reći, na rad! Ali vama već na prvom koraku pričaju tužnu i dirljivu povest o jednoj uvređenoj ženi, pripovedaju je vama, to jest vitezu, nevinom mladiću, i o ženi! Istog dana vi vidite tu ženu; vi ste očarani njenom lepotom: fantastičnom, demonskom lepotom (slažem se da je ona lepotica). Dodajte tome živce, dodajte svoju padavicu, dodajte našu petrogradsku jugovinu, koja uzbuđuje živce; dodajte ceo onaj dan, u nepoznatom i za vas skoro fantastičnom gradu — dan susreta i scena, dan neočekivanih poznanstava, dan najneočekivanije stvarnosti, dan triju lepotica Jepančinih, i među njima Aglaje; dodajte vaš umor, vrtoglavicu; dodajte salon Nastasje Filipovne i duh tog salona, i... šta ste drugo mogli očekivati od sebe u tom času, šta mislite?\n— Da, da; da, da — klimao je glavom knez počinjući da crveni. — Da, to je bezmalo tako; i znate li, ja skoro cele noći uoči onog dana nisam spavao, u vagonu, i celu prethodnu noć, i bio sam vrlo rastrojen ...\n— Pa da, naravno, a šta ja i želim da kažem? — nastavi Jevgenije Pavlovič padajući u vatru. — Jasno je: vi ste se, može se reći, u zanosu ushićenja dočepali mogućnosti da javno obznanite velikodušnu misao da vi, knez čiste krvi i častan čovek, ne smatrate za nečasnu ženu osramoćenu bez svoje krivice, krivicom odvratnog aristokrate-razvratnika. O, bože, pa to je razumljivo! Ali nije u tome stvar, dragi kneže, nego u tome da li je tu bilo istine, da li je vaše osećanje bilo prirodno, ili je sve to bilo samo ushićenje uma? Kako vi mislite: Hristos je u hramu oprostio ženi, istoj takvoj ženi, ali joj ipak nije rekao da je dobro što ona čini, da je dostojna svih počasti i poštovanja. Zar vam nije zdrav razum posle tri meseca došapnuo: u čemu bi bila stvar? Pa neka je ona i nevina... ja neću biti uporan, jer ne želim ... ali zar svi njeni doživljaji mogu opravdati njenu tako nepodnošljivu, tako demonsku gordost, njenu tako drsku, tako nezasitu sebičnost? Oprostite mi, kneže, pao sam u vatru, ali...\n— Da, to je sve mogućno; možda ste vi i u pravu... — poče opet da romori knez — ona je zaista vrlo ozlojeđena, i vi imate pravo, naravno, ali...\n— Ali je ipak dostojna sažaljenja? Jeste li to hteli da kažete, dobri moj kneže? Ali zar se smela radi sažaljenja i njenog zadovoljstva sramotiti ona druga, visoka i čista devojka, da je onako ponizite pred onim oholim, pred onim mrskim očima? Pa dokle ćemo onda doći sa takvim sažaljenjem? To je strašno preterivanje! Ta zar je mogućno onako poniziti devojku, i to još voljenu, pred njenom suparnicom; napustiti je radi druge, pred očima baš te druge, i to pošto ste je časno zaprosili... jer vi ste je zaprosili, vi ste joj to rekli pred roditeljima i pred sestrama?! Pa jeste li vi posle svega toga častan čovek, dozvolite da vas zapitam? I... i zar niste vi obmanuli tu božanstvenu devojku pošto ste je uverili da je volite?\n— Da, da, imate pravo. Ah, osećam da sam kriv! — reče knez u neopisanom bolu.\n— A zar je to sve? — uz viknu Jevgenije Pavlovič ljutito. — Zar je dovoljno samo viknuti: »ah, kriv sam!« Krivi ste, a ovamo ste uporni! I gde vam je srce bilo tada... to vaše »hrišćansko« srce? Jer vi ste videh njeno lice u onom trenutku: i je li ona patila manje nego ta, nego ta vaša druga, ta zavodnica? Kako ste mogli videti to i dopustiti? Kako?\n— Pa ... ja nisam ni dopuštao ... — promrmlja jadni knez.\n— Kako to niste dopuštali?\n— Pa ja, verujte mi, ništa nisam dopuštao. Ja ni danas ne znam kako se to sve desilo... Ja, ja sam tada potrčao za Aglajom Ivanovnom, a Nastasja Filipovna je pala u nesvest; a zatim nikako me ne puštaju Aglaji Ivanovnoj.\n— Svejedno! Trebalo je da trčite za Aglajom, mada je ona druga ležala u nesvesti!\n— Da ... da, trebalo je... ali ova bi umrla! Ova bi se ubila, ne znate vi nju i... ja bih sve posle objasnio Aglaji Ivanovnoj i... Vidite, Jevgenije Pavloviču, opažam da vi, izgleda, ne znate sve. Recite mi, molim vas, zašto me ne puštaju Aglaji Ivanovnoj? Ja bih njoj sve objasnio. Vidite li, obe nisu govorile onda što treba, nikako ono što treba, zato je kod njih tako i ispalo... To vama nikako ne mogu objasniti; ali bih Aglaji, možda, objasnio... Ah, bože moj, bože moj! Spomenuste njeno lice u onom trenutku kad je istrčala napolje ... O, bože moj, sećam se! ... Hajdemo! — poče on odjednom da vuče Jevgenija Pavloviča za rukav, žurno skočivši s mesta.\n— Kuda?\n— Hajdemo do Aglaje Ivanovne, hajdemo odmah! ...\n— Ali ona nije u Pavlovsku, to sam vam već rekao, a i što da idemo?\n— Ona će me razumeti, ona će razumeti! — mrmljao je knez moleći sklopljenih ruku — ona će razumeti da sve to nije ono, nego nešto sasvim, sasvim drugo!\n— Kako sasvim drugo? Pa vi se ipak ženite? Znači, uporno ostajete pri svome... Ženite li se ili ne?\n— Pa jeste, ženim se; da, ženim se!\n— A što onda kažete da nije ono?\n— Ah, ne, nije ono, nije ono! Svejedno što se ja ženim, to ne mari.\n— Kako to »svejedno« i »ne mari«? Pa nisu valjda i to sitnice? Vi se ženite voljenom ženom da je usrećite, a Aglaja Ivanovna sve to vidi i zna, pa odkud je onda to svejedno?\n— Da je usrećim? O, ne! Ja se samo onako ženim; ona to hoće; pa šta s tim ako se ja ženim? Ja ... Nego, svejedno! Samo, ona bi sigurno umrla. Tek sad vidim da bi njen brak sa Rogožinom bio ludost! Sad sam razumeo sve što pre nisam razumevao, i vidite li: kad su njih dve stajale jedna prema drugoj, ja tada nisam mogao da izdržim da vidim lice Nastasje Filipovne ... Vi to ne znate, Jevgenije Pavloviču (on tajanstveno spusti glas), ja ovo još nikom nisam rekao, čak ni Aglaji, ali ne mogu da izdržim da vidim lice Nastasje Filipovne... Vi ste maločas sve tačno govorili o onom večeru kod Nastasje Filipovne; ali ste samo nešto izgubili iz vida, niste znali: ja sam gledao u njeno lice! Ja ga još ono jutro, na slici, nisam mogao da podnesem... Eto, Vera Lebedeva, na primer, ona ima sasvim druge oči; ja... se bojim Nastasjinog lica! — dodade on veoma uplašeno.\n— Bojite se?\n— Da; ona je bezumna! — prošapta on bledeći.\n— Jeste li vi sigurni u to? — zapita ga Jevgenije Pavlovič neobično radoznalo.\n— Jesam, potpuno. Sad znam pouzdano; sada sam, ovih dana, to sasvim pouzdano doznao!\n— Pa šta radite onda od sebe? — preplašeno uzviknu Jevgenije Pavlovič. — Znači da se ženite iz nekog straha? Ja tu savršeno ništa ne razumem ... čak je, možda, ne volite?\n— O, ne, ja je od svega srca volim! Ta ona je... dete; ona je sad dete, pravo dete. Ništa vi ne znate!\n— I u isto vreme ste uveravali i Aglaju Ivanovnu da je volite?\n— Naravno, naravno!\n— Kako to? Znači da vi hoćete obe da volite?\n— Pa, dabogme!\n— Zaboga, kneže, šta govorite to, osvestite se!\n— Ja bez Aglaje... ja je neizostavno moram videti! Ja... ja ću uskoro umreti u snu; mislio sam da ću noćas umreti u snu. O, kad bi Aglaja znala, kad bi ona sve znala... ali svakako sve. Jer ovde čovek mora znati sve, to je najvažnije! Zašto mi nikad ne možemo da saznamo sve o drugom kad je to potrebno, kad je taj drugi kriv! ... Nego, ja ne znam šta govorim, ja sam se zapetljao; strašno ste me prenerazili... Pa zar je njeno lice još uvek onakvo kao tada kad je istrčala? O, da, kriv sam! Najverovatnije je da sam za sve kriv! Ja još ne znam zbog čega sam kriv, ali — kriv sam ... Ima tu nešto što ne umem da vam objasnim, Jevgenije Pavloviču,\na nemam ni reči, ali... Aglaja Ivanovna će razumeti! O, ja sam svagda verovao da će ona razumeti.\n— Ne, kneže, neće razumeti! Aglaja Ivanovna je volela kao žena, kao ljudski stvor, a ne kao... apstraktni duh. A znate šta, jadni moj kneže: još je verovatnije da vi nikada ni jednu ni drugu uopšte niste voleli!\n— Ne znam... možda, možda vi, Jevgenije Pavloviču, umnogome imate pravo. Vi ste neobično pametni, Jevgenije Pavloviču; oh, opet počinje glava da me boli ... hajdemo k njoj! Molim vas, molim vas!\n— Ama kad vam kažem da nije u Pavlovsku, u Kolminu je.\n— Hajdemo u Kolmino, hajdemo odmah.\n— To je nemogućno! — oteže Jevgenije Pavlovič ustajući.\n— A znate šta? Da joj napišem pismo pa da joj ga vi odnesete?\n— Nemojte, kneže, nemojte! Oslobodite me takvih poruka... ne mogu!\nOni se rastadoše. Jevgenije Pavlovič ode sa čudnim uverenjem, i po njegovom mišljenju je izlazilo da knez donekle nije pri čistoj svesti. Sta samo znači ono lice koga se on boji, i koje on toliko voli! I, u isto vreme, on će zaista možda umreti bez Aglaje, tako da Aglaja možda nikada neće doznati da je on toliko voli! Ha-ha! I kako on to njih obe voli? Nekakvim dvema raznim ljubavima? Zanimljivo ... Jadni idiot! I šta će sad biti s njim?\n4.10 X\nNo knez nije umro do svoje svadbe — ni na javi niti u snu, kako je nagovestio Jevgeniju Pavloviču. Možda je on zbilja rđavo spavao i sanjao teške snove; ali danju, dok je bio u društvu, izgledao je zdrav, čak i zadovoljan, tek ponekad bi se zamislio, i to samo kad bi bio sam. Sa svadbom se žurilo; ona je imala da bude na nedelju dana posle posete Jevgenija Pavloviča. Pri takvoj žurbi i najbolji kneževi prijatelji, sve i da ih je imao, morali bi dići ruke od napora da »spasu« poludelog jadnika. Govorilo se da je poseta Jevgenija Pavloviča bila unekoliko delo generala Ivana Fjodoroviča i Lizavete Prokofjevne. Ali baš da su njih dvoje zbog beskrajne dobrote svog srca i želeli sa spasu jadnog bezumnika od propasti, ipak bi se, naravno, morali ograničiti samo na ovaj slab pokušaj; ni po svom položaju, pa ni po duševnom raspoloženju, možda (a to je i prirodno), oni nisu mogli učiniti više.\nMi smo pomenuli da se i kneževa okolina donekle bunila protiv kneza. Vera Lebedeva se, uostalom, zadovoljila time što je u samoći plakala, a zatim time što je sad više ostajala kod kuće, a knezu svraćala rede nego ranije. Kolja je u to vreme bio zauzet sahranom oca; starac je umro od drugog udara, osam dana posle prvog. Knez je svim srcem učestvovao u porodičnoj žalosti, i prvih dana je po nekoliko časova provodio kod Nine Aleksandrovne; bio je na sahrani i u crkvi. Mnogi su primetili da je svet koji se nalazio u crkvi dočekivao i ispraćao kneza nehotičnim šapatom. Isto to se događalo i na ulicama i u parku: kad bi on prošao ili se provezao, čuo bi se govor, izgovarali bi njegovo ime, pokazivali bi na njega, čulo bi se i ime Nastasje Filipovne.\nNju su tražili na sahrani, ali nje tamo nije bilo. Na sahrani nije bilo ni kapetanice, jer Lebedevu pođe za rukom da je na vreme zadrži i ukroti. Opelo učini na kneza vrlo jak i bolan utisak; on šapnu Lebedevu još u crkvi, odgovarajući mu na neko pitanje, da sad prvi put prisustvuje pravoslavnom opelu, i da se seća samo još jednog opela na kome je bio, ali kao dete, u nekoj seoskoj crkvi.\n— Da, baš kao da tamo u sanduku ne leži onaj isti čovek koga smo još nedavno izabrali za predsednika, sećate li se? — šapnu Lebedev knezu. — A koga vi to tražite?\n— Nikoga, onako, učinilo mi se ...\n— Možda Rogožina?\n— A zar je on tu?\n— U crkvi je.\n— A zato ja kao da primetih njegove oči — promrmlja knez zbunjen. — Ali kako ... otkud on? Jesu li ga zvali?\n— Ni na pamet im nije padalo. Pa on im je uopšte nepoznat. Koga tu sve nema! Nego, čemu se vi toliko čudite? Ja ga sad često viđam; poslednje nedelje sam ga valjda četiri puta sreo, ovde, u Pavlovsku.\n— Ja ga još nijednom nisam video... od onog dana... — promrmlja knez.\nPošto mu ni Nastasja Filipovna nije nijednom rekla da je »od onog dana« videla Rogožina, to knez zaključi da se Rogožin iz nekog razloga namerno krije. Celog tog dana bio je nešto mnogo zamišljen. Nastasja Filipovna je, naprotiv, bila neobično vesela celog tog dana i večeri.\nKolja, pomirivši se sa knezom još pre očeve smrti, predloži mu da uzmu za svedoke (pošto je to stvar bila bitna i neodložna) Kelera i Burdovskog. On je jemčio za Kelera da će se pristojno ponašati, a može se lako desiti da mu on što i »zatreba«. O Burdovskom se nije imalo šta ni govoriti pošto je to miran i pristojan čovek. Nina Aleksandrovna i Lebedev su napominjati knezu, ako je već odlučio da se ženi, da svadba ipak ne bi trebalo da bude u Pavlovsku, i to još u sezoni letovanja. A zašto tako javno? Zar ne bi bilo bolje u Petrogradu, i to čak kod kuće? Knezu je i suviše jasno bilo na šta se ta bojazan odnosi; ali on odgovori kratko i prosto da je to neopoziva želja Nastasje Filipovne.\nSutradan dođe knezu i Keler, obavešten da ima da bude svedok. Pre nego što će ući, on zastade na vratima, pa čim ugleda kneza, diže uvis desnu ruku sa ispruženim kažiprstom i viknu kao neku zakletvu:\n— Ne pijem!\nZatim priđe knezu, čvrsto mu steže i prodrma obe ruke i reče da je, naravno, u prvi mah, kad je doznao, bio protivnik što je i javno bio rekao za bilijarom, i to ne zbog čega drugog nego zato što je želeo knezu — i to svakodnevno sa nestrpljenjem prijatelja — želeo da vidi kao njegovu ženu nikog manje nego princezu de Roan, ili bar de Šabo. Ali je sad uvideo da knez misli, u najmanju ruku, dvanaest puta blagorodnije nego svi oni »skupa«! Jer njemu ne treba ni sjaj, ni bogatstvo, pa ni počast, nego samo istina! Simpatije visokih osoba više su poznate, a knez je i suviše visok po svome obrazovanju da ne bi i sam bio visoka osoba, govoreći uopšte!\n»Ali ološ i razne šuše drukčije misle; po gradu, po kućama, po klubovima, po letnjikovcima, na koncertu u parku, po kafanicama, za bilijarom, svuda samo o tome govore i galame samo o predstojećem događaju. Čulo se čak da se spremaju da vam prirede mačju muziku ispod prozora, i to, tako reći, još prve noći! Ako vam je potreban, kneže, pištolj časnog čoveka, ja sam gotov da s njima izmenjam jedno pola tuceta blagorodnih metaka pre nego što se vi sutradan po venčanju dignete sa bračne postelje.« Savetovao je da treba, iz bojazni od velike navale radoznalaca, kad budu izlazili iz crkve, spremiti vatrogasni šmrk u dvorištu. Ali se Lebedev usprotivi: »Kuću bi na komade razneli u slučaju vatrogasnog šmrka.«\n— Taj Lebedev buškara protiv vas, kneže. Bogami! Oni hoće da vam postave staraoca — možete li vi to da zamislite? — pored svega, pored slobodne volje i pored novca, to jest pored te dve stvari po kojima se razlikujemo od četvoronožnih stvorova! Čuo sam, pouzdano sam to čuo! Sušta istina!\nKnez se priseti da je i on načuo nešto u tom smislu, ali, naravno, nije obraćao pažnju. On se i sad samo nasmeja i tog časa zaboravi. Lebedev je stvarno neko vreme nešto preduzimao; planovi tog čoveka uvek su se rađali kao po nadahnuću, pa bi se od suvišne vatrenosti zapletali, razgranjavali i udaljavali od prvobitne tačke na sve strane. I stoga mu je malo šta u životu za rukom polazilo. Kad dođe docnije do kneza, skoro već na sam dan svadbe, da se pokaje (on je imao neizostavnu naviku da dođe uvek k onima protiv kojih je buškarao, da se pokaje, naročito ako mu intriga ne bi ispala za rukom), izjavi da je on rođen za Taljerana, ali je, eto, na nekakav nepoznat način ostao samo Lebedev. Zatim mu otkri celu svoju igru, čime neobično zainteresova kneza.\nPrema njegovim rečima, on je počeo time što se rešio da traži pokroviteljstvo visokih lica, na koje bi se, u slučaju potrebe, mogao osloniti, i odlazio je do generala Ivana Fjodoroviča. General je bio u nedoumici, veoma je želeo dobra »mladom čoveku«, ali je izjavio da »i pored najbolje volje da ga spase, njemu ne liči da tu nešto preduzima«. Lizaveta Prokofjevna nije htela ni da ga čuje ni da ga vidi; Jevgenije Pavlovič i knez Š. samo odmahnuše rukama.\nAli on, Lebedev, nije klonuo duhom, nego se posavetovao sa jednim prepredenim pravnikom, uvaženim starcem, svojim velikim prijateljem i skoro dobrotvorom. Ovaj je bio mišljenja da je stvar sasvim mogućna, samo kad bi bilo kompetentnih svedoka za kneževo umno rastrojstvo i njegovo potpuno ludilo. A uz to, što je najvažnije, pokroviteljstvo visokih osoba\nLebedev ni tad ne klonu duhom, te jednoga dana dovede knezu i lekara, jednog uglednog starca, koji je takođe bio na letovanju, sa Ordenom sv. Ane o vratu. On ga dovede tek radi toga da se, tako reći, iz vidi samo teren, da lekar upozna kneza pa da, zasad još ne zvanično, nego onako prijateljski, izloži svoje mišljenje o njemu. Knez se sećao te doktorove posete; sećao se da ga je Lebedev još dan ranije saleteo kako je on, knez, tobože bolestan, a kad ovaj odlučno odbi lekarsku pomoć, on najednom dođe sa doktorom pod izgovorom da obojica baš sad dolaze od gospodina Terentijeva, kome je vrlo rđavo, i da doktor ima da javi knezu nešto o bolesniku.\nKnez pohvali Lebedeva, a doktora primi neobično ljubazno. Odmah počeše da govore o bolesnom Ipolitu; doktor zamoli da mu se podrobnije opiše ona scena sa samoubistvom, i\nknez ga prosto oduševi svojim pričanjem i objašnjenjem događaja. Povede se razgovor o petrogradskoj klimi, o bolesti samog kneza, o Švajcarskoj, o Šnajderu. Izlaganjem Šnajderovog načina lečenja i svojim pričanjem knez toliko zainteresova doktora da se ovaj zadrža dva časa; pri tom je pušio kneževe izvrsne cigare, a Lebedev, sa svoje strane, ponudi neku vrlo ukusnu višnjevaču, koju donese Vera, pri čemu doktor, oženjen čovek i otac porodice, poče da upućuje Veri neke naročite komplimente, što kod nje izazva duboko negodovanje.\nRastadoše se kao prijatelji. Izašavši od kneza, doktor saopšti Lebedevu: ako još i ovakvima treba starateljstvo, onda ko će ostati da bude staralac? A na tragično izlaganje Lebedevljevo o bliskom događaju doktor lukavo i vragolasto mahaše glavom i najzad primeti da, i ne govoreći o tome »ko se sve s kim ne ženi«, »ali ta zanosna osoba, bar kako je on čuo, osim neopisane lepote, što je i samo dovoljno da zanese imućnog čoveka, poseduje još i kapital, od Tockog i Rogožina, bisere i dijamante, šalove i nameštaj, te predstojeći izbor ne samo da ne pokazuje od strane dragog kneza neku naročito upadljivu glupost, nego čak svedoči o prepredenosti prefinjenog svetskog uma i računice; i, prema tome, ide u prilog suprotnom zaključku, po kneza vrlo prijatnom ...«\nTa misao zaprepasti i Lebedeva; on na tome i ostade, i sada, dodade on knezu, »sad osim odanosti i žrtvovanja moje krvi za vas vi od mene ništa nećete videti; zato sam i došao«.\nTih poslednjih dana kneza je zanimao i I polit; vrlo često je I polit slao po njega. Oni su stanovali u blizini, u jednom malom kućerku. Deca, I politov brat i sestra, radovali su se letovanju bar zato što su mogli da pobegnu od bolesnika u vrt. Jadna kapetanica, pak, bila je prepuštena njemu na milost i nemilost kao njegova žrtva. Knez ih je svakodnevno morao razvađati i miriti, i bolesnik ga je i dalje zvao svojom »dadiljom«, no istovremeno kao da nije mogao da ga i ne prezire zbog njegove posredničke uloge.\nStrašno je bio kivan na Kolju zato što mu ovaj skoro nikako nije dolazio, ostajući isprva pored oca na samrti, a posle uz obudovelu majku. Najzad za predmet svog podsmeha izabra predstojeći knežev brak sa Nastasjom Filipovnom, i na kraju uvredi kneza i prekomerno ga izazva. Knez prestade da ga posećuje.\nDva dana kasnije dopade izjutra kapetanica i sva uplakana zamoli kneza da dođe k njima, inače će je onaj u grob oterati. I dodade da Ipolit hoće da otkrije neku veliku tajnu. Knez ode. Ipolit je želeo da se pomiri, rasplaka se, a posle suza, naravno, još više se ozlojedi, ali se plašio da pokaže svoj jed. Bilo mu je vrlo rđavo i po svemu se videlo da mu je blizu kraj. Nikakva tajna nije postojala osim neobičnih molbi izgovorenih glasom prigušenim od uzbuđenja (možda nameštenog) da se »čuva Rogožina«. »Rogožin je čovek koji neće ustupiti svoje; nije on čovek kao što smo ja i vi, kneže: taj kad nešto naumi, neće ustuknuti«, itd., itd.\nKnez poče da se podrobnije raspituje, želeo je da sazna nešto stvarno; ali stvarnog nije bilo ničeg osim ličnih Ipolitovih osećanja i utisaka. Na svoje veliko zadovoljstvo, Ipolit završi time što je, najzad, strašno uplašio kneza. Isprva knez nije hteo da mu odgovara na neka njegova naročita pitanja, i samo se smeškao na njegove savete da beži, makar u\ninostranstvo; ruskih sveštenika ima svuda, može se i tamo venčati. No, najzad, Ipolit završi sledećom mišlju: »Znate ja se samo zbog Aglaje Ivanovne bojim; Rogožin zna koliko je vi volite; ljubav za ljubav, vi ste mu oteli Nastasju Filipovnu, a on će Aglaju Ivanovnu da ubije; iako ona sad nije vaša, ipak će vam biti teško; zar nije tako?« Ipolit postiže cilj; knez ode od njega sav van sebe.\nUpozorenja da se čuva Rogožina dođoše baš uoči svadbe. Te večeri se knez poslednji put pre venčanja video i sa Nastasjom Filipovnom; ali Nastasja Filipovna nije mogla da ga umiri, čak, naprotiv, u poslednje vreme sve je više pojačavala njegov unutrašnji nemir. Ranije, to jest pre nekoliko dana, kad bi bila s njim, ona se svim silama trudila da ga razveseli, jer se strašno bojala njegovog tužnog izraza: pokušavala je i da mu peva, no najčešće mu je pričala sve čega bi se smešnog mogla setiti.\nKnez bi se skoro uvek pravio kao da se smeje, a ponekad bi se i zbilja smejao sjajnom umu i svetlim osećanjima sa kojima je ona ponekad pričala kad bi se zagrejala. A umela je da se zagreje. Videći knežev smeh, videći učinjen utisak, bivala je ushićena, pa bi počinjala da se ponosi. Ali sad su njena tuga i zamišljenost skoro svakog časa rasle ... Njegovo mišljenje o Nastasji Filipovnoj beše utvrđeno. Da nije toga, sad bi mu se sve u njoj činilo zagonetno i nerazumljivo. Ali on je iskreno verovao da ona može još da vaskrsne. On je potpuno tačno rekao Jevgeniju Pavloviču da je iskreno i mnogo voli, i njegova ljubav prema njoj kao da sadrži u sebi naklonost prema nekom jadnom i bolesnom detetu koje je teško, pa čak i nemogućno prepustiti samo sebi.\nNikome nije objašnjavao svoja osećanja prema njoj, i vrlo je nerado o tome govorio, ako se već razgovor ne bi mogao izbeći. Sa Nastasjom Filipovnom, pak, nikad nije razgovarao »o osećanjima« kad su bivali zajedno, kao da su se oboje tako zarekli. U njihovom običnom, veselom i živahnom razgovoru mogao je svako učestovati. Darj'a Aleksejevna je docnije pričala kako je svagda uživala i radovala se gledajući ih.\nTakvo njegovo shvatanje duševnog i umnog stanja Nastasje Filipovne donekle ga je oslobađalo mnogih drugih sumnji. Ona je sada bila žena potpuno drukčija od one kakvu je znao pre tri meseca. On sad nije razmišljao, na primer, zašto je ona tada pobegla da se ne venča s njim — pobegla sa plačem, klevetama i prebacivanjima, a sad sama želi da se što pre venčaju.\n»Sad se, dakle, više ne boji, kao tada, da će me taj brak unesrećiti«, mislio je knez. Samopouzdanje, koje se u njoj tako odjednom pojavilo, po njegovom mišljenju, nije moglo biti kod nje prirodno. No, to se samopouzdanje tek valjda nije moglo razviti samo iz mržnje prema Aglaji. Nastasja Filipovna je umela malo dublje da oseća. Tek valjda nije iz straha od sudbine sa Rogožinom? Jednom reči, tu su mogli da igraju ulogu i svi ti uzroci, skupa sa drugima; ali za njega je najjasnije bilo da je posredi ono što on već odavno sluti, da je jadna, namučena duša podlegla. Sve to, mada ga je na svoj način oslobađalo sumnje, nije moglo da mu pruži ni mira ni odmora za sve vreme. Ponekad, on kao da se trudio da ni na šta ne misli, predstojeći brak kao da je zbilja smatrao za nekakvu neznačajnu formalnost: svoju ličnu sudbinu je knez i suviše malo cenio. Što se tiče sporova i razgovora, kao što beše onaj sa Jevgenijem Pavlovičem, on tu savršeno ništa ne bi mogao da odgovori, osećao se kao potpuno nemerodavan, te se stoga i klonio svih takvih razgovora.\nUostalom, on je primetio da Nastasja Filipovna i suviše dobro zna i shvata šta znači za njega Aglaja. Ona samo nije govorila, ali je on video njeno »lice« u trenucima kad bi ga nekad, još u početku, zaticala gde se sprema da ide k Jepančinima. Kad su Jepančini otputovali, ona kao da se nanovo rodila. Ma koliko da je on slabo opažao i teško se dosećao, ipak ga je počela uznemiravati misao da će se Nastasja Filipovna odlučiti na neki skandal samo da bi nagnala Aglaju da ode iz Pavlovska. Larma i galama koja se rasprostrta po svima letnjikovcima povodom svadbe bila je, naravno, donekle potpomognuta i od same Nastasje Filipovne, u nameri da najedi suparnicu. Kako je Jepančine teško bilo susresti na ulici, Nastasja Filipovna sede jednom sa knezom u svoja kola i naredi da kočijaš tera ispred samih prozora njihove vile. To beše za kneza strašno iznenađenje. On je to, po svom običaju, primetio kad se stvar nije mogla popraviti i kad su kola već prolazila ispred samih prozora. On joj ništa ne reče, ali je posle čitava dva dana odbolovao; a Nastasja Filipovna više ne ponovi taj poduhvat.\nPoslednjih dana uoči svadbe ona poče da biva veoma zamišljena; svršavalo se ipak uvek time što bi savlađivala svoju tugu pa bi se opet razveselila, ali nekako mirnije, ne onako bučno, ne onako srećno, veselo kao nekada i još tako nedavno. Knez udvostruči svoju pažnju. Zanimalo ga je što ona nikad ne pokreće pred njim razgovor o Rogožinu. Jednom, pet dana pred svadbu, on dobi poziv od Darje Aleksejevne da odmah dođe jer je Nastasji Filipovnoj najednom pozlilo. Zateče je u stanju sličnom potpunom ludilu: potcikivala je, drhtala, vikala da je Rogožin sakriven u bašti, u njihovoj kući, da ga je sad videla, da će je noćas ubiti... da će je zaklati! Celog dana nije mogla da se umiri.\nA istog tog dana uveče kad knez svrati na trenutak do Ipolita, kapetanica — koja se tek bila vratila iz varoši, kuda je išla nekim svojim poslovima — ispriča kako joj je dolazio Rogožin, u njen petrogradski stan, pa se raspitivao o Pavlovsku. Na kneževo pitanje, kad je tačno Rogožin dolazio, kapetanica kaza skoro onaj isti čas kad Nastasja Filipovna reče da ga je tog dana videla u svojoj bašti. Ispostavilo se da je bilo posredi samo priviđenje, te Nastasja Filipovna sama ode do kapetanice da se bolje raspita i otud se vratila sasvim umirena.\nUoči svadbe knez ostavi Nastasju Filipovnu veoma ushićenu; iz Petrograda je stigla od krojačice svadbena oprema za sutra: venčana haljina, venac sa velom i sve ostalo. Knez se nije ni nadao da će se ona toj opremi toliko obradovati; on je sve hvalio, a ona je od tih njegovih pohvala postajala još srećnija. Ali ona se izgovori: čula je da u gradu vlada veliko nezadovoljstvo i da se nekakvi obešenjaci zbilja spremaju da im prirede mačju muziku, i možda sa stihovima naročito spevanim za taj slučaj, i da sav ostali svet sve to skoro još i odobrava. E eto, ona baš stoga hoće da još više digne glavu pred njima, da im svima zaseni oči bogatstvom svoje opreme, »pa nek se deru, nek zvižde, ako smeju«! Oči su joj sevale pri samoj toj pomisli. I mala je još jednu potajnu nadu, ali je nije htela izgovoriti: maštala je da će Aglaja, ili, u krajnjem slučaju, makar neko poslan od njene strane, biti takođe među gledaocima, inkognito, u crkvi, pa će gledati i videti, i ona se potajno na to spremala. Kad se rastajala s knezom, oko jedanaest uveče, sva je bila obuzeta tim mislima; ali nije mogla još ni ponoć biti a od Darje Aleksejevne dotrčaše knezu »da odmah dođe, jer je vrlo zlo«.\nKnez zateče svoju verenicu zatvorenu u spavaćoj sobi, u suzama, u očajanju, u histeriji; ona dugo ništa nije čula šta su joj kroz vrata govorili, ali najzad otvori, pusti unutra samo kneza, zaključa iza njega vrata, pa pade pred njim na kolena. (Tako je bar docnije pričala Dar ja Aleksejevna, kojoj pođe za rukom da ipak nešto od toga vidi.)\n— Šta radim ja! Šta radim! Šta činim ja to s tobom! — vikala je ona grčevito mu grleći noge. Knez ostade kod nje čitav čas; nije nam poznato o čemu su tada govorili. Dar ja Aleksejevna je pričala da su se posle jednog časa rastali umireni i srećni. Knez je te noći slao još dvaput da čuje kako joj je. Ali Nastasja Filipovna je već zaspala. Izjutra, još pre nego što se probudila, dođoše Darji Aleksejevnoj od kneza opet dvojica, a po trećem poručiše da se »oko Nastasje Filipovne sad zgrnula čitava vojska modiskinja i frizera iz Petrograda, da od sinoćnjeg nema ni traga, da je ona zauzeta, kako samo jedna takva lepotica može biti zauzeta svojim udešavanjem i da se sad, baš u ovom trenutku, održava veliki savet: šta treba metnuti od dijamanata, i kako da ih metne«. Knez se potpuno umiri.\nSve dalje podatke o toj svadbi pričali su obavešteni ljudi na sledeći način, i to, kanda, vrlo tačno:\nVenčanje je bilo zakazano za osam časova uveče, Nastasja Filipovna je bila gotova još u sedam. Malo-pomalo, još od šest časova, poče da se skuplja gomila besposličara oko Lebedevljeve vile, a još mnogo više oko kuće Dar je Aleksejevne. Oko sedam časova poče i crkva da se polako puni. Vera Lebedeva i Kolja su mnogo strahovali zbog kneza; no oni su imali pune ruke posla kod kuće pripremajući u kneževom stanu prijem i posluženje. Uostalom, posle venčanja se nisu predviđali nikakvi gosti; osim najpotrebnijih lica pri samom činu venčanja, Lebedev je pozvao još Pticine, Ganju, doktora sa Ordenom sv. Ane o vratu i Darju Aleksejevnu.\nKad se knez zainteresova kod Lebedeva otkud mu je palo na um da pozove doktora, »čoveka skoro sasvim nepoznatog«, Lebedev samo zadovoljno odgovori : »Pa — orden o vratu, uvažena persona — biće svečanije« — i time nasmeja kneza. Keler i Burdovski, u frakovima i rukavicama, izgledahu vrlo elegantni; samo je Keler još uvek pomalo bacao u brigu kneza, pa i ostale, koji su mu poverili današnju misiju, svojim otvorenim megdandžijskim naklonostima, jer je neprijateljski pogledao na besposličare koji su se kupili oko kuće. Najzad, oko sedam i po, knez ode u crkvu, u kolima. Uzgred ćemo napomenuti da on sam svesno nije hteo da propusti nijedan usvojeni običaj i obred; sve se radilo glasno, javno, otvoreno i »kao što je red«. U crkvi, jedva se proguravši kroz gomilu, uz neprekidan šapat i dobacivanje publike, pod zaštitom Kelera, koji je levo i desno bacao strašne poglede, knez se na časak izgubi u oltaru, a Keler ode po mladu; pred ulazom u kuću Darje Aleksejevne nađe gomilu ne samo dva ih tri puta veću nego kod kneza nego možda i triput razuzdaniju. Penjući se uza stepenice, on ču takve uzvike da ne mogade izdržati, i već se bio obratio publici u nameri da im održi jedan prigodan govor, ali ga, srećom, zadržaše Burdovski i Darja Aleksejevna, koja istrča iz kuće. Oni ga prihvatiše i uvukoše silom u kuću. Keler je bio ljut i žurio je. Nastasja Filipovna ustade, pogleda još jedanput u ogledalo, primeti sa »kiselim« osmehom — kao što je to docnije Keler pričao — da je »bleda kao smrt«, pobožno se pokloni pred ikonom, pa izađe na stepenice. Njena pojava bi dočekana sa žagorom. U prvi mah, istina, začu se smeh, pljeskanje, maltene i zviždanje; ali već idućeg trenutka se začuše i drugi glasovi:\n— Kakva lepotica! ... — vikali su iz gomile.\n— Nije ni prva, ni poslednja.\n— Pa, naravno, venčanje sve pokriva, budale!\n— Da, ali nađite vi još jednu ovakvu lepoticu! Ura! — vikali su najbliži.\n— Kneginja! Ta za ovakvu kneginju ja bih i dušu prodao! — povika nekakav pisar, »Život dajem za moju noć! ... «\nNastasja Filipovna izađe doista bleda kao krpa, ali njene velike crne oči kao žeravice sevahu prema rulji. Gomila ne izdrža taj pogled. Negodovanje se pretvori u ushićene uzvike. Već se otvoriše vrata od karuca, već Keler pruži nevesti ruku, kad ona odjednom viknu pa pravo sa stepenica polete u gomilu. Svi koji su je pratili zaprepastiše se, gomila se razmače pred njom, a na pet-šest koraka od stepenica ukaza se najednom — Rogožin... Njegov je pogled Nastasja Filipovna maločas uočila u gomili. Ona mu pritrča kao luda pa ga uhvati za obe ruke.\n— Spasi me! Vodi me! Kud god hoćeš, odmah!\nRogožin je skoro prihvati u naručje i, tako reći, odnese je u kola. Zatim u trenutku izvadi iz novčanika sto rubalja pa ih pruži kočijašu.\n— Na stanicu, a ako uhvatiš voz, dobićeš još jednu.\nPa i sam skoči u kola za Nastasjom Filipovnom i zatvori vrata. Kočijaš se ni časa nije razmišljao, nego ošinu konje. Keler se posle branio da je sve to bilo iznenada. »Da sam imao samo jedan trenutak vremena, ja bih se snašao i ne bih dopustio!« objašnjavao je on pričajući kako je to bilo. On i Burdovski već su bili uzeli druga kola koja se desiše tu, pa pojuriše u poteru, ali se još uz put predomisliše jer »u svakom slušaju je dockan«!\n— Pa ni knez to ne bi želeo! — odluči potreseni Burdovski.\nA Rogožin i Nastasja dojuriše na stanicu na vreme. Izašavši iz kola, Rogožin, skoro već ulazeći u voz, stiže da zaustavi jednu devojku u prolazu, u dosta oveštalom, ali pristojnom zagasitom ogrtaču i sa svilenom maramom prebačenom preko glave.\n— Je li po volji pedeset rubalja za vaš ogrtač? — pruži on iznenada devojci novac. Dok je ova stigla da se iznenadi, dok je tek pokušavala da ga razume, on joj već utrpa novac u ruku, skide sa nje ogrtač i maramu, po oboje prebaci preko ramena i glave Nastasji Filipovnoj. Njena i suviše raskošna oprema upadala je u oči, privukla bi opštu pažnju u vagonu, i tek posle ona devojka razumede zašto su od nje kupili za onolike pare oveštale bezvredne rite.\nGlas o događaju neobično brzo stiže do crkve. Kad je Keler prolazio kroz crkvu prema knezu, mnogi prisutni njemu potpuno nepoznati saleteše ga pitanjima. Svi najednom počeše glasno da govore, da mašu glavom — začu se čak i smeh; iz crkve niko nije izlazio, svi su čekali da vide kako će mladoženja primiti vest. On poblede, ah sasvim mirno sasluša što mu rekoše, pa jedva čujno primeti: »Ja sam se toga bojao, ali ipak nisam mislio da će ovako ispasti...« A zatim, poćutavši malo, dodade: »Uostalom... u njenom stanju... to je sasvim razumljivo.« Takve kneževe reči Keler je docnije nazivao »besprimernom filozofijom« ... Knez izađe iz crkve na izgled miran i pribran; tako su bar mnogi primetili i docnije pričali, činilo se da jedva čeka da stigne kući, da što pre ostane sam; ali ga u tome ometoše. Za njim uđoše u sobu neke zvanice, između ostalih Pticin, Gavrilo Ardalionovič, a sa njima i\ndoktor, koji takođe nije nameravao da ide. Osim toga, cela kuća je bila prosto opsednuta besposlenim svetom.\nKnez još sa terase ču kako se Keler i Lebedev žestoko prepiru s nekim, potpuno nepoznatim, mada na izgled važnim činovnicima koji su pošto-poto hteli da dođu na terasu. Knez priđe toj grupi, raspita se u čemu je stvar, pa odstranivši Kelera i Lebedeva, učtivo se obrati jednom sedom, ali držećem gospodinu, koji je stajao na stepenicama na čelu nekolicine drugih radoznalaca, pa ga pozva da mu učini čast svojom posetom. Gospodin se zbuni, ali ipak pođe; za njim drugi, treći. Iz cele gomile našlo se svega sedam-osam posetilaca koji uđoše trudeći se da to učine što je mogućno slobodnije. Posle njih više niko nije tražio da uđe; i u času ta ista gomila poče da osuđuje nametljivce.\nNove dolaznike primiše, započe razgovor, počeše da služe čaj — sve to vanredno pristojno, skromno, na izvesno čuđenje novih gostiju. Učinjeno je, naravno, nekoliko pokušaja da se razgovor malo oživi i da se navede na pravu temu; postavljeno je bilo i nekoliko neskromnih pitanja, učinjeno nekohko »smelih« primedaba. No knez je svima odgovarao tako prosto i ljubazno, i u isti mah tako dostojanstveno, sa takvim poverenjem u pristojnost svojih gostiju, da se neskromna pitanja sama po sebi stišaše.\nMalo-pomalo razgovor poče bivati skoro ozbiljan. Jedan gospodin, uhvativši se za reč, najednom se poče kleti, izvanredno uzbuđen, da neće prodati imanje pa ma šta bilo, nego da će, naprotiv, čekati i dočekati i da su »preduzeća bolja nego novac«. — »Eto vam, dragi moj gospodine, u tom vam se sastoji moj ekonomski sistem, stavljam vam do znanja.« Pošto se on obraćao knezu, knez ga oduševljeno pohvali, premda mu je Lebedev došapnuo na uvo da dotični gospodin nema ni kučeta ni mačeta i da nikad nikakvog imanja nije imao. Prođe skoro čas, čaj popiše, i posle čaja gostima se najzad učini nezgodno da i dalje sede. Doktor i sedi gospodin se srdačno pozdraviše sa knezom; uostalom, svi su se praštali vatreno i bučno. Izgovarane su želje i mišljenja u tom smislu da se »ne treba predavati tuzi i da je, možda, ovako još i bolje«, i tako dalje. Učinjeni su, istina, i pokušaji da se traži šampanj ali tu stariji gosti ućutkaše mlađe.\nKad se gosti raziđoše, Keler se naže prema Lebedevu pa mu reče: »Ja i ti bismo nadali dreku, potukli bismo se, osramotili se, privukli i policiju; a on je, gledaj ga samo, stekao nove prijatelje, i to još kakve, ja ih znam!« Lebedev, koji je bio već prilično »udešen«, uzdahnu pa reče: »Sakrio se od premudrih i razumnih, a otkrio deci — ja sam to i ranije o njemu govorio, a sad ću još dodati da je ovo dete bog sačuvao, spasao ga od bezdana — on i svi svetitelji njegovi!«\nNajzad, oko deset i po kneza ostaviše samog, jer ga je bolela glava. Poslednji ode Kolja, koji mu pomože da se presvuče iz venčanog odela u domaće. Srdačno se rastadoše. Kolja nije govorio o događaju, nego obeća da će sutra doći ranije. On je posle potvrdio da ga knez pri tom poslednjem rastanku nije ni o čemu obavestio, dakle, čak i od njega je krio svoje namere. Uskoro u celoj kući ne ostade više niko: Burdovski ode do Ipolita, Keler i Lebedev se takođe nekud izgubiše. Samo je još Vera Lebedeva ostala neko vreme u stanu, te je na brzu ruku spremila i sobama dala umesto prazničkog svakodnevni izgled.\nPri odlasku ona zaviri kod kneza. On je sedeo za stolom, naslonjen na oba lakta i pokrivši glavu rukama. Ona mu polako priđe pa ga dodirnu po ramenu; knez je čisto zbunjen pogleda i skoro čitav minut kao da se nečega sećao. Ali setivši se i shvativši sve, on se najednom neobično uzruja. No sve se svrši time što on vrlo vatreno zamoli Veru da mu neko sutra rano lupa na vrata, u sedam časova, za prvi voz. Vera obeća; knez je poče živo mohti da nikome o tome ne govori; ona mu i to obeća, ali najzad, kad već sasvim otvori vrata da izađe, knez je zadrža i po treći put, uze je za ruke, poljubi ih, zatim poljubi i nju u čelo pa joj na nekakav čudan način reče: »Do sutra!« Tako je bar Vera docnije pričala.\nOna ode strašno uplašena zbog njega. Izjutra se malo ohrabri kad je odmah posle sedam, po sporazumu, zakucala na njegova vrata i javila mu da petrogradski voz polazi kroz četvrt časa. Njoj se učini da je on otvarajući vrata bio sasvim vedar, čak i nasmejan. On se te noći skoro nije ni svlačio, ali je ipak spavao. Po njegovom mišljenju, bilo je verovatno da će se još tog dana i vratiti. Prema tome, smatrao je da je samo njoj mogućno i potrebno da kaže u tom trenutku da odlazi u grad.\n4.11 XI\nJedan čas docnije već je bio u Petrogradu, a posle devet je zvonio na vratima Rogožinovog stana. Beše ušao na glavni ulaz, a dugo se niko ne javi da mu otvori. Najzad se otvoriše vrata od stana stare Rogožine, a na njima se pojavi jedna stara, smerna služavka.\n— Parten Semjonovič nisu kod kuće — reče ona sa vrata — a koga ste vi želeli?\n— Partena Semjonoviča ...\n— Nisu kod kuće.\nSlužavka je posmatrala kneza sa čudnom radoznalošću.\n— Kažite mi bar da li je noćas kod kuće spavao. I... da li je juče došao sam?\nSlužavka ga i dalje posmatraše, ali mu ništa ne odgovori.\n— A nije bila s njim sinoć ovde... Nastasja Filipovna?\n— A dozvolite da vas upitam koji ćete vi sami izvoleti biti?\n— Knez Lav Nikolajevič Miškin, mi se vrlo dobro poznajemo.\n— Nisu kod kuće.\nSlužavka obori oči.\n— A Nastasja Filipovna?\n— Ništa vam ja to ne znam.\n— Čekajte, čekajte! A kad će se vratiti?\n— Ne znam ni to. Vrata se zatvoriše.\nKnez odluči da dođe opet kroz jedan čas. Pogledavši u dvorište, spazi slugu.\n— Da li je Parten Semjonovič kod kuće?\n— Jeste.\n— A meni je maločas rečeno da nije.\n— Jesu 1' vam to njegovi rekli?\n— Ne, služavka njegove majke, a kod Partena Semjonoviča sam zvonio, ali mi niko nije otvorio.\n— Možda je izašao — zaključi sluga. — On se nikad ne javlja. A koji put i ključ sa sobom odnese, pa stan stoji po tri dana zaključan.\n— Znaš li pouzdano da je juče bio kod kuće?\n— Bio je. Ponekad izađe na glavni ulaz pa ga tad ne vidim.\n— A Nastasja Filipovna tu juče nije bila s njim?\n— To ne bih znao da vam kažem. Retko kad tu dolazi; moro bi' je videti kad bi došla.\nKnez izađe, pa je neko vreme zamišljeno hodao trotoarom. Prozori na sobama gde je Rogožin živeo behu svi zatvoreni; prozori na polovini njegove majke, pak, behu skoro svi otvoreni; dan beše vedar, topao. Knez pređe na drugu stranu ulice, na trotoar, pa stade da otud još jednom gleda u prozore: ne samo što su bili zatvoreni nego su skoro svuda bile spuštene bele zavese.\nOn stajaše tako jedan trenutak i — čudna stvar — najednom mu se učini da se kraj jedne zavese pomače i da se na trenutak ukaza Rogožinovo lice: samo letimično — pa odmah iščeze... Pričeka, i onda odluči da ide pa da opet zazvoni, ali se predomisli pa odloži za jedan čas: »Bogzna, možda mi se to samo pričinilo ... «\nUglavnom, on je sad žurio u Izmajlovski puk, u doskorašnji stan Nastasje Filipovne. Njemu je bilo poznato da se ona, otišavši pre tri nedelje na njegovu molbu iz Pavlovska, nastanila u Izmajlovskom puku, kod jedne svoje negdašnje dobre poznanice, udove učiteljke, uvažene dame sa porodicom, koja je izdavala lep namešten stan, od čega je, tako reći, živela. Najverovatnije je bilo to da je Nastasja Filipovna, odlazeći ponovo u Pavlovsk, zadržala taj stan za sebe; u svakom slučaju, bilo je vrlo verovatno da je sad prenoćila u tom stanu, kuda ju je, naravno, Rogožin juče doveo.\nKnez uze kola. Uz put mu tek pade na pamet da je trebalo time i da počne, jer je neverovatno da bi ona noću došla pravo k Rogožinu. Pri tom se seti sluginih reči da Nastasja Filipovna nije često dolazila. Kad ni inače nije često, onda otkud da sad odsedne kod Rogožina? Hrabreći se tim utehama, knez najzad stiže u Izmajlovski puk — ni živ ni mrtav ...\nNa svoje najveće zaprepašćenje, kod učiteljke ne samo što nisu ni čuli o Nastasji Filipovnoj\n— ni juče ni danas — nego istrčaše da ga gledaju kao čudo. Cela mnogobrojna učiteljičina porodica, sve same devojčice, jedna drugoj do uveta, počev od petnaest pa do sedam godina, ispadoše za majkom. Za njima izađe njihova mršava, žuta tetka, povezana crnom maramom, a najzad se pojavi i staramajka porodice, baka sa naočarima. Učiteljka ljubazno zamoli kneza da uđe da malo posedi, što knez i učini. On se odmah doseti da one vrlo dobro znaju ko je on i da tačno znaju da je juče imalo biti njihovo venčanje, te sad gore od želje da što čuju i o svadbi, i o tom čudu što on sad traži nju kod njih, kad bi ona svakako morala biti s njim zajedno, u Pavlovsku, ali se ustežu. On u kratkim potezima zadovolji njihovu radoznalost u pogledu venčanja. Nastadoše čuđenje i usklici, tako da je morao da im i sve ostalo ispriča, naravno, u glavnim potezima.\nNajzad, savet premudrih i uzrujanih dama odluči da je pre svega potrebno na svaki način dospeti do Rogožina, pa tamo tačno videti šta je u stvari. Ako on nije kod kuće (o čemu se takođe treba sasvim pouzdano uveriti), ih ako ne ushte govoriti, treba otići u Semjonovski puk, k jednoj dami, Nemici, poznanici Nastasje Filipovne, koja stanuje tamo sa svojom\nmajkom: mogućno je da je Nastasja Filipovna, uzbuđena i želeći da zametne trag, prenoćila kod njih. Knez ustade kao ubijen. One su posle pričale da je »pobledeo kao smrt« i zbilja, kolena počeše da mu klecaju. Najzad, kroz strašan žagor glasova knez razabra da se one dogovaraju kako da rade zajedno i pitaju ga za njegovu petrogradsku adresu. Pokaza se da on tu nema svoje adrese. Posavetovaše mu da odsedne u nekom hotelu. Knez malo razmisli, pa dade adresu svog ranijeg hotela, onog u kome je pre pet nedelja dobio napad. Zatim ode opet k Rogožinu.\nOvoga puta ne samo što mu se niko kod Rogožina ne odazva nego se sad ni vrata staričinog stana ne otvoriše. Knez pođe da traži slugu, i jedva ga pronađe u dvorištu. Ovaj je bio oko nečeg zauzet i jedva je odgovarao, čak ga je jedva i pogledao, ali ipak odlučno reče da je Parten Semjonovič »još od jutros rano izišao, otputovao je u Pavlovsk, i danas neće kući dolaziti« .\n— Ja ću ga pričekati, možda će doći predveče?\n— Možda i nedelju dana neće doći... ko bi ga znao!\n— Dakle, ipak je noćas ovde spavao?\n— Pa jeste, spavao je ...\nSve to beše podozrivo i sumnjivo. Sluga je, vrlo verovatno, u ovom međuvremenu mogao dobiti nova uputstva, jer jutros je bio čak brbljiv, a sad prosto leđa okreće. Ali knez odluči da svrati još jednom, kroz dva sata, pa čak i da stražari pred kućom, ako bude potrebno. A sad se uzdao još u onu Nemicu, pa pojuri u Semjonovski puk.\nAli kod Nemice ga čak i ne razumedoše. Prema nekim recima koje im se slučajno omakoše, on čak mogade da vidi da se lepotica-Nemica pre dve nedelje posvađala sa Nastasjom Filipovnom, tako da za sve to vreme o njoj nije ništa čula, pa se sada svim silama trudila da stavi na znanje da nju i ne zanima da čuje, »makar se ona udavala za sve kneževe u svetu«. Knez je odmah ostavi. No sad mu pade na um da je Nastasja Filipovna možda otišla, kao i pre jednom prilikom, u Moskvu, a Rogožin, naravno za njom, a čak možda i s njom.\n»Samo kad bih ma kakav trag pronašao!« I tu se seti da treba da uzme sobu u hotelu te pohita u Livničku ulicu. Tamo mu odmah dadoše sobu. Sobar ga upita želi li da se čime prihvati. On rasejano odgovori da želi, a malo zatim, videvši šta je učinio, strašno se jedio na sebe, jer mu zakuska oduže pola sata više a tek se docnije seti da mu niko ne bi branio da ostavi doneto jelo, da ga i ne jede. U tom hodniku, mračnom i zagušljivom, obuze ga čudno osećanje, osećanje koje je bolno težilo da se uobliči u nekakvu misao; ali on nikako nije mogao da pogodi u čemu se sastojala ta nova misao koja je navirala. Najzad izađe skoro kao van sebe iz gostionice. U glavi mu se okretalo — ali kuda da pođe? Opet pohita k Rogožinu.\nRogožin se ne beše vratio; na kneževo zvonjenje niko ne otvori; on zazvoni kod stare Rogožine; otvoriše mu pa opet rekoše da Parten Semjonovič nije kod kuće i da, možda, jedno tri dana neće dolaziti. Kneza je bunilo to što su ga ovde neprestano, kao i pre, gledali sa unezverenom radoznalošću. Slugu ovog puta nikako i ne nađe. On pređe, kao i pre podne, na suprotan trotoar, zagleda se u prozore, i hodao je po teškoj vrućini jedno pola časa, a možda i više. Ovoga puta se na prozoru ništa ne pomače, prozori se ne otvoriše, bele zavese behu nepomične. U njemu se konačno utvrdi misao da mu se pouzdano i ono jutros samo pričinilo; da su prozori, očevidno, bili tako mutni i tako davno prani da bi teško\nbilo primetiti ako bi čak neko zbilja i pogledao otud iz sobe. Obradovan tom mišlju, on opet pođe u Izmajlovski puk k učiteljki.\nTamo su ga očekivali. Učiteljka je već obišla tri-četiri mesta, čak je svraćala i do Rogožina: ni traga ni glasa. Knez je sasluša ćuteći, uđe u sobu, sede na divan pa poče da i h sve posmatra kao da ne razume o čemu mu govore, čudna stvar: on bi čas sve vrlo dobro opažao, čas bi najednom postajao do krajnosti rasejan. Cela porodica je docnije pričala da je toga dana on bio »začudo nastran, te da se još tada sve moglo primetiti«.\nOn najzad ustade pa zamoli da mu pokažu stan Nastasje Filipovne. To behu dve velike, svetle, visoke sobe, elegantno nameštene i prilično skupe. Te dame su docnije pričale da je knez u sobama razgledao svaku stvar, spazio je na stočiću otvorenu knjigu, iz čitaonice, francuski roman Gospođa Bovari, previo list na kome je knjiga bila otvorena, zamolio domaće da knjigu ponese sa sobom, pa ju je odmah, ne dočuvši primedbu da je knjiga uzeta na čitanje iz čitaonice, stavio u džep. Sede pored otvorenog prozora i videvši rasklopljen sto za kartanje, išaran kredom, zapita: ko se to kartao?\nOne mu ispričaše da je Nastasja Filipovna svako veče sa Rogožinom igrala duraka, preferansa, kraljeva, vist — sve igre, i da su karte nabavili tek u poslednje vreme, posle prelaska iz Pavlovska u Petrograd, jer se Nastasja Filipovna stalno tužila da joj je dosadno, i da Rogožin po celo veče sedi, ćuti, i ni o čem ne zna da govori, te bi ona često plakala. Najednom, iduće večeri, Rogožin izvadi iz džepa karte; na to se Nastasja Filipovna nasmeja te počeše da igraju. Knez upita: gde su karte sa kojima su igrali. Ali karata ne beše; njih je uvek donosio Rogožin u džepu, svaki dan nov špil, a posle bi ih odnosio sa sobom.\nDame mu posavetovaše da ode još jednom do Rogožina pa da još jednom malo jače zakuca na vrata, ali ne sad odmah, nego uveče: »Možda ćete ga i zateći.« A učitelj ka se sama ponudi da ode u Pavlovsk k Darji Aleksejevnoj: možda oni tamo što znaju. Kneza zamoliše da dođe do njih oko deset uveče, u svakom slučaju, da se za sutra dogovore. I pored sveg umirivanja i hrabrenja, kneževu dušu obuze najcrnje očajanje. Sa neiskazanom tugom vratio se pešice u svoju gostionicu. Letnji, prašnjav, zagušljiv Petrograd stezao ga je kao mengele; on se gurao kroz grubu ili pijanu svetinu, bescilj'no se zagledajući u l ica; propešači verovatno mnogo više nego što je bilo potrebno. Kad dođe u svoju sobu, beše već mrak. Odluči da se malo odmori pa da opet ode k Rogožinu, kao što mu je savetovano; sede na divan, podnimi se obema rukama o sto, pa se zamisli.\nBogzna koliko i bogzna o čemu je tako mislio. Mnogo čega se bojao, i bolno i mučno je osećao da se strašno boji. Seti se Vere Lebedeve; zatim pomisli da možda Lebedev zna nešto o ovome, a ako i ne zna, da bi mogao saznati i brže i lakše nego on. Zatim se seti Ipolita i kako je Rogožin odlazio k Ipolitu. Onda se seti i samog Rogožina: nedavno na opelu, zatim u parku, a tada odjednom ovde, u hodniku, kad se sakrio tamo u uglu i čekao ga s nožem. Seti se njegovih očiju, koje su ga posmatrale iz mraka. On uzdrhta: nedavna misao koja je navirala najednom mu sad dođe u glavu.\nTa misao se delimično sastojala u sledećem: ako je Rogožin u Petrogradu, on će, makar se izvesno vreme i krio od njega, ipak neizostavno na kraju doći k njemu, knezu, u dobroj, a možda i u kakvoj rđavoj nameri, kao ono pre. U svakom slučaju, ako bi Rogožin morao iz kakvih bilo razloga da dođe, on ne bi i mao kuda do ovamo, opet u ovaj hodnik. On\nkneževu adresu ne zna, te je vrlo prirodno da će pomisliti da je knez odseo u istom hotelu; svakako će pokušati da ga ovde potraži... ako mu baš veoma zatreba. A ko zna, možda će mu baš i veoma zatrebati?\nTako je mislio knez, i ta misao, ko zna zašto, činila mu se vrlo verovatna. On ni za šta na svetu ne bi mogao objasniti sebi, kad bi se malo zadubio u svoju misao: »Zbog čega će, na primer, on najednom tako zatrebati Rogožinu, i zašto je nemogućno da se oni, najzad, uopšte ne nađu?« Ali misao beše teška: »Ako mu je dobro, on neće doći«, mislio je dalje knez, »on će pre doći ako mu nije dobro; a njemu jamačno nije dobro...«\nNaravno, ako je ta misao bila tačna, onda je trebalo da čeka Rogožina ovde, u hotelskoj sobi; ah on kao da ne izdrža svoju novu misao, nego skoči, zgrabi šešir, pa potrča. U hodniku beše već skoro sasvim mračno. »A šta ako on sad odjednom ispadne iza onog ugla pa me zadrži kod stepenica?« sinu knezu kroz glavu kad je prilazio poznatom mestu. Ali niko se ne pojavi. On siđe pod pokrivenu kapiju, izađe na trotoar, čudio se gustoj gomili ljudi koja se skupljala na ulici pri zalasku sunca (kao i uvek u Petrogradu u letnje doba), pa pođe prema Gorohovoj ulici. Na pedeset koraka od hotela, na prvoj raskrsnici, u gomili, njega najednom neko dohvati za lakat pa mu na po glasa reče u samo uvo:\n— Lave Nikolajeviču, hajde, brate, sa mnom, potreban si mi.\nTo beše Rogožin.\nČudna stvar: knez odjednom poče da mu, onako u prvoj radosti, priča, zamuckujući i skoro ne izgovarajući reči do kraja, kako ga je maločas očekivao u hodniku, u hotelu.\n— Pa ja sam i bio tamo — iznenada mu odgovori Rogožin — hajdemo.\nKnez se začudi odgovoru, ali mu se začudi najmanje dva minuta docnije pošto je shvatio u čemu je stvar. Shvativši odgovor, on se uplaši pa poče da pogleda u Rogožina. Ovaj je već išao ispred njega na pola koraka, gledajući pravo pred sebe, ne gledajući ni u koga od prolaznika i automatski oprezno sklanjajući se svima s puta.\n— A zašto me nisi potražio u sobi... kad si već bio u hotelu? — zapita ga najednom knez. Rogožin zastade, zagleda se u njega, razmisli, pa kao da ne razumede pitanje, reče mu:\n— Znaš šta je, Lave Nikolajeviču, idi ti ovako pravo, sve do moje kuće, znaš? A ja ću sa one strane. Samo pazi da idemo uporedo ...\nRekavši to, on pređe na drugu stranu ulice, dođe do suprotnog trotoara, pogleda ide li knez, pa videći da ovaj stoji i da ga gleda raširenim očima, mahnu mu rukom prema Gorohovoj, pa pođe, svakog časa se osvrćući za knezom i pozivajući ga za sobom. On beše, očevidno, ohrabren, videći da ga knez razumede te da ne prelazi s onog trotoara k njemu. Knezu pade na um da je Rogožinu potrebno da nekoga vidi i da ga ne propusti pa da je zbog toga prešao na drugi trotoar. »Samo, zašto mi nije rekao na koga da pazim?« Tako pređoše nekih pet stotina koraka, kad knez najednom zbog nečeg poče da drhti; Rogožin se još uvek osvrtao, iako rede; knez ne izdrža, nego ga pozva rukom. Ovaj odmah pređe preko ulice k njemu.\n— Zar je Nastasja Filipovna kod tebe?\n— Kod mene je.\n— A jesi li me ti jutros iza zavese gledao?\n— Ja...\n— Pa kako si...\nAli knez nije znao šta da ga dalje pita i kako da završi pitanje. Osim toga, srce mu je tako jako lupalo da mu je teško padalo da govori. I Rogožin ućuta i gledaše ga kao maločas, to jest nekako zamišljeno.\n— Nego, ja odoh — reče on najednom spremajući se da pređe preko puta — a ti i dalje idi. Neka smo odvojeni na ulici, tako je zgodnije... na dve razne strane ... videćeš.\nKad najzad skretoše, jedan s jednog, drugi s drugog trotoara, u Gorohovu ulicu i kad se počeše približavati Rogožinovoj kući, knezu opet počeše da klecaju kolena, tako da mu je skoro teško bilo ići. Bilo je već oko deset časova uveče. Prozori na staričinoj polovini behu, kao i ranije, otvoreni, a kod Rogožina zatvoreni, a u mraku kao da se još jače primećivahu bele zavese na njima. Knez sa suprotnog trotoara priđe kući; Rogožin sa svog trotoara stupi na ulazne stepenice, pa mu mahnu rukom. Knez mu priđe na stepenicama.\n— Za mene sad ni kućni sluga ne zna da sam se vratio. Rekao sam im da idem u Pavlovsk, isto to sam i kod majke rekao — prošapta on sa lukavim i skoro zadovoljnim osmehom. — Ući ćemo, a niko nas neće čuti.\nKljuč mu već beše u rukama. Penjući se uza stepenice, on se okrenu pa rukom opomenu kneza da tiše ide; pažljivo otključa vrata od svog odeljenja, propusti kneza, oprezno uđe za njim, zaključa za sobom vrata pa ključ stavi u džep,\n— Hajdemo! — prošaputa on.\nOn je još od Livničke ulice počeo da govori šapatom. I mimo sve svoje spoljašnje mirnoće, beše u nekakvom dubokom unutrašnjem uzbuđenju. Kad uđoše u salu, pred samim kabinetom, on priđe prozoru, pa tajanstveno pozva kneza sebi.\n— Kad si ono pre zvonio kod mene, ja sam se ovde odmah setio da ćeš to baš ti biti; na prstima sam prišao vratima, pa čujem kako ti otud sa Pafnutjevnom govoriš, a ja sam njoj jutros zorom naredio: ako ti, ili ko od tebe, ili uopšte ma ko bude kucao kod mene, da ni u kom slučaju ne kaže da sam ja tu; a naročito ako me ti budeš tražio, i ime sam joj tvoje rekao. A posle, kad si izašao, meni pade na pamet: a šta ako on sad tu stoji, pa motri ili ako stražari na ulici? Priđem ovom prozoru, odgurnem malo zavesu, kad ... ti tamo stojiš, pa pravo u mene gledaš ... Eto kako je to bilo.\n— Ali gde je... Nastasja Filipovna? — izgovori knez gušeći se.\n— Ona je... tu — odgovori Rogožin polako, kao da je za trenutak odugovlačio da odgovori.\n— Pa gde je?\nRogožin diže oči prema knezu, pa se pažljivo zagleda u njega:\n— Hodi ovamo!\nOn je neprestano govorio šapatom i ne žureći se, polako, i, kao i ranije, nekako čudnovato zamišljeno. Čak i o zavesi kad je pričao, kao da je svojom pričom nešto drugo hteo da kaže,\ni pored sve živosti priče.\nUđoše u kabinet. U toj sobi se, od poslednje kneževe posete, desila izvesna promena: preko cele sobe bila je zategnuta zelena zavesa od svilenog brokata, sa dva ulaza sa strane. Ta zavesa je odvajala od kabineta ložnicu u kojoj je bila Rogožinova postelja. Teška zavesa beše sad spuštena: ulazi takođe behu zatvoreni. A u sobi beše vrlo mračno; letnje, bele petrogradske noći počinjale su bivati tamnije, i da nije bilo punog meseca, u Rogožinovim neosvetljenim sobama, sa spuštenim zavesama, teško bi se što moglo videti. Istina, mogla su\nse još razaznavati lica, ali i to vrlo nejasno. Rogožinovo lice beše, kao i obično, bledo; oči mu behu uprte u kneza, neobično sjajne, nekako ukočene.\n— Što ne upališ sveću? — zapita ga knez.\n— Ne, ne treba — odgovori Rogožin, pa uzevši kneza za ruku, posadi ga na stolicu. On, pak, sede prema njemu, primaknuvši stolicu tako da je skoro dodirivao kneževa kolena. Između njih, malo sa strane, stajao je mali okrugao stočić. — Sedi, da malo posedimo! — reče on kao da ga nagovara da sedi s njim. Neko vreme ćutahu. — A znao sam sigurno da ćeš u onom hotelu odsesti — poče Rogožin, kao što se često, pristupajući glavnom razgovoru, počinje od sporednih stvari, koje nemaju s njim neposredne veze. — Kad uđoh u hodnik, ja odmah pomislih: a možda, rekoh, on sad sedi pa me čeka, isto kao i ja njega, u ovom istom trenutku? Jesi li bio kod učiteljke?\n— Bio sam — jedva izgovori knez od jakog lupanja srca.\n— I to sam pomislio. Ti ćeš, rekoh, odmah tamo početi razgovor ... a posle opet pomislih: bolje da ga dovedem ovamo da prenoći, pa da ovu noć budemo zajedno...\n— Rogožine! Gde je Nastasja Filipovna? — prošapta najednom knez pa ustade. Ustade i Rogožin.\n— Tamo je — šapnu on ukazavši glavom prema zavesi!\n— Spava? — šapnu knez.\nRogožin se opet zagleda u njega, pažljivo kao maločas.\n— Pa hajdemo! Samo ti... najposle, hajdemo ... — On pridiže zavesu, zastade, pa se opet okrete knezu:\n— Uđi! — pokaza on glavom iza zavese pozivajući ga da prođe napred. Knez uđe.\n— Pa tu je pomrčina — reče on.\n— Vidi se! — promrmlja Rogožin.\n— Jedva nazirem ... krevet.\n— Priđi bliže — tiho reče Rogožin.\nKnez priđe još bliže... korak... još jedan, pa stade. Stajao je i razgledao minut-dva ... Ni jedan od njih sve to vreme pored kreveta ni reči ne reče. Kneževo srce je lupalo tako da se gotovo moglo čuti u mrtvoj tišini sobe. On se već navikao na mrak, te je mogao da razazna celu postelju; na njoj je neko spavao nepomičan, mrtvim snom. Nije se čuo ni najmanji šum, ni najslabiji dah. Onaj koji je spavao bio je pokriven preko glave belim čaršavom, a udovi se nekako nejasno ocrtavahu: videlo se samo po uzvišenju da tu I eži čovek. Unaokolo, u neredu, na postelji, kod nogu, do samog kreveta na naslonjačama, čak po podu, behu razbacane skinute haljine, bogata bela svilena haljina, cvece, trake. Na stočiću, kod uzglavlja, sijahu poskidani i razbacani dijamanti. Kod nogu behu u klupče zgužvane nekakve čipke, a na belim čipkama, vireći ispod čaršava, ocrtavaše se deo obnažene noge. On je izgledao kao u mramoru isklesan i bio je stravično nepomičan... Knez se zagleda i osećaše da što duže gleda u sobi biva sve glublje i mrtvije. Najednom zazuja probuđena muva, prelete preko kreveta, pa se smiri kod uzglavlja. Knez uzdrhta ...\n— Hajdemo odavde — dirnu on za ruku Rogožina.\nIzađoše, pa opet sedoše na one stolice jedan spram drugog. Knez je sve jače i jače drhtao,\ni nije skidao svoj upitni pogled sa Rogožinovog lica.\n— Ja vidim da ti, Lave Nikolajeviču, drhtiš — progovori najzad Rogožin — skoro onako kao kad ti dođe tvoje rastrojstvo, sećaš se, kao što ti je u Moskvi bilo? Ili kao što je pred napadom najednom bilo? Prosto ne znam šta bih sad s tobom radio ...\nKnez je slušao naprežući svu snagu da shvati i neprestano ga pitajući pogledom.\n— Jesi li to ti? — izgovori on najzad ukazujući glavom prema zavesi.\n— To sam ja... — prošapta Rogožin oborivši pogled. Poćutaše nekih pet minuta.\n— Jer — najednom nastavi Rogožin kao da nije ni prekidao — jer ako ti sad naiđe ta tvoja bolest, i napad, pa počneš da vičeš, onda može neko da čuje sa ulice, ili će neko iz dvorišta čuti, setiće se da noćas ima nekoga u stanu, počeće da lupaju na vrata, ući će ... pošto svi misle da ja nisam tu. Ja stoga ni sveću nisam palio, da se sa ulice ili oni iz dvorišta ne sete. Jer kad nisam tu, ja ponesem i ključeve, i niko bez mene po tri-četiri dana ne ulazi ni da sprema, takav mi je red. Pa, eto, da ne bi saznali da ćemo noćiti...\n— Čekaj — reče knez — ja sam danas i slugu i babu pitao je li noćila kod tebe Nastasja Filipovna. Znači, oni ovo već znaju?\n— Znam da si ih pitao. Ja sam Pafnutjevnoj rekao da je Nastasja Filipovna tu juče svraćala, ali da je odmah u Pavlovsk otputovala i da se kod mene samo deset minuta zadržala. A da je noćila, to niko ne zna. Juče smo ja i ona isto ovako ušli, sasvim nečujno, kao sad ja i ti. Ja sam u sebi uz put mislio da ona neće hteti da ide polako, ali da si je samo video! Sve šapuće, na prstima prođe, podigla skute da ne šušte, rukama ih prihvatila, meni na stepenicama preti prstom da polako idem, sve se od tebe plašila. U vozu je sasvim kao luda bila, sve od straha, pa je sama želela da ovde kod mene prenoći. Ja sam u prvi mah hteo da je u stan kod učiteljke odvezem, ali ona ni da čuje! »Tamo će on mene«, veli, »čim svane, odmah naći. Ti mene sa krij, pa sutra, čim svane, u Moskvu!« A posle je nekuda u Orel htela. I kad je legla, sve je govorila da ćemo ići u Orel...\n— Čekaj; a šta ćeš sad, Partene, kako misliš?\n— Pa, eto, bojim se za tebe, jer, eto, sav drhtiš. Ovu noć ćemo ovde da prenoćimo, zajedno. Kreveta, sem onoga, tu nema, a ja sam smislio da sa oba divana skinemo jastuke, pa da eto, tu, kod zavese, prostrem i tebi i sebi, pa da smo zajedno. Jer ako uđu, počeće da razgledaju ili da traže, pa će je odmah naći i izneti. Počeće da me ispituju, ja ću im reći obično, te će me odmah odvesti. Pa nek leži još malo tu pored nas, pored mene i tebe ...\n— Da, da! — vatreno potvrdi knez.\n— Dakle, da im ne priznam i da ne dam da je nose.\n— Ni-nipošto! — odluči knez — to nikako!\n— Tako sam i ja smislio, pobratime, da je nipošto i nikome ne dam! Noćas ćemo prenoćiti na miru. Ja sam danas samo na jedan čas izašao, jutros, inače sam stalno pored nje bio. Pa sam posle, predveče, po tebe pošao. Nego, samo se još bojim što je ovakva omorina, pa će da se ... oseća. Osećaš li ti zadah ili ne?\n— Možda i osećam, ne znam. Do ujutru će se već svakako osećati.\n— Ja sam je mušemom pokrio, dobrom, amerikanskom mušemom, a preko mušeme čaršavom, i četiri sam boce tečnosti za dezinfekciju ostavio otvorene, eno ih i sad tamo.\n— To kao oni tamo ... u Moskvi?\n— Pa zato što se oseća. A znaš kako ona tamo leži... Dok svane, videceš ... šta je? — Ne možeš da se digneš? — zapita ga Rogožin uplašen i začuđen, videći da knez sav tako drhti da ne može da ustane.\n— Noge mi otkazuju — promrmlja — to je od straha, ja to znam. Kad me prođe strah, ustaću\n:— Čekaj, da namestim postelju za nas, pa ti lezi... i ja ću do tebe ... pa da slušamo ... Jer ja, brate, još posigurno ne znam... Ja još sad sve ne znam... pa zato i tebi ranije kažem, da i ti sve o tome ranije znaš ...\nMrmljajući te nejasne reči, Rogožin poče da namešta postelje. Videlo se da je on to sa posteljama još jutros možda u sebi smislio. Prošle noći je sam spavao na divanu. Ali na divanu ne bi mogla dvojica da se smeste, a on je hteo da neizostavno obojici namesti, pa je zato sa velikom mukom, preko cele sobe, kod samog ulaza u ložnicu, dovukao jastuke raznih veličina, sa oba divana. Postelja bi nekako nameštena; on priđe knezu, nežno i ushićeno ga uze pod ruku, diže ga, pa ga dovede do postelje; ali se pokaza da je knez mogao i sam da ide; dakle, »strah ga je prolazio«; ali je još uvek drhtao.\n— Jer znaš, brate — poče najednom Rogožin namestivši kneza na levi, bolji jastuk, a sam se izduživši desno od njega, onako u odelu, i zabacivši ruke pod glavu — danas je vrućina, pa će brzo početi da se oseća... Da otvorim prozore, bojim se; a kod majke ima saksija sa cvećem, mnogo cveća, i divno miriše; mislio sam da prenesem, ali se bojim da će se Pafnutjevna setiti jer je radoznala.\n— Radoznala je — potvrdi knez.\n— Ili da kupim... u buketima, pa da je svu cvećem zaspemo? Nego, mislim, tužno će biti, prijatelju, kad bude u cveću!\n— Slušaj ... — zapita ga knez kao buneći se i kao smišljajući šta bi upravo trebalo da ga pita, pa odmah onoga časa zaboravljajući — slušaj, reci mi kako si je? Jesi li nožem? Onim istim?\n— Onim istim.\n— Čekaj još! Hoću, Partene, da te još pitam... Još ću te mnogo pitati... o svemu ... ali ti mi bolje odmah reci, još iz početka, te da znam: da li si hteo pre moje svadbe da je ubiješ pred venčanje u paperti nožem? Jesi li?\n— Ne znam da li sam hteo ili nisam... — hladno mu odgovori Rogožin, kao da se donekle čak začudio pitanju, i kao ne shvatajući ga potpuno.\n— Jesi h donosio koji put nož sa sobom u Pavlovsk?\n— Nikad ga nisam nosio. Za ovaj nož, Lave Nikolajeviču, mogu da ti kažem samo toliko — dodade obično on, poćutavši — ja sam ga iz zaključane fioke tek jutros izvadio, jer cela ta stvar je bila jutros, oko četiri sata. Taj nož mi je stalno u knjizi ležao ... I... i... evo šta mi je još neshvatljivo: nož se, rekao bih, čvrsto zario za jedno sedam, a možda i svih deset santimetara ... baš ispod leve dojke... a krvi na košulju iscurilo je svega, da kažem, za pola kašike, nije više bilo ...\n— To je, to je, to je — diže se najednom knez strašno uzbuđen. — To, to ja znam, to sam čitao... To se zove unutrašnji izliv. Dešava se, pa ni kapi ne bude. To biva kad se pogodi pravo u srce ...\n— Stani... čuješ li? — naglo ga prekide Rogožin, pa uplašeno sede na svom ležištu — čuješ li?\n— Ne! — isto tako brzo i uplašeno izgovori knez zagledavši se u Rogožina.\n— Ide! Čuješ li? U sali...\nObojica počeše da osluškuju.\n— Čujem — pouzdano prošapta i knez.\n— Je li ide?\n— Ide.\n— Da zatvorim vrata ili ne?\n— Zatvori...\nZatvoriše vrata, pa opet obojica legoše. Dugo su ćutali.\n— Ah, da! — poče odjednom da šapuće knez pređašnjim, uzrujanim i ubrzanim šapatom, kao da je opet uhvatio misao i kao da se strašno plašio da je opet ne izgubi, čak podskočivši na postelji: — da ... hteo sam ... one karte! Karte ... Jer vi ste se, rekoše mi, kartali?\n— Kartali se — reče Rogožin posle dužeg ćutanja.\n— Pa gde su ... karte?\n— Karte su tu... — odgovori Rogožin, još više poćutavši — evo ih ...\nOn izvadi iz džepa upotrebljavan špil, uvijen u hartiju, pa ga pruži knezu. Ovaj primi kao u nedoumici. Novo tužno i beznadno osećanje steže mu srce; odjednom shvati da u tom trenutku, pa već i odavno ne govori ono što treba da kaže i ne čini ono što bi trebalo, pa da, eto, i te karte, što ih on sad drži u ruci, i kojima se tako obradovao, ništa, ništa sad pomoći ne mogu... On se diže pa pljesnu rukama. Rogožin je ležao nepomično i kao da nije ni čuo ni video knežev pokret, ali oči su mu jasno blistale kroz mrak i bile su širom otvorene i ukočene. Knez sede na stolicu, pa poče da ga sa strahom posmatra. Prođe oko pola časa, najednom Rogožin glasno i isprekidano poče da viče i da se smeje, kao da je zaboravio da treba šaptati:\n— Ali oficira, oficira... Sećaš li se kako je onog oficira onda, na koncertu u parku, ošinula, sećaš se, ha-ha-ha! A onaj kadet... kadet... kadet mu u pomoć priskočio...\nKnez skoči sa stolice u novom strahu. Kad se Rogožin umiri (a on se odjednom umiri), knez se tiho naže k njemu, sede kraj njega i teško dišući i jako uznemirena srca poče da ga posmatra.\nRogožin mu se više nije okretao, kao i da zaboravi na njega. Knez je gledao i čekao. Vreme je prolazilo, počinjalo je već da sviće. Rogožin bi ponekad, najednom, počinjao da bunca, glasno, naglo i bez veze. Počinjao je da uzvikuje i da se smeje. Knez bi tada pružao prema njemu svoju drhtavu ruku pa bi mu lagano dodirivao glavu, kosu, gladio je i milovao mu obraze ... Više ništa nije mogao učiniti! On, pak, opet poče da drhti i opet kao da mu se oduzeše noge. Neko sasvim novo osećanje poče da mu tišti srce beskrajnim bolom. Uto i dan sasvim osvanu; najzad, on leže na jastuk skoro sasvim iznemogao i strašno očajan, pa se pripi svojim licem uz bledo i nepomično Rogožinovo lice. Suze su mu tekle iz očiju na Rogožinove obraze, ali on tada već možda nije osećao svoje suze, i već ništa o njima nije znao ...\nNajzad, kad se posle mnogo časova otvoriše vrata i kad uđoše ljudi, oni zatekoše ubicu sasvim bez svesti i u vatri. Knez je sedeo pored njega na jastucima, i svaki put kad god bi bolesnik uzviknuo ili počeo da bunca, on bi brzo prevlačio drhtavom rukom preko njegove\nkose i obraza, kao milujući ga i umirujući. Ali on više nije razumevao šta su ga pitali, i nije raspoznavao ljude koji uđoše i koji se okupiše oko njega. I kad bi sad i sam Šnajder došao iz Švajcarske da vidi svog bivšeg učenika i pacijenta, i on bi, setivši se onog stanja u kome je ponekad bivao knez prve godine svog lečenja u Švajcarskoj, odmahnuo rukom i kao nekad rekao: »Idiot!«\n5 ZAVRŠETAK\n:Učiteljka, koja dojuri u Pavlovsk, uputi se pravo k Darji Aleksejevnoj, koja je još od prethodnog dana bila rastrojena, pa je, ispričavši joj sve što je znala, potpuno uplaši. Obe dame odmah odlučiše da se stave u vezu sa Lebedevom, koji je takođe kao prijatelj svog stanara, a i kao stanodavac, bio vrlo uznemiren. Vera Lebedeva ispriča sve što je znala. Prema savetu Lebedevljevom, bi odlučeno da sve troje odmah odu u Petrograd kako bi se što pre sprečilo ono »što bi vrlo lako moglo da se desi«.\nNa taj način se dogodilo da je idućeg jutra oko jedanaest časova Rogožinov stan otvoren u prisustvu policije, Lebedeva, dama i Rogožinovog brata, Semjona Semjonoviča, koji je stanovao u zasebnoj kući u dvorištu. Izviđanju je najviše pripomogla slugina izjava da je uoči toga dana, uveče, video Partena Semjonoviča sa gostom kad su ušli na glavni ulaz, i to nekako krišom. Posle te izjave niko više nije sumnjao da li treba razbiti vrata koja se na zvonjenje nisu otvarala.\nRogožin odleža dva meseca od zapaljenja mozga, a kada ozdravi — isleđenje i suđenje. On dade u svakom pogledu otvorene, tačne i potpuno zadovoljavajuće iskaze, usled čega knez još od samog početka bi oslobođen od suđenja. Rogožin beše ćutljiv u toku pretresa. Nije protivrečio svom veštom i krasnorečivom advokatu, koji je jasno i logično dokazivao da je zločin učinjen samo usled zapaljenja mozga, koje je nastupilo još mnogo pre zločina, zbog duševnih patnji optuženog. Rogožin, sa svoje strane, ništa ne dodade u prilog tome mišljenju, nego, kao i ranije, jasno i određeno potvrdi i seti se svih, pa i najmanjih pojedinosti minulog događaja. Osudiše ga, s obzirom na olakšavajuće okolnosti, na robijaške radove u Sibiru, na petnaest godina, i on sasluša svoju osudu ozbiljno, ćuteći i zamišljeno. Sve njegovo ogromno imanje, osim jednog relativno vrlo malog dela potrošenog u prvim terevenkama, pređe u ruke njegovog brata, Semjona Semjonoviča, na veliko zadovoljstvo ovog poslednjeg. Stara Rogožinica još uvek živi na ovom svetu, i kao da se seća neki put svog ljubimca Partena, ali nejasno; bog je spasao njeno srce i um da ne shvate užas koji je naišao na njen tužni dom.\nLebedev, Keler, Ganja, Pticin i mnoga druga lica naše povesti žive kao i pre, malo su se što izmenili, te o njima skoro nemamo šta ni da pričamo. Ipolit je izdahnuo strašno potresen, nešto ranije nego što je računao — na dve nedelje posle smrti Nastasje Filipovne. Kolja je bio duboko potresen događajima; on se konačno približio svojoj majci. Nina Aleksandrovna je brižna zbog njega što je za svoje godine suviše zamišljen, ali će od njega, verovatno, ispasti ozbiljan čovek. Između ostalog je donekle njegovom zaslugom rešena i potonja kneževa sudbina. Kolja j e, naime, već odavno, od svih l ica koja j e u poslednje vreme upoznao, naročito izdvojio Jevgenija Pavloviča Radomskog. On sad prvi ode k njemu pa\nmu ispriča sve pojedinosti događaja koji su se odigrali, onoliko koliko ih je znao, i o sadašnjem kneževom položaju.\nI zbilja — nije se prevario: Jevgenije Pavlovič se vrlo iskreno za uze za sudbinu nesrećnog »idiota«, pa je, zahvaljujući njegovom zauzimanju i brizi, knez opet smešten u Šnajderov zavod u Švajcarskoj. Sam Jevgenije Pavlovič, koji je takođe otputovao u inostranstvo, i koji namerava da što duže u Evropi provede, i otvoreno samog sebe naziva »potpuno izlišnim čovekom u Rusiji« — prilično često, bar svakih nekoliko meseci jednom — posećuje svog bolesnog prijatelja kod Šnajdera. Ali Šnajder se sve više mršti i maše glavom; on nagoveštava potpuno rastrojstvo kneževih umnih organa. Ne govori, doduše, baš otvoreno\n0 potpunoj neizlečivosti, ali dozvoljava sebi najžalosnije pretpostavke.\nJevgenije Pavlovič to veoma prima k srcu. On nesumnjivo ima srca. To je dokazao time što prima pisma od Kolje, pa neki put čak i odgovara na njih. Ali, osim toga, poznata nam je još jedna čudna crta njegovog karaktera. Pošto je ta crta lepa, to ćemo pohitati i nju da saopštimo: posle svake posete Šnajderovom zavodu, Jevgenije Pavlovič šalje, osim Kolji, još po jedno pismo jednoj osobi u Petrograd, sa najpodrobnijim i saosećajnim opisom kneževe bolesti, u tom momentu. Osim najučtivijih izraza odanosti u tim pismima se ponekad javljaju (i to sve češće) neka iskrena izlaganja pogleda, shvatanja i osećanja — jednom reči, počinje da se javlja nešto nalik na prijateljska i bliska osećanja. Ta osoba, koja održava prepisku (premda još uvek prilično retku) sa Jevgenijem Pavlovičem i koja je u tolikoj meri zaslužila njegovu pažnju i poštovanje, to je Vera Lebedeva.\nMi nikako nismo mogli tačno da doznamo na koji način su mogli otpočeti takvi odnosi; započeli su, naravno, povodom onog događaja sa knezom, kad je Vera Lebedeva bila toliko utučena tugom da se čak razbolela. Ali pod kakvim okolnostima se desilo poznanstvo\n1 prijateljstvo, nije nam poznato. O tim pismima smo, pak, napomenuli uglavnom zbog toga što su se u nekima od njih nalazile vesti o porodici Jepančinih i, uglavnom, o Aglaji Ivanovnoj Jepančinoj. O njoj je Jevgenije Pavlovič javljao u jednom prilično nesređenom pismu iz Pariza da se ona, posle kratke i neobične privrženosti jednom emigrantu, poljskom grofu, najednom udala za njega protiv volje svojih roditelja, koji iako su dali pristanak, učinili su to samo zato što je pretila opasnost da se stvar svrši nekakvim neobičnim skandalom. Docnije, posle skoro polugodišnjeg ćutanja, Jevgenije Pavlovič obavesti Veru Lebedevu, jednim opet dugim i iscrpnim pismom, da se prilikom svoje poslednje posete profesoru Šnajderu u Švajcarskoj našao kod njega sa svima Jepančinima (osim, naravno, sa Ivanom Fjodorovičem, koji je poslom ostao u Petrogradu) i sa knezom Š.\nSastanak je bio neobičan. Jevgenija Pavloviča svi dočekaše s nekim oduševljenjem. Adelaida i Aleksandra smatrale su se nekako čak zahvalne njemu, zbog njegove »anđeoske brige oko jadnog kneza«. Lizaveta Prokofjevna, vide vši kneza u bolesnom i jadnom stanju, zaplaka se od sveg srca. Očevidno, knezu je već sve bilo oprošteno.\nKnez Š. pri tom iskaza nekoliko zgodnih i pametnih istina. Jevgeniju Pavloviču se učini da se on i Adelaida još nisu sasvim složili međusobno, ali je izgledalo da će se u budućnosti plahovita Adelaida neminovno dobrovoljno i od srca potčiniti inteligenciji i iskustvu kneza Š. Osim toga, lekcije, što ih je porodica imala da podnese, strašno su uticale na nju, a naročito poslednji slučaj sa Aglajom i emigrantom grofom.\nSve od čega je strepela cela porodica dajući tome grofu Aglaju, sve se već za pola godine obistinilo, i još sa dodatkom takvih iznenađenja o kojima se nije moglo ni sanjati. Pokazalo se, naime, da taj grof nije čak ni grof, a ako i jeste emigrant, to je sa nekakvom mračnom i sumnjivom prošlošću.\nA Aglaju je očarao neobičnom plemenitošću svoje duše, napaćene zbog tuge za otadžbinom, i očarao ju je toliko da je ona, još pre nego što se udala za nj, postala član emigrantskog odbora za preporod Poljske. Osim toga je dospela i u katoličku ispovedaonicu nekog čuvenog patera, koji je zavladao njenim umom do zanosa.\nOgromno grofovo bogatstvo, o kome je ovaj podneo Lizaveti Prokofjevnoj i knezu Š. skoro neoborive podatke, pokaza se da nikad nije ni postojalo. Pa ne samo to nego i grof i njegov prijatelj, čuveni ispovednik, za manje od pola godine posle svadbe uspeše da potpuno zavade Aglaju sa njenom porodicom, tako da je oni već nekoliko meseci nisu videli... Jednom reči, imalo je mnogo štošta da se priča, ah su Lizaveta Prokofjevna, njene kćeri, pa čak i knez Š. bili toliko utučeni tim »terorom« da su se bojali da pojedine stvari i pominju u razgovoru sa Jevgenijem Pavlovičem, premda su znali da on i bez njih dobro zna povest poslednjih oduševljenja Aglaje Ivanovne.\nJadna Lizaveta Prokofjevna je žudela za Rusijom i, po kazivanju Jevgenija Pavloviča, ona je jetko i netrpeljivo osuđivala sve što je strano: »Niko ti tu ne zna ni hleb čestito da ispeče, a zimi se kao miševi u podrumu mrznu«, govorila je. — »Ovde sam se bar, nad ovim jadnikom, ruski isplakala«, dodade ona, uzbuđeno ukazujući na kneza, koji je uopšte nije poznao. »Dosta smo se već zanosili, treba se već jednom i u pamet uzeti. I sve ovo, celo to vaše inostranstvo, i cela ta vaša Evropa, sve je to samo jedna fantazija, pa i svi mi u inostranstvu smo samo ... Setićete se vi nekad mojih reči, videćete!« — završi ona skoro ljutito, rastajući se sa Jevgenijem Pavlovičem.", "subject": [], "url": "https://sr.wikibooks.org/wiki/IDIOT", "word_count": 236181, "cyrillic": 0.0}