id stringlengths 1 7 | title stringlengths 1 222 | text stringlengths 112 1.76M | subject listlengths 0 95 | url stringlengths 31 747 | word_count int64 31 236k | cyrillic float64 0 1 |
|---|---|---|---|---|---|---|
24917 | На освитку зоре (Осман Ђикић) | НА ОСВИТКУ ЗОРЕ
На освитку зоре рујне,
Кад се рујем исток лије,
Слушао сам пјесму слатку,
Што је мали булбул вије.
Слушао сам и опчаран
Често пута ја бих сио
У мекану дјетелину,
Те се пјесмом заносио.
Али јутро, кад сам чуо
Твоје гласе, чедо моје,
Од млађаних, врелих груди
Отргло се срце моје.
Отргло се и отишло
Са рај... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BA%D1%83_%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 93 | 1 |
24915 | Вуку Ст. Караџићу (Осман Ђикић) | ВУКУ СТ. КАРАЏИЋУ
''(Пркликом преноса костију''''му из Беча у Београд)''
Са свих страна, гдје год Србин живи,
Твом помену ловор-вјенци лете,
Па и овај прими славни Вуче,
Што га моја млада душа сплете!
У том в'јенцу узалуд би било
Тражит’ златом исплетених грана,
Јер тај в'јенац ништа друго није,
Него моја душа раздрага... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%82._%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%D1%83_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 99 | 1 |
24914 | Змај Ј. Јовановићу (Осман Ђикић) | ЗМАЈ Ј. ЈОВАНОВИЋУ
Ти, што дичном српском роду
Зажди лучу св’јетла плама,
И уздиже српску славу
Слатким звуком у пјесмама;
Ти, што скиде зв’језде сјајне
Са површја небескога,
И расв’јетли себи путе
До Парнаса — рода свога.
Здрав нам био!... Син кршева
И гудура, мрачних гора,
Херцегове земље сјетне,
Земље бола и вихорâ ... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98_%D0%88._%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 88 | 1 |
24773 | Lovorka | LOVORKA
Egloga peta
Zdržanje:
''Tuži se Ljubdrag na nevjeru vile svoje i zgode od svoje ljubavi svomu drugu Zelenku nauzdano pripovijeda''''ZELENKO i LJUBDRAG''
Sred pustinje blijeda lica
i sred dubja nikla u stijeni,
gdi nije blaga čut slavica
i obične nać zeleni,
smrt nesrećni Ljubdrag zvaše
za lijek trudim svo'im be... | [
"Игњат Ђурђевић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Lovorka | 2,527 | 0 |
24916 | Моме побратиму (Осман Ђикић) | МОМЕ ПОБРАТИМУ
''(С. А. Карабеговићу)''
Не клони духом! Кад удес љути те гања,
Ил’ судба кивна чемером труд ти пуни,
Не пуштај сузу, из ока да се труни,
Ил’ уздах лети из срца растргана!
Уздигни чело и смјело св’јетом гле’ни,
Пркоси храбро удесу црноме своме,
И злобну радост на срцу душманскоме
Утрни брате, а груд им о... | [
"Осман Ђикић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%83_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 110 | 1 |
24923 | Двије супарнице | ДВИЈЕ СУПАРНИЦЕ
На прозору цв'јета
Ружица румена,
Сав ј' около ваздух
Пун мириса њена.
Кој' год иде момак
Подложном стазицом
Вели: нема љепше
Над овом ружицом.
За час до ње једно
Помоли се лице,
Па ту бјеше двије
Видјети ружице;
И чим другу само
Свак гледати стане,
Прва, клонув главом,
Од бола уса'не. | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5 | 55 | 1 |
24913 | Бранку (Осман Ђикић) | БРАНКУ
Као поток кроз травицу меку
Твоја пјесма умилно се креће,
Па ме њиха дивотнијем санком,
И мирише к’о планинско цв’јеће.
О дивно ли твоја пјесма звони!
Дивно ли ме осваја и блажи!
С њом ми душа крили се и диже,
Па св’јетове надземаљске тражи.
Са усхитом ја у јави видим
Твојих снова остварена јата;
''О, гле коло ј... | [
"Осман Ђикић",
"1898."
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83_%28%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%29 | 69 | 1 |
24924 | Живот за пољубац | ЖИВОТ ЗА ПОЉУБАЦ
У сну слатком, ил' на јави
Видјети јој мили лик.
Са трептањем срца чути
Шуштањ њеник хаљина,
То је души сада мојој
Радост највећа.
А да ми се још састати
Са њом један само час,
И с усхитом моје жаркв
Љубави јој казати:
Ја те љубим, душо моја,
Силно љубим те.
За р'јеч сваку, за најмању
Одговора њеног р'... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86 | 107 | 1 |
24926 | Савјет (Матија Бан) | САВЈЕТ
Видјела си често,
Жељо моја жива,
Златан, лак облачак
Када небом плива.
Он дражесно сија,
Ал' одмах се распе
Чим га вјетар хладиим
Својим дахом заспе.
Облачку је, душо,
Наша младост слична
Кад љубављу плане,
И гизда се дична.
Ој, и ти с' у крилу
Љубави уњијај,
Те младости чашу
Чаробну испијај
Прије него хладни
В... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BD%29 | 67 | 1 |
24934 | Циганчица | ;Алекса Шантић
ЦИГАНЧИЦА
"Черго моја, чергице
Од чађава платна,
Ти си моја кућица
Сребрна и златна!"
Тако пева Циганчица;
А да пева још,
Бацићемо у деф њени
Сви по један грош.
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 32 | 1 |
24922 | Прво виђење | ПРВО ВИЂЕЊЕ
(1/1 1838.)
Видјех д'јеву бајну
Над свим д'јевам' сјајну,
И махом успламтих;
Видјех само једном,
А навјек упамтих.
Румен јој се жива
По лицу пролива
К'о бијелој зори
Кад пламеном њежним
На истоку гори.
Уснице јој глатке
Осм'јехом су слатке;
Кад зе отварају
Два бисериа низа
Иза ружа с'јају.
Власи се од злата... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE_%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | 142 | 1 |
24933 | Санак мале виде | ;Алекса Шантић
САНАК МАЛЕ ВИДЕ
Ал' сам лијепо, мајко мила,
Ноћас снила:
Међ' цвјетићи шаренкасти
Ја сам била.
Око њих је љепушкасти
Лептир летô
И крунице мирисаве
Љубећ кретô.
Пружила се рука моја
Да г' ухвати
Али знам, брзо лети,
Мила мати!
И тичица дивно јато
Скупило се;
Пјесме им се преумилне
Свуд разносе.
Кад најед... | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5 | 172 | 1 |
24925 | В'јетрицу | В'ЈЕТРИЦУ
Ој вјетрицу, њежни
Љета разблудниче,
Да је мени твоје
То ваздушно биће!
По небеском пољу
Волан обл'јетати.
И дисањем својим
Звјезде устрептати;
Пирнув дух не виђен
Низ то море глатко.
На валу му малом
Љуљкати се слатко;
Око витих грана
Играт' с' у дубрави,
Љупко жаморити
У цв'јеђу, у трави;
На крилима својим
... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%27%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%86%D1%83 | 123 | 1 |
24920 | Ванда/8 | ПОЈАВА II
''Млада сама.''
Шта сам чула! Ерман! На срце ми
Та в'јест паде као бритко гвожђе.
Па он дакле ни за што се друго
Није мени са осмјехом њежним
И ласкавим р'јеч'ма обраћао
Него да би тим могао лакше
О краљици штогод разабрати?
А ја мишљах.... ја надама слатким
Већ с' одавах!.... Несмислена Млада!
Завидљиви црни... | [
"Ванда"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/8 | 243 | 0.996 |
24921 | Посвета (Матија Бан) | ПОСВЕТА
НАЈДОСТОЈНИЈОЈ ДЈЕВОЈЦИ СРПСКОЈ
Мој најдражи вјенац
Поклањам ти, дикло,
Цв'јеће му и трње
Из срца ми никло
У прољећу жића
Када срце моје
Б'јаше свјеже, топло
К'о што је сад твоје.
Али немој цв'јеће
Да миришеш плаха,
Јер отрован мирис
Из тог цв'јећа паха;
Немој ни вијенцем
Главу да овијеш,
Јер ћеш трњем њежну
Гл... | [
"Матија Бан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BD%29 | 104 | 1 |
24935 | Ведра деца | ;Алекса Шантић
ВЕДРА ДЕЦА
"С пута, с пута! Не видите
Како јури парип наш?
Лука кола цвећа вози,
А Миле је кочијаш!"
Тако кличу деца ведра -
Разлеже се цео круг.
Уз то Хектор гласно лаје
И на знање свима даје
Да је и он дечји друг!
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B0 | 47 | 1 |
24918 | Смрт кнеза Доброслава | Насловна
ЧИН ПРВИ
ПОЈАВА I
ПОЈАВА II
ПОЈАВА III
ПОЈАВА IV
ПОЈАВА V
ПОЈАВА VI
ПОЈАВА VII
ЧИН ДРУГИ
ПОЈАВА I
ПОЈАВА II
ПОЈАВА III
ПОЈАВА IV
ПОЈАВА V
ЧИН ТРЕЋИ
ПОЈАВА I
ПОЈАВА II
ПОЈАВА III
ПОЈАВА IV
ЧИН ЧЕТВРТИ
ПОЈАВА I
ПОЈАВА II
ПОЈАВА III
ПОЈАВА IV
ПОЈАВА V
ПОЈАВА VI
ПОЈАВА VII
ПОЈАВА VIII
ПОЈАВА IX
ЧИН ПЕТИ
ПОЈАВА I
П... | [
"Смрт кнеза Доброслава"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0 | 67 | 0.582 |
24936 | На продају ево зеке | ;Алекса Шантић
НА ПРОДАЈУ ЕВО ЗЕКЕ
На продају ево зеке!
Ко хоће да купи
Нека одмах са мном амо
У погодбу ступи!
Јефтино ћу робу дати -
Јер тај лопов бели
У маминој башти купус
Попасô је цели.
Брзо, брзо, амо муштерије,
Док ми зеко шмигнô није!
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%B7%D0%B5%D0%BA%D0%B5 | 47 | 1 |
24872 | Dubrovnik ponovljen/Pjevanje I | Pjevanje I
O, božice slavnijeh gora,
Ka veseloj u ljuvezni
U vjenačcu od lovora
Pjevaš sa mnom slatke pjesni,
Tvu neumrlu spravi liru,
Da budemo sad pjevati,
Ko Dubrovnik u nemiru
Silna trešnja shara i skrati;
Ko li on veći pak uzraste
Svoga iz raspa i pepela,
I iz mrkline komu tmaste
Svjetlja sinu Ćes vesela.
Znam da ... | [
"Dubrovnik ponovljen"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/Dubrovnik_ponovljen/Pjevanje_I | 2,533 | 0 |
24937 | Верно друштво | ;Алекса Шантић
ВЕРНО ДРУШТВО
Ово вам је друштво верно,
Што се тако топло љуби!
Нити знају шта је злоба
Нити шта је инад груби.
У постељи једној спију -
На јастуке легне Неда,
У дно њених ногу лутка,
А уз лутку верни меда.
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | 43 | 1 |
24931 | Свијетли дан/1 | ''Авала. Сунце се рађа. У даљини чују се празнична звона и појање: "Тебе Бога хвалим!" - Кад пјесма буде довршена, Авала заблиста и мноштво вила долети.''
Вила Србије:
Свануло је! Ево дана!
Сестре моје са свих страна,
Ход'те у мој загрљај!
За нас више туге нема,
Бог нам благи, ево, спрема
Нову срећу, нови сјај!
Испуни ... | [
"Свијетли дан"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD/1 | 674 | 1 |
24902 | У добри час хајдуци! | Јахао сам сам с пандуром.
Био је један од оних летњих дана, кад си готов да тражиш, па да се свађаш с оним што је зимус говорио како му је увек милије и најтоплије лето. него и најблажа зима. Пече звезда — мозак да проври! Са жита трепери нешто провидно и диже се у зрак. Дрва опустила лишће и изгледају као болесник у в... | [
"Приповетке",
"Лаза Лазаревић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81_%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%86%D0%B8%21 | 1,736 | 1 |
24939 | Бели зека | ;Алекса Шантић
БЕЛИ ЗЕКА
Шта то носи
у кецељи сека?
У кецељи
лежи бели зека.
Миле гледа,
па би и он хтео
Загрлити
зеку кад би смео;
Ал' се боји,
јер он никад прије
Белог зеку
ни видио није.
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B7%D0%B5%D0%BA%D0%B0 | 40 | 1 |
24941 | Мила (Алекса Шантић) | ;Алекса Шантић
МИЛА
Седи Мила
Сред мајчина крила;
Лице мршти као баба стара,
Јер је, ено, благо мајка кара
Што у ћумез увукла се била.
Мило, Мило, чувај се белаја,
Квочка не да пилића ни јаја -
Шинуће те са два крила врана,
Па ћеш љути' допанути рана!
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%28%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 48 | 1 |
24942 | Ласте | ;Алекса Шантић
ЛАСТЕ
Нешто Неда слуша, слуша,
Све јој јаче срце бије:
Светли поздрав прамалећа
Певају јој ласте двије -
И у њену корпу малу
Љубичице сипљу благе,
Лепе, чедне, као душа
У Недице моје драге.
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5 | 36 | 1 |
24944 | Повратак (Алекса Шантић) | ;Алекса Шантић
ПОВРАТАК
Ко је, ко је
Оно двоје
Малих тамо?
Видимо им леђа само.
Чини ми се она мања
Да се зове лепа Јања;
А крај ове
Њена прија
Лепа Цвија.
С пољског рада,
Иду кући
Певајући
1921. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%28%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 39 | 1 |
24945 | Повратак из поља | ;Алекса Шантић
ПОВРАТАК ИЗ ПОЉА
С корпицама пуним мирисава цвета,
Из поља се враћа Љубица и Света.
Љубица ће корпу својој мами дати,
А брат њени Света своме драгом тати.
1922. | [
"Алекса Шантић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%B7_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0 | 31 | 1 |
24953 | Поздрав пролећа тобџијама | Поздрав пролећа тобџијама
Огорчена битка. Из центра се чује
„Так — так!“ митраљеза. С крајњег десног крила
Маскирана вешто, батерија бљује
Смртоносну тучу тешких пројектила.
Тобџије се црне од дима и гари...
А земља се тресе од сложних плотуна...
„Дај још кугла!“ — чу се. Један ратник стари
Тад приклекну доле, у ров, и... | [
"Војислав Илић Млађи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | 80 | 1 |
24956 | Пуковски свештеник | Пуковски свештеник
Рањен, заборављен, већ помирен с гробом,
У крви је леж'о, с десницом на мачу,
И смрт очекив'о... кад, одједном, зачу
Глас тајанствен нечиј': „Сине, Бог је с тобом!"
Гле, свештеник добри! „Нећеш бити робом"!
Рече му и приђе кроз паљбу све јачу,
Прихвати га нежно, диже на грбачу,
И, к'о добри анђ'о, по... | [
"Војислав Илић Млађи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 96 | 1 |
24955 | Трубач | Трубач
Лежао је рањен, без снаге и маха...
Пук му преполовљен. Тад крвавом руком
Он докопа трубу, принесе је с муком,
И затруби „Јуриш!" из последњег даха.
И ратници стари, без мане и страха,
Ношени тим силним, чудотворним звуком,
Крвави и страшни, с заставом пред пуком,
Пођоше на „јуриш" у облаку праха!
И он виде масе... | [
"Војислав Илић Млађи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%87 | 94 | 1 |
24948 | Анђелија/насловна | Алекса Шантић
АНЂЕЛИЈА
Мистична драмска слика с пјевањем
ЛИЦА:
Војвода Павле - сеоски кнез
Анђелија - његова жена
Милојко - њихово дијете
Радул - брат војводе Павла
Маргита - његова жена
Јелица - сестра војводе Павла и Радула
Ивка - стара врачара
Гроздана - сеоска дјевојка
Ружица - сеоска дјевојка
Мирчета - стари слуга... | [
"Анђелија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0 | 56 | 1 |
24954 | Капетан | Капетан
-Песма о трагичној смрти капетана Светислава Милића-
У подножју кршног, неприступног кланца
Водила се битка... У одсудном часу,
С исуканом сабљом, испред бојног ланца,
Он повика: „За мном!" и поведе масу.
Ал' тад, изненада, однекуд са стране,
Затруби: „Одступај!"... И, к'о гром да паде,
Настаде пометња: „Стан'т... | [
"Војислав Илић Млађи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD | 99 | 1 |
24961 | Слава в'јенце вије | ;Јован Илић
Слава в'јенце вије
Слава в'јенце вије,
Бисер-сузе лије,
Питали ју синци,
Млађани љубимци:
»Мајко наша, Славо
Ах, кажи нам право:
Коме в'јенце вијеш,
Зашто сузе лијеш!«
»О синови мили,
Вазда сретни били!
Ну, чујте ме, млади,
Кад сте тако ради:
Видите ли краје
Оне дивне раје, —
Окле сија зора
Умилнога створа?... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%27%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 201 | 1 |
24957 | Венчање Србије и Адрије | Венчање Србије и Адрије
Крвави, суморни, маршем сатрвени,
Урвином и кршем ступали су они,
Кад одјекну: „Море". Тад све у колони
Шину електрични удар магновени.
И борци, лепотом мора опијени,
Закликташе силно к'о срећни Тритони...
И парипи њини, у зноју и пени,
Завришташе бесно. Тешки ескадрони
Уз тутањ и звекет, к'о ус... | [
"Војислав Илић Млађи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%90%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5 | 86 | 1 |
25163 | Дунав се Савом оженио | Дунав се Савом оженио,
Тамиша је кумом окумио,
а Мориша остаросватио,
одевери Дрину ладну воду.
Све воде на весеље звао,
на весеље Сави на бригу,
поточиће кићене сватове.
Кад су стали весеља чинити,
све су воде на весеље дошле,
на весеље Сави на бригу,
ал не дође Дрина ручни девер.
Расрди се Сава мила снаа,
књигу пише ... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2_%D1%81%D0%B5_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE | 213 | 1 |
24958 | Војников опроштај | Војников опроштај
Збогом, оче! Збогом, мила мати!
Ја вам више не могу остати
Јер Краљ зове у крвави бој...
Не чекајте, нит' ме више зов'те!
Свршено је... Збогом! Благослов'те!
И прежал'те млади живот мој!
Ура, другови! У бојни ред!
Под крвав барјак! Напред! Напред!
Збогом, ружо, скоро узабрана:
Збогом, љубо, сунце моји... | [
"Војислав Илић Млађи"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98 | 217 | 1 |
25189 | Сеоба Србаља | *Први део
*Други део
*Трећи део
*Четврти део
*Пети део
Историјска драма о пресељењу Срба из Бојке на Балкан, писана 1862(3) године, у десетерцу.
1 ЛИЦA
ЉУБИШA, први жупaн српски
ВЛAДИМИР, њeгoв брaт
ДРAГOШ
БEЛУШ вojвoдe
ВУК
БЛAШКO
ГOЛУБ пoглaвaри
ПAУН
РИМСКИ ПOСЛAНИК
СВEЋEНИК
ПРOРOК
ПРВИ СТAРAЦ
ДРУГИ СТAРAЦ
ТРEЋИ СТAРA... | [
"Ђура Јакшић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%99%D0%B0 | 99 | 1 |
24962 | А мој Боже благи | ;Јован Илић
А мој Боже благи
А мој Боже благи,
Чудан ли је човјек!
Кроз сав живот драги
На муци је дов'јек.
Све му нешто смета,
Све се нечег боји,
Насред б'јела св'јета
Кâ осуђен стоји.
Да су какве муке,
Хајде, ни по јада,
Него ево бруке,
Што са себе страда.
А и како неће,
Кад опако ради,
Мјесто праве среће
Сујетом се ... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90_%D0%BC%D0%BE%D1%98_%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B5_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B8 | 417 | 0.99 |
25192 | Наређење Врховног штаба источнобосанским јединицама 29. 3. 1943. | Драги Исо,
Мало ће те зачудити начин на који ти достављамо ово писмо. Али, нека те то не доводи у сумњу. Кад се једном састанемо, објаснићемо вам све. Ево, о чему
се ради.
Са VI бригадом, појачаном са деловима Мајевичког одреда или Фрушкогорског, хитно се пребаците између Горажда и Међеђе на санџачку страну и чистите т... | [
"Документи НОВЈ"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0_29... | 195 | 0.979 |
25191 | Шта се чује | Шта се оно чује из Загреба града?
Не чује се добро где год правда страда…
Знамо ми то добро како се раками:
„Хрвати су слаби кад остану сами!”
И глас један српски превари се, кличе:
„Тâ хрватска борба Срба се не тиче”.
(Глас је овај само тренут бола кренô —
Ал’ то не би било српски ни поштено).
На Хрвата с’ дижу лажи и... | [
"Јован Јовановић Змај"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D1%81%D0%B5_%D1%87%D1%83%D1%98%D0%B5 | 319 | 1 |
24963 | Спомен (Јован Илић) | ;Јован Илић
Спомен
Нека чами чамуњати ко ће,
Ја ћу пјеват што ми срце хоће,
Запјеваћу пјесму од истине,
Хвалећ Бога на његову дару
А ти, вило, љепоте ти твоје!
Штоно пловиш по златном облаку
И зорицу љупком пјесмом будиш
Де, придружи грло поносито,
Нек се брда и долине оре,
И разлежу све дубраве љесне,
Ни у здравље цар... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%28%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%29 | 920 | 1 |
25180 | Стари завјет (Даничић) | Гдје је шта:
:Петокњижје
* Књига постања
* Књига изласка
* Књига Левитска
* Књига бројева
* Поновљени закони
:Историјске књиге
* Књига Исуса Навина
* Књига о судијама
* Књига о Рути
* Прва књига Самуилова
* Друга књига Самуилова
* Прва књига о царевима
* Друга књига о царевима
* Прва књига дневника
* Друга књига дневни... | [
"Преводи",
"Стари завјет (Даничић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%28%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%29 | 120 | 1 |
25200 | Будућност | Будућност
Наша ће будућност бити:
горди један, соколски лет,
који ће скинути са неба Небо;
препородни преокрет -
или тешка једна тама
и магла, за још пет столећа
по умовима и душама.
Када се мртвац из сна прен'о,
не дати му да опет заспи,
па нека буде све црвено!
Стрести са биља плодове гњиле;
сунце са запада истоку кр... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82 | 106 | 1 |
25201 | Дан кајања | Дан кајања
Из магле, која је пала по мени,
неки се лелек зачу:
данас је... дан... кајања... у плачу!...
Зар и ја да се кајем?
Моји образи нису румени;
очи моје смрти су жудне,
и тога, да још једном само
виде клонуло сунце
пасти за облаке тихе и доброћудне.
Јест, клао сам. Ал' то је била врлина,
и сви су људи клали:
бра... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0 | 172 | 1 |
25206 | Дете у врту | Дете у врту
На крају куће наш мали врт
са оградом од жица
и гнеѕдама птица
цветним је, шареним чаршавом застрт.
У сваком куту две-три руже
и каранфил и јасмин;
и мога брата мали син
што на трави пуже.
Ветру, када му замрси власи,
прашта, и врти главом.
Покаткад му у оку, плавом
ко небо када се звезде гасе,
засја суза, ... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D1%83_%D0%B2%D1%80%D1%82%D1%83 | 81 | 1 |
25204 | Немоћ | Немоћ
Побеђени смо!
Истину свету и праву
сахранили смо и по стоти пут
и предали смо Забораву
оно што је било;
и верујемо да је све то
била шала
пјаног једног, лудог Карневала
који је у крви отпловио; и, ето,
сада је опет све у реду.
Затворили смо очи на беду
и рекли смо да су то наши греси...
Признали смо да смо чемпре... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%9B | 118 | 1 |
25202 | Песма роба у подне | Песма роба у подне
Пева у подне тамни роб
са тихом сетом:
- Све ме сваког дана даска више сече,
и све ми је мање одмора,
и све ми сваког дана кости страшније звече;
видим да ћу са овом чежњом за светом,
и за зраком, и за мајком,
пасти у Црно, кад дође Смена.
Сада је подне. У топлом зраку лете
велике жене и мале мидинет... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5 | 155 | 1 |
25205 | Смрт поколења | Смрт поколења
Ми срећни нисмо били.
Нисмо опрали на врелу братства очи,
него смо у гробљу, на хладној, каменој плочи
слушали како Мајка за сином цвили.
И из гробља дошли смо чисти;
кроз облаке дима
назирао се светлости нове луч,-
и ви нас дочекасте
плетеним, троструким бичевима.
И ваше руке, ко железни обруч
који гуши,... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9A%D0%B0 | 129 | 1 |
25210 | Пророчанство | Пророчанство
Ноћ данас цвили, ко трудна жена без помоћи.
Ако се данас роди једно дете,
мало ће имати светлих дана.
Јер киша, што ми куца у прозор,
незвана кума,
одмах ће да га крсти;
даће му име безимено,
и осудиће га на вечну тугу,
да и оно својим топлим сузама
њене капљице храни...
Ако се данас роди дете,
мало ће има... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE | 65 | 1 |
25211 | Коло (Д. Васиљев) | Коло
У зраку коло играју жене
у брзом, вилинском такту,
пуне свежине, крви, снаге,
и наге,
белином дана одевене,
и поје песму ружа и раја.
И коло им нема почетка
и песма им нема краја.
А даље, у болесном хладу,
где дршћући пиље у сваку младу
жену ћелави и сакати,
нека жеља поче плакати
ноге, које никада нису газиле,
ко... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%28%D0%94._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%29 | 134 | 1 |
25208 | Жена (Д. Васиљев) | Жена
Жена је светла, најлепша варка;
отац и мати и породица;
Магдалена ил' Богородица,
по томе: мрзи ли, или те воли.
Жена је огањ што вечно пламти,
у јаду радост, у срећи туга;
охоли тиран, понизни слуга,
данас је ово, сутра оно.
Не реци ништа, и сузним оком
све ти узима и све ти даје,
ал' падне киша - и несрећна је;
... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%28%D0%94._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%29 | 139 | 1 |
25216 | На Кордуну | На Кордуну
Већ се у бескрај пружаху сене,
и мрак падаше немо, ко туга,
када стигоше из Сунца, с југа,
обучени у тоге црвене.
Звезда се једна помоли, трене,
и засја тихо. Из густог луга
запева славух, и песма дуга,
личи на Јесен, која већ вене.
Мир, ко у гробљу. И преко њива
птица јатима ка југу журе.
Славуј са чежњом д... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B4%D1%83%D0%BD%D1%83 | 81 | 1 |
25209 | Јуче и данас | Јуче и данас
- Љубиши Станковом -
Данас су, пред вече, звона брујала,
Твоја је лепа душа, и наша лепа прошлост,
с руком у руци прохујала...
Јуче смо џиновска дела стварали:
вере смо и наде рушили
и нове олтаре дизали, старе обарали;
богове с неба скидали,
столетне ране видали,
на тврдој се постељи одмарали;
и кад се на... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%87%D0%B5_%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81 | 147 | 1 |
25212 | Жене у мраку | Жене у мраку
У мраку, пуном јада,
што неосетно пада
Магле се немо поздрављају
и Ветрови једно другом машу,
када се сретну на путу.
У једном мрачном куту
три тамне сене,
три ми погнуте, покајничке жене,
шапћу о нечем језовитом
што ће да нам се деси:
- Један врео талас из Плачне Долине,
и пашће све врлине,
и процветаће г... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%83_%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83 | 131 | 1 |
25215 | La Gioconda | La Gioconda
Падала је целу ноћ киша;
по мом крову
Ветар је гонио таму;
а ја сам, заваљен у фотељу од плиша,
гледао целе ноћи
слику ову, слику ову.
И као у каквом паганском храму
где се на жртву
приноси душа, срце, све -
ја сам је дуго љубио мртву
и плак'о плак'о, јер се мре.
А мој прозор бише, бише
густи млазови кише.
... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/La_Gioconda | 111 | 0.946 |
25213 | Екстаза тела | Екстаза тела
У нему, данашњу Ноћ
једна је блудница певала:
- Нагнаћу очеве да прокуну децу
и калуђере,
црне и свете,
да се са осмехом одричу вере,
и сетне, мирисне поете,
да пљуну на своје лире.
И онда ћу те кавалире,
ту своју парадну свиту,
одвести оцу свом, бескрајном Риту.
И када он почне да пева,
ко трска кад тужно... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0 | 152 | 1 |
25207 | Песма о житу | Песма о житу
Данас сам видео слепу браћу своју
утешену, ситу:
они су носили литије
(а слепи попа - солиста - киту
босиљка)
и побожно су, у хору,
певали песму Житу:
Соло
(''mezzoforte'' и из нота)
Које је прво за Вама,
оцем и мајком свих живота,
и свих шала и свих драма
и валова и свих струја,
ох, Богови, Богови, Богови... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BE_%D0%B6%D0%B8%D1%82%D1%83 | 218 | 0.982 |
25203 | Песма буне | Песма буне
Место пудера и парфема
и крила мека
и месечине млаке,
ми смо певали јаке
полугласове крајњих левих екстрема:
ми смо певали крваву буну
против бога.
И кад је ватра букнула,
наша је струна, тренутно, умукнула
и приспео је Пролог:
после разорења храма
пала је густа тама,
и рањен је пао са олтара бог.
И као хлад... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B5 | 431 | 1 |
25217 | Где се човек... | Где се човек...
Где се човек још увек по души
цени, где није све још труло,
где су још проклетство новци,
и псовке где се још није чуло -
весело кликћу слободни ловци:
- Место свилених, сјајних вела
поклонићемо Му своја тела,
њима ће окитити пут!
- У наша срца усадићемо Радост!
А Он ће доћи, славом обасут.
Куцнимо се!
... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B4%D0%B5_%D1%81%D0%B5_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA... | 96 | 1 |
25221 | Ветрењача | Ветрењача
Једра своја, ко четир крика,
небу је пружила на дохват,
земљи је пружила на груди,
као да је нешто боли,
или да моли.
Тужна слика.
Далеком границом видика
небо се обукло
у рухо огња, што плами.
У соби тихо бије сат.
И два бела бића, сама
ко два уздаха изгнана,
певају песму умирућег Дана.
А Ветар?
Нека сутра д... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0 | 62 | 1 |
25219 | Опат | Опат
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
... Одзвонио је задњи бат.
Стари, побожни, седи опат
златним везивом плете
орнате своје свете,
и гледа болно преда се.
Минути, дани, године лете...
- Ох, срећни дани где су,
кад је у црно одевена,
слушала свету мису,
слушала свету мису?...
- Прохујали су!...
Зраци се сунца полак... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B0%D1%82 | 61 | 1 |
25218 | Салома (Д. Васиљев) | Салома
У очају свом у помоћ зове
своје старе, лепе снове
Салома, и дрхти, дрхти...
Са упијеним болом
у хладним, меким цртама,
ко грех, што у нама зрачи,
лежи у здели
одрубљена глава Пророкова,
окружена златним ореолом.
Зраци сунца већ су свели:
ко Смрт се тихо довлачи
из дна дворане тама.
Салома јеца.
На њену је жељу м... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0_%28%D0%94._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%29 | 202 | 1 |
25222 | Христос пред Пилатом | Христос пред Пилатом
Споља допиру гласи,
као таласи
бурних мора:
- Распни га! Распни га!
Пилат, пун брига
тешких, мрачно гледа преда се.
Мрки облаци, кобни,
светлост сунчану гасе.
А Он, ко идеја,
чиста, бела, узвишена,
чију победу у себи носи,
стоји нем, одважан,
у колу убица,
фарисеја.
Тишина.
Цвркут птица
онемео је.
... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC | 80 | 1 |
25223 | Резигнација | Резигнација
Дан уморно склапа очи
и спрема се да снива
о свом лепом, сутрашњем сванућу;
и објаци разјарено гоне
тихо бледи свака сена
последње зраке Сунца.
Негде, у тами једне собе,
у сећања тужна тоне
једна бела жена.
Пролази Младост...
Крв се стишава...
И све ће лепо проћи без трага;
и пашће иње бело
преко свег њеног... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 | 79 | 1 |
25220 | Јуда | Јуда
Зашло је сунце. Хладом мирисног, древног кедра
очајно ступаше Јуда. Ко море олујно, недра
смртно му дахте бурно. Косе ко црна једра
бацаху сенку. Опасан би мачем златним о бедра.
Згрнути беху новци, којима плода не бра.
И гоњен Његовом сликом, Његовог скрханог ребра,
дан-ноћ бежаше светом. И сада, лицем себра
нуђа... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0 | 127 | 1 |
25224 | Мртва стража | Мртва стража
- ''Б. Чикош-Сесиа'' -
Вечност је застала за један дах.
Свеће у страху трну.
Ветар захуји: прах! прах! прах! -
и улети у Ноћ црну.
Све је већ прошло.
Провидан вео
покрива тело, које више није.
Часовник бије!
Поноћ! Поноћ!
Као да цео
призор неку тајну крије.
Све је већ прошло...
Само, ко сузе што тихо теку,... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0 | 91 | 1 |
24896 | Урошева женидба/1 | ЧИН ПРВИ
Један забачен шумарак у царском зимовнику у Серезу огрнут последњим зрацима позног сунца дубоке јесени. У дну један стари рибњак пун увелог лишћа, и над њим се нагле модре црне гране оголелих дрвета. Кроз ваздух струји тежак суморан дах, а каткад се чује одјек далеких ловачких хајкања. Снегом покривени врхови ... | [
"Урошева женидба"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0/1 | 5,162 | 1 |
25231 | Ох, како ми перо дрхће | Ох, како ми перо дршће!
:Ох, како ми чело гори!
Ал’ на срцу што ми лежи,
:Хајде, песмо, изговори:
''Oд имена твог, Милено,
:''Сазид’о сам спомен мио,
''У рањеној страсти својој
:''Миленком се покрстио! | [
"Јован Грчић Миленко",
"Поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%85%2C_%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D1%85%D1%9B%D0%B5 | 35 | 1 |
25241 | Пред буру | Пред буру
Облаци, ко црни, проклети
џинови, скамењени, повешани,
са очима сузним
нетремице пазе.
Два се јаблана, тиха, здружила
ко два убога старца у сутону,
њихајући круне свеле.
И они су проклети
некако тихи и пуни страха.
Непомичне су, суре, влажне стазе.
Мрка се нека сета пружила
преко свега што живи.
И сви су покр... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%83 | 72 | 1 |
25243 | Певај из свих груди | Певај из свих груди
Певај из свих груди!
Јаче! Јаче! Јаче!
И глазба нек моју песму загуди.
Певај, ко што се плаче!
Болан још једном да се винем -
хоћу под небо, у зрак;
две-три звезде хоћу да скинем,
и собом да их носим у Мрак!
Тише! Тише! Као да се
душа ми удаљава,
или да мирно спава,
или да ишчезава...
Певај! Враћа с... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%98_%D0%B8%D0%B7_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8 | 91 | 1 |
25242 | У. Предић: Цар Лазар | У. Предић: Цар Лазар
Код ногу ми лежи штит
и мач, у руци крст.
А он, охол, поносит,
и хладан, чврст,
непоколебљив у својој вери
даљине гордо мери
сиве,
што се до неба вуку.
Сунце у једном пригушеном звуку,
изнемогло, меко,
мре негде на западу, далеко.
И преко жутог злата
на руху му, што сјаји,
падају, као самртни трзај... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3._%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B%3A_%D0%A6%D0%B0%D1%80_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80 | 81 | 1 |
25244 | Венера | Венера
- Смрт!
- Падам од срама!
- Не дај!
- Пали!
- Пали!
- Проклети!
- Склоните се!
- Остали!
неће утећи!
- Доле! Доле!
- Пред нама ћете дрхтати голе!
- Без одела!
- Без одела.
Страсти вијоре улицама.
Буни се плебс. Своју грубу
диг'о је руку на властелу.
Све се крха, ломи, мре.
Само Венера једна бела
на каменом једно... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0 | 61 | 1 |
25247 | Залазак сунца (Д. Васиљев) | Залазак сунца
Сунце са последњом снагом
уморно к Западу броди,
и без уздаха, без крика
спрема се да мре.
И са чуђењем у тихој води
угледа одблесак
свог тужног, црвеног лика...
:::Душан Васиљев | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B0_%28%D0%94._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%29 | 33 | 1 |
24964 | Јерко Стрмоглавац | ;Јован Илић
Јерко Стрмоглавац
I.
Јерко Стрмоглавац
� »Са наученима и са простацима и којекако, ама са надрикљигама баш никако!« уздахнувши рече Трпко Тутуновић, који је седео на ћепенку свога побратима бакала Зејтиновића на Дорћолу, пушећи наргиле. »Овога Јерка не могу никако очима да гледам; баш је прави Стрмоглавац !... | [
"Јован Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86 | 1,861 | 0.998 |
25246 | Процветало је храшће | Процветало је храшће
Процветало је храшће,
и ливаде су замирисале.
Тице се враћаху с Југа.
Ветрић је видео ждрале
и заиграо је срећно.
Одело шарено, цветно
навукле су на се баште.
Само су Човека опхрвале
чежња и бол и туга...
:::Душан Васиљев | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE_%D1%98%D0%B5_%D1%85%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9B%D0%B5 | 42 | 1 |
25245 | Пролећни дан | Пролећни дан
Велика једна Радост, и тиха,
задршће широм Природе целе;
весео Ветрић храшће зањиха,
и глас Живота, ко ситне стреле
шуми десно и лево.
Опет осети струјање крви
у своме телу козоноги Пан,
и песмом здрави пролећни први
дан, дан, дан.
Радошћу дише зелена трава
и плаво небо и облак сетан.
Пан пева песму и Пан ... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD | 90 | 1 |
25248 | Духовник | Духовник
- Крсти се, ћерко, крсти;
у златном орнату
духовник дели дарове Духа.
- Хвала, оче, хвала...
Стара је катедрала
пуна мириса, молитве, сете.
А слепа девојка, суха
и тужна, са марамом на врату
побожно стоји у углу, у тами.
И странац тихо, побожно шапће:
- Крсти се, крсти се, крсти се,
несрећно моје дете...
:::Ду... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 54 | 1 |
25249 | Калуђер | Калуђер
Дан свеж, тих, топал:
Зраци, ко опал
преливају се,
и благо носе;
увлаче у се
дажд, кише, росе.
Из двора, где су
Младост и Јутро
у братском колу
провели данас
време у плесу -
падаху на нас
шумови тихи:
- Некад, у болу,
овуда јесу
ницали страшни
греси, што стоје
ко смрт, за леђи;
калуђер један
удавио је
своју мет... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80 | 70 | 1 |
25250 | Доћи ћу... | Доћи ћу...
Доћи ћу да те видим у крви,
први знам да ти нећу бити:
вити твој стас грљен је већ.
Пољубићу те страсно;
красно ће бити то спајање;
грање ће шумети изнад нас.
Ја ћу ти пасти на груди;
људе ћемо убицама звати:
дати нам нове снаге не могу.
Пољубац нека буде врео;
цео живот свој на усне скупи,
упи га после у мо... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%D1%9B%D1%83... | 104 | 1 |
24652 | Секунд вечности | СЕКУНД ВЕЧНОСТИ
ИСТОЧЊАЧКИ РОМАН
од
ДРАГУТИНА Ј. ИЛИЈЋА
1921
ИЗДАЊЕ КЊИЖАРНИЦЕ
ЗДРАВКА СПАСОЈЕВИЋА
БЕОГРАД
Стасити гуру — Рамасвами, омотан у бели мусулински плашт и под белом као снег чалмом, што се обавијаше око чела
просветљенога, изгледао је на тајанственој месечини још протегљастији и прозиран, те се чинило као да... | [
"Драгутин Илић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8 | 12,621 | 1 |
25236 | Лука Пустахија и Веризовић Рамо | Књигу пише Веризовић Рамо
У питому Жупу крај Никшића,
Па је посла ломној гори Црној
А на Кчево Пустахији Луки:
„Море чу ли, драги побратиме!
„Мож’ ли знати, јеси л’ запазио,
„Када смо се, побро, братимили?
„Братимисмо с’, а не извршисмо.
„Ходи, побро, у питому Жупу,
„Да ми брацку нашу извршимо,
„Да се, побро, дарујемо ... | [
"Српске епске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%BE | 561 | 1 |
25195 | Библија (Бакотић) | ГДЕ ЈЕ ШТО
КЊИГЕ СТАРОГА ЗАВЕТА
*Пет књига Мојсијевих
**Постање
**Излазак
**Левитска
**Бројеви
**Поновљени закони
*Историјске Књиге
**Исус Навин
**Судије
**Рута
**Прва Књига Самуилова
**Друга Књига Самуилова
**Прва Књига о Краљевима
**Друга Књига о Краљевима
**Прва Књига Летописа
**Друга Књига Летописа
**Јездра
**Немиј... | [
"Свето писмо",
"Преводи",
"Библија (Бакотић)"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | 157 | 1 |
25235 | Ћелошевић Перо | Санак снила Турска була млада,
Санак снила под главицом Спушком,
Вјерна љуба Бећиров Амета:
Е се до ње момче догоњаше,
Ка’ да бјеше од Бјелопавлићах,
Од Китице села Мартинићах,
По имену Ћелошевић Перо,
Окиде јој златнога ђердана,
Понесе га селу Мартинићах.
Они санак својој госпи каже,
Госпи милој, Аметовој мајци;
Но је... | [
"Српске епске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE | 698 | 1 |
25234 | Опет Црногорци и Махмут-паша | Мили Боже, на свему ти фала!
Од када је војску изгубио
Махмут везир од Скадра бијела.
Ратујући и боја бијући
С Брђанима и с Црногорцима
У гиздаво село Мартиниће
Више Спужа у Бјелопавлиће,
(Ту је Махмут војску погубио,
Погубио аге и бегове,
Кулуглије и своје делије,
Које ласно бројит’ не могаше),
Нити спава, ни се разго... | [
"Српске епске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%82_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8_%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BC%D1%83%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%88%D0%B0 | 783 | 1 |
25190 | Сеоба Србаља/Први део | ПРВИ ПOJAВ
Пустa рaвницa oкo Дунaвa. Нaрoд сe српски сeли. Жeнe, дeцa, људи, стaрeшинe и пoглaвaри. ДРAГОШ, БEЛУШ, ПAУН, ГOЛУБ и БЛAШКO
ДРAГOШ: Стoj, нaрoдe, мaлo и вeликo!
Нe мичи сe сa мeстa oвoгa,
Вeћ пoглeдaj пo рaвници дaљнoj,
Пaк aкo ти срцe нe зaигрa
Пустoм жeљoм, нajсjajниjим нaдoм,
Нeмaш срцa, нити крви врeлe!... | [] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%99%D0%B0/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE | 2,834 | 0.959 |
25233 | Бој Црногораца с Махмут-пашом | Махмут везир вијећ’ учинио
У бијелу Скадру на Бојани,
На вијећу везир сакупио
Сву господу Турску изабрану,
Када их је везир сакупио,
Још је вако њима говорио:
„Ево згоде, моји витезови!
„Сад да силну војску подигнемо,
„Да ми гору Црну освојимо,
„Гору Црну и приморје равно,
„Којено смо одавна жуђели.
„Ја имадем, моја бр... | [
"Српске епске народне песме"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%98_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0_%D1%81_%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BC%D1%83%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%88%D0%BE%D0%BC | 1,405 | 1 |
25251 | Народни празник | Одвојено од црквених и одвојено од државних празника, сваки народ има и свој народни празник о коме прославља победу народних идеала или народне свести. Такви су празници код Талијана на пример освојење Рима, у коме ни данас нису освојили Папу; код Руса дан ослобођења мужика који ни до данас нису слободни; код Мађара д... | [
"Бен Акиба",
"Бранислав Нушић"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA | 863 | 1 |
25253 | Молитва (Д. Васиљев) | Молитва
Ми смо оног јутра пошли на молитву.
У мом срцу загрејаном
наде су певале песму телу твоме
бељем, него снег божићни.
И... прошли смо поред Цркве,
јер у моме срцу пјаном
мирис твога топлог тела
побио је тајну жудњу за тамјаном,
и за тихим покајањем.
А и ти си исто хтела,
што је моје срце снило.
Тако је почела Љуб... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%94._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%29 | 234 | 0.979 |
25254 | Наша љубав | Наша љубав
Наша је љубав: живот цветних поља,
кад се отопе покривачи снега,
и мирисна младим зеленим житом,
и тамјаном трокрилних богомоља.
Наша је љубав: ружичасте наде,
благе и нежне, без буновних ноћи,
као кад у мајском предвечерју
славуј пева тихе серенаде.
Наша је љубав: оголело грање,
и плава магла што нас обавиј... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%88%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2 | 65 | 1 |
25258 | Мир | Мир
Ја немам мира
кроз кратке ноћи лета;
и дугих зимских ноћи бдијем,
јер бела ружа, у твом врту цвета,
и звуци твога гласовира,
и мирис твојих груди
заморе море мојих снова,
и мојих жеља, и мојих жуди.
И тишина се слије са зраком
у неке тамне, безбојне боје...
И онда виле из белог зида.
и белим плаштом по телима голим... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80 | 132 | 1 |
25256 | Сонети (Д. Васиљев) | Сонети
'' - Из циклуса "Теби сам пис'о" - ''
1
Да ми је ко рек'о, или да сам снио
да ћу се са Тобом тога дана срести -
ма негде под сукњу, белу вуну прести,
ја бих се, ко Кајин испред бога, скрио,
клечећи бих звао божанственог Мира
да би милостиво око мене пао;
ил' би ове црне очи ископао
и плачно бих пев'о химне из Пс... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8_%28%D0%94._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%29 | 196 | 1 |
25264 | Бол | Бол
У зраку лебде наде на сваком кораку,
и све се на нови живот буди;
а ја са последњом сузом у оку
гледам своје изнемогле груди.
И још више осећам да вали
Несреће не могу нас обићи,
и да морам забораву дати
све, све што смо некад обећали.
Ох, ти ћеш, знам, сакрити сузу горку,
и дрхтећи ћеш ми прићи
једног дана,
али ће... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB | 75 | 1 |
25259 | Моја жеља | Моја жеља
Ја желим да скинем с тебе источњачка вела
и завидљиво рубље,
и да се заријем све дубље, дубље, дубље
у мирисне чари твога тела.
Ја желим да починем у хладу твоје косе,
на твоју округлу руку,
и да гледам, како делићи на твоме струку
дрхтећи милост просе.
И у том часу ружичастих сфера,
као праскозорје лети,
ми ... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D1%99%D0%B0 | 112 | 1 |
25257 | Ђурђевданска чаробница | Ђурђевданска чаробница
Када си ме са парфемом твога тела
опила у твоме крилу,
заспао сам пролетњим сном самртничким,
Ђурђевданска чаробнице.
И кад сам се пробудио,
певала си песму Страсти.
И усне си понудила, да их љубим,
твоје пуне, беле руке;
И врат си ми понудила, да га певам,
тај кип, бели од мрамора,
кићен светим ... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 | 131 | 1 |
25261 | Бесмисленост | Бесмисленост
У тренуцима тихе, сетне чежње
моје су непоњатне жеље:
да ти око дубље и црње буде
и да ти груди буду беље;
да си ми често насмејана,
ал' после сунчевог ишчезнућа
да ти у оку покаткад сузу видим;
да ме волиш, као што те волим,
ал' као првог дана,
када смо се срели,
да ми увек тако будеш туђа;
да будеш јака ... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82 | 99 | 1 |
25263 | Под јесен | Под јесен
Драга, ближи се Зима,
а наше цвеће није цвало;
и још два-три даха, још суза мало,
и наша ће нада мртва проћи.
Јест, ово није наша клима,
и твоје је око давно сјало.
Али не плачи; још није свему крај,
узми редом од сваког опроштај,
јер одмах нам ваља поћи.
Ми знамо да не постоји рај;
али нам остаје земља плата... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD | 153 | 1 |
25262 | Носталгија (Д. Васиљев) | Носталгија
Са сваким нам је пољупцем живот краћи,
и са сваким уздахом што дршће;
и за крај нас везује све чвршће
сваки покрет којим се тебе желим дотаћи.
И онда, веруј, залуд је све;
ту нема ништа више да се каже;
ту ни раскалашно Сунце не помаже,
кад већ снагу своју страћи.
И кад опазиш дах смрти на врту,
и кад осетиш... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%94._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%29 | 109 | 1 |
25255 | Очи | Очи
I
Једне ноћи, облачне и ледне,
разнео се глас по бескрајном небу
са незнатне звезде једне,
да је на земљи избио бољшевизам.
Мале су звезде певале у збору
да их сад сунце неће више пећи,
да више неће морати са зебњом чекати зору,
и да неће најмањи бити највећи.
Малих је било много.
Кад су две најлепше звезде
у своме... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B8 | 213 | 0.991 |
25268 | Свете моје недеље | Свете моје недеље
Часови мојих надахнућа,
ох, свете моје Недеље,
зашто ми се чешће не прикрадете?
Ја сам на ваш олтар принео
све своје вере, и молитве, и адете,
и ви сте ме за свога сина примиле,
ох, свете моје Недеље.
Ох, свете моје Недеље,
часови мојих надахнућа,
видите моје пуне столове
празних, белих папира,
и стак... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5 | 141 | 1 |
25260 | Бела ружа | Бела ружа
I
У твом меком, топлом крилу
тражићу лека на тешке ране,
и заборава на болесну тугу
што их је дао Град и Ноћ.
И кад Сунце - септембарско - побледи
запеваћемо процветалој ружи.
И по стазама што немају краја
руку под руку, тихим кораком
тужно гледати у блудећу свилу,
што око нас као смрт кружи.
Јер, мила, смех ... | [
"Српска уметничка поезија"
] | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0 | 205 | 0.99 |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.