id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
26505 | Хајдуци/19 | ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО
1.
ИВАН и ЖИВОЈИН (ступе)
ИВАН: Но, овде нас неће ни магарац мога бабе чути, који је имао највеће уши на свету. Шта ми имаш казивати?
ЖИВОЈИН: Е, мој брате, велику невољу; неће бити добро.
ИВАН: Шта, болан, да се како не опијемо?
ЖИВОЈИН: Харамбаша је наумио да нам дође главе.
ИВАН: Нек' дође главе он њ... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/19 | 538 | 1 |
26511 | Хајдуци/25 | 7.
СРЕЋКО и ЖИВОЈИН (ступе)
СРЕЋКО: Аа, ево их! (Седну).
ИВАН: Но, јунаци, сад узмите Језду на миндрос.
ЖИВОЈИН: Зашто, куме?
ИВАН: Приснило ми се, да је најбољи лек од миља комарац, кога ваља ухватити кад спава. Тек што сам на једног око бацио, дође овај и почне се дерати. Чисто сам се ја препао од његовог гласа, а ка... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/25 | 534 | 1 |
26509 | Хајдуци/23 | 5.
МИЛЕТА, ЗЕЛИДА
МИЛЕТА: Девојко, теби се ваљда досадило самој.
ЗЕЛИДА: Није тако, јуначе; милостиво небо састарало се и за сужног у тамници, давши му мисли да с њима време проводи.
МИЛЕТА: Мисли? Ко ће се мислима увесељавати?
ЗЕЛИДА: Има свакојаких мисли. Но, Бога ти, допусти да окренемо други разговор; ја сам више п... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/23 | 623 | 1 |
26500 | Хајдуци/14 | 2.
ОБРАД, ЗЕЛИДА
ОБРАД: Не бежи, лепа девојко, не плаши се од мене, ја ти нећу невиност безобразним реч'ма вређати.
ЗЕЛИДА (за себе): Прва смерна реч и умиљати глас у овој пустињи. (Гласно). Јеси ли и ти из овога друштва? ¬
ОБРАД: Јесам.
ЗЕЛИДА: Овај суви одговор казује ми, да и ти ниси бољи од њих.
ОБРАД: Може бити да... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/14 | 1,008 | 1 |
26513 | Хајдуци/27 | 9.
МИЛЕТА и бивши
ИВАН: Харамбаша, шта нам ради млада невеста?
МИЛЕТА: Пресекао ти се језик!
ИВАН: Јао! јао! А ја сам још хтео питати, кад ће бити свадба?
МИЛЕТА: До врага и с њом!
ЖИВОЈИН: Богме право имаш.
ИВАН: Шта ће ти девојка, кад можеш наћи и бабу?
СТАНКО: А друго, харамбаша, да ти право кажем, она тебе и не мил... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/27 | 127 | 1 |
26512 | Хајдуци/26 | 8.
АНДРИЈА, пређашњи
СРЕЋКО: Ђе си, Андро, да чујеш како се Иван женио.
АНДРИЈА: Еј ,браћо, ја сам вам данас жалостан.
ИВАН: Бићеш и ти пош'о Милетиним трагом.
АНДРИЈА: Изгубили смо Витомира.
ЖИВОЈИН: Како то?
АНДРИЈА: Знате, од кад имаде оно с харамбашом, изгуби се човек, нити што једе, нити пије, него тражи, како ће ... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/26 | 790 | 1 |
26491 | Хајдуци/6 | ДЕЈСТВО ВТОРО
1.
ИВАН седи, па чисти оружје, око њега се момци поизваљали
ИВАН (пева):
Листај, горо, листај, Гаревицо,
У теб' се тек слатко пије вино,
Рујно вино, медна малвасија —
Еј, нема лица без црвена винца!
Ал' ти баш нема живота преко хајдучије, колико је заната у царевини! Пуста шума све ти је прекрилила, што т... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/6 | 2,021 | 1 |
26514 | Хајдуци/28 | 10.
ЈЕДАН ХАЈДУК (утрчи)
ХАЈДУК: Харамбаша, сад је зло! Сила Божија иде на нас, и један Турчин жели с тобом говорити.
МИЛЕТА: Још и то у овај пар! (Хода јаросно, на једанпут стане). Кажи му да с наше стране нема мира; моја, ја л' пашина глава. Иди му кажи.
ИВАН: Бре шта ћеш му казивати, лупи га тим кундаком по глави, н... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/28 | 124 | 1 |
26515 | Хајдуци/29 | ДЕЈСТВО ПЕТО
1.
ЗЕЛИДА и ОБРАД (с противоположене стране ступе)
ЗЕЛИДА (погледа око себе): Обраде, по Богу брате, шта ће бити од мене?
ОБРАД: Не бој се, Зелидо, харамбаша је рек'о пред свима, да ће те до три дана отпустити.
ЗЕЛИДА: Ах! он је био код мене.
ОБРАД (тргне се): Па?
ЗЕЛИДА: Иште да се покрстим и пођем за њег... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/29 | 313 | 1 |
26516 | Хајдуци/30 | 2.
НЕНАД, пређашњи
НЕНАД: Ви сте заједно, децо, а мислите ли да ће вас ко видети.
ОБРАД: Зашто, Ненаде?
НЕНАД: Милети је пуштено у уши, да се ви милујете.
ЗЕЛИДА (обори очи).
ОБРАД: Па, и кад би било тако, шта је коме зато?
НЕНАД: Али ти добро знаш, да и Милета њу милује.
ОБРАД: Ако ће.
НЕНАД: Немој тако. Бијасмо се по... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/30 | 525 | 1 |
26520 | Хајдуци/34 | 6.
СТАНКО (дотрчи), пређашњи
СТАНКО: Шта је ово? Браћо! Обрад мртав! (Хајдуци посуктају).
НЕНАД: Ко уби Обрада?
МИЛЕТА: Његов старији.
АНДРИЈА: Харамбаша, шта чиниш ти? Харамбаша, шта си ти наумио с нама?
СТАНКО: Зар се тако чета предводи?
МИЛЕТА: Доста!
НЕНАД: Шта доста! Хоћеш ли ти тако једног по једнога? Јуче мал' н... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/34 | 353 | 1 |
26517 | Хајдуци/31 | 3.
ХАЈДУЦИ (ступе)
ЈЕЗДИМИР: Хе, хе! Тако се бије.
ИВАН: Јес' видео, како пламте пусте димлије, велиш, запалила се шума; а они дигли вику: „ала! ала"! — ала им однела главу, као што им је и однела!
СТАНКО: Ал' ти је јунак наш харамбаша!
СРЕЋКО: Е, тога не дирај. Јесте ли видели шта би, кад је поглавица њин заповедио, д... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/31 | 504 | 1 |
26518 | Хајдуци/32 | 4.
МИЛЕТА, пређашњи
МИЛЕТА: Где је девојка?
ИВАН: Каква девојка? Она наша?
МИЛЕТА: Јесте.
ИВАН: Да не буде и она отишла у бој?
МИЛЕТА: Где је Туркиња? питам ја.
ЖИВОЈИН: Откуд ми можемо знати, кад долазимо сад из боја; а пре ваљда је била ту.
МИЛЕТА: Ко се први вратио кући?
ЈЕЗДИМИР: А ко ће то знати?
МИЛЕТА (гледа): Г... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/32 | 382 | 1 |
26522 | Хајдуци/36 | 8.
ХАЈДУЦИ (долазе), пређашњи
СРЕЋКО: Је л' истина, да је Обрад жив?
НЕНАД: Ево га, али вели да нема помоћи.
ОБРАД: Праштајте, браћо, ја вам преболети не могу.
СТАНКО: Боже благи, какав красан дечко!
АНДРИЈА: Харамбаша сто душа да има и све да му оду у пакао, па опет неће исплатити што је учинио.
СТАНКО: Крвничко колен... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/36 | 164 | 1 |
26519 | Хајдуци/33 | 5.
ОБРАД, пређашњи
МИЛЕТА: Где си ти био, Обраде?
ОБРАД: У боју, харамбаша.
МИЛЕТА: Бој се одавно свршио, а онуде није ни био.
ОБРАД: Умак'о ми беше један Турчин, а ја за њим, те тако заиђем.
МИЛЕТА: Јеси ли долазио отоич пештери?
ОБРАД (замуцкује): Нисам, харамбаша.
МИЛЕТА: Говори, ја све зкам. Јеси ли долазио пештери... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/33 | 423 | 1 |
26521 | Хајдуци/35 | 7.
НЕНАД, пређашњи
НЕНАД: Шта је?
ЖИВОЈИН: Ево Обрад још дише; ходи да му зауставимо крв; можда ћемо га повратити. (Почну га обвијати).
НЕНАД: Обраде, врли младићу, твоје поштено срце заслужило је другојачије неге. Другоме хоћеш да помогнеш, а сам пропадаш.
ОБРАД (поврати се): Зашто ме дирате? Анђелијо слатка мајко мој... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/35 | 223 | 1 |
26526 | Милош Обилић/5 | 5.
(Соба у Лазаревом двору)
ЛАЗАР, после и чиновник
ЛАЗАР (чита једно писмо): Да, да, до тога смо већ дошли! Проклета змијо, једва чекаш да слапша страна клоне, да јој се подсмехнеш и наругаш! (Опет чита). Али, не скаче ли вода навише што је јаче притиснута? (Устане). Неће ни ово дуго бити, мој Гара. Зачудићеш се, како... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/5 | 149 | 1 |
26527 | Милош Обилић/6 | 6.
ЛАЗАР, ПОСЛАНИК и БРАНКОВИЋ
ПОСЛАНИК (поклони се): Светли владатељу Србије! Ја ти доносим поздрав у име честитог нашег султана.
ЛАЗАР: И од моје стране поздрав Мурату! Које добро?
ПОСЛАНИК: Мени је наложено запитати те на какав је начин међ' Турцима и Србљима мир учињен.
ЛАЗАР: Твоја се беседа далеко простире. Засад... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/6 | 101 | 1 |
26525 | Милош Обилић/4 | 4.
МИЛОШ, водећи за косе другу авет, ИВАН
МИЛОШ (издалека): Овамо, злосрећницо! Таки да се кажеш ко си и шта си хтела с мојим побратимом! (Довуче је до Ивана, кога видећи мртвог) Ха, анатемницо! шта учини, Бог те убио!? Иван мртав! Не, није Иван мртав! (Дигне буздован). Ивана ми поврати ил', тако ми имена мога, све ћу ... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/4 | 347 | 1 |
26523 | Хајдуци/37 | 9.
МИЛЕТА са ЖИВОЈИНОМ, пређашњи
МИЛЕТА (плаховито): Где је то? (Тргне убрус из руку Обрадових и разгледа). Такав исти! Тај исти вез и ова на крају птица! (Обраду). Ко си ти, несрећни јуначе? Откуда ти овај убрус?
ОБРАД (погледа око себе): О, дај га, дај, да на њему издахнем!
МИЛЕТА: Убрус, за Бога, убрус?
ОБРАД: Дај г... | [
"Хајдуци"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8/37 | 756 | 1 |
26534 | Милош Обилић/11 | 3.
МИЛОШ (сам)
Ха, каква ватра обузе ми срце! Ја од кобиле, и моје име Кобилић! Та, не могу то отрпети, нећу. — Но, о Милошу, тако ли лако на себе заборављаш?! Понизи се и иди, те се од слабе жене обиде праштати научи, која те за то моли. — О, ходи ти, сваки слабомоћни лептиру, који се твојом хладнокрвном добродетелију... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/11 | 108 | 1 |
26532 | Милош Обилић/9 | ДЕЈСТВО ДРУГО
(Соба у Милошевом двору)
1.
МИЛОШ (сам)
Какво весеље обузима моје срце, кад на пређашње гласове помислим! Каква радост по прсима ми мили, кад се оних речи опоменем, које сам од љубезног ми оца искусио! О, мила моја Србијо, с каквим бих те восхишченијем поздравио, кад бих све што ми на срцу лежи, изјаснити... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/9 | 246 | 1 |
26535 | Милош Обилић/12 | 4.
(Пространа пољана)
ПРВА и ТРЕЋА авет са противних страна дођу
(Грмљавина)
ПРВА АВЕТ: Међу муњом, међу громом,
Састају се сестре с хором,
Напуњене ретким чудом,
Нечувеном новином.
ТРЕЋА АВЕТ: Труд и мука посестрима
Радост сеје међу њима.
Задовољство носи свима
А покорност царици.
ПРВА АВЕТ: Сестрице, где си била?
ТРЕ... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/12 | 216 | 1 |
26531 | Милош Обилић/8 | 8.
ПОСЛАНИК и пређашњи
ЛАЗАР (величанствено): Послушај, Мухамедове вере почитатељу, који од Мурата долазиш данак од нас изискивати. Скровишта су нам исцрпљена и зато пла¬ћати не можемо; људи су нам ослабили и не могу у туђу земљу упуштати се. Него ево (пружи му мач обнажени): ово је дар, који се Мурату поднети може! Ид... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/8 | 347 | 1 |
26541 | Куда | ;Јован Илић
Куда?
Оде. Куд оде тако?
Зар тужан приспје час,
Да нав'јек твој нам јако
Зан'јеми лијеп глас?
И сунце које сину
Ко вјечни Божји рај,
Зар тако нагло мину
Живота твога крај?
О добри друже, гдје си?
Гдје духа твога плам?
За трнов в'јенац све си,
И живот дао сам.
Орфеа лиром јасном
Тек поче јављат дан,
Ал' твој... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B4%D0%B0 | 152 | 0.993 |
26542 | Истамбул | ;Јован Илић
Истамбул
Пријесто св'јета паде,
Потоком крв се лије,
Над тобом бл'јед се мјесец вије,
Стамболе граде!
К Софији цркви шеће
Мусломан клети,
Халед пророков мач свети,
Гордо се креће.
И ста помаман пред олтаре
На б'јесном хату,
У сјајном трепти зраку,
Махомед силан царе.
Бојно му копље сија:
»Један је Бог!« вик... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BB | 190 | 0.989 |
26540 | Оплач Симе Милутиновића | ;Јован Илић
Оплач Симе Милутиновића
(При укопу говорено)
Mрак наступи — крвна муња с'јевну
Авај стр'јело! зар у срце наше?
Та докле ће злобне коби ваше,
Ћуд над нама освећиват гњевну?
Да ни Дана, ким се сав св'јет тјеши
Мирно нама пробавити није;
Нав'јек горке Срб да сузе лије:
То је, то је чим нам судба спјеши.!
Смртн... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 183 | 1 |
26537 | На смрт Косте Јечменића | ;Јован Илић
На смрт Косте Јечменића
бившег питомца српског у Берлину.
Протужите горе, протужите лузи,
Смртну дапас пјесму запјевајте, друзи!
Одјекните јеком, брда и долине,
И ти мила земљо од српске крајине,
Којано си л'јепим цв'јетом процвјетала,
Ал' га ниси, тужна, у радости брала!
Константин Петровић премину ти јађа... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%88%D0%B5%D1%87%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 297 | 1 |
26539 | О премила (Јован Илић) | ;Јован Илић
О премила...
О, премила горице зелена!
И цвркутни ви лузи рођени,
Давно, давно жељном невиђени:
Здравствујте ми љета небројена!
Ах, здравствујте љета небројена:
Јер на ваши свијетли тјемени,
И у њедри смиљем обастрени,
Примасте ме често усхићена.
Нуто стазе коју сам ходио,
И студенца гдје сам боравио,
Пак и... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 251 | 0.996 |
26538 | Циганска смрт | ;Јован Илић
Циганска смрт
(Народна приповетка.)
Красан данак! недељица бела,
Све се кити и у цркву спрема,
Само Анђа што је невесела,
Њој радости ни од лека нема.
Данас она баш редуша била
Но је Анђа чудна домишљанка:
Локумића сад је напржила
Пун тиганчић, весела јој мајка!
И ста гутат све један по један;.
Кад ал' ето ... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82 | 353 | 0.997 |
26545 | Зејнаби | ;Јован Илић
Зејнаби
I.
Кад ја видјех очи твоје,
Ја какве су очи клете?
Мал' не рекох : »збогом св'јете!«
Кад' ја видјех очи твоје.
Кад ја видјех очи твоје,
Мој зумбуле, мој цвијете!
Пода ме се земља крете,
Кад ја видјех очи твоје!
Кад ја видјех очи твоје,
С твог чардака, с твог сараја,
Ја помислих: ето раја!
Зло ти мин... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D1%98%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8 | 146 | 0.986 |
26533 | Милош Обилић/10 | 2.
ВУКОСАВА укаже се, која видећи МИЛОША тргне се
МИЛОШ: Шта је теби, Вукосаво? Зашт' изгледа твоје, иначе увек пријатно лице, као увело пролеће из влажних облака?
ВУКОСАВА: Ах, љубезни мој! Не, моје се срце у обичном стању налази и само мало неко воспоминаније мало ме је обеспокојило; но, молим те, немој за то испитив... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/10 | 610 | 1 |
26536 | Милош Обилић/13 | 5.
ДРУГА АВЕТ долети, пређашње
ДРУГА АВЕТ: Помагајте, помагајте!
ТРЕЋА АВЕТ (пође јој на сусрет).
Где си, сестро, где остајеш,
Зашто одмах не долазиш,
С сестрама се не радујеш
И весеље с њима делиш?
ДРУГА АВЕТ: Помагајте, ако веру знате! Умори ме страва.
ТРЕЋА АВЕТ: Шта је, сестро, да од пакла нађеш?
ДРУГА АВЕТ: Пропад... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/13 | 596 | 1 |
26544 | Десет заповиједи Божјих | ;Јован Илић
Десет заповиједи Божјих
На Синај, свету гору,
С пр'јестола сиђе свог
Ко облак у вихору
Јехова, Господ Бог.
У грому гром се ори,
Св'јетли се огњен плам,
Тресу се неба двори,
И Сион, свети храм.
Купина горјет стаде,
Задркта свијет вас,
Израиљ к земљи паде:
»Господе, спаси нас!«
Не дркћи, горо света!
Што стреп... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D0%91%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B8%D1%85 | 234 | 0.996 |
26524 | Милош Обилић/3 | 3.
МИЛОШ и ИВАН у пореду ступе
ИВАН: Брате Милошу, допусти да те својски већ упита онај, који с тобом сваку тугу дели, зашто си се тако обневеселио? Не памтим да сам те кад у оваковом стању видео, и зато и мене свако увеселеније оставља.
МИЛОШ: А, љубезни мој брате, велика мене брига мори; бадава ти песмом гледаш да ме... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/3 | 980 | 1 |
26546 | Под ђулом | ;Јован Илић
Под ђулом
Ја пођох сам,
У лијеп стан,
Ђулистан,
Ђулмидер, ђул!
Туј Љељо спи,
Под ђулом спи, спи,
Санак ми сни.
Проћи не могу,
Стах му на ногу,
А Љељо сад,
Несташко млад,
Скочи па стр'јелу запе, јад.
»Ој,
Бого мој!
Зашто ме згуби,
Уби?
Тко ће да за мном плаче?«
— »Драгче!«
»Тко ће ме видат бона?«
— »Она!«
1 ... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D1%92%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%BC | 76 | 0.986 |
26530 | Милош Обилић/7 | 7.
Пређашњи, ЈУГ БОГДАН, МИЛОШ, и многи к томе сердари
ЛАЗАР (посланику): Муратово је захтевање велико, иди и чекај на одговор.
ПОСЛАНИК (изиђе).
ЛАЗАР (својима): Љубезна децо и ревносни отечества синови! Благостојаније Србије, ко којему неусипно тежим, на то нас је навело, да се платежу подвргнемо и да се сасвим одрод... | [
"Милош Обилић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/7 | 926 | 1 |
26549 | Рим стрепи | ;Јован Илић
Рим стрепи
Над с'једим Алпом силан се оро диже.
Над гордим Римом помамљен вихор бјесни
Од Алпа већи,
Тврђи од ст'јене тврде,
Осветне Картаге син
Ето га иде:
Дркћи, о горди Риме!
Од гњева силног у мору гр'јеха свог,
Грјешниче, тони!
*
»Видите л' Талију красну,
»Земни рај?
»Тамо је слава ваша
»Јунаци храбри!
... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8 | 203 | 0.97 |
26548 | Абассах | ;Јован Илић
Абассах
На пр'јестолу калиф сједи,
Харун-ал-Рашид.
До њег' сједи млад везире,
Џафер Бармекид.
»А чули ме, млад везире,
Знаш ли ко сам ја?«
— »Ти си калиф, сунце јарко,
Што над св'јетом сја!«
»Кажи право, млад везире,
Амана ти твог!
Ко ти дате златне кључе,
Од харема мог?«
— »Дала ми их сеја твоја,
И пољупца... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%B1%D0%B0%D1%81%D1%81%D0%B0%D1%85 | 184 | 0.989 |
26550 | Акциум | ;Јован Илић
Акциум
Кимвали звонe!
На лаки крили
Лахори лете мили,
Морем се гоне.
Аполо сјајан ступа ближе,
Акциум гордо с' диже,
И с мрамор - горе
У сиње гледа море.
На лаки крили
Лахори лете мили,
Морем се гоне,
Кимвали звоне, звоне:
Ето је . . . не, није!
Ти дркћеш, Октавије?
Робови, легиони, ко сте?
Херкулу преслицу... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%83%D0%BC | 261 | 0.992 |
26551 | Синђелић | ;Јован Илић
Синђелић
Пред градом Делиградом,
Вије се ст'јег,
Под ст'јегом, под барјаком
Синђелић бег.
Ко мрки вуци
Око њега лете Турци:
Тресе се силан град,
Делиград!
Синђелић хабер нема,
Бег-сердар,
Турчину ханџар спрема,
Лијеп дар!
С бедема турске клете
Ћелаве главе лете:
»Умметти ....
Аллах ил Аллах!«
Хахаха!
Синђел... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B | 255 | 0.992 |
26552 | Москва | ;Јован Илић
Москва
»Москва је моја!«
Повика европски Џингисхан:
»Да л' је истина?
Да л' је сан?
Херкулска ст'јена
Пригла је охолу главу,
На златном Кремљу стојим ја:
Москва је моја!«
И чудна радост с'јевну у очима
Силнога џина.
Мјесец тихо св'јетли на ведроме
Московском небу,
Зв'језде трепте,
У сињем мору чадора б'јели... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0 | 281 | 0.993 |
26543 | Постање људи | ;Јован Илић
Постање људи
Адова врата звекнуше звеком,
Залаја Цербер пас,
Тартар одјекну грозним јеком,
Задркта свијет вас.
С димом и треском грома пада,
Диже се, на земљу стаде,
Прометеј, Уранов син,
Црн као pањ, ко паклен џин.
»Гдје сам ја?
О мајко мила, земљо света!
Твоје ми ц'јеће цвјета,
Твоје ми сунце сја.
Ко силн... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8 | 793 | 0.996 |
26554 | Стари лисац | ;Јован Илић
Стари лисац
Пилићи се једном завјерише
Супрот свога силна господара,
Господара лисца маторога;
Међу собом вјеру ухватише,
Да ће прије главе погубити,
Него тврду вјеру погазити.
То дочуо лисац господару,
Па је њему врло мило било,
Оштри зубе и кукасте нокте,
Е се нада ћару и шићару.
Но да видиш јада големога... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86 | 426 | 1 |
26556 | Двије коке и петао стамболија | ;Јован Илић
Двије коке и петао стамболија
Дв'је се коке завадише
У крај плота, на буњишту,
Једна веди : »Коко, роко,
Што кокоћеш, што звокоћеш
Кад те нико и не гледа?«
Друга вели : »Мућо, бућо,
Залуду си бућоглава,
Кад си, јадна, кусорепа!«
Отуд иде млад делија,
Млад делија Стамболија,
Горе скочи, па поскочи:
»Кукуреку... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 116 | 1 |
26553 | Жишка | ;Јован Илић
Жишка
Ај ти, враже, бјес в' те!
Чему ж' ти нашу крв пијеши?
''Кралодворски рукопис''
Над лијепим Златним Прагом
Црни се облак вије,
Небеса хуком хуче,
Земља се тресе.
Није ли то живота трубни глас
Над гробом мртвих?
Ил' је то страшни Божји суд
Над Златним Прагом?
Освете глас то је
Сотоне црног.
С пр'јестола... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0 | 536 | 0.992 |
26558 | Брижан Раде | ;Јован Илић
Брижан Раде
»О Господе, што ме створи,
На бијелом овом св'јету,
Да ме тешка туга морн
У најбољем мом цвијету?
Ништ' не видим, куд погледам,
Све је тамно за менека,
И кад ходим, и кад сједам
Једна жалост мене чека.
Шта помажу све красоте,
Кад навале брига триста?
Коме брига срце оте,
Том узалуд сунце блиста!... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5 | 157 | 0.994 |
26557 | Дервишбаба | ;Јован Илић
Дервишбаба
Дервишбаба коло води,
Хопа цуп! трупа труп!
Сехирбаша за њим ходи,
Хопа цуп! трупа труп!
Дервишбаба, пиле голо,
Скокни колом наоколо!
Како ћу вам, јадан, скочит,
Кад не могу ногом крочит?
Одох тужан ја на ћабу,
Ка што пише у ћитабу,
Кад ли бијах у Медини,
Пребих ногу у бедрини!
Кад ли бијах у Шаа... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B0 | 207 | 0.995 |
26570 | Дјевојка и ружа | ;Јован Илић
Дјевојка и ружа
Дивно ружа напупила,
Сред баштице, крај потока,
Ту долази млада мома,
Пак је ружи бесједила:
»О ружице, рајско цв'јеће!
Лијепа си, румена си
Кано осмеј рујне зоре,
Ко анђела лијеп поглед;
Још да није трна твога!«
То изрече мома млада,
Па узеде оштар ножић,
Те посјече ружи трње,
Увену јој цв'... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0 | 118 | 0.991 |
26571 | Скупштинарима у Франкфурту | ;Јован Илић
Скупштинарима у Франкфурту
(Кад оно Ннјемци год. 1849-те на скупштини у Франкфурту дијелише Аустрију, и углавише, да Чешка има бити саставни део будуће велике Ђерманнје).
»Виы грозны на словахъ, попробуйте на дълъ«.
Пушкин.
Ил' сте сани ил' сте пијани сви ;
Шта хоћете од нас ви!
Ви, носоње из Франкфурта тог... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%84%D1%83%D1%80%D1%82%D1%83 | 164 | 0.994 |
26565 | Господин Квргић | ;Јован Илић
Господин Квргић
Ах, фрајлице лепа, фрајлице красна! уздисаше један вицкасти господичић на балу у Т..................кавани око једне румене девојчице. Ах, не знате како би срећан био, кад бисте тако добри били, да са мном један кадрил поиграте!
А зашто не острољанку ? смешећи се запита Ружица младога господ... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD_%D0%9A%D0%B2%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%9B | 1,012 | 0.999 |
26568 | Ох | ;Јован Илић
Ох!
ОХ!
Кажи мени, дивна селе!
Окле ли си, од кога ли града?
Како с' зовеш по имену млада?
Куда ми те ноне занијеле?
Кажи мени, мој анђеле!
Да л' и другом ти задајеш јада,
Кано мени што зададе сада,
Кад ми прође мимо дворе б'јеле?
По твом лику и по твоме стасу,
Рекао бих, вила си на гласу,
Што зорицу из сна... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%85 | 1,228 | 0.987 |
26560 | Давираш | ;Јован Илић
Давираш
Ко не зна српског списатеља Давираша ?
Ми га знамо, а требало би да га и други свет зна, бар по многоме писању, ако ни по чему другом.
Штага је књига написао наш неуморни списатељ Давираш?
Погледајте га с које хоћете стране : прави списатељ, рођен за списатеља! Сам Бог створио га је за то и послао м... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%88 | 1,441 | 0.995 |
26569 | Писмо једног младог Србина | ;Јован Илић
Писмо једног младог Србина
Двема пријатељима својим из Прашове (Еперјеша) у Београд.
Ви који сте љубвом оживили
Питијаса и Дамона ретког
Нав'јек здрави и весели били,
Спомена се удворили вјечног.
Благородна и многопочитајема господо!
Жеља моја а намјера ваша у дјејство је приведена, која је срце моје неиска... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | 1,141 | 1 |
26577 | Ново доба/6 | ПРИЗОР ДРУГИ
(Соба са обичним намештајем код Максима; врата се отварају, унутра улазе: Никола Бећарр и Комарац разговарајући се.)
НИКОЛА: Па шта велиш: доћи ће?
КОМАРАЦ: Само док сврше неке своје послове. Али, до ћавола. где је мајстор-Макса?
НИКОЛА: Па нема му ни газдарице?
КОМАРАЦ: Она је отишла у село до неке својте... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/6 | 1,340 | 1 |
26578 | Ново доба/7 | ПРИЗОР ТРЕћИ
(У кући Тривуновој, соба, коју смо видели у првом чину. Тривун седи замишљен, мало затим долази Цвета.)
ТРИВУН: Чудна ли је судбина људска! Данас на највећем вису а сутра у прашини, да те светина ногама шора! То је приповетка о човеку, која се вечито понавља. Ко је могао помислити пре три године, да ће тај... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/7 | 1,395 | 1 |
26582 | Даворија | ;Јован Илић
Даворија
Славно јесте славним бити
На овоме св'јету,
За слободу крвцу лити
Гонећ злобу клету.
Зато сваки нек се диже,
Ко је Славјан прави,
Нек на бојно поље стиже,
Гдје се душман дави.
Докле ћемо ми већ сужни
Ропства оков носити?
Нав'јек ли ће Славјан тужни
Враге своје сносити.
Част и славско име наше
Врази... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 89 | 1 |
26562 | Мокрић | ;Јован Илић
Мокрић
»Џандар . . . велика . . . мала . . . седам маковач — фора!« 1
»Па лепо. Ја ти и опет кажем, немаш право!«
»А ја ти кажем, да не враћам реч моју нигда ! Нисмо ли погодили : Ко надигра — има право ?«
Сушић уста, попи своју погодбу од по оке вина, опрости се с Мокрићем и оде у Ваљево на вашар.
Мокрић ј... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%9B | 1,905 | 0.997 |
26583 | Некоме | ;Јован Илић
Некоме
Лако ти је рећи, побро,
»Нек ми нико већ не зја!
Да по народ биће добро,
Од цара се увдам ја.«
»Биће добро и ја велим,
Будемо ли вредни ми,
То је што од срца желим,
Да бдијемо скупа сви.
Јер када се крвца лије
За свој живот, за свој храм,
Још ако се бодро бдије,
Онда, вјеруј, пада срам.
Та и сам знаш... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5 | 161 | 1 |
26575 | Ново доба/4 | ПРИЗОР ДРУГИ
(Соба Драгомирова, као у првом чину. Марта успрема собу.)
МАРТА: Не знам, шта је овом моме Максиму? Од неко доба предругојачио се, прозлио, постао други човек. По целу ноћ не може ока склопити. Ако га запитам: за бога, шта ти је, да ниси болестан? он одмах: „а, подсмеваш ми се, је ли? Знам ја све, нисам ја... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/4 | 1,843 | 1 |
26585 | На гробу Луке Лазаревића | ;Јован Илић
На гробу Луке Лазаревића
Бившег команданта града Шабачкога.
Крепком мишцом, срцем витешкијем,
У најгоре доба по Србина,
Кад процвиље мало и велико,
И Србија земља поносита,
Крвавијем сузам' проплакала,
Роду своме послуживши вјерно:
Овдје лежи Лазаревић Лука,
Штит Поцерја, ц'јвет српских јунака,
А посинак вр... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | 69 | 1 |
26576 | Ново доба/5 | ТРЕЋИ ЧИН
ПРИЗОР ПРВИ
(У кући Тривуновој. Кад се завеса дигне, улази Цвета.)
ЦВЕТА: Богу хвала, болест се окренула набоље. Да сам у своје време знала, не би дошло било до тога; али ко се могао и надати, да она тако воли Драгомира! Срце ми и сада стрепи, кад се сетим оног страшног тренутка, кад по налогу брацином одоше ... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/5 | 1,824 | 1 |
26579 | Врачара | Врачара
Ноћ беше у велико раширила владу своју. У шаљивој препирци и разговору нисмо заборављали ни на келнера, који се дремљиво дизао са свога места иза некаквог „аветастог" келнераја те вам пунио румеником испражњену стаклад. Наједанпут — усред највеће граје — зачу се с поља нека зврка од кола, затим нека ларма, одма... | [
"Милутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0 | 1,535 | 1 |
26573 | Ново доба/2 | ПРИЗОР ДРУГИ
(Збор свију партија у кавани код „спаваћивог лава“; у дну подигута као нека гонорница, на њој сто, звонце, мастионица се пескаоницом и хартија. Мало подаље, десно, седе тамбурпши; неки од њих ходају, неки пуше а неки удешавају тамбуре. Грађани се мало по мало искупљају.)
ШКРАБАЛО: Шта је? Јесу ли се већ св... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/2 | 2,008 | 1 |
26559 | Мејрима дјевојка и Драгиша сердар | ;Јован Илић
Мејрима дјевојка и Драгиша сердар
Храни мајка јединицу шћерцу,
Вјерна љуба Омера везира,
У Мостару граду бијеломе,
Хранила је медом и шећером,
Умива је студеном росицом,
А утире руменом ружицом..
Лијепо је мајка његовала,
Још јој љепше име надјенула,
Лјепо име: Мејрима дјевојка!
Кад је Мејри дван'ест љета б... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%98%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%80 | 2,386 | 0.995 |
26580 | Хајдук (Милутин Илић) | Хајдук
Пуно се гостију беше искупило једно после подне у кући Срдана Славнића, чувенога газде у Н. Беше недеља, леп мајски дан. Кућа газда Срданова беше чувена у целој околини колико са свога богаства, то са предусретљивости: ретко кад да ће који странац, који пропутује ма каквим послом овом околином, проћи а да не свр... | [
"Милутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 1,698 | 1 |
26584 | Ирин | ;Јован Илић
Ирин
Једног дана, у прекрасно вече,
Пловио је по широком мору
Стари Ирин с млађанијем сином
На чунићу своме маленоме,
А да вршке понамјешта у рит,
Који бјеше око једне аде.
Сунце већ је сједало за море,
А пучина и румено небо
Кано да је у пламену било.
»А мој Боже ! да дивне красоте,«
Од радости повиче дије... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD | 655 | 1 |
26567 | Старина Туцак | ;Јован Илић
Старина Туцак
Све спава, а старина Туцак још не спава, већ седи замишљен у својој собици, за својим столом,. на коме свећа тихо гораше. Дуго је тако старина Туцак замишљен седео, као кип. Наједаред дрмну главом, устаде, и колико игда може повика : »Свет је пропао! Свет је пропао! Он се утопио у бездано море... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%B0%D0%BA | 2,492 | 1 |
26586 | Слава | ;Јован Илић
Слава
На пр'јестолу сјајном у надземној слави
Слава, кћи небесна, свијету се јави.
Небеса јој поју, облаци је носе,
Равијојле виле њоме се поносе.
Слав-јунац'ма храбрим она дивно збори,
Силан јој се гласак по свијету ори:
»А мој лијеп роде, дјецо моја драга!
Гдје је мишца ваша, гдје ли ваша снага?
Од кољена... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0 | 266 | 0.996 |
26572 | Ново доба/1 | ПРВИ ЧИН
ПРИЗОР ПРВИ
(Соба мала, у њој један кревет, сто, на којем стоје наслагане књиге, чивилув и на њему висе: цри капут, панталоне, прслук. С десне стране прозор а спроћу прозора, сниже кревета, врата, што воде у другу собу. Врата с поља лагано се отварају и у собу улази Максим).
МАКСИМ: Нема никога! А кад сам поша... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/1 | 2,883 | 1 |
25717 | Божје домаћинство / Господње присуство трећег дана | 1 Господње присуство трећег дана (Сабат)
167
1 И тако се сви одмараху до један час пре рођаја; само Један се не одмараше будући да му није потребан одмор будући да је Он сам највећи одмор као и сам највећи рад.
2 Тај Један, овде именован Абедам Узвишени, беше према томе и први на ногама и овде и телесно пробуди сву дец... | [
"Религија",
"Тајинство",
"Хришћанство"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_/_%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 103,926 | 1 |
26574 | Ново доба/3 | ДРУГИ ЧИН
ПРИЗОР ПРВИ
(Соба с миндерлуцима; на средини два стола застрта. Кад се дигне завеса, види се како Стана спрема собу.)
СТАНА: Како сам се збунила! Радим а мисли ми сасвим на другој страни. Не знам, да ли је Драгомир примио писмо ? А морао га је примити, јер сам га поштом отпратила Можда сам пренаглила, али шта... | [
"Ново доба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/3 | 3,672 | 1 |
26581 | Братоубица | Братоубица
Било је већ дубоко у ноћ зашло а нас се неколицина још задржасмо код газда- Тодора, пијуцкајући и разговарајући се. Газда-Тодор је стари наш пријатељ, богат газда и чувен у околини са свога поштења, у колико он, у толико више његова домаћица, која нас је у овој прилици са задовољством послуживала. Рекох: бил... | [
"Милутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 2,506 | 1 |
26566 | Јован Илић, живот и рад | ;Јован Илић
Јован Илић, живот и рад
Јован Илић
(15/VIII 1823 — 12/III 1901)
Јован Илић био је политичар, националист и песник. Као политичар он је започео свој рад у омладинским круговима у Београду, Еперјешу (Прешови) и Бечу, где је био на студијама. Био је оно што се тада звало »слободњак«, али се није јаче истицао у... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B4 | 3,398 | 0.996 |
25726 | Божје домаћинство / Господње присуство другог дана | 1 Господње присуство другог дана
49
1 И тако ово троје људи легоше на починак и спаваше добро све до ведрога јутра, када их пробуди свеж ветар веома чило крепећи их. Време легања беше по вашем рачуну деветог часа а време устајања исто тако рачунато трећег часа јутра.
2 Када сада овако окрепљени потпуно сташе на ноге, т... | [
"Религија",
"Хришћанство",
"Тајинство"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_/_%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | 104,147 | 1 |
26587 | Мисао у ноћи | ;Јован Илић
Мисао у ноћи
Красно мјесец земљу обасјава,
Зв'језде коло дивно окитиле,
Играјући поврх неба плава
Ко танане у горици виле!
Свуда благост, свуд милина рајска,
Небо, земљу и дивотне горе
Дивно ноћца наткрилила мајска,
Красом љепша и од саме зоре!
Ох, како ми душа моја пламти!
Каква радост у срцу ми гори!
Да, ... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE_%D1%83_%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B8 | 209 | 0.995 |
26440 | Закон о пољопривредном земљишту | 1 I — ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
(1) Овим законом уређује се: планирање, заштита, уређење, коришћење и располагање пољопривредним земљиштем, као и друга питања од значаја за пољопривредно земљиште као добро од општег интереса.
(2) Пољопривредно земљиште као природно богатство и добро од општег интереса користи се за пољопривредну... | [
"Закони Републике Српске"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8%D1%88%D1%82%D1%83 | 7,770 | 0.996 |
26588 | Јутро (Јован Илић) | ;Јован Илић
Јутро
Л'јепо ти је оком погледати
Како цвијет у горици цвати,
Како трава зелени се красно,
Прије сунца у пролеће јасно,
Све је поље дивно окићено,
И росицом раном орошено,
Птице поју, а небо се плави,
Свака травка свога Творца слави.
Ох, дивно ли цвјетићи миришу,
Кано двоје кад младих уздишу.
А птичице попе... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 168 | 1 |
26589 | Славуј | ;Јован Илић
Славуј
Сред зелене горе
Славуј птица поје,
Ситно жубори:
»Благо мени, благо,
Пјеват ми је драго,
Цвјетној у гори!
А кад цвијет прође,
Студна зима дође,
Авај жалости!
Онда збогом пјесне,
И ви горе љесне,
Збогом радости!
1 Напомене
* Ова песма издата у: Пјесме 1854; 77 рукопис ; С. К. Задруга нњ. 17. | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%98 | 54 | 1 |
26590 | Ој, за гором | ;Јован Илић
Ој, за гором...
Ој за гором, за зеленом,
Гдје се мрки орли вију,
Гдје се јеле поносите
За облаке тамне крију:
Тамо, тамо, б'јела вило,
Там' је мени живјет мило!
Гдје једнакост братска влада,
Откад свијет овај поста,
Гдје природе, мајке миле,
Самотворан пр'јесто оста:
Тамо, тамо, б'јела вило,
Там' је мени жи... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98%2C_%D0%B7%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC | 150 | 1 |
26591 | Лијепа ријеч | ;Јован Илић
Лијепа ријеч
Свак себи граби.
Стан' почекај, драги брате,
Да т' лијепо нешто кажем,
Ја знам добро шта је за те,
Баш ни мало да не слажем.
А и како не бих знао,
Зар је тешко то прорећи?
Да т' не буде после жао,
Ето, чуј ме, што ћу рећи.
Прво : само доста пара,
А за друго : ти знај, Боже!
Пословица вели стара... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%87 | 305 | 0.993 |
26592 | Силно Туре | ;Јован Илић
Силно Туре
Силно Туре коња јаше,
Златна му се чалма вије
Мора да је синак паше,
Јали каква серхатлије;
О бедри му сабља звечи,
А од рахта гора јечи!
На њему се токе сјају,
И оружје св'јетло блиста,
А очи му стријељају
Ка громовна муња иста:
Хамајлија сја о врату,
А долама сва у злату!
Јаше Туре, не зна куда... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B5 | 371 | 0.995 |
26593 | Не вјеруј свијету | ;Јован Илић
Не вјеруј свијету
Не вјеруј свијету:
Свијет је чудан!
Камо срећа да ја ни десету,
Не погодим, што снијевам будан.
Ама што јест, не море се крити,
Пре ил' после, одати се мора,
Што је криво, тешко ј' исправити,
А без муке и велика зора.
Ја знам да ће повикати мнози:
»Шта ти гаташ, кад је нама добро?«
Но коли... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5_%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%83 | 363 | 0.994 |
26594 | Гусле моје | Гусле моје
Гусле моје, овамоте мало,
Амо и ти, танано гудало,
Да превучем, да мало загудим,
Да ми срцу одлане у грудим',
Та пуно је и препуно среће,
Чудо дивно што не пукне веће.
Зоро бела, сунце огрејано,
Лисна горо, поље обасјано,
Цвеће мило, росо, бистро врело,
Па ти јоште, моје чедо бело —
Ко да гледне чарне очи тв... | [
"Бранко Радичевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5 | 142 | 1 |
26597 | Што л' Ситница тако шуми | Што л' Ситница тако шуми...
(УСПОМЕНИ ПОК. ЛУКЕ МАРИНКОВИЋА)
Што л’ Ситница тако шуми
У ломљави бурних вала?
Што л’ крваву пену баца
На те стене крај обала?
Да л’ је крвца узаврела
Из косовског светог гроба?
Ил’ Ситница жртве тражи
За мисао нашег доба?
Не! Већ Демон стрелу запе,
Српско срце њоме бије, —
И крв прсну и п... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE_%D0%BB%27_%D0%A1%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B8 | 163 | 1 |
26598 | На Видов-дан 1894. године | На Видов-дан 1894. године
Шта се мути, шта се тмури?
Што облаци небо крију?
Је л’ то предзнак новој бури
На нечију погибију?
Ил’ раније сузе вреле
То облаци можда носе;
И Косову они желе,
Славно гробље да оросе.
Или можда... Ал’ ко знаде,
Шта нам Усуд данас снује?
Видов-дан је!
А он јаде Надањима разблажује...
Видов-да... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2-%D0%B4%D0%B0%D0%BD_1894._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | 93 | 1 |
26599 | Стари мач | Стари мач
У пламену, што ми душу жари,
Често сањам један замак стари.
Развалина. Чврсте куле пале,
Разривена врата и мазгале,
И од свега, што је некад било,
Још се држи само једно крило.
Ал’ то крило, што још пало није,
Мач некакви у прашини крије :
Скрхан балчак, рђа са свих страна,
Оштрица му љуто искрзана.
Ја га зна... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%87 | 152 | 1 |
26600 | Незнану Незнановићу | Незнану Незнановићу
ДИЧНОМ СРПСКОМ ПЕСНИКУ И КЊИЖЕВНИКУ, НЕГДИНЦИ
Старо доба би и прође,
Ал’ се врати стара мода,
И наш Олимп опет трешти
Од посвета и од ода.
Сваки песник фрак навуко,
И затего бледо лице,
И парадну лиру узо,
И обуко рукавице.
И оре се громке песме,
А пегази ноге ломе,
И у зајам лете хвале:
„Нашем слав... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83 | 120 | 1 |
26596 | Пустиник | Пустиник
I
Још у оно давно доба,
Кад сам и ја срећан био:
Само сањо и љубио,
С облацима друговао,
А зборио са звездама,
С тицама се натпевао
И трчао за ветрићем,
Кад још не знах, шта су ране —
Још у моје младе дане,
Једном тако ходећ’ гором,
С лаком пушком о рамену,
Наишо сам на пећину
У стенама издубљену;
Павит скрива... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 1,078 | 0.993 |
26601 | Млади орао | Млади орао
Млад се оро под облаке крено,
Па размишља са висина неба:
„Шта је земља и све што је њено?
Ништавило, презрети га треба.“
Ено слона, ко да гледам мрава,
Шума личи на малено џбуње,
А ти људи, та сујета права,
Изгледају као какво труње.
Хај, та орла друкче Господ створи,
Он је биће мимо земног свега,
С муњом л... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BE | 95 | 1 |
26595 | Робиња | Робиња
I
Злато, бисер, свила свуда,
Лепота је свака кружи,
Ал’ је она ледна груда
И потајно тугом тужи.
Главу погла ко цвет свено,
А крај ње се песма вије,
Ил’ зајеца глас шаркије,
Ал’ не тичу срце њено.
Одалиске залуд желе,
Да султанку развеселе,
Суморно је њено лице,
А росне јој трепавице.
Она сања. Себе види
У подне... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%9A%D0%B0 | 1,480 | 0.993 |
26603 | Под врбама вавилонским | Под врбама вавилонским
Стан’, певачу, не ваља ти песма,
Не певај ми робове, ни ланце,
Звек и писка орише се доста
По горама и кроз наше кланце.
Нит’ ми певај песму очајања,
И уздахе, и сузе у тузи:
Ја презирем малодушне душе,
Што је слабо, то по праху пузи...
Поведи ме у светове лепше,
У висине, где су орли чести,
Запе... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC | 116 | 1 |
26602 | Лав и лицемери | Лав и лицемери
Једном тако беше нека слава
Господара лава,
И различне покупе се звери,
Све некакви подли лицемери:
Зец и лија, и волина тован,
А са њима магарац и ован;
Испрашише бунде и ћуркове,
Очешљаше браду и бркове,
Па се крену господару лаву,
Да му скупа честитају славу.
Прво лија започела смело:
„Господару, свак... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8 | 232 | 1 |
26605 | Шетња (Милета Јакшић) | ШЕТЊА
Жалосно, плачно пролеће
Башта је суза пуна,
Гледе нас сузни цветови
Са јасминова џбуна.
Ћутимо... туга међ нама
Ко сен лагано ступа:
Процветала је љубав, — ал’
У сузама се купа. | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 31 | 1 |
26606 | У албум (Милета Јакшић) | У АЛБУМ
Како је тешко
Бол растанка крити:
Плакати душом
А насмејан бити!
Док на дно срца
Тешка суза пада,
На лицу осмех
Угљетеног јада —
Тужан ко осмех
Цвета што гроб кити —
Како је тешко
Бол растанка крити. | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 38 | 1 |
26607 | Магдалена (Милета Јакшић) | МАГДАЛЕНА
Сврши се најзад крвава драма...
Свет се разиђе...
Никог не беше:
Онесвешћену Матер однеше—
Крај Распетога оста сама
Од Њему верних људи и жена—
Она, грешница, Магдалена.
Крај његових је ногу клекла—
Румена крв је из њих текла...
Некад је на њих скупоцен лила
Нард,
А сад им грдне ране мила
Очајних суза горком ... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | 108 | 1 |
26604 | Апотеоза Јоакиму Вујићу | Апотеоза Јоакиму Вујићу
СЦЕНА: ЈОАКИМ ВУЈИЋ, ОКО ЊЕГА ХОР ГЛУМИЦА И ГЛУМАЦА, У ОДЕЛУ ИЗ ЊЕГОВИХ КОМАДА
Јоаким (публици):
Благоразумни роде, ја нисам списатељ неки
Онако блистателан као Доситеј славни,
Нит’ је крилати Гени над мојом излио главом
Све оне дарове неба, које је њему дао;
Не, ја сам много мањи, али сам роду ... | [
"Милорад Митровић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B7%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC%D1%83_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%9B%D1%83 | 464 | 1 |
26608 | Мирјам | МИРЈАМ
Лагано прође, споро, век за веком...
Стоји кладенац из древних времена
Са разваљеним каменим осеком,
Рочиште лепих назаретских жена.
Вода његова још је она иста,
Бистра, чувана у земљи дубоко...
Она оданде гледа, живо блиста
Као велико, тајанствено око.
Некад виђаше лепу једну жену —
— Од онда прође много, цела ... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BC | 182 | 1 |
26609 | Голгота | ГОЛГОТА
Мрачно је небо. Месец крвави
У поноћноме тиња облаку,
Ко тежак уздах шапће у трави
Ветар. Голгота спава у мраку.
Црно је небо, ни звезде нема—
У грозничавом бунилу дрема
Планета стара:
Грех на њој тешка крила одмара...
Тама је пала...
Суморно ћуте троја вешала
У глухо доба тишине мртве—
Празна и црна—
С њих су ... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 | 303 | 1 |
26611 | Маријин вео | МАРИЈИН ВЕО
Пре но што ће је скрити
Небеске дубине, сјајни облаци,
Као последњи поздрав земљи
Она свој вео девичански баци...
Четири ветра дохватише
Свилено ткање беље од снега—
Сваки је за се хтео
Драгоцени њен вео—
И, бијући се, поцепаше га
У кончиће и влакна,
Па у бурноме лету
Расуше га по свету.
И сад, у благе јесе... | [
"Милета Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%B2%D0%B5%D0%BE | 96 | 1 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.